Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
ImmanuelVelikovsky-Svetovi u Sudaru

ImmanuelVelikovsky-Svetovi u Sudaru

Ratings: (0)|Views: 63 |Likes:
Published by rosana41

More info:

Published by: rosana41 on Apr 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/24/2011

pdf

text

original

 
BIBLIOTEKA
ZENIT
Velike avanture
č
oveka Naslov originalaWORLDS IN COLLISIONUredio: Žika Bogdanovi
ć
Prevela. Jasmina Luki
ć
Recenzent ZORAN ŽIVKOVI
Ć
Oblikovao i tehni
č
ki uredio MILAN MILOŠEVI
Ć
Korektori ZVEZDANA
Đ
URI
Ć
, VERA DIKLI
Ć
Copyright © by Immanuel Velikovsky, 1950Zajedni
č
ko izdanje OOUR Izdava
č
ki zavod »Jugoslavija« i OOOR »Izdava
č
kadelatnost» Izdava
č
ke radne organizacije »Prosveta« Beograd, 1982.Štampa i povez Tiskarna Ljudske pravice LjubljanaTiraž pet hiljada primeraka
SVETOVI U SUDARU
Immanuel Velikovsky
PROLOGU beskrajnoj Vaseljeni
Quota pars operistanti nobis committitur?SenekaU beskrajnoj Vaseljeni jedna mala kugla kruži oko jedne zvezde; ona je tre
ć
a u nizu porodice planeta — Merkur, Venera, Zemlja. Jezgro joj je
č
vrsto, najve
ć
i deo njene površine prekriva te
č
nost, a obavijena je gasnim omota
č
em. U te
č
nosti su živa bi
ć
a;druga živa stvorenja lete u gasnim tvarima; tre
ć
a gmižu i hodaju po tlu na dnu gasnogokeana.
Č
ovek, uspravno bi
ć
e, sebe smatra princem stvaranja. Tako se ose
ć
ao još davno pre no što je, vlastitim naporima, nau
č
io da na metalnim krilima leti oko globusa.Smatrao je sebe božanskim stvorenjem još davno pre no što je mogao da razgovara sasvojim parnjakom sa suprotne strane globusa. Danas on može da razabere mikrokosmos u jednoj kapljici te
č
nosti i elemente u zvezdama. Poznaje zakone koji upravljaju životom
ć
elije i njenih hromozoma, i zakone koji vladaju makrokosmosom Sunca, Meseca,
 
 planeta i zvezda. Pretpostavlja da sila gravitacije održava sistem planeta na okupu, ljude izveri na planeti, mora u okvirima njihovih obala. Tvrdi da su planete, pra
ć
ene svojimmesecima, milionima i milionima godina kružile istovetnim putanjama a da se
č
ovek tokom tih eona razvio iz jedno
ć
eli
č
ne infuzorije, dospevši dugim evolucionim putem dosvog položaja homo sapiensa.Da li je
č
ovekovo znanje bezmalo potpuno? Nije li još samo nekoliko stepenica preostalodo osvajanja Vaseljene: da se izvu
č
e energija iz atoma — od vremena kada su ovestranice napisane to je ve
ć
u
č
injeno — da se prona
đ
e lek protiv raka, da se uspostavikontrola nad genetikom, da se ostvari kontakt sa drugim planetama i sazna da li i nanjima postoje živa stvorenja?Ovde po
č
inje homo ignoramus. On ne zna šta je život, ni kako je nastao, da li poti
č
e izneorganske materije. Ne zna da li na ostalim planetama ovog Sunca ili drugih sunaca postoji život, a ako postoji, da li je sli
č
an ovome oko nas, uklju
č
uju
ć
i tu i nas same. Iako je došao do nekih pretpostavki o tome, on ne zna kako je nastao ovaj Sun
č
ev sistem. Zna jedino da je stvoren pre više milijardi godina. Ne zna šta je ta tajanstvena sila gravitacijekoja i njega i njegovog parnjaka sa druge strane planete drži vezane za zemlju, iako samutu pojavu smatra 'zakonom nad zakonima'. Ne zna kako Zemlja izgleda pet milja ispodnjegovih stopala. Ne zna kako su nastale planine, niti šta je dovelo do pojave kontinenata,mada je i tu došao do nekih pretpostavki; ne zna ni otkuda poti
č
e nafta — opet pretpostavke. Ne zna zbog
č
ega je, kao što on veruje, debeo ledeni pokriva
č
do prekratkog vremena pritiskao veliki deo Evrope i Severne Amerike, kako su palme mogle darastu iznad polarnog kruga, kako je mogu
ć
e da ista fauna naseljava jezera duboko ukopnu i Starog i Novog sveta. Ne zna otkuda so u moru.Iako
č
ovek zna da je na ovoj planeti živeo milionima godina, pisana istorija kojomraspolaže odnosi se samo na nekoliko hiljada godina. Pa
č
ak ni tih nekoliko hiljadagodina nije dovoljno poznato.Zašto je bronzano doba prethodilo gvozdenom dobu, kada je gvož
đ
e mnogorasprostranjenije, a proizvodnja mu je jednostavnija od pravljenja legure bakra i kalaja?Pomo
ć
u kojih su mehani
č
kih sredstava zidane gra
đ
evine od ogromnih kamenih blokovana visokim planinama Anda?Šta je uslovilo da se legenda o Potopu pojavi u svim zemljama sveta? Postoji li ikakvoodgovaraju
ć
e zna
č
enje izraza 'prepotopski'? Kakva su iskustva dovela do eshatoloških predstava o kraju sveta?U radovima
č
iji suštinski deo predstavlja ova knjiga, odgovori
ć
emo na neka od ovih pitanja, ali samo po cenu odustajanja od izvesnih uverenja koje sadašnja nauka smatrasvetim zakonima — o ure
đ
enju Sun
č
evog sistema starog milionima godina i oneporeme
ć
enom kruženju Zemlje— kao i po cenu odustajanja od svih implikacija kojeodatle proizilaze a ti
č
u se teorije evolucije.
Nebeska harmonija
Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Dan se sastoji od dvadeset
č
etiri
č
asa. Godinase sastoji od tri stotine šezdeset i pet dana, pet
č
asova i
č
etrdeset devet minuta. Meseckruži oko Zemlje, menjaju se njegove mene — mlad mesec, uštap, poslednja
č
etvrt.Zemljina osa usmerena je u pravcu Severnja
č
e. Posle zime dolazi prole
ć
e, potom leto, pa jesen. Ovo su svakodnevne
č
injenice. Da li su to nepromenljivi zakoni? Ho
ć
e li tako bitizauvek? Da li je tako bilo oduvek?Sunce ima devet planeta. Merkur nema satelita; Venera nema satelita; Zemlja ima jedan
 
mesec; Mars ima dva mala pratioca koji su samo komadi stena, a jednom od njih navršise pun mesec pre no što Mars navrši svoj puni dan; Jupiter ima jedanaest meseca i jedanaest razli
č
itih meseci za ra
č
unanje; Saturn ima devet meseca, Uran ih ima pet,
1
  Neptun jedan, a Pluton nijedan
2
. Da li je tako bilo oduvek? Da li
ć
e uvek tako biti?Sunce se okre
ć
e u smeru istoka. Sve planete kruže oko Sunca u istom smeru (suprotnomod kretanja kazaljki na
č
asovniku, ako se posmatra sa severa). Ve
ć
ina njihovih mesecakruži suprotno od okretanja kazaljki na
č
asovniku (upravno kretanje), ali, neki kruže i usuprotnom smeru (retrogradno kretanje).
1
Peti Uranov satelit otkriven je 1948. godine.
2
Mogu
ć
e je da su zbog velike udaljenosti Neptuna i Plutona od Zemlje manji sateliti kojikruže oko ovih planeta ostali neotkriveni. Napomena: dok je ova knjiga bila u štampi G.P. Kujper otkrio je još jedan Neptunov satelit. Nijedna orbita ne predstavlja savršen krug. Ne postoji pravilnost u neobi
č
nim oblicima planetarnih orbita. Svaka elipti
č
na kriva nagnuta je u drugom pravcu. Pretpostavlja se,mada ne sa sigurnoš
ć
u, da Merkur Suncu uvek okre
ć
e istu stranu, kao i naš Mesec premaZemlji. Podaci dobijeni razli
č
itim metodima osmatranja protivre
č
ni su; nije poznato da lise Venera okre
ć
e toliko polako da joj je dan jednak godini, ili toliko brzo da se tamnastrana nikada dovoljno ne ohladi. Mars se okrene oko sebe za 24
č
asa, 37 minuta i 22,6sekundi (srednji period), što je vreme sli
č
no zemaljskom danu. Jupiter, koji je u pogleduzapremine hiljadu tri stotine puta ve
ć
i od naše planete, okrene se oko svoje ose za samodevet
č
asova i pedeset minuta. Šta je uzrok ovih razlika? Ne postoji zakon da planetemoraju da se okre
ć
u ili da imaju dane i no
ć
i, a još manje da se dani i no
ć
i morajusmenjivati tokom svaka dvadeset
č
etiri
č
asa.Ako se Pluton okre
ć
e od istoka na zapad,
3
Sunce se za njega ra
đ
a na zapadu. Na Uranu,opet, ni izlazak ni zalazak Sunca nisu ni na istoku ni na zapadu. Ne postoji, zna
č
i,nikakav zakon da planeta koja pripada Sun
č
evom sistemu mora da se okre
ć
e od zapadana istok, a da Sunce mora izlazi na istoku.U odnosu na ravan ekliptike, Zemljin polutar nagnut je pod uglom od 23,5°; to je i uzrok  promene godišnjih doba na Zemlji rokom dvanaestomese
č
nog kruženja oko Sunca. Osedrugih planeta usmerene su u naizgled proizvoljno odabranim pravcima. Ne postoji opštizakon za sve planete da posle jeseni nastupa zima a posle prole
ć
a leto.Osa Urana nalazi se skoro sasvim u ravni njegove orbite; tokom nekih dvadeset godina, jedno od njegovih polarnih podru
č
 ja predstavlja najtoplije mesto planete. Potom se tu polako spušta no
ć
, da bi posle dvadeset godina drugi pol postao tropska zona tokom podjednako dugog vremenskog perioda
4
.
3
G. Gamow,
 Biography of the Earth,
1941, str. 24.
4
Ekvator Urana nagnut je pod uglom od 82° u odnosu na ravan njegove orbite.Mesec nema atmosferu. Ne zna se da li ona postoji na Merkuru. Venera je prekrivenagustim oblacima, ali to nisu oblaci vodene pare. Atmosfera Marsa je prozra
č
na, ali jegotovo sasvim bez kiseonika i vodene pare i njen sastav je nepoznat. Jupiter i Saturnimaju gasne omota
č
e i ne zna se imaju li
č
vrsta jezgra. Ne postoji opšti zakon da planetamora imati atmosferu ili vodu.Zapremina Marsa iznosi 0,15 Zemljine zapremine. Slede
ć
a planeta, Jupiter, ve
ć
a je oko8.750 puta od Marsa. Ne postoji nikakva pravilnost, niti veza izmedu veli
č
ine planeta injihovog položaja u sistemu. Na Marsu su videni 'kanali' i polarne kape, a na Mesecu krateri. Na Zemlji su uo
č
ljiviokeani, Venera ima blistave oblake, Jupiter pojaseve i crvenu mrlju, a Saturn ima prstenove.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->