Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword or section
Like this
0Activity
×
P. 1
Genocid u Jugoslaviji - Smilja Avramov

Genocid u Jugoslaviji - Smilja Avramov

Ratings: (0)|Views: 6,086|Likes:

More info:

Published by: Никола Ђорђевић on Apr 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

08/04/2013

pdf

text

original

 
Genocid 
 
u
 
 Jugoslaviji 
 
1
 
www.krajinaforce.com
 
Genocid u Jugoslaviji 1941‐1945, 1991...
Smilja Avramov.
Prof dr Smilja Avramov, svetski stru
č 
njak za me
đ 
unarodno pravo, koja je ceo svoj radni vek posvetila utemeljenju principa istine i pravde, nedavno je objavila studiju „Genocid u Jugoslaviji 1941-1945“ u kojoj nam otkriva jedan svet u kome smo živeli, a koji nismo poznavali.
Skrivanje
 
istine
 zlo
č 
in
 
 protiv 
č 
ove
č 
nosti 
 
Sve do objavljivanja kapitalnog dela Arons (Mark Aarons) i Loftusa (JohnLoftus), i delimi
č
ne deklasifikacije arhivske gra
đ
e iz Drugog svetskog rata,razlozi za pre
ć
utkivanje genocida nad Srbima traženi su isklju
č
ivo u ideološkomopredeljenju SFRJ
U svetskoj literaturi dvadeseti vek nazvan je vekom „megasmrti“. Me
đ
u mnoštvomoblika masovnih umorstava u dvadesetom veku, centralno mesto pripalo je genocidu.Samo u Drugom svetskom ratu, od 55 miliona ljudskih života stradalih u direktnoj borbi,ili od bombardovanja, epidemije i gladi, 10 miliona bile su žrtve genocida: Jevreji,Jermeni, Romi, Rusi, Ukrajinci i oko milion Srba.Kada je 1951. stupila na snagu Konvencija o spre
č
avanju i kažnjavanju zlo
č
ina genocida,malo pažnje posve
ć
eno je nau
č
noj obradi ovog fenomena. U sklopu hladnoratovskestrategije zapada protiv istoka, razra
đ
ena je strategija „zaborava i prevazilaženjaprošlosti“ kao njen sastavni deo. Ideja je potekla od pape Pija DžII, koji je u pomirenjukatoli
č
kih zemalja, pobednika i poraženih, pre svega Nema
č
ke i Francuske, video mo
ć
nubranu protiv komunizma i isto
č
nog bloka. Uz aktivnu ulogu Vatikana postignut jekonsenzus zapadnih zemalja, i otvoren proces preoblikovanja istaknutih nacista, okorelihratnih zlo
č
inaca, u „borce za demokratiju“, u nove krstaške ratnike u obra
č
unu saIstokom.Preživeli logoraši i potomci žrtava genocida nad Jevrejima podigli su glas protesta;doživeli su „strategiju zaborava“ kao najtežu uvredu. „
Ć
utanje je zlo
č
in protiv
č
ove
č
nosti“ uzviknula je Sara Berkovic.Protesti Jevreja širom sveta urodili su plodom. Posle skromnih dela krajem pedesetih,koja su se bavila tehni
č
kom stranom ubijanja, bez ulaženja u suštinu problema,postepeno se širio krug analiti
č
ara koji su svestrano, iz razli
č
itih uglova prou
č
avaligenocid. Odlu
č
uju
ć
u ulogu u tome imala su dela Teodora Adorna i Hane Arent. Ova dvafilozofa postavila su genocid u odnosu na strukturu i logiku modernog života. Odbacili surazmatranje genocida kao neki bizarni doga
đ
aj, ili usputnu grešku u modernoj istoriji.Umesto toga postavili su genocid kao deo istorije,
č
ije je višedimenzionalno prou
č
avanjeneophodno da bismo shvatili u kojoj vrsti društva živimo. Kao rezultat tih nastojanja, uposlednje
č
etiri decenije prošlog veka, objavljeno je nekoliko hiljada knjiga, formirani subrojni instituti koji se i danas bave genocidom.
 
Genocid 
 
u
 
 Jugoslaviji 
 
2
 
www.krajinaforce.com
 
Prou
č
avanje je u tom periodu svedeno gotovo isklju
č
ivo na stradanje Jevreja u Nema
č
koji satelitskim državama Tre
ć
eg rajha. Genocid je postao klju
č
ni elemenat jevrejskogkolektivnog identiteta, i osnov na kome po
č
iva država Izrael. Genocid nad Srbima,izvršen tokom Drugog svetskog rata u ND Hrvatskoj, koji po metodama umorstava imotivima spada u red najmonstruoznijih doga
đ
aja u novijoj istoriji, izbrisan je iz svetskeistorije.Sve do objavljivanja kapitalnog dela Arons (Mark Aarons) i Loftusa (John Loftus), idelimi
č
ne deklasifikacije arhivske gra
đ
e iz Drugog svetskog rata, razlozi za pre
ć
utkivanjegenocida nad Srbima traženi su isklju
č
ivo u ideološkom opredeljenju SFRJ. Loftus, koji jeza vreme i posle rata, u svojstvu našao na listi ratnih zlo
č
inaca koju su sa
č
inileUjedinjene nacije. Visoki funkcioner u vladi Velike Britanije, koji je radio na problematiciratnih zlo
č
ina i imao pristup tajnim dokumentima NATO, otkrio je nedavno prave motive.Prema njegovim re
č
ima: „Britanska obaveštajna služba održavala je pre rata tesne vezesa ustaškom podzemnom teroristi
č
kom mrežom,
č
ak i posle ubistva jugoslovenskogkralja Aleksandra u Marseju 1934... koristila je Paveli
ć
a, uprkos njegovoj reputacijiteroriste i ubice... bila je to hipokrizija najneobuzdanije vrste“, zaklju
č
uju pisci.Bilo je pokušaja osporavanja genocida po
č
injenog i nad Jevrejima. Održani su u tom cilju
č
ak i nau
č
ni skupovi. Pokrenuti su posebni
č
asopisi i objavljene mnogobrojne knjige.Artur Buc (Arthur R. Butz) osporava istrebljenje Jevreja u Nema
č
koj; po njemu, oni susamo „izgnani“ iz Evrope. Logori su, istina, postojali u ovoj zemlji, ali to su bili „radnilogori“, „izvor radne snage tako potrebne nema
č
koj ekonomiji“. Kao rezultat ratnihuslova u njima je, po Bucu, umrlo izme
đ
u 350.000 i 400.000 ljudi raznih nacionalnosti,od
č
ega je sasvim „neznatan“ broj otpadao na Jevreje. Gasne komore su za njega „izmišljotina“, ili
č
ista fikcija. Postojali su krematorijumi, ali su služili za spaljivanje telaljudi koji su umirali. Upotrebljavan je povremeno insekticid, kao što je na primer „ZyklonB“, ali samo za „dezinfekciju“, jer su usled ratnih prilika harale epidemije. I za Forisona(Robert Faurisson) upotreba gasa bila je preventivne prirode; po njemu i po Štajnu(Honjard F. Stein) holokaust je samo „grupna fantazija“, pa je otuda potrebna istorijskarevizija doga
đ
aja iz Drugog svetskog rata.
 
Genocid 
 
u
 
 Jugoslaviji 
 
3
 
www.krajinaforce.com
 
Zatiranje istine o Srbima
Genocid nad Srbima nije izbrisan samo iz svetske istorije, nego sve donedavnobio je izbrisan i iz nacionalne istorije. U našim udžbenicima taj fenomen jeprosto izostavljen, za njega se nije našlo mesta ni u fusnotama
Jedan broj revizionista priznavao je izvršenje genocida, ali su kroz minimiziranje brojažrtava pokušali da nacizam, sa svim njegovim izdancima: ustaštvom, balistima,gvozdenom gardom, itd. postave u istu ravan sa ostalim politi
č
kim režimima,demokratskim i nedemokratskim. Nisu, po njima, Hitler ili Paveli
ć
bili ni bolji ni gori od
Č
er
č
ila, koji je naredio bespoštedno bombardovanje nema
č
kih gradova u kojima jestradalo na hiljade nedužnih civila; ni od Trumana koji je doneo odluku o bacanjuatomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, ni od Staljina koji nosi na duši milionske žrtve,ni od Izraela pod
č
ijom je zaštitom izvršen masakr nad Palestincima u logorima Sabri iŠatili juna 1982. i brojni zlo
č
ini protiv
č
ove
č
nosti.Izrael i jevrejska dijaspora širom sveta istrajali su u svojoj borbi. Se
ć
anje na genocidinstitucionalizovani su kroz ritualno obeležavanje „Dana se
ć
anja“ i masovne posetelogoru Aušvic. Tog dana na stotine mladih Izraelaca maršira u stroju kroz logor, sazastavama Izraela. U SAD, Evropi i Izraelu izgra
đ
eni su monumentalni memorijalnicentri.Genocid nad Srbima nije izbrisan samo iz svetske istorije, nego sve donedavna bio jeizbrisan i iz nacionalne istorije. U našim udžbenicima taj fenomen je prosto izostavljen,za njega se nije našlo mesta ni u fusnotama. Me
đ
utim, treba re
ć
i da je nedostataknau
č
no utemeljenih rasprava o genocidu u nekadašnjoj Jugoslaviji mnogo složenijiproblem, no što bi se to, na prvi pogled, moglo zaklju
č
iti. Nau
č
ni radnici ostajali su nemipred delikatnoš
ć
u situacije sa kojom su bili suo
č
eni u jednom vešto izrežiranomrevolucionarnom vremenu. Evidentno je, da se bez empirijskih istraživanja ne moguvršiti teorijska uopštavanja, a u atmosferi lažnog zanosa o „bratstvu i jedinstvu svihnaših naroda“ nije bilo mesta za opis zlo
č
ina, stravi
č
nih i neshvatljivih obi
č
nom
č
oveku.Kako pri
ć
i genocidu van mogu
ć
nosti njegovog logi
č
nog lociranja u bilo kojoj ravniodnosa:
č
oveka prema
č
oveku,
č
oveka prema Bogu ili obrnuto. Kako objasniti

Activity (0)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Zeljko Jandric liked this
arkade liked this
Saša Arsić liked this
arkade liked this
Dusko Peulic liked this
lalemitic liked this
skutorka59 liked this
tanja_bgd liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->