INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU – ODSEK ZA HUMANISTIČKE

NAUKE - ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

SIMBOLIZAM U ŠELIJEVIM PESMAMA

- seminarski rad -
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

SADRŽAJ

I PERSI BIŠ ŠELI (PERCY BYSSHE SHELLEY)........................................3

II ODLIKE ŠELIJEVE POEZIJE...................................................................5

III SIMBOLIZAM U ŠELIJEVIM PESMAMA.............................................7

ZAKLJUČAK.................................................................................................10

LITERATURA...............................................................................................11

2
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

I PERSI BIŠ ŠELI (PERCY BYSSHE SHELLEY)

Persi Biš Šeli (1792 – 1822) je bio Bajronov mlađi savremenik i

prijatelj, koji je imao još kraći ali ne i manje burniji život. Rođen je 1.
avgusta 1792. godine u jednom malom mestu u pokrajini Saseks, u bogatoj
veleposedničkoj zemlji. Njegov otac, trezven i konvencionalan buržuj,
izazvao je kod Šelija, još u detinjstvu buntovna raspoloženja, koja su kasnije
produbila, ustalila i prenela na čitavo društvo. Imajući više mlađih sestara ,
Šeli je još kao dečak na sebe preuzeo ulogu njihovog zaštitnika od očeve
tiranije. Tako se on od ranih godina formirao kao borac protiv tiranije i
zaštitnik ugnjetenih.

Šeli se školovao u Itonu od 1804 – 1810. a zatim se upisao na

Oksfordski univerzitet. Lako je učio i izvanredno mnogo čitao, upoznao je
grčku i rimsku literaturu bolje od svih svojih pesničkih savremenika, a svoje
filozofsko – političke ideje formirao je na delima francuskih mislilaca
XVIII veka i Tomasa Pejna. Pod tim uticajima je prihvatio ateističko –
racionalistički pogled na svet i u tom mladalačkom žaru novostečenog
uverenja je 1811. objavio brošuru ”Nužnost ateizma” (The necessity of
atheism). Za to vreme to je bila nečuvena smelost, tako da su Oksfordske
vlasti odmah povukle brošuru iz prodaje i spalile je a Šelija su udaljile sa
univerziteta. 1

Očevim gnevom isteran iz roditeljskog doma, bolešljiv i bez prihoda,

Šeli se našao u Londonu i već u 19. godini svoga života morao se suočiti sa
problemima koji će njegove vršnjake očekivati tek kasnije ili možda nikada.
Iste te godine, 1811., Šeli se zaljubio u veoma mladu devojku Harijet
Vestbruk, koju je pridobio za svoje revolucionarne ideje. Pošto kao
maloletnici nisu mogli sklopiti brak u Engleskoj, otišli su u Škotsku i venčali
se u Edinburgu. Obuzet žarkom željom za reformističkim pokretima, Šeli je
zajedno sa Herijet, krenuo najpre da u Irskoj proglasima, pamfletima i
javnim govorima, podigne narod na pobunu. Kada je taj poduhvat propao,
Šeli se vraća u Englesku, gde ubrzo postaje poznat kao krajnji revolucionar
ili ”radikal”, kako se to u Engleskoj nazivalo. Tu reputaciju je potvrdio
1
Puhalo, D. (2003): ISTORIJA ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI XVIII VEKA I ROMANTIZMA, Trebnik, Beograd. str. 228.

3
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

objavivši ilegalno, 1813. spev ”Kraljica Mab” (Queen Mab), koji sadrži
otvorenu propoved ateizma, materijalizma i društvene revolucije. To je bilo
njegovo prvo značajnije pesničko delo.

Sa Herijetom je Šeli imao dvoje dece, ali se njihov brak postepeno

raspao. U međuvremenu se Šeli upoznaje sa starim političkim misliocem
Godvinom, u čiju ćerku Meri se zaljubljuje i sa njom 1814. godine odlazi u
Švajcarsku. 1816. godine Herijet je izvršila samoubistvo i to su mnogi Šeliju
upisivali kao greh. Sa Meri je obilazio mnoge zemlje, stacioniravši se u Italij
od 1819 – 1822) i taj period je bio naplodniji period njegovog života, tada je
napisao gotovo sve veliko i trajno u njegovoj poeziji.

Početkom jula 1822. godine Šeli je pošao čamcem na sastanak sa

svojim prijateljima u Livorno, gde ga je u povratku zadesila oluja u kojoj se i
utopio. Tako se njegov život prekinuo u tridesetoj godini. Njegovi ostaci su
spaljeni i sahranjeni na protestantskom groblju u Rimu.

Od njegovih najznačajnijih dela istakla su se: satiričnu pesma

Đavolova šetnja (Devil’s walks, 1812), revolucionarni spev Kraljica Mab
(Queen Mab, 1817), Himna intelektualnoj lepoti (Hymn to intelectual
beauty, 1816), poemu Alastor (Alastor, 1816), simbolični ep Pobune Islama
(The revolt of Islam), moderna knjiga Rozalinda i Helena (Rosalinda and
Helen, 1817), Đulijan i Madalo (Julian and Maddalo, 1818), Oslobođeni
Prometej (Prometheus unbound, 1820), Epipsihidion (Epipsychidion,
1821), Adonis (Adonais, 1821), Trijumf života (The triumph of life, 1822),
Odbrana poezije (Defence of poetry, 1821) itd. 2

II ODLIKE ŠELIJEVE POEZIJE

2
Kuić, R. (1974): ANTOLOGIJA ENGLESKE ROMANTIČARSKE POEZIJE, Naučna knjiga, Beograd. str. 60.

4
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

Neobičan za svoje vreme, Šeli je od strane izvesnog broja savremenika

smatran za razvratnika, a od strane jednog kruga kritičara, za idejno
praznog čoveka. Međutim, ma koliko da su ga jedni krivili a drugi uzdizali,
oni su se slagali u jednom – da je Šelijeva najčistija lirika poetsko
ostvarenje najvišeg reda. 3

Sva Šelijeva poezija jeste uživanje u lepom, koje postoji, praćeno

tugovankom što je lepota povređene sputanošću ili nasiljem, čežnja za
lepim koje bi trebalo da postoji i neobuzdana želja da se idealna lepota
približi čoveku i čitavom čovečanstvu i uživljavanje u idealnu lepotu, koja
kao viziji lebdi pred pesnikovim životom.

Šelijeva specifičnost poetskog kazivanja se ogleda u naglašavanju

bogatstva i lepote prirode. Njegovo izražavanje prirode kroz slike katkad
ima metaforičnu ili simboličnu funkciju. Šeli želi da tim slikama postigne
utisak velelepnog čudesnog i uzvišenog, ali su one, pre svega, izraz strasne
zaljubljenostiu prirodu, koja je morala proizaći iz podsvesnog straha od zlog
sveta i neodoljive želje za bekstvom. Velikih broj tih slika u vezan je za
more, Šelijevi omiljeni predmeti su duga, mesec, sunce na izlasku i zalasku,
munje, vetrovi, oblaci, planine, pećine i provalije (reč chasm je kod njega
neobično česta, kao i reči mist i lightning). Zvezde i meteori su mu takođe
neobično dragi termini (strarry light je u njegovoj poeziji češća od sunčeve
svetlosti) a u opisima rajskih mesta uvek se obilno pojavljuje drago kamenje
ali gold mu je najčešće mrzak pojam, jer označava tiraniju novca. U
njegovim pesmama je česta kombinacija gold and war ili blood and gold,
kojom obeležava dva najveća zla među ljudima.

Npr. u pesmi „Maska anarhije“ dominiraju alegorične vizije u kojoj se

pojavljuju personifikacije ubistvo, prevara, licemerstvo i dr. Šeli
upotrebljava izraze „anarhija“ i „anarh“ kao krajnje negativne pojmove,
obeležavajući njima nasilje, bezakonje, nesređeno društveno stanje i sl.
Takva upotreba simboličnih izraza svojstvena je samo Šeliju i
karakteristična je za njegov politički stav – ona pokazuje da je Šeli bio pravi

3
Ibid. str. 61.

5
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

konstruktivni revolucionar, koji je u revoluciji video uvođenje reda u jedan

nesređeni svet.4

Politički momenat je u Šelijevoj poeziji itekako izražen, prikriven

obiljem slika, metafora, izvanrednim bogatstvom zvukova. Bilo da peva
Zapadnom vetru, koji leti iz stiha u stih, bilo da se divi Oblaku koji kliče i
nesputan preleće preko čitavog neba, bilo da kliče kao Ševa kojoj se divi, taj
politički momenat je u njegovoj poeziji uvek prisutan. Prizivanje vetra
razvigorca koji raznosi svelo lišće da ubrza nova rađanja, jeste prikazivanje
duha revolucije iz oslobođene republikanske Amerike da porobljenoj Evropi
donese proleće političke slobode, divljenje oblaku predstavlja divljenje
slobodi koja će vaskrsnuti kao i oblak što vaskrsava po večitom principu
regeneracije u prirodi. Slavopojka Ševi jeste himna slobodi, usamljenost
Meseca predstavlja usamljenost čoveka u društvu u kojem ga ne shvataju,
pozivanje noći, koja pokriva Zemlju tamom, u stvari je žudnja za melemom
od kojeg će zamiriti pesnikovo srce ranjeno nepravdom itd. 5

Pa i u samim ljubavnim pesmama taj momenat je uvek prisutan, jer je

upravo i ljubav za Šelija bila prava samo onda kada je bila potpuno
slobodna.

III SIMBOLIZAM U ŠELIJEVIM PESMAMA

4
Puhalo, D. (2003): ISTORIJA ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI XVIII VEKA I ROMANTIZMA, Trebnik, Beograd. str. 233.
5
Kuić, R. (1974): ANTOLOGIJA ENGLESKE ROMANTIČARSKE POEZIJE, Naučna knjiga, Beograd. str. 62.

6
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

Uopšteno govoreći, sve Šelijeve pesme opevaju jedno te isto –

prirodu, ljubav, borbu za slobodu i druge lične motive. Jedna od njegovih
najpoznatijih pesama je Oblak (The cloud). Šeli je uzeo tu vazdušnu stvar
da bi od nje načinio bogat simbol neuništivosti i večnosti materije. Malo
dalje, kroz pesmu, oblak poprima odlike živog bića, govori u prvom licu,
pomalo lakomisleno i podrugljivo, svesno svoje moći i slobode:
„Neba sam doječne,
Vode sam miljenče, a zemlja moja je mati.
Prolazim kroz pore obala i more,
ne mogu nestati:
jer kad posle kiše baš ni mrlja više ne smeta vedrini,
a vetar i Sunce kubetu vrhunce,
grade u visini,
potajno smejem se tom
nadgrobnom natpisu svom,
pa iz kišnog rova
kao duh ishodim,
k’o dete se rodim
i srušim ga snova.“

Veštim baratanjem formom, Šeli kroz ovu pesmu, jasno simbolizuje

promenjivost svih stvari. Dublji smisao pesme naglašava da je život oblaka
slika nečeg dubljeg, trajnijeg i sveobuhvatnog – a to je neminovnost po
kojoj svako rođenje nosi u sebi smrt, a svaka smrt nosi novo rađanje.

Ako se osvrnemo na političku pozadinu Šelijevog života, u ovoj pesmi

možemo prepoznati i politički motiv i simboliku – divljenjem oblaku Šeli u
stvari predstavlja divljenje slobodi, koja će vaskrsnuti kao i što oblak
vaskrsava i kao što oblak prosipanjem vode osvežava zemlju, po veštom
principu prirodne regeneracije.

Vrhuncem Šelijeve lirike smatra se Oda zapadnom vetru. Tri

segmenta vetra i njegovog delovanja prikazuju suštinsku simboliku, naime,
vetar deluje na zemlji, nebu i na moru i kroz to delovanje vrši životnu
službu prirodi.

„ Divlji zapadni vetre, jesenjeg bića dahu,

7
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

što nevidljivim prisustvom lišće razgoniš svelo

da beži ko dusi pred čarobnjakom u strahu,
sušičavo – rumeno, tamno, žućkastobelo,
baš kao mnoštvo neko što kuga potamani!
O, ti, čije je kolo u zimski san ponelo,
Seme što ima krila da k’o leš pokopani
u grobu ležeći svome,
sve dokle sestra tvoja azurno Premaleće, sviralom ne obznani,
dolazak snenoj zemlji, pa iz njenog sloja,
istera mio behar na zračne paše svoje,
mirisom ispuni do, obiljem živih boja. „

Šeli želi reći da jesenji vetar sahranjuje suvo, uvelo lišće i semenje,
koje će njegova „azurna sestra“, prolećni vetar, podići iz mračnog zimskog
groba, na zračne paše proleća. Zato se prolećni vetar u Šelijevoj odi smatra
ambivalentnom pojavnošću, kao razorna a ujedno i stvaralačka sila.

Kroz čitavu pesmu pesnik želi istaći želju da bude poput vetra, jer
oseća sličnost sa njim u vidu neukrotivosti i bezgraničnosti. Naposletku,
uviđajući nemogućnost da postane vetar, Šeli moli vetar da ga učini svojom
lirom baš kao i šumu, čime izriče preziranje smrti. Time u stvari pesnik
moli vetar da baš kao što raznosi uvelo lišće, tako raznese i njegove misli i
reči nakon njegove smrti.
„O, duše pun nemira,
postani ja il’ duh moj kojim žestina vlada,
umrle misli moje poteraj vrh svemira,
k’o sveo list da nova ubiraš rađanja rana.
Pa putem čarolije,
što stih mi ovaj dira,
raznesi reči moje ljudima, sa svih strana,
usnuloj zemlji budi prorok s mojih usana.“

Ukratko, pesnik želi pobedu smrti kroz raznošenje sopstva vetrom. I

još jedan politički momenat se reflektuje kroz ovu pesmu. Prizivanjem
zapadnog vetra, Šeli u stvari, priziva i duha revolucije, da porobljenim
narodnim masama donese životno proleće.

U nizu ljubavnih i elegičnih pesama, kod Šelija nailazimo i na

socijalno tematizovane pesme. U pesmi London iz Pesama iskustva, Šeli još
jednom izražava bes i neslaganje sa Londonskom zbiljom i kroz stihove:

8
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

„...najčešće psovke što u ponoć lete...sa usta bludnice, kad kunu tek
rođeno dete...“

izražava se sva žalost i beda londonskih žena koje su u jednom

momentu od žena postale prostitutke.

Pesma „Mišu kada mu je gnezdo razorio plug“ izražava odnos većeg i

manjeg u egzistencijalnom toku. U prvoj strofi imamo obraćanje „glatkoj
zveri“, kojoj se čovek obraća kao veliki, gospodarski nastrojeni pojedinac,
koji u svojim rukama nosi vlast i moć života; rušiteljska snaga čovekovih
ruku često nadvladava njegovu humanu stranu. „Veliki“ su često
nemilosrdni kada se „manji“ usude da načine štetu. Miševi u odnosu na
ljude predstavljaju ta mala bića, koja, ma kakav plan imala, neće uspeti da
ga realizuju ukoliko ih ruka „velikih“ pokosi.

Sličan simbol prirode Šeli koristi i u pesmi „Muva“, poistovećujući

čoveka sa malecnom mušicom, jer smo svi mi u ovom bezgraničnom
svemiru samo sitna bića, hijerarhijski stvorena da jedni druge pratimo.

ZAKLJUČAK

9
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

Simboliku Šelijeve poezije možemo posmatrati i uvideti kroz skoro

svaku njegovu pesmu, jer se on, koristeći simbole i metaforično značenje
reči, želi približiti svevremenskom čitaocu, ma kog horizonta ili epohe bio.

Pesma „Ševi“ upravo predstavlja tu pesničku umetnost, kojoj je bio

svojstven Šeli. Baš kao što se on ushićivao ševinom pesmom i stavljao je u
okvire nebeskih pojava, smatrao je da ostali ljudi trebaju biti ushićeni
pesničkim izrazom, vođenim večnom ljubavlju prema prirodi i ljudima.

LITERATURA

10
 Simbolizam u Šelijevim pesmama

Puhalo, D. (2003): ISTORIJA ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI XVIII VEKA I

ROMANTIZMA, Trebnik, Beograd.

Kuić, R. (1974): ANTOLOGIJA ENGLESKE ROMANTIČARSKE POEZIJE, Naučna

knjiga, Beograd.

11