Fotometrija • SY295

FOTOM ETRIJA
SY295 • 21. avgust 2006.
Goran Kostić

1. Uvod
1.1. Svetlost
0.
Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje
kod čoveka, posredstvom oka, izaziva osećaj boje.

1.2. Monohromatska svetlost

0.
Monohromatska svetlost je
prostoperiodično elektromagnetsko zračenje
talasne dužine iz opsega od 380 do 780 nm.
Kod čoveka takvo zračenje, posredstvom oka,
izaziva osećaj boje. Boja koju vidimo zavisi od
talasne dužine zračenja. Videti sliku 1.
1.
Pri najčešćim uslovima posmatranja
(2 º, >1 cd/m2) vid prosečnog posmatrača je
najosetljiviji na svetlost talasne dužine 555 nm.
Za svetlost talasne dužine kraće od 380 nm ili
duže od 780 nm, osetljivost vida manja je od
0,01 % najveće osetljivosti. Videti dijagram 1.
2.
Dva izvora monohromatske svetlosti
izgledaju jednako sjajna (tj. svetla) kada su
jednaki proizvodi zračenja [W / (sr · m2)] svakog
od njih i odgovarajućeg koeficijenta sa
dijagrama 1 zavisnog od njihovih talasnih dužina.
3.
”Boje” vidi i većina životinja, ali uglavnom
iz druge oblasti spektra i različito od čoveka.

1.3. Polihromatska svetlost

0.
Polihromatska svetlost je smeša dve ili
više monohromatskih svetlosti.

Slika 1. Podela spektra elektromagnetskog

zračenja. Prikazane su približne boje
monohromatskih svetlosti. Svaka od boja je
najzasićenija koju može da prikaže monitor računara.

Dijagram 1. Dijagram normalizovane
osetljivosti prosečnog posmatrača, V(λ), pri
najčešćim uslovima posmatranja (2 º, >1 cd/m2).
1.
Kada oko pobuđuje više monohromatskih
svetlosti različitih talasnih dužina, osećaj boje
zavisi od odnosa sjajnosti monohromatskih
svetlosti. Osećaj iste boje može se proizvesti
kombinacijama različitih monohromatskih
svetlosti i njihovih sjajnosti.
2.
Polihromatska svetlost izaziva osećaj
jedne od velikog broja boja, različite od boja
monohromatskih svetlosti, kao i osećaj nekih od
boja koje izazivaju i monohromatske svetlosti.

1/7
 Fotometrija • SY295

2. Fotometrija
Tabela 1. Fotometrijske i analogne radiometrijske veličine.

Fotometrija Radiometrija
Engleski Oznaka i Izraženo Oznaka i
Veličina Simbol Veličina
naziv veličine naziv lumenima naziv
Svetlosni Luminous lm W
ΦV lm Snaga zračenja
fluks flux lumen vat
Svetlosna Luminous cd
IV lm / sr Jačina zračenja W / sr
jačina intensity kandela

Osvetljenost Illuminance EV lx lm / m2 Ozračenje W / m2

luks
Luminous
Svetlina MV lm / m2 lm / m2 Zračivost W / m2
exitance
Sjajnost Luminance LV cd / m2 lm / (sr · m2) Zračenje W / (sr · m2)
Svetlosna Luminous Ekspozicija
HV lx · s lm · s / m2 W · s / m2
ekspozicija exposure zračenja
Svetlosna Luminous Energija J
QV lm · s lm · s
energija energy zračenja džul
Temperatura Color K Temperatura
TC - K
boje temperature kelvin zračenja

2.1. Radiometrija 2.4. Relativna osetljivost vida u zavisnosti

0.
Radiometrija se bavi merenjem fizičkih
veličina elektromagnetskih zračenja.
2.2. Fotometrija
0.
Fotometrija se bavi merenjem veličina
svetlosti tako da rezultati odgovaraju osećaju
vida standardnog posmatrača.
1.
Da bi se postigao cilj fotometrije, da
rezultati merenja odgovaraju osećaju vida,
neophodno je korišćenje matematičkih funkcija
koje daju vezu između fizičkih veličina svetlosti
i ljudskog vida.
2.
Vid je vrlo složene prirode jer zavisi od:
očiju, očnih nerava i centralnog nervnog
sistema. Vid zavisi i od uslova gledanja:
prilagođenja oka, ugla pod kojim se vidi
površina i mesta na mrežnjači na koje se
projektuje površina. Vid je takođe subjektivne
prirode. Da bi se fotometriji obezbedila
pogodna i reproduktivna osnova, određene su
matematičke funkcije koje opisuju vid
standardnog posmatrača.
2.3. Izvor svetlosti
0.
Izvor svetlosti je svaka površina koja
zrači svetlost. Izvor svetlosti koji sam proizvodi
svetlost naziva se primarni izvor svetlosti.
Površina koja reflektuje izračenu svetlost
drugog izvora naziva se sekundarni izvor
svetlosti.
od talasne dužine
0.
Relativna osetljivost vida u zavisnosti od
talasne dužine data je standardnom funkcijom
zasnovanom na: vidu standardnog
posmatrača, aditivnosti osećaja sjajnosti, uglu
gledanja od 2 º i relativno visokom nivou
sjajnosti, većem od oko 1 cd/m2. Funkcija je
označena sa V(λ). Izvorna funkcija V(λ) je
diskretno data za talasne dužine od 360 nm do
830 nm (sa inkrementom od 1 nm) i
normalizovana je na 1 u maksimumu koji je na
555 nm. V(λ) je data u tabeli 2 i grafički na
dijagramu 1. Funkcija V(λ) opisuje vid pri
aktivnosti čepića oka koji se naziva fotopski vid.
1.
Funkcija V(λ) je široko prihvaćen propis
izdat od strane Međunarodne komisije za rasvetu
(CIE, Commission Internationale de l’Éclairage),
i prihvaćen kao međunarodni standard od strane
Međunarodnog komiteta za tegove i mere (CIPM,
Comité International des Poids et Mesures) i
Međunarodne organizacije za standardizaciju
(ISO, International Organization for Standardization).
2.
Relativna osetljivost vida može da se
odredi tako što posmatrač procenjuje jednakost
sjajnosti dva izvora monohromatskih svetlosti
koji se nalaze jedan do drugoga (u prostoru).
Radi pouzdane procene posmatrača, talasne
dužine dve svetlosti moraju da budu bliskih
talasnih dužina. Uz uslov da upoređivane
svetlosti budu bliskih talasnih dužina, osetljivost

2/7
 Fotometrija • SY295

Tabela 2. Standardne funkcije relativne oka za ceo opseg svetlosti može se dobiti tako
osetljivosti vida u zavisnosti od talasne dužine što se u svakom novom upoređivanju svetlosti,
svetlosti: pri prilagođenju na dnevno svetlo, za jednu zadržava svetlost iz prethodnog
V(λ), i pri prilagođenju na tamu, V'(λ). upoređivanja, a za drugu, svetlost talasne
dužine bliske zadržanoj svetlosti, a dalje od
λ [nm] V(λ) V'(λ) svetlosti iz prethodnog upoređivanja.
3.
380 0,589 · 10-3 Relativna osetljivost vida u zavisnosti od
390 0,1 · 10-3
2,209 · 10-3 talasne dužine, pri niskom nivou sjajnosti,
400 0,40 · 10-3 92,9 · 10-3 manjem od oko 0,01 cd/m2, značajno se
410 1,2 · 10-3 34,84 · 10-3 razlikuje od funkcije V(λ). Maksimum te
funkcije je na 507 nm, ali je oblik približno isti
420 4,0 · 10-3 96,6 · 10-3
sa V(λ). Označena je sa V'(λ). Videti tabelu 2.
430 11,6 · 10-3 0,1998 Funkcija V'(λ) opisuje vid koji se zasniva na
440 23 · 10-3 0,3281 aktivnosti štapića oka i naziva se skotopski
450 38 · 10-3 0,455 vid. (Vid u uslovima između skotopskog i
460 60 · 10-3 0,567 fotopskog naziva se mezopski vid.) U
470 91 · 10-3 0,676 sadašnjoj praksi, fotometrijske veličine odnose
480 0,139 0,793 se na funkciju V(λ), uz izuzetak veličina za
490 0,208 0,904 istraživačke svrhe.
500 0,323 0,982
2.5. Spektar svetlosti
507 1,000
0.
510 0,503 0,997 Spektar svetlosti su podaci o amplitudi i
520 0,710 0,935 talasnoj dužini svake od monohromatskih
komponenata koje čine svetlost.
530 0,862 0,811
540 0,954 0,650 2.6. Fluks
550 0,995 0,481 0.
555 1,000
Primer za snop čestica: fluks (ili protok)
daje se za određenu površinu i jednak je broju
560 0,995 0,3288
čestica koje prođu kroz datu površinu u jedinici
570 0,952 0,2076 vremena. Videti sliku 2.
580 0,870 0,1212
590 0,757 65,5 · 10-3 2.7. Prostorni ugao steradijan
600 0,631 33,15 · 10-3 0.
Prostorni ugao je deo prostora omeđen
610 0,503 15,93 · 10-3 koničnom površinom. Numerička vrednost
620 0,381 7,37 · 10-3 prostornog ugla jednaka je količniku površine
630 0,265 3,325 · 10-3 koja je obuhvaćena koničnom površinom, i koja
640 0,175 1,497 · 10-3 leži na sferi sa središtem na vrhu konične
650 0,107 0,677 · 10-3 površine, i kvadrata poluprečnika te sfere.
660 61 · 10-3 0,3129 · 10-3 (Količnik pomenutih površina ne zavisi od
poluprečnika sfere.) Primer primene videti na
670 32 · 10-3 0,1480 · 10-3
slici 3.
680 17 · 10-3 71,5 · 10-6
690 8,2 · 10-3 35,33 · 10-6
700 4,1 · 10-3 17,80 · 10-6
710 2,1 · 10-3 9,14 · 10-6
720 1,05 · 10-3 4,78 · 10-6
730 0,52 · 10-3 2,546 · 10-6
740 0,25 · 10-3 1,379 · 10-6
750 0,12 · 10-3 0,760 · 10-6
760 60 · 10-6 0,426 · 10-6
770 30 · 10-6 0,2413 · 10-6
780 15 · 10-6 0,1390 · 10-6 Slika 2. Uz koncept fluksa snopa čestica.

3/7
 Fotometrija • SY295
1.
Ugao od jednog steradijana [sr] je konični
deo prostora koji obuhvata površinu od 1 m2 na
sferi koja ima poluprečnik od 1 m i čiji se centar
poklapa sa vrhom posmatranog koničnog dela
prostora. Prostorni ugao koji obuhvata ceo
prostor ima vrednost od 4 · π steradijana.
2.8. Svetlost u fotometriji
0.
Svetlost je fotometrijska veličina
analogna zračenju u radiometriji. Fotometrijske
veličine svetlosnog zračenja, XV, izuzev
temperature boje, proporcionalne su ● zbiru
radiometrijskih snaga zračenja Φe(λi), ● svih n
spektralnih komponenata zračenja prethodno
pomnoženih vrednošću funkcije V(λi) koja
odgovara talasnoj dužini spektralne
komponente, λi:
X V ~ V(λ1 ) Φe (λ1 ) + V(λ2 ) Φe (λ2 ) + ...
+ V(λn ) Φe (λn ).
1.
Množenje spektralnih komponenata
odgovarajućom vrednošću V(λ), simulira
osećaj vida koji izaziva elektromagnetsko
zračenje. Na primer, pomenutim simuliranjem
dobija se da dve svetlosti koje izgledaju
jednako sjajne, a različitih su spektara, imaju
iste numeričke vrednosti sjajnosti.
2.9. Svetlosni fluks
0.
Svetlosni fluks ΦV, definisan je
jednačinom (2), ● za površinu, ● za funkciju
relativne osetljivosti vida, V(λ), i ● za spektralnu
gustinu snage zračenja, Φe(λ), (tj. snaga po
dλ), ● Km je konstanta jednaka 683 lm/W.
830 nm
Φ V = Km ∫ V(λ) Φe (λ) dλ
360 nm
1.
Svetlosni fluks se određuje za datu
površinu i jednak je svetlosnoj energiji koja
protekne u jedinici vremena kroz tu površinu.
2.
Svetlosni fluks [lm] je fotometrijska
veličina analogna snazi zračenja [W] u
radiometriji. Vrednost svetlosnog fluksa
proporcionalna je zbiru snaga spektralnih
komponenata zračenja, prethodno pomnoženih
vrednošću funkcije V(λ) koja odgovara talasnoj
dužini svake od spektralnih komponenata.
Množenje spektralnih komponenata
odgovarajućom vrednošću V(λ), simulira
osećaj vida koji izaziva elektromagnetsko
zračenje.
3.
Integral u jednačini (2) znači da
fotometrijski model osećaja svetlosti
Slika 3. Uz koncept svetlosne jačine i
osvetljenosti.
podrazumeva da je svetlosni fluks smeše
jednak zbiru flukseva komponenata. Treba
naglasiti da je kod osećaja vida, aditivnost
veličina samo aproksimativna.
(1) 4.
Konstanta Km, uz V(λ), povezuje
fotometrijske i radiometrijske veličine, a naziva
se maksimalna svetlosna efikasnost
zračenja za fotopski vid. Vrednost konstante
Km određuje definicija kandele koja daje
efikasnost od 683 lm/W, za svetlost frekvencije
540 · 1012 Hz tj. talasne dužine 555,016 nm u
standardnom vazduhu. Izračunavanje Km je
prema sledećem.
V(555, 000 nm)
Km = 683 ⋅ =
V(555, 016 nm) (3)
= 683,002 ≈ 683 lm / W
2.10. Svetlosna jačina
0.
Svetlosna jačina IV, definisana je
jednačinom (4), ● za tačkasti izvor, ● za smer, i
(2) ● za svetlosni fluks dΦV koji napušta izvor i prostire
se u određenom smeru prostornim uglom dΩ.
dΦV
IV = (4)
dΩ
1.
Svetlosna jačina [cd] je gustina
svetlosnog fluksa po jedinici prostornog ugla u
datom smeru. Videti sliku 3.
2.
U slučaju tačkastog izvora, veličina
svetlosnog fluksa je ista kroz svaki poprečni
presek posmatranog prostornog ugla čiji se vrh
poklapa sa izvorom svetlosti.
3.
Izvor koji u svim smerovima zrači svetlost
iste jačine vrednosti IV (izotropni izvor), zrači
sa svoje cele površine svetlosni fluks ΦV dat
jednačinom (5).
(5)
ΦV = 4 π IV
4/7
 Fotometrija • SY295

2.11. Osvetljenost
0.
Osvetljenost EV, definisana je jednačinom
(6), ● za osvetljavanu tačku na površini dA
koja je normalna na svetlosni fluks dΦV koji
osvetljava datu tačku.
dΦV
EV = (6)
dA
1.
Osvetljenost [lx] u datoj tački, je gustina
svetlosnog fluksa na površini koja je normalna
Slika 4. Uz koncept sjajnosti.
na fluks (ili npr. osu konusa), i na kojoj je data
tačka. Videti sliku 3.
2.
2.13. Sjajnost
U slučaju tačkastog izvora, može se 0.
izvesti1) da osvetljenost EV, opada sa Sjajnost LV, definisana je jednačinom (9),
kvadratom rastojanja od izvora, r, kao i da je ● za tačku na površini dA koja zrači svetlost,
osvetljenost proporcionalna svetlosnoj jačini IV: ● za smer, koji zaklapa ugao Θ sa normalom
na dA, i ● za svetlosni fluks dΦV koji zrači
IV površina dA u datom smeru. Videti sliku 4.
EV = . (7)
r2
d2ΦV
3.
Neke osvetljenosti navedene su u tabeli 3. LV = (9)
dΩ dA cos Θ
1.
2.12. Svetlina Posmatrajmo slučaj kada se zračenjem
0.
kroz snop, dovodi snaga površini koja nije
Svetlina MV, definisana je jednačinom (8), normalna na snop. Videti sliku 4. Snaga koja
● za tačku na površini dA koja zrači svetlost, i se snopom dovodi do pomenute površine
● za izračeni svetlosni fluks dΦV sa površine dA. zavisi samo od gustine snage po površini i
poprečne površine snopa (normalne na snop),
dΦV
MV = (8) a ne zavisi od veličine površine kojoj se dovodi
dA snaga. Ako poprečna površina snopa dA', nije
1.
Svetlina [lm / m2] je ukupno izračeni poznata, može se izračunati iz veličine
svetlosni fluks sa površine, podeljen veličinom površine dA na koju se dovodi snaga i ugla Θ
te površine. Dakle, svetlina je gustina koji zaklapaju snop kojim se dovodi snaga i
izračenog svetlosnog fluksa na površini koja normala na površinu kojoj se dovodi snaga:
zrači taj fluks. (10)
_________________________________
dA ' = dA cos Θ.
1) dΦ = I dΩ
V V Prema drugom zakonu termodinamike,
dA = r2 dΩ dijagrami primanja i zračenja energije istog su
dΦV IV oblika. Odatle zaključujemo da će snaga koju
EV = = 2
dA r zrači površina u proizvoljnom pravcu koji
zaklapa ugao Θ sa normalom na posmatranu
Tabela 3. Osvetljenost nekih površina. površinu, biti proporcionalna kosinusu Θ. Iz
istog zakona proističe veza data jednačinom (9).
Površina Osvetljenost 2.
Sjajnost je parametar površine koja zrači
Slabo osvetljen put 0,5 do 5 lx svetlost, a omogućuje određivanje svetlosnih
Dobro osvetljen put 5 do 30 lx flukseva koje zrači posmatrana površina u
Prosečno osvetljen stan 30 do 100 lx proizvoljnim smerovima koji zaklapaju ugao Θ
Stan sa dnevnom svetlošću 100 do 500 lx sa normalom na posmatranu površinu:
Otvoren prostor pri dΦV = L V dΩ dA cos Θ. (11)
1 do 2 klx
oblačnom nebu
U senci na otvorenom Sjajnost [cd / m2] izražena je kao gustina
3 do 8 klx svetlosnog fluksa po jedinici prostornog ugla,
prostoru pri sunčanom nebu
[cd], i po jedinici površine koja zrači svetlost
Otvoren prostor neposredno
osvetljen suncem
70 do 100 klx [m2], a u proizvoljnom smeru koji zaklapa
izvestan ugao [1] sa normalom na posmatranu

5/7
 Fotometrija • SY295

površinu. (Vrednost sjajnosti je parametar
površine koja zrači svetlost i ne zavisi od smera
zračenja tj. ugla koji zaklapa smer sa normalom.)
2.
Površina scene zrači svetlost i daje svoju
sliku na mrežnjači oka. Veličina osvetljenosti
mrežnjače na mestu slike, proporcionalna je
sjajnosti površine scene i praktično ne zavisi
od rastojanja površine scene od posmatrača.
Rastojanje ne utiče na osvetljaj mrežnjače jer
se smanjivanje osvetljaja mrežnjače
proporcionalno kvadratu rastojanja, potire
povećanjem segmenta površine scene koja
osvetljava isti segment mrežnjače (povećanje
površine segmenta scene proporcionalno je
kvadratu rastojanja). Zato je sjajnost veličina koja
određuje koliko će neka površina izgledati svetla.
Međutim, za izgled je jednako važno i prilagođenje
oka, ali dve susedne površine za koje su
vrednosti sjajnosti iste, izgledaće jednako svetle.
2.14. Svetlosna ekspozicija
0.
Svetlosna ekspozicija HV, definisana je
jednačinom (12), ● za osvetljenost EV, i
● za interval vremena Δt.
t + Δt
HV = ∫
t
EV (t) dt (12)
1.
Pri konstantnom EV, HV = EV · Δt .
2.15. Svetlosna energija
0.
Svetlosna energija QV, definisana je
jednačinom (13), ● za svetlosni fluks ΦV, i
● za interval vremena Δt.
t + Δt
QV = ∫
t
ΦV (t) dt (13)
površine i površine crnog tela, kada su obe
površine na istim temperaturama. Crno telo
ima emisivnost jednaku jedinici. Idealan
reflektor ima emisivnost jednaku nuli.
3.
Emisivnost i apsorbansa svake površine,
na istoj temperaturi i talasnoj dužini su jednakih
vrenosti. (Prema drugom zakonu termodinamike
i Kirhofovom zakonu zračenja.)
4.
(Radiometrijski) sivo telo je površina čije
su emisivnost i apsorbansa manje od jedan i imaju
istu vrednost u izvesnom opsegu talasnih dužina.
5.
Spektralna gustina zračenja (tj. dL / dλ)
crnog tela je kontinualna i u vakuumu zavisi
samo od njegove temperature. Videti dijagram 2.
Pri povećanju temperature, povećava se snaga
zračenja i smanjuje talasna dužina na kojoj je
maksimum zračenja. Spektralna gustina zračenja
dL / dλ, data je jednačinom (14) (Plankov zakon),
● za crno telo na temperaturi T [K], i ● u okolini
talasne dužine λ. Talasna dužina maksimuma
zračenja crnog tela, λmax, data je jednačinom (15)
(Vinova jednačina pomeranja maksimuma).
dL 119,1044 ⋅ 10−18
= (14)
dλ 14,38775 ⋅ 103
5
λ ⋅ (e λ⋅ T
− 1)
2898 ⋅ 10−6
λmax = (15)
T
U vazduhu, na atmosferskom pritisku,
spektralna gustina zračenja neidealnog crnog
tela je vrlo približno jednaka gustini zračenja
idealnog crnog tela, pomnoženoj vrednošću
emisivnosti površine neidealnog crnog tela.

1.
Pri konstantnom ΦV, QV = ΦV · Δt .
2.
Svetlosna energija [lm · s] razmenjuje se
(prima ili predaje) svetlosnim fluksom u toku
intervala vremena.

2.16. (Radiometrijski) crno telo

0.
(Radiometrijski) crno telo je idealizovana
površina koja sva dovedena zračenja apsorbuje
(tj. ne reflektuje i ne propušta). Primer
realizovanog crnog tela je površina relativno
malog otvora na kutiji čija unutrašnja površina
dobro apsorbuje na nju dovedena zračenja.
1.
Apsorbansa (α) je odnos apsorbovanog
i dovedenog fluksa zračenja. Apsorbansa
crnog tela jednaka je jedinici. Realizovana crna
tela imaju apsorbanse do oko 0,9999.
2.
Emisivnost (ε) je odnos površinskih Dijagram 2. Spektralna gustina zračenja
gustina flukseva zračenja, posmatrane crnog tela na različitim temperaturama.

6/7
 Fotometrija • SY295

2.17. Temperatura boje

0.
Temperatura boje je temperatura
(usijanog) crnog tela koje zrači svetlost boje iste
kao i svetlost čija se temperatura boje određuje.
Temperaturom boje se jednostavno opisuje
boja izvesnih svetlosti samo jednim brojem.
1.
Distribuciona temperatura boje je
temperatura boje svetlosti čiji je spektar sličan
spektru crnog tela u opsegu talasnih dužina od
380 do 780 nm. Razlike relativnih spektralnih
gustina ne treba da prelaze 10 %. Za svetlost
sijalice sa usijanom niti određuje se
distribuciona temperatura boje.
2.
Sijalice sa usijanom niti (inkadescentne
sijalice) zrače svetlost čija je distribuciona
temperatura boje približno jednaka temperaturi
njihove niti. Distribuciona temperatura svetlosti
sijalice zavisi od emisivnosti njene niti i za većinu
Dijagram 3. xy dijagram boja sa
sijalica je 2 ili 3 K viša od temperature niti, ali ima
označenim: monohromatskim svetlostima
tipova čija je distribuciona temperatura boje svetlosti
(po obodu), koordinatama crnih tela različitih
i oko 50 K viša od temperature njihove niti.
temperatura, standardnim svetlostima,
Tabela 4. Temperature boja i koordinate svetlosti televizijskim RGB primarima, i oblastima boja.
Svaka boja je najzasićenija koju može da prikaže CRT monitor računara.

Svetlost TC [K] x y z 3.
Inkadescentna
Korelaciona temperatura boje je
sijalica 50 W temperatura boje svetlosti čiji se spektar
2500 0,48 0,41
10 lm/W, volframova znatno razlikuje od spektra crnog tela. Takav
nit, vakuum znatno različit, linijski spektar svetlosti imaju
Inkadescentna
halogena sijalica 3000 0,44 0,41 lampe sa pražnjenjem kroz gasove. Za
1000 W 20..44 lm/W vrednost korelacione temperature boje, daje
Fluorescentna lampa
3500 0,404 0,396 0,200 se temperatura crnog tela koje zrači svetlost
sa belom svetlošću
najsličnije boje sa svetlošću čija se
Voltin luk elektroda
3780 0,315 0,332 0,353 temperatura boje određuje. Korelaciona
od čistog ugljenika
Inkadescentna temperature boje praktično se određuje iz
sijalica sa dnevnom dijagrama boja. Videti dijagram 3.
4000
svetlošću, punjena
4.
gasom U tabeli 4, date su temperature boja nekih
Neposredna
svetlosti. Na dijagramu 3, xy dijagramu boja,
Sunčeva svetlost,
5500 označene su svetlosti crnih tela različitih
blizu površine
zemlje, letnje podne temperatura i većina standardnih svetlosti.
Fluorescentna
lampa sa dnevnom 6500 0,313 0,329
svetlošću
Oblačno nebo 6500 0,313 0,329 0,358
3. Reference
19000..
Vedro nebo [1] Yoshihiro Ohno; NlST Measurement
24000
Prosečna sunčeva
0,336 0,350 0,314 Services: Photometric Calibrations
svetlost
(Publication 250-37); National Institute of
Prosečna dnevna
0,313 0,328 0,359 Standards and Technology, Gaithersburg
svetlost
Standardne svetlosti (USA), July 1997.
CIE A 2848 0,44757 0,40745 0,14498
CIE B 4800 0,34842 0,35161 0,29997
[2] Branislav Nastić; Osnovi televizijske
CIE C 6500 0,31006 0,31616 0,37378 tehnike; Naučna Knjiga, Beograd, 1977.
CIE E 5700 0,33333 0,33333 0,33333
CIE D 6500 K 6500 0,313 0,329 0,358
[3] Sergei Novakovsky; Color Television;
CIE D 7500 K 7500 0,3003 0,3103 0,3894 Mir Publishers, Moscow, 1979.
CIE S 25000 0,25 0,25 0,50
CIE 9300 K + 27 MPCD 9300 0,281 0,311 0,408 GK 030824, ... 050601, 060821
___________________________________________________________________________________________________________
Symmetry KD, 16000 Leskovac, Jovana Cvijića 5. Telefon: (016) 59-908. Epošta: symmetry@ptt.yu

7/7