UVOD

Da bi bi prihvacen u poslovnom okruzenju (komercijalnom i finansijskom prometu), javno

publikovan racunovodstveni(finansijski) izvestaj korporacija mora da bude uskladjen sa
Medjunarodnim racunovodstvenim standardima i Medjunarodnim standardima finansijskog
izvestavanja u svim materijalno znacajnim stavkama, da ga javno obelodani menadzment i da
bude nedvosmisleno potvrdjen izvestajem revizora.

Tri osnovne racunovodstvene pretpostavke na kojima se zasnivaju finansijski izvestaji u svetu:

1. neodredjeno trajanje delatnosti, tj. postavljanje na neograniceni period

2. doslednost, odnosno nepromenjena forma i sadrzina finansijskih izvestaja iz perioda u period,

tj. postojanost racunovodstvene politike firme

3. priznavanje ekonomskih promena nakon nastajanja, osnosno nacelo fakturisane realizacije

Međunarodni računovodstveni standardi (u daljem tekstu MRS) predstavljaju računovodstvene

standarde uvedene da bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo
kog ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje. MRS
imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i boljeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da
obezbede podatke i informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje
zainteresovanih subjekata koje rezultira bržem protoku robe i kapitala.

MRS ustvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje
se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje
ekonomskih odluka. Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike,
tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni stručni državni
organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u profesionalnom
radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile
kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u
sebi uključuju i norme profesionalne etike računovođa.

1
 FINANSIJSKI IZVESTAJI
U oblasti finansijskog izvestavanja svrha standardizacije jeste obezbedjivanje kako podataka,
tako i informacija, koje omogucujuuproedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje.
Naime, cij standardizacije je postizanje istinitosti, objektivnosti i uporedivosti, kao najvaznijih
osobina finansijskog izvestaja.

Standardizacija finansijskih izvestavanja u medjunarodnim okvirima zapoceta je pre pedesetak

godina osnivanjem medjunarodnih racunovodstvenih asocijacija. U Evropi je 1951. godine u
Parizu osnovana prva medjunarodna racunovodstvena asocijacija, tzv. Unija ovlascenih
racunovodstvenih eksperata (UEC).

Nacela pripremanja sastavljanja i prezentovanja finansijskih izvestaja propisana su Direktivama

Evropske Unije. Doneto je osam direktiva od kojih je najznacajnija IV direktiva, jer se odnosi na
finansijske izvestaje, kao i VII direktiva koja se odnosi na konsolidovane finansijske izvestaje.

Komitet za Medjunarodne racunovodstvene standarde (IASC) osnovan je 1937. godine u

Londonu, a od 2001. godine nosi naziv Odbor za medjunarodne racunovodstvene standarde
(IASB) s ciljem uspostavljanja Medjunarodnih racunovodstvenih standarda.

1997. godine Medjunarodnu Federaciju racunovodja (IFAC) osnovalo je 49 zemalja u Njujorku.

Shodno Odboru za medjunarodne racunovodstvene standarde, svrha finansijskih izvestaja je da

prezentiraju informacije bitne za donosenje poslovnih odluka. Iako su finansijski izvestaji
element sadrzaja svih racunovodstvenih standarda, ne bave se njima svi standardi na isti nacin i u
istom obimu.

Racunovodstveni standardi koji se neposredno bave finansijskim izvestajima su:

 MRS 1 – Prezentacija finansijskih izvestaja

 MRS 10 – Dogadjaji posle datuma bilansa stanja

 MRS 7 – Izvestaji o novcanim tokovima

 MRS 14 – Izvestavanje po segmentima

 MRS 27 – Konsolidovani i pojedinacni finansijski izvestaji

 MRS 29 – Finansijsko izvestavanje u hiperinflatornim uslovima

 MRS 30 – Obelodanjivanje u finansijskim izvestajima banaka i slicnih finansijskih

institucija

 MRS 34 – Periodicno finansijsko izvestavanje

2
Finansijskim izvestajima se, pored navedenih MRS, bavi i okvir za pripremu i
prezentaciju finansijskih izvestaja.

U okviru za pripremu i prezentaciju finansijsih izvestaja posvecuje se paznja:

1. Interni(upravljacko telo, vlasnici, akcionari)

I Korisnici finansijskih izvestaja 2. Eksterni (investitori, zaposleni, kreditori,
zajmodavci, vlade i njihove agencije, javnost)

1) Tacna i fer prezentacija

II Svrha finansijskih izvestaja
2) Karakteristike

III Osnova za vrednovanje i procenjivanje 1) Racunovodstvena osnova nastanka dogadjaja

bilansnih pozicija i finansijskih izvestaja 2) Stalnost poslovanja

1) Razumljivost

IV Kvalitativne karakteristike finansijskih 2) Relevantnost

izvestaja 3) Pouzdanost

4) Uporedivost

1) Bilans stanja

2) Bilans uspeha

V Elementi finansijskih izvestaja 3) Izvestaj o promenama na kapitalu

4) Izvestaj o novcanim tokovima

5) Napomene uz finansijske izvestaje

1) Istorijski troskovi

VI Odmeravanje elemenata finansijskih 2) Tekuci trosak

izvestaja 3) Ostvarljiva vrednost

4) Sadasnja vrednost

1) Koncept ocuvanja fizickog kapitala

VII Koncept ocuvanja kapitala
2) Koncept ocuvanja finansijskog kapitala

MRS 1 – PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVESTAJA

3
 MRS 1 predstavlja okvirne zahteve u vezi sa minimumom sadrzaja u obrascima
finansijskih izvestaja za opstu namenu. Revidirani standard ima obavezujuci i upucujuci
karakter u vezi sa obelodanjivanjem u napomenama. Kod nas je forma finansijskih
izvestaja propisana zakonskom regulativom, te je za ocekivati promene koje ce biti u
skladu sa ovim standardom. Ovaj standard se primenjuje na sva pravna lica pri
sacinjavanju finansijskih izvestaja ukljucujuci i banke i organizacije za osiguranje.

Cilj MRS 1 je da propise jednoobraznost finansijskih izvestaja radi njihove uporedivosti

(istog poslovnog subjekta sa prethodnim poslovnim periodom, kao i sa finansijskim
izvestajima drugih poslovnih subjekata).

Svrha finansijskog izvestaja je da prezentira informacije o:

 Finansijskoj situaciji poslovnog subjekta (sto se iskazuje kroz bilans stanja i

izvestaj o promenama na kapitalu)

 Uspesnosti poslovanja poslovnog subjekta (sto se iskazuje kroz bilans uspeha i

izvestaj o promenama na kapitalu)

 Gotovinskim tokovima poslovnog subjekta (sto se iskazuje kroz izvestaj o

tokovima gotovine)

U finansijskim izvestajima se nalaze informacije o imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i

rashodima, rezultatu poslovanja i tokovima gotovine. Finansijske informacije se dopunjuju i
zaokruzuju sa dodatnim informacijama sadrzanim u napomenama uz finansijske izvestaje.

Set finansijskih izvestaja opste namene sadrzi:

 Bilans stanja

 Bilans uspeha

 Izvestaj o promenama na kapitalu

 Izvestaj o tokovima gotovine

 Racunovodstvene politike i napomene sa dopunskim objasnjenjima

Gore pomenuti finansijski izvestaji predstavljaju finalne proizvode racunovodstva sa opstom

namenom s obzirom na to sto imaju siroku primenu, jer ih velik broj poslovnih subjekata koristi.
Pored gore navedenih poslovni subjekt moze da sastavlja dodatne izvestaje i preglede za potrebe
menadzmenta, a sve u cilju donosenja sto boljih poslovnih odluka. U tim izvestajima mogle bi

4
biti informacije o uslovima poslovanja, o ostalim resursima privrednog subjekta cija vrednost
nije prezentirana u bilansu stanja, o izvorima obezbedjenja sredstava itd.

U okviru opstih razmatranja treba navesti: nacela stalnosti poslovanja, racunovodstveni osnov
nastanka dogadjaja, konzistentnost prezentacije, materijalnost i grupisanje, prebijanje (neto
princip), uporedne informacije.

Nacelo stalnosti poslovanja (going concern) podrazumeva da ce poslovni subjekt poslovati u

dogledno vreme. Ukoliko nije prisutna ta sigurnost potrebno je o obelodaniti i navesti mere koje
se planiraju za prevazilazenje konkretnih negativnih okolnosti sa obrazlozenjem u Napomenama.

Nacelo racunovodstvenog osnova nastanka dogadjaja predstavlja osnovnu predpostavku

pripreme i prezentacije finansijskih izvestaja. Poslovni dogadjaji se priznaju i evidentiraju u
obracunskom periodu u kom su nastali i na koji se odnose, bez obzira na to kada ce po tom
osnovu biti primljen ili isplacen novac (ili novcani ekvivalent).

Nacelo konzistentnosti (doslednosti prezentacije) iziskuje da klasifikacija i prezentacija

sadrzaja bilansa u jednom periodu bude zadrzana i u sledecem periodu. Odstupanja mogu biti
opravdana u slucaju izmene racunovodstvenih standarda, spajanja sa drugim poslovnim
subjektom, prodaje dela poslovnog subjekta, prosirenje delatnosti i slicno.

Nacelo materijalnosti i grupisanje – prema MRS 1, stavka je znacajna ukoliko njeno

neobjavljivanje moze biti od uticaja na poslovne odluke korisnika Finansijskih izvestaja. Manje
znacajne stavke posle kumuliranja dobijaju na znacaju.

Nacelo prebijanja (neto princip) iziskuje da delovi imovine i obaveza, kao i prihodi i rashodi u
finansijskim izvestajima ne bi trebalo da budu prebijani, osim u slucaju kada to neki drugi MRS
iziskuje ili dopusta, ili kada su u pitanju dobici, gubici i povezani rashodi iz istih ili slicnih
transakcija, koje nisu znacajne same po sebi.

Uporedne informacije – prema ovom standardu, racunovodstvene informacije se mogu

klasifikovati kao numericke i kao narativne. Za razumevanje finansijskih izvestaja tekuceg
perioda, uporedne numericke informacije koje se odnose na prethodni period treba da budu
obuhvacene u napomenama.

5
 STRUKTURA I SADRZAJ FINANSIJSKIH IZVESTAJA
MRS 1 preporucuje oblike finansijskih izvestaja cija forma nije obavezna, vec je poslovni
subjekt kreira i prilagodjava svojim specificnim potrebama.

Godina dana je najcesce period u kom se prezentuju finansijski izvestaji. U posebnim

okolnostima, ukoliko se sastavljaju finansijski izvestaji za kraci ili duzi vremenski period od
jedne godine poslovni subjekt bi trebao da obelodani razlog za drugi izvestajni period, kao i da to
nisu uporedivi podaci sa podacima prethodnog godisnjeg izvestaja. Obelodanjivanje stavki
finansijskih izvestaja i finansijskih stavki datih u napomenama zahteva MRS 1.

BILANS STANJA PO MRS 1

Bilans stanja predstavlja pregled u kome je prikazana imovina i njena struktura u obliku stalne
imovine i tekuce (obrtne) imovine na jednoj strani (aktiva bilansa) i kapitala i obaveza na drugoj
strani (pasiva bilansa). U ovom pregledu sadrzani su podaci za tekuci i prethodni obracunski
period. Rezultat poslovanja (kao razlika vrednosti ciste imovine) se utvrdjuje poredjenjem
odgovarajucih pozicija dvaju obracunskih perioda (dva uzastopna bilansa stanja).

U bilansu stanja, imovina se iskazuje odvojeno prema karakteru i stepenu njihove ocekivane
(potencijalne) likvidnosti, a obaveze se iskazuju prema njihovom ocekivanom roku dospeca.
MRS zahteva sistematizaciju prema roku naplativosti imovine (ali dozvoljava izbor u vezi sa
klasifikacijom na stalnu i tekucu), a prema roku izmirenja treba da budu sistematizovane
obaveze. Sva imovina koja ce biti naplacena u roku od godinu dana, odnostno u roku naplativosti
duzem od godinu dana, kao i rocnost obaveza, ovim standardom se zahteva da budu prikazana u
napomenama. U napomenama treba da budu informacije koje ukazuju na probleme likvidnosti i
rocnosti.

Analiza finansijskog polozaja poslovnog subjekta je zapravo svrha sastavljanja bilansa stanja, i
upravo stoga su prema principu rastuce likvidnosti rasclanjene sve pozicije u aktivi, a prema
principu rastuce dospelosti sve pozicije u pasivi.

Informacije o datumima dospeca su od znacaja za procenjivanje likvidnosti i solventnosti

poslovnog subjekta.

Prema MRS 1 posebno se istice podela imovine na tekucu i netekucu, tj. kratkorocne i dugorocne
obaveze.

6
Tekuca (obrtna) imovina prema ovom standardu predstavlja imovinu:

 od koje se ocekuje da ce biti realizovana u toku operativnog ciklusa

 koja je na zalihama za potrebe trgovine i ocekuje se da ce biti realizovana u roku od 12

meseci od datuma bilansiranja

 u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta, cija upotreba nije nicim ogranicena

Tekuca (obrtna) imovina moze biti:

 materijalna (zalihe u vezi sa proizvodnim ciklusom, kao npr. sirovine, materijal,

nedovrsena proizvodnja, gotovi proizvodi i roba)

 gotovina i ekvivalenti gotovine

 potrazivanja (kratkorocna)

 kratkorocna ulaganja

Stalna imovina je ona imovina ciji je predvidjen vek trajanja duzi od godinu dana, tj. cije se
otudjenje ocekuje u duzem roku (bez obzira na to da li su materijalna imovina, nematerijalna
imovina, finansijska ulaganja, ulaganja ili potrazivanja). Pored rocnosti dospeca prilikom
klasifikacije imovine moze se koristiti kriterijum koji se odnosi na oblik, tj. vrstu imovine.

Stalna imovina moze biti:

 nematerijalna (patenti, licence, osnivacka ulaganja, godwill, troskovi razvoja itd.)

 materijalna (zemljista, sume, gradjevinski objekti, postrojenja, oprema itd.)

 finansijska (dugorocna ulaganja i potrazivanja)

Tekuce obaveze su obaveze za koje se ocekuju da ce biti izmirene u toku operativnog ciklusa
(cije izmirenje dospeva u roku od godinu dana od dana bilansiranja). Osim njih, sve ostale
obaveze se smatraju dugorocnim.

Iako ovaj standard ne propisuje redosled ni format seme, on ukazuje na to koji podaci mogu da
budu prikazani u bilansu stanja, a koji u napomenama.

7
Pozicije koje bi prema MRS 1 trebalo da budu prezentovane u bilansu stanja su:

 nekretnine, postrojenja i oprema

 ulaganje u nekretnine

 nematerijalna ulaganja

 stalna imovina namenjena prodaji

 finansijska imovina

 ucesca u kapitalu drugih lica

 kupci i druga potrazivanja

 gotovina i gotovinski ekvivalenti

 zalihe

 dobavljaci i druge obaveze

 potrazivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS 12 – Porezi na dobitak

 obaveze u vezi sa stalnom imovinom namenjenoj prodaji

 rezervisanja

 finansijske obaveze

 manjinski interes – upisani kapital

 emitovani kapital i rezerve koje pripadaju vlasnicima

Najvazniji zahtev koji bi trebao da ispuni finansijski izvestaj je zahtev za vernim i postenim
izvestavanjem. Za postenu i fer prezentaciju finansijske situacije poslovnog subjekta ili kada
iziskuje Medjunarodni racunovodstveni standard, dodatno u napomenama bi trebalo prikazati
posebne stavke, zaglavlja i podzbirove.

Prema MRS 1 finansijski izvestaj ne sastoji se samo od propisanih obrazaca, vec i iz napomena i
dopunskih informacija koji cine njegov sastavni segment.

8
 BILANS USPEHA PREMA MRS 1
Bilans uspeha kao finansijski izvestaj sadrzi zbirni prikaz prihoda i rashoda u toku redovnog
poslovanja. Mnogi ga smatraju i najvaznijim finansijskim izvestajem, jer pokazuje profitabilnost
poslovng subjekta.

MRS1 ne propisuje njegovu strogu formu, vec navodi minimum stavki koje bi trebale biti
prezentovane u bilansu uspeha, a ostavlja mogucnost poslovnim subjektima da isti prilagode
sopstvenim potrebama.

Posebne stavke koje bi trebalo da budu prezentovane u bilansu uspeha su:

 prihodi

 troskovi finansiranja

 ucesce dobitka i gubitka pridruzenih poslovnih subjekata, kao i efekti zajednickih

poduhvata

 troskovi poreza

 dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti

 dobitak ili gubitak koji pripada vlasnicima kapitala maticnog poslovnog subjekta

 neto gubitak ili gubitak perioda

Ukoliko iziskuje verna i fer prezentacija ili su prisutni zahtevi iz drugih MRS, prezentuju se i
dodatne i posebne stavke, zaglavlja i podzbirovi. Na osnovu podataka i bilansa uspeha,
korisnicima finansijskih izvestaja treba da bude omoguceno da procene uspesnost poslovanja
konkretnog poslovnog subjekta u buducem periodu.

Stavke prihoda i rashoda se mogu medjusobno prebijati jedino ukoliko je to dozvoljeno ili
zahtevano MRS, ako su dobici, gubici i vezani rashodi proizasli iz istih ili slicnih transakcija, ali
u slucaju kada su poslovni dogadjaji malog znacaja.

9
 IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU PO MRS 1
Ovaj izvestaj je pre svega namenjen vlasnicima kapitala. Sastavlaj se u skladu sa MRS 1 u kojem
je dat minimum pozicija, i to:

 neto dobitak ili gubitak perioda

 prihodi, rashodi, gubitak ili dobitak (svaka njihova stavka i iznos) priznaju se na teret ili u
korist kapitala

 ukupni prihodi i rashodi perioda. Odvojeno se iskazuje ukupan iznos koji pripada
vlasnicima kapitala maticnog poslovnog subjekta i iznos koji pripada manjinskim
akcionarima

 zbirni efekat promena racunovodstvenih politika u skladu sa MRS 8

U cilju dobijanja podataka o totalnim dobicima i gubicima perioda, iskazivanje prihoda i rashoda
(koji se priznaju na teret ili u korist kapitala) iziskuje podzbir.

Neophodno je (u okviru ovog izvestaja ili u napomenama) obezbediti i dodatne informacije o:

 kapitalnim transakcijama

 uskladjivanju iznosa (na pocetku i na kraju perioda) u kom se evidentiraju akcijski

kapital, akcijska premija i rezerve

 saldu akumuliranog dobitka ili gubitka (na pocetku perioda i na dan bilansa stanja, kao i
kretanje za period)

Da li je doslo do povecanja ili smanjenja imovine u posmatranom periodu, treba da pokazu

podaci o proemnama neto imovine poslovnog subjekta na pocetku i na kraju (obracunskog)
perioda.

10
 IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE
MRS 7 – Izvestaj o tokovima gotovine je osnova za sacinjavanje ovog izvestaja. U njemu svi
prilivi i odlivi gotovine treba da budu grupisani u tri podbilansa, i to:

 prilivi i odlivi iz poslovnih aktivnosti

 prilivi i odlivi iz aktivnosti plasiranja i investiranja

 prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja

Korisnici finansijskih izvestaja (na osnovu pomenutih informacija) vrse procenu sposobnosti
poslovnog subjekta da stvata (proizvodi) gotovinu i gotovinske elemente.

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVESTAJE PREMA MRS 1

Napomene predstavljaju dodatne informacije u cilju postene i verne prezentacije (zahtevane u
MRS) u vidu opisa i rasclanjavanja prikazanih iznosa pozicija finansijskih izvestaja. U njima se
obelodanjuju korisceni metodi bilansiranja, primenjene racunovodstvene politike i znacajne
transakcije i dogadjaji.

U napomenama uz finansijske izvestaje treba da se:

 obelodane informacija koje nisu prikazane u finansijskim izvestajima

 pruze informacije koje doprinose vernom prikazivanju finansijskih izvestaja

 prikazu informacijeo osnovama za sastavljanje finansijskih izvestaja i specificne

racunovodstvene politike (primenjene za procenu svih znacajnih stavki)

Po jednoobraznom rasporedu se prikazuju napomene, koje sadrze:

 izjavu o usaglasenosti MRS

 izjavu o osnovama prema kojima su utvrdjene pozicije bilansa uspeha, bilansa stanja i
primenjene racunovodstvene politike

 dodatne informacije za prikazane stavke u sazetim finansijskim izvestajima (po redosledu

kako su u njima prikazane)

11
  ostala obelodanjivanja

- potencijalne obaveze (shodno MRS 37 – rezervisanja, potencijalne obaveze i

potencijalna imovina)

- obelodanjivanja koja nemaju finansijsku prirodu, npr. finansijski rizik, upravljacki

ciljevi i politike (shodno MRS 32 – Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i
prikazivanje)

Napomene uz finansijske izvestaje treba da budu sistematizovane tako dasvaka stavka iz

finansijskih izvestaja redosledom, bude povezana sa delom koji se odnosi na nju u napomenama.

Istaknuta je potreba obelodanjivanja u napomenama o neizvesnostima i rizicima koji postoje na

datum bilansa stanja, jer bi oni u narednom periodu mogli da dovedu do znacajnoh promena
knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza. Neophodno je u napomenama obelodaniti podatke
o njihovoj prirodi i njihovim knjigovodstvenim vrednostima na dan bilansa stanja.

12
 MRS 10 - DOGADJAJI POSLE BILANSA STANJA
Cilj MRS 10 je propisivanje:

 slucajeva u kojima poslovni subjekt treba da uskladi svoje finansijske izvestaje za

dogadjaje nastale posle bilansa stanja

 objavljivanja informacija koje poslovni subjekt vrsi do datuma kada su finansijski

izvestaji odobreni za izdavanje i o dogadjajima nastalih posle datuma bilansiranja

Ukoliko dogadjaji nakon datuma bilansa stanja ukazu na to da je ugrozena pretpostavka

neogranicenog poslovanja poslovnog subjekta, tada MRS 10 upucuje na to da poslovni subjekt
ne sastavlja finansijske izvestaje na osnovu nacela neogranicenog poslovanja.

Razlikujemo dve vrste (povoljnih ili nepovoljnih dogadjaja koji nastaju izmedju datuma bilansa
stanja i datuma na koji su finansijski izvestaji potpisani za izdavanje):

 dogadjaji koji potvrdjuju stanja i okolnosti koje su postojale i pre datuma bilansa stanja
(uskladjivanje dogadjaja posle datuma bilansa stanja)

 dogadjaji koji ukazuju na stanja koja su nastala prosle datuma bilansa stanja
(neuskaldjivanje dogadjaja nakon datuma bilansiranja)

Svi dogadjaji do datuma kada su finansijski izvestaji odobreni za izdavanje, cak i ako ti dogadjaji
nastanu posle javnog objavljivanja dobiti ili drugih odabranih finansijskih informacija, smatraju
se dogadjajima posle datuma bilansa stanja.

Dogadjaji posle bilansa stanja mogu da imaju karakter korektivnih dogadjaja (da upucuju na
obavezu korekcije finansijskih izvestaja) ili karakter nekorektivnih dogadjaja (po osnovu kojih se
ne vrsi korekcija finansijskih izvestaja).

13
 ZAKLJUCAK
MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju,
priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza
ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans
stanja na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu godinu na čijem se kraju sastavlja
bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i Promene na
kapitalu

Cilj racunovodstvenih standarda je ostvarne ako finansijski izvestaji daju istinitu i objektivnu
informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena racunovodstvenih standarda omogucava
bolju, laksu i pouzdaniju informaciju o finansijskom polozaju nekog ekonomskog subjekta kao i
prikaz njegove zaradjivacke sposobnosti, za sta su zainteresovani potencijalni korisnici
finansijskih informacija.

Racunovodstveno informisanje na bazi MRS dobiaj svoj puni uticaj i znacaj otvaranjem privreda
u celom svetu i globalizacijom trzista svih vrsta. Samim tim drzavni monopol u ovoj oblasti gubi
svoj znacaj, a sa njim i nacionalni standardi koje one propisuju za primenu na sopstvenoj
teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od prihvacenih medjunarodnih racunovodstvenih standarda.
Osnovni preduslov za to je medjusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata sirom
sveta bez obzira na drzavno uredjenje, razvijenost privrede i slicno.

14
LITERATURA
[1] „Racunovodstvo“, prof. dr Lj. D. Saponja, prof. dr Djerdji Petkovic, Doc. dr Dejan Jaksic,
Ekonomski fakultet, 2007.

[2] www.apr.gov.rs

[3] www.nbs.gov.rs

15