Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
9Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Меша Селимовић - За и против Вука

Меша Селимовић - За и против Вука

Ratings:

4.0

(1)
|Views: 457 |Likes:

More info:

Published by: НационалнаСлобода on Sep 04, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/11/2013

pdf

text

original

 
Меша Селимовић
За и против Вука
студија, 1967.
Интернет издање
Извршни продуцент и покровитељ:Технологије, издаваштво и агенцијаЈанус
 
Београд, 24. април 2002.Продуцент: Зоран СтефановићЛиковно обликовање: Маринко ЛугоњаДигитализација текстуалног и ликовногматеријала: Ненад ПетровићКоректура: Ненад Петровић
Штампано издање
Џепна књига Београдског издавачко
-
графичког завода
 Главни и одговорни уредник
ДимитријеТасић
Уређују:
Радослав Братић, ЉубишаЈеремић, Љиљана Лапчевић, МирославМаксимовић, Рајко Петров Ного, ЈованРадуловић, Тиодор Росић, ДимитријеТасић
 Лектор:
Оливера Марковић
 Ликовно
-
графичка опрема:
ВукосаваШибалић
 Коректура: БИГЗ
-
а Издавач:
РО Београдски издавачко
-
 
графички завод, Београд, Булевар војводеМишића 17
 Генерални директор:
Добросав Петровић
 За издавача:
Антун Мартић
 Штампа
РО Београдски издавачко
-
графички заводБеоград, Булевар војводе Мишића 17
Тираж:
10 000 примерака Београд, 1987.ЈУ ИСБН 86
-13-00147-5
КАТАЛОГИЗАЦИЈА У ПУБЛИКАЦИЈИ (ЦИП)
 
808.61/.62(091)
СЕЛИМОВИЋ, МешаЗа и против Вука : студија / Меша Селимовић.
-
Београд : БИГЗ, 1987 (Београд : БИГЗ).
-
136 стр. ; 20 цм. (Џепна књига Београдског издавачко
-
графичког завода.Белетристика)Белешка о писцу : стр. 135
-
136. ЈУ ИСБН 86
-13-00147-5
Селимовић, МешаПК:а. Караџић, Вук Стефановић (1787
-1864) -
Борба за народни језик и правопис
Обрађено у Народној библиотеци Србије, Београд
I
Од првих дана Вукове борбе за реформу језика и правописа па све до нашег времена,научници, писци, културни радници и политичари упорно се опредељују и изјашњавају заВука и његова, схватања о језику и правопису, или устају против њих. То конфронтирање,које не престаје више од сто година, означава стално живи интерес за питања језика и
 
културе, а истовремено открива веома различита, често и сасвим супротна становишта
 
која имају општекултурне али и класнодруштвене изворе, данас мање уочљиве и мањеважне него раније. Разлози прихватања или одбијања вуковског, народског, у основисељачког језика различити су у разним временским раздобљима: у првим деценијама
XIX
века то је део борбе за стварање нације и слободне српске државе; у време Недићево, апоготову Скерлићево, почеци европеизације и интензивније урбанизације Србијепокренули су процес грађанске еманципације и у овој сфери; у наше време, акумулиранадуховна и културна искуства као и неопходност достизања европског па и светског нивоа,захтевају богатији, разуђенији, еластичнији језик, способан да изражава сложену
 
свеукупност живота и света а не само његову живописност, нијансе и прелазе а не само
 
опште целине, унутрашњи вид ствари а не само њихову вањску слику, вишу и суптилнијуорганизацију мисли и апстракције а не само њихов елементарни Тако је спор око језикаоживљавао увек у прекретним временима, кад се нешто битно мењало у нашемдруштвеном животу.Једна сумарна рекапитулација ових борби, прења, супротстављања, често сурових, готово
 
увек оштрих, није наодмет ни данас, кад питање језика нашег времена постаје веомаактуелно.
II
Кад говоримо о нашем народном језику, готово увек полазимо од нетачне чињенице, од
 
ита, да је правописну и језичку реформу започео и први формулисао Вук. Учинили су то,
 
међутим, други пре њега, са мање или више доследности и одлучности, јер Вук није пао снеба, већ је дошао после многих (без обзира што је њихов успех био делимичан илиникакав), преузевши идеју која је постојала, и давши јој неслућен замах и друштвено
-
 
политички значај, претворио је у одређујућу мисао и реалну снагу епохе, у зависности одинтензитета којим је расла снага и историјска улога народа. Кад ово кажемо, нимало неумањујемо истински револуционарни значај Вукова дела, него га сводимо у реалнеоквире, ослобађајући га елемената чуда. То дело је толико велико, да Вуку остаје
 
неокрњено наше дивљење, и кад његовим претходницима признамо њихов удео.По ономе што данас знамо, пре Доситеја, Соларића, Стојковића и других, народним
 
српским језиком ванредно лепим и чистим, почео је да пише још Гаврил СтефановићВенцловић, у првим деценијама XVIII века, сто година пре Вука. "Просто вам овоговоримо вашим србским језиком, а не по књишки скривено", пише Венцловић,
[1]
објашњавајући то веома занимљивим мобилизаторским разлогом: "Ако непознат глас
 
труба даје, ко ће се на бој приправити?" (Тај изузетно даровити песник, који је делио зло и
 
обро са својом сељачком паством досељеном из старе домовине у јужну Угарску, смело иотворено је изражавао своја демократска схватања: "Тко те храни? Не орач ли и копач? Даих није, како би ти, господичићу, живио? Ко кога храни оно му је и господар". То је први,сасвим рани глас о сељаштву као друштвеној и политичкој снази, који ће у Вуковом
 
политичком манифесту
 Виша класа народа нашега
зазвучати претеће.) Венцловић јеизвршио и правописну реформу, писао је "упрошћеним правописом". Он је "од шестзнакова, колико ће касније Вук унети у своју нову азбуку, употребљавао већ три: џ, ћ и ђ
[2]
(само је замењивао ћ и ђ), а љ и њ
 ,
је писао без танког јер, заменивши га апострофом (л',
 
н'). Та рана антиципација Вукове реформе, као очевидан знак макар и почетака јачих
 
кретања народних маса, потиснута је половином XVIII века рускославенским језиком истаром фонетском ортографијом, да би се јаче нагласила веза са православном Русијом,као устук покушајима унијаћења и денационализације.ПочеткомXIX века Сава Мркаљ (да поменемо само још њега), човек даровит колико инесрећан, чини први значајнији и потпунији покушај у смислу демократизације језика и
 
правописа.О Сави Мркаљу не знамо много. Нешто података дао је о њему Ђорђе Рајковић у
 Јавору
1877, Љубо Стојановић
(Живот и рад Вука Ст. Караџића),
Младен Лесковац
(Прилози играђа,
1950) и др. Знамо да је студирао на пештанском универзитету и да се дружио саЛуком Миловановим, пријатељем и сарадником Вуковим, са Димитријем Давидовићем,Фрушићем и Вуком. (Вук се тада лечо у Пешти.) 1810. штампао је своју чувену књижицупод насловом који одмах открива његов став:
Сало дебелога јера либо Азбукопротрес
уБудиму Граду, 1810, у којој се залаже за фонетски правопис и за принцип: пиши као штоговориш", а против старог коренског правописа и непотребних писмена, танког и дебелог
 
 јер (ь, ъ), чиме се грдно замерио црквеним властима, чак и више него захтевом да
 
простонародни језик постане књижевни. Као црквени благодејанац убрзо је повучен уманастир, и тада почиње његов крижни пут. Можемо само да претпоставимо какав је, уманастиру Гомирју, био живот монаха Јулијана, оптуженог за побуну и непријатељство рема цркви. Митрополит је тада био свемоћни Стеван Стратимировић, кулпински племићи дворски саветник, упорни поштовалац славеносрпског језика и етимолошког правописа,
 
и он је
Сало дебелога јера
примио као отворену диверзију, па је од пештанске цензурезахтевао да се "више нипошто не смеју штампати списи слични Мркаљевом". Шта се сведешавало са осетљивим Мркаљем у самоћи манастирских ћелија, можемо да закључимо изМркаљеве присилне капитулације и његове потоње трагедије. Као што о сличним
 
случајевима пише Никанор Грујић у својој
 Автобиографији
, о чему Скерлић каже: "Човек

Activity (9)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
saksijaa liked this
Max3578 liked this
Max3578 liked this
Mali Princ liked this
npajic liked this
astral_rock liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->