Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Шта понети када идете на славу

Шта понети када идете на славу

Ratings: (0)|Views: 139|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on May 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/12/2011

pdf

text

original

 
Šta poneti kada idete na slavu?
U prvobitnom nastanku običaja, odlazak kod nekoga na Slavu nije podrazumevaodarivanje. Međutim, posle Drugog svetskog rata, proslavu krsnog imena je zamenila proslava rođendana pojedinih članova porodice. Kako je ovakva proslava podrzumevalakupovinu poklona, običaj se u narodu prenosio i na druge prigode, tako da kada se ponovo započelo sa proslavljanjem krsnoga imena, podrazumevalo se da se ne ide"praznih ruku". Tu se pojavio problem, jer rođendan slavi jedna osoba, a slavu proslavljačitavo domaćinstvo. No, naš čovek je dovitljiv, pa se dosetio: piće za domaćina, cveće zadomaćicu, čokolada za decu. Kako se dobre ideje brzo prihvataju, tako je i ovaj sklop"slavskog poklona" brzo ušao u običaj našem narodu, eventualno uz mala odstupanja. Štose tiče crkvenih običaja, vrsta poklona koji ćete odneti kada idete na nečiju proslavukrsnog imena nije određen, jedino pravilo koje treba da se poštuje je da taj poklon bude"pristojan i skroman". Posetite cvećaru, ponesite flašu pića i svakako, nemojte zaboravitina mališane.Pogledajte srodne delatnosti:
cvećare
konditorski proizvodi
 piće...Vino kao simbol Isusove krvi koristi se u proslavljanju Slave (krsnog imena) i to prilikomsečenja kolača i služi se sa žitom. To može biti jedan od izbora koje piće ponetidomaćinu. Obično se uzima crveno vino, mada možete uzeti i neko drugo piće. Nema posebnih pravila.
Vino i vrste vina
Kao što je odavno poznato vino je lekovito ako se pije umereno, jer je bogatokalcijumom, magnezijumom i štiti od stresa. Za to je zaslužan tanin koji je prisutan ugrožđu. Od davnina su srpski vladari negovali kulturu gajenja vinove loze, o čemusvedoči zapis iz povelje Stevana Prvovenčanog gde je donet zakon za vreme vladavinecara Dušana o spravljanju vina i o njegovom kvalitetu. Car Dušan je posedovao velikevinograde i dvorski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i prodrumau Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 kilometara dopremano sve docarskih podruma u prestonicu Prizren. U srednjovekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog,dogovor, zakletva, opomena, obećanje, zakon i običaj. Sa dolaskom Turaka, koji suzauzeli južne predele, Srbi su se selili na sever i u doba cara Lazara, u drugoj polovini 14.veka, glavno vinogradarsko središte postaje Kruševac sa okolinom. Međutim, za vremeturske vladavine uništavani su vinogradi, jer je po islamskoj veri konzumiranje alkoholazabranjeno. Po oslobođenju od Turaka dolazi do preokreta i do intenzivnog razvojavinogradarstva. Kralj Petar Prvi Karađorđević i njegov sin Aleksandar su zaslužni zarazvoj vinogradarstva i vinarstva u modernim vremenima. Na brdu Oplenac kod Topole, početkom 20. veka, podigli su desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili
 
vrhunska vina. U blizini kraljevskog podruma postojala je „Venčačka vinogradskazadruga“ koja je bila pozanata po proizvodnji penušavog vina, kao jedna od najvećihvinarija na Balkanu.Vina ima na hiljade, a samo u Srbiji oko 700 vrsta vina. Prema boji, vina se dele na: belo,ružičasto i crveno. Ona mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sageografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina. Prema sadržajušećera, vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka. Od toplote i sunca zavisi nivošećera u grožđu, što utiče na nivo alkohola koji daje punoće vinu. Zbog globalnogzagrevanja, došlo je do povećanja alkohola u vinima, što negativno utiče na kolekcionare, jer veći sadržaj alkohola u vinu menja ukus nakon 20 godina.
Crvena vina
 
Kaberne Sovinjon
(fr.
Cabernet Sauvignon
) — Ovo je najpopularnije grožđe na svetukad je proizvodnja crvenog vina u pitanju. Gaji se u Bugarskoj, Čileu, Australiji,Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olistai kasno sazreva.
Merlot
(fr.
Merlot 
) — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crveno vino na svetu — Chateay Petrus. Gaji se u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove borovnice i mente.
Nebiolo
(ital.
 Nebbiolo
) — Daje vrlo kompleksna crvena vina, uspeva na krečnjačkomzemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasnosazreva. Nebbia na italijanskom znači magla.
Pino noar
(fr.
 Pinot noir 
) — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva nakrečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogimzemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i uAustraliji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD.
Širak ili Širaz
(fr.
Syrah или Shyraz 
) — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji sena granitu, krečnjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.
Sanđoveze
(ital.
Sangiovese
) — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini iKaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno jeoksidaciji. Najbolja vrsta je Sanđoveze pikolo.
Novi božole
(fr.
 Beaujolais nouveau
) — veoma mlado francusko vino, koje se pije tek šest nedelja nakon berbe.U našim predelima najčešće sorte grožđa od kojih se proizvode vrhunska crvena vina su:Kaberne Sovinjon, Game crni, Burgundac crni, Merlo, Pino nuar, sve poreklom iz
 
Francuske, i Vranac i Prokupac, kao autohtone sorte. Kvalitetna crvena vina se najčešće proizvode od prokupca, frankovke i crnog portugizca (nepoznatog porekla), od skadarkecrne, jagodinke, srpskog rubina (domaće ukrštene sorte).Crvena vina se uglavnom prave od plavo-crne vrste grožđa. Od boje kože grožđa vinodobija karakterističnu boju.
Bela vina
 
Šardone
(fr.
Chardonnay
) — Beli šardone je verovatno najtraženije grožđe na svetu.Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje malegrozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.
Šenin blank 
(fr.
Chenin blanc
) — Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, dajeobična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska,sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji,Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.
Crveni traminer
ili
Klevner
(nem.
Gewurztraminer 
или
Traminer 
) — Nije potpuno belo grožđe, roze je, daje suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog, nekakozačinjenog ukusa. Gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiga — italijanska pokrajina u kojoj se govori nemački jezik. Ružičasta koža, nekada žuta. Gaji se i u Alzasu(Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj iSlovačkoj, Rumuniji, Australiji i na Novom Zelandu.
Rizling
(fr.
 Risling 
) — Postoje i slabija vina kao što je Olasz i Laški rizling. Volihladniju klimu. Bleda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Dajevrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji,SAD.
Sovinjon blank 
(fr.
Sauvignon blanc
) — Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pesku,šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri i gaji se i u Italiji, Južnoj Africi,na Novom Zelandu, u Australiji i SAD.
Semilon
(fr.
Semillon
) — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrnai tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu,Australiji, SAD, Južnoj Africi.Kod nas vrhunska bela vina se proizvode od: italijanskog Rizlinga, Sovinjona, Šardonea,Semijona, belog Burgundca, žutog Muskata, poreklom iz Francuske, zatim MuskatOtonela, jedinstvenog u svetu Muskat Krokana, crvenog Traminca, i zelenog Silvanca(poreklom iz Austrije), Bagrine (poreklom iz Rumunije) Emereld Rizlinga (poreklom izKalifornije), Rajnskog Rizlinga (poreklom iz Nemačke,) Žilavke (autentične sorteHercegovine) i Tamjanike, od muskatne sorte koja je, najverovatnije, poreklom izFrancuske, ali koju Srbi već 500 godina smatraju svojom, autentičnom sortom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->