Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Latinsko pismo

Latinsko pismo

Ratings: (0)|Views: 1,056 |Likes:
Published by TralinaTralinovic

More info:

Published by: TralinaTralinovic on May 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/28/2012

pdf

text

original

 
UVOD
Latinična abeceda, takođe poznata i kao rimski alfabet, jeste najkorišćeniji alfabetskisistem na svetu. Istorija alfabeta počinje udrevnom Egiptu. Do2700.godine pne. egipatsko  pismo je imalo 22hijeroglifaza predstavljanje slogova koji počinju bilo kojim konsonantomnjihovog jezika, ali su imali i jedan vokal koji su mogli pronaći u govoru urođenika. Oviglifovi su poslužili kao smernice ka logogramima, za beleženje gramatičkih uticaja i kasnijeza transkripciju pozajmljenica i stranih imena.Premda je egipatsko pismo ličilo na alfabetsko po svojoj prirodi, originalno pismonije bilo sistem i nikada nije korišćeno za enkodiranje egipatskog jezika. Prema podacima, jedini alfabetski poznati sistem u srednjem bronzanom dobu je proto-sinajsko pismoza kojese veruje da je nastalo u centralnom Egiptu oko1700.godine pne. od strane semitskihradnika-robova ili za njihove svrhe, ali ne možemo dešifrovati ove rane zapise, pa je njihova prava priroda diskutabilna. Ovo pismo se konačno razvilo u proto-kanaanitski alfabetkoji jena kraju uprošćen ufeničanski alfabet.Za neke beleške nisu utvrđeni odgovarajući alfabeti, budući da u svim rukopisima postoji nedostatak karaktera za označavanje vokala. Ova rana pojava alfabeta bez vokala se naziva abdžad i još uvek postoji u rukopisima kao što suarapski i hebrejski rukopisi.Feničansko pismoje bilo prvo važnije fonetsko pismo. Razlikovalo se od drugih pisama koja su bila u širokoj upotrebi time što je imalo dvadesetak različitih slova - pismodovoljno jednostavno da ga nauče mnogobrojni trgovci. To se suprodstavljalo hiljadamarazličitih karaktera klinastog pisma i egipatskih hijeroglifa-dva široko rasprostranjena pisanasistema tog vremena. Druga prednost feničanskog pisma je bila to što je moglo biti korišćenoza zapisivanje mnogih različitih jezika, budući da je reči beležilo fonetski.Feničani su širili ovo pismo, a Talasokrasi su im dozvolili da pismo prenesu prekoMediterana. UGrčkojje pismo modifikovano da bi se označili vokali. Ovo je bio uspon  prvog pravog alfabeta. Grci su znakove koji su postojali u feničanskom pismu, a za koje saminisu imali odgovarajuće glasove, promenili tako što su im dodelili vrednost vokala. Prvihgodina postojalo je više varijanata grčkog alfabeta.Kume formaje prenošena do italijanskog poluostrva gde je omogućila varijantu alfabeta iskorišćenu za beleženje italskih jezika. Jedanod njih je postaolatinski alfabetkoji se rasprostirao širom Evrope uporedo saRimskom imperijom.
NASTANAK LATINSKOG PISMA
Latinično pismo je glavno pismo koje se koristi u zapadnim civilizacijama inajrasprostranjenije upotrebno pismo na svetu. Ono je fonetsko pismo koje potiče iz 7. veka pne., iz Italije. Stalno se menjalo tokom poslednjih 2500 godina pod uticajem etrurskog,grčkog i feničanskog pisma u kojima su fonetske vrednosti nekih slova menjane, neka slovasu nastajala, a neka nestajala. Nekoliko stilova pisanja je razvijeno, a dva, minuskula imajuskula, su se sprojila u jedan čime smo dobili mala i velika slova.Pismo je nastalo od rimske kapitale, velikih i grubih slova, a radi pisanja olovkomstvorena su i mala, zaobljena slova. Vremenom su nastale mnoge verzije svakog slova koje
§
7
 
nisu bile ni nalik jedna na drugu, ali su i dalje smatrane istim slovom. Tokom evolucije pismaG i Q su formirana od C iz starog italijanskog pisma, K, X, Z i Y su uzeti iz grčkog pisma,slovo J je nastalo od I, V i U su se podelili, a spajanjem V i V dobijeno je W, slovo thorn þjeuvedeno iz runskog pisma, ali je igubljeno u svim jezicima osim u islandskom, a posle 7.veka ne. slovo S moglo je da se piše kao dugo S (ſ) u reči ili kao kratko S (ß) na kraju reči ili posle dugog S, ali je dugo S kasnije izgubljeno.Zahvaljujući oživljavanju klasicizma rimska kapitala je vraćena u upotrebu od stranehumanista, što je učinilo latinske spise lako čitljive tadnjim čitaocima, dok mnogisrednjovekovni rukopisi nisu biti čitljivi običnom čitaocu zbog drugačijih oblika slova, uskihrazmaka i drugačijih znakova interpunkcije, sa izuzetkom apostrofa i slova karolinškeminuskule koja su pogrešno smatrana rimskim stilom. Sem toga, fonetske vrednosti slova suse menjale od originalnih i nisu iste u svim jezicima koji su usvojili latinski alfabet, kao što jeslučaj sa engleskim i francuskim gde se pisanje često ne podudara sa glasovima.Opšte je mišljenje da su Rimljani usvojili kuma pismo, varijantu grčkog alfabeta u 7.veku pne. iz Kume, grčke kolonije u južnoj Italiji. Od kuma pisma izveden je etrurski alfabeti Rimljani su na kraju usvojili 21 od 26 etrurskih slova:A B C D E F Z H I K L M N O P Q R S T V X
C se koristilo za g i k.
I se koristilo za i i j.
V se koristilo za u i w.Kasnije je grčko zeta (Ζ) izbačeno i na njegovo mesto je stavljeno novo slovo G. NakonosvajanjaGrčkeu1. veku pne., uvrštena su i slova Y i Z i stavljena na kraj. Sada je abeceda sadržala 23 slova. Sve dosrednjeg vekanisu dodata slova J (za neslogotvorno I) i U i W (da bi se razlikovali od V).Abeceda koju su koristili Rimljani sastojala se samo od velikih slova (nalatinskom majuscula, mn. majuscules). Mala slova (lat.minuscula, mn. minuscules) su se razvila tek u srednjem veku odkurzivnogpisanja, prvo kaouncijala, a zatim i kao potpuna mala slova. Stara rimska slova su očuvana u formalnim zapisima i za isticanje u pisanim dokumentima.Jezici koji koriste latinicu, uglavnom koriste velika slova za početak rečenica, pasusa i ličnihimenica. Pravila velikih slova su se vremenom promenila i različita su u mnogim jezicima.Tako se, na primer, unemačkom jeziku sve imenice pišu velikim slovom na bilo kom mestu u rečenici.Pokušaj cara Klaudija da se uvedu još tri slova nije uspeo. Tako je tokom latinskog klasičnog perioda latinsko pismo imalo 23 slova:A B C DE FG HIL M N OPQS T V XY Z Latinski nazivi nekih od ovih slova su sporni. Naime, Rimljani nisu koristili klasičnaimena kao što su to radili Grci: imena ploziva formirana su tako što se doda E (osim za K i Qkojim su potrebni različiti samoglasnici da bi se razlikovali od C) i imena kontinuenatakojima zvuk predhodi E. Kada je uvedeno slovo Y ono se verovatno izgovaralo hy kao uGrčkoj, ime ipsilon još uvek nije u upotrebi. Vrlo brzo Y je promenjeno u I i latinskigovornici su imali mnogo poteškoća da razlikuju Y od I; dok je slovo Z dobilo ime zeta.Stari rimski brzopis, takođe nazivan i majuskulni kurziv i kapitalni kurziv, bio jesvakodnevni oblik rukopisa koji se koristio za pisanje pisama, trgovci su ga koristili za pisanje poslovnih računa, učenici za učenje latinskog alfabeta, pa čak i car za izdavanje
§
7
 
komandi. Formalniji stil pisanja bio je baziran na rimskoj kapitali, ali je kurziv korišćen za brže i manje formalno pisanje. Bio je u svakodnevnoj upotrebi od 1. veka pne. do 3. veka pne., ali je sigurno postojao i ranije od toga. Izrodio je uncijalu koja je bila uobičajena uupotrebi latinskih i grčkih pisara od 3. veka ne. do 8. veka ne.. Novi rimski brzopis, poznat i kao minuskulni kurziv, bio je u upotrebi od 3. do 7.veka ne., i koristio je slovne oblike koji su prepoznatljivi običnim čitaocima. Slova a, b, d i esu dobila prepoznatljivi oblik, a ostala slova su bila srazmerna jedna drugima.
DALJI RAZVOJ LATINSKOG PISMA
Tek u srednjem veku slovo W (prvobitno V i V) je dodato u latinično pismo, da bi predstavljalo zvukove iz germanskih jezika koji nisu postojali u srednjovekovnom latinskom,a tek posle renesanse je sklopljen dogovor da se I i U tretiraju kao vokali, a J i V kaosuglasnici.Sa podelom političke moći stil pisanja se menjao i razvijao u vrlo različite načinetokom srednjeg veka, čak i posle pronalaska štamparske prese. Rana odstupanja od klasičnihoblika su velika slova pisma, razvoj starog rimskog kurziva, kao i razni tzv. minuskulninačini pisanja koji su nastali od novog rimskog kurziva, od kojih je najuticajniji karolinškaminuskula, kao i uvođenje malih slova.Mala, minuskulna slova, nastala su u srednjem veku iz novog rimskog kurzivnog pisanja, prvo kao velika slova, a kasnije kao mala. Stara rimska slova su zadržana zaformalne natpise i za naglašavanje u pisanim dokumentima. Jezici koji danas koriste latinicuobično početak rečenice, pasusa i ličnih imena pišu velikim slovima.Hronološki posmatrano, postojali su sledeći stilovi pisanja: trajanski, rustični, grčkiuncijalni, uncijalni, poluuncijalni, vizigotski, merovinški, beneventana, karolinški, insularni,gotski, beserifni i tajms, koji je današnji oblik.Rustični oblik pisanja je drevni rimski majuskulni krasnopis, koji se od 1. veka ne. širiApeninskim poluostrvom i obalama Jadranskog mora. U 5. veku ne. dostiže vrhunac, poslečega se polako gubi iz upotrebe, ostaje samo kao oblik za pisanje naslova i zaglavlja, dok gau samom tekstu zamenjuje uncijalni oblik. Po izgledu slova bio je sličan rimskoj kapitali, alimanje gruba, pošto je više korišćen u pisanju olovkom i perom po papirusu i pergamentu, zarazliku od rimske kapitale koja je korišćena na grubim površinama. Slova su suzbijenija itanja i imaju više oblina od onih u rimskoj kapitali. Svega pedesetak rukopisa pisanihrustičnim oblikom je preživelo do danas.Uncijalni oblik pisanja je još jedan majuskulni oblik, koji je u upotrebi bio od 3. vekane. do 8 veka ne. Koristili su ga rimski i grčki pisari. Rani uncijalni oblik se najverovatnijerazvio iz kasnijeg rimskog kurziva i odlikovala su ga jednopotezna zaobljena slova koja sukoristila prednosti nove podloge za pisanje, pergamenta. Tokom razvića kroz vekove slova su postala kompleksnija, a sam oblik se daleko raširio i imao masovnu upotrebu. Tako su nastalei blago različite varijante, možemo reći nacionalne: afrčki uncijal (uglastiji od ostalih),vizantijski uncijal, italijanski uncijal (zaobljena slova, sa ravnijim vrhovima), insularniuncijal (korišćen u Engleskoj i Irskoj, imao je određenije odvajanje reči), francuski uncijal(merovinški oblik) i ćirilični rukopis koji se razvio iz grčkog uncijala u drugoj polovini 9.
§
7

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Ilija Filipovic liked this
springwoman83148 liked this
mdrmač liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->