Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Sektologika

Sektologika

Ratings: (0)|Views: 44|Likes:
Published by Robert Zupancic

More info:

Published by: Robert Zupancic on May 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/11/2011

pdf

text

original

 
 „Ako išta ikada zaslužuje da se svim srcem želi, onda je to istinita vera i njenoispravno širenje. Ništa ljudima ne može da pruži ve
ć
u radost ni ve
ć
u korist od ispravnogna
č
ina poštovanja Boga, koji nazivamo religijom. Tolike su blagodeti koje iz prave religijeproisti
č
u, da niko, kome je dato da doista okusi njene plodove, ne
ć
e pore
ć
i da ona dalekoiza sebe ostavlja druga zadovoljstva, niti
ć
e poželeti da je zameni nekom drugompogodnoš
ć
u, kakva god da je.Ljubav, koju nam je priroda usadila prema drugim ljudima, ne samo da od naszahteva da radost koju nam vera pruža želimo i za druge, nego da im
č
ak, koliko je unašoj mo
ć
i, obznanjujemo i pribavljamo pomo
ć
na sredstva kako da do nje do
đ
u. Ali, da jeu tako ozbiljnom i teškom poslu potrebna veoma velika pažnja i obazrivost, ne sumnjaniko ko je valjano procenio ozbiljnost zadatka. Treba, dakle, razlikovati legitimna sredstvaod onih koja to nisu, i tu razliku treba dosledno poštovati. Ukoliko se ne pazi, nane
ć
emoogromnu štetu onima kojima smo nastojali da budemo od koristi, i umesto radosti kojuizaziva vera, stvori
ć
e se odbojnost i mržnja prema onima koji se trude da nam u
č
inedobro.”
*
 
KRITIKA TOTALITARNOG UMA
ili
Sektologika
ili
Istinita vera i logika u službi rasvetljavanja promašaja totalitarnog umakao i sociološke pojave poznate pod nazivom sekta
 
 
2
Šta je to totalitarni um? Pa to je um koji se slaže, koji se ne sva
đ
a, koji prihvataopšte prihva
ć
eno. To je um koji se plaši, koji podilazi autoritetu, ne postavlja pitanja, umkoji je lako prevariti, obrnuti, okrenuti, upotrebiti, manipulisati, izbrisati. To je jednom re
č
juum bez uma, to je bezumlje, ali ono koje ho
ć
e da vlada, ono koje je u pravu milom ilisilom, ono koje je totalna suprotnost zdravom umu i rasu
đ
ivanju a tako prokleto prisutno iu ve
ć
ini.Šta je to sekta? Možda je teže na
ć
i odgovor na ovo jednostavno pitanje jer izgledada ve
ć
ina ljudi u Srbiji danas zna mnogo toga protiv sekti, a malo ko zna šta je to zapravosekta. Sekta je sekta! Nto najgore pored narkomanije i ostalih loših pojava. A štanajgore? Pa sekta, nešto strašno, prestrašno... Ove dve teme su osnova ovograzmišljanja, dakle kritika totalitarnog uma koji smo opisali delimi
č
no data kroz odnosprema društvenim pojavama krštenih kao sekte u užem pa i širem okruženju.Poslednjih godina je izašlo nekoliko knjiga o “lovcima na duše” (sektašima) isli
č
nim pojavama koje tretiraju stru
č
njaci za tu oblast, psiholozi, socijalni radnici, teolozi,nekad i policajci. Opšta kampanja protiv sekti je u
č
inila da ve
ć
i deo populacije na našimprostorima, iako zapravo ne zna šta su to sekte, vrlo dobro zna da su nešto strašno -loše!Postoji izreka: mali broj ljudi misli, neki misle da misle, a ve
ć
ina bi se pre ubilanego da misli. I šta toj ve
ć
ini preostaje - pa da neko drugi, pametniji, obavešteniji ilinaprosto nije važno ko - misli umesto njih, važno je da se
č
ovek ne mu
č
i, ima on svojebrige i probleme u životu.Dostojevski isti
č
e sli
č
nu ideju u “Legendi o velikom inkvizitoru” o ljudima koji
č
eznuza onim ko
ć
e im dati hleb i umiriti savest: “Bolje nas zarobite, samo nas nahranite”
1
- to jepovik gomile koja ne razume visine Spasiteljevih zaveta i u
č
enje koje je po Inkvizitoru“svojom uzvišenoš
ć
u pogubilo svet umesto da ga spase, jer
č
ovek je slab i podao i volionog ko mu dozvoljava da greši”. Ova genijalna psihološka zapažanja su svevremena iistinita, a nažalost i danas prisutna u nama i oko nas.U knjigama poput ”Verske sekte”
2
, “Ispovesti žrtava sekti” i dr. uglavnom se navodeprimeri ekstremnih pojava ubistava, samoubistava, masovnih ubistava, orgijanja u ime ipod uticajem verske organizacije (sekte) kao i mentalne manipulacije od strane sektinihautoriteta. Opisi nekih aktivnosti, obreda i rituala, zastrašuju
ć
i su i uglavnom se odnosena žrtvovanje životinja ili
č
ak ljudi, male dece. Iako je dobro i potrebno biti informisan,smatram da nije poželjno preterano se uživljavati u sve to, a naro
č
ito nije uputno detaljnoizu
č
avati kojekakve satanske simbole i crteže. Ne verujem da to može imati pozitivanefekat na bilo koga, jer, kao što poslovica kaže: “ako se hiljadu godina boriš protiv aždaje,na kraju i sam postaješ aždaja”. Dakle, put borbe protiv ne
č
ega što je loše nije u tome dase naš um bavi upravo tim - lošim. Osnovne proverene i dokazane informacije (bez onogašto se na
č
ulo ili se pri
č
a) su dovoljne da razuman
č
ovek shvati da je neka organizacijaloša.Ne želim da ovo razmišljanje bude pretenciozno, niti da bilo koga branim kao štone želim bilo koga da napadam. Moja je želja u ovom “pisaniju”, kao i uopšte u životu da,
 
 
3
koliko god je mogu
ć
e, do
đ
em do nepatvorene istine, da budem slobodna i hrabra, daživim bez nepotrebnih optere
ć
enosti. Zna
č
i hajde da rasvetlimo tu zonu sektaškogsumraka u ljudskim umovima. A ovo o životu bez nepotrebnih optere
ć
enja je za mene kaoosobu prevažno iz prostog razloga što toliko ljudi sebe u svojim životima optere
ć
ujuraznim tabuima, modama, stajlinzima, mentalitetima, prilago
đ
avanjima koja su sastanovišta ve
č
nosti bezvredna. To možda donosi sitne kratkotrajne, ovozemaljskeprednosti, ali toliko mizerne da je zaista maloumno prodavati duše zbog njih.Nepristrasno i objektivno treba pri
ć
i problemu sekti na našim prostorima i uopšte,ali sa posebnim osvrtom na specifi
č
an mentalitet srpskoga naroda i organizaciju srpskedržave.Koliko sam ja informisana sve verske organizacije, izuzev nacionalnih koje suproglašene za pravna lica, u narodu slove kao sekte. Poneko do
đ
e u nedoumicu kada
č
uje ovo jer smatra da je verska organizacija nacionalna ako je samo jedna nacijazastupa. Me
đ
utim, nacionalna crkva je i višenacionalna. Nije poenta u tome koliko nacijajoj pripada ve
ć
po kom principu bira verništvo. Za mene se tu otvara prvi problem. Kako jemogu
ć
e da se vera posmatra politi
č
ki? Pojasni
ć
u.
Č
ovek ima potrebu da spozna istinu, toje jasno. Ta potreba je kod mnogih više ili manje potisnuta, ili izvitoperena, ali trebalo bida je odlika zdrave, kreativne i slobodne li
č
nosti. Pitam se, ako su pravoslavni, katolici,muslimani, judaisti i drugi priznati kao crkve (vere) - da li to zna
č
i da su svi oni u pravu ida nude, koliko se može spoznati, istinu o Bogu, spasenju,
č
oveku. Važno je zapaziti dasu njihova u
č
enja do te mere razli
č
ita da je ovo tvr
đ
enje potpuno isklju
č
eno. Ako sukatolici u pravu, Jevreji to sigurno nisu ili ako islam nudi istinu o Bogu onda nije mogu
ć
eda pravoslavci
č
ine to isto. Iz ovoga sledi da priznate verske organizacije isklju
č
uju jednadrugu doktrinarno, a politi
č
ki se priznaju. One nisu priznate od strane države zato štonude istinu. Po
č
emu se one onda razlikuju od nepriznatih verskih organizacija, zašto sukatolici priznati iako stoje iza mnogo više grehova, a Jehovini svedoci, na primer, nisu?
Č
ini se da glavni kriterijum za diferenciranje jednih od drugih jeste nacionalni, azakonom se, dakle, podržava o
č
igledna zabluda da su religiozna pripadnost i nacija jednoisto. Ovo spre
č
ava ulazak pojedinca u veru i na kraju stapanje sa univerzalnom ljubavlju.U ovakvoj klimi me
đ
ukonfesionalnih odnosa “borci protiv sekti” navode zverska ine
č
ove
č
na dela pripadnika nepriznatih verskih organizacija, a istovremeno se pre
ć
utkujuneopisiva zverstva koja su u raznim verskim ratovima po
č
inili pripadnici kod nas zvani
č
nopriznatih crkava (verskih zajednica): islamsko - judaisti
č
ka vekovna krvarenja, krstaškiratovi, pravoslavno istrebljivanje bogumila, džihad... to su nedela po
č
injena uz blagoslovtadašnjih verskih vo
đ
a i crkvenih velikodostojnika priznatih crkava. Najve
ć
i istorijski zlo
č
in(u svetlu hriš
ć
anske civilizacije) je po
č
inila judaisti
č
ka crkvena elita - razapinjanje IsusaHrista, izbavitelja
č
ove
č
anstva, Božjeg sina, Mesije. Judaisti
č
ka verska zajednica jepriznata crkva, iako nije priznala Mesiju, i što je još besmislenije, uporno i tvrdoglavo
č
ekanjegov prvi dolazak da bi opravdala svoj zlo
č
in. Ovim nikako ne želim da povredim ne
č
ijaose
ć
anja i propagiram antisemitizam. Govorim istorijske
č
injenice u skladu sakriterijumima koje sam uzela za merodavne - Sveto pismo i pre svega ono o
č
emu
ć
ekasnije biti više re
č
i. Pominjem nehriš
ć
anske verske zajednice samo u sociološkom, ne iduhovno relevantnom kontekstu, budu
ć
i da je li
č
nost Bogo
č
oveka Isusa Hrista, po meni, s

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->