Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
Seminarski rad Inteligentni transportni sistemi1
1.0 UVOD
 Interes za ITS potie od problema izazvanih saobraajem i sinergiju novihinformacionih tehnologija za simulaciju u realnom vremenu za kontrolu i komunikacijumrea. Saobraaj je u porastu irom svijeta kao rezultat poveane motorizacije,urbanizacije, rasta populacije, kao i promjene u gustini stanovnitva. Zaguenjasmanjuje efikasnost saobraajne infrastrukture i poveava vrijeme putovanja,zagaenje vazduha i potronju goriva.Sjedinjene Drave, na primjer, su vidjeli velika poveanja u oba motorizacije iurbanizacije poevi od 1920-ih koje su dovele do migracija stanovnitva iz slabonaseljenih seosikih podrujia u gusto zbijena gradska podruja. Industrijskeekonomija je zamjenila poljoprivrednu ekonomiju, to je dovelo stanovnitvo da sepreseli iz seoskih lokacija u urbane centre . U isto vrijeme, motorizacija je uzrokovalaproirenje gradove. to je dovelo do potrebe za efikasnijim trasnportnim sistemima.Davnih 1920-tih je to omoguio semafor danas to nije vie mogue danas su nampoterbni tkz. Inteligentni transportni sistemi.
2.0 INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI
Inteligentnih transportnih sistema (ITS), koji su takoe poznat kao transportnitelematijski sistemi, formirajui inovativne alatke zasnovane na informacijama ikomunikaciji tehnike se koriste u sektoru transporta. Automatizacija upravljanjasaobraajem, obezbeujui brz pristup svim potrebnim informacijama, kao iintegraciju irokog spektra usluga poveava efikasnost i pouzdanost, poboljanjabezbjednosti i smanjenja uticaja saobraaja na ivotnu sredinu. Regulatorna tijela,transporta i turistikih organizacija, kao i putnika, u realnom vremenu omoguavadonoenje odluka. Pouzdanost i predvidivost su najvanija karakteristika prevozarobe u trenutku bliske veze integrisane aktivnosti i da obezbedi nove usluge, "just intime". Problem sigurnost, pouzdanost i odgovornost transporta roba i ljudi e se nakraju sniziti, to e dovesti do ekonomskog rasta.Inteligentni transportni sistemi imaju istaknuto mjesto u planu Evrope. Evropskoj unijitrebaju integrisanih transportnih sistema koji su brzi, pouzdani i sigurna infrastrukturekoja e zadovoljiti potrebe korisnika. Razvoj inteligentnih transportnih sistemaomoguava koritenje dostignua savremene tehnologije za poboljanje efikasnosti,udobnosti i bezbednosti puteva, eljeznica, vazduni, pomorski transport u zemlji.Strateku odluku da ubrza razvoj inteligentnih transportnih sistema je usvojen odstrane Savjeta Evropskih ministara transporta u 2001 g. u Stokholmu. Postojao jeprojekat za globalno pozicioniranje Galileo "i navigacioni sistem koji e, kada jezavren u 2013, sastojala se od 30 satelita lansiran u orbitu na visini od oko 22.000km. Galilej slui svim granama saobraaja.eljeznike mrea je razvoj ITS-a u pravcu otvorenog pristupa infrastrukturi. Danaspostoje razliiti sistemi za upravljanje saobraajem u tehnikom i tehnolokom smislukoji omoguavaju kretanja vozova irom Evrope bez promjene lokomotivu na granici,trenutno u Evropi ima jedanaest razliitih upravljakih sistema kontrole i upravljanja
 
Se
  ¡ ¢£¤ 
s
¥  ¡ ¤£¦§¢  ¨ 
e
© ¡   
e
¢  ¨ ¢  ¡ ¨ ¤£¢  
s
¤ ¨ ¢  ¡ 
s
¡ 
s
¨ 
e
  ¡ 
2
saobraa
 j. F
okus
 
u
E
rop
i j
s
t
oga
i
a
 ji
rana
 
a
 
ubrza
 
razvo
 j i
n
t
roperab
il
nos
ti
povez
i
van
 j
e)
i t
ehn
i
ke
 
s
t
andard
i
zac
ij
e
.P
ro
 j
eka
t ES E
uropean
 
a
ilw
ay
 
ra
ffi
c
 
anagemen
t S
ys
t
em)
E
vropska
 
e
l
ezn
i
k
i
saobraa
 j
n
i
menadmen
t
s
i
s
t
em
 
e
 
obezbed
iti
raz
liiti
m
 
voz
ili
ma
 
e
lj
ezn
i
kog
 
saobraa
 j
a
 
da
 
neome
t
ano
 
kor 
i
s
t
e
 
saobraa
 j
ne
 
s
t
aze
 
raz
liiti
h
 
drava
 E
vropske
 
un
ij
e
 
uz
 
pr 
i
me
 j
nu
j
ednog
 
s
i
s
t
ema
 
uprav
lj
an
 j
a
 
vozova
. E
vropsk
i
vazdun
i
saobraa
 j
suoava
 
se
 
sa
 
sve
 
ve
i
m
 
zas
i
enos
ti
vazdun
i
h
 
kor 
i
dora
. P
ro
 j
eka
t j
ed
i
ns
t
venog
 
evropskog
 
vazdunog
 
pros
t
ora
, Si
ng
l
e
E
uropean
S
ky
, t
rebao
 
b
i
da
 
pomogne
 
da
 
se
 
d
i
za
 j
n
i fl
eks
i
b
il
an
j
ed
i
ns
t
ven
i
evropsk
i
vazdun
i i
drumsk
i
sek
t
ora
.P
ro
 j
eka
t i
ma
 
za
 
c
ilj
povean
 j
e
i
n
t
eroperab
il
nos
ti E
vropske
 
vazdunog
 
s
i
s
t
ema
 
uprav
lj
an
 j
a
 
saobraa
 j
em
i
pr 
i
m
 j
ene
t
ehno
l
og
ij
a
 
ko
 j
e
 
e
 
povea
ti
kapac
it
e
t E
vropskog
 
vazdunog
 
pros
t
ora
. IS
se
 
baz
i
ra
 
na
 
dva
 
s
t
uba:
 
povean
 j
e
 
bezb
 j
ednos
ti
pomorskog
 
saobraa
 j
a
i
razvo
 j
s
i
s
t
ema
 
za
 
pre
t
ragu
i
praen
 j
e
 
brodova
i
den
tifi
ku
 j
e
i
h
,
pr 
ij
e
 
svega
 
na
 
kra
t
k
i
m
 
ras
t
o
 j
an
 ji
ma
.l
oba
l
na
 
mob
il
na
t
e
l
ekomun
i
kac
ij
a
 
u
 
sa
i
ns
t
a
l
ac
ij
a
I
nmarsa
t C
us
l
uga
I
nmarsa
t A
ero-
C
)
j
e
 
pos
t
ao
 
v
i
e
 
pr 
i
s
t
upane
. I
nmarsa
t C t
erm
i
na
li
za
 
prenos
 
d
i
g
it
a
l
n
i
h
 
poda
t
aka
 
poe
li
su
 
da
 
se
i
ns
t
a
li
ra
 
ne
 
samo
 
a
 
ve
li
ke
 
brodove
,
a
li i
na
 
druge
 
v
i
dove
 t
ranspor 
t
a
,
kao
 
t
o
 
su
 
man
 ji
brodov
i,
r 
ij
en
i
brodov
i,
kam
i
on
i,
vozov
i i
av
i
on
i.
ob
l
as
ti
drumskog
t
ere
t
nog
 
serv
i
sa
I
nmarsa
t C
t
o
j
e
 
omogu
ij
o
 
nakon
i
ns
t
a
l
ac
ij
e
,
za
 j
edno
 
sa
 PS
pr 
ij
emn
i
kom
 
kon
t
ro
l
u
 
po
 j
ed
i
n
i
h
 
kam
i
ona
i t
ere
t
a
. ji
hova
 
ukupna
 
vr 
ij
ednos
t j
e
 
ob
i
no
 
v
i
e
 
od
j
ednog
 
m
ili
ona
 
do
l
ara
.
nek
i
m
 
d
ij
e
l
ov
i
ma
 
au
t
omob
il
sk
i
h
 
pu
t
eva
 
u
A
z
iji, Af 
r 
i
c
i i
a
ti
nsko
 j A
mer 
i
c
i
pu
t
eva
 
razbo
 j
n
i
c
i
su
 
b
ili t
o
li
ko
 
uspen
i
da
 
se
 
ozb
ilj
no
 
ugroava
t
ranspor 
t
na
 
ru
t
a
.
bog
 
gub
it
ka
 
kam
i
ona
t
ranspor 
t
na
 
preduzea
t
ere
t
a
 
su
 
una
 j
m
lji
va
li
os
i
guran
 j
a
t
e
 
na
t
a
 j
na
i
n
 
gub
ili
sav
 
dob
it
ak
i
zbog
t
oga
 
propa
li.
a
lji
nsk
i
uprav
lj
aem
 
pu
t
em
t
e
l
ekomun
i
kac
ij
sk
i
h
 
us
l
uga
I
nmarsa
t C j
e
 
uspos
t
av
il
a
 
norma
l
na
 
s
it
uac
ij
a
 
u
 
pr 
ij
evozu
t
ere
t
a
 
ces
t
om
 
u
ti
m
 
podru
 ji
ma
, j
er 
 
se
 
u
 
svakom
t
renu
t
ku
 
omoguu
 j
e
l
okac
ij
u
 
voz
il
a
.
vosm
 j
erna
 
be
i
n
i
pr 
ij
enos
 
p
i
san
i
h
 
poruka
i
poda
t
aka
 
m
 j
eren
 j
a
 
po
 
s
t
op
i
od
6
b
it /
s
 
pu
t
em
t
e
l
ekomun
i
kac
ij
sk
i
h
 
geos
t
ac
i
onarn
i
sa
t
e
liti,I
nmarsa
t j
e
 
s
t
up
i
o
 
na
 
snagu
,
ak
i
u
 
man
 j
e
 
razv
ij
en
i
m
 
reg
ij
ama
Af 
r 
i
ke
, A
z
ij
e
i
a
ti
nske
  A
mer 
i
ke
.
ezu
lt
a
t t
og
 
razvo
 j
a
j
e
 
da
lj
n
 j
e
 
i
ren
 j
e
i i
n
t
egrac
ij
e
t
ranspor 
t
a
 
d
ilj
em
 
sv
ij
e
t
a
i
masovne
 
upo
t
rebe
 
nov
i
h
t
ehno
l
og
ij
a
 
pr 
ij
evoza
,
kao
 
t
o
 
su
i
n
t
egra
l
nog
i
mu
lti
moda
l
nog
 
pr 
ij
evoza
.
Slika 1. Inteligentni transportni sistemi 
 
Seminarski rad Inteligentni transportni sistemi3
2.1 TEHNOLOGIJE IZA ITSOsnovne tehnologije potrebne za ITS ve postoje. Satelitske lokacije se vekoriste u sistemima za navigaciju, kao i da dozvole primjenu vie aplikacija. esto jei potreban komunikacioni sistem. Za pruanje informacija, mobilni telefonija je obinonajvie odgovara, ali beine mree su potrebni za neke bezbednosti aplikacije.
 
Osnove tehnologije potrebne za ITS
:
 
y
 
S 
  
t 
  
lit 
  
i l 
  
cij 
  
:
mali prijemnik koristi signale sa nekoliko razliitih satelita zaizraunavanje svoje pozicije. Ovaj zahteva liniju vidljivosti do satelita. Obinolokacije moe odrediti da u roku od oko 10 m. Samo operativni sistem jeamerikog globalnog pozicioniranja Sistem (GPS), iako EU planira da izgradiGalileo sistem do 2013 a Rusija obnavlja svoj sistema.
y
 
Mob
il 
  
t 
  
l 
  
f 
on
ij 
  
:
Prednosti ukljuuju iroj dostupnost u gradovima i duglavnih puteva. Meutim, dodatni kapacitet mree moe biti potrebna ako sevozila opreme sa ovom tehnologijom, tako e operatora morati da pokrije tetrokove. Mobilna telefonija nije pogodno za neke bezbjednost kritineaplikacije.
 
y
 
Be 
i 
na
 
!"  
 
e 
a
:
Slina tehnologija najee se koristi za beini pristupinternetu, te omoguavaju brze komunikacije izmeu vozila i samog puta, aliimaju domet od samo nekoliko stotina metara. Domet se moe poveatisvakim sledei vozilom koje prolazi pored vora i alje podatke ka sledeemkorisniku informacija. Beini komunikacioni sistemi su takoe koriste zanapalaivanje cestarina itd.
 
3.0 APLIKAIJA ITS-a
 
U okviru ITS-a razvijaju se
:
 
y
inteligentna vozila,
y
inteligentne prometnice,
y
beine ³pametne´ kartice za plaanje cestarina,
y
dinamiki navigacijski sistemi,
y
uinkovitiji javni prijevoz,
y
automatsko javljanje i pozicioniranje vozila u nezgodi,
y
biometrijski sistemi zatite putnika,
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more