Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Kosta Cavoski: Tuzakanje Sime Avramovica

Kosta Cavoski: Tuzakanje Sime Avramovica

Ratings: (0)|Views: 1,504|Likes:
Published by krca
Коста Чавошки: Тужакање Симе Аврамовића
Одговор на тужбу Симе Аврамовића - . Ки 20602/10

По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?
Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.
И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их.
Јеванђеље по Матеју, гл. VII, 16, 17, 20.
Непоштене руке ништа лакше не могу изопачити него историју. (Шелинг)
Коста Чавошки: Тужакање Симе Аврамовића
Одговор на тужбу Симе Аврамовића - . Ки 20602/10

По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?
Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.
И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их.
Јеванђеље по Матеју, гл. VII, 16, 17, 20.
Непоштене руке ништа лакше не могу изопачити него историју. (Шелинг)

More info:

Published by: krca on May 19, 2011
Copyright:Traditional Copyright: All rights reserved

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

10/11/2013

pdf

 
Коста
 
 Чавошки
 2.
Ки
20602/10
Одговор
 
на
 
тужбу
 
Симе
 
Аврамовића
 
ТУЖАКАЊЕ
 
СИМЕ
 
АВРАМОВИЋА
 
 По
 
плодовима
 
њиховим
 
познаћете
 
их
.
 Еда
 
 ли
 
се
 
бере
 
са
 
трња
 
грожђе
 ,
или
 
са
 
чичка
 
смокве
?
Тако
 
свако
 
дрво
 
добро
 
плодове
 
добре
 
 рађа
 ,
а
 
 зло
 
дрво
 
плодове
 
 зле
 
 рађа
.
 И 
 
тако
 ,
дакле
 ,
по
 
плодовима
 
њиховим
 
познаћете
 
их
.
 Јеванђеље
 
по
 
Матеју
,
гл
. VII, 16, 17, 20.
 Непоштене
 
 руке
 
ништа
 
 лакше
 
не
 
 могу
 
изопачити
 
него
 
историју
.
(
Шелинг
)
Увредљива
 
неистина
 
и
 
ситна
 
сплетка
 
У
 
своју
 
приватну
 
тужбу
 
против
 
моје
 
маленкости
 
Сима
 
Аврамовић
 
 је
 
уткао
 
 једну
 
увредљиву
 
и
 
понижавајућу
 
неистину
 
на
 
мој
 
 рачун
,
која
 
би
 
могла
 
да
 
суд
 
наведе
 
на
 
погрешан
 
закључак
.
Уз
 
то
 
се
 
послужио
 
и
 
 једном
 
малом
 
сплетком
(
да
 
не
 
кажем
 
подвалом
)
не
 
би
 
ли
 
осујетио
 
судију
 
да
 
природу
 
моје
 
стручне
 
и
 
научне
 
критике
 
његове
 
брошуре
 
утврди
 
тако
 
што
 
ће
 
ту
 
књижицу
 
прочитати
 
и
 
проучити
 
спорне
 
исказе
 
у
 
њој
.
На
 
другој
,
трећој
 
и
 
четвртој
 
страни
 
Аврамовићеве
 
тужбе
 
налазимо
 
следеће
 
исказе
: – 
 
„…
окривљени
 
у
 
свом
 
интервјуу
 
конструише
…“; – 
 
на
34.
страни
 
интервју
 
окривљеног
…“; – 
 
„…
интервју
 
окривљеног
…“; – 
 
„…
на
35.
страни
 
објављеног
 
интервјуа
…“; – 
 
„…
окривљени
 
покреће
 
у
 
свом
 
интервјуу
…“; – 
 
Дакле
,
интервју
 
окривљеног
…“
Другим
 
 речима
,
мој
 
стручни
 
и
 
научни
 
чланак
 
у
 
недељнику
Печат
Сима
 
Аврамовић
 
подводи
 
под
 
новинарску
 
категорију
 
интервјуа
 
која
 
се
 
битно
 
 разликује
 
од
 
научног
 
прилога
.
Аутор
 
интервјуа
 
 је
 
новинар
 
који
 
узима
 
интервју
,
а
 
не
 
саговорник
 
који
 
одговара
 
на
 
његова
 
питања
.
Поред
 
политичара
 
који
 
немају
 
времена
 
за
 
озбиљне
 
прилоге
,
а
 
најчешће
 
и
 
не
 
умеју
 
да
 
пишу
,
у
 
нас
 
интервјуе
 
обично
 
дају
 
естрадне
 
звезде
  – 
спортисти
,
тајкуни
 
и
 
певачице
,
попут
 
 једне
 
од
 
њих
 
која
 
 је
 
недавно
 
изјавила
 
да
 
нема
 
времена
 
за
 
секс
.
За
 
мене
 
самог
 
 је
 
увредљива
 
и
 
понижавајућа
 
Аврамовићева
 
тврдња
 
да
 
сам
 
своју
 
промишљену
 
и
 
утемељену
 
критику
 
његове
 
брошуре
 
изложио
 
у
 
некаквом
 
интервјуу
,
новинарском
 
жанру
 
који
 
није
 
примерен
 
озбиљној
 
научној
 
критици
.
За
 
самог
 
Симу
 
Аврамовића
 
 је
 
много
 
већа
 
невоља
 
циљ
 
због
 
којег
 
се
 
послужио
 
овом
 
препреденом
 
обманом
,
који
 
ће
 
морати
 
да
 
 разјасни
 
током
 
истраге
 
и
 
на
 
самом
 
суђењу
.
Том
 
неистином
 
он
 
 је
 
заправо
 
хтео
 
да
 
увери
 
суд
 
да
 
су
 
моји
 
критички
 
искази
 
и
 
 
 2
оцене
 
дати
 
у
 
 једном
 
недовољно
 
строгом
 
новинарском
 
жанру
 
и
 
у
 
магновењу
,
то
 
 јест
 
непромишљено
 
у
 
одговору
 
на
 
неочекивана
 
питања
,
како
 
то
 
олако
 
чине
 
политичари
 
и
 
певачице
.
И
 
што
 
 је
 
 још
 
горе
,
он
 
 је
 
том
 
обманом
 
покушао
 
да
 
увери
 
суд
 
да
 
 је
 
надлежан
 
за
 
процену
 
истинитости
 
и
 
увредљивости
 
мојих
 
исказа
,
пошто
 
они
 
нису
 
дати
 
у
 
научној
 
расправи
,
за
 
коју
 
суд
 
уопште
 
није
 
надлежан
,
него
 
у
 
лепршавој
 
форми
 
интервјуа
,
за
 
коју
 
 је
 
суд
 
по
 
правилу
 
надлежан
.
Истини
 
за
 
вољу
,
Сими
 
Аврамовићу
 
се
 
нехотице
 
омакла
 
 једна
 
ненамеравана
 
забуна
,
која
 
се
 
у
 
психоанализи
 
подводи
 
под
 
фројдовску
 
грешку
.
На
 
петој
 
страни
 
своје
 
тужбе
 
у
 
првом
 
 реду
 
он
 
неочекивано
 
изриче
 
и
 
 једну
 
истину
:
вели
 
да
 
сам
 
објавио
 
чланак
,
дакле
,
научни
 
прилог
,
а
 
не
 
интервју
.
По
 
свој
 
прилици
 
 је
 
из
 
његове
 
подсвести
 
проговорила
 
његова
 
упорно
 
и
 
постојано
 
потискивана
 
хришћанска
 
савест
 
која
 
ипак
 
зна
 
да
 
сам
 
 ја
 
написао
 
и
 
објавио
 
научни
 
прилог
.
Тако
 
 је
 
Сима
 
Аврамовић
 
шест
 
пута
 
слагао
 
суд
 
да
 
сам
 
објавио
 
интервју
;
седми
 
пут
 
му
 
то
 
његова
 
потиснута
 
савест
 
више
 
није
 
дозволила
.
Изгледа
 
да
 
ни
 
Сима
 
Аврамовић
 
није
 
више
 
оно
 
што
 
 је
 
доскора
 
увек
 
био
.
Ситна
 
Аврамовићева
 
сплетка
 
 јесте
 
његов
 
предлог
 
да
 
се
 
у
 
доказном
 
поступку
 
изврши
 
увид
 
у
 
његову
 
брошуру
(
на
 
српском
 
и
 
енглеском
 
 језику
),
а
 
да
 
саму
 
брошуру
 
није
 
доставио
 
суду
 
уз
 
своју
 
тужбу
.
Па
 
није
 
ваљда
 
Сима
 
Аврамовић
 
толико
 
дрзак
 
и
 
подмукао
,
па
 
да
 
заиста
 
мисли
 
да
 
 је
 
довољно
 
да
 
своју
 
брошуру
 
донесе
 
тек
 
на
 
главни
 
претрес
,
у
 
очекивању
 
да
 
суд
 
за
 
мање
 
од
 
 једног
 
сата
 
оствари
увид
у
 
текст
 
који
 
на
 
енглеском
 
 језику
,
којим
 
 ја
 
 једино
 
 располажем
,
има
 
са
 
додатком
106
страна
?
И
 
зар
 
он
 
не
 
зна
– 
на
 
шта
 
га
 
 је
 
његов
 
адвокат
 
Владан
 
Ј
.
Вукчевић
 
морао
 
упозорити
– 
да
 
се
 
и
 
поводом
 
приватне
 
тужбе
 
за
 
клевету
 
води
 
истрага
 
у
 
којој
 
се
,
поред
 
осталог
,
 разматрају
 
и
 
докази
 
којима
 
тужилац
 
и
 
тужени
 
 располажу
 
или
 
предлажу
 
да
 
се
 
прибаве
?
Пре
 
ће
 
бити
 
да
 
 је
 
Сима
 
Аврамовић
 
намерно
 
пропустио
 
да
 
уз
 
тужбу
 
достави
 
и
 
своју
 
књижицу
,
чиме
 
би
 
најпре
 
осујетио
 
суд
 
да
 
утврди
 
о
 
каквој
 
 је
 
публикацији
 
 реч
 
и
 
под
 
коју
 
се
 
категорију
 
штампаних
 
ствари
 
она
 
подводи
,
о
 
чему
 
ће
 
ускоро
 
бити
 
 речи
.
Уз
 
то
 
му
 
 је
 
било
 
 још
 
важније
 
да
 
истражном
 
судији
 
у
 
потпуности
,
а
 
судећем
 
судији
 
бар
 
 једним
 
делом
 
онемогући
 
поређење
 
мојих
,
по
 
њему
 
спорних
 
исказа
 
и
 
његових
 
навода
 
у
 
самој
 
књижици
,
будући
 
да
 
се
 
 једино
 
тако
 
може
 
утврдити
 
аутентичност
 
мог
 
превода
 
са
 
енглеског
 
и
 
веродостојност
 
критичких
 
замерки
 
и
 
оцена
 
које
 
сам
 
изложио
 
и
 
темељито
 
образложио
.
Суђење
 
спору
 
у
 
науци
 
Сима
 
Аврамовић
 
није
 
уз
 
тужбу
 
доставио
 
суду
 
и
 
своју
 
књижицу
,
 јер
 
би
 
истражни
 
судија
 
одмах
 
 разабрао
 
да
 
 је
 
посреди
 
публикација
 
чији
 
 је
 
издавач
 
Правни
 
факултет
 
Универзитета
 
у
 
Београду
,
чиме
 
аутор
 
заправо
 
претендује
 
да
 
 је
 
то
 
научна
 
публикација
.
Дакле
,
није
 
 реч
 
о
 
публикацији
 
која
 
 је
 
објављена
 
као
 
додатак
,
 рецимо
,
дневнику
Коха
 
диторе
“,
где
 
би
 
иначе
 
 радо
 
била
 
виђена
,
него
 
у
 
издању
 
Правног
 
факултета
 
Универзитета
 
у
 
Београду
,
који
 
 је
 
у
 
области
 
права
 
најугледнија
 
и
 
највиша
 
наставна
 
и
 
научна
 
установа
.
Па
 
ако
 
 је
 
Аврамовићева
 
књижица
,
коју
 
 је
 
издао
 
Правни
 
факултет
 
Универзитета
 
у
 
Београду
 
и
 
то
 
у
 
едицији
Монографије
“,
научна
 
публикација
,
зар
 
она
 
не
 
заслужује
 
и
 
научну
 
критику
?
И
 
зар
 
 ја
 
лично
 
као
 
пензионисани
 
професор
,
који
 
сам
 
скоро
45
својих
 
година
 
посветио
 
праву
 
и
 
политици
,
 
 3
нисам
 
позван
 
да
 
о
 
научној
 
публикацији
 
дам
 
свој
 
образложен
 
научни
 
суд
,
ма
 
колико
 
он
 
био
 
оштар
 
и
 
неугодан
?
Уосталом
,
Сима
 
Аврамовић
 
би
 
чак
 
морао
 
да
 
ми
 
буде
 
захвалан
 
што
 
 је
 
његова
 
књижица
 
изазвала
 
баш
 
моју
 
пажњу
 
и
 
навела
 
ме
 
да
 
 је
 
озбиљно
 
проучим
,
подробно
 
анализирам
 
и
 
напишем
 
опсежан
 
и
 
темељито
 
образложен
 
приказ
.
А
 
како
 
нико
,
колико
 
 је
 
то
 
мени
 
познато
,
укључујући
 
и
 
Аврамовићеве
 
потркуше
 
и
 
подрепаше
 
није
 
до
 
сада
 
написао
 
и
 
објавио
 
добро
 
образложен
 
похвалан
 
приказ
 
његове
 
књижице
,
из
 
тога
 
би
 
се
 
чак
 
могао
 
извести
 
закључак
 
да
 
 је
 
моја
 
критика
 
његове
 
публикације
 
наишла
 
на
 
опште
 
и
 
неподељено
 
прихватање
.
Као
 
дугогодишњи
 
универзитетски
 
професор
 
и
 
научни
 
 радник
 
Сима
 
Аврамовић
 
би
 
морао
 
знати
 
да
 
 је
 
главни
 
циљ
 
науке
 
истина
 
о
 
свету
 
који
 
нас
 
окружује
 
и
 
у
 
којем
 
живимо
.
При
 
том
 
наравно
 
нико
 
није
 
у
 
поседу
 
апсолутне
 
истине
,
него
 
се
 
 једино
 
тој
 
истини
,
зависно
 
од
 
дара
 
којим
 
 располаже
 
и
 
метода
 
којима
 
се
 
служи
,
може
 
мање
 
или
 
више
 
приближити
.
Уколико
,
пак
,
неко
 
оспорава
 
нечије
 
исказе
 
у
 
научном
 
 раду
 
као
 
проблематичне
 
и
 
неистините
,
што
 
у
 
својој
 
тужби
 
чини
 
Сима
 
Аврамовић
,
он
 
то
 
у
 
сфери
 
науке
 
 једино
 
може
 
учинити
 
супротстављањем
 
свог
 
исказа
 
тој
 
наводној
 
неистини
,
који
 
 је
 
поткрепљен
 
темељитијим
 
и
 
уверљивијим
 
 разлозима
 
и
 
ништа
 
више
 
од
 
тога
.
При
 
том
 
су
 
главна
 
средства
 
којима
 
се
 
 решавају
 
спорови
 
у
 
науци
 
ауторитет
 
знања
 
и
 
дијалог
 
међу
 
онима
 
који
 
заступају
 
 различита
 
и
 
међусобно
 
супротстављена
 
становишта
.
Отуда
 
 је
 
Сима
 
Аврамовић
,
ако
 
 је
 
желео
 
да
 
оспори
 
истинитост
 
и
 
исправност
 
мојих
 
исказа
 
о
 
његовој
 
књижици
,
требало
 
да
 
напише
 
и
 
објави
 
одговор
 
у
 
којем
 
би
 
моје
 
тврдње
 
оспорио
 
својим
 
поузданијим
 
и
 
уверљивијим
 
 разлозима
.
А
 
могао
 
 је
 
да
 
у
 
часопису
 
који
 
уређује
 
објави
 
већи
 
број
 
прилога
 
у
 
којима
 
би
 
моји
 
искази
 
и
 
оцене
 
били
 
подвргнути
 
 разарајућој
 
критици
.
Уместо
 
тога
 
он
 
 је
 
од
 
суда
 
затражио
 
заштиту
 
од
 
моје
 
критике
.
Суд
,
међутим
,
није
 
одговарајуће
 
средство
 
за
 
 решавање
 
спорова
 
у
 
науци
,
 јер
 
не
 
 располаже
 
ауторитетом
 
знања
 
него
 
само
 
ауторитетом
 
власти
,
који
 
 је
 
у
 
науци
 
и
 
недопустив
 
и
 
погубан
.
Па
 
ваљда
 
 је
 
то
 
 још
 
од
 
времена
 
великог
 
Галилеја
 
свима
 
у
 
Европи
 
 јасно
,
изузев
 
Сими
 
Аврамовићу
 
и
 
властодршцима
 
у
 
ауторитарним
 
и
 
тоталитарним
 
 режимима
,
који
 
прогоне
 
и
 
кажњавају
 
деликт
 
мишљења
.
Године
1973.
тужени
 
у
 
овом
 
судском
 
спору
 
већ
 
 је
 
био
 
жртва
 
судског
 
процењивања
 
истинитости
 
исказа
 
у
 
његовом
 
 раду
 
под
 
насловом
Које
 
вредности
 
штити
 
наше
 
право
?“
Том
 
приликом
 
суд
 
ми
 
 је
 
ставио
 
на
 
терет
 
и
 
Тацитову
 
изреку
 
corruptissima res publica plurimae leges
(
што
 
 је
 
у
 
држави
 
више
 
покварености
,
то
 
 је
 
више
 
закона
),
због
 
које
 
сам
,
уз
 
 још
 
десетак
 
критичких
 
исказа
,
био
 
осуђен
 
на
 
пет
 
месеци
 
затвора
,
условно
 
две
 
године
.
И
 
што
 
 је
 
 још
 
горе
,
тадашњи
 
Окружни
 
суд
 
у
 
Београду
,
служећи
 
се
 
ауторитетом
 
власти
,
утврдио
 
 је
 
да
 
су
 
моји
 
искази
 
у
 
научном
 
 раду
 
неистинити
,
па
 
ми
 
 је
 
ставио
 
на
 
терет
 
ширење
 
лажних
 
вести
.
Изгледа
 
да
 
се
 
историја
 
понавља
;
овога
 
пута
 
на
 
захтев
 
приватног
 
тужиоца
.
Ко
 
 је
 
по
 
Сими
 
Аврамовићу
1999.
године
 
био
 
агресор
 
У
 
својој
 
приватној
 
тужби
 
Сима
 
Аврамовић
 
ми
 
ставља
 
на
 
терет
 
мој
 
исказ
 
да
 
се
 
у
 
његовој
 
књижици
уопште
 
не
 
помиње
 
агресор
,
то
 
 јест
 
виновник
 
 рата
 
који
 
 је
 
довео
 
до
 
окупације
 
Косова
 
и
 
Метохије
и
да
 
се
 
нигде
 
не
 
наводи
 
одговорност
 
Атланског
 

Activity (6)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
sveovinu liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->