JA SAM TO

Razgovori sa
ŠRI NISARGADATA MAHARADŽOM

I AM THAT
Talks with Sri Nisargadatta Maharaj

Prevod na engleski:
MAURICE FRYDMAN

Chetana, 1994

Prevodilac na srpski - nepoznat

Lektura i korektura:
Ivan Antić

"Ono u kome borave sva bića i koje boravi u svim bićima, koje je
davalac milosti svima, Svevišnja Duša Univerzuma, Neograničeno
Biće - Ja sam To."

Amritbindu Upanišad

"Ono što sve prožima, koje ništa ne prevazilazi, i koje, kao

univerzalni prostor oko nas ispunjava sve potpuno, iznutra i spolja, taj
Svevišnji Jednorodni Brahman - to ti jesi".

Šankaračarja
 Tragalac je onaj koji traga za sobom.

Napustite sva pitanja osim jednog: ko sam ja? Konačno, jedina

činjenica u koju ste sigurni jeste da vi jeste. Izvesno je da "ja jesam"
"Ja sam ovo" nije. Težite da spoznate šta ste vi u realnosti.

Da biste saznali ko ste vi, morate najpre tragati i saznati šta vi niste.

Otkrijte sve što vi niste - telo, osećanja, misli, vreme, prostor, ovo ili
ono - ništa konkretno ili apstraktno što vi opažate ne možete biti vi.
Sama akcija opažanja pokazuje da vi niste ono što opažate.

Što jasnije shvatite da na nivou uma vi možete biti opisani samo u

negativnim pojmovima, to ćete brže doći do kraja vašeg traganja i
shvatiti da ste vi bezgranično biće.

Sri Nisargadatta Maharaj

Predgovor

Nije iznenađujuće da je trebalo da se pojavi još jedno novo izdanje knjige "JA SAM TO".
Uzvišenost reči izgovorenih od Sri Nisargadata Maharadže, njihova neposrednost, iskrenosti i
lucidnost, jasnoća sa kojom se odnose na Najviše, Uzvišeno, čine da je ova knjiga literatura od
najviše važnosti.
U stvari, mnogi je smatraju za jedinu knjigu duhovnog učenja, stvarno vrednu proučavanja.
Postoje različite religije i filozofski sistemi koji tvrde da donose smisao ljudskom životu. Ali
oni pate od izvesnih bitnih ograničenja. Oni izlažu svoja verovanja i ideologiju u milozvučnim
rečima, bilo teološkim ili filozofski. Pre ili kasnije, vernici, međutim, otkrivaju ograničenost smisla
i pogodnost takvih reči, oni postaju otrežnjeni i teže da napuste sisteme na isti način kao što se
napuštaju naučne teorije, kad se sazna za kontradiktorne iskustvene podatke koje one daju.
Kada sistem duhovne interpretacije (tumačenja) postane neubedljiv i nesposoban da bude
racionalno opravdan (podešen), većina ljudi dozvoljava sebi da bude preobraćena u neki drugi
sistem.
Međutim, uskoro oni otkrivaju ograničenja i kontradikcije (suprotnosti) takođe i u drugim
sistemima. U ovakvom neostvarenom traganju prihvatanja i odbacivanja, ono što im ostaje je samo
skepticizam i agnosticizam (stvarnost se ne može spoznati), koji ih odvodi do iluzornog (bolesnog)
načina življenja, obuzetog više grubim koristima života, samo konzumirajući materijalna dobra.
Ponekad, međutim, mada retko, sumnja podiže intuiciju o temeljnoj stvarnosti, mnogo
temeljnijoj od svetih izreka, religija ili filozofskih sistema. Čudno, to je pozitivan aspekt
skepticizma (sumnje).
U takvom stanju skepticizma, a imajući intuiciju o temeljnoj (izvornoj) stvarnosti desilo se
da sam čitao knjigu Sri Nisargadata Maharadže: JA SAM TO. Bio sam odmah privučen
(zaokupljen) knjigom i nepobitnim poverenjem njegovih reči. Mada su reči ograničene po svojoj
samoj prirodi, pronašao sam da je iskazivanje (učenje) Maharadže prozračno kao sjajno uglačani
prozori, kako to behu. Međutim, ni jedna knjiga duhovnih učenja, ne može da zameni prisustvo
samog Gurua. Jedino reči izgovorene direktno vama od Gurua šire svoju neprozračnost
(neprovidnost) potpuno.
U Guruovom prisustvu i poslednji otpori uma se raspršuju (osvetljavaju) i nestaju.
Sri Nisargadata Maharadž je, zaista takav Guru. On nije propovednik (sveštenik), ali On
daje potpuno one nagoveštaje (indikacije) koje tragalac treba. Stvarnost koja isijava iz njega je
Apsolutna i nepromenljiva. To je autentično. Imajući iskustvo istinitosti njegovih reči na stranicama
knjige JA SAM TO, i budući inspirisan njima, mnogi sa Zapada su našli put do Maharadže tragajući
za prosvetljenjem.
Maharadžino tumačenje Istine se ne razlikuje od onoga iz Džnana joge (Advaita Vedante).
Ali on ima svoj sopstveni put.
Raznovrsni oblici oko nas, kaže on, su stvoreni od pet elemenata. Oni su prolazni
(privremeni) i u stanju neprestanog (večitog) toka (prolaza). Takođe su oni pod kontrolom zakona
uzročnosti. Sve ovo se odnosi na telo i na um takođe, jer su oba privremeni i podložni rađanju i
umiranju.
Mi znamo da spoljašnji svet možemo upoznati samo posredstvom telesnih čula i uma. Kako
je po Kantovom gledištu to uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta (sistema), predstavlja
temeljnu strukturu našeg načina saznavanja. Ovo znači da vreme, prostor i uzročnost nisu
"objektivni" ("stvarni"), ili strani elementi, već mentalne kategorije u kojima je sve smešteno
(oblikovano). Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje (saznanje) je mentalni
proizvod (plod). Svet viđen umom je subjektivan i privatan (ličan) svet koji se menja neprestano u
saglasnosti sa nespokojstvom samoga uma.
Naspram nespokojnog uma, sa njegovim ograničenim kategorizacijama (svojstvima) -
dualnosti, subjektivnosti, hotimičnosti, itd. - stoji uzvišeni neograničeni opažaj "JA SAM". Jedina
stvar u koju mogu da budem siguran da "JA SAM" nije mentalni "ja sam" u Kartezijanskom smislu,
ali bez svih osobina. Neprestano nas Maharadž navodi da obratimo pažnju na ovu osnovnu
činjenicu sa ciljem da bi ostvarili naše "JA SAM" i na taj način se oslobodili svojih samostvorenih
zatvora. On kaže: Jedino istinito stanovište je "JA SAM". Sve drugo je samo zaključivanje
(izvođenje). Bez napora možete promeniti "Ja sam" u "Ja nisam".
Sagledajte, onaj koji stvarno doživljava nije um, već ja sam, svetlost u kojoj se sve
pojavljuje. Sopstvo je zajednički faktor (suština) u korenu svakog iskustva, svesnost u kojoj se sve
odigrava. Celokupno polje uma je samo film, ili trunka (mrlja), u "JA SAM" svesti. Ovo "ja sam"
je, budući svesno svesnosti, svesno njega samog. A to je neopisivo, jer ono nema atributa
(svojstava). Ono je samo bivanje mene samog, a bivanje mene samog (mog bića) je sve to što
uistinu postoji (jeste).
Sve što postoji, postoji u meni samom (mom Sopstvu). Nema ničega, što je različito od
mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u kojoj je sve
savršeno. Šta se dešava, dešava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose.
Ostvari ovo i budi slobodan od ograničenja uma.
Sagledaj da u dubokom snu nema saznanja da sam ovo ili ono.
Ipak "JA SAM" ostaje (postoji).
Sagledaj večno sada.
Sećanje izgleda kao da donose stvari iz prošlosti, ali sve što se dešava, dešava se jedino u
sadašnjosti.
Jedino u bezvremenskom sada pojave manifestuju same sebe.
Prema tome, vreme i uzročnost ne postoje u stvarnosti. Ja sam nastojnik telu i umu. Ja sam
sfera u kojoj se oni pojavljuju i nestaju. Ja sam izvor svih njih, univerzalna moć, pomoću koje se
svet sa svim svojim zabunama i promenama manifestuje.

2
 Uprkos svoje iskonske budnosti, osećaj "JA SAM" međutim nije Najviši (Svevišnji). Nije
Apsolutan.
Osećaj ili ukus "ja sam" (I am-ness) nije apsolutno iznad vremena. Budući suština od pet
elemenata, on, na neki način, zavisi od sveta. On izvire iz tela koje je, sa svoje strane, sagrađeno od
hrane, koja sadrži pet elemenata. Ono nestaje kad telo umre, kao mrlja (tačka) kada se tamjan
zapali.
Kada se čista svest ostvari nikakva potreba više ne postoji, niti čak ni za "ja sam" koje je
koristan ukazivač, direktni nagoveštaj prema Apsolutnom.
Svesnost "ja sam" onda lagano nestaje. Ono što ostaje (preovladava) je to što ne može biti
opisano, što je iznad reči (ostaje samo Apsolutno na koje je 'Ja sam' jedino direktno ukazivalo).
To je to stanje koje je najstarije, stanje čistog potencijala (mogućnosti), koje je izvor
(nastojnik) svega. Univerzum i "ja sam" su samo refleksije njegove. To je ono stanje koje je džnani
(Mudrac) ostvario.
Najbolje što možete uraditi je da pažljivo slušate džnania (mudraca) - čiji je Sri Nisargadata
živi primer - i da mu verujete i da se pouzdate.
Takvim slušanjem vi ćete shvatiti da je njegova stvarnost i vaša stvarnost.
On vam pomaže da vidite prirodu sveta i "Ja sam". On vam dokazuje (tera vas) da treba da
studirate (posmatrate) ponašanje tela i uma sa intenzivnom i ozbiljnom koncentracijom, da bi
prepoznali da vi niste ni jedno od njih i da treba da ih se odreknete (da ih ne smatrate za vašu
suštinu). On savetuje da se neprestano vraćamo našoj suštini "ja sam" kao svom jedinom
prebivalištu, izvoru kada ništa ne postoji, dok ego kao ograničenje "ja sam" ne iščezne. Tek onda će
se najviše ostvarenje desiti bez napora.
Zapazite reči džnania (mudraca) koje se probijaju kroz sve koncepte i dogme.
Maharadža kaže: "Dok ne postanete samo-realizovani, dok ne steknete znanje o samom sebi,
dok ne prevaziđite sebe, sve dotle, sve ove "cock-and-bull" (izmišljotine) priče su potrebne, svi ovi
koncepti. Da, one su koncepti (pojmovi), čak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta
vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagoveštavaju Najvišu
Stvarnost.
Nikakvi bolji koncepti nisu u mogućnosti da zamene sve koncepte.
Zahvalan sam Sudhakar S. Dikšitu, izdavaču, koji me je pozvao da napišem predgovor
ovom novom izdanju knjige JA SAM TO i tako mi omogućio da pokažem svoju zahnalnost Sri
Nisargadata Maharadži, koji je proširio najuzvišenije znanje na najjednostavniji, najjasniji i
najubedljiviji način.

Teozofski Fakultet
Douve Tiemersma
Erazmus Univerzitet
Roterdam, Holandija
Juni, 1981

3
 KO JE NISARGATA MAHARADŽA?

Kada smo ga pitali o datumu njegovog rođenja Majstor je odgovorio da On nije nikad
rođen!
Pisanje biografije Sri Nisargadata Maharadže je frustrirajući i neuspešan zadatak. Jer, ne
samo da su podaci o njegovom rođenju nepoznati, već nema pouzdanih činjenica o njegovim ranim
godinama. Međutim neki od njegovih starijih rođaka i prijatelja kažu da je on rođen u martu 1897
godine na dan punog meseca, koji se poklapa sa festivalom Hanumana Jaynti, kada Hindusi
pokazuju svoje poštovanje Hanumana, takođe zvanog i Maruti, majmunskom Bogu iz poznatog epa
Ramajane. I do bi povezali njegovo rođenje sa ovim povoljnim (svetim) danom, njegovi roditelji
dali su mu ime Maruti.
Pouzdane informacije o njegovom dečaštvu i ranoj mladosti su nepovezane i nesigurne
(neispitane). Saznali smo da je njegov otac Šivrampant, bio promašen čovek, koji je radio neko
vreme kao kućni poslužitelj u Bombaju, a kasnije dopunjavao svoje prinadležnosti kao sitan farmer
u Kandalgaonu, malom selu u šumskom predelu Ratnagiri distrikta (okruga) Maharaštrea.
Maruti je odrastao skoro bez obrazovanja (školskog). Kao dečko pomagao je ocu u takvim
poslovima kao što su - čuvanje stoke, rad na polju i donošenje porudžbina, sve što je bilo potrebno
u skladu sa njegovim mogućnostima.
Njegova zadovoljstva (zabave) bila su jednostavna kao i njegovi poslovi (rad), ali on je bio
obdaren jednim radoznalim umom koje je vrvio pitanjima svih vrsta (oblasti).
Njegov otac je imao prijatelja Brahmina koji se zvao Višnu Taribhani Gore, koji je bio
pobožan čovek i koji je polagao mnogo na poljske poslove. Gore je često govorio o religioznim
temama (pitanjima), a dečko Maruti je pažljivo slušao i bavio se ovim temama mnogo više nego što
bi bilo ko pretpostavljao. Gore je bio za njega idealan čovek - ozbiljan, ljubazan i mudar.
Kada je Maruti napunio osamnaest godina njegov otac je umro, ostavljajući svoju udovicu,
četiri sina i dve kćeri.
Siromašan dohodak od male farme još se je umanjio, posle smrti njegovog oca i nije bio
dovoljan da ishrani tako mnogo usta.
Maruti je napustio selo i otišao u Bombaj da traži posao, i Gore ga je pratio u tome nešto
kasnije. Govorilo se da je u Bombaju on radio nekoliko meseci kao slabo plaćen mlađi trgovački
pomoćnik u jednoj poslovnici, ali je napustio posao sa gađenjem. Zatim je uzeo malu trgovinu kao
prodavnicu cveća i počeo je sa prodavnicom dečje odeće, duvana i ručno pravljenih seoskih
cigareta. Ovaj posao je procvetao tokom vremena i doneo mu neku vrstu finansijske sigurnosti. U
toku tog perioda on se oženio i imao sina i tri kćeri.
Detinjstvo, mladost, ženidba, potomstvo - Maharadž je živeo jednoličan život bez posebnih
događaja sve do svojih sudnjih godina bez neke naklonosti uopšte ka svetosti da bi je sledio.
Među njegovim prijateljima, u to vreme, bio je neki Jašvantrao Bagkar, koji je bio poklonik
Sri Sidharamešvar Maharadže, duhovnog učitelja Navnath Sampradaja, sekte Hinduizma.
Jedne je večeri Bagkar odveo Marutija svom Guruu i te večeri se pokazalo da je to bila
ključna prekretna tačka u njegovom životu. Guru mu je dao mantru i instrukcije za meditacije. Rano
u svojoj praksi on je počeo da dobija vizije i povremeno je čak padao u trans. Nešto je eksplodiralo
(raspuklo se) unutar njega, kao da je dalo rođenje kosmičkoj svesnosti, osećaju večnog života.
Identitet Marutija, sitnog trgovca, rastopio se u prosvetljenu ličnost Sri Nisargadata koja se
pojavila.
Većina ljudi živi u svetu ego svesti (odvojenosti) i nema želju ili snagu da to napusti. Oni
postoje samo za sebe same, svi njihovi napori su usmereni prema dosezanju samozadovoljenja
(sebičnosti) i ličnog isticanja.
Postoje, međutim, vidioci (sveci), učetelji i probuđivaći (gurui), koji, dok spolja očevidno
žive u istom svetu, žive istovremeno u drugom svetu takođe - svetu kosmičke svesnosti obasjani
beskonačnim znanjem.

4
 Posle svog prosvetljujućeg iskustva Sri Nisargadate Maharadž počeo je da živi takav
dvostruki život. On je vodio svoju prodavnicu, ali je prestao da bude profitno orijentisan trgovac.
Kasnije, napuštajući svoju porodicu i posao, on je postao prosjak, hodočasnik prostrane i
raznolike Indijske religiozne scene.
Išao je bosonog na svom putu ka Himalajima, gde je planirao da provede ostatak svojih
godina u traženju večnog života.
Ali uskoro je odlučio da se vrati istim putem nazad kući, shvatajući besmislenost takvog
traganja.
Spoznao je da večni život ne treba tražiti, on ga već ima.
Prevazilazeći ideju ja sam telo, zadobio je mentalno stanje velike radosti, mira i uzvišenosti,
tako da je sve u poređenju s tim bilo bezvredno.
On je ostvario samorealizaciju.
Mada neobrazovan (školski), Majstor je svoju konverzaciju pojasnio do jednog izvanrednog
(uzvišenog) nivoa. Mada rođen i vaspitan u siromaštvu, on je najbogatiji od najbogatijeg, jer ima
neograničeno bogatstvo izvornog (večnog) znanja, tako da su u poređenju s njim, i najveća blaga
samo školjkice.
On je srdačan i nežan, lukavo humorističan, potpuno bez straha i apsolutno istinit -
inspirišući, podučavajući i podržavajući (brinući) prema svakome ko mu dođe.
Svaki pokušaj da se napišu biografski podaci o takvom čoveku je trivijalan i uzaludan. Jer
on nije čovek sa prošlošću ili budućnošću. On je živuća sadašnjost - večna i nepromenjiva. On je
Sopstvo koje je sve.

5
 KOMENTAR PREVODIOCA

Susreo sam se sa Sri Nisargadata Maharadžom pre nekoliko godina i bio sam zadivljen
spontanom jednostavnošću njegove pojave i ponašanja, dubinom i istinitošću njegove ozbiljnosti u
razjašnjavanju svog iskustva.
Mada je njegov mali stan u predgrađu Bombaja skroman i vrlo težak za pronalaženje, ipak
mnogi nalaze put do njega.
Većina od njih su Indijci, koji slobodno konverziraju na njihovom maternjem jeziku, ali tu
je bilo takođe mnogo stranaca, kojima je bio potreban prevodilac.
Kad god sam bio prisutan taj zadatak bi bio poveren meni. Mnoga postavljena pitanja i dati
odgovori bili su toliko zanimljivi i značajni da je korišten i magnetofon.
Dok je većina traka (magnetoskopskih) bila normalnog Marati-engleskog tipa, neka su bila
poliglotski šifrovana na nekoliko Indijskih i Evropskih jezika. Kasnije svaka traka je bila
dešifrovana i prevedena na engleski.
Nije bilo lako prevesti doslovno, a u isto vreme izbeći monotona ponavljanja i ponavljanja.
To daje nadu da ovaj prevod magnetoskopskih traka neće umanjiti uticaj ovog jasnog, genijalnog i
na mnogo načina neobičnog ljudskog bića.
Marati verzija ovih govora, lično verifikovana od samog Sri Nisargadata Maharadže, bila je
odvojeno publikovana.

Bombaj, oktobar 16, 1973 Prevodilac,

Marice Fridman

6
 PRIMEDBA IZDAVAČA

Sadašnje izdanje knjige JA SAM TO je prerađena i ponovo izdata verzija 101 razgovora,
koja se je pojavila u dva toma u ranijim izdanjima.
Ne samo da je materija bila preuređena na čitljiviji slog i sa naslovima poglavlja, već su
nove slike Sri Nisargadate Maharadže uključene, a dodaci sadrže izvestan do sad nepublikovan
vredan materijal.
Preporučujem posebnu pažnju čitaocu na prilog pod naslovom "Nisarga joga" (dodatak I), u
kome je moj poštovani prijatelj, pokojni Maurice Fridman, jezgrovito prikazao učenje Maharadže.
Jednostavnost i skromnost su osnovne karakteristike njegovog učenja, kako to Maurice
primećuje.
Majstor ne propagira nikakvo intelektualno učenje (koncept) ili doktrinu. On ne stavlja pred
tragaoca neke preduslove i srećan je sa njima.
U stvari Sri Nisargadata Maharadž je naročito slobodan od svakog poniženja i osuđivanja,
grešnik i svetac samo izmenjuju iskustva. Svetac je grešio, a grešnik može da bude prosvećen.
Vreme ih je razdvojilo, vreme će ih spojiti.
Učitelj ne procenjuje; njegova jedina briga je "patnja i okončavanje patnje".
On zna iz svog ličnog i trajnog iskustva da su koreni patnje u umu i da je um taj koji se mora
osloboditi od svojih destruktivnih i iskrivljenih navika. Od ovih navika identifikacija sebe sa
projekcijama uma je najsudbonosnija.
Sa primerom i poukom Sri Nisargadata Maharadž pokazuje kraći put, nelogičan
(nesvakidašnji) ali iskustveno pouzdan. To deluje kad se razume.
Revidiranje i izdavanje knjige JA SAM TO, bilo je za mene hodočašće za moje unutarnje
Sopstvo - odjednom oplemenjeno i prosvetljeno. Uradio sam moj posao u duhu prosvećenosti, sa
velikom ozbiljnošću. Posmatrao sam pitanja svakog pitaoca kao moje sopstveno pitanje i upijao
odgovore od Majstora sa umom ispražnjenim od svega što sam znao.
Međutim, u ovom procesu koji bi mogao biti nazvan dvoglasna (dvoizrazna) meditacija,
moguće je da sam se na nekim mestima mogao izgubiti u hladnokrvnoj preciznosti oko sintakse i
interpunkcije, očekivane od jednog izdavača.
Zbog takvih propusta, ako ih ima, molim oproštaj od čitaoca.
Pre nego što zaključim, želeo bih da izrazim moju duboku zahvalnost (iz dna duše)
Profesoru Douve Fiemersma iz Filozofskog Fakulteta Erazmus, Univerzitet Roterdam, Holandija za
priloženi novi Predgovor ovom izdanju. To što se on odazvao na moj zahtev odmah, čini me još
zahvalnijim.

Bombaj
Izdavač
Sudhakar S. Dikšit
Juli, 1981.

7
Sadržaj:
Predgovor
Ko je Nisrgadata Maharadž
Primedba prevodioca
Primedba izdavača
1. Osećaj "JA SAM"
2. Opsednutost telom
3. Večna Sadašnjost
4. Stvarni svet je iznad uma
5. Ono što je rođeno mora umreti
6. Meditacija
7. Um
8. Sopstvo boravi iznad uma
9. Odgovori sećanja
10. Svedočenje
11. Duhovna budnost (svesnost) i mentalna svesnost
12. Ličnost (individualnost) nije istina
13. Svevišnji um i telo
14. Pojavno i istina
15. Svetac Gnani - znalac
16. Beželjnost, najveće blaženstvo
17. Uvek prisutan (sveprisutan)
18. Da biste znali ko ste - saznajte šta niste
19. Realnost počiva na bezličnosti
20. Svevišnji je iznad svega
21. Ko sam ja?
22. Život je ljubav i ljubav je život
23. Razlikovanje (razlučivanje) dovodi do nevezanosti
24. Bog je svečinitelj. Gnani - mudrac je nečinitelj
25. Čvrsto se držite za "ja jesam"
26. Ličnost (personalnost), prepreka
27. Bespočetnost počinje večno
28. Sva patnja se rađa iz želje
29. Živeti je jedini cilj života
30. Bi ste slobodni sad
31. Vrednujte pažnju
32. Život je svevišnji guru
33. Sve se dešava samo od sebe
34. Um je sam po sebi uznemirenost
35. Najveći Guru je vaše unutarnje Sopstvo
36. Ubijanje povređuje ubicu, ne povređenog
37. Iznad bola je blaženstvo
38. Duhovna praksa je potvrđujuća i ponovo potvrđujuća volja
39. Samo od sebe ništa nema postojanje
40. Jedino je Sopstvo istina
41. Razvijajte stav svedoka
42. Istina se ne može iskazati
43. Neznanje može biti prepoznato - istina ne
44. Ja jesam je istina - sve drugo su posledice
45. Ono što dolazi i odlazi nema postojanje, suštinu
46. Svesnost Sopstva je blaženstvo
8
47. Posmatrajte svoj um
48. Svesnost je sloboda
49. Um prouzrokuje nesigurnost
50. Samosvest je svedok
51. Budite ravnodušni na bol i zadovoljstvo
52. Biti srećan - pružati sreću - jeste ritam života
53. Ispunjena želja stvara više želja
54. Telo i um su pokazatelji neznanja
55. Odustanite od svega i dobićete sve
56. Kad svesnost uskrsava, svet se rađa
57. Iznad uma nema patnje
58. Savršenstvo, sudbina svih
59. Želja i strah su egocentrična stanja
60. Živite činjenice - ne maštarije
61. Materija je svesnost
62. U Svevišnjem se rađa svedok
63. Utisak činitelja je ropstvo
64. Sve što vas zadovoljava, vuče vas unazad
65. Smiren um je sve što vam treba
66. Svo traganje za srećom je beda
67. Iskustvo nije realno
68. Tragajte za izvorom svesnosti
69. Prolazno je dokaz neistine
70. Bog je kraj svih želja i znanja
71. U samosvesnosti vi učite o sebi
72. Ono što je čisto potpuno, nevezano je realno
73. Smrt uma je rođenje mudrosti
74. Istina je ovde i sada
75. U miru i tišini vi napredujete
76. Istinsko znanje je znati da ne znaš
77. Lažne ideje su "ja" i "moje"
78. Svo znanje je neznanje
79. Persona, svedok i svevišnji
80. Probuđenost - duhovna svesnost
81. Glavni uzrok straha
82. Apsolutno savršenstvo je ovde i sad
83. Istinski Guru
84. Vaš cilj je vaš Guru
85. "Ja jesam": temelj svakog iskustva
86. Nepoznato je dom realnog
87. Smirite um i otkrićete
88. Znanje stečeno umom nije istinsko znanje
89. Progres u duhovnom životu
90. Predajte se svom Sopstvu (vašoj duši)
91. Zadovoljstvo i sreća
92. Idite iznad ideje: "JA SAM TELO"
93. Čovek nije činitelj
94. Vi ste iznad prostora i vremena
95. Prihvatite život onakav kakav je
96. Napustite osećanja i očekivanja
97. Svet i um nisu odvojeni
9
98. Oslobodite se samopoistovećivanja
99. Opaženo ne može biti posmatrač
100. Razumevanje vodi ka slobodi
101. Mudrac - gnani, se ne vezuje niti poseduje
DODATAK I - PRIRODNA NISARGA YOGA
DODATAK II - NAVANATH SAMPRADAYA
DODATAK III - OBJAŠNJENJE - REČNIK
TEKST NA PRVOM I POSLEDNJEM LISTU OMOTA KNJIGE

10
1. OSEĆAJ "JA SAM"

Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle to
dolazi?

Maharadž: Pre nego bilo šta može da se pojavi našem biću, mora da postoji neko kome to dolazi.
Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke nepromenljive
pozadine (osnove).

P: Pre buđenja ja sam bio nesvestan.

M: U kom smislu? Da li zaboravljajući ili nemajući iskustvo? Da li možda imate iskustvo čak i kad
ste nesvesni? Možete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamćenja; da li je to dokaz da i ne
postojite? I da li vi možete opravdano govoriti o vašem sopstvenom nepostojanju kao stvarnom
iskustvu?
Vi ne možete reći čak i to da vaš um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu (bude)? A
pri buđenju, nije li to bio osećaj "ja sam" koji prvi dolazi?
Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti.
Pri buđenju iskustvo se pokreće u sledu: "Ja sam - telo – (u) svet(u)."
Može izgledati da se to dešava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo jedna
ideja o imanju tela u svetu.
Može li postojati osećaj "ja sam", bez da budemo neko ili nešto.

P: Ja sam uvek neko sa svojim sećanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam".

M: Možda te nešto sprečava da to znaš. Kad ne znaš nešto što drugi znaju, šta radiš?

P: Ja tražim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima).

M: Nije li važno za tebe da znaš da li si ti samo telo ili nešto drugo? Ili možda niste uopšte? Ne
vidite li da su svi vaši problemi telesni problemi - hrana, odeća, prevoz, porodica, prijatelji, ime,
slava, sigurnost, preživljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da ne
možete biti samo telo.

P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo?

M: Čak i kad kažete da vi niste telo to nije sasvim tačno. Na neki način svi ste vi telo, srce i umovi i
mnogo više.
Idite duboko u osećaj "ja sam" i naći ćete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili
zaboravili? Vi je držite u vašem umu ( mislite na nju) dok je ne nađete.
Ovaj osećaj bića (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on dolazi, ili
samo posmatrajte to u tišini.
Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne
može rečima opisati, ali se može doživeti.
Sve što treba da radite je da neprestano pokušavate. Na kraju krajeva osećaj "ja sam" je uvek
sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo, osećanje, misli,
ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistovećenja) su obmanjivanja. Zbog njih vi
sebe poistovećujete sa onim što niste.

11
P: Onda šta sam ja?

M: Dovoljno je da znate šta niste! Ne treba da znate šta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja opis u
izrazima (pojmovima) koje već poznajete, opažanjem (shvatanjem), ili mišljenjem (idejom), ne
može postojati tako nešto kao što je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono što ste vi se ne može
opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino što možete reći je: "Ja nisam ovo, ja nisam ono". Vi ne
možete reći: "ovo sam ja" ("ovo je ono što sam ja"), jer to upravo nema smisla. Kada vi možete
označiti "ovo ili ono" za vas, to ne može biti vaše Sopstvo. Sigurno, vi ne možete biti "nešto"
drugo.
Vi niste ništa vidljivo (opažajno) ili zamislivo (zamišljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji ni
percepcija (opažanje) ni imaginacija (zamišljanje).
Vi posmatrate osećaj srca, mišljenje uma, delovanje tela; sam akt (čin) percepcije (opažanja)
pokazuje vam da vi niste ono što opažate.
Možete li biti opažanja, iskustva, bez vas?
Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doći i izjasniti se (objaviti) to kao njegovo
sopstveno.
Bez onoga ko doživljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno.
Iskustvo koje vi ne možete imati, od koje je ono koristi vama?

P: Osećaj da sam onaj koji ima osećaj "ja sam", nije li to takođe jedno iskustvo?

M: Očevidno, sve što je doživljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu tu se pojavljuje njegov

iskusitelj (onaj koji doživljava).
Sećanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog
iskusitelja (onog ko doživljava), a osećaj identiteta (ličnosti) je upravo zajednički faktor u osnovi
svih odnosa iskusitelj - iskustvo.
Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao što svaki cvet ima svoju sopstvenu boju, mada
su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u nepodeljenoj
(jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u sećanju, identično u suštini.
Ova suština je koren, temelj, bezvremene i bezgranične "mogućnosti" svih iskustava.

P: Kako ću ja to zadobiti (ostvariti)?

M: Vi ne možete to da dobijete, jer ste vi to! To će ostvariti vas, ako mu vi date šansu.
Napustite vašu vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) će nežno i spremno zakoračiti u
svojoj pravoj prirodi.
Prestanite da zamišljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi činite ovo ili ono, i spoznaja da ste
vi izvor i srce svega će vam se sama razotkriti.
Sa ovim će doći i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, već moć koja stvara sve
stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi.

2. OPSEDNUTOST TELOM

Pitalac: Maharadž, vi sedite ispred mene, a ja sam ovde pored vaših stopala. Šta je osnovna razlika
među nama?

Maharadž: Ne postoji suštinska razlika.

P: Ipak mora postojati neka stvarna razlika, ja sam došao do vas, vi niste došli meni.

12
M: Vi zamišljate razlike pa idete tamo-amo u potrazi za "superiornim" ("uzvišenim") ljudima.

P: Vi ste takođe uzvišena (sveta) osoba. Vi tvrdite da znate stvarnost, dok ja ne.

M: Da li sam vam ikad rekao da ne znate i da ste zato inferiorni? Pustimo takvima koji izmišljaju
(pronalaze) takve razlike da ih dokažu! Ja ne tvrdim da znam šta vi niste. U stvari, ja znam mnogo
manje to nego vi.

P: Vaše reči su mudre, vaše ponašanje dostojanstveno, vaša milost (veličina) svemoćna.

M: Ja ne znam ništa o tome i ne vidim razliku između vas i mene. Moj život je niz događaja, kao i
vaš. Jedino što sam ja nevezan i vidim prolaznu dramu (igru) kao prolazni san (paradu), dok ste vi
vezani za stvari i krećete se zajedno sa njima.

P: Šta vas čini tako spokojnim?

M: Ništa posebno. Desilo se tako da sam verovao svom Guruu. On mi je rekao da sam ništa do
moje Sopstvo i ja sam mu poverovao.
Verujući njemu ponašao sam se dosledno tome i prestao da se brinem o onome što ja nisam i
što nije moje.

P: Zašto ste vi bili sretni da verujete vašem Učitelju, dok je naša vera nominalna (naslovljena) i
verbalna (usmena)?

M: Ko zna zašto? Tako se desilo. Stvari se dešavaju bez uzroka i posebnog razloga i, posle svega,
zašto je važno ko je ko?
Vaše visoko mišljenje o meni je samo vaše mišljenje. Svakog momenta ga možete
promeniti.
Zašto vezivati, davati važnost mišljenjima, čak i našim sopstvenim?

P: Ipak vi ste različiti. Vaš um izgleda da je uvek smiren i sretan. I čuda se dešavaju oko vas.

M: Ja ne znam ništa o čudima, i sam se čudim da li priroda dopušta izuzetke u svojim zakonima,
ako ne, mi se slažemo da je sve čudo.
U pogledu mog imena, ne postoji takva stvar (čudo).
Postoji svest u kojoj se sve dešava. To je sasvim očevidno i u svačijem iskustvu. Vi samo ne
gledate dovoljno pažljivo.
Posmatrajte dobro (jasno) i vidite šta ja vidim.

P: Šta vi vidite?

M: Ja vidim ono što i vi takođe možete videti, ovde i sada, ali vi gledate iz pogrešnog fokusa
(središta) vaše pažnje. Vi ne obraćate pažnju na vas same. Vaš um je samo sa stvarima, ljudima i
idejama, nikad sa vama samima.
Dovedite sebe u fokus (središte, izvorište), postanite svesni svog sopstvenog postojanja.
Vidite kako funkcionišete, posmatrajte motive i rezultate vaših akcija.
Proučavajte zatvor koji ste sagradili oko sebe nenamerno.
Saznajući šta vi niste, vi ćete doći do saznanja šta jeste.
Povratak vama, vašem sopstvu, nazad je kroz odbijanje i odbacivanje.

13
 Jedna stvar je izvesna (sigurna): stvarnost nije imaginarna (zamišljena), to nije proizvod
uma. Čak i osećaj "ja sam" nije neprekidan mada je to koristan indikator (nagoveštaj), on pokazuje
gde tražite, ali ne šta tražite.
Samo imajte dobar pogled na to.
Jednom kad budete ubeđeni da možete reći o samom sebi istinski jedino "ja sam", i da ništa
do to ne može biti označeno, to možete biti vi (vaše Sopstvo), tada je potreba za "ja sam"
prevaziđena - vi više nemate nameru verbalizovanja šta ste vi.
Sve što vam je potrebno je da se oslobodite namere da definišete samog sebe. Sve definicije
pripadaju samo vašem telu i njegovom izražavanju.
Jednom kada vaša opsednutost telom nestane, vratićete se vašem prirodnom stanju, spontano
i bez napora.
Jedina razlika između nas jeste da sam ja svestan svog prirodnog stanja, dok ste vi udubljeni
u misli.
Upravo kao što zlato oblikovano u ornamente (ukrase) nije različito od zlatnog praha, tako
smo i mi jedno u suštini - jedino se razlikujemo po spoljašnjem izgledu i aktivnostima uma.
Mi otkrivamo to kad bivamo marljivi, kada istražujemo, ispitujemo, postavljamo pitanja i
danju i noću, dajući život da bi to otkrili.

3. VEČNA SADAŠNJOST

Pitalac: Kako mogu da shvatim, nema ničega lošeg u vezi sa mojim telom niti sa mojim stvarnim
bićem. Oba nisu moj produkt i ne moraju da budu poboljšavana. Ono što je krenulo na loše je
"unutarnje telo", nazovimo ga umom, materijalnom svesnošću, antahkaranom (unutarnjim
organom), bilo kako da se zove.

Maharadž: šta vi smatrate da je loše sa vašim umom?

P: On je nemiran, pohlepan na zadovoljstvo a uplašen od neprijatnog (neugodnog).

M: Šta je pogrešno u njegovom traženju prijatnog i odbijanja neprijatnog? Između obala bola i
zadovoljstva reka života protiče! Jedino kada um odbija da prati taj tok života, i vezuje se za obale,
tada nastaje problem.
Smatram prihvatanjem toka života stav: neka dođe šta će doći i neka ode šta će otići.
Želje nema, straha nema, posmatrajte stvarnost, kako i kad se dešava, jer vi niste ono što se
dešava, vi ste onaj kome se to dešava.
Konačno, vi čak niste ni posmatrač kome se to dešava.
Vi ste krajnja svest koja omogućava sve, i materijalnu manifestaciju i onoga kome se ona
ispoljava.

P: Ali između tela i Sopstva su oblaci misli i osećanja, koji ne služe ni telu ni Sopstvu. Ove misli i
osećanja su nesolidni, prolazni i besmisleni, samo mentalna prašina koja zaslepljuje i prigušuje, oni
su uništavajući i zamračujući.

M: Svakako, sećanje na neki događaj se ne može smatrati kao događaj sam po sebi. Niti može biti
predviđanje. Postoji nešto izuzetno i jedinstveno u vezi sadašnjeg događaja (u sadašnjosti), što
prethodni ili dolazeći nemaju. Postoji životnost u njemu, jedna aktuelnost (stvarnost, zbilja), on
upravo prosvetljava. Postoji "obeležje stvarnosti" o sadašnjosti (zbilji), što prošlost i budućnost
nemaju.

14
P: Šta daje sadašnjosti to "obeležje stvarnosti"?

M: Nema ništa posebno u sadašnjim događaju što ga čini različitim od onog iz prošlosti ili
budućnosti. Za trenutak prošlost je bila stvarna (realna), a budućnost će biti takođe.
Šta čini sadašnjost tako različitom?
Očevidno, moje prisustvo. Ja sam stvaran, jer ja sam uvek upravo u sada, u sadašnjosti, i
ono što je sa mnom sudeluje u mojoj stvarnosti.
Prošlost je u sećanju, budućnost u imaginaciji. Nema ništa i samom sadašnjem događaju što
ga čini izdvojenim kao stvarnim.
To može biti neka jednostavna povremena pojava (događaj) kao kucanje časovnika.
Uprkos našem znanju da je periodično kucanje identično, sadašnji otkucaj je sasvim različit
od prethodnog i sledećeg - kao zapamćen ili očekivan.
Stvar fokusirana (usredsređena) u sadašnjosti je sa mnom, jer Ja sam uvek prisutan, to je
moja sopstvena realnost (stvarnost) da ja sudelujem u sadašnjem događaju.

P: Ali mi se bavimo stvarima kojih se sećamo kao da su stvarne.

M: Mi razmatramo sećanja jedino kad ona dođu u sadašnjost. Zaboravljeno nije od važnosti (ne
uzima se) dok se osoba ne seti - što sadrži u sebi (zahteva) dovođenje u sadašnjost.

P: Da, ja mogu da vidim da postoji u sadašnjosti neki nepoznat faktor (činilac) koji daje trenutno
stvarnost prolaznoj stvarnosti.

M: Ne treba da kažete da je to nepoznato, jer to vidite u stalnom delovanju.

Otkad ste se rodili da li se to ikad promenilo? Stvari i misli se menjaju neprestano. Ali
osećaj da je stvarno ono što je u sadašnjosti, nije se nikad promenio. Čak ni u snu.

P: U dubokom snu nema iskustva o sadašnjoj stvarnosti.

M: Praznina dubokog sna je uglavnom zbog gubitka posebnih memorija. Ali glavno sećanje o
dobrobiti je tu. Postoji razlika u osećaju kad mi kažemo "ja sam bio u dubokom snu" od "ja sam bio
odsutan".

P: Ponoviću pitanje sa kojim smo počeli: između izvora života i ispoljavanja života (koji je telo),
postoji um i njegova stalna promenljiva stanja. Strujanje (talasanje) mentalnih stanja je beskrajno
beznačajno i bolno. Bol je stalni faktor. Ono što mi zovemo zadovoljstvom to je samo međuprostor
(praznina) interval (između dva bolna stanja). Želja i strah su izopačeni sačinitelji života, i oba su
sačinjena od bola.
Naše pitanje je: postoji li radostan um?

M: Želja je sećanje na zadovoljstvo, a strah je sećanje na bol. Oba čine um nemirnim.

Trenuci zadovoljstva su samo pauze u životnom toku. Kako um može biti radostan?

P: Istina je da želimo zadovoljstvo, ili očekujemo bol. Ali postoje trenuci neočekivane,
nepredviđene radosti. Čiste radosti, nezagađene željom - netražene, nezaslužene, Bogom dane.

M: Ipak, radost je samo radost naspram pozadine bola.

P: Da li je bol kosmička činjenica, ili čisto mentalna?

15
M: Univerzum je potpun kao celina, a gde je potpunost, gde ništa ne nedostaje, šta može da zada
bol?

P: Univerzum može biti potpun kao celina, ali nepotpun u delovima (detaljima).

M: Deo celine viđen u odnosu (povezanosti) na celinu je takođe potpun. Jedino kad je viđen
odvojeno (izolovano) on postaje nedovoljan (nepotpun) i na taj način mesto (sedište) bola.
Šta nas dovodi do izolacije (odvojenosti)?

P: Ograničenja uma, naravno. Um ne može da vidi celinu za deo celine.

M: Potpuno tačno. Um, po svojoj prirodi, deli (odvaja) i suprotstavlja. Može li postojati drugačiji
um, koji sjedinjuje i harmonizuje (usaglašava), koji vidi celinu u delu celine i deo celine kao
potpuno sjedinjen sa celinom?

P: Drugačiji um - gde tragati za njim?

M: U prevazilaženju (nadilaženju) ograničenog, podeljujućeg (razdvajajućeg) i suprotstavljajućeg

uma. U napuštanju mentalnog procesa (načina mišljenja) koga smo dotad poznavali. Kada se to
desi, um je rođen ponovo.

P: U takvom umu (koji sjedinjuje) problem radosti i bola (tuge) više ne postoji?

M: Ne onako kako ih mi znamo, kao poželjne ili odvratne (neprijatne).

To tada postaje više pitanje ljubavi koja teži da se ispolji i susretne sa preprekama.
Sveobuhvatni (celoviti) um je ljubav u akciji, koja se bori sa okolnostima, u početku
frustrirajućih, ali na kraju pobeđuje.

P: Između duha i tela, da li je ljubav ta koja osigurava povezanost?

M: A šta bi drugo? Um stvara pakao razdvojenosti, srce ga prevazilazi.

4. STVARNI SVET JE IZNAD UMA

Pitalac: U izvesnim prilikama pitanje se pojavljuje da li je Univerzum podvrgnut zakonu uzroka, ili
da li on postoji i funkcioniše van zakona. Vi ste dakle mišljenja, da je on neuzročan, da se sve, ma
kako malo, bez uzroka, pojavljuje i iščezava bez nekog znanog razloga.

Maharadž: Pošto je prostor (i vreme) fizički ili mentalan, to uzročnost znači sled događaja u
prostoru i vremenu.
Vreme, prostor, uzročnost su mentalne kategorije, koje se pojavljuju i nestaju (prestaju) sa
umom.

P: Sve dok um funkcioniše (deluje), uzročnost je valjan (pravovaljan) zakon.

M: Kao i sve mentalno, takozvani zakon uzročnosti je kontradiktoran sam sebi.

Ništa u postojanju (egzistenciji) nema poseban uzrok, ceo Univerzum doprinosi postojanju
čak i najmanje stvari, ništa ne može biti onako kakvo je bez Univerzuma.

16
 Kada je izvor i temelj celine, jedini uzrok i svega pojedinačnog, govoriti o uzročnosti kao
univerzalnom zakonu je pogrešno. Univerzum nije ograničen sa svojim sadržajem, pošto su njegovi
potencijali beskonačni; pored toga on je manifestacija ili izraz principa i fundamentalnosti (bitnosti)
i potpune slobode.

P: Da, može da se uoči da je sasvim pogrešno kada, generalno govoreći o nekoj stvari, ističemo da
je ona jedini uzrok drugoj stvari.
U svakodnevnom životu mi započinjemo stalno delovanje sa očekivanjem rezultata (sa
svrhom ishoda).

M: Da, ima takvih aktivnosti koje se odvijaju zbog neznanja. Kad bi ljudi znali da se ništa ne može
desiti dok ceo Univerzum ne učini da se to desi, oni bi postigli mnogo više sa manje rasipanja
energije.

P: Ako je celina uzrok svega, kako možemo govoriti o usmerenom delovanju prema određenom
uspehu?

M: Samo zalaganje (težnja) za uspehom (dostignućem) je takođe jedino izražavanje ukupnog

Univerzuma. To se pokazuje sámo kada se energetski potencijal poveća na određenoj tački. Zabluda
vremena vas zavodi da govorite o uzročnosti.
Kada se prošlost i budućnost sagledaju u bezvremenom (večnom) sada kao delovi
zajedničkog uzora, ideja o uzročnom efektu (posledici) gubi svoju verodostojnost i kreativna
sloboda zauzima njegovo mesto.

P: Ipak, ne mogu da shvatim kako išta može da dođe (da se desi) bez uzroka.

M: Kad ja kažem da je stvar (pojava) bez uzroka, ja mislim da ona može biti bez posebnog uzroka.
Vaša rođena majka nije bila neophodna da vam da rođenje; vas je mogla roditi neka druga žena. Ali
vi niste bili u mogućnosti da se rodite bez Sunca i Zemlje (planete). Čak ni ovo nije moglo
prouzrokovati vaše rođenje bez najvažnijeg faktora: vaše sopstvene želje da se rodite.
To je želja koja daje život (rođenje), koja daje oblik i ime. Želja je zamišljena i manifestuje
samu sebe kao nešto opipljivo ili shvatljivo. Zato je i stvoren svet u kome mi živimo, naš personalni
(individualni) svet.
Stvarni svet je iznad vidokruga (znanja) uma, mi ga vidimo kroz mrežu naših želja,
podeljeni u bolu i zadovoljstvu, ispravnom i pogrešnom, unutrašnjem i spoljašnjem.
Da bi videli Univerzum onakav kakav jeste, morate zakoračiti iznad mreže. To nije tako
teško, jer je mreža puna rupa.

P: Šta vi podrazumevate pod rupama? I kako ih pronaći?

M: Gledajte u mrežu i njene mnoge suprotnosti (kontradiktornosti). Vi činite i ne činite pri svakom
koraku.
Vi želite mir, ljubav, sreću (radost) a radite naporno da stvorite bol, mržnju i rat.
Vi želite dug život a jedete previše, želite prijateljstvo a eksploatišete.
Gledajte vašu mrežu kako je satkana od takvih protivurečnosti i otklonite ih – samo vaše
prepoznavanje će učiniti da one nestanu.

P: Pošto moje uočavanje protivurečnosti čini da one odu, ne postoji li uzročna veza između mog
gledanja i njihovog odlaska?

M: Uzročnost čak i kao koncept (pojam), ne dovodi do haosa.

17
P: Do kog stepena je želja uzročni faktor?

M: Jedan od mnogih. Za sve postoje nebrojeni uzročni faktori. Ali izvor svih njih je Beskonačna
Mogućnost, Svevišnja Stvarnost, koja je u vama i koja daje svoju moć i svetlost i ljubav svakom
iskustvu.
Ali ovaj izvor nije uzrok, a uzrok nije izvor. Zbog ovoga, ja kažem da je sve bezuzročno.
Vi znate da pokušate da uđete u trag kako se stvari dešavaju, ali ne možete da nađete zašto
su stvari takve kakve jesu.
Stvar je onakva kakva je, jer je Univerzum takav kakav je.

5. ROĐENO MORA DA UMRE

Pitalac: Da li je svesnost svedočenja stalna ili nije?

Maharadž: Nije stalna. Znalac (onaj koji zna) pojavljuje se i određuje zajedno sa znanim
(saznanjem).
Ono u čemu oba, i znalac i znano, nastaju i određuju se, jeste izvan vremena. Reči ‘stalno’
ili ‘večno’ nisu prikladne.

P: U snu nema ni saznanja ni znalca. Šta održava telo osetljivim i prijemčivim?

M: Sigurno da vi ne možete reći da je znalac odsutan. Iskustvo o stvarima i mislima nije prisutno, to
je sve.
Ali iskustvo o odsustvu iskustva je takođe iskustvo. To je isto kao kad se uđe u mračnu sobu
i kaže: "Ne vidim ništa".
Čovek slep od rođenja ne zna šta je mrak.
Slično, jedino znalac zna da ne zna. San je samo gubitak pamćenja. Život ide dalje.

P: A šta je smrt?

M: To je promena životnog procesa određenog (posebnog) tela. Integracija (sjedinjenost) se

završava i dezintegracija nastupa.

P: Šta biva tad sa znalcem? Sa nestankom tela, da li nestaje i znalac (saznavalac)?

M: Upravo kako se spoznavatelj (znalac) tela pojavljuje pri rođenju, tako on nestaje pri smrti.

P: I ništa ne ostaje?

M: Život ostaje. Svesti je potreban nosač i instrument za njeno manifestovanje. Kad život stvori
novo telo, novi saznavalac se rađa.

P: Postoji li uzročna veza između uzastopnih (naizmeničnih) saznavatelja tela, ili telesnih umova?

M: Da, postoji nešto što bi se moglo nazvati memorija tela, ili kauzalnost (uzročno telo), zapis
svega što je mišljeno, željeno i urađeno. To je kao više slika spojenih zajedno.

P: Šta je ovaj osećaj odvojenog postojanja?

18
M: On je odraz jedne stvarnosti u odvojenom telu. U tom odrazu neograničeno i ograničeno su u
konfuziji i smatraju se istovetnim.
Svrha toga je da ukloni ovu konfuziju.

P: Da li smrt uklanja ovu konfuziju?

M: U smrti samo telo umire. Život ne umire, svesnost ne umire, stvarnost ne umire.
A život nikad nije tako životan (svestan) kao posle smrti.

P: Da li se osoba ponovo rađa?

M: Ono što je rođeno mora umreti. Samo nerođeno je besmrtno.

Pronađite šta je to što nikad ne spava i nikad se ne budi, a čija bleda refleksija je naš osećaj
"ja".

P: kako da to pronađem?

M: Kako vi tragate za bilo čim drugim? Vezujući svoj um i srce za to. Mora postojati interes za to i
neprestano podsećanje. Sećanje na ono što je neophodno da bude podsećano je tajna uspeha. Doći
ćete do toga kroz ozbiljnost i marljiv rad.

P: Da li mislite da kažete da je samo želja za iznalaženjem dovoljna? Sigurno, da su potrebni i

uslovi (kvalifikacije) i mogućnosti (prilike).

M: To će doći sa ozbiljnim radom. Ono što je najvažnije je osloboditi se protivrečnosti

(kontradikcija); cilj i put ne mogu biti na različitim nivoima; život i svetlost ne mogu da se
suprotstavljaju (svađaju); ponašanje ne sme da izda verovanje. Nazovite to poštenjem (čestitošću),
integritetom (celovitošću), jedinstvom; ne možete ići nazad, ne raditi i napustiti ono što želite da
osvojite.
Istrajnost i čestitost svrhe (odlučnosti) i čestitosti u težnji dovešće vas do vašeg cilja.

P: Istrajnost i čestitost su sigurno darovi. Ja nemam ni traga od njih.

M: Sve će doći kako budete nastavili traganje. Prvo koraknite prvi korak. Svi blagoslovi će doći
iznutra. Okrenite se unutra, "ja sam" vi znate. Budite s tim celo vreme koje možete odvojiti, dok se
ne okrenete (vratite) tome spontano (prirodno).
Ne postoji jednostavniji ni lakši put.

6. MEDITACIJA

Pitalac: Svi duhovni učitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije?

Maharadž: Mi znamo spoljašnji svet osećaja (opažaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o našem
unutrašnjem svetu misli i osećanja znamo vrlo malo.
Glavni cilj meditacije je da postanemo svesni, i bliski s našim unutarnjim životom.
Konačni cilj je dosegnuti izvor života i svesti.
Povremeno praktikovanje meditacije deluje duboko na naš karakter. Mi smo robovi onoga
što ne znamo; ono što znamo mi smo tu gospodari. Šta god da otkrijemo u sebi poročno ili slabo i
19
razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim saznanjem; nesvesno
se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost.
Rastapanje nesvesnog oslobađa (vezanu) energiju; um se oseća zadovoljno i postaje smiren.

P: Kakva je korist od smirenog uma?

M: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao čistog (potpunog) svedoka.

Mi se povlačimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga-ko-iskušava i stojimo odvojeno, u čistoj
svesti, koja je između i iznad oba.
Individualnost zasnovana na odvojenoj samoidentifikaciji koja zamišlja sebe da je nešto, "ja
sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja, ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta. Njegova
identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje.

P: Kako mogu da razaberem (shvatim), ja živim na više nivoa, a život na svakom nivou zahteva
energiju.
Sopstvo po samoj svojoj prirodi oživljuje (ushićuje) u svemu i njegove energije teku spolja.
Nije li cilj meditacije da pregradi (odvoji) energije na višim nivoima, ili da ih vodi dole gore sa
ciljem da snabde više nivoe da procvetaju takođe?

M: Nije u pitanju toliko u vezi sa nivoima, koliko od svojstava (guna).

Meditacija je satvična (istinita, čista) aktivnost i ima za cilj da potpuno eliminiše (odstrani)
lenjost (tamas) i strastvenu želju (rađas).
Čista sattva (harmonija) je savršena sloboda od lenjosti (tromosti) i uznemirenosti (nemira).

P: Kako ojačati i pročistiti sattvu (harmoniju)?

M: Sattva (harmonija) je uvek čista i stabilna (snažna). Ona je kao sunce. Ona može da izgleda
zamračena oblacima ili prašinom, ali samo iz tačke gledišta posmatrača (gledaoca), koji se bavi
uzrocima zamračenja (nejasnosti), a ne sa suncem.

P: Od koje je koristi sattva (harmonija)?

M: Koja je korist od istine, dobrote, harmonije, lepote? One su svoj sopstveni cilj. One se
manifestuju spontano (prirodno) i bez napora (lako), kada su stvari prepuštene same sebi, nisu
ometane sa izbegavanjem, ili željom, ili zamišljanjima (koncepcijama), već samo iskušane
(doživljene) u punoj (čistoj) stvarnosti (svesnosti).
Takva svesnost (stvarnost) sama po sebi je sattva (harmonija). Ona ne koristi stvari i ljude -
ona ih ispunjava.

P: Pošto ja ne mogu da poboljšam sattvu (harmoniju), da li da se bavim sa tamasom (lenjošću) i

rađasom (agresijom) jedino? Kako da se borim s njima?

M: Posmatranjem (uočavanjem) njihovog uticaja na vas i u vama.

Budite svesni njih u delovanju, posmatrajući njihovo izražavanje u vašim mislima, rečima i
delima, i postepeno će se njihov uticaj (stisak) na vas smanjiti i pojaviće se jasna svetlost sattve
(sklada). To nije ni težak ni dugačak proces; ozbiljnost (upornost) je jedini uslov uspeha.

7. UM

20
Pitalac: Postoje vrlo zanimljive knjige koje su pisali očevidno vrlo kompetentni ljudi, u kojima su
razotkrivene obmane sveta (mada ne i njihove prolaznosti).
Saglasno sa njima, postoji hijerarhija bića, od najnižih do najviših; na svakom nivou
savršenost (složenost) organizma omogućava i odražava dubinu, širinu i jačinu svesnosti bez neke
vidljive ili poznate kulminacije (vrhunca).
Jedan svevišnji zakon vlada svuda; oblici evoluiraju za rast i obogaćenje svesti i
manifestacije njenog neograničenog potencijala.

Maharadž: To može, ali i ne mora biti tako. Čak i da je tako, to je samo tako sa tačke gledišta uma,
ali u stvari ceo univerzum (mahadakaš), postoji jedino u svesti (chidakaš) dok ja boravim u apsolutu
(paramakaš).
U čistom postojanju (biću) svest se javlja; u svesti se svet pojavljuje i nestaje.
Sve što postoji je u Meni, sve što postoji je Moje.
Pre svih bića, posle svih svršetaka (krajeva) - Ja sam. Sve ima svoje postojanje u Meni, u "ja
sam", koje sija u svakom živom biću.
Čak i nebiće je nezamislivo bez Mene. Štogod da se desi, Ja moram biti tamo kao svedok
toga.

P: Zašto vi negirate postojanje sveta?

M: Ja ne negiram svet. Ja ga vidim kao pojavnog u svesti, koji je totalitet znanog u neizmernosti
neznanog.
Ono što počinje i završava se samo je pojavnost. Može se reći da se svet pojavljuje ali ne
postoji. Pojavnost može trajati vrlo dugo u nekoj vremenskoj skali, ili na nekoj drugoj vrlo kratko,
ali konačno dešava se isto. Sve što je ograničeno vremenom je trenutno i nema realnosti (biti).

P: Vi svakako vidite aktuelni svet kako vas okružuje? Vi se izgleda ponašate sasvim normalno!

M: To je kako se on pojavljuje vama. Ono što u vašem slučaju zaokuplja celo polje vaše svesti, je
samo mrlja (tačka) u mojoj svesti.
Svet traje, ali za trenutak. Samo vaše sećanje tera vas da mislite da je svet neprekidan. Ja
lično ne živim sa sećanjem. Ja vidim svet onakav kakav je, kao trenutno pojavljivanje u svesti.

P: U vašoj svesti?

M: Svaka ideja "ja" i "moje", čak i "ja sam" je u svesti.

P: Da li je onda Vaše "apsolutno postojanje (paramakaš) nesvesno?

M: Ideja o nesvesnom postoji jedino u svesnosti.

P: Onda, kako vi znate da ste u uzvišenom stanju?

M: Jer sam u njemu. To je jedino prirodno stanje.

P: Možete li ga opisati?

M: Jedino negacijom, kao bezuzročnim, nezavisnim, nedeljivim, nesastavljenim, neuzdrmanim,

neospornim, nedostižnim pomoću napora.
Svaka pozitivna definicija je iz sećanja, i zbog toga, neprimenjiva.
A ipak moje je stanje savršeno stvarno i, prema tome, moguće ostvarivo, dostupno.
21
P: Niste li vi utonuli u vanvremensku apstrakciju (mentalnu odvojenost)?

M: Apstrakcija (odvojenost) je mentalna i verbalna i iščezava u snu, ili nesvesti, ona se vraća
vremenom; Ja sam u mom sopstvenom stanju (svarupa) neprekidno u sadašnjosti (sada). Prošlost i
budućnost su jedino u umu - Ja sam sada.

P: Svet je takođe u sadašnjosti (sada).

M: Koji svet?

P: Svet oko nas.

M: To je vaš svet koji imate u umu, ne moj. Šta vi znate o meni, kad je čak i moj razgovor sa vama
samo u vašem svetu? Vi nemate razloga da verujete da je moj svet identičan sa vašim.
Moj svet je realan, istinit onakav kakav je opažen, dok se vaš pojavljuje i nestaje, saglasno
stanju vašeg uma. Vaš svet je nešto strano (protivurečno) i vi ste uplašeni od njega.
Moj svet je moj sopstveni. Ja sam kod kuće.

P: Ako ste vi svet, kako možete biti svesni njega? Nije li subjekat svesti različit od njegovog
objekta?

M: Svesnost i svet se pojavljuju i nestaju zajedno, zato su oni dva aspekta istog stanja.

P: U snu ja nisam, a svet postoji.

M: Kako to znate?

P: Kad se probudim ja saznam. Moje sećanje mi kaže.

M: Sećanje je u umu. Um postoji u snu.

P: To je delimično u nesvesnosti.

M: Ali njegov svet slike nije dirnut. Sve dok je um tu, vaše telo i vaš svet su tu.
Vaš svet je mentalan, subjektivan, zarobljen (ograđen) u umu, fragmentaran (podeljen),
privremen, individualan, okačen o nit sećanja.

P: Isto tako je i Vaš?

M: Oh, ne. Ja živim u svetu realnosti (bivstvovanja), dok je vaš imaginaran (nestvaran). Vaš svet je
ličan, privatan, intimno vaš sopstveni. Niko ne može ući u njega, vidi kako vi vidite, sluša (čuje)
kako vi čujete, oseća vaše emocije i misli vaše misli.
U vašem svetu vi ste zaista sami, zatvoreni u vašim uvek promenljivim snovima, koje vi
smatrate životom.
Moj svet je jedan otvoren svet, jedinstven za sve, pristupačan svima. U mom svetu je
jedinstvo, sagledavanje, ljubav, istinski kvalitet; individualno je u celini, apsolutna celina je u
individualnom i individualno je celovito. Sve je Jedno i Jedno je sve.

P: Da li je Vaš svet pun stvari i ljudi kao i moj?

22
M: Ne, on je pun mene samog. 1

P: Da li vi vidite i čujete kao i mi?

M: Da, čini se da slušam, vidim, govorim i radim, ali za mene to se samo dešava, kao vama varenje
ili znojenje. Telesno-mentalna mašina deluje iza toga, ali me to ne uznemirava (Ja sam izvan toga).
Upravo kao što ne morate da brinete o rastu kose, tako ja ne moram da brinem o rečima i akcijama
(delovanjima). One se jednostavno dešavaju i ostavljaju me bezbrižnog, jer u mom svetu ništa nikad
ne ide pogrešno.

8. SOPSTVO JE IZNAD (IZVOR) UMA

Pitalac: Kao dete sam vrlo često doživljavao stanja potpune sreće, približavajući se ekstazi. Kasnije,
ona su prestala, ali otkad sam došao u Indiju ona su se ponovo pojavila, posebno posle susreta sa
vama. Ipak ova stanja toliko predivna ne traju dugo. Ona dođu i odu i ne zna se kad će se ponovo
vratiti.

Maharadž: Kako bilo šta može biti stabilno (pouzdano) u umu, koji sam po sebi nije smiren
(postojan) ?

P: kako mogu moj um da učinim postojanim?

M: Kako jedan nesmiren um može sam sebe da umiri? Naravno da to on ne može. Priroda je uma da
on luta okolo. Sve što možete da učinite je da promenite usredsređenost svesti iza uma.

P: Kako se to radi?

M: Odbacite sve misli sem jedne misli: "Ja sam". Um će se u početku buniti (odupirati), ali sa
strpljenjem i istrajnošću on će se predati i postati smiren. Jednom kad se smirite, stvari će početi da
se događaju spontano (svojevoljno) i sasvim prirodno, bez bilo kakvog intervenisanja
(posredovanja) sa vaše strane.

P: Da li mogu da izbegnem ovu dugotrajnu borbu sa mojim umom?

M: Da, možete. Samo živite vaš život kako se odvija (dolazi), ali svesno (pažljivo), sa očima široko
otvorenim, dopuštajući svemu da se desi što će se desiti, radeći prirodne stvari, pateći, radujući se -
kako život donese. Ovo je takođe put.

P: Dakle, ja mogu isto tako da se oženim, imam decu, jurim za poslom... budem srećan.

M: Svakako. Vi možete biti ili ne biti srećan, uzmite to kao vaš napredak.

P: Ipak, ja želim da budem srećan.

1
Nisargadata često identifikuje sebe sa svetom. To ćemo lakše razumeti ako se podsetimo na SAP (Jači antropički
princip) po kome kosmos postoji baš ovakav kakav je sa svrhom stvaranja svesnog subjekta. Da je bilo koja
fundamentalna konstanta kosmosa malo drugačija ništa ne bi postojalo što postoji, pa ni mi. Stoga ishod kosmosa se
rešava i dovršava u svesnom (prosvetljenom) subjektu. Na taj način postojanje kosmosa zavisi od svesnog subjekta, kao
što tvrdi Nisargadata. (Prim. Ivan Antić)
23
M: Istinska sreća ne može da se pronađe u stvarima koje se menjaju i prolaze (nestaju).
Zadovoljstvo i bol se neumoljivo smenjuju.
Sreća dolazi iz Sopstva i jedino može da se nađe u Sopstvu. Nađite svoje istinsko Sopstvo
(svarupa), a sve drugo će doći sa tim.

P: Ako je moje istinsko Sopstvo mir i ljubav, zašto je ono tako uznemireno (nespokojno)?

M: Vaše istinsko biće (vaše Sopstvo) nije ono koje je nespokojno (uznemireno), već njegova
refleksija (odraz) u umu, koja izgleda nespokojna, jer je um nespokojan.
To je upravo kao mesečev odsjaj u vodi koja se talasa od vetra. Vetar želje talasa um i
"mene", što je samo refleksija (odraz) Sopstva u umu, pojavljujući se tako kao da je promenljiv. Ali
ove ideje o kretanju, uznemirenosti, zadovoljstvu i bolu su sve u umu.
Sopstvo stoji iznad uma, svesno, ali neuznemireno.

P: Kako to ostvariti?

M: Vi ste Sopstvo, ovde i sada, samo napustite um, budite srećni i bezbrižni i shvatićete da kad ste
pažljivi (svesni), a nevezani (odvojeni) dok posmatrate događaje kako dolaze i odlaze, da je to
aspekt vaše istinske prirode.

P: Šta su drugi aspekti?

M: Aspekti (izrazi) su bezbrojni. Shvatite jedan i shvatili ste sve.

P: Kažite mi nešto što bi mi pomoglo.

M: Vi znate najbolje šta vam treba.

P: Ja sam uznemiren. Kako mogu zadobiti mir?

M: Zašto želite mir?

P: Da bih bio srećan.

M: Vi niste sad srećni?

P: Ne, nisam.

M: Šta vas čini nesrećnim?

P: Imam ono što ne želim, a želim ono što nemam.

M: Zašto to ne obrnete; želite ono što imate, a ne brinite o onome što nemate?

P: Ja želim ono što je prijatno i ne želim ono što je bolno.

M: Kako vi znate šta je prijatno, a šta ne?

P: Iz prošlog iskustva, naravno.

24
M: Vi ste sledili zadovoljstvo, a izbegavali nezadovoljstvo, vođeni sećanjem. Da li ste uspeli?

P: Ne, nisam. Zadovoljstvo nije trajalo, a bol se ponovo vratio.

M: Koji bol?

P: Želja za zadovoljstvom, strah od bola, oba su stanja želja. Postoji li stanje nepromenljivog
(čistog) zadovoljstva?

M: Svako zadovoljstvo, fizičko ili mentalno, zahteva instrument (objekat). Oba, i fizički i mentalni
instrumenti (objekti) su materijalni, oni malaksavaju i habaju se ( iscrpljuju se).
Zadovoljstvo koje oni donose je svakako ograničeno i po intenzitetu i u trajanju.
Bol je pozadina svih vaših zadovoljstava. Vi ih želite zato jer patite.
S druge strane samo traganje za zadovoljstvom je uzrok bola.
To je grešan (poročan) krug.

P: Mogu da vidim mehanizam (način stvaranja) moje konfuzije, ali ne vidim svoj put izlaska iz
toga.

M: Sámo istraživanje načina stvaranja mehanizma pokazuje put. Konačno, vaša konfuzija je
jedino u vašem umu, koji se nikad ne buni mnogo protiv konfuzije i nikad se sa njom ne hvata u
koštac. On se buni jedino protiv bola.

P: Onda, sve što mogu da učinim je da ostanem konfuzan (smućen)?

M: Budite svesni (budni). Pitajte, posmatrajte, istražujte, učite sve što možete o konfuziji
(pometnji), kako ona radi, šta čini vama i drugima. Postajuči svesni konfuzije, postajete slobodni od
pometnje.

P: Kada gledam unutar sebe, nalazim da je moja najveća želja da stvaram spomenike, da stvorim
nešto što će me nadživeti. Isto tako kad razmišljam o domu, ženi i deci, to je zato što mi je to
postojanost, solidnost, potvrđivanje mene samog.

M: Pravilno, graditi sam sebi spomenik. Kako predlažete da se to radi?

P: Nije važno šta gradim, sve dotle dok je to stalno (permanentno).

M: Svakako, vi možete videti i sami da ništa nije stalno. Sve se obrće, slama i rastapa. Sam temelj
na kome gradite nestaje. Šta možete sagraditi da može duže da traje?

P: Intelektualno, verbalno, ja sam svestan da je sve prolazno. Ipak, na neki način moje srce želi
trajnost (postojanost). Želim da stvorim nešto što će trajati.

M: Onda morate graditi nešto što će trajati. Šta vi imate što je trajno? Niti vaše telo niti vaš um neće
ostati. Morate tražiti negde drugde.

P: Ja težim za stalnošću, ali je nigde ne nalazim.

M: Da li ste vi sami po sebi nestalni?

P: Rođen sam, umreću.

25
M: Možete li zaista reći da niste bili pre nego što ste se rodili, i da li možete s verovatnoćom reći
kada umrete: "Sada ja više ne postojim"? Vi ne možete iz svog sopstvenog iskustva reći da niste
postojali. Možete samo reći: "Ja jesam", jer vi sad postojite. Drugi takođe ne mogu reći vama da "vi
niste".

P: Ne postoji "ja sam" u snu.

M: Pre nego što donesete takav dalekosežan (potpun) zaključak, proučite pažljivo vaše budno
stanje. Uskoro ćete otkriti da je ono puno pukotina (praznina), kada je um prazan (bezizražajan).
Primetite kako se vrlo malo sećate čak i kad ste sasvim budni. Vi ne možete reći da niste bili svesni
u toku sna. Vi se samo ne sećate. Praznina u sećanju nije obavezno i praznina u svesnosti.

P: Mogu li da osposobim sebe da se setim mog stanja u dubokom snu?

M: Naravno! Sa eliminacijom intervala nepažljivosti (nesvesnosti) u toku vaših budnih časova vi

ćete postepeno eliminisati dug interval odsutnosti - svesnosti (uma), koju vi zovete san. Bićete
svesni da spavate.

P: Ipak, problem stalnosti, kontinuiteta bića, nije rešen.

M: Stalnost (trajnost) je samo ideja, rođena od delovanja vremena. Vreme opet ovisi od sećanja. Sa
stalnošću vi podrazumevate neiscrpnu memoriju kroz beskrajno vreme. Vi želite da ovekovečite um
što nije moguće.

P: Onda šta je večno?

M: Ono što se ne menja s vremenom. Vi ne možete da ovekovečite prolaznu stvar - jedino

nepromenljivo je večno.

P: Ja sam upućen u glavni smisao o čemu vi govorite. Ne žudim za više znanja. Sve što želim je
mir.

M: Možete imati sav mir koji želite, ako tražite moleći.

P: Ja molim.

M: Morate moliti sa nepodeljenim (punim) srcem i da vodite integralan (jedinstven) život.

P: Kako?

M: Odvojte (oslobodite) sebe od svega onoga što uznemirava vaš um. Odrecite se svega što
uznemirava njegov mir. Ako želite mir, zaslužite ga.

P: Svakako, svi zaslužuju mir.

M: Zaslužuju ga samo oni koji ga ne uznemiravaju.

P: Na koji način ja uznemiravam mir?

M: Postajući rob svojim željama i strahovima.

26
P: Čak i kad su oni opravdani!

M: Emocionalne reakcije, stvorene neznanjem ili nepažnjom, nisu nikad opravdane. Tragajte za
jasnim (smirenim) umom i čistim srcem.
Sve što vam je potrebno je da budete smireno budni (svesni), istražujući istinsku prirodu vas
samih.
Ovo je jedini put ka miru.

9. ODGOVORI SEĆANJA

Pitalac: Neki kažu da je univerzum stvaran. Drugi kažu da je on oduvek postojao i da je zauvek
podvrgnut (trpi) promenama. Neki kažu da je on podvrgnut večnim zakonima. Drugi poriču čak i
uzročnost. Neki kažu da je svet istinit. Drugi - da on nikad i nije postojao.

Maharadž: Koji ste svet vi istraživali?

P: Svet mojih opažaja, naravno.

M: Svet koji vi možete da opazite je zaista vrlo mali. I on je potpuno individualan. Smatrajte da je
on san i budite zadovoljni s tim.

P: Kako svet mogu smatrati snom? San ne traje dugo.

M: Koliko će dugo vaš sopstveni mali svet trajati?

P: Uostalom, moj mali svet je deo ukupnog.

M: Nije li shvatanje da ukupni svet sadrži vaš individualni svet samo jedna predstava? Univerzum
nije došao kod vas da vam kaže da ste vi deo njega. Vi ste izmislili da totalnost (ukupnost) sadrži
vas kao deo. Ustvari, sve što vi znate je vaš sopstveni privatni (individualni) svet; onoliko dobar
koliko ste ga opremili sa vašim imaginacijama i očekivanjima.

P: Ali percepcija nije zamišljanje!?

M: A šta je drugo? Opažanje je prepoznavanje, nije li? Nešto potpuno nepoznato može da bude
opaženo čulima, ali ne mora da bude prepoznato. Prepoznavanje zahteva sećanje.

P: Sigurno, ali sećanje ne čini to iluzijom (obmanom).

M: Opažanje, zamišljanje, očekivanje, predviđanje, obmana - svi su bazirani na sećanju. Teško da

postoji neka granična linija među njima. Oni se jednostavno stapaju međusobno jedno u drugom.
Svi su oni odgovori (reakcije) sećanja.

P: Ipak, sećanje je tu da potvrdi realnost moga sveta.

M: Koliko se vi sećate? Pokušajte da napišete po sećanju šta ste mislili, govorili, i radili 30-tog
prošlog meseca.

27
P: Da, postoji praznina.

M: To nije tako loše. Vi se sećate mnogo čega - nesvesno sećanje stvara svet u kome vi živite tako
prisno.

P: Priznajem da je svet u kome ja živim subjektivan i parcijalan (pristrasan). A šta je sa vama? U

kojoj vrsti sveta vi živite?

M: Moj svet je upravo kao vaš. Ja vidim, čujem, osećam, mislim, govorim i radim u svetu koji
opažam, baš kao i vi. Ali za vas to je sve, a za mene to je skoro ništa!! Znajući da je svet deo mene
samog, ja ne obraćam veću pažnju na njega nego što vi obraćate pažnju na hranu koju ste pojeli!
Dok ste je spremali i jeli, hrana je bila odvojena od vas i vaš um ju je posmatrao; kad ste je
progutali jednom, postali ste potpuno nesvesni njenog prisustva. Ja sam progutao svet i nemam
potrebe da mislim na njega više.

P: Da li to znači da ste postali potpuno neodgovorni?!

M: Kako bih mogao? Kako bih mogao povrediti nešto što je jedno sa mnom. Naprotiv, bez
razmišljanja o svetu, što god da radim biće mu od koristi!! Upravo kao što telo nesvesno održava
samo sebe, tako i ja prestajem da budem aktivan u ispravnom uređivanju sveta.

P: Ipak, da li ste vi svesni ogromne patnje sveta?

M: Naravno, mnogo više nego što to vi opažate.

P: Šta onda radite?

M: Ja gledam na patnju Božanskim očima i vidim da je sve dobro!!

P: Kako možete reći da je sve dobro? Pogledajte na ratove, eksploataciju, okrutne sukobe između
građana i države.

M: Sve te patnje su delo ljudi i u ljudskoj je moći da prestanu sa tim. Bog pomaže da ljudi sagledaju
rezultate (posledice) njihovih dela i zahteva da ravnoteža bude uspostavljena. Karma je zakon koji
radi za pravednost; to je isceliteljska ruka Božja.

10. SVEDOČENJE

Pitalac: Imam puno želja i želim da ih ispunim. Kako ću dobiti ono što želim?

Maharadž: Da li vi zaslužujete ono što želite? Na ovaj ili onaj način moraćete da radite da biste
ispunili svoje želje. Utrošite energiju i čekajte na rezultate.

P: Gde ću dobiti energiju?

M: Želja sama po sebi je energija.

P: Zašto se onda svaka želja ne ispuni?

28
M: Možda nije dovoljno jaka i trajna.

P: Da, to je moj problem. Ja želim stvari, ali sam lenj kada dođe do rada.

M: Kada vaša želja nije ni jasna ni jaka, ona se ne može razviti. Pored toga, ako je vaša želja lična,
za vaše sopstveno uživanje, energija koju joj dajete je neminovno ograničena, ona ne može biti veća
nego što vi želite.

P: Ipak, često obične osobe dobiju ono što žele.

M: Čak i posle dugotrajne i jake želje, čak i onda njihovo ostvarenje je jako ograničeno.

P: A kako je sa nesebičnim željama?

M: Kada vi želite zajedničko dobro, ceo svet želi sa vama. Učinite humane želje vašim sopstvenim i
radite za njih. Tu ne možete zakazati.

P: Čovekoljublje, Božanski rad, ne moj! Ja sam zabrinut za samog sebe. Nemam li ja prava da
vidim moje sopstvene želje kako se ispunjavaju? One neće povrediti nikoga. Moje su želje
legitimne. One su ispravne želje, zašto se one ne bi ispunile?

M: Želje su ispravne ili loše zavisno od okolnosti, one zavise od toga kako ih gledate. Jedino je za
pojedinca opravdano (vredno) razlikovanje između dobrog i lošeg.

P: Kakvi su principi za takvo razlikovanje? Kako da znam koje su od mojih želja dobre, a koje
loše?

M: U vašem slučaju želje koje vode ka patnji su pogrešne, a one koje vode sreći su ispravne. Ali vi
ne smete zaboraviti na druge. Njihove patnje i sreća se takođe uzimaju u obzir.

P: Rezultati su u budućnosti. Kako mogu da znam kakvi će biti?

M: Koristite vaš um. Pamtite. Posmatrajte. Vi niste drugačiji od drugih. Mnoga od njihovih
iskustava vredna su i za vas. Razmišljajte jasno i duboko, uđite u celokupnu strukturu vaših želja i
njihovo razgranavanje. One su najvažniji deo vašeg mentalnog i emocionalnog sastava (naravi) i
moćno deluju na vaše akcije. Zapamtite, vi ne možete napustiti nešto što ne znate. Da biste se
podigli iznad sebe, morate poznavati sebe.

P: Šta to znači da poznajem sebe? Šta ću ja tačno saznati upoznavanjem sebe?

M: Sve ono što vi niste.

P: A ne ono što ja jesam?

M: Ono što vi jeste, to ste uvek. Saznavanjem onoga što niste (iluzija), vi se oslobađate od toga i
ostajete svoj sopstveni u svom prirodnom stanju (koje uvek jeste). To se sve dešava sasvim
spontano i beznaporno.

P: I šta ću otkriti?

29
M: Otkrićete da nema šta da se otkriva. Vi ste ono što ste i to je sve!!

P: Ali u krajnjoj istini šta sam ja?

M: Krajnja istina osporava sve ono što vi niste.

P: Ne razumem!

M: Vaša je fiks ideja da vi morate biti ovo ili ono, to vas zaslepljuje (zavarava).

P: Kako se mogu osloboditi ove ideje?

M: Ako mi verujete, imajte poverenja kad vam kažem da ste vi čista svest (bit), koja osvetljava
svesnost i njen beskrajan sadržaj. Shvatite ovo i živite po tome. Ako ne verujete meni, onda idite
unutra u vašu nutrinu (bit) i istražujte "Ko sam ja?", ili usredsredite vaš um na "Ja jesam!", koje je
čisto i jednostavno biće (postojanje).

P: Od čega moja vera u vas zavisi?

M: Od vašeg sagledavanja srca drugih ljudi. Ako ne možete videti moje srce, gledajte u vaše
sopstveno.

P: Ja ne mogu ni to.

M: Pročistite sebe sa dobro uređenim i korisnim životom. Posmatrajte vaše misli, osećanja, reči i
delovanja. To će razbistriti vašu viziju.

P: Ne moram li ja prvo da se odreknem svega i živim životom prosjaka?

M: Vi se ne možete odreći. Možete napustiti vaš dom i doneti nevolja vašoj porodici, ali vezanosti
su u umu i neće vas napustiti sve dok ne spoznate vaš um unutra i spolja. Prva stvar: prvo upoznajte
sebe, sve drugo će doći sa tim.

P: Ali vi ste mi već rekli da sam ja Svevišnja Istina. Nije li to samospoznaja?

M: Naravno, vi ste Svevišnja Istina!! I, šta? Svako zrno peska je Bog; znati je važno, ali to je samo
početak.

P: E pa, vi ste mi rekli da sam ja Svevišnja Stvarnost (Istina). Ja Vam verujem. Šta je sad sledeće za
mene što treba da radim?

M: Već sam vam rekao. Otkrijte sve ono što vi niste. Telo, osećanja, misli, ideje, vreme, prostor,
postojanje i nepostojanje, ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vam može ukazati da ste vi.
Sámo verbalno stanovište neće delovati - možete ponavljati formulu beskonačno bez ikakvog
rezultata. Morate posmatrati sebe neprestano - posebno vaš um - iz momenta u momenat, ne
propuštajući ništa. Ovo svedočenje je bitno (suštinsko) za odvajanje Sopstva od ne-sopstva.

P: Svedočenje - nije li to moja suštinska priroda?

M: Za svedočenje mora postojati nešto drugo da svedoči. Mi smo još u dualnosti!

30
P: Kako stoji sa svedočenjem svedoka? Svesnost svesnosti?

M: Stavljajući reči jednu do druge, nećete stići daleko. Uđite unutra i otkrite ono što vi niste. Ništa
drugo nije važno.

11. DUHOVNA BUDNOST (SVESNOST) I MENTALNA SVESNOST

Pitalac: Šta vi radite kad spavate?

Maharadž: Ja sam svestan da spavam.

P: Nije li to stanje nesvesnosti?

M: Da, ja sam svestan da sam nesvestan.

P: A kad se probudite ili kad sanjate?

M: Svestan sam da sam budan, ili da spavam.

P: Ne razumem vas. Šta tačno mislite? Dopustite da pojasnim moje izraze; biti u snu ja smatram da
je to nesvesnost, a u budnom stanju to je svesnost, u snovima ja smatram svesnost uma, ali
nesvesnost okoline.

M: Da, to je izgleda isto kao kod mene. Ipak, izgleda da ima razlike. U svakom stanju vi
zaboravljate druga dva, dok za mene postoji Jedno stanje bića (Sopstva), koje uključuje i
prevazilazi tri mentalna stanja: budnosti, snevanja i stanje dubokog sna.

P: Vidite li svrhu i pravac sveta?

M: Svet je samo odraz moje imaginacije. Što god želim da vidim, ja mogu da vidim. Ali zašto bih
izmišljao obrasce stvaranja, evolucije i transformcije (destrukcije)? Ja ih ne trebam. Svet je u meni,
svet je Ja sâm (moj sopstveni). Ja nisam uplašen zbog njega i nemam želju da ga zatvaram u
mentalnu sliku.

P: Vraćajući se u san, da li sanjate?

M: Naravno.

P: Kakvi su vaši snovi?

M: Odjeci mog budnog stanja.

P: A vaš duboki san?

M: Svesnost mozga je obustavljena.

P: Da li ste onda nesvesni?

M: Nesvestan moje okoline - da.

31
P: Ne potpuno nesvesni?

M: Postajem svestan da sam nesvestan!!

P: Vi koristite reči: "budan" i "svestan". Nisu li one isto?

M: Budnost (duhovna) je prapočetna (osnovni princip); ona je originalno početno stanje, bez
početka, beskrajna, bezuzročna, nepotpomognuta, nedeljiva, bez promena.
Svesnost (mentalna) je površna refleksija objekata, stanje dualnosti (subjekta sa objektima).
Ne može biti svesnosti (mentalne) bez budnosti (duhovne), ali može biti budnosti (duhovne)
bez svesnosti (mentalne), kao u dubokom snu.
Duhovna budnost je apsolutna (potpuna), mentalna svesnost je relativna (zavisna) u odnosu
na svoj sadržaj; ona je uvek od nečega (nekoga). Ona je delimična i promenljiva, duhovna budnost
je totalna (sveukupna), nepromenljiva, spokojna i smirena. I ona je zajednička matrica (začetak)
svakog iskustva.

P: Kako se prelazi iznad mentalne svesnosti u duhovnu budnost?

M: Pošto je duhovna budnost ta koja omogućava postojanje mentalne svesti, duhovna budnost je
prisutna u svakom stanju mentalne svesti (obuhvata je). Prema tome, sama mentalna svesnost
postajući svesna sebe je već tada kretanje u duhovnoj budnosti (svesti). Posmatranje vašeg toka
mentalne svesti dovodi vas do duhovne budnosti (svesti). To nije novo stanje. Ono se odmah
prepoznaje kao izvorna osnova egzistencije (postojanja), ono je sam život, a takođe i ljubav i radost.

P: Pošto je istina sve vreme sa nama, šta sadrži u sebi samorealizacija?

M: Ostvarenje je jednostavno suprotnost neznanju.

Smatrati svet kao istinit, a sebe samog kao neistinitog (prolaznog) je neznanje, uzrok patnje.
Znati (smatrati) sebe kao jedinu istinitost (stvarnost), a sve ostalo kao privremeno i prolazno
je sloboda, mir i radost.
To je sasvim jednostavno!!
Umesto da vidite stvari kao zamišljene, naučite da ih vidite onakve kakve jesu.
Kad možete da vidite stvari onakve kakve jesu (sve onako kako je), vi ćete takođe videti i
sebe onakvim kakvi ste. To je kao čišćenje ogledala.
Isto ogledalo koje vam pokazuje svet onakvim kakav je, pokazaće vam i vaše sopstveno
lice.
Misao (vodilja) "ja jesam" je glačajuća tkanina. Koristite je.

12. LIČNOST (INDIVIDUALNOST) NIJE ISTINA

Pitalac: Kažite nam, molim vas, kako ste se vi ostvarili?

Maharadž: Sreo sam mog gurua kad sam imao 34 godine i do 37-me sam ostvario realizaciju.

P: Šta se desilo? Kakva je bila promena?

M: Zadovoljstvo i bol su izgubili svoj uticaj na mene. Postao sam oslobođen od želje i straha.
Osećao sam se ispunjen, ništa mi nije nedostajalo. Video sam da u okeanu čiste duhovne svesti, na

32
površini univerzalne mentalne svesti, niču i nestaju bezbrojni talasi pojavnih (stvari) svetova bez
početka i bez kraja.
Kao mentalna svest, oni su svi ja. Kao događaji, oni su svi moji.
Postoji tajanstvena moć koja brine o njima. Ta moć je duhovna svesnost, Sopstvo, Život,
Bog, bilo koje od ovih imena da joj date. To je temelj, osnovna potpora (oslonac) svega što jeste
(postoji), upravo kao što je zlato osnova za sav zlatni nakit.
I ona nam je tako biska! Odbacite ime i oblik dragulja i zlato će postati očevidno.
Oslobodite se imena i oblika i želja i strahova koje oni stvaraju, i šta onda ostaje?

P: Ništavilo.

M: Da, praznina ostaje. Ali praznina je puna do vrha. To je večni potencijal svesti i večna stvarnost.

P: Pod potencijalom vi mislite budućnost?

M: Prošlost, sadašnjost i budućnost - oni su svi tu. I daleko više.

P: Ali pošto je praznina prazna, ona je od malo koristi za nas?

M: Kako možete to reći? Bez prekida u kontinuitetu kako bi moglo biti ponovnog rođenja? Kako bi
moglo biti obnavljanja bez smrti? Čak i mrak sna je osvežavajući i podmlađujući. Bez smrti
zaglibili bismo se zauvek u večnu senilnost.

P: Postoji li uopšte nešto tako kao besmrtnost?

M: Kada život i smrt budu viđeni kao neophodnost jedno drugom, kao dva aspekta jednog bića
(postojanja), onda je to besmrtnost.
Videti kraj u početku i početak u kraju je prisutnost u večnosti. Konačno, besmrtnost nije
kontinuitet. Jedino se proces promene nastavlja. Ništa ne ostaje.

P: Duhovna svesnost ostaje?

M: Duhovna svesnost nije u vremenu (od vremena). Vreme postoji jedino u mentalnoj svesti. Iznad
mentalne svesti, gde su vreme i prostor?

P: U vašoj mentalnoj svesti takođe je vaše telo.

M: Naravno. Ali ne postoji ideja "moje telo", kao različito od drugih tela. Za mene to je "telo", ne
"moje telo", i "um", ne "moj um".
U redu, um pazi na moje telo, nemam potrebu da se uznemiravam. Šta treba da se uradi biva
urađeno, na normalan i prirodan način.
Vi možete biti objektivno svesni (mentalno) vaših fizioloških funkcija (potreba kao
nesvesnih), ali kad dođete do misli i osećanja, želja i strahova, vi postajete sasvim subjektivni
(poistovećeni). Za mene ovo poslednje je takođe u velikoj meri nesvesno.
Ja vidim sebe da govorim s ljudima, ili da radim stvari sasvim ispravno i odgovarajuće a da
sam ih vrlo malo svestan (mentalno). To izgleda kao da živim moj fizički, budan (mentalni) život
automatski i reagujući spontano i precizno.

P: Da li ova spontanost (spontano ponašanje) dolazi kao rezultat ostvarenja, ili od uvežbanosti?

33
M: I od jednog i od drugog. Posvećenost vašem cilju navodi vas da živite čist i uredan (skladan)
život, posvećen traganju za istinom i pomaganju ljudima, a ostvarenje donosi predivne (plemenite)
vrednosti (vrline) lako i spontano uklanjajući smetnje u obliku želja i strahova i pogrešnih ideja.

P: Da li imate još želja i strahova?

M: Moja sudbina je bila da se rodim kao običan čovek, osoba trećeg staleža, ponizni zanatlija, sa
malo formalnog obrazovanja. Moj život je bio običan, sa običnim željama i strahovima.
Kada sam kroz veru u mog učitelja, i poslušnošću prema njegovim rečima, ostvario svoju
istinsku prirodu (biće), ostavio sam za sobom moju ljudsku prirodu da se brine sama o sebi, dok se
njena sudbina ne istroši. Povremeno neka stara reakcija, emocionalna ili mentalna, se dogodi u
umu, ali ona je odmah sagledana (opažena) i odbačena.
Posle svega, sve dok je osoba opterećena sa ličnošću, ona je izložena njenim navikama i
načinom ponašanja.

P: Bojite li se vi smrti?

M: Ja sam već mrtav!!

P: U kom smislu?

M: Ja sam dvostruko mrtav. Ne samo da sam mrtav za moje telo, već i za moj um takođe.

P: Dobro, ali vi ne izgledate mrtvi nipošto!!

M: Tako vi kažete! Vi izgleda znate moje stanje bolje nego ja.

P: Izvinite, ali ja samo ne razumem. Vi kažete da ste bez tela (odsutni telom) i bez uma (odsutni
umom), dok vas ja vidim potpuno živog i sposobnog za razgovor.

M: Ogroman i kompleksan posao se svo vreme odvija u vašem mozgu i telu, da li ste vi njega
svesni? Uopšte ne. Ipak, za jednog posmatrača sve izgleda da se odvija inteligentno i namerno.
Zašto ne dopustiti da se nečiji celokupan individualni život može spustiti u velikoj meri ispod praga
svesti (mentalne), a ipak odvijati zdravo i prijatno?

P: Da li je to normalno?

M: Šta je normalno? Da li je to vaš život - opsednut željama i strahovima, pun nesloge i borbe,
besmislen i bez radosti - normalan? Biti stvarno svestan (mentalno) vašeg tela, da li je to normalno?
Zdravo telo i zdrav um deluju u velikoj meri neprimećeni od njihovih vlasnika; jedino povremeno,
kroz bol i patnju oni privlače pažnju i sagledavanje. Zašto to isto ne proširiti na celokupan
individualan život? Osoba može da funkcioniše pravilno, odgovorno i potpuno na sve što joj se
dešava, a da ne mora da to iznosi (donosi) u središte pažnje duhovne svesti.
Kada samokontrola postane druga (sporedna) priroda, duhovna svesnost pomera (usmerava)
svoje središte pažnje u dublje nivoe postojanja i delovanja.

P: Da ne postajete robot?

M: Kakva je šteta da se automatizuje nešto što je uobičajeno (deo navike) i stalno se ponavlja? To
je ionako automatsko. Ali kad je to konfuzno, ono prouzrokuje bol i patnju i odvlači pažnju
(zahteva brigu).
34
 Celokupna svrha čistog (posvećenog) i dobro uređenog (disciplinovanog) života je da
čoveka oslobodi od ropstva haosa i tereta patnje.

P: Vi ste izgleda skloni kompjuterizovanju života?

M: Šta je pogrešno u životu koji je oslobođen od problema? Ličnost (individualnost) je samo

refleksija istinskog bića. Zašto ne bi refleksija sama po sebi bila automatska u odnosu na stvarni
original? Ima li potrebu ličnost da projektuje sebe samu? Život, čiji je ona izraz, će je voditi.
Jednom kad shvatite da je osoba samo senka istinskog bića, a ne biće sámo, vi ćete prestati
da se sekirate i brinete. Vi ćete dopustiti da budete vođeni iznutra i život će postati putovanje u
nepoznato.

13. SVEVIŠNJI UM I TELO

Pitalac: Iz onog što nam govorite izgleda da vi niste sasvim svesni (mentalno) vaše okoline. Nama
vi izgledate krajnje svesni (budni) i aktivni. Mi ne možemo uopšte da verujemo da ste vi u nekoj
vrsti hipnotičkog stanja, koje je bez memorije. Naprotiv, vaša memorija izgleda savršena. Kako mi
da razumemo da svet i sve što on sadrži ne postoji, što se tiče vas?

Maharadž: To je stvar fokusa (središta) usredsređenja. Vaš um je usredsređen na svet. Moj je

usredsređen na stvarnost (suštinu). To je slično kao mesec na dnevnoj svetlosti - kad sunce sija
mesec se teško može videti. Ili posmatrajte kako vi uzimate hranu. Sve dok je ona u vašim ustima,
vi ste je svesni; kad je progutate, ona vas više ne zabrinjava. Bilo bi vrlo mučno da je stalno držimo
na umu do njenog izlučivanja. Normalno je da um bude privremeno ne delatan - neprestana
aktivnost je morbidno stanje.
Univerzum deluje sam po sebi - to ja znam. Šta bi drugo trebalo da znam?

P: Dakle, Gnani (prosvetljeni) saznaje šta radi jedino kad usmeri svoj um na to; inače on samo dela,
a da nije svestan.

M: Prosečan čovek nije svestan svog tela kao takvog. On je svestan svojih oseta, misli i osećanja.
Čak i onda, kad nastupi nevezanost, pomeraju se iz centra (mentalne) svesnosti i događaju se
spontano i bez napora.

P: Šta je onda u centru (mentalne) svesnosti?

M: Ono čemu se ne može dati ime i oblik, jer je to bez kvaliteta (materijalno - umnih) i iznad
mentalne svesnosti. Možete reći da je to tačka u mentalnoj svesnosti, koja je iznad nje (mentalne
svesnosti). Kao rupa u papiru, jeste u papiru, a ipak nije papir, tako je i uzvišeno stanje u samom
centru (mentalne) svesnosti, a ipak iznad nje.
To kao da je otvor u umu kroz koji prosijava svetlost svesti u um. Otvor čak nije ni svetlost.
To je samo otvor.

P: Otvor je samo praznina, odsustvo.

M: Sasvim tako. Sa tačke gledišta uma to je samo otvor kroz koji svetlost duhovne svesti dospeva u
mentalno stanje (prostor). Samo po sebi svetlost može jedino da se uporedi sa neprekidnom,
neprozirnom, kao stena homogenom i nepromenjivom masom čiste duhovne svesnosti koja je
slobodna od mentalnih obrazaca (šablona) imena i oblika.
35
P: Postoji li neka povezanost između mentalnog prostora i svevišnjeg (duhovnog) boravišta?

M: Duhovno (Svevišnje) daje postojanje (egzistenciju) umu. I daje postojanje telu.

P: A šta boravi iznad?

M: Uzmimo jedan primer. Dostojastveni jogi, majstor umetnosti dugovečnosti, star preko 1000
godina, došao je da me uči tu svoju umetnost. Ja potpuno uvažavam i poštujem njegovo dostignuće,
ali ipak sve ono što mogu da mu kažem je: od kakve koristi je dugovečnost za mene? Ja sam iznad
vremena. Ma koliko dugo moj život trajao, on je samo trenutak i san. Na isti način ja sam iznad svih
kvaliteta. Oni se pojavljuju i nestaju u mojoj svetlosti, ali me ne mogu opisati. Univerzum je sav od
imena i oblika zasnovan na kvalitetama (gunama) i njihovim razlikama, dok sam ja iznad toga.
Svet je tu zato što ja jesam, ali ja nisam svet.

P: Ali vi živite u svetu?!!

M: To je ono što vi kažete! Ja znam da postoji svet, koji obuhvata i ovo telo i ovaj um, ali ih ja ne
smatram više "Mojim" nego ostala tela i umove. Oni su tu u meni, u vremenu i prostoru, ali sam ja
bezvremen i beskonačan.

P: Pošto sve postoji od Vaše Svetlosti, niste li vi stvaralac (Kreator) sveta?

M: Ja nisam ni potencijal ni stvarnost (događanja), niti stvarnost stvari. U mojoj svetlosti oni dolaze
i odlaze kao tačkice praha koje plešu na sunčevim zracima. Svetlost osvetljava tačkice, ali ne zavisi
od njih. Niti se može reći da ih stvara. Čak se ne može reći i da ih poznaje.

P: Ja vam postavljam pitanje, a vi odgovarate. Da li ste vi svesni (mentalno) pitanja i odgovora?

M: U Istini ja niti čujem niti odgovaram. U svetu događanja pitanje se dešava i odgovor se događa.
Ništa se ne događa meni. Sve se samo događa!!

P: A vi ste svedok?

M: Šta znači biti svedok? Samo znanje. Padala je kiša i sada je prestala. Ja se nisam smokrio. Ja
znam da je padala kiša, ali nisam dodirnut, samo sam svedočio kišu.

P: Potpuno ostvaren čovek, spontano boravi u svevišnjem (duhovnom) stanju, izgleda da jede, pije
itd. Da li je on svestan toga ili ne?

M: Ono u čemu se (mentalna) svesnost dešava, u univerzalnoj svesti ili umu, mi nazivamo etar
mentalne svesnosti.
Svi objekti mentalne svesti formiraju univerzum. Šta je iznad oba, to je svevišnje (duhovno)
stanje, stanje potpunog mira i istine. Bilo šta da ode tamo, nestaje. To je nedostižno rečima ili umu.
To možete nazvati Bog, ili Parabrahman, ili Svevišnja Istina, ali to su imena data mentalno. To je
bezimeno, besadržajno, opušteno i spontano stanje, iznad bitisanja i ne bitisanja.

P: Ali, da li osoba ostaje (mentalna) svesna?

M: Kako je univerzum telo uma, tako je i mentalna svest telo svevišnje (duhovne) svesti. Ona nije
mentalno svesna, ali daje rođenje mentalnoj svesti.
36
P: U mojim dnevnim aktivnostima većina se odvija po navici, automatski. Ja sam svestan glavne
namere, cilja, ali ne svakog pokreta u detaljima. Kako se moja mentalna svest proširuje i
produbljuje, detalji teže da se izgube, ostavljajući mi slobodu za glavne namere. Da li se isto dešava
sa znalcem (Svecem), ili slično?

M: Na nivou mentalne svesti - da. U duhovnoj svesnosti - ne. Ovo stanje je potpuno jedinstveno i
nedeljivo, jedinstven čvrsti blok Istine. Da bi se on opazio nisu potrebna čula; da bi se on spoznao
nije potreban um.

P: Tako Bog upravlja svetom?

M: Bog ne upravlja svetom.

P: Onda ko to radi?

M: Niko. Sve se dešava samo po sebi. Vi postavljate pitanje i vi dajete odgovor. A vi znate odgovor
kad postavljate pitanje. Sve je igra u svesnosti. Sve podele su iluzorne. Vi možete znati samo lažno.
Da bi znali istinu, morate biti.

P: Postoji osvedočena prošla svesnost i postoji svesnost svedočenja (sadašnja). Da li je druga

duhovna (svevišnja)?

M: Postoje dvoje - osoba i svedok, posmatrač. Kada ih vidite kao jedno, i odete iznad, vi ste u
duhovnom (svevišnjem) stanju. To nije vidljivo, jer je to (ono) što čini opažanje mogućim. To je
iznad bića i nebića. To nije ni ogledalo niti slika u ogledalu. To je ono što je - bezvremena istina,
neopisivo čvrsta i stvarna.

P: Džnani (Svetac) - da li je on svedok ili Svevišnji?

M: On je Svevišnji, naravno, ali on može biti takođe smatran kao univerzalni svedok.

P: Ali on ostaje persona ( osoba)?

M: Kad smatrate sebe za personu (osobu), vi vidite osobe svuda. U istini ne postoje osobe, jedino
niti (tkanje) sećanja i navika.
U momentu ostvarenja (realizacije) osoba prestaje da postoji. Identitet ostaje, ali
identitet nije persona (osoba); identitet je spojen sa samom istinom. Osoba (persona) nema suštinu
(biće) u sebi; ona je refleksija u umu svedoka, u "ja jesam", koji je opet oblik samog bića (suštine).

P: Da li je Svevišnji (mentalno) svestan?

M: Niti svestan niti nesvestan, ja vam to kažem iz iskustva.

P: Prognanam Brahma. Šta je Progna?

M: To je ne-samosvesno (ne-mentalno) znanje o životu samom.

P: Da li je to vitalnost (životna snaga), energija života, životnost (postojanje)?

37
M: Energija dolazi prvo. Sve je oblik energije. Svesnost je najstvarnija u budnom stanju. Jednolika
u sva četiri stanja. Iznad je neizrecive monolitne stvarnosti (istinitosti), boravište Sveca (Džnania).

P: Posekao sam ruku. Zarasla je. Kojom snagom se izlečila?

M: Snagom života.

P: Šta je ta snaga?

M: To je svesnost. Sve je svesnost.

P: Šta je izvor svesnosti?

M: Svesnost sama po sebi je izvor svega.

P: Može li biti života bez svesnosti?

M: Ne, niti svesnosti bez života. Oni su oboje jedno. Ali u stvarnosti jedino je Konačno (Osnovno)
istinito. Ostalo je stvar imena i oblika. I sve dok vi naginjete ideji da jedino što ima ime i oblik
postoji, Svevišnji će se vama činiti nepostojećim.
Kada shvatite da su imena i oblici samo prazne ljušture bez bilo kakvog sadržaja, a ono što
je istinito da je bez imena i oblika, čista energija života i svetlost svesti, bićete uronjeni u duboki
mir istine.

P: Ako su vreme i prostor samo iluzije, a vi ste iznad toga, molim vas, recite mi, kakvo je vreme u
Njujorku? Da li je toplo ili pada kiša tamo?

M: Kako to mogu da vam kažem? Takve stvari zahtevaju poseban trening. Ili, jednostavno
otputovati u Njujork.
Ja mogu biti sasvim siguran da sam izvan vremena i prostora, a ipak u nemogućnosti da
prenesem sebe po volji u neku tačku (mesto) vremena i prostora. Ja nisam za to zainteresovan
dovoljno i ne vidim svrhu da se podvrgnem posebnom jogijskom treningu. Ja sam samo čuo o
Njujorku. Za mene to je samo reč. Zašto bih trebao da znam više nego što reč saopštava (prenosi)?
Svaki atom može biti univerzum, tako složen kao naš. Moram li ih ja znati sve? Mogao bih -
ako bi uvežbao!!

P: Pri postavljanju pitanja o vremenu u Njujorku, gde sam napravio pogrešku?

M: Svet i um su stanja bića. Svevišnji (Duh) nije stanje. On prevazilazi sva stanja, ali nije stanje
nečeg drugog. On je potpuno bezuzročan, nezavisan, potpun sam po sebi, izvan vremena i prostora,
uma i materije.

P: Na koji način, kojim zakonom, vi to prepoznajete?

M: Stvar je u tome što to ne ostavlja tragove!! Ne postoji ništa čime bi se to prepoznalo. To mora
biti viđeno direktno, napuštajući svako traganje za znacima (zakonima) i pristupima. Kada sva
imena i oblici budu napušteni, stvarnost je u vama. To ne treba da tražite. Mnoštvo i promena
(različitost) su samo igra uma. Stvarnost je jedna.

P: Ako istina ne ostavlja traga, nema rezona govoriti o njoj. (Ne može se o njoj govoriti).

38
M: Tako je! Ona ne može biti poricana (da ne postoji). Ona je duboka i skrivena, tajna nad tajnom.
Ali ona jeste (postoji), dok se sve ostalo uglavnom (samo) dešava.

P: Da li je to Nepoznato (Nesvesno)?

M: Ono je iznad oba, znanog i neznanog. Kad god je nešto saznato, to je istina koja je saznana.

P: Da li je tišina svojstvo istinitog?

M: Ona je takođe od uma. Sva stanja i uslovi (okolnosti) su od uma.

P: Gde je mesto samadhija? (Nadsvesno stanje)?

M: Nekorišćenjem (mentalne) svesnosti osoba dospeva u stanje samadhi-ja (nadsvesno stanje).

Jednostavno ostavite vaš um po strani. Vi ne želite ništa, niti od vašeg tela, niti od vašeg uma.

14. POJAVNO I ISTINA

Pitalac: Više puta ste bili rekli da su događaji bezuzročni, stvari se jednostavno događaju i nikakav
uzrok ne može da im se odredi. Svakako sve ima uzrok, ili više uzroka. Kako da razumem
bezuzročnost stvari?

Maharadž: Sa najviše tačke gledišta, svet nema uzroka.

P: Ali šta je vaše sopstveno iskustvo?

M: Sve je bezuzročno. Svet nema uzroka.

P: Ja ne istražujem uzroke koji su doveli do stvaranja sveta. Ko je video stvaranje sveta? On može
biti bez početka, uvek postojeći. Ali ja ne govorim o svetu. Ja smatram da svet postoji na neki
način. On sadrži tako mnogo stvari. Sigurno, svaka mora imati uzrok, ili više uzroka.

M: Čim stvarate za sebe svet u vremenu i prostoru, koji je podložan uzročnosti, vi ste na putu da
tragate i nađete uzroke za sve. Vi postavljate pitanje i namećete odgovor.

P: Moje pitanje je vrlo jednostavno: ja vidim stvari svih vrsta i shvatam da svaka mora imati uzrok,
ili bezbroj (više) uzroka. Vi kažete da su one bezuzročne - sa vaše tačke gledišta.
Ali za vas ništa ne postoji i prema tome, pitanje uzročnosti se ne pojavljuje.
Ipak vi izgleda priznajete postojanje stvari, a negirate njihovu uzročnost. To je ono što ja ne
mogu da shvatim. Ako jednom prihvatate postojanje stvari, zašto odbacujete njihovu uzročnost?

M: Ja vidim jedino svesnost, i znam da je sve samo svest, kao što vi znate da je slika na
bioskopskom platnu samo svetlost.

P: Ipak, pokretanja svetlosti imaju uzrok.

M: Svetlost se uopšte ne kreće. Vi znate vrlo dobro da je pokret iluzoran, niz isprekidanih slika i
kolorita u filmu. Ono što se pokreće je film - koji je um.

39
P: Ne čini li ovo sliku prouzročenom: postoji film, i glumci sa tehničarima, režiser, producent, razni
radnici. Svet je regulisan uzročnošću. Sve je međusobno povezano.

M: Naravno, sve je međusobno povezano, te prema tome ima brojne uzroke.

Ceo univerzum doprinosi krajnjoj, trajnoj, stvari. A stvar je onakva kakva je, jer je svet
onakav kakav je.
Vidite, vi pravite od zlata ukrase i, oni su uvek zlato. Između različitih ukrasa nema uzročne
povezanosti (odnosa). Kada vi ponovo pretopite ukras da bi napravili drugi, ne postoji uzročna veza
između njih. Zajednički faktor je zlato.
Ali vi ne možete reći da je zlato uzrok. Ono ne može biti nazvano uzrokom, jer ono ne
uzrokuje ništa samo po sebi. Ono je reflektovano u umu kao "ja jesam", kao posebno ime i oblik
ukrasa. Ipak, sve je samo zlato.
Na isti način, istina čini sve mogućim, a ipak, ništa što čini stvar onakvom kakva je, njeno
ime i oblik, ne dolazi od istine.
Ali zašto toliko brinuti o uzročnosti? Što pridavati tome takav značaj, kad su stvari same po
sebi prolazne? Pustimo da dođe što dođe i neka ide što odlazi - zašto se vezivati za stvari i
istraživati njihove uzroke?

P: Sa relativne tačke gledišta, sve mora imati uzrok.

M: Od koje je koristi za vas takvo (relativno) gledište? Vi ste sposobni da vidite iz apsolutne
(sveobuhvatne) tačke gledišta - zašto se vraćati na relativnu? Da li se vi plašite apsolutnog?

P: Plašim se, bojim se da ne padnem u san preko moje takozvane apsolutne sigurnosti. Jer živeći
život apsolutno siguran ne pomaže. Kad je vama potrebna košulja, kupujete platno, zovete krojača
itd.

M: Sav ovaj govor pokazuje neznanje.

P: A kakav je stav znalca?

M: Postoji samo svetlost i svetlost je sve. Sve drugo je samo slika sačinjena pomoću svetlosti. Slika
je u svetlu i svetlo je u slici. Život i smrt; Sopstvo i ne-Sopstvo - napustite sve te ideje. One su za
vas beskorisne.

P: Sa koje tačke gledišta vi negirate (poričete) uzročnost? Sa relativne - univerzum je uzrok svega.
Sa apsolutne - stvari ne postoje uopšte.

M: Sa kojeg stanovišta vi pitate?

P: Sa svakodnevnog budnog (mentalnog) stanja u kome se jedino sve ove razlike događaju.

M: U svakodnevnom budnom stanju svi ovi problemi se pojavljuju, jer je takva njihova priroda. Ali
vi niste uvek u tom stanju. Šta dobro vi možete uraditi u stanju u koje bespomoćno zapadate
vraćate? Na koji način može da vam pomogne to što vi znate da su stvari uzročno povezane - kako
se one mogu pojaviti u vašem budnom stanju.

P: Svet i budno stanje se pojavljuju i iščezavaju zajedno.

M: Kada je um miran, potpuno miran (utišan), budnog stanja više nema.

40
P: Reči kao Bog, univerzum, total, apsolut, svevišnje su samo buka u vazduhu, jer nikakva akcija ne
može da se izvede na njima.

M: Postavljate pitanja, na koja jedino vi možete odgovoriti.

P: Nemojte me terati na takav način! Vi ste tako žustri da govorite o totalnosti, univerzumu i takvim
imaginarnim stvarima! One ne mogu doći i zabraniti vam da govorite u njihovu korist. Ja mrzim
takva neodgovorna uopštavanja! A vi ste tako skloni da ih prisvojite. Bez uzročnosti ne bi bilo reda;
niti korisne akcije.

M: Da li vi želite da znate sve uzroke svih događaja? Da li je to moguće?

P: Znam, to nije moguće! Sve što želim da znam jeste: ako postoje uzroci za sve, i ako se na njih
može uticati, da li se na taj način može uticati i na događaje?

M: Da utičete na događaje, vi ne treba da znate uzroke. Zašto zaobilazite put rešavanja stvari!!
Niste li vi izvor i kraj svih stvari (događaja)? Kontrolišite ih na samom izvoru.

P: Svako jutro kupujem novine i čitam sa užasom da se svetske patnje - siromaštvo, mržnja i ratovi
- nastavljaju nesmanjenom žestinom. Moja pitanja se odnose na činjenicu patnje, uzrok, otklanjanje.
Ne terajte me govoreći da je to Budizam! Ne etiketirajte me. Vaše nastojanje na bezuzročnosti
uklanja svaku nadu sveta za nekom promenom sveta.

M: Vi ste konfuzni, zato što vi verujete da ste u svetu, a ne svet u vama!? Ko dolazi prvo - vi ili vaši
roditelji? Vi zamišljate da ste se rodili u određeno vreme i na određenom mestu, da imate oca i
majku, telo i ime. To je vaš greh (greška) i vaša nesreća (propast)!
Sigurno da možete promeniti vaš svet ako radite na tome. Svakako, radom. Ko vas
zadržava? Ja vas nisam nikad obeshrabrio. Uzročnost ili neuzročnost, vi ste stvorili ovaj svet i vi ga
možete promeniti.

P: Bezuzročni svet je potpuno izvan moje kontrole.

M: Naprotiv, svet čiji ste vi jedini izvor i temelj je potpuno u vašoj moći promene. Ono što je
stvoreno uvek može biti rastvoreno i ponovo stvoreno. Sve će se desiti kako vi to želite, uzevši da
vi to stvarno i želite.

P: Sve što ja hoću je kako da se borim sa svetskim patnjama.

M: Vi ste ih stvorili zbog vaših sopstvenih želja i strahova, i vi se nosite (borite) sa njima. Sve je to
zbog toga što ste zaboravili vaše sopstveno biće. Posmatrate datu realnost kao sliku na platnu, volite
ljude na slici i patite zbog njih i želite da ih spasite. To nije tako. Morate početi sa sobom. Nema
drugog puta. Radite, naravno. Nema štete u radu.

P: Vaš univerzum izgleda da sadrži svako moguće iskustvo. Individua trasira put kroz njega i
doživljava prijatna i neprijatna stanja. To ga nagoni da postavlja pitanja i da traga, što proširuje
sagledavanje i osposobljava pojedinca da ide iznad svog skučenog i samostvorenog sveta,
ograničenog i egocentričnog. Ovaj lični svet može da se promeni - vremenom. Univerzum je
bezvremen i savršen.

M: Uzimati pojavnost za istinitost je bolna pogreška i uzrok svih nesreća. Vi ste sveprožimajuća,
večna i beskonačna stvaralačka duhovna svest. Sve ostalo je ograničeno i privremeno.
41
 Ne zaboravite ko ste!!
U međuvremenu radite na sadržaju vašeg srca. Rad i znanje treba da idu ruku pod ruku.

P: Moje sopstveno osećanje je da moj duhovni razvoj nije u mojim rukama. Sopstveni planovi koje
pravim i sprovodim, ne vode me nikuda. Ja jednostavno jurim u krug oko samog sebe!? Kada Bog
smatra da je voće zrelo, on će ga ubrati i pojesti. Bilo koji plod, ako njemu izgleda nedozreo, ostaće
na drvetu sveta za neki drugi dan.

M: Vi mislite da vas Bog zna? Čak ni svet On ne zna!!?

P: Vaš Bog je drugačiji. Moj je drugačiji. Moj je milostiv. On pati zajedno sa nama.

M: Vi se molite da spasete jednoga, dok hiljade umiru. I kad bi svi prestali da umiru, ne bi više bilo
mesta na zemlji.

P: Ja se ne plašim smrti. Moja zabrinutost je zbog bola i patnje. Moj Bog je jednostavan Bog i
veoma bespomoćan. On nema snage da nas primora da budemo mudri. On jedino može da stoji i
čeka!?

M: Ako ste vi i vaš Bog oba bespomoćni da li vas to ne navodi na pomisao da je svet slučajan? I
ako je to tako, jedina stvar koju vi možete da učinite je da idete izvan njega.

15. PROSVETLJENI (DžNANI) - ZNALAC

Pitalac: Bez Božanske moći ništa se ne može uraditi. Čak ni vi ne biste sedeli ovde i govorili sa
nama bez njega.

Maharadž: Sve je njegovo delo, bez sumnje. Šta to znači meni, jer ja ne želim ništa? Šta mi Bog
može dati, ili uzeti od mene? Ono što je moje, moje je, i bilo je moje, kada Bog nije bio. Naravno,
to je vrlo mala, sitna stvar, mrlja - osećaj "ja jesam", činjenica biti. Ovo je moje sopstveno mesto,
niko mi ga nije dao. Zemlja je moja; ono što raste na njoj je Božije.

P: Da li je Bog uzeo Zemlju (planetu) na zakup od Vas?

M: Bog je moj poklonik (posvećenik) i sve je ovo uradio za mene.

P: Ne postoji li Bog odvojeno od vas?

M: Kako to može biti? "Ja sam" je koren, Gospod (Bog) je drvo. Kome ja da se molim i zbog čega?

P: Da li ste vi posvećenik i objekat obožavanja?

M: Nisam ni jedno ni drugo, Ja sam obožavanje (posvećenost) sámo!!

P: Nema dovoljno posvećenosti u svetu.

M: Vi ste uvek iza poboljšanja sveta. Da li vi stvarno verujete da svet čeka da vi budete spašeni?

42
P: Ja samo ne znam koliko mogu da uradim za svet. Sve što mogu da uradim je da pokušam. Postoji
li nešto drugo što bi vi htetli da uradim?

M: Bez vas, postoji li svet? Vi znate sve o svetu, ali o sebi ne znate ništa. Vi ste sami sebi
instrument vašeg rada, nemate druge mašine. Zašto ne brinete o instrumentu pre nego što mislite o
radu?

P: Ja mogu da čekam, dok svet ne može.

M: Sa neistraživanjem vi ostavljate svet da čeka.

P: Čeka na šta?

M: Ne nekoga ko može da ga spase.

P: Bog pokreće svet, On će ga spasiti.

M: To je ono što vi kažete! Da li je Bog došao do vas i rekao vam da je svet njegova briga i
kreacija, a ne vaša?

P: Zašto bi to bila moja isključiva briga?

M: Razmislite. Svet je ono u čemu vi živite, ko drugi zna o tome?

P: Vi znate. Svi znaju.

M: Da li je neko došao spolja van vašeg sveta da vam kaže? Ja i svako drugi se pojavljuje i nestaje
u vašem svetu. Mi smo svi na vašoj milosti.

P: To ne može biti tako loše! Ja postojim u vašem svetu i vi postojite u mom.

M: Vi nemate iskustva o mom svetu. Vi ste potpuno zamotani u svet koji ste sami stvorili.

P: Shvatam. Potpuno, ali - beznadežno?

M: U zatvoru vašeg sveta pojavljuje se osoba koja vam kaže da je svet pun bolnih suprotnosti koje
ste vi stvorili, i da nije ni stalan ni neprekidan i da je zasnovan na nerazumevanju. On se raspravlja
sa vama da izađete iz njega, na isti način na koji ste ušli u njega. Vi ste ušli u njega zaboravljajući
ko ste, i vi ćete izaći iz njega spozanavajući ko ste.

P: Na koji način to utiče na svet?

M: Kad ste slobodni (nevezani) od sveta, možete da uradite nešto u vezi njega. Sve dok ste
zatvorenik u njemu, vi ste bespomoćni da ga promenite. U suprotnom, što god da uradite otežaće
situaciju.

P: Pravičnost će me osloboditi.

M: Pravičnost će bez sumnje učiniti vama i vašem svetu da vam bude udobno, čak srećno mesto.
Ali od kakve koristi? Nema stvarnosti u tome. To ne može potrajati.

43
P: Bog će pomoći.

M: Da bi vam Bog pomogao on mora znati vaše postojanje. Ali vi i vaš svet ste u stanju sna. U snu
možete patiti u agoniji. Niko to neće znati, i niko vam ne može pomoći.

P: Dakle, sva moja patnja, moja traganja i proučavanje su beskorisni?

M: Ona su samo komešanja čoveka koji je umoran od spavanja. Ona nisu uzroci buđenja, ali su
njegovi rani znaci. Ali vi ne smete postavljati nekorisna pitanja, na koja već znate odgovor.

P: Kako da dobijem pravi odgovor?

M: Postavljajući pravo pitanje – ne rečima, već smelo da živite u saglasnosti sa vašom svetlošću.
Čovek koji je spreman da umre za istinu dobiće pravi odgovor.

P: Još jedno pitanje. Postoji osoba. Postoji i saznavalac osobe. Postoji svedok. Da li su saznavalac i
svedok isto, ili su oni odvojena stanja?

M: Da li su saznavalac i svedok dvoje ili jedno? Kada se saznavalac vidi kao odvojen od saznajnog,
tada svedok stoji sam. Kada se saznajno i saznavalc vide kao jedno, svedok postaje jedno sa njima.

P: Ko je prosvetljeni, svedok ili Svevišnji?

M: Mudrac (Svetac) je Svevišnji, a takođe i svedok. On je oboje i bit (suština) i duhovna svest. U
odnosu na svesnost spoljnjeg sveta, on je duhovna svesnost. U odnosu na univerzum, on je čisto
biće (bit).

P: A šta je sa personom (osobom)? Šta dolazi prvo, persona (pojedinac) ili svedok?

M: Osoba (pojedinac) je vrlo mala stvar (pojava). U stvari ona je sklop, i ne može se reći da ona
postoji sama po sebi. Nezapažena, ona jednostavno nije tamo. Ona je samo senka uma, suma zbira
memorija.
Čisto biće (bit) se reflektuje u ogledalu uma kao saznavanje. Ono što je znano ima oblik
osobe (persone), zasnovano na memoriji i navici. To je samo senka ilil projekcija saznavaoca na
platnu uma.

P: Ogledalo je tamo, refleksija je tamo. Ali gde je sunce?

M: Svevišnji je sunce.

P: To mora biti svesnost.

M: To nije ni svesnost ni nesvesno. Ne razmišljajte o tome u pojmovima svesnosti i nesvesnosti. To

je život koji sadrži i jedno i drugo, a iznad je i jednog i drugog.

P: Život je tako inteligentan. Kako on može biti nesvestan?

M: Vi govorite o nesvesnom kad postoji odsustvo pamćenja. U stvarnosti postoji samo svesnost.
Sav život je svestan, sva svesnost - živa.

P: Čak i kamenje?
44
M: Čak i kamenje je svesno i živo.

P: Nevolja sa mnom je da sam sklon da negiram postojanje onoga što ne mogu da zamislim.

M: Bili bi mudriji da negirate postojanje onoga što zamišljate. Nestvarno je ono što je zamišljeno.

P: Da li je svo zamišljanje nerealno?

M: Imaginacija (zamišljanje) zasnovana na memoriji (sećanju) je neistinita. Budućnost nije potpuno

neistinita.

P: Koji deo budućnosti je istinit, a koji nije?

M: Neočekivano i nepredvidivo (neiskazivo) je istinito.

16. BEŽELJNOST, NAJVEĆE BLAŽENSTVO

Pitalac: Sreo sam mnoge ostvarene osobe, ali nikad oslobođenog čoveka. Da li ste vi prošli kroz
fazu oslobođenog čoveka, ili da li oslobođen čovek, takođe napušta telo?

Maharadž: Šta vi podrazumevate pod ostvarenim i oslobođenim?

P: Pod ostvarenjem ja smatram prekrasno iskustvo mira, dobrote i lepote, kad svet ima smisla i kad
postoji sveprožimajuće jedinstvo oboje: i supstance i suštine. Iako to iskustvo ne traje dugo, ono
može biti zaboravljeno. Ono svetli u umu, i kao sećanje i kao težnja, oboje. Ja znam o čemu
govorim, jer sam imao takva iskustva.
Pod oslobođenjem smatram stalno boravljenje u tom blaženom stanju.
Ono što sam pitao je, da li je oslobođenje u skladu sa opstankom tela.

M: Šta je pogrešno sa telom?

P: Telo je tako slabo i kratkotrajno. Ono stvara potrebe i žudnje. Ono preteško ograničava osobu.

M: Pa šta? Neka fizička iskustva budu ograničena. Ali oslobođenje je oslobođenje od samog sebe,
od svojih pogrešnih i samonametnutih ideja; ono nije sadržano u nekom posebnom iskustvu, ma
kako ono bilo veličanstveno.

P: Da li ono traje večno?

M: Svako iskustvo je ograničeno vremenom. Sve što ima početak mora imati i kraj.

P: Dakle, oslobođenje, u mom shvatanju te reči ne postoji.

45
M: Naprotiv, osoba je uvek slobodna! Vi ste oboje i svesni i slobodni da budete svesni. Niko ovo ne
može da vam oduzme. Da li ste vi ikad znali sebe kao nepostojećeg ili nesvesnog?

P: Ne mogu da se setim, ali to ne opovrgava da je moje biće povremeno nesvesno.

M: Zašto se ne okrenete od iskustva ka onome ko iskušava i ostvarite potpun značaj jedinog

istinskog stanja kojeg možete imati: "ja jesam"

P: Kako to uraditi?

M: Ne postoji "kako" ovde. Samo držite u umu osećaj "ja jesam", utonite u njega, dok vaš um i
osećanje (ja jesam) ne postane jedno.
Pomoću stalnog ponavljanja pokušaja vi ćete steći ispravnu ravnotežu između pažnje i
osećaja i vaš će um biti snažno utvrđen u misaono - osećajno "ja sam".
Šta god da mislite, govorite ili radite, ovaj osećaj nepromenjivog i nežnog bića ostaje kao
uvek prisutna osnova uma.

P: Da li vi to nazivate oslobođenjem?

M: Ja to nazivam normalnim. Šta je loše u tome ako živimo, saznajemo i delujemo bez napora i
srećno? Zašto smatrati to neobičnim i očekivati neposredno uništenje tela? Šta je loše sa telom koje
treba da umre? Popravite vaše ponašanje prema telu i ostavite ga na miru! Nemojte ga razmaziti, a
ni terorisati. Samo ga ostavite, najveći deo vremena ispod praga svesne pažnje.

P: Sećanja na moja prekrasna iskustva mi ne daju mira. Ja bi ih želeo ponovo.

M: Pošto ih želite ponovo, vi ih ne možete imati; stanje žudnje za nečim blokira sva dublja iskustva.
Ništa se vredno ne može desiti u umu koji tačno zna šta želi. Jer ništa nije od velike vrednosti što
um može da zamisli i želi.

P: Šta ima vredno želeti?

M: Želeti najbolje. Najvišu sreću, najveću slobodu. Beželjnost je najveće blaženstvo.

P: Sloboda od želje nije sloboda od 'ja želim'. Ja želim slobodu da ispunim moju žudnju.

M: Vi ste slobodni da ispunite svoje žudnje. U stvari, vi i ne radite ništa drugo.

P: Ja pokušavam, ali postoje prepreke koje me ostavljaju frustriranog, neispunjenog.

M: Prevaziđite ih.

P: Ne mogu. Slab sam.

M: Šta vas čini slabim? Šta je slabost? Drugi ispunjavaju svoje želje, zašto ne biste i vi?

P: Mora da gubim energiju.

M: Šta se dešava sa vašom energijom? Gde ona odlazi? Niste li vi rasuli nju na tako mnogo
kontradiktornih želja i težnji? Vi nemate beskonačan izvor energije.

46
P: Pa zašto da ne?

M: Vaše težnje su male i niske. One ne obavezuju na nešto više. Jedino Božanska energija je
beskonačna - jer on ne želi ništa za sebe. Budi kao on i sve tvoje želje će se ispuniti.
Što su uzvišenije vaše ideje (ciljevi), i sveobuhvatnije (nesebičnije) vaše želje, više ćete
imati energije za njihovo ispunjenje.
Želite dobro svima i univerzum će raditi sa vama. Ali ako vi želite vaše sopstveno
zadovoljstvo, morate to zaslužiti na mukotrpan način. Pre željenja, zaslužite.

P: Ja sam angažovan na studiranju filozofije, sociologije i obrazovanju. Mislim da je viši mentalni

razvoj potreban pre nego što ja budem mogao da sanjam o samoostvarenju. Da li sam na pravoj
stazi?

M: Da bi zaradili za izdržavanje neko specijalizovano znanje je potrebno. Opšte znanje razvija um,
bez sumnje. Ali ako idete za tim da protraćite vaš život u nagomilavanju znanja, vi gradite zid oko
sebe. Da bi otišli iznad uma, dobro snabdeven um nije potreban.

P: Šta je onda potrebno?

M: Ne verovati svom umu i ići iznad.

P: Šta ću naći iznad (izvan) uma?

M: Direktno iskustvo postojanja (bića), znanja i ljubavi.

P: Kako da se dospe iznad uma?

M: Postoje mnoge polazne tačke - sve one vode ka istom cilju. Možete početi sa nesebičnim radom,
odričući se, napuštajući plodove svoga rada; zatim možete prestati da mislite i želite sve vaše želje.
Ovde je odustajanje (tyaga) operativni faktor.
Ili možete da se ne brinete ni o jednoj stvari koju želite, ili mislite, ili radite i jednostavno se
prenesete u misao i osećanje "ja jesam" usredsređujući "ja jesam" snažno u svoj um.
Razne vrste iskustva vam se mogu dogoditi - ostanite nepokolebivi u saznanju da je sve što
opažate (spolja) prolazno, a da jedino "ja jesam" traje.

P: Ne mogu ceo svoj život utrošiti na takve vežbe. Imam svoje obaveze o kojima moram brinuti.

M: Na svaki način brinite o svojim dužnostima. Delovanje, u kome vi niste emocionalno uključeni,
a koje je korisno i ne prouzrokuje patnju, neće vas vezivati. Vi možete biti angažovani u nekoliko
pravaca i raditi sa ogromnim uživanjem, a ipak iznutra biti slobodni i mirni, sa umom kao
ogledalom, koji reflektuje sve, a da nije uznemiren.

P: Da li je takvo stanje ostvarivo?

M: Ja ne bih govorio o tome, ako to ne bi bilo moguće. Zašto bih se angažovao u iluzijama?

P: Svi citiraju svete knjige.

M: Oni koji znaju samo svete knjige, ne znaju ništa. Znati znači biti. Ja znam o čemu govorim, to
nije od čitanja ili čuvenja.

47
P: Ja sam studirao sanskrit, ali sam stvarno samo čitao svete knjige. Tragam za samoostvarenjem i
došao sam da nađem neophodno vođstvo. Lepo vas molim, šta treba da radim?

M: Pošto ste čitali svete knjige zašto onda pitate mene?

P: Svete knjige pokazuju glavna usmerenja, dok individualna (osoba) treba lične instrukcije.

M: Vaše Sopstvo (biće) je vaš vrhunski (krajnji) učitelj (Sadguru). Spoljašnji Učitelj (guru) je samo
putokaz. Samo vaš unutrašnji učitelj je onaj koji će ići sa vama do cilja, jer on sam je cilj.

P: Unutarnjeg učitelja nije lako dosegnuti.

M: Pošto je on u vama i sa vama, teškoća ne može biti tako ozbiljna. Zagledajte se unutra, i naći
ćete ga.

P: Kad gledam unutra ja nalazim osećaje i opažanja, misli i osećanja, želje i strahove, sećanja i
očekivanja. Ja sam uronjen u taj oblak i ne vidim ništa drugo.

M: Onaj koji vidi sve to, i ništa drugo, je unutarnji učitelj. On jedini jeste, sve ostalo se samo
pričinjava da jeste. On je vaše Sopstvo (svarupa), vaša nada i pouzdanje slobode. Pronađite ga i
držite ga se i bićete spašeni i sigurni.

P: Ja vam verujem, ali kad dođem do stvarnog pronalaženja tog unutarnjeg Sopstva, vidim da mi
ono beži.

M: Ideja "to mi beži", gde se ona rađa?

P: U umu.

M: A ko zna um?

P: Svedok uma zna um.

M: Da li je neko došao kod vas i rekao vam: "Ja sam svedok vašeg uma"?

P: Svakako da nije. To bi bila smo još jedna ideja u umu.

M: Onda ko je svedok?

P: Ja sam.

M: Dakle, vi znate svedoka, jer ste vi svedok. Vi ne morate da vidite svedoka ispred vas. Ovde
ponovo (opet vidimo), znati je biti.

P: Da, vidim da sam ja svedok, sama duhovna svest. Ali na koji način mi to uopšte koristi?

M: Kakvo pitanje! Kakavu vrstu koristi vi očekujete? Da spoznate ko ste vi, nije li to sasvim
dovoljno?

P: Kakvu primenu ima samospoznaja?

48
M: Samospoznaja vam pomaže da spoznate ko niste i oslobađa vas od pogrešnih ideja, želja i
delovanja.

P: Ako sam ja samo svedok, šta određuje šta je ispravno, a šta je pogrešno?

M: Ono što vam pomaže da spoznate sebe je ispravno. Ono što vas sprečava je pogrešno. Znati
svoje istinsko Sopstvo je blaženstvo, zaboraviti - je bol (patnja).

P: Da li je svedočeća svesnost istinsko Sopstvo?

M: Ona je refleksija stvarnosti u umu (budhi). Stvarnost je iznad (uma). Svedok je kopija kroz koju
vi prolazite iznad.

P: Šta je cilj meditacije?

M: Viđenje lažnog kao lažnog je meditacija. Ovo mora da se sprovodi celo vreme.

P: Vi ste rekli da se meditira redovno (sistematično).

M: Promišljena svakodnevna vežba u razlučivanju između istinskog i lažnog i odricanje od lažnog

je meditacija. Postoje mnoge vrste meditacija sa kojima se počinje, ali se sve one konačno stapaju u
jedno.

P: Molim vas, recite mi, koji je put ka samoostvarenju najkraći?

M: Nijedan put nije ni kratak ni dugačak, već su neki ljudi revnosniji, a neki nisu. Mogu vam reći o
sebi. Ja sam bio običan, jednostavan čovek, ali sam verovao mom Guruu. Ono što mi je rekao da
uradim, ja sam uradio. Rekao mi je da se koncentrišem na "ja jesam" - i ja sam to radio. Rekao mi je
da sam ja iznad svega što je vidljivo i shvatljivo - i ja sam poverovao. Dao sam mu moje srce i
dušu, moju sveukupnu pažnju i celokupno moje raspoloživo vreme (morao sam da radim da
izdržavam porodicu).
Kao rezultat vere i revnosne predaje, ja sam ostvario Sebe (svarupa) kroz tri godine.
Možete odabrati bilo koji put koji vam odgovara - vaša revnost (iskrenost) će odrediti brzinu
vašeg napretka.

P: Postoji li nada za mene?

M: Učvrstite se snažno u svesnost (duhovnu) "ja jesam". To je početak, a takođe i kraj sveg
nastojanja.

17. UVEK PRISUTAN (SVEPRISUTAN)

Pitalac: Najveće moći uma su razumevanje, inteligencija i sagledavanje.

Čovek ima tri tela - fizičko, mentalno i kauzalno (prana, mana, karana).
Fizičko telo reflektuje njegovo postojanje; mentalno njegovo znanje i kauzalno (uzročno) -
njegovu radosnu kreativnost (stvaralaštvo).
Naravno, sva su ona (tela) oblici u svesnosti. Ali ona izgledaju kao da su odvojena svojim
posebnim kvalitetima.

49
 Inteligencija (buddhi) je refleksija u umu sposobnosti znanja (chit). To je ono što čini um
obaveštenim. Što je bistrija inteligencija, šire, dublje i istinitije je saznanje.
Poznavati stvari, ljude i znati sebe su funkcije inteligencije; a poslednje (znati sebe) je
najvažnije i sadrži prethodna dva.
Pogrešno shvatanje sebe i sveta dovodi do lažnih ideja i želja, koje opet vode do robovanja
(vezivanja).
Ispravno razumevanje sebe je potrebno zbog slobode iz ropstva iluzija.
Ja razumem sve ovo teorijski, ali kada dođem do prakse, vidim da padam beznadežno sa
mojim reagovanjima na situacije i ljude, i sa mojim neumesnim ispadima ja sve više stvaram moje
ropstvo. Život je tako brz za moj tupi i spori um. Ja shvatam (konačno) ali suviše kasno; tek kada se
stare greške ponove.

Maharadž: Šta je onda vaš problem?

P: Ja trebam brže reagovanje (odgovor) na život, ne samo za intelekt. On ne može biti brz dok nije
potpuno spontan. Kako mogu da ostvarim takvu spontanost (prirodnost)?

M: Ogledalo ne može da učini ništa da privuče sunce. Ono jedino može da postane čisto. Čim je um
spreman, sunce sija u njemu.

P: Da li je svetlost od Sopstva ili od uma?

M: Od oba! Ono je bezuzročno i nepromenljivo samo po sebi i obojeno umom, kako se on kreće i
menja. To je vrlo slično bioskopu. Svetlo nije u filmu, ali film boji svetlost i čini je vidljivom da se
kreće...

P: Da li ste vi sad u savršenom stanju?

M: Savršenstvo je stanje uma, kad je on čist. Ja sam iznad uma, ma kakva da su njegova stanja,
čista ili nečista. Duhovna svesnost (probuđenost) je moja priroda, naposletku, ja sam iznad bića i
nebića.

P: Da li će mi meditacija pomoći da dosegnem to stanje?

M: Meditacija će vam pomoći da pronađete svoje okove, da ih se oslobodite, da se otpetljate od njih

i zbacite vaše vezanosti. Kada više niste vezani ni za ništa, vi ste uradili vaš deo posla. Ostalo će
biti urađeno za vas.

P: Od koga?

M: Od iste moći koja vas je dovela tako daleko da je podstakla vaše srce da želi istinu i vaš um da
je traži. To je ista moć koja vas drži u životu. Možete je nazvati život ili Svevišnji.

P: Ista sila će me ubiti u kad dođe vreme.

M: Niste li bili prisutni pri vašem rođenju? Nećete li biti prisutni u vreme vaše smrti? Pronađite
onoga ko je uvek prisutan i vaš problem spontanosti i savršenog ponašanja (odgovora) će biti rešen.

P: Ostvarenje večnog, i beznaporno i odgovorno ponašanje na večno promenljive događaje, dva su

različita i odvojena problema. Izgleda da ih vi spajate u jedno. Šta vas navodi na to?

50
M: Ostvariti večno znači postati večnost, celina, univerzum, sa svim što on sadrži u sebi.
Svaki događaj je rezultat i izraz celine i u temeljnoj je harmoniji sa celim. Svi odgovori iz
celine moraju biti ispravni, beznaporni i neposredni.
Ne može biti drugačije, ako je to ispravno. Odložen odgovor je pogrešan odgovor.
Misli, osećanja i delovanje moraju biti jedno i jednovremeno sa situacijom koja ih zahteva.

P: Kako se to ostvaruje?

M: Već sam vam rekao. Nađite onoga ko je bio prisutan pri vašem rođenju i koji će svedočiti pri
vašoj smrti.

P: Moj otac i majka?

M: Da, vaš otac-majka, izvor iz kog ste vi došli. Da, rešite problem, vi ga morate pratiti do
njegovog izvora. Samo u rastapanju problema u univerzalnim rastvaračima istraživanja spokojstva,
nepristrasnosti, mogu se naći njegova ispravna rešenja.

18. DA BI STE ZNALI KO STE, SAZNAJTE ŠTA NISTE

Pitalac: Vaše objašnjenje univerzuma, koje govori da se on sastoji od materije, uma i duha, je jedno
od mnogih. Postoje i drugi modeli po kojima se očekuje prilagođavanje univerzumu, te je osoba
zbunjena, koji je od ovih modela istinit, a koji nije. Na kraju, osoba sumnja da su svi modeli samo
verbalni i da nijedan model ne može da sadrži istinitost.
Po vama realnost se sastoji od tri prostranstva (ekspanzije); prostranstva materije - energije
(mahadokaš), prostranstvo svesnosti (chidokaš) i čistog duha (paramakaš).
Prvi je nešto što ima i pokret i energiju, oboje. To mi opažamo. Mi takođe znamo da mi
opažamo - mi smo svesni i takođe svesni (znamo) da smo svesni.
Dakle mi imamo dvoje: materiju - energiju i svesnost.
Materija se vidi u prostoru, dok je energija uvek u vremenu; povezane su promenom i
određene su količinom promene.
Svesnost izgleda kao da je na neki način ovde i sada, u jednoj tački (trenutku) vremena i
prostora.
Ali izgleda da vi sugerišete da je svesnost takođe univerzalna - što je čini bezvremenom,
neograničenom i bezličnom.
Ja nekako mogu da razumem da ne postoji suprotnost između bezvremenog i neograničenog
i ovde i sada, ali bezličnu svesnost ne mogu da razumem.
Za mene je svesnost uvek usmerena, centrirana, individualizovana, lična. Vi izgleda kažete
da može da postoji opažanje bez opažaoca, saznavanje bez znalca, voljenja bez ljubavnika,
delovanja bez aktera!?
Ja mislim da trojstvo saznavanja, znalca i znanog može da se vidi u svakom pokretu života.
Svesnost sadrži u sebi svesno biće, objekt svesnosti i činjenicu postojanja svesnosti.
Onoga ko je svestan ja zovem personom (ličnošću). Persona živi u svetu, kao njegov deo,
utiče na njega i svet utiče na nju.

Maharadž: Zašto vi ne istražujete koliko je realan svet i persona (osoba)?

P: O, ne! Nemam potrebu da istražujem. Jedino ako osoba nije manje realna od sveta u kojoj osoba
postoji.
51
M: Onda, šta je u pitanju?

P: Da li su osobe realne, i univerzalno i konceptualno, ili je univerzalno stvarno, a personalno

zamišljeno?

M: Nijedno nije realno.

P: Sigurno, ja sam dovoljno stvaran da bih mogao da zaslužim vaš odgovor i ja sam ličnost.

M: Niste kad spavate.

P: Utapanje (u san) nije odsustvovanje. Čak i kad spavam ja sam osoba.

M: Da bi bili osoba, morate biti samo-svesni. Da li ste vi to uvek?

P: Ne kad spavam, naravno, i kad sam u nesvesti, ili drogiran.

M: U toku vaših budnih časova, da li ste vi neprestano samosvesni?

P: Ne, ponekad sam mentalno odsutan, ili jednostavno obuzet.

M: Da li ste vi ličnost u toku praznina u samosvesnosti?

P: Naravno, ja sam ista ličnost celo vreme. Sećam se sebe kako sam postojao juče i prošle godine -
to je jasno, ja sam ista osoba.

M: Dakle, da biste bili ličnost, potrebno vam je sećanje?

P: Naravno.

M: A bez sećanja, šta ste vi?

P: Nepotpuna memorija stvara nekompletnu personalnost. Bez sećanja ja ne mogu da postojim kao
ličnost.

M: Svakako da možete postojati bez sećanja. Vi postojite pri spavanju.

P: Jedino u smislu da ostajem živ. Ne kao ličnost.

M: Pošto vi dopuštate da kao ličnost imate samo povremeno postojanje, možete li mi reći: šta ste vi
u intervalima između kojih doživljavate sebe kao ličnost?

P: Ja sam, ali ne kao ličnost. Pošto ja nisam svestan sebe u tim intervalima, mogu samo da kažem da
postojim, ali ne kao ličnost.

M: Hoćemo li to nazvati impersonalnim (bezličnim) postojanjem?

P: Ja bih to nazvao radije nesvesno postojanje; ja sam, ali ja ne znam da jesam.

52
M: Upravo ste rekli sad: "Ja sam, ali ne znam da ja jesam." Možete li to reći, eventualno, vašem
biću u nesvesnom stanju?

P: Ne, ne mogu.

M: Vi jedino to možete opisati u prošlom vremenu: "Ja nisam znao. Bio sam nesvestan", u smislu
nesećanja.

P: Pošto sam bio nesvestan, kako se mogu sećati i čega?

M: Da li ste bili stvarno nesvesni, ili se samo ne sećate?

P: Kako to da protumačim?

M: Razmislite. Da li se vi sećate svakog sekunda od juče?

P: Naravno da ne!

M: Da li ste onda bili nesvesni?

P: Naravno da ne!

M: Dakle, vi ste svesni, a ipak se ne sećate?

P: Da!

M: Možda ste bili svesni u snu (spavanju) i da se samo ne sećate.

P: Ne, nisam bio svestan. Spavao sam. Nisam se ponašao kao svesna osoba.

M: Opet, kako to znate?

P: Rečeno mi je tako od nekoga ko me je video da spavam.

M: Sve što oni mogu da potvrde jeste da su vas videli da ležite mirno sa zatvorenim očima i dišete
ravnomerno. Oni nisu mogli da zaključe da li ste vi svesni ili niste. Vaš jedini dokaz je vaše
sećanje. Ona je vrlo nesigurni dokaz!

P: Da, slažem sa moje strane da sam ja osoba jedino u toku mojih budnih časova. Šta sam ja
između, ne znam.

M: Konačno, vi znate da ne znate!

Pošto smatrate da niste svesni u intervalima između budnih časova, pustimo sad intervale na
miru. Razmotrimo sad samo budne časove.

P: Ja sam ista persona u mojim snovima.

M: Slažem se. Razmotrimo ih sad zajedno - budno i stanje sna. Razlika je samo u kontinuitetu.
Kada bi se vaši snovi stalno ponavljali (bili neprekidni), donoseći sobom iz noći u noć istu okolinu i
iste ljude, bili biste u zabuni da odredite koje je budno stanje, a koje je san. Od sada, kada govorimo
o budnom stanju, mi ćemo tu uključivati takođe i stanje sna.
53
P: Saglasan sam. Ja sam osoba u svesnom odnosu sa svetom.

M: Da li su svet i vaš svesni odnos sa njim bitni za postojanje vas kao osobe?

P: Čak i zazidan u pećini, ja sam osoba.

M: To dovodi u vezu telo i pećinu. I svet u kome oni mogu postojati.

P: Da, mogu da shvatim. Svet i svesnost o postojanju sveta su bitni (neophodni) za moje postojanje
kao ličnosti.

M: Ovo čini ličnost delom i odeljkom sveta ili obrnuto (uzajamno). Dva su jedno.

P: Svesnost postoji posebno. Ličnost i svet se pojavljuju u svesnosti.

M: Vi ste rekli: pojavljuje. Možete li dodati i: iščezava?

P: Ne, ne mogu. Ja sam jedino svestan mog pojavljivanja i pojave sveta. Kao osoba ja ne mogu reći:
"Svet ne postoji". Bez sveta ni ja ne bih bio tu da to kažem. Pošto svet postoji, ja sam ovde da
kažem: "Postoji svet".

M: Možda bi to bilo i obrnuto. Zbog vas postoji svet!

P: Za mene takvo stanovište izgleda besmisleno!

M: Njegova besmislenost može da nestane u toku istraživanja.

P: Odakle da počnemo?

M: Sve što ja znam jeste da sve što zavisi nije realno. Stvarnost je zaista nezavisna!!
Pošto postojanje ličnosti zavisi od postojanja sveta i ograničeno je i definisano
(ustanovljeno) svetom, ono ne može biti istinito.

P: Ličnost ne može biti san, sigurno.

M: Čak i san ima postojanje, kada je on svestan i uživan ili prepaćen. Sve što vi mislite i osećate
ima postojanje. Ali to ne može da bude ono što vi smatrate da jeste. Ono što vi mislite da je ličnost
(osoba) može biti nešto sasvim različito.

P: Ja sam ono što znam o sebi da sam.

M: Ne možete sa sigurnošću reći da ste vi ono što mislite o sebi da ste!

Vaše ideje o vama menjaju se iz dana u dan i iz trenutka u trenutak. Vaša slika osebi je
najpromenljivija stvar koju imate. Ona je krajnje ranjiva, zavisna od milosti prolaznosti. Otpori,
žalost, gubitak posla, uvrede, utiču na vašu sliku o sebi, koju vi zovete ličnošću (personom), i ona
se temeljno menja.
Da biste znali ko ste vi morate prvo ispitati ono što vi niste. A da biste znali ono što niste,
morate posmatrati sebe pažljivo, odbacujući sve ono što ne ide neophodno sa osnovnom temeljnom
činjenicom: "Ja jesam".

54
 Ideje: ja sam se rodio na određenom mestu, u određeno vreme, rodili su me moji roditelji i
danas sam ovo ili ono, živim negde, oženjen sam, otac, zaposlen tu, i tako dalje, nisu nerazdvojivi u
osećanju "ja jesam".
Naše uobičajeno ponašanje je tipa "ja sam ovo ili ono". Odvojte svesno i trajno "ja jesam"
od "ovo" ili "ono" ("to") i pokušajte da to ('ja jesam') znači biti, jednostavno biti, bez postojanja
(vezivanja za) "ovo" ili "ono". Sve vaše navike idu protiv toga i vaš zadatak borbe sa njima je dug i
težak ponekad, ali jasno razumevanje mnogo pomaže.
Što jasnije vi razumete da na nivou uma možete samo biti opisani u negativnim pojmovima,
brže ćete doći do kraja vašeg traganja i ostvarenja vašeg neograničenog bića.

19. REALNOST POČIVA NA OBJEKTIVNOSTI (BEZLIČNOSTI)

Pitalac: Ja sam slikar i zarađujem slikajući slike. Da li to ima neku vrednost sa duhovne tačke
gledišta?

Maharadž: Kad slikate, o čemu mislite?

P: Kad slikam postoji samo slikanje i ja.

M: Šta radite tamo?

P: Slikam.

M: Ne, vi to ne radite. Vi gledate da se slikanje dešava! Vi samo gledate, sve se ostalo dešava.

P: Slika se slika sama od sebe? Ili, postoji li neko dublje (savršenije) "ja", ili Bog, koji slika?

M: Svesnost sama je najveći slikar. Ceo svet je slika.

P: Ko je naslikao sliku sveta?

M: Slikar u slici!!

P: Slika je u umu slikara, a slikar je u slici, koja je u umu slikara, koji je u slici!!
Nije li ovaj beskraj stanja i dimenzija apsurdan?!
U momentu kada govorimo o slici u umu, koji je i sam u slici, mi dolazimo do beskrajnog
ponavljanja svedoka, viši svedok svedoči nižeg. Nije li to kao da stojimo između dva ogledala i
nađemo se gužvi!

M: Upravo tako, vi sami i duplo ogledalo ste tu. Između njih, vaši oblici i imena su bezbrojni.

P: Kako vi gledate na svet?

M: Ja vidim slikara, koji slika sliku. Sliku ja nazivam svetom, a slikara Bogom. Ja nisam ni jedno ni
drugo. Ja ne stvaram, niti sam stvoren. Ja sadržim sve, ništa ne sadrži mene.

55
P: Kad vidim drvo, lice, zalazak sunca, slika je savršena! Kad zatvorim oči, slika u mom umu je
slaba i maglovita. Ako je to moj um koji projektuje sliku, zašto moram da otvorim oči da bih video
divan cvet, dok ga sa zatvorenim očima vidim nejasno?

M: To je zato što su vaše spoljašnje oči bolje od vaših unutrašnjih. Vaš um je sav okrenut spoljnjem
svetu. Kada naučite da gledate vaš mentalni svet videćete ga čak više obojenim i savršenijim nego
što to telo može da pruži.
Naravno, trebaće vam određeni trening. Ali zašto dokazivati? Vi zamišljate da slika mora
doći od slikara, koji je stvarno slika. Celo vreme vi tražite porekla i uzroke. Uzročnost je u umu
jedino; sećanje daje iluziju o kontinuitetu, a ponavljanje (neprekidno) rađa ideju uzročnosti.
Kada se stvari dešavaju zajedno ponavljajući se, mi smo skloni da vidimo uzročnu vezu
među njima. To stvara mentalnu naviku, a navika nije potreba.

P: Upravo ste rekli da je Bog stvorio svet.

M: Zapamtite da je jezik insterument uma, um ga je stvorio, zbog uma. Kada jednom dopustite
uzročnost, onda je Bog glavni uzrok, a svet posledica (ostvarenje). Oni su različiti, ali nisu
odvojeni.

P: Ljudi govore o viđenju Boga.

M: Kada vidite svet vi vidite Boga. Ne može se videti Bog odvojeno od sveta. Videti Boga izvan
sveta je biti Bog. Svetlost s kojom vi vidite Boga, koja je Bog, je sitna mala mrlja: "ja jesam",
naizgled tako mala, a ipak prva i poslednja u svakom aktu saznavanja i voljenja.

P: Moram li ja videti svet da bih onda video Boga?

M: Kako drugačije? Ako nema sveta, nema ni Boga.

P: Šta ostaje?

M: Vi ostajete kao čisto (istinsko) biće.

P: A šta biva sa svetom i Bogom?

M: Istinsko (čisto) biće (avjakta).

P: Da li je to isto kao Veliki Prasak (ekspanziija) - paramakaš?

M: Možete to tako nazvati. Reči nisu bitne, jer one ne dosežu to. One se odbijaju od potpune
negacije.

P: Kako mogu da vidim svet kao Boga? Šta to znači videti svet kao Boga?

M: To je kao ući u mračnu sobu. Ne vidite ništa - možete dotaći, ali ne vidite - nema boja, nema
oblika. Prozor se otvara i soba se ispunjava svetlošću. Boje i oblici se pojavljuju. Prozor je davalac
svetla, nije njegov izvor.
Slično, materija je kao mračna soba, svesnost - prozor - ispunjavajuća materija sa osetima i
percepcijama, a Svevišnji je sunce; izvor oboje: i materije i svetlosti.
Prozor može biti otvoren ili zatvoren, međutim sunce sija sve vreme. Ovo čini svu razliku za
sobu, ali ne za sunce.
56
 Ipak, sve je ovo drugorazredno za malu, sitnu stvar koja je "ja jesam". Bez "ja jesam" nema
ničega. Svo znanje je o "ja jesam".
Pogrešne ideje o ovom "ja jesam" vode ka ropstvu, ispravno znanje vodi ka slobodi i
sreći.

P: Da li je "ja jesam" i "postoji" isto?

M: "Ja jesam" označava unutarnje, a "postoji" - spoljašnje. Oba su zasnovana na osećanju bivanja
(bića).

P: Da li je to isto kao iskustvo postojanja (egzistencije)?

M: Postojati, znači biti nešto, stvar, osećanje, misao, ideja. Svo postojanje je određeno. Jedino je
bivanje univerzalno, u smislu da je svako biće u harmoniji sa svakim drugim bićem.
Postojanje se sukobljava, bivanje nikad. Postojanje znači postati, menjati se, rođenje, smrt, i
ponovno rođenje, dok je u bivanju tihi mir.

P: Ako sam ja stvorio svet, zašto sam ga učinio tako lošim?

M: Svako živi u svom vlastitom svetu. Nisu svi svetovi jednako dobri ili loši.

P: Šta određuje razliku?

M: Um koji projektuje svet, boji ga na svoj sopstveni način. Kada sretnemo čoveka, on je stranac.
Kad se venčate za njega, on postaje vaš sopstveni. Kada se svađate, on je vaš neprijatelj. Takvo je
ponašanje vašeg uma koji određuje šta je on vama.

P: Mogu da vidim da je moj svet subjektivan. Da li ga to čini takođe iluzornim?

M: On je nestvaran sve dokle je subjektivan i samo do tog stepena. Stvarnost boravi u objektivnosti
(bezličnosti).

P: Šta objektivnost (bezličnost) znači? Vi kažete svet je subjektivan, a sad govorite o objektivnosti.
Nije li sve subjektivno?

M: Sve je subjektivno, ali je realnost objektivna.

P: U kom smislu?

M: Ona ne zavisi od sećanja i očekivanja, želja i strahova, sviđanja ili nesviđanja. Sve je viđeno
onakvo kakavo je.

P: Da li je to što vi nazivate četvrto stanje (turija)?

M: Nazovite je kako hoćete. Ono je čvrsto, stabilno, nepromenljivo, bez početka i kraja, uvek novo,
uvek sveže.

P: Kako ga ostvariti?

M: Beželjnošću i hrabrošću ćete doći tamo.

57
20. SVEVIŠNJI JE IZNAD SVEGA

Pitalac: Vi kažete, stvarnost je jedna. Jedinstvo je kvalitet ličnosti (persone). Da li je onda realnost
ličnost sa univerzumom kao svojim telom?

Maharadž: Bilo šta da vi kažete biće oboje, istina i laž. Reči ne dosežu iznad uma.

P: Samo pokušavam da razumem. Vi nam govorite o personi (ličnosti), Sopstvu i Svevišnjem

(vjakti, vjakta, avjakta).
Svetlost Čiste svesnosti (pragna), postavljena kao "ja jesam" u Sopstvu (jivatma) i kao život
(prana) oživljava telo (deha).
Sve ovo je lepo sve dok reči teku. Ali kad to treba da raspoznam u meni samom, ličnost od
Sopstva i Sopstvo od Svevišnjeg, postajem zbrkan!!

M: Persona (ličnost) nije nikada subjekt (suština). Vi možete videti ličnost, ali vi niste ličnost, vi ste
uvek Svevišnji koji se pojavljuje na datom mestu i prostoru kao svedok, most između (duhovne)
Čiste Svesti Svevišnjeg i pojedinačne (umnožene) svesnosti ličnosti.

P: Kada posmatram sebe, nalazim da sam više ličnosti koje se bore međusobno za korišćenje tela.

M: One se usaglašavaju sa različitim naklonostima (samskarama) uma.

P: Mogu li da dovedem do mira među njima?

M: Kako možete? One su tako kontradiktorne! Gledajte ih onakve kakve su - same navike misli i
osećanja, gomile sećanja i žudnji.

P: Ipak one (ličnosti) sve kažu "ja jesam".

M: To je jedino zato jer se vi identifikujete sa njima (sa svakom od njih posebno). Jednom kad
shvatite da bilo šta što se pojavljuje pred vama ne može biti vi (vaše sopstveno), i da za to ne
možete reći "ja jesam", tek onda ste slobodni od svih vaših "persona" ("ličnosti") i njihovih zahteva
(želja).
Osećaj "ja jesam" je vaš sopstveni. Vi ga ne možete podeliti, ili dodeliti nečemu, kao na
primer govoreći: ja sam mlad, ja sam bogat i tako dalje. Takva samopoistovećivanja (identifikacije)
su očevidno lažna i uzrok robovanju.

P: Sada mogu da razumem da nisam persona (ličnost), nego onaj, koji je reflektovan u osobi, i daje
joj osećaj bića. Sada o Svevišnjem. Na koji način da spoznam sebe kao Svevišnjeg?

M: Izvor svesti ne može biti objekat (predmet) u svesti. Znati izvor je biti izvor. Kada vi spoznate
da niste persona (ličnost), nego čist i smireni (neposredni) svedok i da je neustrašiva svest
(duhovna) vaše sopstveno biće, vi ste bit (suština). To je izvor, Neiscrpna Mogućnost.

P: Postoji li mnogo izvora ili je jedan za sve?

58
M: To zavisi kako vi gledate na to, sa kog kraja. Objekata na svetu je mnogo, ali oko koje ih vidi je
jedno. Više se uvek javlja kao Jedno nižem, a niže kao mnoštvo prema višem.

P: Da li su oblici i imena od jednog istog Boga?

M: Opet vam kažem, da to zavisi od toga kako vi gledate na to. Na verbalnom nivou sve je
relativno. Apsolutno treba da se doživi, a ne da se o tome raspravlja.

P: Kako se Apsolutno doživljava?

M: To nije neki objekat koji treba da bude prepoznat i pothranjen u sećanju. To je u sadašnjosti i
više u osećanju. To je više povezano da se učini sa "kako" nego sa "šta". To je u kvalitetu), u
vrednovanju; budući da je izvor svega, ono je u svemu.

P: Ako je ono izvor, kako i zašto ono sebe manifestuje.

M: Ono daje rođenje svesnosti. Sve ostalo je u svesnosti.

P: Zašto ima tako mnogo centara svesti?

M: Pojavni (objektivni) univerzum (mahadakaš) je u stalnom kretanju, stvarajući i transformišući

(rastvarajući) bezbrojne oblike. Kad god je oblik udahnut životom (prana), svest (chetana) se
pojavljuje kao odraz (duhovne) svesnosti u materiji.

P: Kako je Svevišnje podržavano?

M: Šta ga može podržavati i kako? Izvor nije podržavan od ćudljivosti reke, niti je metal - od oblika
nakita. Da li je svetlost podržavana slikom na paravanu? Svevišnji čini da je sve ostalo moguće, On
je sve.

P: Kako to da se neke stvari dešavaju, a neke ne?

M: Traženje uzroka je razonoda uma. Nema dualnosti uzroka i posledice. Sve je svoj sopstveni
uzrok.

P: Da li je onda moguća namerna (svrsishodna) akcija?

M: Sve što sam ja rekao jeste da svesnost sadrži sve. U svesnosti je sve moguće. Vi možete imati
uzroke, ako ih želite, u vašem svetu. Neko drugi će možda biti zadovoljan sa jednim uzrokom -
Božijom Voljom. Temeljni uzrok je jedan: osećaj "ja jesam".

P: Kakva je veza između Sopstva (Vjakta) i Svevišnjeg (Avjakta)?

M: Iz tačke gledišta Sopstva svet je poznat a Svevišnji nepoznat. Poznato je beskonačno, nepoznato
je beskonačnije od beskonačnog. Upravo kao zrak svetlosti koji se nikad ne vidi dok ne padne na
tačkicu prašine, tako Svevišnji sve obelodanjuje, a On sam ostaje Nepoznat.

P: Da li to znači da je nesaznajno nepristupačno?

M: Oh, ne! Svevišnji je najlakši za dosezanje jer On je sámo vaše biće. Dovoljno je prestati misliti i
ne želeti ništa sem Svevišnjeg.
59
P: Svet je pun želja. Svako želi nešto, ovo ili ono. Ko je taj ko želi? Persona (ličnost) ili Sopstvo?

M: Sopstvo. Sve želje, poštene (svete) ili grešne, dolaze od Sopstva; sve su one okačene na osećaju
"ja jesam".

P: Ali ako ja ne želim ništa, čak ni Svevišnjeg?

M: Onda ste kao takvi dobri, ili ste mrtvi, ili ste Svevišnji.

P: Mogu da razumem svete želje (satja-kama) da se javljaju iz Sopstva. Ali zašto nesvete želje?

K: Sve želje su usmerene ka sreći. Njihov oblik i kvalitet zavisi od psihe (antahkarane).
Kada lenjost (tamas) preovlada, mi nalazimo pokvarenost (izopačenost). Sa energičnošću
(rajas), javlja se ljutnja (naglost). Sa bistrinom (satva) motiv iza želje je dobra volja, saosećanje,
poziv da se neko učini srećnim više nego da se bude srećan. Ali Svevišnji je iznad svega, čak zbog
svog neograničenog prisustva, sve ispravne želje mogu biti ispunjenjene.

P: Koje su želje ispravne?

M: Želje koje uništavaju svoje subjekte (tvorce), ili objekte (predmete), ili se ne smiruju pri
ispunjenju, su protivne sebi i ne mogu biti ispunjene.
Samo želje motivisane s ljubavlju, dobrom voljom i saosećanjem i korisnosti za oboje: i
subjekat i obejkat, mogu biti potpuno ispunjene.

P: Sve želje su bolne, bilo svete ili grešne (protivne).

M: One nisu iste, a i bol nije isti. Strast (agresivnost, bes, ljutnja) je bolna, saosećanje - nikada. Ceo
univerzum nastoji da se ispuni želja nastala iz saosećanja (samilosti).

P: Da li Svevišnji zna samog sebe? Da li je bezlično svesno?

M: Izvor svega ima sve. Sve što teče iz izvora mora već tamo biti u semenoj formi. Seme je rezultat
bezbroj semena, i sadrži iskustvo i obećanje brojnih šuma (predaka), tako da Nepoznato sadrži sve
što je bilo, ili je moglo biti, i sve što će biti ili bi moglo biti. Sveukupno polje postojanja je otvoreno
i pristupačno; prošlost i budućnost postoje zajedno u večnom sada.

P: Da li vi živite u Svevišnjem Nepoznatom?

M: A gde bih drugde?

P: Šta vas navodi da kažete to?

M: Nijedna želja se ne pojavljuje u mom umu.

P: Da li ste vi onda nesvesni?

M: Naravno da ne! Ja sam potpuno svestan, ali pošto nijedna želja niti strah se ne pojavljuju u mom
umu, u meni je savršen mir (tišina).

P: Ko saznaje tišinu?
60
M: Tišina saznaje samu sebe. To je tišina smirenog uma, kada su strast i želje umirene (ne postoje).

P: Da li vi imate povremeno želje?

M: Želje su samo talasi u umu. Kad vidite jedan talas vi znate šta je to. Želja je samo stvar među
mnogima. Ne osećam potrebu da ih zadovoljim, i nikakvo delovanje nije potrebno za to. Sloboda od
želje znači ovo: prinuda za zadovoljenje ne postoji.

P: Zašto se uopšte javlja želja?

M: Zato što vi zamišljate da ste bili rođeni i da ćete umreti ako ne vodite brigu o svom telu. Želja za
telesnim (otelovljenjem) postojanjem je temeljni uzrok nevolje.

P: Ipak, toliko mnogo jiva (individualnih duša) je otelovljeno (dobilo tela). Sigurno da to ne može
biti neka greška rasuđivanja. Mora postojati svrha. Šta to može biti?

M: Da biste saznali sebe, Sopstvo mora biti suočeno sa svojom suprotnošću - nesopstvom. Želja
vodi ka iskustvu. Iskustvo vodi ka prosuđivanju, vezanosti, samorazumevanju, slobodi.
I šta je oslobođenje uopšte? To je saznanje da ste iznad rođenja i smrti. Zaboravljajući ko ste
i zamišljajući sebe smrtnim stvorenjem, vi ste stvorili toliko mnogo nevolja i patnji za sebe da se
morate probuditi, kao posle lošeg sna.
Traganje vas takođe budi. Ne treba da čekate na patnju, tragajte u sreći. To je bolje, jer je
um u harmoniji (skladu) i miru.

P: Ko je stvarno krajnji iskušenik - Sopstvo ili Nesaznajni?

M: Sopstvo, naravno!

P: Zašto se onda uvodi naziv Svevišnji, Nesaznajni?

M: Da bi se objasnilo Sopstvo.

P: Ali, postoji li nešto iznad Sopstva?

M: Izvan Sopstva ne postoji ništa. Sve je jedno i sve je sadržano u "ja jesam". U stanjima budnosti i
sna postoji persona (ličnost). U dubokom snu i turija (samadhi) najviša svest je Sopstvo.
Iznad budnog stanja najviše svesti (turije) leži veličanstveni, tihi mir Svevišnjeg. Ali u stvari
sve je jedno u suštini, a podvojeno u pojavnosti.
U neznanju vidilac postaje viđeno, a u mudrosti (spoznaji) on je viđenje. Ali zašto biti
zabrinut za Svevišnjeg? Znaj znalca (onoga koji zna) i sve će biti saznato.

21. KO SAM JA?

Pitalac: Savetovani smo da obožavamo istinu oličenu kao Bog, ili kao Savršenog Čoveka. Rečeno
nam je da ne pokušavamo da obožavamo Apsolutno (Bezgranično), jer je to mnogo teže za
moždano usmerenu svesnost.

61
Maharadž: Istina je jednostavna i otvorena za sve. Zašto vi komplikujete? Istina je voljenje i
voljeni. Ona uključuje sve, prihvata sve, pročišćava sve. Neistina je ta koja je teška i izvor nevolje.
Ona uvek želi, očekuje, zahteva. Budući lažna, ona je prazna, uvek u potrazi za potvrđivanjem i
poverenjem. Ona je uplašena i izbegava istraživanje. Ona se poistovećuje sa nekom potporom,
međutim, uvek slabom i trenutnom. Što god da dobije, ona gubi i traži još.
Prema tome, ne stvarajte sukob u svesti! Ništa nije tako kako vidite, osećate ili mislite. Čak i
greh i vrlina, zasluga i kazna nisu ono što mi smatramo. Obično su dobro i loše stvar konvencije
(dogovora) i običaja, a odobravani su ili izbegavani zavisno od upotrebe reči.

P: Ne postoje li dobre i loše želje, više (uzvišene) i niže (grešne) želje?

M: Sve želje su loše, ali su neke gore od drugih. Sledeći bilo koju želju, dovešće vas uvek do
nevolje.

P: Čak i želje da se bude slobodan od želja?

M: Zašto želja uopšte? Želeći stanje slobode od želja neće vas dovesti do slobode. Ništa vas ne
može osloboditi, jer ste već slobodni. Pogledajte sebe sa beželjnom jasnoćom, to je sve.

P: Potrebno je vreme da spoznamo sebe.

M: Kako vam vreme može pomoći? Vreme je niz trenutaka; svaki trenutak se pojavljuje iz ničega i
iščezava u ničemu, nikad se ne pojavljujući ponovo. Kako možete graditi na nečemu tako
prolaznom?

P: Šta je trajno?

M: Tražite u sebi trajno. Zaronite duboko unutra i nađite šta je istinito u vama.

P: Kako da tragam za sobom?

M: Što god da se desi dešava se vama. Ono što radite, radi Tvorac u vama. Nađite subjekat (uzrok),
svega onog što ste kao persona (ličnost).

P: Šta drugo mogu biti?

M: Pronađite. Čak i ako vam ja kažem da ste svedok, tihi posmatrač, to vam neće ništa značiti dok
vi ne nađete put do vašeg sopstvenog bića.

P: Moje pitanje je: kako naći put do svog sopstvenog bića?

M: Napustite sva pitanja sem jednog: "Ko sam ja?" Naposletku, jedina činjenica u koju ste sigurni
je da vi jeste (postojite). Pouzdano je da "ja jesam". "Ja sam ovo" - nije. Težite (trudite se) da
saznate da ste vi u realnosti (svakog trena kakav jeste).

P: I ne radim ništa drugo već 60 godina!

M: Šta ima loše u nastojanju? Zašto očekivati rezultate? Trud sam po sebi je vaša istinska priroda.

P: Traganje je bolno.

62
M: Vi ga činite takvim očekujući rezultate. Tragajte bez očekivanja, borite se bez pohlepe.

P: Zašto me je Bog stvorio ovakvim kakav sam?

M: O kom Bogu vi govorite? Šta je Bog? Zar nije on sama svetlost pomoću koje vi postavljate
pitanje? "Ja jesam" samo po sebi je Bog! Traganje samo po sebi je Bog! U traganju vi otkrivate da
niste ni telo niti um, a ljubav Sopstva u vama je za Sopstvo u svemu. Dvoje je jedno.
Svesnost u vama i svesnost u meni, prividno dve, istinito jedna, teže jedinstvu, a to je
ljubav.

P: Kako da nađem tu ljubav?

M: Šta vi volite sada? "Ja jesam". Predajte vaše srce i um tome, ne mislite ništa drugo. Ta predaja,
kad je laka i prirodna, najviše je stanje. U njemu ljubav sama je i ljubavnik i voljeno.

P: Svako voli da živi, da postoji. Nije li to samoljublje?

M: Sve želje imaju svoj izvor u Sopstvu. To je sve stvar izbora ispravne želje.

P: Ono što je dobro ili loše varira sa navikom i običajem. Standardi se menjaju sa društvima.

M: Odbacite sve tradicionalne standarde. Ostavite ih licemerima. Jedino ono što vas oslobađa od
želja, straha i pogrešnih ideja je dobro. Sve dotle dok vi brinete o grehu i vrlini nećete imati mira.

P: Ja se slažem da su greh i vrline društvene norme. Ali moraju postojati takođe duhovni gresi i
vrline. Mislim pod duhovnim apsolutno. Postoji li takva stvar kao apsolutni greh ili apsolutna
vrlina?

M: Greh i vrlina se odnose samo na ličnost (osobu). Bez grešne i čedne osobe (ličnosti) šta (gde) je
greh ili vrlina?
Na nivou apsolutnog nema individualnih osoba; okean čiste duhovne svesnosti niti je grešan
niti bezgrešan. Greh i vrlina su, sigurno, relativni.

P: Mogu li izaći na kraj sa takvim nepotrebnim stavovima?

M: Ne, sve dotle dok mislite o sebi da ste osoba (ličnost, ego).

P: Kako ću znati da sam iznad greha i vrline?

M: Kad postanete slobodni od svih želja i strahova, i od same ideje da ste osoba. Hraniti ideje: "Ja
sam grešnik", "ja nisam grešnik" je greh! Poistovećivati se sa partikularnim (posebnim, ličnim) je
sav greh koji postoji. Bezlično (sveopšte) je istinito, lično se pojavljuje i iščezava.
"Ja jesam" je sveopšte Biće.
"Ja sam ovo" je persona (ličnost).
Ličnost je relativna (prolazna), a čisto Biće - temeljna (osnovna).

P: Svakako da čisto Biće nije nesvesno, niti je lišeno raspoznavanja. Kako mogu da budem iznad
greha i vrline? Samo nam recite, molim vas, ima li to smisla ili ne?

M: Sva ova pitanja nisu iz vašeg verovanja o sebi da ste persona. Idite iznad ličnog i vidite.

63
P: Šta vi stvarno mislite kad mi kažete da prestanem da budem osoba?

M: Ja vam ne kažem da prestanete da budete - ono što ne možete (da prestanete da postojite). Ja
vam samo kažem da prestanete da zamišljate da ste bili rođeni, da imate roditelje, da imate telo, da
ćete umreti i tako dalje. Samo pokušajte, učinite pokušaj (za početak) - to nije tako teško kako
mislite.

P: Misliti o sebi kao o personi je greh prema sveobuhvatnom.

M: Opet lični način gledanja! Zašto insistirate na blaćenju sveopšteg (bezličnog) sa vašim idejama o
grehu i vrlini? To se jednostavno ne može dovesti u vezu. Sveopšte (bezlično) ne može biti opisano
u izrazima dobro i loše.
Ono je Biće (stvarnost) - Mudrost - Ljubav - sve apsolutno (bezgranično). Gde postoji
područje greha ovde?

P: Vi govorite o božanskoj (duhovnoj) vrlini.

M: Istinska vrlina je duhovna (božanska) priroda (svarupa). Ono što ste vi uistinu (realno) je vaša
vrlina. Ali suprotnost grehu, što vi nazivate vrlinom, je samo pokornost rođena iz straha.

P: Onda zašto sav napor da se bude dobar?

M: On vas drži u pokretu. Vi idete i idete dok ne pronađete Boga. Onda vas Bog uzima u Sebe - i
stvara vas onakvim kakav je On.

P: Ista akcija se smatra prirodnom s jedne tačke gledišta, a greh s druge. Šta je čini grešnom?

M: Šta god vi radite protiv vašeg višeg znanja je greh.

P: Znanje je zasnovano na sećanju.

M: Sećanje na svoje Sopstvo je vrlina, zaboravljanje je greh. To se sve opet svodi na mentalnu ili
psihološku vezu između duha i materije. Mi možemo zvati to psihičkom vezom (antahkarana).
Kada je psiha gruba, nerazvijena, skoro primitivna, ona je subjekat (činilac) materijalnih
(prostih) iluzija. Kako onda napreduje (narasta) u širini i senzibilitetu (osetljivosti), ona postaje
savršena veza između čiste materije i čistog duha i daje smisao materiji i izražavanje (ispoljavanje)
duhu.
Postoji materijalni svet (mahadakaš) i duhovni (paramakaš). Između leži univerzalni um
(chidakaš), koji je takođe univerzalno srce (premakaš). To je mudra ljubav koja dvoje čini jednim.

P: Neki ljudi su glupi, a neki inteligentni. Razlika je u njihovoj psihi. Oni koji su zreli imaju više
iskustva sa sobom. Upravo kao dete kad raste jedući i pijući, spavajući i igrajući se, tako je
čovekova psiha razvijena sa svim što čovek misli, oseća i čini, sve dok nije dovoljno savršena da
služi kao most između duha i tela. Kako most obezbeđuje prelaz između obala, tako i psiha spaja u
jedno izvor i njegovo ispoljavanje.

M: Zovite to ljubav. Most je ljubav.

P: Konačno sve je iskustvo. Štogod da mislimo, osećamo, činimo, je iskustvo. Iza toga je iskušenik.
Tako da sve što znamo sadrže ovo dvoje, iskušenik i iskustvo. Ali dva su uistinu jedno - sam

64
iskušenik je iskustvo. Ipak, iskušenik smatra da je iskustvo spolja. A na isti način Duh i telo su
jedno; a samo izgledaju kao dvoje.

M: Za Duh nema drugoga.

P: Kome se onda drugo pojavljuje? Izgleda mi da je dualnost iluzija proizvedena nesavršenošću

psihe. Kada je psiha savršena, dualnost se više ne vidi.

M: Vi ste to rekli.

P: Ipak ću vam ponoviti moje jednostavno pitanje: ko je stvorio razliku između greha i vrline?

M: Onaj koji ima telo, greši sa telom; onaj koji ima um, greši umom.

P: Sigurno, samo posedovanje tela i uma ne prisiljava na greh. Mora postojati i treći faktor u osnovi
ovoga. Ja se vraćam neprestano na ovo pitanje greha i vrline, jer u današnje vreme mladi ljudi drže
se devize da nema takve stvari kao što je greh, da ne treba biti gadljiv i da treba slediti rado trenutne
želje. Oni ne prihvataju ni tradiciju, ni autoritet i mogu biti pod uticajem jedino solidne i poštene
ideje.
Ako se oni uzdržavaju od izvesnih dela, to je više zbog straha od policije nego zbog
ubeđenja ili osude. Nedvosmisleno postoji nešto u čemu se oni izjašnjavaju, jer možemo videti kako
se naše vrednosti menjaju od mesta do mesta i s vremena na vreme. Na primer - ubijanje u ratu je
danas velika vrlina, a može biti smatrano kao užasan zločin u narednom stoleću.

M: Čovek koji se kreće zajedno sa Zemljom će sigurno doživeti dan i noć. Onaj koji ostaje sa
Suncem neće znati za mrak. Moj svet nije vaš. Kako ja vidim to, vi ste svi glumci na pozornici.
Nema stvarnosti u vašem pojavljivanju i odlasku. A i vaši problemi su tako neistiniti!

P: Mi možemo biti uspavani šetači, ili subjekti noćnih mora (košmara). Postoji li nešto što vi
možete učiniti?

M: Ja već radim. Ja sam ušao u stanje vašeg sna i kažem vam: "Prestanite da povređujete sebe i
druge, prestanite da patite, probudite se!"

P: Zašto se mi ovde ne budimo?

M: Hoćete, ja neću biti prepreka. To može da traje neko vreme. Kada počnete da istražujete vaš san,
probuđenje će doći, ne tako daleko.

22. ŽIVOT JE LJUBAV I LJUBAV JE ŽIVOT

Pitalac: Da li je vežbanje joge uvek svesno? Ili, može li ona biti sasvim nesvesna, ispod praga
svesnosti (duhovne)?

Maharadž: U slučaju početnika praksa joge je često promišljena i zahteva veliko ograničenje. Ali za
one koji praktikuju iskreno više godina, i koji misle na samoostvarenje sve vreme, joga može biti
65
svesna ili nesvesna. Nesvesna sadhana (duhovna praksa) je najefikasnija, jer je spontana i ne
pričinjava napor (postojana je).

P: Kakav je položaj čoveka koji je bio iskren student joge neko vreme, i onda se obeshrabrio i
napustio sve napore?

M: Ono što čovek izgleda da radi, ili ne radi, često je obmanjujuće. Njegova vidljiva letargija može
biti samo jednostavno prikupljanje snage.
Uzroci vašeg ponašanja su vrlo suptilni. Ne sme se biti brzoplet u osuđivanju (kritikovanju),
niti isto tako u hvaljenju. Zapamtite da je joga rad unutarnjeg Sopstva (vjakta) na spoljašnjem
sopstvu (vjakti). Sve ono što čini spoljašnje je uglavnom (samo) odgovor prema unutarnjem.

P: Ipak i spoljašnje pomaže.

M: Koliko ono može pomoći i na koji način? Ono ima izvesnu kontrolu nad telom i može poboljšati
njegove položaje i disanje. Nad mislima uma i osećanjima spoljašnje ima malo kontrole, jer ono je i
sámo um. Samo unutarnje može kontrolisati spoljašnje. Spoljašnje će biti mudro da posluša.

P: Ako je unutarnje ono koje je krajnje odgovorno za ljudski duhovni razvoj, zašto je spoljašnje
tako mnogo angažovano i ohrabreno?

M: Spoljašnje može pomoći ako je smireno i slobodno od želja i straha. Treba da primetite da su svi
saveti spoljašnjem u obliku negacija: ’nemoj’, ’stani’, ’uzdržavaj se’, ’predupredi’, ’odustani’,
’posveti se’ (’žrtvuj se’), ’predaj se’, ’vidi lažno kao lažno’.
Čak i mali opis realnosti koji je dat je dat kroz poricanje - "ne ovo, ne ovo" (neti, neti).
Sve što je pozitivno (božansko) pripada unutarnjem Sopstvu, kao: ’Apsolutno’, ’Realno’.

P: Kako ćemo razlikovati unutarnje od spoljašnjeg u sadašnjem (stvarnom) iskustvu?

M: Unutarnje je izvor nadahnuća, spoljašnje se pokreće sećanjem.

Izvor je neograničen (nesaznajan, bez početka), dok sećanje negde ima početak. Prema tome
spoljašnje je uvek određeno, dok unutarnje ne može biti ograničeno rečima.
Greška učenika se sastoji u njihovom zamišljanju da je unutarnje nešto što se može dohvatiti
(opaziti), a zaboravljaju da je sve pojavno prolazno i, prema tome, neistinito.
Jedino ono što čini opažanje mogućim, nazovimo ga Život ili Brahman, ili kako hoćete, je
istinito.

P: Mora li život imati telo za svoju manifestaciju?

M: Telo teži da živi. Život nije taj koji treba telo, telo je ono što treba život.

P: Da li život to čini pod prinudom ili promišljeno?

M: Da li ljubav deluje promišljeno? I da i ne! Život je ljubav, a ljubav je život. Šta drži telo u celini
(životu) nego ljubav? Šta je želja nego ljubav Sopstva? Šta je strah nego žurba za zaštitom? I šta je
znanje nego ljubav istine? Postupci i oblici mogu biti pogrešni, ali motiv (pokretač) iza njih je uvek
ljubav - ljubav od mene i moja. 'Ja' i 'moje' može biti malo, ili može eksplodirati (proširiti se) i
zagrliti ceo univerzum, ali ljubav ostaje.

P: Ponavljanje Božanskog imena je vrlo često u Indiji. Ima li neke vrednosti u tome?

66
M: Kada znate ime stvari, ili osobe, vi je možete lako naći. Prizivajući Boga njegovim imenom,
možete učiniti da on dođe do vas.

P: U kakvom će obliku on doći?

M: U skladu sa vašim očekivanjima. Ako vam se desilo da ste bili nesrećni, i neka sveta duša dâ
vam mantru za dobru sreću, a vi je ponavljate sa verom i pobožnošću, vaša nesreća je sprečena da
se vrati.
Snažna vera je jača od sudbine.
Sudbina (karma) je rezultat uzroka, uglavnom slučajnih, te je, prema tome, neodređeno
stvorena.
Poverenje i dobra nada (nesalomiva vera) će je lako prevazići.

P: Kada se peva mantra, šta se stvarno dešava?

M: Zvuk mantre stvara oblik koji će Sopstvo da uobliči. Sopstvo može da otelotvori svaki oblik - i
radi kroz njega. Posle svega, Sopstvo izražava sebe u akciji - a mantra je primarna energija u
delovanju. Ona deluje u vama, i deluje na vašu okolinu.

P: Mantra je tradicionalna. Mora li to ona biti?

M: Od pamtiveka veza je bila stvorena između određenih reči i odgovarajućih energija i pojačavana
je brojnim ponavljanjima. To izgleda upravo kao put kojim se korača. To je jedan laki put - samo je
potrebna vera. Vi verujete putu koji će vas odvesti do vašeg odredišta.

P: U Evropi nema tradicije mantre, osim u nekim kontemplativnim (verskim) redovima. Od koje je
koristi to (mantranje) modernim mladim zapadnjacima?

M: Od nikakve, ako nisu jako privučeni (zainteresovani). Za mladog zapadnjaka ispravan postupak
je da se složi sa mišlju da je on temelj sveg znanja, nepromenjena i večna (duhovna) svest svega što
se dešava čulima i umom, da je on sposoban da raskine ograničenja nesvesnosti i utopi se u čisti
život, svetlost i ljubav.
Ideja: "Ja sam samo svedok" će pročistiti telo i um i otvoriti oko mudrosti. Onda čovek ide
iznad iluzije, a njegovo srce je slobodno od svih želja. Upravo kao što se led pretvara u vodu, a
voda u paru, a para rastvara u vazduhu i nestaje u prostoru, tako se telo rastapa u čistu svesnost
(duhovnu) - chidakaš, a onda u čisto biće (paramakaš), koje je iznad svakog postojanja i
nepostojanja.

P: Samoostvareni čovek jede, pije i spava. Šta ga pokreće da to radi?

M: Ista sila koja pokreće univerzum, pokreće njega takođe.

P: Sve se pokreće istom silom; kakva je razlika?

M: Samo ovo: Samoostvaren čovek zna, dok drugi samo čuju, a ne doživljavaju. Intelektualno oni
mogu da izgledaju ubeđeni, ali u delovanju oni ispoljavaju svoje ropstvo dok je ostvaren čovek
uvek slobodan.

P: Svi kažu: "Ja jesam". Realizovan čovek takođe kaže: "Ja jesam." U čemu je tu razlika?

67
M: Razlika je u značenju koje se pripisuje rečima "Ja jesam". Za realizovanog čoveka iskustvo: "Ja
sam svet, svet je moj" je najvrednije (vrhovno samopotvrđivanje). On misli, oseća i deluje celovito i
u jedinstvu sa svim što živi. On čak može i da ne zna teoriju i praksu samoostvarenja, i bude rođen i
odgajan slobodan od religioznih i metafizičkih ideja. Ali neće biti ni najmanje pukotine u njegovom
saznavanju i saosećanju.

P: Mogu doći do golog i gladnog prosjaka i upitati ga: "Ko ste vi?" On može odgovoriti: "Ja sam
Svevišnje Sopstvo". "Dobro", kažem ja, "pošto ste vi Svevišnji, promenite vaše sadašnje stanje".
Šta će on uraditi?

M: On će vas pitati: "Koje stanje? Šta ima tu da se menja? Šta nije u redu sa mnom?"

P: Zašto bi on tako odgovorio?

M: Zato što on nije više ograničen pojavnostima, on sebe ne poistovećuje sa imenom i oblikom. On
koristi sećanje, ali sećanje ne može da koristi njega.

P: Nije li svo znanje zasnovano na sećanju?

M: Niže znanje - da. Više znanje, znanje o Istini (Stvarnosti), je nerazdvojivo od čovekove istinske
prirode.

P: Mogu li vam reći da ja nisam ono čega sam svestan, niti sam svestan sebe samog?

M: Sve dotle dok ste tragalac, bolje se držite ideje da ste vi čista svest, oslobođena svih sadržaja
(mentalno-materijalnih). Otići iznad svesti je svevišnje stanje.

P: Želja za realizacijom, da li ona potiče iz svesti, ili iznad nje?

M: U svesti, naravno. Sve želje se rađaju iz sećanja, a ono je u carstvu svesti. Ono što je iznad je
slobodno od svih žudnji. Sama želja da se ide iznad svesnosti je u svesnosti.

P: Postoji li neki nagoveštaj ili oznaka onoga iznad u svesti?

M: Ne, ne može biti!

P: Onda gde je veza između njih? Kako se može naći prelaz između dva stanja koji nemaju ništa
zajedničkog? Da li je čista svest (duhovna) veza među njima?

M: Čak i čista svest je oblik svesti.

P: Onda, šta je iznad? Praznina?

M: Praznina se opet odnosi samo na svesnost. Punoća i praznina su relativni pojmovi. Istina
(Realno) je stalno iznad i nije u odnosu sa svesnošću, već iznad svih odnosa (veza, uzroka) bilo
koje vrste.
Teškoća se pojavljuje sa rečju "stanje". Istina nije stanje nečeg drugog - to nije stanje uma,
ili svesti, ili psihe - niti nečega što ima početak i kraj, postojanje ili nepostojanje. Sve suprotnosti su
sadržane u njoj (Istini) - ali ona nije u igri suprotnosti.
Vi ne morate uzeti da to bude kraj prelaza. To je samo po sebi, posle svesti kao takvo i ništa
više.
68
 Onda reči "ja sam čovek", ili "ja sam Bog" nemaju značenja. Jedino u tišini i u tami to se
može čuti i videti.

23. RAZLIKOVANJE DOVODI DO NEVEZANOSTI

Maharadž: Vi ste potpuno pokisli jer jako pada kiša. U mom svetu uvek je lepo vreme. Ne postoji ni
noć ni dan, niti je toplo, ni hladno. Ne opsedaju me tamo brige, niti žalosti. Moj um je slobodan od
misli, jer ne postoje želje koje ga porobljavaju!

Pitalac: Da li postoje dva sveta?

M: Vaš svet je prolazan, promenljiv. Moj svet je savršen, nepromenjiv. Vi mi možete reći: - Šta
volite u vašem svetu - Ja ću slušati pažljivo, čak i sa interesovanjem, ipak čak ni za tren ja neću
zaboraviti da vaš svet ne postoji, da vi sanjate.

P: Šta je to što razlikuje vaš svet od moga?

M: Moj svet nema osobina pomoću kojih može biti identifikovan. Vi ne možete reći ništa o njemu.
Ja sam moj svet. Moj svet sam Ja Sopstveni. On je potpun i savršen. Svaki utisak je izbrisan, svako
iskustvo. Ja ne trebam ništa, čak ni samog sebe (materijalno), jer samog sebe ne mogu izgubiti.

P: Čak ni Boga?

M: Sve te ideje i razlike postoje u vašem svetu; u mom nema ničega takvoga. Moj svet je jedinstven
i vrlo jednostavan.

P: Tamo se ništa ne dešava?

M: Sve što se desi u vašem svetu, jedino tamo ima vrednosti i prouzrokuje odgovore. U mom svetu
se ništa ne dešava.

P: Sama činjenica vašeg doživljavanja vašeg sopstvenog sveta zahteva dualitet usađen u postojanje.

M: Verbalno – da, ali vaš svet ne doseže moj. Moj svet je neverbalni svet. U vašem svetu
neizgovoreno (neizrecivo) nema postojanje. U mom - reči i njihovi sadržaji nemaju postojanje. U
vašem svetu ništa ne stoji, u mome se ništa ne menja. Moj svet je istinit, dok je vaš sačinjen od
snova.

P: Ipak, mi razgovaramo.

M: Razgovor je u vašem svetu. U mome - je večna tišina. Moja tišina peva, moja praznina je puna,
ne zahtevam ništa. Vi ne možete znati moj svet dok ste tamo.

P: To izgleda da ste vi sami u vašem svetu.

M: Kako možete reći sam sâm ili ne, kad se svetovi ne dodiruju? Naravno, ja sam sam, jer sam ja
sve.
69
P: Da li vi ikad dolazite u naš svet?

M: Šta je odlaženje i dolaženje za mene? To su opet reči? Ja jesam. Otuda imam li ja odakle da
dođem ili gde da odem?

P: Od kakve je koristi vaš svet za mene?

M: Morate razmotriti pobliže vaš sopstveni svet, proučiti ga kritički, i, odjedanput, jednog dana, vi
ćete se naći u mom svetu.

P: Šta mi dobijamo s tim?

M: Vi ne dobijate ništa. Vi ostavljate za sobom ono što nije vaše sopstveno i nalazite ono što nikad
niste izgubili - vaše sopstveno biće.

P: Ko je vladar vašeg sveta?

M: Ne postoji tamo vladar i onaj kojim se vlada. Ne postoji dualitet uopšte. Vi samo projektujete
svoje sopstvene ideje. Vaše svete knjige i vaši bogovi tamo nemaju svrhe ni značenja.

P: Vi još uvek imate ime i oblik, ispoljavajuću svesnost i aktivnost.

M: U vašem svetu ja se pojavljujem takođe. U mom svetu ja imam samo postojanje. Ništa drugo. Vi
ljudi ste bogati sa vašim idejama posedovanja, kvantiteta i kvaliteta. Ja sam potpuno bez ideja.

P: U mom svetu postoji uznemirenost, tuga i beznađe. Izgleda da vi živite na nekom skrivenom
bogatstvu, dok ja moram da robujem da bih preživeo.

M: Uradite kako vam je volja. Slobodni ste da napustite vaš svet i dođete u moj.

P: Kako se ostvaruje prolazak?

M: Sagledajte vaš svet onakav kakav je, a ne kako vi zamišljate da je!! Sposobnost razlikovanja
(razlučivanja) će vas dovesti do nevezanosti; nevezanost će osigurati ispravno delovanje; ispravno
delovanje će sagraditi unutarnji most ka vašem istinskom biću.
Delovanje je dokaz iskrenosti (ozbiljnosti). Činite ono što vam se kaže sa puno vere i
marljivo i sve prepreke će nestati.

P: Da li ste vi srećni?

M: U vašem svetu ja bih bio najbedniji. Buditi se, jesti, razgovarati, ponovo spavati - kakva dosada!

P: Tako da vi ne želite ni da živite?

M: Živeti, umreti - kako su to besmislene reči! Kad me vidite da sam živ, ja sam mrtav. Kad mislite
da sam mrtav, ja sam živ! Kako ste vi zbunjeni!

P: Kako ste vi nezainteresovani! Sve patnje našeg sveta su ništa za vas!

M: Ja sam potpuno svestan vaših nevolja.

70
P: Onda šta vi radite sa njima?

M: Ne postoji ništa što ja trebam da radim. One dolaze i odlaze.

P: Da li one odlaze sa samim aktom vaše pažnje koju dajete?

M: Da, teškoće mogu biti fizičke, emocionalne, mentalne; ali su uvek individualne (pojedinačne).
Široka skala nesreća su skup brojnih individualnih sudbina, i treba vremena da se srede (zadovolje).
Ali smrt nije nikada nesreća.

P: Čak i kad je čovek ubijen?

M: Nesreća je za ubicu!

P: Ipak, izgleda da postoje dva sveta: vaš i moj.

M: Moj je istinit, vaš je od uma.

P: Zamislite jamu i žabu u jami. Žaba može provesti svoj život u savršenom blaženstvu,
neuznemirenosti, skladnosti. Izvan jame svet postoji. Ako bi se žabi u jami kazalo o spoljašnjem
svetu, ona bi rekla: "Ne postoji tako nešto. Moj svet je od mira i blaženstva. Vaš svet je samo
struktura reči, on nema postojanje". To je isto sa vama. Kad vi kažete nama da naš svet jednostavno
ne postoji, ne postoji zajednička osnova za diskusiju.
Ili, uzmimo drugi primer. Ja idem kod doktora i žalim se na bol u stomaku. On me pregleda
i kaže: "Vi ste dobro". "Ali boli me", kažem ja. "Vaš bol je mentalan" tvrdi on. Ja kažem: "To mi
ništa ne pomaže što znam da je moj bol mentalan. Vi ste doktor, izlečite moj bol. Ako me ne možete
izlečiti, vi niste moj doktor."

M: Sasvim ispravno.

P: Vi ste sagradili prugu, ali zbog nedostatka mosta nijedan voz ne može da prođe. Sagradite most.

M: Nema potrebe za mostom.

P: Mora postojati neka veza između vašeg sveta i moga.

M: Ne postoji potreba za vezom između istinskog sveta i zamišljenog sveta, jer ne može postojati
nikakva veza.

P: Dakle, šta ćemo da radimo?

M: Istražujte vaš svet, usredsredite vaš um ka njemu, ispitujte ga kritički, proučite svaku ideju o
njemu, to će pomoći.

P: Svet je suviše velik za istraživanje. Sve što ja znam jeste da ja jesam, da svet jeste, svet me
uznemirava i ja uznemiravam svet.

M: Moje je iskustvo da je sve blaženstvo. Ali želja za blaženstvom stvara bol. Tako blaženstvo
postaje seme bola. Ceo univerzum bola je rođen od želje. Odustanite od želje za zadovoljstvom i vi
čak nećete ni znati šta je bol!
71
P: Zašto bi zadovoljstvo bilo seme bola?

M: Zato što zbog cilja zadovoljstva vi činite mnogo grehova. A plodovi greha su patnja i smrt.

P: Vi kažete da nam svet nije od koristi - samo patnja. Ja osećam da ne može biti tako. Bog nije
takva budala. Svet mi izgleda kao velika fabrika za donošenje potencijala u stvarnost (aktuelnost),
materije u život, nesvesnog u punu svesnost. Da bismo ostvarili svevišnje, moramo iskusiti
suprotnosti. Upravo kao za građenje hrama, trebamo kamen i malter, drvo i gvožđe, staklo i crep, da
bi čoveka učinili božanskim mudracem, gospodarom života i smrti, potreban je materijal (građa),
svakog iskustva. Kao kad žena ide u trgovinu, kupuje hranu raznih vrsta, dolazi kući, kuva, peče i
hrani svog gospodara, tako mi pečemo (čeličimo) sami sebe prijatno u vatri života i hranimo našeg
Boga.

M: Dakle, ako vi mislite tako, radite na tome. Hranite vašeg Boga na svaki način.

P: Dete ide u školu i uči mnoge stvari, koje će mu malo koristiti kasnije. Ali u toku učenja ono
raste. Tako mi prolazimo kroz brojna iskustva i sve ih zaboravljamo, ali u međuvremenu mi
odrastamo sve vreme. A šta je gnani (znalac), nego čovek genije za realnost (istinu). Ovaj moj svet
ne može biti nesrećan slučaj. On ima smisao, mora biti plan za njega. Moj Bog ima plan.

M: Ako je svet lažan, onda su i plan i njegov kreator takođe lažni.

P: Ponovo vi negirate svet. Nema mosta među nama.

M: Ne postoji potreba za mostom. Vaša greška leži u tome što vi mislite da ste rođeni. Vi niste
nikad rođeni niti ćete ikad umreti, ali vi verujete da ste rođeni u određeni dan i na određenom mestu
i da je to posebno telo vaše sopstveno.

P: Svet jeste, ja jesam. To su činjenice.

M: Zašto vi brinete o svetu pre nego što se pobrinete o sebi? Vi hoćete da spasete svet, nećete li?
Možete li vi spasti svet pre nego što spasete sebe? I šta znači biti spasen? Spasen od čega? Od
iluzije. Spasenje je videti stvari onakvima kakve jesu.
Ja stvarno ne vidim sebe u odnosu sa bilo kim ili bilo čim, niti čak prema sebi, ma šta bi
moje Sopstvo moglo biti. Ja ostajem zauvek nedefinisan. Ja sam unutra i izvan - prisan i
nepristupačan.

P: Kako ste vi došli do toga?

M: Sa verom u mog Gurua. On mi je rekao: "Ti jedino postojiš (jesi)", i ja nisam sumnjao u ono što
mi je on rekao. Ja sam jednostavno uporno razmišljao o tome, dok nisam shvatio da je to apsolutna
istina.

P: Ubeđenje uz pomoć ponavljanja?

M: Pomoću samoostvarenja. Pronašao sam da sam potpuno svestan i srećan i jedino greškom sam
mislio da posedujem bit-svesnost-blaženstvo pomoću tela i sveta.

72
P: Vi niste (svetovno) obrazovan čovek, niste čitali mnogo i ono što ste čitali, ili čuli verovatno nije
bilo kontradiktorno samo sebi. Ja sam poprilično dobro obrazovan i čitao sam mnogo i uvideo sam
da su knjige i učitelji beznadežno kontradiktorni međusobno.
Otuda sam sumnjao u sve ono što sam čitao ili čuo. "To može biti tako", "To ne može biti
tako", je bila moja prva reakcija. I kako je moj um nesposoban da odluči šta je istina, a šta nije, ja
sam ostao na cedilu (bespomoćan) sa mojim sumnjama. Sumnjičavi um u jogi je ogromna smetnja.

M: Meni je drago što to čujem, ali me je moj Guru takođe učio da sumnjam - u sve i potpuno. On je
govorio: "Poriči postojanje potpuno osim sebe samoga (svog Sopstva)". Kroz želju vi ste stvorili
svet sa njegovim bolovima i zadovoljstvima.

P: Mora li to biti tako bolno?

M: Kako drugačije? Po svojoj samoj prirodi zadovoljstvo je ograničeno i prolazno. Iz bola želja se
rađa, u bolu ona traži ispunjenje, i to se završava u bolu neispunjenja i očaja. Bol je poreklo
zadovoljstva, svo traganje za zadovoljstvom je rođeno u bolu i završava se u bolu.

P: Sve što kažete jasno mi je. Ali kada dođe neka psihička ili fizička nevolja, moj um postaje tup i
mračan, ili pomamno traži olakšanje (pomoć).

M: Što je to važno? To je um koji je glup i uznemiren, ne vi. Pogledajte, sve moguće vrste stvari se
dešavaju u ovoj sobi. Da li sam ja uzrok tom dešavanju? One se jednostavno dešavaju. Tako je i sa
vama - kolo sudbine se odmotava samo od sebe i neizbežno ostvaruje.
Vi ne možete izmeniti tok događaja, ali možete promeniti vaše ponašanje, a šta je stvarno
važno je ponašanje (stav), a ne prazan događaj.
Svet je carstvo želja i strahova. Ne možete naći mir u njemu. Za mir morate otići iznad
sveta.
Temeljni uzrok sveta je samoljublje. Zbog toga mi tražimo zadovoljstvo i izbegavamo bol.
Zamenite samoljublje za ljubav Sopstva i slika će se promeniti.
Brahma stvoritelj je zbir svega - totalitet želja. Svet je instrument za njihovo ispunjenje.
Duše uzimaju sva zadovoljstva njihovih želja i plaćaju zbog njih u suzama. Vreme
umnožava sve račune (bolove). Zakonom ravnoteže vlada Svevišnji.

P: Da bi bio savršen čovek mora se prvo biti čovek. Zrelost (čovekova) je plod bezbrojnih
iskustava. Želje pokreću ka iskustvu, otuda u svoje vreme i na svom nivou želja je ispravna.

M: Sve ovo je istina na neki način. Ali dan će doći kada ćete se dovoljno obogatiti iskustvom i
moraćete početi da gradite. Onda će biti apsolutno neophodno da razvrstavate i odbacujete (viveka -
vairagja). Sve mora biti proučeno, i nepotrebno bez pogovora uništeno. Verujte mi, ne može biti
suviše mnogo uništenja. Jer u stvarnosti ništa nije od vrednosti.
Budite strasno bestrasni - to je sve.

24. BOG JE SVEČINITELJ, GNANI - MUDRAC JE NEČINITELJ

Pitalac: Neke Mahatme (velike duše - prosvetljena bića) tvrde da svet nije ni slučajan niti Božja
igra, već rezultat i izraz svemogućeg plana rada sa ciljem buđenja i razvijanja svesti kroz
univerzum. Od beživotnosti (smrti) ka životu, od nesvesnosti ka svesnosti, od neznanja ka čistoj
inteligenciji, od nerazumevanja ka jasnoći - to je pravac u kome se svet kreće neprekidno i
neminovno.
73
 Naravno, postoje periodi odmora i očiglednog mraka, kada univerzum izgleda zaspao, ali
odmor se završava i rad na osvešćavanju ponovo se nastavlja.
Sa naše tačke gledišta, svet je dolina suza, mesto sa kojega treba pobeći, na svaki mogući
način i to što pre.
Za prosvetljena bića svet je dobar i on služi za dobru svrhu. Oni ne poriču da je svet
mentalna struktura, da je konačno sve jedno, ali oni vide i kažu da struktura ima smisao i služi
savršenoj neophodnoj svrsi.
Ono što mi nazivamo Božjom Voljom nije kapriciozni ćef nestašnog Božanstva, već izraz
jedne apsolutne potrebe da se raste u ljubavi, mudrosti i snazi, da se ostvare beskonačni potencijali
života i svesti.
Kao što baštovan odgaja cveće iz malog semena do veličanstvenog savršenstva, tako čini
Bog u svom sopstvenom vrtu, među drugim bićima, ljudima, ka nadljudima, onih koji znaju i vole i
rade sa njim.
Kada se Bog odmara (pralaya) oni čije odgajanje (odrastanje duhovno) nije završeno,
postaju nesvesni neko vreme, dok oni savršeni, koji su otišli iznad svih oblika i sadržaja svesti
ostaju svesni univerzalne tišine (mira).
Kada vreme dođe za pojavljivanje (rađanje) novog univerzuma, spavači se bude i njihov rad
počinje. Najnapredniji se bude prvi i pripremaju tlo za manje napredne koji tako nalaze oblike i
obrasce ponašanja (prakse) pogodne za njihov dalji napredak.
Dakle, nastavimo priču. Razlika u vašem učenju je ova:
Vi tvrdite da svet nije dobar i treba da bude izbegavan. Oni kažu da je izbegavanje sveta
prolazno stanje, neophodno i da se uskoro zamenjuje sa sveprisutnom ljubavlju, i čvrstom voljom
da se radi sa Bogom.

Maharadž: Sve što kažete je u redu za spoljašnju (svetovnu) stazu (pravritti). Za unutarnju
(duhovnu) stazu (nivritti), za stazu povratka, ništavnost sebe samoga je neophodna. Stav koji sam
uzeo bio je da najviše (paramakash) - nedokučivo jeste. Reči tamo ne dopiru niti misli. Za um to je
sve mrak i tišina. Zatim svest počinje da pokreće i budi um (chidakash), koji projektuje (smišlja)
svet (mahadakash), gradi memoriju i imaginaciju.
Jednom kad svet dođe u postojanje, sve što možete reći može biti tako. U prirodi je uma da
mašta o ciljevima, da stremi prema njima, da istražuje smisao i puteve, da širi viziju, energiju i
hrabrost. Ovo su božanski (sveti) kvaliteti i ja ih ne poričem. Ali ja držim do stanovišta boravišta
tamo gde ne postoje razlike, gde nema stvari, niti uma da ih stvara. Tamo sam ja kod kuće.
Štagod da se desi, ne utiče na mene - stvari deluju na stvari, to je sve. Slobodan od sećanja i
očekivanja, ja sam svež, bezazlen i punog srca.
Um je veliki radnik (mahakarta) i on treba odmor. Nemajući potrebe ni za čim, ja sam
neustrašiv. Od koga da budem uplašen? Ne postoji odvojenost, mi nismo odvojena sopstva. Postoji
samo jedno Sopstvo, Svevišnja Istina (Realnost) u kojoj su personalno (lično) i impersonalno
(bezlično - sveopšte) jedno.

P: Jedino što želim je da pomognem svetu.

M: Ko kaže da vi ne možete pomoći? Vi ste stvorili vaš um tako da niste sigurni šta znači pomoć i
potreba, i doveli ste sebe samog u sukob između onoga što trebate i šta možete, između neophodnog
i mogućeg.

P: Ali zašto mi tako radimo?

M: Vaš um projektuje (stvara) strukturu, a vi poistovećujete sebe sa tim.

U prirodi je želje da podstiče um da stvara svet za svoje ispunjenje. Čak i mala želja može
da započne dugi niz delovanja; a šta je tek sa nekom većom željom?!
74
 Želja može da proizvede univerzum; njene moći su čudesne. Čak i mala žeravica može da
zapali veliku šumu, tako čini želja potpaljujući vatre manifestovanja (ostvarivanja).
Sama svrha stvaranja je ispunjenje želje. Želja može biti plemenita, ili grešna (demonska),
prostor (akash) je neutralan - on se može ispuniti sa onim što se želi: morate biti vrlo pažljivi, što se
tiče onoga što želite.
A kada želite da pomognete ljudima (narodu), oni su u njihovim posebnim (ličnim)
svetovima zbog cilja (interesa) njihovih želja, tako da ne postoji drugi način da im se pomogne
osim kroz njihove želje.
Vi ih jedino možete učiti da imaju ispravne želje, tako da oni mogu da se uzdignu iznad njih
i da mogu da budu oslobođeni od žurbe da stvaraju i ponovo stvaraju svetove želja, prebivališta
bola i zadovoljstva.

P: Ali mora doći dan kad će predstava da se završi, čovek mora umreti, a univerzum dolazi do svog
kraja.

M: Upravo onako kao kad usnuli čovek zaboravi sve i probudi se za novi dan, ili on umire i rađa se
u novom životu, tako čine i svetovi želja i straha. Rastapaju se i nestaju.
Ali univerzalni svedok, Svevišnje Sopstvo, nikad ne spava i nikad ne umire. Večno Veliko
Srce kuca i svakim otkucajem novi univerzum dolazi u postojanje.

P: Da li je ono svesno?

M: Ono je iznad svega što um može da shvati. Ono je iznad postojanja i nepostojanja. Ono je da i
ne za sve, iznad i unutra, stvaralac i uništitelj, nezamisliva stvarnost.

P: Bog i Mahatma (Velika Duša), da li su oni jedno ili dvoje.

M: Oni su jedno.

P: Mora postojati neka razlika.

M: Bog je Svečinitelj, Gnani je nečinitelj. Bog sam za sebe ne kaže: "Ja činim sve". Njemu se stvari
dešavaju po njihovoj sopstvenoj prirodi. Za Gnanija sve je urađeno od Boga. On ne vidi razliku
između Boga i prirode.
Oboje, i Bog i Gnani (prosvetljeni) se znaju međusobno da su nepokretni (nepromenljivi)
centar pokretanja (promenljivog), večni svedok prolaznog.
Centar je tačka praznine (prostora), a svedok je tačka čiste svesti; oni se znaju međusobno
da su kao ništa, te prema tome ništa im se ne može odupreti.

P: Kako se to vidi i oseća u Vašem ličnom iskustvu?

M: Budući da nisam ništa, ja sam sve! Sve je ja, sve je moje. Upravo kako se moje telo pokreće
samo sa mojom pomišlju o kretanju, tako se i stvari dešavaju kako ja pomislim na njih. Shvatate li,
ja ne radim ništa. Ja samo vidim da se stvari dešavaju.

P: Da li se stvari dešavaju zato što vi hoćete da se one dese, ili da li vi želite da se one dese, kako se
dešavaju?

M: I jedno i drugo. Ja prihvatam i ja sam prihvaćen. Ja sam sve i sve sam ja. Budući da sam svet, ja
se ne bojim sveta. Budući da sam sve, čega bi se plašio? Voda se ne plaši vode, niti vatra vatre.
Takođe ni ja nisam uplašen, jer sam ja ništa da bih mogao iskusiti strah, ili da budem u opasnosti. Ja
75
nemam oblik niti ime. Vezanost za ime i oblik je ono što rađa strah. Ja nisam vezan, ja sam ništa, a
ništa se ne boji od ništa.
U suprotnom, sve se boji od ničega, jer kad stvari dodirnu ništa (prazninu), one postaju
ništa. To je isto kao jama bez dna, što god padne u nju, nestaje.

P: Da li je Bog osoba (ličnost)?

M: Sve dotle dok vi mislite o sebi kao o osobi, on je takođe osoba (ličnost). Kad ste vi sve, vi vidite
i njega kao sve.

P: Mogu li ja promenom ponašanja (držanja) da promenim činjenice (dela, istinu)?

M: Ponašanje je delo (činjenica). Uzmite ljutnju. Ja mogu biti besan, šetajući se po sobi tamo-amo;
ali u isto vreme ja znam da Ja jesam (ko sam), centar mudrosti i ljubavi, atom čistog postojanja.
Sve se stišava i um se utapa u smirenje.

P: Ipak, možda ste ponekad ljuti?!

M: Prema kome da budem ljuti i zbog čega? Ljutnja je dolazila i rastapala se pri podsećanju na ono
što jesam.
Sve je to igra guna (svojstava kosmičke materije). Kada poistovetim Sebe sa njima, ja sam
njihov rob. Kada stojim nezavisno, ja sam njihov gospodar.

P: Možete li uticati na svet s vašim stavom (ponašanjem)? Odvajajući sebe od sveta, vi gubite svu
mogućnost (nadu) da mu pomognete.

M: Kako to može biti? Sve sam Ja sâm - da li ja ne mogu da pomognem sebi? Ja se ne

poistovećujem ni sa kim pojedinačno (posebno), jer ja sam sve - i posebno i univerzalno (sveopšte).

P: Možete li onda pomoći meni, pojedinačnoj osobi?

M: Ali ja vam pomažem uvek - iz unutrašnjosti (Duše). Moje Sopstvo i vaše Sopstvo su jedno. Ja to
znam, ali vi ne. To je sva razlika i to ne može tako stalno trajati.

P: A kako vi pomažete celom svetu?

M: Gandhi je mrtav, ipak njegov um prožima zemlju.

Misao gnanija (mudraca) prožima čovečanstvo i deluje neprekidno za dobrobit. Budući
bezimena, i dolazeći iznutra, ona je moćnija i kompletnija.
Na taj način se svet usavršava - unutarnje potpomaže i blagosilja spoljašnje.
Kada gnani (mudrac) umre, on nije prisutan, na isti način kao što reka nije više kad se ulije u
more; ime i oblik ne postoje više, ali voda ostaje i postaje jedno sa okeanom.
Kad se gnani (mudrac) sjedini sa univerzalnim umom, sva njegova dobrota i mudrost
postaju nasledstvo (baština) čovečanstva i unapređuju svako ljudsko biće.

P: Mi smo vezani za našu ličnost. Našu individualnost, našu različitost od drugih mi cenimo jako
mnogo. Vi izgleda da kritikujete oboje kao beskorisne. Od kakve je praktične koristi za nas vaše
manifestovanje?

M: Neispoljeno, ispoljeno, individualno, lično - (nirguna, saguna, avyakta, vyakti); sve su to samo
reči, tačke posmatranja, mentalno delovanje. Nema realnosti u njima. Istina se doživljava u tišini.
76
 Vi se vezujete za lično - ali vi ste samo svesni da ste ličnost kad ste u nevolji - kada niste u
nevolji vi ne mislite o sebi.

P: Niste mi kazali o primeni nemanifestovanog.

M: Svakako, morate spavati da biste se probudili, morate umreti da biste živeli, morate se rastvoriti
da biste ponovo dobili novi oblik. Morate porušiti da biste ponovo gradili, uništiti da biste ponovo
stvarali.
Svevišnji je univerzalni rastvarač, koji nagriza svaku sadržinu (koja je u njemu), koji
sagoreva (transformiše) svaku prepreku (smetnju).
Bez apsolutnog negiranja svega, tiranija stvari bila bi apsolutna.
Svevišnji je najveći usklađivač, garant sveopšte i savršene ravnoteže - života u slobodi. On
vas rastapa i na taj način ponovo utvrđuje (uspostavlja) vaše istinsko biće.

P: To je sve lepo (dobro) na njegovom sopstvenom nivou. Ali kako se to odvija u svakodnevnom
životu?

M: Svakodnevni život je život delovanja. Voleli vi to ili ne, vi morate delovati. Bilo šta da radite za
svoju sopstvenu korist akumulira se i postaje eksplozivno (razarajuće); jednog dana se to oslobađa i
stvara pustoš u vama i vašem svetu.
Kada vi obmanjujete sebe da radite za dobrobit svih, to čini stvar još gorom, jer vi ne treba
da budete vođeni vašim sopstvenim idejama o tome šta je dobro za druge.
Čovek koji proklamuje da zna šta je dobro za druge, je opasan.

P: Kako onda da se osoba angažuje?

M: Niti za sebe, niti za druge, već za cilj samoga rada. Stvar koja je vredna da se uradi ima svoju
sopstvenu svrhu i smisao. Ne činiti ništa ima smisao nečeg sasvim drugog. Ne vezuje. Bog nije
stvorio stvar da služi drugoj. Svaka je stvorena za svoju sopstvenu korist. Pošto je ona stvorena za
sebe samu, ona se ne sukobljava ni sa čim. Vi koristite stvari i ljude za svrhe koje su njima tuđe i vi
stvarate haos sa svetom i samim sobom.

P: Vaše istinsko biće je stalno sa nama, vi to kažete. Kako to da ga mi ne primećujemo?

M: Da, vi ste uvek Svevišnji. Ali je vaša pažnja usredsređena na stvari, fizičke ili mentalne. Kada je
vaša pažnja dalje od stvari i nije fiksirana na nešto drugo, u tom intervalu (razmaku) vi ste čisto
biće.
Kada kroz praksu razlučivanja i nevezanosti (viveka - vairagya), vi izgubite osećaj čula i
mentalnih stanja, čisto biće (Sopstvo) se pojavljuje kao prirodno stanje.

P: Kako da se učini kraj ovom osećaju odvojenosti?

M: Sa usredsređenjem uma na "Ja Jesam" na osećaj Sopstva (bića), misao "ja sam ovo ili ono" se
rastapa (nestaje); "ja sam jedino svedok" ostaje i to se takođe utapa u "ja sam sve". Onda sve
postaje Jedno i Jedan - svoj sopstveni, neodvojiv od mene (tj. od vas).
Napustite ideju odvojenosti, "Ja" ("mene") i pitanje "čije iskustvo?" se neće pojavljivati.

P: Vi govorite iz vašeg sopstvenog iskustva? Kako bih ja to mogao učiniti svojim?

77
M: Vi govorite o mom iskustvu kao da je različito od vašeg iskustva, jer vi verujete da smo mi
odvojeni. Ali nismo. Na dubljem nivou moje iskustvo je i vaše iskustvo. Zaronite duboko unutar
sebe samog i pronaći ćete to lako i jednostavno.
Idite u smeru "JA JESAM".

25. ČVRSTO SE DRŽITE ZA "JA JESAM"

Pitalac: Da li ste vi ikada radosni ili tužni? Da li poznajete radost i bol?

Maharadž: Nazovite ih kako želite. Za mene su oni samo stanja uma, a ja nisam um.

P: Da li je ljubav stanje uma?

M: Ponovo, to zavisi šta vi podrazumevate pod ljubavlju. Želja je, naravno, stanje uma. Ali
ostvarenje jedinstva je iznad uma. Za mene ništa ne postoji sem njega (Jedinstva). Sve je Sopstvo,
sve sam Ja sam.
Videti sebe u svakome i svakoga u sebi najsigurnije jeste ljubav.

P: Kada vidim nešto lepo (poželjno), ja to želim. Ko tačno želi to? Sopstvo ili um?

M: Pitanje je pogrešno postavljeno. Ne postoji "ko". Postoji želja, strah, ljutnja, a um kaže - ovo
sam ja, ovo je moje. Ne postoji stvar, koja bi se mogla nazvati "ja" ili "moje". Želja je stanje uma,
viđena i imenovana (nazvana) umom. Bez uma koji uviđa (opaža) i imenuje, gde je želja?

P: Postoji li tako nešto kao opažanje bez imenovanja?

M: Naravno. Imenovanje ne može ići iznad uma, dok je opažanje sama svesnost.

P: Kada neko umre, šta se stvarno dešava?

M: Ništa se ne dešava!! Nešto postaje ništa. Ništa je bilo, ništa ostaje.

P: Sigurno da postoji razlika između života i smrti. Vi govorite o životu kao smrti i smrti kao
životu.

M: Zašto se vi sekirate ako jedan čovek umre, a ne brinete bar malo o milionima koji umiru
svakodnevno? Celi univerzumi implodiraju i eksplodiraju svakog momenta - da li da plačem za
njima? Jedna stvar mi je sasvim jasna: da sve što postoji, živi i pokreće se ima sopstvenu bit u
svesnosti, a ja sam u, i iznad, te svesti. Ja sam u njoj kao svedok. Ja sam iznad toga kao Biće.

P: Sigurno da vi brinete kad je vaše dete bolesno, sigurno da?

M: Ja ne postajem frustriran. Samo činim najneophodnije. Ja ne brinem o budućnosti. Ispravan

odgovor u svakoj situaciji je u mojoj prirodi. Ja ne stajem da razmislim šta da radim. Ja delujem i
idem dalje. Rezultati ne utiču ne mene. Ja čak i ne brinem da li su oni dobri ili loši. Ma kakvi da su,
oni su tu - ako se vrate k meni, ja se bavim njima ponovo.
Ne postoji osećaj svrhe u mom radu bilo čega. Stvari se dešavaju kako se dešavaju - ne zbog
toga što sam ja učinio da se dese, već je to zbog Ja Jesam da se one dešavaju.

78
 U stvarnosti ništa se nikada ne dešava. Kada je um uznemiren on pleše Šiva ples, kao što
uznemirene vode jezera čine da Mesec pleše u njihovom odsjaju. To je sve pojavljivanje usled
pogrešnih ideja.

P: Svakako, vi ste svesni mnogih stvari i ponašate se u saglsnosti sa njihovom prirodom. Vi gledate
na dete kao na dete, a odraslog kao odraslog.

M: Upravo kao što ukus soli prožima veliki okean i svaka pojedinačna kap morske vode ima isti
ukus, tako mi svako iskustvo daje dodir istine (realnosti), uvek svežeg ostvarenja mog sopstvenog
bića.

P: Da li ja postojim u vašem svetu, kao što vi postojite u mom?

M: Naravno, vi jeste i ja jesam. Ali samo kao (skupne) tačke u svesnosti. Mi nismo ništa odvojeno
od svesnosti Ovo mora biti potpuno shvaćeno; svet lebdi u svesnosti; nema svesnosti, nema sveta.

P: Postoje mnoge (skupne) tačke u svesti; da li su one mnogi svetovi?

M: Uzmite san kao primer. U bolnici može biti mnogo pacijenata, svi spavaju, svi sanjaju, svako
sanja svoju sopstvenu privatnost, lični san, nesrodan, iskren, koji ima jedan zajednički faktor -
bolest. Slično, mi smo odvojili sebe u našem zamišljanju od istinitog (realnog) sveta opšteg iskustva
i zaključali sebe u oblak (zamračenost) ličnih želja, strahova, slika i misli, ideja i koncepata
(planova).

P: Ovo mogu da razumem. Ali šta bi mogao biti uzrok ogromnim razlikama personalnih svetova?

M: Razlike nisu tako velike. Svi snovi su nametnuti od zajedničkog sveta. Do izvesnog stepena oni
oblikuju i utiču jedan na drugi (međusobno). Osnovna jednakost deluje uprkos svega. U suštini toga
svega leži samozaborav; neznanje 'ko sam ja'.

P: Da bih zaboravio, prethodno moram znati. Da li sam ja znao ko sam, pre nego što sam to
zaboravio?

M: Naravno. Samozaborav je usađen u samoznanje. Svesnost i nesvesno su dva aspekta (istog)

života. Oni postoje zajedno. Da biste znali svet, vi zaboravite sebe - da biste znali sebe, vi
zaboravite svet (a uvek postojite).
Šta je svet uopšte? Kolekcija sećanja. Prilepite se za jedinu stvar koja vredi, držite se čvrsto
za "JA JESAM" i napustite sve ostalo. Ovo je sadhana. U ostvarenju ne postoji ništa za šta se treba
držati i ništa što treba zaboraviti. Sve je poznato, ništa nije zapamćeno.

P: Šta je uzrok samozaborava?

M: Ne postoji uzrok, jer nema zaboravljanja. Mentalna stanja slede jedno za drugim, i svako briše
prethodno. Samosećanje je jedno mentalno stanje, a samozaborav je drugo. Ona se smenjuju kao
dan i noć. Istina (stvarnost) je iznad oba.

P: Sigurno da mora postojati razlika između zaborava i neznanja. Neznanje ne treba uzrok.
Zaboravljanje predstavlja prethodnicu saznanju, a takođe i sposobnost ili tendenciju da zaboravi
(saznato). Prihvatam da ne mogu istraživati razumom nesaznajno, ali zaboravljanje mora imati neku
osnovu.

79
M: Ne postoji takva stvar kao neznanje. Postoji samo zaboravljanje. Šta je loše u zaboravljanju?
Jednostavno je zaboravljati kao i sećati se.

P: Nije li propast zaboraviti sebe?

M: Isto tako loše kao i sećati se sebe neprestano. Postoji stanje iznad zaboravljanja i
nezaboravljanja - prirodno stanje. Sećati se, zaboravljati - sve su to stanja uma, umne ograde,
misaone ograde, svetovne ograde. Uzmimo jedan primer, ideju ’biti rođen’. Ja sam rođen - to mi je
rečeno. Ja se ne sećam, rečeno mi je da ću umreti. Ja to ne očekujem. Vi ste mi rekli da sam
zaboravio, ili ja oskudevam u imaginaciji. Ali ja se samo ne mogu setiti onoga što se nikada nije
desilo, niti očekivati potencijalno nemoguće. Tela su rođena i tela umiru, ali šta je to za mene? Tela
dolaze i odlaze u svesnosti, a svesnost sama ima svoj izvor u meni. Ja sam život, a moji su um i
telo.

P: Vi kažete da je u temelju sveta potpuni samozaborav. Da bih zaboravio ja moram da se sećam.

Šta sam zaboravio, da bih se setio? Ja nisam zaboravio da ja jesam.

M: Ovaj "JA JESAM" takođe može biti deo zablude.

P: Kako to može biti? Vi mi ne možete dokazati da ja nisam. Čak i kad sam ubeđen da ja nisam - ja
jesam.

M: Istina ne može biti dokazana niti nedokazana. Unutar uma vi to možete, a iznad uma nemate
potrebe. U stvarnosti pitanje "šta je stvarnost?" se ne pojavljuje. Manifestovano (saguna) i
nemanifestovano (nirguna) nisu različiti.

P: U tom slučaju sve je stvarno.

M: Ja sam sve. Kao ’Ja sam’ sve je stvarno. Odvojeno od mene ništa nije stvarno.

P: Ja ne osećam da je svet rezultat pogreške.

M: Vi to možete reći nakon potpunog istraživanja, ne pre. Naravno, kad vi razaznate i odbacite sve
što je neistinito, ono što ostaje je istinito.

P: Da li išta ostaje?

M: Istinito ostaje. Ali ne budite obmanuti rečima!

P: Od pradavnih vremena, u toku bezbrojnih rođenja, ja sam gradio i poboljšavao i ulepšavao moj
svet. On niti je savršen, niti je nerealan. To je proces.

M: Vi grešite. Svet nema postojanje odvojeno od vas. U svakom momentu on je samo refleksija
(odraz) vas samih. Vi ga stvarate, i vi ga transformišete (razarate).

P: I ponovo se gradi i usavršava.

M: Da bi ga usavršili (poboljšali) vi ga morate opovrgnuti. Mora se umreti da bi se živelo. Ne

postoji ponovno rođenje, a da nema smrti (jedino kroz smrt).

P: Vaš svet može biti savršen. Moj lični svet se usavršava.

80
M: Vaš lični univerzum ne postoji sam po sebi. On je samo ograničen i iskrivljen pogled na
stvarnost. Nije univerzum onaj koji treba usavršavanje, već vaš način posmatranja.

P: Kako vi gledate na to?

M: To je stanje (pozornica) u kojem se odigrava svetovna drama. Kvalitet predstave, sve ono što je
važno nije šta učesnici govore i rade, već kako to rade i govore.

P: Ja ne volim tu ideju o igri (lila). Ja bih radije uporedio svet sa radnim poljem u kome smo mi
graditelji.

M: Vi uzimate to suviše ozbiljno. Šta ima loše u igri? Vi imate cilj jedino dotle dok niste kompletni
(potpuni); sve dotle punoća, savršenstvo, je cilj. A kada ste vi potpuni (savršeni) u sebi samom,
potpuno integrisani (celoviti) iznutra i spolja onda vi uživate univerzum; vi se ne mučite (naprežete)
uopšte.
Za necelovite (neostvarene) vi ćete im izgledati da radite naporno, ali to je samo njihova
obmana. Sportista izgleda da čini ogromne napore, ali njegov jedini motiv je igra i paradiranje
(razmetanje).

P: Da li vi hoćete da kažete da se Bog samo igra, da je On angažovan u besciljnu akciju?

M: Bog nije samo istinit i dobar, On je takođe prelep (satyam - shivam - sundaram). On stvara
lepotu.

P: Dakle, onda je lepota njegov cilj!

M: Zašto vi umećete cilj? Cilj (svrha) upliće kretanje, promenu, osećaj nesavršenosti
(nedovoljnosti). Bog ne teži lepoti - sve što On radi je prelepo. Da li bi vi rekli da cvet pokušava da
bude lep? On je lepota po samoj svojoj prirodi. Slično tome Bog je savršenstvo Sam po Sebi, a ne
napor (pokušaj) za savršenstvom.

P: Cilj ispoljava sebe u lepoti.

M: Šta je lepota? Sve što se opaža s blaženstvom (savršenom srećom) je lepo. Blaženstvo je suština
lepog.

P: Vi govorite o Sat - Chit - Anandi (Postojanje - Svest - Blaženstvo). To ’ja jesam’ je očevidno. Da
ja znam je jasno. To ja sam srećan nije potpuno jasno. Gde je moja sreća nestala?

M: Budite potpuno svesni vašeg sopstvenog bića i bićete neprekidno u blaženstvu. Pošto vi
odvodite (sklanjate) svoj um od sebe samog i činite da on luta tamo gde vi niste (po onome što vi
niste), vi gubite osećaj o dobrobiti, da budete dobro.

P: Postoje dva puta pred nama - put napora (yoga marga), i put uživanja (bhoga marga). Oba vode
istom cilju - oslobođenju.

M: Zašto vi zovete bhoga (uživanje) putem? Kako vam uživanje može doneti oslobođenje?

P: Savršen isposnik (jogi) će naći istinu. Savršen uživalac (bhogi) takođe će doći do nje.

81
M: Kako to može biti? Nisu li oni kontradiktorni?

P: Ekstremi se sureću. Biti savršen bhogi (uživalac) je mnogo teže nego biti savršen jogi (isposnik).
Ja sam ponizan čovek i ne smem se usuditi da procenjujem vrednosti. Oba, i jogi i bhogi, na kraju
krajeva, su zainteresovani traganjem za srećom. Jogi je želi neprestano, bhogi je zadovoljan sa
prekidima. Često bhogi teži jače nego jogi.

M: Kakva je vrednost vaše sreće kad vi morate da težite i radite za nju? Sreća je spontana (prirodna,
izvorna) i beznaporna.

P: Sva bića tragaju za srećom. Smisao je samo drugačiji. Neki je traže unutra i zato su nazvani
jogiji. Neki je traže napolju i proglašeni su (osuđeni su) kao bhogiji. Ipak oni su potrebni jedni
drugima (međusobno).

M: Zadovoljstvo i bol se smenjuju naizmenično. Sreća je nepromenjiva. Ono što vi možete tražiti i
naći, nije prava stvar. Nađite ono što nikad niste izgubili, nađite neotuđivo.

26. LIČNOST (PERSONALNOST), PREPREKA

Pitalac: Kako mogu da sagledam, svet je škola joge, a sam život je joga praksa. Svako žudi za
savršenstvom, a šta je joga nego težnja za većim (jedinstvom). Nema ničeg prezrenog u vezi
"običnog" ("jednostavnog") čoveka (ljudi) i njihovih "zajedničkih" ("opštih") života. Oni teže toliko
snažno i pate isto kao i jogiji, jedino što oni nisu svesni njihovog stvarnog cilja.

M: Na koji su način vaši obični ljudi - jogiji?

P: Njihov konačni cilj je isti. Ono što jogi ostvaruje pomoću odricanja (tyaga), obični čovek to
ostvaruje putem iskustva (bhoga). Put bhoge je nesvestan i prema tome ponavljajući i produžen,
dok je put joge promišljen i intenzivan i, prema tome, može biti brži.

M: Možda se periodi joge i bhoge naizmenično smenjuju, prvo bhogi, zatim jogi, onda ponovo
bhogi, onda ponovo jogi.

P: Šta tu može biti svrha?

M: Slabe želje mogu da se odbace pomoću ispitivanja i meditacije, ali jake želje, duboko
ukorenjene moraju biti ispunjene i njihovi plodovi, slatki ili gorki, iskušani.

P: Zašto bi mi onda hvalili jogije a nipodaštavali bhogije? Svi su jogiji na neki način.

M: Na ljudskoj skali vrednosti promišljen napor se smatra dostojnim hvale. U stvarnosti oba i jogi i
bhogi slede svoju sopstvenu prirodu saglasno prilikama i mogućnostima. Jogijski život je
rukovođen jednom željom - naći Istinu; bhogi služi mnogo gospodara. Ali bhogi postaje jogi, a jogi
može da se ponovo vrati na put bhoge. Konačni rezultat je isti.

P: Buda je rekao da je strahovito važno čuti da postoji prosvetljenje, potpuni preobražaj u svesnosti.
Dobra vest se može uporediti sa iskrom u brodskom tovaru pamuka; polako ali nemilosrdno ceo
tovar ona će pretvoriti u pepeo. Slično će i dobra vest o prosvetljenju, ranije ili kasnije, doneti
preobražaj.
82
M: Da, prvo slušanje (shravana), zatim pamćenje (smarana), razmišljanje (manana) i tako dalje. Mi
smo na poznatom terenu. Čovek koji je čuo vest postaje jogi, dok ostali nastavljaju u njihovoj
bhogi.

P: Ali vi se slažete da živeći život - jednostavno živeći ljudski život u svetu, budući rođen da umre i
umirući da bude rođen - napredan (duhovan) čovek sa svojom čistom zapreminom (masom) nađe
svoj put upravo kao što reka nađe svoj put do mora sa čistom masom vode koju skupi.

M: Pre nego što je postojao svet bila je svest. U svesnosti on je došao u postojanje, u svesnosti je
trajao, i u čistoj svesti će nestati. U temelju svega je osećaj "JA JESAM". Stanje uma: "postoji svet"
je drugorazredno, jer da bih bio, ne trebam svet, svet treba mene.

P: Želja za životom je izvanredna stvar.

M: Ipak, veća je sloboda od zalaganja za životom.

P: Sloboda od kamena?

M: Da, sloboda od kamena, i mnogo više pored toga. Sloboda neograničena i svesna.

P: Da li je ličnost potrebna za sakupljanje iskustava?

M: U stanju u kakvom ste vi sad, ličnost je samo prepreka (smetnja). Poistovećivanje sa telom može
biti dobro za dete, ali istinsko odrastanje (napredovanje) zavisi od sklanjanja tela s puta. Normalno,
već u ranom periodu života treba prerasti želje zasnovane na telesnom. Čak i bhogi, koji ne
odbacuje uživanja, ne bi trebalo da teži za onim željama, koje je već iskusio. Navika, želja za
ponavljanjem, frustrira oboje i jogija i bhogija.

P: Zašto vi smatrate da persona (vyakti) nije od važnosti i ne vrednujete je? Ličnost je primarni
faktor naše egzistencije. Ona zauzima celokupnu predstavu (život u svetu).

M: Sve dok vi ne vidite da je to samo navika, sagrađena na sećanju, podstaknuta željom, vi ćete
misliti o sebi kao ličnosti - koja živi, oseća, misli, deluje, odmara se, uživa ili pati. Postavite sebi
pitanje: "da li je to tako?", "ko sam ja?", "šta je iza i iznad svega ovoga?" I uskoro ćete uvideti vašu
pogrešku. A u samoj prirodi pogreške (iluzije) jeste da prestaje da bude (iluzija) kada se uoči.

P: Jogu življenja, samog života, možemo nazvati Prirodna Joga (nisarga yoga). To me podseća na
Svevišnju Jogu (Adhi Yoga), koja se spominje u Rig-Vedi, i koja je opisana kao venčanje života sa
umom.

M: Život koji se živi misaono (osmišljeno), u punoj svesnosti, je sama po sebi Nisarga Yoga
(Prirodna Joga).

P: Šta znači venčanje života i uma?

M: Živeti u spontanoj svesnosti, svesnosti spontanog življenja, potpuno zainteresovan za svoj život
- sve ovo je uključeno.

P: Sharada Devi, supruga Sri Ramakrišne Paramahamse, imala je običaj da ukori svoje učenike
zbog suviše velikog napora. Ona ih je uporedila sa mangoima na drvetu, koji su otkinuti pre nego
83
što su sazreli. "Zašto žuriti?", ona je obično govorila. "Sačekajte dok potpuno ne sazrite,
razmekšani i slatki."

M: Koliko je ona bila u pravu! Ima ih tako mnogo koji smatraju zoru za podne, trenutno iskustvo za
potpuno ostvarenje i uništavaju čak i ono malo što su ostvarili neumerenim ponosom. Poniznost i
smirenost su bitni za tragaoca (sadhaku), koji je napredan. Jedino potpuno sazreo gnani (mudrac)
može dopustiti sebi potpunu spontanost.

P: Postoje izgleda škole joge gde je student posle prosvetljenja obavezan da bude u tišini od 7, ili
12, ili 15, ili čak 25 godina! Čak je Bhagavan Sri Ramana Maharshi nametnuo sam sebi 20 godina
ćutanja pre nego što je počeo da podučava.

M: Da, unutarnji plod mora da sazri. Dok se to ne desi, disciplina (sadhana) življenja u svesnosti,
mora da se nastavi. Postepeno praksa (sadhana) postaje sve više i više suptilna, dok ne postane
potpuno čista.

P: Krishnamurti takođe govori o življenju u svesnosti.

M: On je uvek ciljao direktno u "bitno" ("osnovno") - "konačno". Da, konačno sve se joge
završavaju u vašoj Adhi jogi (Svevišnjoj jogi), venčanju svesti (neveste) - sa životom
(mladoženjom). Svesnost i biće (sat-chit) se susreću u blaženstvu (ananda). Da bi se blaženstvo
rodilo mora postojati spajanje, kontakt, potvrđivanje jedinstva u dualnosti.

P: Budha je takođe rekao da je za postizanje nirvane neophodno postojanje živih bića. Svesnosti je
neophodan život da bi rasla.

M: Svet sam po sebi je kontakt (dodir) - ukupnost svih kontakata aktuelizuje se u svesnosti. Duh
dodiruje materiju, a svesnost sledi rezultate. Takva svesnost, kada se uprlja sećanjem i očekivanjem
postaje prepreka. Čisto iskustvo ne vezuje; očekivanje zarobljeno između želje i straha je nečisto
(grešno) i stvara karmu (sudbinu).

P: Može li postojati sreća u jedinstvu? Ne zahteva li svaka sreća obavezno kontakt, prema tome
dualitet?

M: Nema ništa loše u dualnosti sve dok ona ne stvara sukob. Mnoštvo i različitost bez sukoba je
radost. U čistoj svesnosti je svetost. Za oduševljenje potreban je kontakt. Iznad jedinstva postojanja
je jedinstvo ljubavi. Ljubav je smisao i svrha dualnosti.

P: Ja sam usvojeno dete. Mog pravog oca nisam upoznao. Majka mi je umrla kad sam se rodio. Moj
hranitelj (očuh), zamolio je svoju suprugu, koja nije imala dece, da me usvoje - sasvim slučajno. On
je jednostavan čovek - poseduje tovarna kolica i vozi. Moja majka je domaćica. Sada imam 24
godine. Poslednjih dve i po godine sam putovao, neumorno, tragajući. Želim da živim dobrim
(poštenim) životom, svetim životom. Šta treba da radim?

M: Idite kući, preuzmite teret posla svog oca, pazite na svoje roditelje u njihovoj starosti. Oženite
devojku koja vas čeka, budite lojalni, budite jednostavni, budite ponizni. Skrivajte svoje vrline,
živite smireno.
Pet čula i tri kvaliteta prirode (gune) su vaših osam stupnjeva joge. A "JA JESAM" je Veliki
Podsetnik (mahamantra).
Možete iz njih naučiti sve što vam je potrebno da znate. Budite pažljivi, istražujte
neprestano. To je sve.
84
P: Ako samo življenje života oslobađa, zašto svi nisu oslobođeni?

M: Svi će biti oslobođeni. Nije važno šta vi živite, već kako živite, to je važno. Ideja prosvetljenja
je od vrlo velike važnosti. Samo saznanje da postoji takva mogućnost, menja potpuno ljudsku
perspektivu. To deluje kao zapaljiva šibica u gomili suve strugotine. Svi veliki učitelji nisu radili
ništa drugo. Mrvica (iskra) istine može da sagori planinu laži. Suprotno je takođe istina. Sunce
istine ostaje sakriveno iza oblaka samopoistovećivanja sa telom.

P: Ovo širenje dobre vesti prosvetljenja izgleda je vrlo važno.

M: Samo slušanje (saznanje) o njoj (toj vesti o prosvetljenju), je obećanje (nada) prosvetljenja.
Samo susret sa guruom je osiguranje prosvetljenja. Savršenstvo je posvećenje života i stvaralački
napor.

P: Da li ostvareni čovek ikada misli: "Ja sam ostvaren?" Nije li on iznenađen kad mu ljudi ukazuju
veliku pažnju? Ne smatra li on sebe za obično (svakodnevno) ljudsko biće?

M: Niti obično, niti neobično. Samo biva svestan i nežan - intenzivno (duboko). On posmatra sebe
bez povlađivanja u samoodređivanjima i samopoistovećivanjima. On ne zna sebe kao mesto
odvojeno od sveta. On je svet. On je potpuno oslobođen sebe, kao čovek koji je veoma bogat, ali
neprestano poklanja svoje bogatstvo. On nije bogat jer nema ništa; on nije siromašan jer daje
izobilno. On je upravo bez svojine. Slično, ostvareni čovek je bez ega; on je izgubio sposobnost da
se identifikuje sa bilo čim. On je bez odredišta, bez mesta boravišta, iznad prostora i vremena, iznad
sveta. On je iznad misli i reči.

P: Dobro, to je duboka tajna za mene. Ja sam običan čovek.

M: Vi ste onaj koji je dubok, kompleksan, tajanstven, težak za razumevanje. Ja sam jednostavnost
sama, u poređenju sa vama. Ja sam ono što jeste - bez ikakvog razlikovanja (posebnosti) biti to
unutra ili spolja, bilo moje ili vaše, dobro ili loše. Ono što je svet, ja jesam, ono što sam ja, svet
jeste.

P: Kako se to desilo da svaki čovek stvara svoj sopstveni svet?

M: Kad većina ljudi spava, svako sanja svoj sopstveni san. Jedino se onda pojavljuje pitanje o
mnogim različitim snovima (u budnom stanju) kad se oni svi vide kao snovi, kao nešto zamišljeno.

P: Čak i snovi imaju temelj (osnovu).

M: U sećanju. Čak i onda, ono što je zapamćeno, je samo drugi san. Sećanje neistine (lažnog) može
biti jedino izvor neistini. Nema ništa loše u sećanju kao takvom. Ono što je neistinito je njegov
sadržaj. Zapamtite činjenice, zaboravite mišljenja.

P: Šta je činjenica?

M: Ono što je opaženo pri čistoj svesnosti, nedodirnuto željom i strahom je činjenica.

27. BESPOČETNOST POČINJE VEČNO

85
Pitalac: Prethodnog dana sam vas pitao o dva puta napredovanja (evolucije) - odricanja i uživanja
(joge i bhoge). Razlika nije toliko velika kako izgleda - jogi se odriče da bi uživao, bhogi uživa da
bi se odricao!? Jogi se prvo odriče, a bhogi prvo uživa.

M: Pa šta? Ostavite jogija njegovoj jogi, a bhogija njegovoj bhogi.

P: Put bhoge meni izgleda bolji. Jogi je kao zeleni mango, odvojen od drveta neprestano i ostavljen
da sazri u slamnoj košari. Bez vazduha i pregrejan, on ne zri, ali pravo cvetanje (cvet) i miris su
izgubljeni.
Mango ostavljen na drvetu raste do pune veličine, boje i slatkoće, i uživa na svaki način.
Ipak, na neki način, joga donosi sve hvale, a bhoga sva prokletstva. Kako ja to vidim, bhoga je bolja
od joge.

M: Zbog čega tako govorite??

P: Ja sam posmatrao jogije i njihove ogromne napore. Čak i kad postanu ostvareni, ima nečeg
gorkog ili oporog u tome. Oni izgleda provode mnogo vremena u transevima (ekstazama), a kada
govore, oni uglavnom izgovaraju njihove svete knjige. U njihovom najboljem izdanju su takvi
gnani - (mudraci) kao cvetovi - savršeni, ali samo mali cvetovi, šireći svoj miris na malim
odstojanjima.
Postoje i neki drugi koji su kao šume - bogati, raznoliki, ogromni, puni iznenađenja, svetovi
u njima samima. Mora postojati razlog za ovu raznolikost.

M: Dobro, vi tako kažete. Po vama jedan zadobija podvige (dobrobiti) u svojoj jogi, dok se drugi
rascetava u bhogi.

P: Nije li to tako? Jogi se plaši života i traga za mirom, dok je bhogi avanturista, pun duha, ide
napred. Jogi je vezan za jedan ideal, dok je bhogi uvek spreman da istražuje.

M: Stvar je u tome: biti zadovoljan sa malim, ili težiti ka višem. Jogi je ambiciozan (častoljubiv),
dok je bhogi više pustolov (avanturista). Vaš bhogi izgleda da je bogatiji i zanimljiviji, ali to nije
tako u realnosti. Jogi je uvek oprezan, kao na oštroj ivici noža. On mora da bude - da zaseca duboko
i nežno, da bi prodro nepogrešivo u mnoge naslage neistine (obmane).
Bhogi obožava na mnogo oltara; jogi služi samo svom Sopstvu.
Nema svrhe u suprotstavljanju jogija bhogiju. Put koji vodi spolja (u prirodu) - pravritti,
obavezno prethodi putu povratka (nivritti) - odricanje. Smešno je sedeti, davati mišljenje
(prosuđivati) i deliti etikete. Sve doprinosi konačnom savršenstvu. Neki kažu da postoje tri aspekta
stvarnosti: Istina - Mudrost - Blaženstvo. Onaj koji traga za istinom postaje jogi, onaj koji traga za
mudrošću postaje gnani (mudrac); onaj ko traga za srećom postaje čovek od akcije.

P: Čuli smo o blaženstvu nedualnosti.

M: Takvo blaženstvo je više od prirode bilo kog mira. Zadovoljstvo i bol su plodovi delovanja -
pravednosti i nepravednosti.

P: Šta čini razliku?

M: Razlika je u davanju i grabljenju. Ma kakav da je put prilaza, na kraju svi postaju jedno.

P: Pošto ne postoji razlika u cilju, zašto postoji razlika u prilazima?

86
M: Neka svako deluje saglasno svojoj prirodi. Krajnji cilj će biti ostvaren na svaki način. Sve vaše
diskriminacije i klasifikacije su sasvim u redu, ali one ne postoje u mom slučaju.
Kao što opis sna može biti detaljan i precizan, mada nema neku osnovu, tako i vaš obrazac
nije ništa drugo do vaše sopstvene pretpostavke. Vi počinjete sa jednom idejom i završavate sa
istom idejom u različitoj odeći.

P: Kako vi vidite stvari?

M: Jedna i sve su iste za mene. Ista svesnost (chit) se pojavljuje kao biće (sat) - postojanje i kao
blaženstvo (ananda). Chit (svesnost) u kretanju je Ananada (Blaženstvo). Svesnost (chit) u
mirovanju je biće (postojanje).

P: Vi ipak pravite razliku između kretanja i mirovanja.

M: U tišini govori nerazličitost. Reči donose razliku. Nemanifestovano (nirguna) nema ime, sva
imena se odnose na manifestovano (saguna). Beskorisno je pokušavati rečima izraziti ono što je
iznad reči. Svesnost (chidananda) je duh (purusha), svesnost je i materija (prakriti). Nesavršen duh
je materija, savršena materija je duh. U početku, kao i na kraju sve je jedno. Sve razlike
(posebnosti) su u umu (chitta); ne postoji nijedna razlika u stvarnosti (chit) - u istini. Kretanje i
mirovanje su stanja uma i ne mogu postojati bez svojih suprotnosti. Samo po sebi ništa se ne kreće,
ništa ne miruje. Ogromna (žalosna) je pogreška pripisivati mentalne konstrukcije apsolutnom
postojanju. Ništa ne postoji samo po sebi.

P: Vi izgleda poistovećujete mirovanje sa Svevišnjim stanjem.

M: Postoji mirovanje kao stanje postojanja (bića) - atmaram. Prvo dolazi i odlazi, dok je istinsko
mirovanje samo srce (suština) delovanja. Nažalost, jezik je mentalni instrument i deluje jedino u
suprotnostima.

P: Kao svedok, da li vi radite ili mirujete?

M: Svedočenje je iskustvo, a mirovanje je sloboda od iskustva.

P: Mogu li oni koegzistirati, kao uzburkanost talasa i smirenost duboke koegzistencije (stapanja) u
okeanu?

M: Iznad uma ne postoji tako nešto kao iskustvo. Iskustvo je dualističko stanje. Vi ne možete
govoriti o stvarnosti kao o iskustvu. Jednom kad se ovo shvati nećete više gledati na bivanje i
postajanje kao odvojene i suprotne. U istini (realnosti) oni su jedno i nerazdvojivo, kao koren i
grane istog drveta. Oboje mogu postojati jedino u svetlosti svesti, koja opet, izranja u javi
(saznanju) osećanja "JA JESAM". Ovo je glavna činjenica. Ako ovo izgubite (ne spoznate),
propustili ste sve.

P: Da li je osećaj bivanja (postojanja "JA JESAM") jedino produkt iskustva? Velika objava
(Mahavakya) 'tat – sat' nije bilo samo način pominjanja?

87
M: Što god da je rečeno samo je govor. Šta god da je zamišljeno samo je misao. Stvarni smisao je
neobjašnjiv, mada može da se iskusi. Mahavakya (tat - sat 2 ) je istina, ali vaše ideje su lažne, jer su
sve ideje (kalpana) lažne.

P: Da li je tvrđenje: "Ja sam to" lažno?

M: Naravno! Tvrđenje je mentalno stanje. U "To" ne postoji "JA JESAM". Sa pravom spoznajom
"JA JESAM" se pojavljuje i "To" je zasenjeno. Ali kao što zvezde blede kada se sunce rađa, i kao
što sa suncem dolazi svetlost, tako sa saznanjem Sopstva dolazi blaženstvo (chidananda). Uzrok
blaženstva je tražen u "ne - ja" i na taj način počela je prepreka (ropstvo).

P: Da li ste vi u vašem svakodnevnom životu svesni vašeg stvarnog (istinskog) stanja?

M: Niti svestan, niti nesvestan. Ja ne trebam potvrđivanja (ubeđivanja). Ja živim hrabro. Hrabrost je
moja suština, koja je ljubav života. Ja sam oslobođen od sećanja i očekivanja, nezabrinut
(ravnodušan) time šta ja jesam ili šta nisam. Ja se ne odajem rđavoj navici samoopisivanja; soham i
brahmasmi ("Ja sam On", "Ja sam Svevišnji") nemaju svrhu za mene. Ja imam hrabrost da budem
ništa, i da vidim svet onakav kakav jeste: ništa. To zvuči jednostavno, samo pokušajte!

P: Ali, šta vam daje hrabrost?

M: Kako su izopačeni vaši pogledi (shvatanja)!? Treba li hrabrost da bude dáta? Vaše pitanje sadrži
u sebi to da je uznemirenost normalno stanje, a da je hrabrost nenormalna. To je poseban krug.
Uznemirenost i iščekivanje su rođeni od imaginacije (zamišljanja) - Ja sam slobodan od oboje. Ja
sam jednostavno postojanje i nemam potrebe za ničim da bih se na to oslanjao.

P: Ako vi ne znate sebe, od koje je svrhe vaše postojanje (biće) vama? Da biste bili srećni sa onim
što ste, morate znati ono što jeste.

M: Postojanje (biće) sija kao saznanje, saznavanje je toplota (suština) u ljubavi. To je sve jedno. Vi
zamišljate odvojenosti i zabrinjavate sebe pitanjima. Ne zabrinjavajte sebe previše formulacijama
(opisivanjima). Čisto postojanje (biće) ne može biti opisano.

P: Ako stvar nije saznata i iskušana, nije od koristi za mene. Ona mora postati deo mog iskustva,
pre svega.

M: Vi srozavate realnost (istinu) na nivo iskustva. Kako može realnost (istina) zavisiti od iskustva,
kad je ona sam temelj (na kome su) iskustva (uopšte moguća). Realnost (istina) je u samoj činjenici
iskustva, ne u njegovoj prirodi. Iskustvo je, na kraju krajeva, stanje uma, dok postojanje (istina)
sigurno nije stanje uma.

P: Ponovo sam zbunjen. Da li je postojanje odvojeno od saznanja?

M: Odvojenost je pojavljivanje (spoljašnost). Kao što san nije odvojen od snevača, tako i saznanje
nije odvojeno od postojanja (bića). San je sanjač, saznavanje je znalac, razlika je samo verbalna.

P: Mogu sad da shvatim da su sat (postojanje) i chit (svesnost) jedno. Ali šta je sa blaženstvom
(ananadom)? Postojanje i svesnost su uvek prisutni zajedno, ali blaženstvo zasija samo povremeno.

2
Tat je takvost ili postojanje, prevodi se kao 'to'. Sat je ćisto biće, koje je, opet, sámo postojanje. Otuda njihov identitet.
Smisao je da je najviše biće ono što jeste, ovde i sada; da biće i suština nisu različiti niti skriveni.
88
M: Neuznemireno stanje postojanja (biti) je blaženstvo; uznemireno stanje je ono što se pojavljuje
kao svet. U nedualnosti (jedinstvu) vlada blaženstvo; u dualnosti - ikustvo. Ono što dolazi i odlazi
je iskustvo sa svojom dualnosti bola i zadovoljstva. Blaženstvo nije da bude saznavano. Jedno
(osoba) je uvek blaženstvo, ali nikad blažena (srećna). Blaženstvo nije kvalitet (svojstvo).

P: Imam da Vam postavim jedno drugo pitanje. Neki jogiji ostvare svoj cilj, ali to nije od koristi
drugima. Oni ne znaju, ili nisu sposobni da to dele. Oni koji mogu da podele drugima ono što imaju,
iniciraju druge. Gde leži razlika?

M: Ne postoji razlika. Vaš pristup je pogrešan. Ne postoje drugi da pomažu. Bogat čovek, kad
razdeli sve svoje bogatstvo svojoj porodici, ne ostaje mu ni novčić da udeli prosjaku. Tako i mudar
čovek (gnani) se lišava svih svojih moći i posedovanja. Ništa, doslovno ništa, se ne može reći o
njemu. On ne može pomoći nikome, jer on je svako. On je siromah, a takođe i svoje siromaštvo,
lopov, a takođe i svoj lopovluk. Kako se njemu može reći da pomogne nekome, kad on nije odvojen
ni od koga? Ko misli o sebi kao odvojenom od sveta, neka on pomaže svetu.

P: Još postoji dualnost, postoje pitanja, postoji potreba da se pomogne. Tvrdnjom da je to samo kao
san, ništa nije ostvareno.

M: Jedino se može pomoći buđenjem iz sna.

P: Potreban je onaj koji budi.

M: Opet, ko je u snu? Budilac označava početak kraja. Ne postoje večni snovi.

P: Čak i kad je to bespočetnost?

M: Sve počinje sa vama. Šta je drugo bespočetnost?

P: Ja počinjem sa rođenjem.

M: To je ono što vi kažete. Da li je to tako? Da li vidite sebe kao početak?

P: Ja sam počeo upravo sad. Sve ostalo je sećanje.

M: Upravo tako. Bezpočetnost počinje večno (uvek). Na isti način, ja dajem večno, jer ja nemam
ništa. Biti ništa, nemati ništa, ne zadržavati ništa za sebe je najveći dar, najveća darežljivost.

P: Da li postoji neka zabrinutost (zainteresovanost)?

M: Naravno, ja sam zainteresovan (odgovoran), ali Sopstvo je sve. U praksi ja oblikujem dobru
volju, neisrcpnu i univerzalnu. Vi možete to nazvati ljubavlju, sveprožimajuću, sveiskupljujuću.
Takva ljubav je savršeno aktivna - bez napora.

28. SVA PATNJA SE RAĐA IZ ŽELJA

Pitalac: Ja dolazim iz daleka. Imam neka unutarnja iskustva, moja sopstvena, i želeo bih da
uporedim zapažanja.
89
Maharadž: Na svaki način. Da li vi poznajete sebe?

P: Ja znam da ja nisam telo. Niti sam um.

M: Šta vas navodi da to kažete?

P: Ja ne osećam da sam u telu. Osećam da sam svuda. U pogledu uma, ja mogu da ga takoreći
isključim ili uključim. To mi daje osećaj da ja nisam um.

M: Kada vi doživljavate sebe da ste svuda u svetu, da li vi ostajete odvojeni od sveta? Ili ste vi
svet?

P: I jedno i drugo. Ponekad osećam sebe da nisam ni telo, ni um, već jedno jedino svevideće oko.
Kada idem dublje u to, vidim sebe da sam sve što vidim i svet i ja postajemo jedno.

M: Vrlo dobro, a šta je sa željama? Imate li neke?

P: Da, one dolaze kratko i površno.

M: I šta vi radite sa njima?

P: Šta mogu da radim? One dolaze, one odlaze. Ja ih posmatram. Ponekad ja vidim moje telo i moj
um kako su angažovani u njihovom ispunjavanju.

M: Koje su želje bile ispunjene?

P: One su deo sveta u kojem živim. One su upravo tamo kao drveće i oblaci.

M: Nisu li one znak neke nesavršenosti?

P: Zašto bi one bile to? One su takve kakve jesu, a ja sam onakav kakav sam. Kako može
pojavljivanje i nestajanje želja uticati na mene? Naravno one utiču na oblik i sadržaj uma.

M: Vrlo dobro. Šta je vaša profesija?

P: Ja sam zatvorski službenik (brine o bivšim zatvorenicima).

M: Šta to znači?

P: Maloletni okrivljeni se puštaju na probni rad i postoje posebne ustanove i službenici (zatvorski)
koji posmatraju njihovo ponašanje i pomažu im da dobiju obuku (osposobljavanje) i nađu posao.

M: Morate li vi da radite.

P: Ko radi? Rad se dešava.

M: Imate li potrebu da radite?

P: Rad mi je potreban zbog novca. Ja ga volim, jer me on dovodi u kontakt sa živim bićima.

90
M: Zašto vam oni trebaju?

P: Oni mogu mene da trebaju i to je njihova sudbina, koja čini da ja uzimam da radim. To je život
na kraju krajeva.

M: Kako ste vi dospeli u sadašnje stanje?

P: Učenja Sri Ramana Maharshija su me dovela na moj put. Zatim sam sreo Douglasa Hardinga,
koji mi je pomogao pokazavši mi kako da radim na pitanju: "Ko sam ja?"

M: Da li je to bilo odjedanput ili postepeno?

P: To je bilo sasvim iznenada. Kao nešto zaboravljeno što se vratilo nazad u um. Ili kao iznenadni
bljesak razumevanja. "Kako jednostavno", rekao sam, "kako jednostavno; ja nisam ono što sam
mislio da sam! Ja nisam ni posmatrač ni posmatrano; ja sam samo posmatranje."

M: Čak ne ni posmatranje, već onaj koji čini to posmatranje mogućim.

P: Šta je ljubav?

M: Kad je osećaj razlike u odvojenosti odsutan, to možete nazvati ljubav.

P: Zašto je toliki naglasak na ljubav između muškarca i žene?

M: Zato što je elemenat (osnov) sreće u tome tako naglašen.

P: Nije li to u svakoj ljubavi?

M: Ne obavezno. Ljubav može izazvati bol. Tada vi to zovete saosećanje.

P: Šta je sreća?

M: Harmonija između spoljašnjeg i unutrašnjeg je sreća. S druge strane, samopoistovećivanje

(identifikovanje) sa spoljnim uzrocima (stvarima) je patnja.

P: Kako se dešava samopoistovećivanje?

M: Sopstvo po svojoj prirodi zna jedino sebe. Zbog nemanja iskustva što god ono opazi to smatra
da je ono samo. Povređeno, ono uči da pazi (viveka) i da živi sámo (vairagya). Kada ispravno
ponašanje (uparati) postane normalno, snažna unutarnja težnja (mukmuksutva) pokreće ga da traga
za svojim izvorom. Sveća (svetlost) tela je upaljena i sve postaje jasno i svetlo (atmaprakash).

P: Šta je stvarni uzrok patnje?

M: Samopoistovećivanje sa ograničenim (vyaktitva). Osećaji (utisci) kao takvi, ma koliko jaki, ne

proizvode patnju. To je um, zbunjen pogrešnim idejama, okoreo razmišljajući: "Ja sam ovo", "ja
sam ono", koji se plaši gubitka i žudi za dobitkom (napredovanjem) i pati kad je osujećen.

P: Moj prijatelj je imao strašne snove iz noći u noć. Odlazak na počinak je bio teror za njega. Ništa
mu nije moglo pomoći.

91
M: Društvo stvarno dobrih bi mu pomoglo.

P: Život sam po sebi je noćna mora.

M: Plemenito prijateljstvo (satsang 3 ) je svevišnji lek za sve bolesti, fizičke i mentalne.

P: Uglavnom se ne može naći takvo prijateljstvo.

M: Tragajte unutra. Vaše sopstveno Sopstvo je vaš najbolji prijatelj.

P: Zašto je život tako pun suprotnosti?

M: On služi slamanju (uništenju) mentalnog ponosa. Mi moramo shvatiti kako smo jadni
(beznačajni) i bespomoćni. Sve dotle dok zavaravamo sebe sa onim što zamišljamo da smo, da
znamo, da imamo, da radimo, mi smo zaista u tužnoj nevolji (neprilici). Jedino u potpunoj
samonegaciji (odricanju) postoji šansa da otkrijemo naše istinsko biće.

P: Zašto je toliko stresa (bola) pri samoodricanju?

M: Isto toliko koliko i za samoostvarenje. Lažno Ja mora biti napušteno pre nego što istinsko
Sopstvo može biti pronađeno.

P: 'Ja' koje vi smatrate lažnim za mene je najtužnije stvarno. To je jedino Ja koje ja znam. Ono što
vi nazivate istinskim Sopstvm je samo koncept, način govora, kreacija uma, jedan privlačan duh.
Moje svakodnevno Ja nije lepo, priznajem, ali ono je moje sopstveno i jedino. Vi kažete da ja
jesam, ili imam, drugo (istinsko) Sopstvo. Da li ga vi vidite - da li je ono istinito za vas, ili da li vi
želite da ja poverujem ono što i vi sami ne vidite?

M: Ne skačite brzo za zaključcima. Stvarna potreba nije istinita, zamišljena poptreba nije lažna.
Percepcije (opažanja) zasnovane na osetima i uobličene u memoriji zahtevaju (sadrže u sebi)
posmatrača, čiju prirodu nikad niste pokušali da istražite. Dajte tome punu pažnju, istražujte to sa
voljenom pažnjom i vi ćete otkriti visine i dubine postojanja (Sopstva) o kojima uopšte niste sanjali,
zaokupljeni, kao što ste, u vašu slabašnu predstavu o sebi.

P: Moram biti u dobrom (pravom) raspoloženju da bih uspešno istraživao sebe samog.

M: Morate biti ozbiljni (nepokolebljivi), odani (s ciljem), istinski zainteresovani. Morate biti puni
želje za dobrobiti za sebe samog.

P: Ja sam sebičan, u redu.

M: Ne niste. Vi celo vreme uništavate sebe samog služeći čudnim dobrima, štetnim i lažnim. Na
svaki način budite sebični - ispravnim putem. Želite sebi najbolje, radite na onome što je dobro za
vas. Razorite sve prepreke između vas i sreće. Budite sve - volite sve - budite radosni - pružajte
radost.

P: Zašto ima tako mnogo patnje u ljubavi?

3
Satsang: druženje sa prosvetljenom osobom.
92
M: Sva patnja je rođena iz želje. Istinska ljubav nije nikad razočaravajuća (osujećena). Kako može
osećanje jedinstva biti razočaravajuće? Ono što može biti razočaravajuće je želja za ispoljavanjem
(izražavanjem). Takva želja je od uma. Kako je to sa svim mentalnim stvarima, razočarenje je
neminovno.

P: Kakvo je mesto (uloga) seksa u ljubavi?

M: Ljubav je stanje postojanja (bića). Seks je energija. Ljubav je mudra, seks je slep. Jednom kad
se shvati istinska priroda ljubavi i seksa, neće biti sukoba ili zabune.

P: Ima mnogo seksa bez ljubavi.

M: Bez ljubavi sve je zlo. Sam život bez ljubavi je zlo.

P: Šta da činim da volim?

M: Vi ste ljubav sami po sebi - kada niste uplašeni.

29. ŽIVETI JE JEDINI CILJ ŽIVOTA

Pitalac: Šta znači ne uspeti u jogi? Ko je neuspešan u jogi (yoga bhrashta)?

Maharadž: To je samo pitanje nekompletnosti. Onaj koji ne može da dovrši svoju jogu iz nekih
razloga smatra se neuspešnim u jogi. Ovakav neuspeh je samo privremen, jer ne može biti neuspeha
u jogi. Bitka se uvek dobija, jer to je borba između istinitog i lažnog. Lažno nema šanse.

P: Ko ne uspeva? Osoba - persona (vyakti) ili Sopstvo (vyakta)?

M: Pitanje je pogrešno postavljeno. Nema uopšte pitanja o neuspehu, niti u kratkoj trci (putu) niti u
dugoj. To je kao putovanje dugačkim i teškim putem u nepoznatom kraju. Od svih bezbrojnih
koraka postoji samo poslednji koji vas dovodi do vašeg odredišta. Ipak vi nećete smatrati sve
prethodne korake kao neuspešne. Svaki vas dovodi bliže vašem cilju, čak i kad morate da se vratite
nazad da zaobiđete prepreku. U stvarnosti svaki vas korak dovodi do vašeg cilja, jer biti uvek u
kretanju (napredovanju), učeći, otkrivajući, rešavajući, je vaša večna sudbina. Živeti je jedini cilj
života.
Sopstvo ne poistovećuje sebe sa uspehom ili neuspehom - sama ideja o postojanju (neko u
svetu) ovo ili ono je nezamisliva. Sopstvo razume da su uspeh i neuspeh relativni (povezani) i
uslovljeni, da su oni sama osnova i potka života. Učite od oboje i idite iznad. Ako niste naučili,
ponovite.

P: Šta treba da naučim?

M: Da živite bez brige za sebe. Zbog toga morate znati vaše sopstveno istinsko biće (svarupa) kao
nesavladivo, hrabro, uvek pobedonosno. Jednom kada saznate sa potpunom sigurnošću da vam ništa
ne može naškoditi, sem vaše sopstvene imaginacije (uobraženja), vi dolazite do toga da ne obraćate
pažnju na vaše želje i strahove, koncepte (pojmove) i ideje i živite samo sa istinom.

P: Šta može biti razlog da neki ljudi uspevaju, a drugi ne u jogi? Da li je to sudbina ili karakter, ili
jednostavno slučaj?

93
M: Niko nikad ne gubi u jogi. To je jedino stvar brzine (tempa) napretka. On je spor u početku i
brz na kraju. Kad je neko potpuno sazreo, ostvarenje je eksplozivno. To se dešava spontano
(prirodno), ili pri najmanjem nagoveštaju. Brzo nije bolje od sporog. Sporo sazrevanje i brzo
cvetanje se smenjuju. Oba su prirodna i ispravna.
Ipak, sve ovo je takođe jedino u umu. Kako ja vidim, ne postoji stvarno ništa od toga. U
velikom ogledalu svesti slike se pojavljuju i nestaju i jedino im sećanje daje kontinuitet. A sećanje
je materijalno - propadljivo, prolazno, kvarljivo. Na takvim slabim temeljima mi gradimo osećaj
(smisao, suštinu) ličnog postojanja - nejasnim, nestalnim, sanjalačkim. Ovakvo nejasno ubeđenje
"Ja sam ovo ili ono" zamračuje nepromenljivo stanje čiste svesti i čini da verujemo da smo mi
rođeni, da patimo i da umiremo.

P: Kao što se detetu ne može pomoći u rašćenju, tako i čovek, prisiljen prirodom, čini napredak.
Čemu onda napor? Gde je potreba joge?

M: Postoji napredak sve vreme. Sve doprinosi (kreće se) ka progresu. Ovo je progres u neznanju.
Krugovi neznanja mogu biti stalno proširivani, no oni ostaju ipak ograde (zatvori). Blagovremeno
(u pravo vreme) se pojavljuje Guru (koji vodi iz mraka u svetlost) da nas uči i inspiriše da vežbamo
jogu i događa se sazrevanje kao rezultat od koga se drevna moć neznanja rastapa pred rođenjem
sunca mudrosti. Ali u stvarnosti, ništa se ne događa. Sunce (mudrosti) je uvek tu, nema za njega
noći, um rascepljen sa idejom "ja sam telo" beskonačno vrti svoju pređu iluzije (zablude).

P: Ako je sve deo prirodnog procesa, gde je tu potreba za naporom?

M: Čak i napor je deo toga (prirodnog procesa). Kada neznanje postane uporno (tvrdoglavo) i teško
(gorko), a karakter postane izopačen, napor i bol od toga postaju neizbežni. U potpunoj poslušnosti
(saglasnosti) prirodi nema napora. Seme duhovnog života raste u tišini i u mraku do svog
određenog časa.

P: Mi smo slučajno naišli na neke velike ljude, koji su u njihovim starim godinama postali
detinjasti, sitničavi, svadljivi i pakosni. Kako su mogli toliko da se pogoršaju?

M: Oni nisu bili savršeni jogiji, te nisu imali potpunu kontrolu nad svojim telima. Ili, oni možda
nisu vodili brigu da zaštite svoja tela od prirodnog propadanja. Ne mogu se donositi zaključci bez
razumevanja svih faktora. Povrh svega, ne mogu se donositi osude o inferiornosti ili superiornosti.
Mladost ima u sebi više vitalnosti (prane) nego mudrosti (gnane).

P: Neko može ostareti, ali zašto treba da izgubi svu opreznost i sposobnost razlučivanja?

M: Svesnost i nesvesnost, dok su u telu, zavise od stanja mozga. Ali je Sopstvo iznad oba, iznad
mozga, iznad uma. Pogreška instrumenta se ne odnosi (ne utiče) na njegovog korisnika.

P: Čuo sam da realizovan čovek neće nikad da se ponaša neprikladno. On će se uvek ponašati na
primeran način.

M: Ko je odredio šta je primereno? Zašto se ne bi oslobođen čovek ponašao mimo utvrđenih

konvencija? Onog momenta kada on postane predvidljiv, on ne može biti slobodan. Njegova
sloboda leži u njegovom biću slobodnom da ispuni potrebu trenutka, da se povinuje nužnosti
situacije. Sloboda koja podrazumeva da se radi šta se hoće je zaista nesloboda (zatvor), dok biti
slobodan da se radi šta se mora, šta je ispravno, je stvarna sloboda.

94
P: Ipak, mora postojati neki način da se prepozna ko je realizovan, a ko nije. Ako se jedan ne
razlikuje od drugog, od koje je onda on koristi?

M: Onaj ko zna sebe (ostvareni) ne sumnja u to, niti ga je briga da li drugi prepoznaju njegovo
stanje ili ne. Redak je ostvaren čovek koji otkriva svoje samoostvarenje i srećni su oni koji ga
sretnu, jer to on čini za njihovu trajnu dobrobit.

P: Kad se čovek osvrne okolo, on je zaprepašćen sa količinom nepotrebne patnje koja se stalno
obnavlja. Ljudi kojima bi trebalo pomoći ne dobijaju pomoć. Zamislite veliko bolničko odeljenje
puno neizlečivih, koji se prevrću i stenju. Da vi imate vlast da ih ubijete sve i završite njihovu
patnju, da li biste to uradili?

M: Ja bih to ostavio njima da odluče.

P: Ali, ako je njihova sudbina da pate, kako vi možete ometati sudbinu?

M: Njihova sudbina je ono što se desi. Ne postoji sprečavanje sudbine. Vi želite da kažete da je
svačiji život potpuno određen pri njegovom rođenju? Kakva čudna ideja! Kada bi to bilo tako, moć
koja to određuje bi se postarala za to da niko ne pati.

P: A šta je sa uzrokom i posledicom?

M: Svaki trenutak sadrži celinu prošlosti i stvara celinu budućnosti.

P: Da li prošlost i budućnost postoje?

M: Jedino u umu. Vreme je u umu, prostor je u umu. Zakon uzroka i posledice je takođe način
mišljenja. U stvarnosti, sve je ovde i sada, i sve je jedno. Mnoštvo i različitost su jedino u umu.

P: Ipak, vi ste u situaciji da doživite patnju, čak i kroz raspadanje neizlečivo bolesnog tela.

M: Opet vi gledate spolja, dok ja gledam iznutra. Ja ne vidim paćenike, ja sam paćenik. Ja znam
njega iznutra i radim ono što je ispravno spontano i beznaporno. Ja ne sledim pravila niti ih
postavljam. Ja plovim sa životom - večno i nezadrživo.

P: Opet vi izgledate vrlo praktični sa punom kontrolom vaše neposredne okoline.

M: Šta drugo vi očekujete od mene da budem? Nespretan čovek?

P: Ipak, vi ne možete pomoći mnogo drugome?!

M: Sigurno, ja mogu pomoći. Vi takođe možete pomoći. Svako može da pomogne. Ali patnja se
ponovo sve vreme stvara. Čovek jedino može da uništi u sebi koren bola. Drugi jedino mogu
pomoći oko bola, ali ne sa njegovim uzrokom, koji je velika glupost čoveka (čovečanstva).

P: Da li ova glupost može ikada da dođe do svog kraja?

M: U čoveku – naravno, svakog momenta. U ljudskom rodu - kao što znamo - posle mnogo, vrlo
mnogo godina. U kreaciji - nikad, jer je sama kreacija (svet) ukorenjena u neznanju. Neznanje i
neznanje da se ne zna uzrok je čovekove beskonačne patnje.

95
P: Čuli smo o velikim Avatarima, spasiocima sveta.

M: Da li oni spasavaju? Oni dolaze i odlaze - a svet ne napreduje. Naravno, oni čine mnogo i
otvaraju nove dimenzije u ljudskom umu. Ali govoriti o spasavanju sveta je preuveličavanje.

P: Ima li spasa za svet?

M: Čiji svet želite da spasete? Svet vaše sopstvene projekcije (zamisli)? Spasite ga sami! Moj svet?
Pokažite mi moj svet i ja ću se pozabaviti s njim. Ja nisam svestan nijednog sveta odvojenog od
mene samog, za koji bi ja bio slobodan da ga spasem ili ne spasem. Kakav posao imate vi u
spasavanju sveta, kad ceo svet ima potrebu da bude spasen od vas? Izađite iz slike i vidite da li je
nešto ostalo da se spase.

P: Vi izgleda naglašavate misao da bez vas i vaš svet ne bi postojao i prema tome jedina stvar koju
vi možete da uradite je da završite predstavu. To nije izlaz. Čak i ako je svet bio moja sopstvena
tvorevina, ovo znanje ga ne spasava. To ga jedino objašnjava. Pitanje ostaje: zašto sam ja stvorio
takav bedan svet i šta mogu da uradim da ga promenim? Vi izgleda kažete: zaboravite to sve i divite
se svojoj sopstvenoj slavi. Sigurno da vi to ne mislite. Opis bolesti i njenih uzroka ne leči je. Ono
što mi trebamo je prava medicina.

M: Opis i uzrok jesu lek za bolest prouzrokovanu tupošću i glupošću. Upravo kao i kod mâna,
bolest se leči dobavljanjem nedostajućeg faktora, tako se i bolesti življenja leče sa dobrom dozom
inteligentne (mudre) nevezanosti (viveka - vairagya) - razlučivanjem i nevezanošću (za telo i
materijalna dobra).

P: Ne možete spasti svet propovedajući savete o savršenstvu. Ljudi su onakvi kakvi su. Moraju li
oni patiti?

M: Sve dotle dok su oni onakvi kakvi su, ne postoji spas od patnje, otklonite osećaj odvojenosti i
neće biti sukoba.

P: Štampana poruka može biti samo papir i mastilo. Tekst je od značaja. Analizirajući svet u
elementima (delovima) i kvalitetima mi propuštamo najvažnije - njegov smisao. Vaša redukcija
svega na san ne obazire se na razliku sna jednog insekta i sna jednog poete. Sve je san svakoga. Ali
svi nisu jednaki.

M: Snovi nisu jednaki, ali je sanjar jedan (isti). Ja sam insekt, ja sam poeta - u snu. Ali u stvarnosti
ja nisam ni jedno ni drugo, Ja sam iznad svih snova. Ja sam svetlost u kojoj se svi snovi pojavljuju.
Ja sam i u snu i van sna oboje. Kao što čovek kad ima glavobolju zna za bol i takođe zna da on nije
taj bol, tako isto ja znam san, sebe koji sanja i sebe koji ne sanja - sve u isto vreme. Ja sam uvek
ono što sam, pre, u toku, i posle sna. Ali ono što vidim u snu ja nisam.

P: To je sve stvar zamišljanja. Neko zamišlja da sanja, drugi zamišlja da je budan. Nisu li oba isto?

M: Isto, i nisu isto. Budnost kao period između dva sna je, naravno, deo sanjanja. Budnost kao
stanje (stabilnog) oslonca i bezvremeno prebivanje u stvarnosti nema ništa sa sanjanjem. U tom
smislu ja nikad ne sanjam, niti ću ikad sanjati.

P: Ako su oba, i san i bekstvo od sna, imaginacije, gde je izlaz?

96
M: Nema potrebe za izlazom! Zar ne vidite da je izlaz opet deo sna? Sve što morate da činite je da
vidite san kao san.

P: Ako počnem da odbacujem sve kao san, gde će me to odvesti?

M: Gde da vas to odvede, to će opet biti san. Sama ideja odlaska iznad sna je iluzorna (besmislena).
Zašto ići bilo gde? Samo shvatite da sanjate san koji vi nazivate svetom, i prestanite da tražite izlaz.
San nije vaš problem. Vaš problem je da vi kao deo vašeg sna, a ne drugog, volite sve, ili ništa od
toga, i prekinite da se žalite. Kada budete videli san kao san, vi ste uradili sve što treba da se uradi.

P: Da li je sanjanje prouzrokovano mišljenjem?

M: Sve je igra misli. U stanju bez misli - nirvikalpa samadhiju - ništa se ne opaža. Osnovna misao
je: "JA JESAM". Ona raspršuje stanje čiste svesti i praćena je bezbrojnim senzacijama i
opažanjima, osećanjima i idejama koje u njihovoj sveukupnosti vide Boga i njegov svet. "JA
JESAM" ostaje kao svedok, ali to je po Božjoj volji da se sve dešava.

P: Zašto ne po mojoj volji?

M: Ponovo ste podelili sebe na Boga i svedoka. Oboje su jedno.

30. VI STE SLOBODNI SAD

Pitalac: Postoje mnoge teorije o prirodi čoveka i univerzuma. Teorija stvaranja, teorija iluzije,
teorija sna - veliki broj njih. Koja je istinita?

Maharadž: Sve su istinite i sve su lažne. Možete prihvatiti bilo koju vi smatrate najboljom.

P: Izgleda da ste vi naklonjeni teoriji sna.

M: Ovo su sve načini da se reči dovedu u međusobnu vezu. Neki koriste jedan način, a neki vole
neki drugi. Teorije nisu ni ispravne, a ni pogrešne. One su pokušaji da se objasni neobjašnjivo. Nije
teorija ta koja je bitna, već način na koji je ona bila proveravana. Proveravanje teorije je ono što je
čini ostvarivom (upotrebljivom). Eksperimentišite sa bilo kojom teorijom koju volite - ako ste
stvarno iskreni (ozbiljni) i pošteni ostvarenje stvarnosti biće vaše.
Kao živo biće vi ste uhvaćeni u jednu neodrživu i bolnu situaciju i tragate za izlazom. Bili
su vam ponuđeni brojni planovi vašeg zatvora, nijedan potpuno istinit. Ali svi oni su od neke
vrednosti jedino ako ste vi potpuno ozbiljni. Ozbiljnost je ta koja oslobađa, a ne teorija.

P: Teorija može biti besmislena (obmanjujuća), a ozbiljnost - slepa.

M: Vaša iskrenost (posvećenost) će vas voditi. Posvećenost prema cilju oslobođenja i savršenosti će
učiniti da napustite sve teorije i sisteme i živite sa mudrošću, inteligencijom i aktivnom ljubavi.
Teorije mogu biti dobre kao početne tačke, ali moraju biti napuštene, što pre to bolje.

P: Postoji jogi koji kaže da za realizaciju nije potrebna osmostruka joga, da samo moć volje može to
da ostvari, dovoljno je koncentrisati se na cilj sa punim poverenjem u moć čiste volje, da bi zadobili
bez napora i brzo ono što je drugima potrebno decenijama da ostvare.

97
M: Koncentracija, puno poverenje, čista volja!! Sa ovakvim preimućstvima nije čudo da osoba
odmah ostvari cilj. Ova joga volje je dobra za naprednog, zrelog tragaoca, koji je odbacio sve želje
osim jedne. Na kraju krajeva šta je volja nego čvrstina (postojanost) uma i srca. Onome kome je
data takva postojanost sve je ostvarljivo.

P: Ja mislim da jogi nije mislio samo na postojanost cilja (odluke), ili usredsređenosti uma, koji
omogućavaju prekidanje traganja i praktikovanja (discipline). On je mislio da fiksiranom
(usredsređenom voljom) na cilj nije potrebna disciplina (praktikovanje) i traganje. Sama činjenica
(delo) voljnosti (spremnosti) privlači svoj objekat (cilj).

M: Ma koje ime da date: volja, ili postojanost cilju, ili postojanost uma, vi dolazite ponovo do
ozbiljnosti, iskrenosti, čestitosti. Kada ste u iskrenoj ozbiljnosti, vi posvećujete svaki događaj,
svako iskustvo i svaki sekund vašeg života vašem cilju. Vi ne gubite vreme i energiju na druge
stvari. Vi ste potpuno posvećeni, nazovite to voljom, ili ljubavlju, ili stvarnom čestitošću.
Mi smo složena bića, u ratu iznutra i spolja. Mi se suprotstavljamo (protivrečimo) sami sebi
celo vreme uništavajući danas posao od juče. Nije ni čudo što smo u ćorsokaku. Malo integriteta
učinilo bi mnogo.

P: Šta je moćnije: želja ili sudbina?

M: Želja oblikuje sudbinu.

P: A sudbina oblikuje želju. Moje želje su uslovljene sa okolnostima (stanjem) i nasleđem,

mogućnostima i nemogućnostima, sa onim što mi nazivamo sudbinom.

M: Da, možete reći tako.

P: Do kog stepena sam ja slobodan da želim ono što želim?

M: Vi ste sad slobodni. Šta je to što vi želite da imate? Želite, imajte.

P: Naravno da sam slobodan da želim, ali ja nisam slobodan da ostvarujem moje želje. Druge težnje
će me zavesti da zalutam. Moja želja nije dovoljno jaka, čak i kad ima moju odluku. Druge želje,
koje ja ne osuđujem, su jače.

M: Možda obmanjujete sebe. Možda dajete slobodu vašim stvarnim željama, a one koje odobravate
držite na površini (za publiku) u svrhu uvažavanja.

P: Može biti kao što vi kažete, ali to je druga teorija. Činjenica je da ja ne osećam slobodu da želim
ono što mislim da bi trebalo, i kad izgleda da želim ispravno, ja ne delujem u tom pravcu.

M: To je sve zbog slabosti uma i dezintegracije mozga. Usredsredite i stabilizujte vaš um i videćete
da će se vaše misli i osećanja, reči i delovanja usredsrediti u smeru vaše volje.

P: Ponovo savet o savršenosti. Objediniti i ojačati um nije lak zadatak! Kako treba početi?

M: Jedino možete početi odande gde se sad nalazite (od stanja u kome ste sad). Vi ste ovde i sad, ne
možete pobeći od stanja u kome ste ovde i sada.

P: To je sve?

98
M: To je sve. Nema više ništa do to.

P: Svo moje hodanje i sanjanje i ja sam svestan sebe. To mi ne pomaže mnogo.

M: Vi ste bili svesni mišljenja, osećanja, delovanja. Ali niste bili svesni vašeg bića.

P: Šta je novo što treba da uvedem u moju praksu?

M: Stav čistog svedočenja, posmatranje događaja bez uzimanja učešća u njima.

P: Šta će mi to doneti?

M: Slaboumnost je zbog nedostatka inteligencije, razumevanja, što opet rezultira u nesvesnost. Sa

žudnjom za svesnošću vi dovodite vaš um u harmoniju i osnažujete ga.

P: Ja mogu biti potpuno svestan onoga što se dešava, a ipak sasvim nemoćan da utičem na to na bilo
koji način.

M: Grešite. Ono što se dešava je projekcija vašeg uma. 4 Slab um ne može kontrolisati svoje
sopstvene projekcije. Vi ne možete kontrolisati ono što ne znate. S druge strane, znanje daje moć. U
praksi to je veoma jednostavno. Kontrolišite sebe, upoznajte sebe.

P: Možda ću ja moći da kontrolišem sebe, ali da li ću biti sposoban da se borim sa haosom u svetu?

M: Ne postoji haos u svetu, sem onog koji je stvorio vaš um. On ga sam stvara u tako što u
njegovom centru boravi lažna ideja o sebi kao stvari različitoj i odvojenoj od drugih stvari. U
stvarnosti vi niste stvar (telo - um), niti ste odvojeni. Vi ste beskonačna mogućnost, neiscrpan izvor
kreativnosti. Jer vi ste sve što može biti. Univerzum je samo delimično ispoljavanje vašeg
neograničenog kapaciteta postojanja.

P: Ja vidim da sam potpuno motivisan željom za zadovoljstvom i strahom od bola. Međutim, moja
plemenita želja i opravdani strah, zadovoljstvo i bol su dva pola između kojih moj život oscilira.

M: Idite do izvora i bola i zadovoljstva, želje i straha. Posmatrajte, istražujte, pokušavajte da

razumete.

P: Želja i strah su osećanja prouzrokovana fizičkim ili mentalnim faktorima. Oni su tu, lako
primetni. Ali zašto su oni tu? Zašto ja želim zadovoljstvo, a strah me od bola?

M: Zadovoljstvo i bol su stanja uma. Sve dok mislite, vi ste um, ili tačnije telo-um, ograničeni ste
(vezani) i primorani da postavljate takva pitanja.

P: I kad shvatim da nisam telo, da li ću biti oslobođen od želje i straha?

4
Objektivno se ništa ne dešava, sva dešavanja u svetu su projekcija tj. tumačenja uma. Objektivno postoji samo Jedno
koje je sve i uvek je celovito. Um nije takav već ima iluziju izdvojenosti, podeljen je i neuravnotežen pa takva svoja
stanja projektuje van, na svet, i vidi mnoštvo objekata u sukobu. Otuda i njegova greška da ne može, ili da uopšte treba,
da utiče na zbivanja u svetu. (Prim. I. A.)
99
M: Sve dok postoji telo, i um da štiti telo, privlačnosti i odbojnosti će delovati. Oni će biti tu, u
polju događanja (slučaja), ali vas neće zabrinjavati (interesovati). Fokus vaše pažnje biće negde
drugde. Vi nećete biti uznemireni.

P: I dalje će oni biti tu. Da li se može ikada biti slobodan?

M: Vi ste potpuno slobodni čak i sad. Ono što vi nazivate sudbinom (karma) rezultat je vaše
sopstvene volje da živite. Koliko je jaka ova volja možete proceniti po univerzalnom užasu smrti.

P: Ljudi umiru svojevoljno vrlo često.

M: Jedino kad je alternativa gora nego smrt. Ali takva spremnost da umru potiče iz istog izvora kao
i volja za životom, izvora koji je dublji i od samog života.
Biti živo biće nije konačno stanje, postoji nešto iznad toga, mnogo više, koje nije ni biće ni
nebiće, ni živo ni neživo. To je stanje čiste svesti, iznad ograničenja prostora i vremena. Jednom
kada se napusti obmana da je telo - um postojanje, smrt gubi svoj užas, i postaje deo života. 5

31. VREDNUJTE PAŽNJU

Pitalac: Kada vas posmatram vi izgledate kao siromah sa vrlo ograničenim sredstvima, suočavate se
sa svim problemima siromaštva i starosti, kao i svako drugi.

Maharadž: Kada bih bio jako bogat, kakvu bi to razliku činilo? Ja sam ono što jesam. Šta bih drugo
mogao biti? Ja nisam niti bogat, niti siromašan, ja sam ja.

P: Ipak, i vi iskušavate zadovoljstvo i bol.

M: Ja to doživljavam u umu, ali ja nisam um, niti njegov sadržaj.

P: Vi kažete da smo mi potpuno isti u našim istinskim bićima. Kako to da je vaše iskustvo tako
različito od našeg?

M: Moje stvarno iskustvo nije različito. Ono što se razlikuje je moja evolucija (duhovna) i
ponašanje (stav). Ja vidim isti svet kao i vi, ali ne na isti način. Nema ništa tajanstveno u tome.
Svako vidi svet kroz ideju kakvu on ima o sebi. Onako kako mislite o sebi da ste, tako mislite da je
i svet takav. Ako vi smatrate (zamišljate) sebe odvojenim od sveta, svet će vam izgledati odvojen
od vas i vi ćete iskušavati (doživljavati) želje i strah. Ja ne vidim svet odvojen od Sebe i tako nema
ničega što želim, ili da se nečega plašim.

P: Vi ste tačka svetlosti u svetu. Nije li svako to?

M: Ne postoji apsolutno nikakva razlika između mene i drugih, osim u mom saznanju da Ja Jesam.
Ja sam sve. Ja znam to pouzdano, a vi ne.

P: Mi se tako ipak razlikujemo.

5
Čovekova svrha nije da bude samo živo biće, ograničeno telom i umom, već da bude oličenje Duha koji sve
omogućava. U čoveku se Duh manifestuje kao izvor svesti, tačno mesto tog izvora je svest o samom postojanju ili 'Ja
jesam'. (Prim. I. A.)
100
M: Ne, ne razlikujemo se. Razlika je jedino u umu i privremena je. Ja sam bio kao vi, vi ćete biti
kao ja.

P: Bog je stvorio najraznovrsniji svet.

M: Razlika je jedino u vama. Sagledajte sebe onakvog kakvi ste (u biti) i videćete svet onakav
kakav jeste - nedeljiv, neopisiv. Vaša sopstvena kreativna snaga projektuje (stvara) od toga sliku i
sva vaša pitanja se odnose na sliku (koja zamenjuje događaj - stvarnost).

P: Tibetanski jogi je napisao da je Bog stvorio svet sa svrhom i da ga vodi po planu. Svrha je dobra,
a plan je najmudriji, najsavršeniji.

M: Sve je to privremeno, dok se ja bavim sa večnim. Bogovi i njihovi univerzumi dolaze i prolaze,
Avatari prate jedan drugog u beskonačnom nizu, i na kraju se vraćamo izvoru. Ja govorim samo o
bezvremenom izvoru svih Bogova sa svim njihovim univerzumima, u prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti.

P: Da li ih vi znate sve? Da li ih se sećate?

M: Kad nekoliko glumaca igraju šale radi, šta tu onda ima da se vidi ili zapamti?

P: Zašto je pola čovečanstva muško, a pola žensko?

M: Zbog njihove sreće. Impersonalno - bezlično (avyakta) postalo je lično - personalno (vyakta) u
cilju sreće u međusobnom odnosu (povezanosti). Milošću moga Gurua ja mogu da gledam na
impersonalno (bezlično), a isto tako i na lično (personalno). Oboje su jedno za mene. U životu se
personalno stapa (integriše) sa impersonalnim (bezličnim).

P: Kako se personalno pojavljuje iz bezličnog (impersonalnog)?

M: Oboje su aspekti jedne realnosti. Nije ispravno govoriti o jednom, a ne uzimati u obzir drugo.
Sve ove ideje pripadaju budnom (mentalnom) stanju (javi).

P: Šta donosi budno stanje (java)?

M: U temelju svih kreacija leži želja. Želja i imaginacija (mašta) gaje i pojačavaju jedna drugu.
Četvrto stanje (turiya) je stanje čistog (potpunog) svedočenja, nepristrasne stvarnosti (budnosti),
bestrasno i neiskazivo (bez reči). To je kao prostor (vasiona) nepromenjen od bilo čega što sadrži.
Telesne i mentalne nevolje ga ne dotiču (uznemiruju) - one su napolju "tamo", dok je svedok uvek
"ovde". 6

P: Šta je realno (stvarno): subjektivno (lično) ili objektivno (bezlično)? Ja sam naklonjen misli da
verujem da je objektivni univerzum realan (stvaran), i da je moj subjektivni svet i psiha promenljivi
i prolazni. Vi izgleda tvrdite da je realnost vaša unutrašnjost, subjektivna stanja i negirate svu
realnost, konkretan, spoljašnji svet.

6
Prvo stanje je stanje dubokog sna bez snova. Drugo stanje je sanjanje. Treće stanje je java ili dnevna budnost. Četvrto
stanje (turiya) je stanje čiste, transcendentalne svesti koja svedoči ovim trima stanjima, postiže se meditacijom.
101
M: Oba, i subjektivni i objektivni su promenljivi i prolazni. Nema ničega istinskog (realnog) u
njima. Nađite stalno u prolaznom, jedan stalni faktor (činilac) u svakom iskustvu.

P: Šta je to stalni faktor (činilac)?

M: Možete mu davati različita imena i označavati ga na mnogo načina, ali vam to neće pomoći
mnogo dok ne budete u stanju da vidite. Čovek slabog vida neće videti papagaja na grani drveta, ma
koliko vi pokušavali da ga podstičete da vidi. U najboljem slučaju on će videti vaš uperen prst. Prvo
pročistite vašu viziju, vidno polje, naučite da vidite, umesto da buljite, zurite, i vi ćete primetiti,
opaziti papagaja. Takođe morate biti željni da vidite. Vama je potrebno oboje, i jasnoća i ozbiljnost
za samootkrivanje, samospoznaju. Vama je potrebna zrelost srca i uma, koja se zadobija kroz
ozbiljnu primenu u svakodnevnom životu, da bi bilo šta, čak i najmanje, mogli razumeti. Ne postoji
tako nešto kao kompromis u jogi.
Ako vi želite da zgrešite, grešite svesno i otvoreno. Greške takođe imaju svoj nauk, lekcije,
da nauče ozbiljnog grešnika, kao vrline - pravog sveca.
Međutim, mešavina i jednog i drugog je katastrofalna. Ništa vas ne može tako blokirati,
sprečiti, kao kompromis, jer on pokazuje manjak, nedostatak ozbiljnosti, bez čega se ništa ne može
uraditi.

P: Ja odobravam uzdržljivost, štedljivost, ali u praksi ja sam za raskoš. Navika jurnjave za

zadovoljstvom i izbegavanje bola je tako ukorenjena u meni da sve moje dobre namere, sasvim žive
na nivou teorije, ne nalaze oslonac u mom svakodnevnom životu. Govoriti mi da nisam častan, ne
pomaže mi, jer ja upravo ne znam kako da sebe učinim časnim.

M: Vi niste ni pošteni, ni nepošteni. Davanje imena mentalnim stanjima je dobro samo za

izražavanje vašeg odobravanja ili neodobravanja.
Problem nije vaš, to je samo vaš um. Ne poistovećujte sebe sa svojim umom. Podsetite sebe
odlučno da vi niste um i da njegovi problemi nisu vaši.

P: Mogu stalno da govorim sebi, da ja nisam um, i da nisam zabrinut zbog njegovih problema, ali
um ostaje i njegovi problemi su upravo onakvi kao što su i bili. Sada, molim vas nemojte mi reći da
je to zato što ja nisam dovoljno ozbiljan i da treba da budem ozbiljniji! Ja to znam i priznajem to i
samo vas pitam - kako je to moguće?

M: Konačno vi pitate! Vrlo dobro, za početak. Nastavite sa razmišljanjem, proučavanjem, sa

pitanjima i čuđenjem, budite željni, žudite da nađete put, izlaz. Budite svesni sebe, posmatrajte svoj
um, dajte mu punu pažnju. Ne težite brzim rezultatima, ne mora biti nijednog koji ćete vi primetiti.
Vaša psiha će, iako za vas neprimetno, pretrpeti promenu, biće mnogo više jasnoće u vašem
mišljenju, milosrđa, ljubavi u vašim osećajima, čistote u vašem ponašanju. Ne morate da ciljate, da
se trudite, da težite ovome - vi ćete se osvedočiti o promeni isto tako i bez nastojanja, jer ono što ste
vi sad je rezultat nepažnje, a ono što ćete postati biće plod pažnje.

P: Zašto bi samo pažnja činila, predstavljala svu razliku?

M: Do sada je vaš život bio mračan (tamas) i uznemiren, (rajas). Pažnja, budnost, opreznost,
jasnoća, životnost, vitalnost, sve su manifestacije integriteta, jedinstva, jednote sa vašim istinskim
bićem - prirodom, sattva. U prirodi je sattve da pomiri, uskladi i neutrališe lenjost i uznemirenost
tamas i rajas i preobrazi, sagradi novu ličnost u saglasnosti sa istinskom prirodom Sopstva.
Sattva je veran sluga Sopstva, uvek pažljiv, uslužan i poslušan.

P: I da li ću doći do toga kroz više pažnje?

102
M: Ne potcenjujte, ne obezvređujte pažnju. To podrazumeva interes, zainteresovanost i takođe
ljubav. Da bi saznali, učinili, otkrili ili stvorili, morate tome dati vaše srce, što znači pažnju. Svi
blagoslovi dolaze odatle.

P: Vi nam savetujete da se koncentrišemo na "JA JESAM". Da li je to takođe oblik pažnje?

M: A šta drugo? Podarite vašu pažnju najvažnijem u vašem životu - sebi samima, svom Sopstvu. Vi
ste centar vašeg ličnog univerzuma - bez poznavanja centra šta vi drugo možete znati?

P: Ali kako da ja spoznam sebe? Da spoznam sebe ja moram biti izvan sebe. Ali ono što je izvan
mene ne mogu biti ja. Tako izgleda da ja ne mogu spoznati sebe, samo ono što je uzmem smatram
da sam ja.

M: Sasvim ispravno. Kada vi ne možete videti svoje lice, već samo njegov odraz u ogledalu, tako vi
možete znati samo vašu reflektovanu sliku u neuprljanom ogledalu čiste svesti.

P: Kako ću da stvorim takvo neuprljano ogledalo?

M: Očigledno, uklanjanjem mrlja. Otkri mrlje i ukloni ih. Drevno učenje je potpuno punovažno,
opravdano.

P: Šta treba da se vidi, šta da se ukloni?

M: Priroda savršenog ogledala je takva da ga vi ne možete videti. Šta god da vidite, šta god možete
videti, je sigurno mrlja. Udaljite se od nje, ostavite je, spoznajte je kao nepoželjnu.

P: Sve opaženo, samo su njegove mrlje?

M: Sve su mrlje.

P: Ceo svet je mrlja?

M: Da, jeste.

P: Kako užasno! Dakle, univerzum je bezvredan?

M: On je od ogromne važnosti. Sa odlaskom iznad njega, vi ostavljate sebe.

P: Ali zašto je to došlo u Postojanje u tom, takvom slučaju?

M: To ćete znati kada se završi.

P: Da li će se to ikad završiti?

M: Da, za vas.

P; Kad će to početi?

M: Sada.

103
P: Kad će se to završiti?

M: Sada.

P: To se ne završava sad.

M: Vi to ne dopuštate.

P: Ja želim to da dopustim.

M: Ne, vi ne želite. Sav vaš život je povezan s tim. Vaša prošlost i budućnost, vaše želje i strahovi,
svi oni imaju svoje korene u svetu. Bez sveta, gde ste vi, ko ste vi?

P: Ali to je upravo ono što sam došao da istražim, pronađem.

M: A ja vam kažem upravo ovo: pronađite, saznajte za uporište, oslonac koji je iznad svega i sve će
biti jasno i lako.

32. ŽIVOT JE SVEVIŠNJI GURU

Pitalac: Nas dvojica dolazimo iz dalekih zemalja, jedan od nas je iz Britanije, a drugi iz Amerike.
Svet u kome smo mi rođeni propada i, budući da smo mladi, zabrinuti smo. Stariji ljudi se nadaju da
će umreti prirodnom smrću, ali mladi nemaju takvu nadu. Neki od nas mnogih odbijaju da ubiju, ali
se niko ne slaže da bude ubijen. Možemo li se mi nadati da za našeg života dođe do poboljšanja?

Maharadž: Šta vas navodi na pomisao da će svet nestati?

P: Oruđa uništenja su postala neverovatno moćna. Takođe, sama naša produktivnost je postala
uništavajuća za prirodu i naše kulturne i društvene vrednosti.

M: Vi govorite o sadašnjim vremenima. To je bilo tako svuda i uvek. Ali zabrinjavajuća situacija
može biti lokalna i privremena, prolazna. Jednom kad se završi biće zaboravljena.

P: Razmera predstojeće, bliske katastrofe je neverovatno velika. Mi živimo usred eksplozije.

M: Svaki čovek pati sam i umire sam. Brojevi su nevažni. Postoji onoliko mnogo smrti kad milion
umre, kao i kad jedan nestane.

P: Prirodu ubijaju milioni, ali to me toliko ne plaši. Može biti tragedije ili tajne u tome, ali ne i
okrutnosti. Ono što me užasava je patnja koju je čovek stvorio, uništavanje i pustošenje. Priroda je
veličanstvena u svom kreiranju i postojanju, ali postoji ludilo i zloba u ponašanju i delovanju
čoveka.

M: Svakako. Dakle, nisu patnja i smrt vaši problemi, već zloba i ludost u njihovom korenu. Nije li
zloba takođe jedan oblik ludila? A nije li ludilo zloupotreba uma? Ljudski problem leži u
zloupotrebi uma. Sva blaga, vrednosti, prirode i duha otvorena su za čoveka koji će koristiti um
ispravno.

P: Šta znači koristiti um ispravno, onako kako treba?

104
M: Strah i pohlepa prouzrokuju zloupotrebu uma. Ispravno korišćenje uma je u službi ljubavi,
života, istine i lepote.

P: Lakše je reći nego uraditi. Ljubav, istina, čovek dobre volje - kakav luksuz, raskoš. Nama je
potrebno mnogo toga da bi popravili svet, ali ko će to obezbediti, kako to ostvariti?

M: Možete provesti večnost tražeći istinu na sve strane, kao i ljubav, dobru volju i inteligenciju,
moliti Boga i proklinjati čoveka - ali sve uzalud. Morate početi u sebi, sa samim sobom - ovo je
neumoljiv zakon. Ne možete promeniti sliku, izgled, bez promene lica. Prvo shvatite da je vaš svet
samo odraz vas samih i prestanite tražiti pogreške u odrazu.
Pazite na sebe, postavite se ispravno - mentalno i emocionalno. Fizičko će to pratiti
automatski. Vi govorite toliko mnogo o reformama: ekonomskim, društvenim, političkim. Pustite
na miru reforme i brinite o reformatoru. Kakvu vrstu sveta može da stvori čovek, koji je glup,
pohlepan, bez srca, bezdušan?

P: Ako moramo da čekamo na promenu srca, moraćemo da čekamo neodređeno. Vaš je savet o
savršenstvu, takođe i bez nade, očaja. Kada je sve savršeno i svet je savršen. Kakva beskorisna
očevidna istina!

M: Ja nisam to rekao. Ne možete promeniti svet pre nego što promenite sebe. Ja nisam rekao pre
nego što se promene svi. To niti je neophodno, niti je moguće promeniti druge. Ali ako vi možete
promeniti sebe vi ćete uvideti da druga promena nije ni potrebna. Da biste promenili sliku vi samo
menjate film, ne menjate filmsko platno!

P: Kako možete biti sigurni u to? Kako znate da je istina ono što kažete?

M: Ne samo da sam siguran u sebe, ja sam siguran i u vas. Sve što treba da uradite je da prestanete
da tragate izvan vas za onim što se jedino može naći u vama, unutar vas. Postavite ispravno vašu
viziju pre nego što počnete da tragate. Vi patite od akutnog nesporazuma, zablude. Pročistite vaš
um, pročistite vaše srce, osvetite, posvetite vaš život, ovo je najbrži put da promenite vaš svet.

P: Živelo je i umrlo tako mnogo svetaca i mistika. Oni nisu promenili moj svet.

M: Kako bi oni to mogli? Vaš svet nije njihov, niti njihov vaš.

P: Sigurno da postoji stvarni svet zajednički za sve.

M: Svet stvari, energije i materije? Čak i da je bio takav zajednički svet stvari i sila, to nije svet u
kome mi živimo. Naš je svet od osećanja i ideja, od privlačnosti i odbojnosti, skala vrednosti,
motiva i inicijativa, potpuno mentalni svet. Biološki naše su potrebe veoma male, naši problemi su
drugoga reda. Problemi stvoreni od želja i strahova i pogrešnih ideja mogu biti rešeni samo na
nivou uma. Vi morate pobediti svoj sopstveni um i zbog toga vi morate ići iznad njega.

P: Šta to znači otići iznad uma?

M: Vi ste otišli iznad tela, niste li? Vi ne pratite aktivno vaše varenje, cirkulaciju i eliminaciju. Oni
su postali automatski. Na isti način um treba da radi automatski, bez zahtevanja pažnje. Ovo se neće
desiti dok um ne bude radio besprekorno, bez greške.
Mi smo većinu našeg vremena u umu i telesnoj svesnosti, jer oni neprestano zovu u pomoć.
Bol i patnja su jedini telesni i umni pozivi za pažnjom. Da biste otišli iznad tela morate biti zdravi,
105
da biste otišli iznad uma, morate imati um u savršenom stanju. Vi ne možete napustiti, ostaviti za
sobom zbrku i otići iznad. Nered će vas zgrabiti, utopiti. "Počistite, pokupite vaše smeće" - izgleda
da treba da bude univerzalni zakon. I takođe, samo zakon!

P: Da li mi dozvoljavate da Vas pitam, kako ste Vi otišli iznad uma?

M: Milošću moga Gurua.

P: Kako je izgledala, u čemu se ogledala njegova milost?

M: Rekao mi je ono što je istina.

P: Šta vam je rekao vaš Guru?

M: Rekao mi je da sam Svevišnja Stvarnost.

P: Šta ste uradili s tim?

M: Ja sam mu verovao i zapamtio sam to.

P: Da li je to sve?

M: Da, ja sam se sećao njega, sećao sam se stalno šta je on rekao.

P: Hoćete da kažete da je to bilo dovoljno?

M: Šta više treba da bude urađeno? Bilo je sasvim dovoljno sećati se Gurua i njegovih reči. Moj
savet vama je čak i manje težak nego ovaj - samo se sećajte sebe. "JA JESAM" je dovoljno da izleči
vaš um i odvede vas iznad. Samo imajte malo vere. Ja vas ne obmanjujem. Zašto bih?! Da li ja
želim nešto od vas? Ja vam želim dobro - takva je moja priroda. Zašto bih vas ja obmanjivao?
Zdrav razum će vam takođe reći da bi ispunili želju vi morate svoj um vezati, držati za nju.
Ako želite da znate vašu istinsku prirodu, vi morate obratiti pažnju na sebe svo vreme, dok se tajna
o vašem biću ne počne otkrivati.

P: Zašto bi sećanje na sebe donelo nekom samoostvarenje?

M: Zato što su to dva aspekta istog stanja. Sećanje na sebe je u umu, a samoostvarenje je iznad
uma. Slika u ogledalu je od lica iznad ogledala.

P: Sasvim tako. Ali šta je svrha?

M: Da bi pomogla drugima, osoba mora biti iznad potreba za pomoći.

P: Sve što ja želim jeste da budem srećan.

M: Budite srećni da činite sreću.

P: Pustimo drugima da vode brigu o sebi.

M: Gospodine, vi niste odvojeni. Sreća koju vi ne možete da delite je lažna. Jedino je sposobnost
poklanjanja, deljenja, istinski potrebna.
106
P: U redu. Ali, da li ja trebam Gurua? Ono što mi vi kažete je jednostavno i uverljivo. Ja ću to
upamtiti. Ovo vas ne čini mojim Guruom.

M: Nije obožavanje osobe ono što je presudno, nego stabilnost, postojanost i dubina vaše
predanosti, odanosti prema cilju, zadatku.
Sam život je Svevišnji Guru, budite pažljivi na njegove lekcije i poslušni njegovim
zapovestima. Kada ga personalizujete, date mu oblik, njegov izvor, vi imate spoljašnjeg Gurua,
kada ga uzimate iz života direktno, Guru je unutra. Sećajte se, pitajte se, proučavajte, studirajte,
živite sa tim, volite to, urastite u to, rastite sa tim, učinite to svojim sopstvenim - reč vašeg Gurua,
spolja od iznutra.
Dajte sve i dobićete sve. Ja sam to radio. Svo moje vreme ja sam davao mom Guruu i onome
što mi je rekao.

P: Ja sam pisac po profesiji. Možete li mi dati neki savet, za mene posebno.

M: Pisanje je i talenat i veština, oboje. Rastite u talentu i razvijajte se u veštini. Želite ono što je
vredno da se želi i želite to snažno. Upravo kao kad probijate svoj put u gomili ljudi, prolazeći
između njih, tako nađite svoj put između događaja, iskustava, ne gubeći svoj glavni pravac. To je
lako, ako ste ozbiljno predani.

P: Toliko mnogo puta ste spomenuli potrebu da se bude predan, ozbiljan. Ali mi nismo ljudi od
jedne volje. Mi smo mešavina, želja i potreba, instikata, i izazova, inspiracija. Oni se svađaju
međusobno, ponekad jedan, a ponekad drugi dominira, ali ne zajedno.

M: Ne postoje potrebe, samo želje.

P: Jesti, piti, boravište za telo, živeti?

M: Želja da se živi je temeljna, osnovna želja. Sve ostale zavise od nje.

P: Mi živimo, jer moramo.

M: Mi živimo, jer žudimo za čulnim postojanjem.

P: Stvar tako univerzalna ne može biti loša, pogrešna.

M: Nije pogrešna, naravno. U svoje vreme, i na odgovarajućem mestu, ništa nije pogrešno. Ali kad
ste zainteresovani za istinu, za stvarnost, vi morate ispitati sve, i sam vaš život. Sa slaganjem,
tvrđenjem o potrebi, neophodnosti čulne i intelektualne egzistencije, vi smanjujete, sužavate vaše
traganje, težeći komforu, i nalazeći utehu u udobnosti.

P: Ja tragam za srećom, ne za udobnošću i utehom.

M: Za koju sreću vi znate iznad udobnosti uma i tela?

P: Postoji li neka druga?

M: Pronađite to za sebe. Ispitajte svaku težnju, nemojte se držati nijedne želje zvanično. Odrecite
se, oslobodite se posedovanja, fizičkog i mentalnog, oslobodite se svih ličnih briga, budite otvoreni
za razotkrivanje, istraživanje.
107
P: Deo Indijske duhovne tradicije je da više žive u blizini sveca ili mudraca, što je korisno za
oslobođenje i drugo ništa nije potrebno. Zašto vi ne oformite Ašram, tako da ljudi mogu da žive
pored vas?

M: U trenutku kad bih stvorio jednu organizaciju, postao bih njen zarobljenik. U stvari, ja sam na
raspolaganju svima. Zajednički krov i hrana, ne čine ljude više dobrodošlim. "Živeti pored" ne
znači disati isti vazduh. To znači poverenje i poslušnost, ne dopustiti da dobri ciljevi učitelja budu
uzaludni.
Imajte svog Gurua uvek u svom srcu i sećajte se njegovih instrukcija - to je stvarno
povinovanje, boravak u Istini. Fizička bliskost je najmanje važna. Učinite ceo svoj život izrazom,
manifestom vaše vere i ljubavi za vašeg Učitelja, to je istinsko življenje sa Guruom.

33. SVE SE DEŠAVA SAMO OD SEBE

Pitalac: Da li svetac, Gnani, umire?

Maharadž: On je iznad života i smrti. Ono što mi smatramo da je neizbežno - roditi se i umreti - oni
vide samo kao način izražavanja kretanja u nepokretnom, promenljivog u nepromenljivom,
konačnog u beskonačnom. Za Gnanija, sveca, očevidno je da se ništa ne rađa i ništa ne umire, ništa
ne traje i ništa se ne menja, sve je kako jeste - bezvremeno.

P: Vi kažete da je svetac, Gnani, iznad. Iznad čega? Iznad znanja?

M: Znanje ima svoj uspon i svoj zalazak. Svesnost dolazi u biće i izlazi iz bića. To je stvar
svakodnevnog događanja i opažanja. Mi svi znamo da smo ponekad svesni, a ponekad ne. Kada
nismo svesni to nam se javlja kao mrak ili praznina. Svetac je svestan sebe, niti kao svestan, niti
kao nesvestan, nego čisto probuđen, svestan tri stanja uma i njihovih sadržaja. 7

P: Kad ovo svedočenje počinje?

M: Za sveca ništa ne počinje niti se završava. Kao što se so rastvara u vodi, tako se sve rastvara u
čistom postojanju, biti. Mudrost je večno negirati nestvarno. Videti nestvarno je mudrost. Iznad
ovoga boravi neizrecivo.

P: U meni postoji ubeđenje: ’Ja sam telo’. Priznajem, ja govorim iz neznanja. Međutim, kada je
počelo to stanje osećanja da smo telo, telo-um, ili čak samo um?

M: Ne možete govoriti o početku svesnosti. Same ideje o početku i vremenu su unutar

svesnosti. Da biste govorili o početku nečega, morate stati izvan toga, biti odvojeni od toga. A
u momentu kada stanete pored toga, izvan toga, vi shvatate da ne postoji tako nešto i da nikad
nije ni bilo. Postoji samo realnost, istinitost, u kojoj nijedna "stvar" nema postojanje svoje
sopstveno. Kao što su talasi neodvojivi od okeana, tako je i sva "egzistencija" ukorenjena u
biti, postojanju.

P: Činjenica je da vas ja sada i ovde pitam: kada se konstatacija ’Ja sam telo’ pojavila? Pri mom
rođenju? Ili ovog jutra?

7
Tri stanja uma su: dubok san bez snova, sanjanje i java.
108
M: Sada.

P: Ali ja se sećam da sam to osećanje imao i juče takođe.

M: Sećanje od juče je jedino danas.

P: Ali sigurno da ja postojim u vremenu. Imam i prošlost i budućnost.

M: To je kako vi zamišljate - sada.

P: Mora da postoji početak.

M: Sada.

P: A šta je sa svršetkom, krajem?

M: Ono što nema početka, ne može se završiti.

P: Ali ja sam svestan moga pitanja.

M: Na lažno pitanje se ne može odgovoriti. Ono jedino može biti viđeno kao pogrešno, lažno.

P: Za mene ono je realno.

M: Kad vam se ono učinilo realnim? Sada.

P: Da, ono je sasvim stvarno meni - sada.

M: Šta je realno u vašem pitanju? To je stanje uma. Nijedno stanje uma ne može biti realno kao ni
um sam. Da li je um realan, istinit? To je samo skup stanja, a svako od njih je prolazno. Kako može
niz, skup prolaznih stanja biti smatran realnim, istinitim?

P: Kao perle na niski, događaji slede događaje - večno, zauvek.

M: Oni su svi postavljeni na osnovnoj ideji: ’Ja sam telo’. Ali isto tako i ovo je mentalno stanje koje
je prolazno. Ono dolazi i odlazi kao i druga stanja. Iluzija, obmana da smo telo-um je tu jedino zato
što nije istraživana, ispitivana. Neistraživanje je konac - nit na kome su sva stanja uma postavljena.
To je kao mrak u zatvorenoj sobi. On je tu očigledno. Ali kad se soba otvori, gde on odlazi? On ne
ide nikud, jer on nije bio tu. Sva stanja uma, sva imena i oblici postojanja su utemeljeni u
neistraživanju, netraganju, u lakovernoj imaginaciji.
Ispravno je reći: JA JESAM, ali reći: ’Ja sam ovo, ja sam ono’, znak je neistraživanja,
mentalne slabosti ili letargije, zaboravnosti.

P: Ako je sve svetlo, kako se mrak pojavljuje? Kako može biti mraka usred svetlosti?

M: Ne postoji tama usred svetlosti. Zaborav Sebe je mrak, tama. Kada smo apsorbovani, zadubljeni
u druge stvari, u ne-Sopstvo, mi zaboravljamo sebe. Nema ničega neprirodnog u tome. Ali zašto
zaboraviti Sopstvo zbog neumerenosti i vezanosti? Mudrost postoji u stalnom nezaboravljanju
Sopstva, kao večno prisutnog izvora oboje: iskušenika i njegovog iskustva.

109
P: U mom sadašnjem stanju ’ja sam telo’ ideja dolazi spontano, prirodno, dok ideja ’ja sam čisto
Sopstvo’ mora biti nametnuta umu kao nešto istinito, ali ne i doživljeno, iskušano.

M: Da, sadhana, praksa, se sastoji u prisilnom, nametnutom, podsećanju osobe na njeno čisto
’postojanje’, ’bit', da ona nije ništa odvojeno, posebno, niti je suma posebnosti, pojedinosti, niti čak
i totalitet, sveukupnost, posebnosti, koji sačinjava univerzum. Sve postoji u umu, čak je i telo jedan
sklop u umu od velikog broja čulnih opažaja, percepcija, a svako opažanje je takođe mentalno
stanje. Ako vi kažete: ’Ja sam telo’, pokažite to.

P: Evo ga, tu je.

M: Jedino kada vi mislite o njemu. Oboje, i um i telo su prekidana, naizmenična stanja. Suma
ukupnosti ovih odsjaja, javljanja, stvara iluziju postojanja. Istražite šta je stalno u prolaznom,
stvarno u nestvarnom. To je sadhana, duhovna praksa.

P: Činjenica je da ja mislim o sebi kao o telu.

M: Mislite o sebi na bilo koji način. Jedino nemojte uzimati ideju tela u slici. Postoji samo tok
opažaja, sećanja i stvaranja ideja. Telo je apstrakcija, sažetak - uopštenost, stvorena našom
tendencijom, namerom, da tragamo za jedinstvom u različitosti što opet nije pogrešno.

P: Meni je rečeno, da je misliti: ’Ja sam telo’, oštećenje, nedostatak uma.

M: Zašto tako govoriti? Takvi iskazi stvaraju probleme. Sopstvo je izvor svega, i za sve - krajnje
odredište. Ništa nije spoljašnje.

P: Kada ideja o telu postane opsesivna, nije li ona sasvim pogrešna.

M: Nema ništa pogrešno u ideji o telu, niti čak u ideji ’Ja sam telo’. Ali, ograničavati sebe samo na
telo je pogrešno.
U stvarnosti, svo postojanje, svaki oblik je moj sopstveni, u mojoj svesnosti. Ja ne mogu
reći šta sam ja, jer reči mogu opisati samo ono što ja nisam.
Ja jesam, i pošto ja jesam, sve jeste. Ali ja sam iznad svesnosti, i prema tome, u svesnosti ja
ne mogu reći da ja jesam.
Ipak, ja jesam. Pitanje: ’ko sam ja?’ nema odgovor. Nijedno iskustvo ne može da odgovori
na to, jer je Sopstvo iznad iskustva.

P: Ipak, pitanje: ’ko sam ja?’ mora biti od neke koristi.

M: Ono nema odgovor u svesnosti i, zato, pomaže da se ode iznad svesnosti.

P: Ja sam ovde - u ovom trenutku. Šta je realno, stvarno u tome, a šta nije? Sada, molim vas,
nemojte mi reći da je moje pitanje pogrešno. Ispitivanje mojih pitanja neće me odvesti nigde.

M: Vaše pitanje nije pogrešno. Ono je nepotrebno! Vi kažete: ’Ovde i sad ja jesam!’ Stanite tu, ovo
je realno, stvarno. Ne izvrćite činjenicu u pitanje. Tu leži vaša pogreška. Vi niste ni znanje ni
neznanje, niti um niti materija, ne pokušavajte da opišete sebe u izrazima uma i materije.

P: Upravo sad je došao dečko do vas sa problemom. Vi ste mu rekli nekoliko reči i on je otišao. Da
li ste mu pomogli?

110
M: Naravno.

P: Kako možete biti sigurni?

M: Nema potrebe da znam. To se odvija samo od sebe.

P: Ipak, vi ste napravili zaključak. Na čemu je on zasnovan?

M: Na onome što mi ljudi kažu. Ali vi ste onaj ko traži dokaze. Ja ih ne trebam. Postavljanje stvari
ispravno leži u samoj mojoj prirodi, koja je sathyam, shivam, sundaram - istina, dobrota, lepota.

P: Kada čovek dođe do vas po savet i vi mu date savet, odakle to dolazi i sa kojom snagom to
pomaže?

M: Njegovo sopstveno biće utiče na njegov um i podstiče odgovor.

P: A koja je vaša uloga?

M: U meni se sastaju čovek i njegovo Sopstvo.

P: Zašto Sopstvo ne pomogne čoveku bez vas?

M: Ali ja sam Sopstvo! Vi mene zamišljate kao odvojenog, otuda vaše pitanje. Ne postoji ’Moje
Sopstvo’ i ’njegovo Sopstvo’. Postoji Sopstvo, jedino Sopstvo svega. Obmanuti razlikom imena i
oblika, umova i tela, vi zamišljate mnoštvo, višestruka Sopstva. Mi oboje smo Sopstvo, ali vi
izgleda niste u to ubeđeni. Ovaj razgovor personalnog sopstva i univerzalnog Sopstva, je učenički
stepen, faza, idite iznad, ne budite u ćorsokaku dualnosti.

P: Vratimo se ka čoveku u potrebi za pomoći. On dolazi kod vas.

M: Ako on dolazi, on je siguran da će dobiti pomoć. Jer je on predodređen da dobije pomoć, on

dolazi. Nema ničega nestvarnog, tajanstvenog, u tome. Ja ne mogu pomoći nekima, a druge odbiti.
Svi koji dođu dobijaju pomoć, jer takav je zakon. Jedino oblik pomoći je promenljiv zavisno od
potrebe.

P: Zašto on mora doći ovde da dobije savet? Može li ga on dobiti iznutra?

M: On neće slušati. Njegov um je okrenut napolje. Ali, u stvari, ovo iskustvo je u umu, i sam
njegov dolazak k meni i dobijena pomoć je sve unutar njega samog; umesto da pronađe odgovor u
sebi samom, on zamišlja odgovor od spolja. Za mene ne postojim ja, nema čoveka i nema davanja.
Sve ovo je samo treperenje u umu. Ja sam beskonačni mir i tišina u kojima se ništa ne pojavljuje, jer
sve što se pojavi - nestane. Niko ne dolazi po pomoć, niko ne daje pomoć, niko ne dobija pomoć.
Sve je to samo ispoljavanje, pokazivanje, u svesnosti.

P: Ipak, snaga, moć, za pomoć je tu i tu je neko ili nešto što ispoljava tu moć, snagu, nazvali to Bog
ili Sopstvo ili Univerzalni Um. Ime nije bitno, važno, ali činjenica, delo, jeste.

M: Ovo je stav, mišljenje, koje ima telo-um. Čisti um vidi stvari onakvim kakve jesu. Mehuri,
klobuci u svesnosti. Ovi mehuri se pojavljuju, nestaju i ponovo pojavljuju a da nemaju stvarno
postojanje, bit. Nikakav poseban uzrok ne može biti pripisan, dodeljen njima, jer svaki je
prouzrokovan sa svim i utiče na sve. Svaki mehur je telo, i sva ta tela su moja.
111
P: Da li hoćete da kažete da imate moć da sve uradite ispravno?

M: Ne postoji snaga, moć, koja je odvojena od mene. Ona je ugrađena, nerazdvojna, u samu moju
prirodu. Nazovite to kreativnošću. Od grumena zlata vi možete napraviti puno ornamenata, ukrasa,
svaki će sadržati zlato. Slično, u ma kojoj se ulozi mogu pojaviti i ma koju funkciju mogu da
obavljam, ja ostajem ono što sam, "JA JESAM" nepokretan, stabilan, neuzdrman, netaknut,
nezavisan. Ono što vi nazivate Univerzum, priroda, je moja spontana kreativnost, štogod da se desi,
dešava se. Ali, takva je moja priroda, da se sve završava u radosti.

P: Ja imam slučaj dečaka koji je oslepeo jer ga je njegova glupa majka hranila metil alkoholom. Ja
sam vas zamolio da mu pomognete. Vi ste prepuni samilosti, očevidno, željni da pomognete.
Kakvom snagom, moći, vi možete pomoći njemu?

M: Njegov slučaj je registrovan, zabeležen u svesnosti. On je tamo - neizbrisivo. Svesnost će

delovati.

P: Da li čini neku razliku da vas ja zamolim za pomoć?

M: Vaše pitanje je deo dečakove slepoće. Pošto je on slep, vi pitate. Vi niste dodali ništa.

P: Ali, vaša pomoć će biti novi faktor?

M: Ne, sve je sadržano u dečakovoj slepoći. Sve je u tome - majka, dečak, vi i ja, i sve drugo. To je
jedan događaj.

P: Vi hoćete da kažete da je i pored naše diskusije dečakov slučaj bio predodređen, unapred
određen?

M: Kako drugačije? Stvari sadrže svoju budućnost. Dečko se pojavio u svesnosti. Ja sam iznad. Ja
ne izdajem naređenja svesnosti. Ja znam da je u prirodi svesti, duhovnoj, da postavi stvari ispravno.
Neka svesnost pazi na svoju kreaciju! Dečakov bol, vaše sažaljenje, saosećanje, moje slušanje i
svesnost deluju - sve to je jedna jedina činjenica - ne razdvajajte to na komponente da bi onda
postavljali pitanja.

P: Kako čudno vaš um funkcioniše.

M: Vi ste čudni, ne ja. Ja sam normalan. Ja vidim stvari onakvim kakve jesu, i otkuda, Ja nisam
uplašen od njih. Ali, vi ste uplašeni od stvarnosti.

P: Zašto bih ja to bio?

M: To je neznanje o Sebi, koje vas čini uplašenim, a takođe nesvesnog da ste uplašeni. Ne
pokušavajte da ne budete uplašeni. Prvo sklonite zid neznanja.
Ljudi su uplašeni da će umreti, jer oni ne znaju šta je smrt. Gnani, svetac, je umro pre
svoje smrti, on je video da nema ničeg čega bi se trebao bojati. U trenutku kada spoznate vaše
stvarno biće, vi se prestajete plašiti bilo čega. Smrt daje slobodu i moć. Da biste bili slobodni u
svetu, vi morate umreti za svet. Tada je univerzum vaš sopstveni, on postaje vaše telo, izraz,
manifestovanje, i instrument, alat. Sreća postojanja, bića, potpuno slobodnog je iznad moći
opisivanja, objašnjenja. S druge strane, onaj ko je uplašen od slobode ne može umreti.

112
P: Vi mislite da onaj ko ne može umreti, ne može ni živeti?

M: Uzmite to kako hoćete, vezanost je zatvor, nevezanost je sloboda. Želeti je ropstvo.

P: Da li iz toga sledi da ako ste vi spaseni - i svet je spasen?

M: Kao celina svet ne treba spasavanje. Čovek čini greške i stvara patnju; kad to uđe u polje
svesnosti, svesnosti Gnanija, sveca, to je postavljeno ispravno. Takva je njegova priroda.

P: Mi možemo posmatrati ono što bi mogli nazvati duhovnim napretkom, progresom. Sebičan
čovek posvećen religiji, kontroliše sebe, pročišćava svoje misli i osećanja, sprovodi duhovnu
praksu, ostvaruje svoje istinsko biće. Da li je takav napredak vođen uzročnošću, ili je on slučajan?

M: Sa moje tačke gledišta, sve se dešava samo od sebe, sasvim, potpuno spontano. Ali čovek
zamišlja da on radi na podsticaju prema cilju. On uvek ima nagradu na umu i teži za njom.

P: Grub, zaostao, nerazvijen čovek, neće raditi bez nagrade. Nije li u redu i njemu nuditi podsticaje?

M: On će stvoriti za sebe podsticaje bilo kako, svakako. On ne zna da je napredovati u prirodi

svesnosti. On će napredovati od motiva do motiva i naći će, jureći, Gurua, za ispunjenje svojih
želja. Kada uz pomoć zakona svoga postojanja, bića, on počne da pronalazi put povratka, nivritti,
on će napustiti sve motive, jer njegovo interesovanje za svet je završeno. On ne želi ništa - niti od
drugih, niti od sebe samog. On umire za sve i postaje Sve. Ne želeti ništa i ne raditi ništa - to je
istinska kreacija, stvaranje.
Gledati univerzum, koji se pojavljuje, rađa i opada, sleže se, u svom sopstvenom srcu - je
čudo.

P: Velika prepreka unutarnjem naporu, nastojanju, je dosada. Učeniku postaje dosadno.

M: Inercija, lenjost, i uznemirenost, tamas i rađas, deluju zajedno i spuštaju, smanjuju, jasnost i
harmoniju, sattva. Tamas, lenjost, i rađas, uznemirenost, moraju biti pobeđeni pre nego što se
sattva, harmonija, može pojaviti. To će sve doći blagovremeno, potpuno spontano.

P: Nije li onda napor nepotreban?

M: Kada je napor potreban, on će se pojaviti. Kada beznapornost, lakoća, postane bitna, ona će se
pojaviti sama od sebe. Vi nemate potrebe da se u vezi toga zabrinjavate, naprežete. Samo plovite sa
tim i predajte sebe potpuno zadatku sadašnjeg trenutka, koji je umiranje iz trena u tren, u
sadašnjosti. Zbog življenja je umiranje. Bez smrti život ne može postojati.
Držite se čvrsto glavne stvari da su svet i Sopstvo jedno i savršeni. Samo je vaše ponašanje
pogrešno i treba ga promeniti, prilagoditi.
Ovaj proces ili ponovno prilagođavanje je ono što vi zovete sadhanom. Vi dolazite do tog
saznanja stavljajući tačku na indolenciju, neaktivnost, i koristite svu svoju energiju da rasvetlite put
zbog jasnoće, bistrine, i dobrotvornosti, milosrđa. A u stvarnosti ovo su sve znaci sigurnog,
nesumnjivog, napretka, duhovne evolucije. Nemojte se plašiti, nemojte se protiviti, nemojte kasniti,
odlagati. Budite ono što ste. Nema ničega čega biste se plašili. Verujte i pokušajte. Probajte iskreno.
Dajte svome stvarnom biću šansu da kreira vaš život.
Nećete zažaliti.

113
34. UM JE SAM PO SEBI UZNEMIRENOST

Pitalac: Ja sam Šveđanin po rođenju. Sada podučavam Hatha Jogu u Meksiku i u SAD.

Maharadž: Gde ste to naučili?

P: Imao sam učitelja u SAD, jednog indijskog svamija, monaha.

M: Šta vam je to donelo?

P: To mi je donelo dobro zdravlje i sredstva za život.

M: Sasvim dovoljno. Da li je to sve što želite?

P: Tragam za smirenošću uma. Ja osećam otvorenost prema svim svirepim stvarima učinjenim od
takozvanih hrišćana u ime Hrista. Neko vreme bio sam izvan religije. Onda me je privukla joga.

M: Koliko ste napredovali, razvili se?

P: Studirao sam filozofiju joge i to mi je pomoglo.

M: Na koji način vam je to pomoglo? Pomoću kojih ste znakova vi zaključili da vam je to
pomoglo? Bez sumnje, vrlo je prijatno to osetiti. Da li je zadovoljstvo sve što ste vi iskusili, dobili,
od joge?

P: Radost blagostanja je nagrada od Hatha joge. Ali joga uglavnom donosi više od toga. Ona
odgovara na mnoga pitanja.

M: Šta vi podrazumevate pod jogom?

P: Celokupno učenje Indije - evolucija, reinkarnacija, karma, itd.

M: U redu, vi ste dobili svo znanje koje ste želeli. Ali na koji način ste vi imali koristi od toga?

P: To mi je dalo mir uma.

M: Da li je? Da li je vaš um u miru? Da li je vaše traganje završeno?

P: Ne, nije još.

M: Prirodno. Neće biti kraja tome, jer ne postoji tako nešto kao mir uma. Um znači uznemirenost;
um je sam po sebi nesređenost. Joga nije svojstvo uma, niti je stanje uma.

P: Neku količinu mira ja sam dobio od joge.

M: Ispitajte dobro, detaljno, i vi ćete videti da um prepun vrvi od misli. On privremeno može biti
prazan, ali to se dešava za kratko i ponovo se vraća u svoju uobičajenu rastresenost. Smiren um nije
miran, tih um. Vi kažete da hoćete da smirite svoj um. Da li je onaj ko želi da smiri svoj um, sam
smiren?

P: Ne, ja nisam u miru. Tražim pomoć od joge.

114
M: Da li vidite protivrečnost? Mnogo godina vi tražite vaš mir uma. Vi ga niste mogli naći, jer on je
u suštini, u osnovi. Uznemirujuće ne može biti u miru.

P: Postoji neko poboljšanje.

M: Mir koji vi želite da imate je vrlo lomljiv, nestalan; bilo koja mala stvar može da ga razbije. Ono
što vi nazivate mirom je samo odsustvo uznemirenja. To je teško postići. Pravi mir ne može da bude
uznemiren. Možete li želeti mir uma koji je stalan?

P: Ja težim za tim.

M: Težnja je takođe oblik uznemirenosti.

P: Onda, šta ostaje?

M: Sopstvo nema potrebu da bude stavljeno na odmaranje. Ono je mir sam po sebi, a ne u miru.
Jedino je um uznemiren. Sve što on zna je uznemirenost, sa njenim mnogim oblicima, načinima i
stepenima. Prijatnost se smatra izvanrednom, a bol se opovrgava. Ono što mi zovemo progresom
samo je promena ili prelaz od neprijatnog ka prijatnom. Ali promene sa njima samima ne mogu nas
dovesti do nepromenljivog, jer što god ima početak ima i kraj. Stvarno, istinito, ne počinje, ono
samo otkriva sebe kao bespočetno i beskrajno, sveprisutno, nepokretno, najbolji pokretač,
bezvremeno i nepromenljivo.

P: Dakle, šta treba osoba da radi?

M: Kroz jogu vi ste prikupili znanje i iskustvo. To se ne može poreći. Ali, od koje je to sve koristi
vama? Joga znači sjedinjenje, spajanje. Šta ste vi ponovo sjedinili, spojili?

P: Pokušao sam da ponovo spojim ličnost sa stvarnim Sopstvom.

M: Ličnost (vyakti) je samo proizvod imaginacije, zamišljanja. Sopstvo je žrtva ovog uobraženja.
To je smatrati sebe da smo ono što nismo, a što nas zarobljava, vezuje. Za personu, ličnost, se ne
može reći da postoji sama od sebe; to je sopstvo koje veruje da je osoba, persona, i svesna je da je
to. Iznad sopstva (vyakte) postoji, leži, nemanifestovano, avyakta, uzročnost uzroka svega. Čak i
govoriti o ponovnom spajanju osobe sa Sopstvom nije ispravno, jer ne postoji osoba, persona,
jedino mentalna projekcija koja daje lažnu sliku stvarnosti po ubeđenju.
Ništa nije bilo podeljeno i nema šta da se sjedinjuje.

P: Joga pomaže u traganju i pronalaženju Sopstva.

M: Vi možete naći ono što ste izgubili, ne možete naći ono što niste izgubili.

P: Da ja nisam nikada ništa izgubio, bio bih sada prosvetljen. Ali, nisam. Ja tragam. Nije li samo
moje traganje dokaz da sam nešto izgubio?

M: To jedino pokazuje da vi verujete da ste nešto izgubili. Ko veruje? U šta se veruje da je

izgubljeno? Da li ste vi izgubili osobu sličnu vama? Šta je Sopstvo za kojim tragate? Šta vi tačno
očekujete da ćete pronaći?

P: Istinsko znanje o sebi.

115
M: Istinsko znanje o sebi nije znanje. To nije nešto što ćete vi naći traganjem, tražeći svuda. To se
ne može naći u prostoru i vremenu. Znanje je samo memorija, sećanje, način mišljenja, mentalna
navika. Sve je to motivisano zadovoljstvom i bolom. Zato ste vi podstaknuti zadovoljstvom i bolom
i u potrazi ste za znanjem. Biti ono što uistinu jesi, Sopstvo, je sasvim iznad svih podsticaja. Vi ne
možete biti vi, Sopstvo, zbog nekog razloga. Vi ste vi, Sopstvo, a razlog nije potreban.

P: Radeći jogu ja ću naći mir.

M: Može li postojati mir odvojen od vas, Sopstva? Da li govorite iz sopstvenog iskustva, ili samo iz
knjiga? Vaše knjiško znanje je korisno da se sa njim počne, ali uskoro ono mora biti ostavljeno,
napušteno zbog direktnog iskustva, koje je po svojoj samoj prirodi neizrecivo.
Reči mogu da se koriste takođe za destrukciju, razaranje, od reči se stvaraju slike, sa rečima
one se uništavaju. Vi ste sebe doveli u sadašnje stanje kroz verbalno mišljenje, morate iz toga izaći
na isti način.

P: Ja sam dobio izvestan stepen unutarnjeg mira. Da li sam ja to izgubio, uništio?

M: Ono što je zadobijeno može biti ponovo izgubljeno. Jedino kada ostvarite istinski mir, mir koji
nikad niste izgubili, taj mir će ostati sa vama, jer on nikad nije nigde otišao. Umesto da tražite ono
što nemate, pronađite ono što nikad niste izgubili. To što je tu pre početka i posle kraja svega; ono
koje nema rođenja ni smrti. To nepokretno stanje, koje nije pod uticajem, izveštačeno od rođenja i
smrti tela ili uma, to stanje vi morate opaziti.

P: Kakav je smisao takve percepcije?

M: U životu ništa se ne može ostvariti bez prevazilaženja prepreka. Prepreke ka jasnoj percepciji,
opažanju sopstvenog istinskog bića, su želja za zadovoljstvom i strah od bola.
To je zadovoljstveno-bolna motivacija, inicijativa, koja stoji na putu. Istinska sloboda od
svih motivacija, podsticaja, stanje u kome se nijedna želja ne pojavljuje je prirodno stanje.

P: Takvo odustajanje od želja, da li to zahteva vreme?

M: Ako to ostavite vremenu biće potrebno milion godina. Odustajanje od jedne želje za drugom,
dug je proces sa krajem koji se ne sagledava. Ostavite vaše želje i stavove same i usredsredite svu
pažnju na subjekat, Sopstvo, ka onome ko je iznad iskustva, želja i strahova. Pitajte: ko želi?
Dopustite svakoj želji da vas vrati, podseti na vas, vaše Sopstvo.

P: Koren svih želja i strahova je isti - žudnja, traganje za srećom.

M: Sreća o kojoj vi možete misliti i težiti je samo fizičko ili mentalno zadovoljenje. Takvo čulno ili
mentalno zadovoljstvo nije istinito, apsolutna sreća.

P: Čak i čulna i mentalna zadovoljstva i glavni osećaj dobrobiti, blagostanja, koji se pojavljuje sa
fizičkim i mentalnim zdravljem, moraju imati svoje korene u stvarnosti.

M: Oni imaju svoje korene u imaginaciji, zamišljanju. Čoveku kome je dat kamen i koji je ubeđen,
siguran, da je to neprocenjiv dijamant biće jako zadovoljan dok ne shvati svoju pogrešku; na isti
način zadovoljstva gube svoj ukus, čar, i bolovi svoju oštrinu, kad se upozna Sopstvo. Oboje se vide
onakvim kakvi su - prinuđeni odgovori, odzivi, samo reakcije, impulsi, bolne privlačnosti i

116
odbijanja. Obično bol i zadovoljstvo se doživljavaju kad se očekuju. To je sve stvar stečenih navika
i ubeđenja.

P: Dobro, zadovoljstvo može biti imaginarno, zamišljeno. Ali bol je stvaran.

M: Bol i zadovoljstvo idu uvek zajedno. Sloboda od jednog znači slobodu i od drugog, od oboje.
Ako vi ne brinete o zadovoljstvu, vi nećete biti uplašeni ni od bola.
Ali postoji sreća koja nije ni jedno ni drugo, koja je potpuno iznad. Sreća koju vi poznajete
je opisiva i merljiva. Ona je objektivna, telesno-umna - tako se kaže. Ali objektivno ne može biti
vaše sopstveno. Bila bi velika greška identifikovati sebe sa nečim spoljašnjim. Ovo talasanje nivoa
ne vodi nigde, ničemu. Realnost, istinitost je iznad subjektivnog i objektivnog, iznad svih nivoa,
iznad svakog odredišta, razlikovanja. Najodređenije se može reći da spoljašnje nije izvor, temelj ili
koren zadovoljstva, istinske sreće. Jer spoljašnje dolazi iz neznanja o stvarnosti, istinitosti, koja je
neuništiva, iznad postojanja i nepostojanja.

P: Imao sam mnogo učitelja i sledio njihove doktrine, ipak, nijedan mi nije dao ono što sam želeo.

M: Želja da pronađete Sopstvo biće sigurno ispunjena ako ne budete želeli ništa drugo. Ali morate
biti iskreni sa samim sobom da zaista ne želite ništa drugo. U međuvremenu vi želite mnogo drugih
stvari i angažovani ste u njihovom ispunjavanju, traženju; vaš glavni cilj, svrha, može da kasni dok
ne stasate mudriji i ne prekinete da budete podeljeni između kontradiktornih, suprotnih težnji. Idite
unutra, bez skretanja, bez bilo kakvog gledanja spolja.

P: Ali moje želje i strahovi su još tu.

M: Gde su oni nego u vašoj memoriji, sećanju? Shvatite da je njihov koren u očekivanju rođenom iz
sećanja i oni će prestati da vas opsedaju.

P: Ja sam razumeo vrlo dobro da je društvena služba jedan beskonačan zadatak, jer poboljšanje i
raspad, propadanje, napredak i nazadovanje, idu ruku pod ruku. Mi to možemo videti na svim
stranama i na svim nivoima. Šta mi preostaje?

M: Ma koji rad, posao da ste poduzeli, završite ga. Ne preduzimajte nove zadatke, jedino, ako to
nije izazvano konkretnom situacijom patnje ili oslobađanja od patnje.
Prvo pronađite sebe, i slediće vas beskrajno blaženstvo, blagoslovi.
Ništa ne koristi svetu tako kao odustajanje od profita, dobiti.
Čovek koji više ne misli o pojmovima gubitka i dobitka je stvarno nenasilan čovek, jer je on
iznad svakog konflikta, sukoba.

P: Da, ja sam uvek bio privučen idejom ahimse, nenasilja.

M: Izvorno, ahimsa znači kad se kaže: ’ne povredi’. Nije da prvo dolazi da se radi dobro, pošteno,
nego prekidanje povređivanja; ne dodavanje na patnju. Ugađanje drugima nije ahimsa.

P: Ja nisam govorio o ugađanju, već sam potpuno za pomaganje drugima.

M: Jedina pomoć vredna davanja je oslobađanje od potrebe za davanjem pomoći. Ponovljena

pomoć nije pomoć uopšte. Nemojte govoriti o pomoći drugom sve dok ga ne možete staviti iznad
svake potrebe za pomoći.

117
 Možete pomoći drugom poukom i primerom i, iznad svega, svojim postojanjem, bićem. Ne
možete dati ono što nemate i nemate ono što niste. Možete dati samo ono što jeste - a od toga
možete dati neograničeno.

P: Ali, da li je istina da je svo postojanje bolno?

M: Šta bi drugo bio uzrok ovog univerzalnog traganja za zadovoljstvom? Da li sretan čovek traži
sreću? Kako su ljudi uznemireni, nespokojni, kako neprestano u pokretu, haosu! To je zato što su
oni u bolu i traže olakšanje u zadovoljstvu. Sva sreća koju oni mogu da zamisle je u obezbeđenju
ponovljenog zadovoljstva.

P: Ako sam ja ono što sam, osoba - što smatram da jesam, i da ne mogu biti srećan, onda, šta treba
da radim?

M: Vi možete jedino prestati da budete ono što vam izgleda da ste sad. Nema ničega okrutnog u
onome što ja kažem. Probuditi čoveka iz noćne more, košmara, je milost, blagoslov. Vi ste došli
ovde jer ste u bolu, i sve što ja kažem je: probudite se, upoznajte sebe, budite ono što jeste!

P: Kraj bola ne leži u sreći!?!

M: Kada spoznate da ste iznad oba: i bola i zadovoljstva, daleko i nesavladivi, onda prestaje
gonjenje, jurenje sreće i rezultirajućeg bola takođe. Jer bol navodi na zadovoljstvo, traga za
zadovoljstvom, a zadovoljstvo završava u bolu sigurno, neizbežno.

P: U konačnom, krajnjem stanju, ne može biti nikakve sreće.

M: Niti bola. Samo sloboda. Sreća zavisi od nečega, ovoga ili onoga, bilo čega, i može biti
izgubljena; sloboda od svega ne zavisi od ničega i ne može biti izgubljena. Sloboda od bola, patnje,
nema uzrok i prema tome, ne može biti uništena. Ostvarite tu slobodu.

P: Nisam li ja rođen da patim kao rezultat moje prošlosti? Da li je sloboda uopšte moguća? Da li
sam ja rođen po svojoj sopstvenoj volji? Nisam li ja samo kreatura, stvor?

M: Šta je rođenje i smrt nego početak i kraj toka događaja i umne svesnosti? Zbog ideje o
odvojenosti i ograničenosti zbivanja su bolna. Trenutno olakšanje od bola mi nazivamo
zadovoljstvom - i gradimo kule u vazduhu, zamkove u oblacima, nadajući se beskrajnom
zadovoljstvu, uživanju, koje mi nazivamo srećom.
Sve je to nesporazum, nerazumevanje i zloupotreba. Probudite se, idite iznad, živite istinski.

P: Moje je znanje ograničeno, a moja snaga, neznatna.

M: Budući da je izvor za oboje, Sopstvo je iznad oba: i znanja i snage. Opažanje je u umu. Priroda
Sopstva je čista svesnost, čisto svedočenje, neuslovljeno, nedotaknuto prisustvom ili odsustvom
znanja ili naklonosti, simpatije.
Ostvarite vaše biće, Sopstvo, izvan ovog tela od rođenja do smrti i svi vaši problemi će biti
rešeni. Poteškoće postoje zato što vi verujete da ste rođeni i da ćete umreti.
Ne obmanjujte sebe i budite slobodni. Vi niste osoba, persona.

118
35. NAJVEĆI GURU JE VAŠE UNUTARNJE SOPSTVO

Pitalac: Sa svih strana sam čuo da je sloboda od želja i naklonosti, navika, prvi uslov
samoostvarenja. Ali sam video da je uslov nemoguće ispuniti. Neznanje o sebi stvara želje, a želje
ovekovečuju neznanje. Istinski začarani krug.

Maharadž: Ne postoje uslovi koji treba da se ispune. Nema ništa što treba da bude urađeno, ničega
što treba napustiti. Samo gledajte i sećajte se, pamtite: što god vi opažate niste vi, niti je vaše. To je
tamo u polju svesnosti, ali vi niste polje i njegov sadržaj, čak ni saznavalac polja.
Vaša je ideja da vi treba nešto da radite i ona vas vezuje za rezultate vaših napora - motiva,
želja, neuspeha, ostvarenja, osećanja neispunjenja, frustracije - sve vas ovo zadržava, ne daje vam
napred. Jednostavno, gledajte na sve što se događa, i znajte da ste vi iznad.

P: Da li to znači da treba da odustanem od obavljanja bilo čega?

M: Ne možete! Što se dešava, mora se desiti. Ako prestanete iznenadno, vi ćete se slomiti.

P: Da li je to stvar kad saznajno i saznavalac postaju jedno?!?

M: Ove su ideje u umu i reči koje ih izražavaju. Nema Sopstva u njima. Sopstvo nije ni između, niti
iznad. Tražiti ga na mentalnom nivou je besmisleno, uzaludno. Prestanite tragati, i gledajte - to je
ovde i sad - to je to: "JA JESAM", vi znate vrlo dobro. Sve što vam je potrebno da radite je da
prestanete govoriti sebi da ste vi unutar polja svesnosti.
Ako niste već razmotrili ovu materiju, slušajući mene jednom neće vam pomoći.
Zaboravite svoja prošla iskustva, ostvarenja i dostignuća, ostanite nagi, izložite se vetrovima
i kišama života i imaćete šansu, priliku.

P: Ima li predanost (bhakti) neko mesto u vašem učenju?

M: Kada niste dobro, vi odete kod lekara, koji će vam reći šta nije u redu i šta je lek. Ako imate
poverenja u njega, to čini stvari jednostavnijim; vi uzimate lek, sledite uputstva u vezi ishrane i
načina života, i bude vam dobro. Ako mu ne verujete, vi možete još imati šansu, možete studirati
medicinu i sami! U svim slučajevima pokreće vas vaša želja za oporavkom, a ne lekar.
Bez vere nema mira. Nekome uvek verujete - to može biti vaša majka ili vaša žena.
Od svih ljudi poznavalac sebe, Sopstva, slobodan čovek, najviše je dostojan poverenja. Ali
samo verovati nije dovoljno.
Možete takođe želeti slobodu. Bez želje za slobodom, od kakve je koristi poverenje da
možete ostvariti slobodu? Želja za slobodom i poverenje moraju ići zajedno. Što jače vi želite, to će
brže, lakše, doći pomoć. I najveći Guru je nemoćan sve dotle dok učenik nije željan da uči.
Ozbiljnost i iskrenost, žudnja, su najvažniji.
Poverenje će doći sa iskustvom. Budite posvećeni vašem cilju, a predanost njemu - cilju -
koji vas može voditi, će uslediti. Ako su vaša želja za slobodom i poverenje jaki, oni će delovati i
odvešće vas do vašeg cilja, jer vi nećete odgađati u oklevanju, nesigurnosti i kompromisima,
ustupcima.
Najveći Guru je vaše unutarnje Sopstvo. Istina je svevišnji učitelj. Ona vas samo može
odvesti do vašeg cilja, i ona će vas samo sresti na kraju vašeg puta. Budite sa poverenjem u Sopstvo
i neće vam trebati drugi Guru. Ali, opet, vi morate imati jaku želju za slobodom. Ne radite ništa što
će stvarati prepreke i oklevanje. Ne gubite, ne rasipajte energiju i vreme na opravdavanje.
Učite na svojim greškama i ne ponavljajte ih.

P: Ako ne zamerate, mogu li vas pitati lično pitanje?

119
M: Da, samo napred.

P: Vidim da vi sedite na koži od antilope. Kako se to poklapa sa nenasiljem?

M: Ceo moj radni vek bio sam prodavac cigareta, pomažući ljudima da naruše svoje zdravlje. A
ispred mojih vrata opština je sagradila javni WC narušavajući moje zdravlje. U ovom nasilnom
svetu, kako neko može da se sačuva, skloni od nasilja bilo koje vrste!?

P: Svakako da bi trebalo izbegavati svako nasilje koje se može izbeći. A ipak u Indiji svaki sveti
čovek ima za sebe tigrovu, lavlju, leopardovu ili antilopinu kožu, da sedi na njoj.

M: Možda zato što je plastika bila nedostupna, nije postojala u drevnim vremenima, a koža je bila
najbolja da spreči vlažnost pri sedenju. Reumatizam nije poželjan čak ni za svece. Tako je tradicija
postala da je za dugu meditaciju potrebna koža. Upravo kao i opna na dobošu u crkvi, tako je koža
antilope joginu. Mi teško to primećujemo.

P: Ali životinja mora biti ubijena.

M: Nisam nikad čuo da je neki jogi ubio nekog tigra da bi posedovao kožu. Ubice ne postaju jogini,
i jogini ne postaju ubice.

P: Ne biste li vi trebali da izrazite svoje neslaganje sa ubijanjem životinja, odnosno, da li biste

trebali da odbijete sedenje na koži?

M: Zašto bih samo ja osuđivao kožu, koja je ideal celog sveta?

P: Šta je loše sa univerzumom?

M: Zaboravljanje svog Sopstva je najveća rana, povreda - greh. Sve nesreće i propasti proizilaze iz
toga. Vodite brigu o najvažnijem, manje će se pobrinuti samo od sebe. Ne uređujete mračnu sobu;
prvo otvarate prozore. Puštajući svetlost unutra sve se lakše odvija. Dakle, sačekajmo sa
poboljšanjem, obraćanjem drugih dok mi ne vidimo sami sebe onakvim kakvi smo - i ostvarimo
promenu. Nema potrebe da se vrtimo u krugu i beskonačno postavljamo pitanja; pronađite, otkrite
sebe i sve će doći na pravo mesto.

P: Žudnja za vraćanjem izvoru je vrlo retka. Da li je to sasvim prirodno?

M: Otvorenost ka spolja je prirodna u početku, okrenutost ka unutra - je na kraju. Ali u stvarnosti,

oba su jedno, upravo kao disanje, udah i izdah, koji su jedno.

P: Na isti način nisu li telo i stanovnik u njemu 8 jedno?

M: Događaji u vremenu i prostoru - rođenje i smrt, uzrok i posledica - oni mogu biti smatrani kao
jedno; ali telo i otelovljenje, i Sopstvo, nisu istog reda, kvaliteta, realnosti, istine. Telo postoji u
vremenu i prostoru, prolazno je i ograničeno, dok je stanovnik bezvremen i neograničen, večan i
sveprožimajući, sveprisutan. Izjednačiti to dvoje, ogromna je greška i uzrok beskrajne patnje. Vi
možete govoriti o umu i telu kao jednom, ali telo-um nije temeljna, osnovna, realnost, istina.

8
Stanovnik u telu je, prema Vedama i Upanišadama, Puruša, Duh, sinonim za Sopstvo.
120
P: Ma šta on mogao biti, stanovnik u telu kontroliše telo i prema tome, odgovoran je za njega.

M: Postoji univerzalna sila koja kontroliše i koja je odgovorna.

P: I tako mogu da radim šta hoću i bacim krivicu na neku univerzalnu silu? Kako lako!

M: Da, vrlo lako. Samo upoznajte, realizujte Jednog Pokretača iza svega, koji sve pokreće i ostavite
sve njemu. Ako ne oklevate, ako se ne kolebate, ili ne varate, to je najkraći put ka istini, realnosti.
Budite bez želja i straha, prepustivši svu kontrolu i svu odgovornost.

P: Kakvo ludilo, haos!

M: Da, božansko ludilo. Šta ima loše u napuštanju iluzije o ličnoj kontroli ili ličnoj odgovornosti?
Oboje su jedino u umu. Naravno, sve dok zamišljate da ste kontrolor, vi ćete sebe zamišljati kao
odgovornog. Jedno sadrži u sebi i drugo.

P: Kako može biti univerzalno odgovorno za pojedinačno, posebno?

M: Sav život na zemlji zavisi od Sunca. Ipak vi ne možete kriviti Sunce za sve što se desi, mada je
to glavni uzrok. Svetlost prouzrokuje boju cveta, ali ona nije odgovorna ni za kontrolu, niti je
odgovorna direktno za to. Ona to omogućava, to je sve.

P: Ono što ja ne volim u svemu ovome je skrivanje iza neke univerzalne sile.

M: Ne možete se prepirati sa činjenicama.

P: Sa čijim činjenicama? Vašim ili mojim?

M: Vašim. Vi ne možete poricati moje činjenice, jer ih ne znate. Kad biste mogli da ih znate, vi ih
ne biste poricali. Ovde leži nevolja. Vi smatrate svoja zamišljanja za činjenice, a moje činjenice za
zamišljanja, imaginaciju. Ja znam sigurno da je sve jedno. Razlike ne razdvajaju. Ili ste odgovorni
za sve, ili niste ni za šta. Zamišljati da vi kontrolišete i odgovarate samo za jedno telo, jeste samo
nenormalnost, nesavršenost tog tela-uma.

P: Ipak, vi ste ograničeni vašim telom.

M: Jedino u stvarima, funkcijama, koje se odnose na telo. O tome ja ne vodim brigu. To je kao
trajanje godišnjih doba. Ona dođu, prođu - i vrlo slabo utiču na mene. Na isti način tela-umovi dođu
i prođu - život je večno u potrazi za novim izražavanjima, manifestovanjima.

P: Sve dotle dok vi ne stavite sav teret đavola na Boga, ja sam zadovoljan. Možda postoji Bog za
sve druge koje znam, ali za mene on je koncept, ideja, projektovan, stvoren, ljudskim umom. On
može biti realan, istinit, za vas, ali za mene društvo, svet, je mnogo realnije nego Bog, jer sam ja
oboje: njegova kreatura, stvor, i njegov zatvorenik.
Vaše vrednosti su mudrost i samilost; društvo ceni dovitljivu sebičnost. Ja živim u svetu
sasvim različitom od vašeg.

M: Niko se ne žali, ne prisiljava.

121
P: Niko ne prisiljava vas, međutim ja sam pod pritiskom. Moj svet je đavolski svet, pun suza,
teškog rada i bola. Objasniti ga bez spekulisanja, nametanjem teorija evolucije i karme, sudbine,
samo je dodavanje povrede na ranu. Bog đavolskog sveta je okrutan, svirep Bog.

M: Vi ste Bog vašeg sopstvenog sveta, i vi ste oboje glupi i okrutni. Neka Bog bude koncept, ideja,
vaša sopstvena kreacija. Pronađite ko ste vi, kako ste došli na svet, u život, težnju za istinom,
dobrotu i lepotu u svetu punom zla. Od koje je koristi vaše prepiranje, dokazivanje za i protiv Boga,
kada vi uopšte ne znate ko je Bog, i uopšte, o čemu vi govorite.
Bog rođen iz straha i nade, uobličen, projektovan željom i imaginacijom, zamišljanjem, ne
može biti Moć, Snaga, koja je Um i Srce univerzuma.

P: Ja se slažem da su svet u kome živim i Bog u koga verujem, i jedno i drugo, kreature, pojmovi,
imaginacije. Ali, na koji su način oni stvoreni pomoću želje? Zašto ja zamišljam svet tako bolnim, a
Boga tako nezainteresovanim? Šta nije u redu sa mnom da ja treba da mučim sebe tako surovo?
Prosvetljeni čovek dolazi i kaže mi: ’To je samo san, završite ga’, ali nije li i on samo deo sna?
Vidim sebe u zamci i ne vidim izlaz. Vi kažete da ste slobodni. Od čega ste slobodni? Za
ime Boga, ne zatrpavajte me rečima, prosvetlite me, pomozite mi da se probudim, pošto ste vi onaj
koji vidi da se prevrćem u mom snu.

M: Kada kažem da sam slobodan, ja samo potvrđujem stanje. Ako ste vi odrastao čovek, vi ste
slobodni od detinjstva. Ja sam slobodan od svih opisa i identifikacija. Štogod vi možete videti, čuti,
i o nečemu razmišljati, ja to nisam. Ja sam slobodan od utisaka, opažanja ili koncepata.

P: Vi još imate telo i zavisite od njega.

M: Ponovo mislite da je vaša tačka gledanja jedino ispravna. Ponavljam: Ja nisam bio, nisam i neću
biti telo. Za mene, ovo je činjenica. Ja sam takođe bio u iluziji da sam bio rođen, ali je moj Guru
učinio da vidim da su rođenje i smrt samo ideje - rođenje je samo ideja: ’Ja imam telo’. A smrt: ’Ja
sam izgubio moje telo’. Sada, kada znam da nisam telo, telo može biti tu, ili ne mora - kakvu to
razliku čini? Telo-um je kao soba. Ona je tu, ali ja nemam potrebu da budem u njoj celo vreme.

P: Ipak, postoji telo i vi vodite brigu o njemu?

M: Sila koja ga je stvorila brine o njemu.

P: Mi skačemo sa nivoa na nivo celo vreme.

M: Postoje dva nivoa koja posmatramo - fizički od činjenica, i mentalni od ideja. Ja sam iznad oba.
Ni vaše činjenice ni vaše ideje, nisu moje. Ono što ja vidim je iznad. Pređite na moju stranu i
gledajte sa mnom.

P: Ono što ja želim da kažem je vrlo jednostavno. Sve dotle dok verujem: ’Ja sam telo’, ja ne mogu
reći: ’Bog će paziti na moje telo’. Neće, on će ga pustiti da gladuje, da boluje i umre.

M: Šta vi drugo očekujete od samog tela? Zašto ste tako uzbuđeni zbog toga? Zato što mislite da ste
telo, vi ga želite neuništivog. Vi možete produžiti njegovo trajanje sa odgovarajućim vežbama, ali
zbog kojeg konačnog dobra?

P: Bolje je živeti dugo i zdravo. To nam daje šansu da izbegnemo pogreške detinjstva i mladosti,
frustracije, neispunjenja zrelosti, bedu i imbecilnost, slaboumnost starosti.

122
M: Na svaki način živite dugo. Ali vi niste gospodar. Možete li vi odrediti dane vašeg rođenja i
smrti? Mi ne govorimo istim jezikom. Vaš je prividan, iluzoran, govor, zasnovan na
pretpostavkama, nepouzdanostima i nagađanjima. Vi govorite sa sigurnošću i uvereno o stvarima u
koje niste sigurni.

P: Dakle, ja sam ovde.

M: Vi niste ipak ovde. Ja sam ovde. Uđite! Ali vi nećete. Vi hoćete da ja živim vaš život, osećam na
vaš način, koristim vaš jezik, govor. Ja ne mogu, i to vam neće pomoći. Vi morate doći do mene.
Reči su od uma, a um je nejasan, pomračen i iskrivljen, neistinit. Prema tome apsolutna je potreba
otići iznad reči i preći na moju stranu.

P: Vodite me tamo, iznad.

M: Ja to radim, ali se vi opirete. Vi dajete realnost konceptima, idejama, dok su ideje, koncepti
iskrivljena realnost. Napustite svo zamišljanje, pojavnost i budite, zaustavite se tihi i pažljivi.
Budite ozbiljni u vezi toga i sve će biti dobro sa vama.

36. UBIJANJE POVREĐUJE UBICU - NE UBIJENOG

Pitalac: Pre hiljadu godina čovek je živeo i umro. njegov identitet, antahkarana, se ponovo pojavio
u novom telu. Zašto se on ne seća svog prethodnog života? I ako se seća, može li sećanje biti
doneseno u svesnost?

Maharadž: Kako vi znate da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo može da znači i
potpuno novu osobu u isto vreme.

P: Zamislite zdelu ghija, indijskog butera. Kada se zdela razbije, buter ostaje i može biti prenesen u
drugu zdelu. Stara zdela ima svoj sopstveni miris, nova - svoj sopstveni. Buter će nositi miris od
zdele do zdele. Lični identitet je prenosan od tela u telo.

M: To je u redu. Kad postoji telo, njegove posebnosti, specifičnosti, utiču na osobu, personu. Bez
tela mi imamo čist identitet u smislu : "JA JESAM". Ali kad se vi rodite u novom telu, gde je svet
prethodno doživljen?

P: Svako telo doživljava svoj sopstveni svet.

M: U sadašnjem telu postoji staro telo - da li je ovo samo ideja, ili je to sećanje?

P: Ideja, naravno. Kako se može seliti mozak onoga što nije iskusio, doživeo?

M: Vi ste odgovorili na svoje sopstveno pitanje. Zašto se igrate sa idejama? Budite zadovoljni sa
onim u šta ste sigurni. A jedina stvar u koju vi možete biti sigurni je "JA JESAM". Ostanite s tim, i
odbacite sve drugo. To je joga.

P: Ja to mogu odbaciti samo verbalno. U najboljem slučaju ja se samo sećam da ponavljam

formalnu rečenicu: ’Ovo nisam ja, ovo nije moje, ja sam iznad svega ovoga’.

123
M: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno, i emocionalno, potom u akciji,
delovanju. Posvetite pažnju realnosti unutar vas i to će doneti svetlost. To je kao bućkanje
mleka za buter. Činite to ispravno i marljivo i rezultat će sigurno doći.

P: Kako može apsolutno biti rezultat procesa, postupka?

M: Vi ste u pravu, relativno ne može evoluirati u apsolutno, ali relativno može blokirati, zaustaviti
apsolutno, upravo kao što ne bućkanje mleka može da spreči da se odvoji buter.
Realno je ono koje stvara težnju; unutarnje podstiče spoljašnje, a spoljašnje odgovara,
odaziva se, u učešću, korisnosti i naporu, pokušaju.
Ali u konačnom, apsolutnom, ne postoji unutarnje, niti spoljašnje, svetlost svesnosti je
oboje, i stvoritelj i stvoreno, iskušenik i iskustvo, telo i otelovljeno.
Vodite brigu o sili koja projektuje sve ovo i vaši problemi će biti rešeni, biće im kraj.

P: Šta je sila koja projektuje?

M: To je imaginacija, zamišljanje, potpomognuta željom.

P: Ja sam sve ovo, ali nema sile nad tim.

M: Ovo je jedna vaša zabluda, rođena iz žudnje za rezultatima.

P: Šta nije u redu sa namernim, svrsishodnim delovanjem?

M: To ne važi, ne funkcioniše. U ovim stvarima, pojavama, nije pitanje svrhe, niti akcije. Sve što je
potrebno jeste da slušate, sećate se, pamtite, razmislite. To je kao uzimanje hrane. Sve što vi možete
da učinite jeste da pregrizete, sažvaćete i progutate. Sve drugo je podsvesno i automatski. Slušajte,
sećajte se, pamtite i razmislite - um je i jedno i drugo, oboje, i glumac i pozornica. Sve je od uma, a
vi niste um. Um stvara svet i sve predivne, čudesne njegove raznolikosti.
Upravo kao što u dobroj drami ima svih vrsta karaktera i situacija, tako i vi trebate od svega
po malo da bi stvorili svet.

P: Niko ne pati u drami.

M: Ne poistovećujte sebe sa svetom i nećete patiti.

P: Drugi hoće.

M: Onda stvorite svoj svet savršenim, na sve moguće načine. Ako verujete u Boga, radite sa njim.
A ako ne, postanite Jedno. Ili gledajte na svet kao na igru, ili posao u njemu, sa svom svojom
snagom. Ili oboje.

P: Šta je sa identifikacijom umirućeg čoveka. Šta se tu dešava kad je on mrtav? Da li se vi slažete

da on nastavlja u drugom telu?

M: Nastavlja se, a ipak i ne. Sve zavisi kako vi gledate na to. Šta je identitet ličnosti na kraju
krajeva? Nastavak u sećanju? Možete li vi govoriti o identitetu bez sećanja?

P: Da, mogu. Dete može da ne zna svoje roditelje, ipak nasledne karakteristike će biti tu.

124
M: Ko ih identifikuje? Neko sa memorijom da ih registruje i uporedi. Zar ne vidite da je memorija
osnova vašeg mentalnog života? A identitet, ličnost, je samo obrazac događanja u vremenu i
prostoru. Promenite obrazac ponašanja, stil života, i vi ste promenili čoveka.

P: Stil ponašanja je značajan i važan. On ima svoju sopstvenu vrednost. Govoreći da je izatkana
šara samo obojeni konac, vi gubite ono najvažnije - lepotu toga. Ili opisujući knjigu kao papir sa
mrljama mastila i bojama vi propuštate njen smisao. Identitet je vredan, jer je on osnova
individualiteta, posebnosti koji nas čini jedinstvenim i nezamenjivim. "JA JESAM" je intuicija,
direktno znanje jedinstvenosti.

M: Da i ne. Identitet, individualnost, jedinstvenost - su najvrednije stvari, vidovi uma, ali samo od
uma. ’Ja sam sve što jeste’ takođe je jedno iskustvo, jednako vredno. Posebno i univerzalno su
nerazdvojni, oni su dva aspekta Bezimenog, opšteg. Kako gledamo spolja i iznutra? Naravno, reči
samo spominju, ali ne prenose. Pokušajte da odete iznad reči.

P: Šta umire sa smrću?

M: Ideja ’Ja sam telo' umire, svedok ne.

P: Đaini veruju u mnoštvo svedoka, večno odvojenih.

M: To je njihova tradicija zasnovana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok odražava sebe u
bezbrojnim telima kao "JA JESAM". Sve dotle dok tela, ma kako savršena, traju, "JA JESAM" se
pojavljuje kao mnoštvo. Iznad tela postoji samo Jedno.

P: A Bog?

M: Spasitelj je osoba (ličnost) čije je telo svet. Bezimeno je iznad svih Bogova.

P: Šri Ramana Maharši je umro. Kakvu razliku to čini njemu?

M: Nikakvu. Ono što je bio - Apsolutna Istina, Realnost.

P: Ali za običnog čoveka smrt je različita.

M: Ono što on misli o sebi da je pre smrti, on nastavlja da bude i posle smrti. Njegov sopstveni
imidž, predstava o sebi, preživljava.

P: Prošlog dana ovde je bio razgovor o korišćenju životinjske kože pri meditaciji, itd. od strane
mudraca. Ja nisam bio ubedljiv. Lako je opravdati sve u vezi sa tradicijom i običajem. Običaji mogu
biti okrutni, a tradicija korumpirana. One objašnjavaju ali ne opravdavaju.

M: Nikad nisam nameravao da kažem da bezakonje prati samoostvarenje. Oslobođen čovek je

ekstremno onaj ko se pridržava zakona. Ali njegovi zakoni su zakoni od njegovog istinskog
Sopstva, ne od njegovog društva. Ove on posmatra, ili krši, saglasno okolnostima i potrebama. Ali
on neće biti nikad izmišljen, nestvaran i nasilan.

P: Ono što ja ne mogu da prihvatim je opravdavanja sa običajem i navikom.

M: Razlike leže u našim različitim tačkama gledanja. Vi govorite iz tela-uma. Moj govor je od
svedoka. Razlika je temeljna.
125
P: Ipak, surovost je surovost.

M: Niko vas ne prisiljava da budete okrutni.

P: Zloupotrebiti druge ljude je okrutno i kada je ovlašćeno.

M: Ako pažljivo zagledate u proces života, vi ćete naći surovost svuda, jer život hrani život. Ovo je
činjenica, ali to ne čini da se vi osećate krivim pošto ste živi!
Vi počinjete život surovosti stvarajući svojoj majci mnoge teškoće. Do poslednjeg dana
vašeg života vi ćete se takmičiti za hranu, odeću, prevoz, održavanje tela, boriti se za njegove
potrebe, želeti da budete sigurni u svetu nesigurnosti i smrti.
Iz životinjske tačke posmatranja biti ubijen nije gore od umiranja; sigurno bolje od bolesti i
senilnog, starosnog propadanja.
Okrutnost leži u motivu, ne u činjenici. Ubijanje povređuje ubicu, ne ubijenog.

P: Slažem se, onda se ne smeju prihvatiti usluge lovaca i mesara.

M: Ko želi da vi prihvatite?

P: Vi prihvatate.

M: To je kako vi vidite mene. Kako brzo vi optužujete, osuđujete, izričete presudu i izvršavate
kaznu. Zašto počinjete sa mnom, a ne sa samim sobom?

P: Čovek kao vi treba da bude primer.

M: Da li ste vi spremni da sledite moj primer? Ja sam mrtav za svet, ja ne želim ništa, čak ni da
živim. Budite kao ja, radite ono što ja radim. Vi me optužujete za moju odeću i hranu; dok ja jedino
gledam na vaše motive; ako vi verujete da ste telo i um i delujete po tome, vi ste krivac, grešnik,
najveće okrutnosti - okrutnosti prema vašem sopstvenom, istinskom biću. U poređenju s tim sve
ostale okrutnosti se ne računaju.

P: Vi se zaklanjate u tvrđenju da vi niste telo. Ali vi kontrolišete telo i odgovorni ste za sve što ono
čini. Dati telu potpunu autonomiju bilo bi imbecilno, maloumno, ludo.

M: Smirite se. Ja sam takođe protiv svakog ubijanja životinja zbog mesa i krzna, ali ja odbijam da
tome dam prvo mesto. Vegetarijanstvo je dostojan razlog, ali ne najbitniji; svi razlozi služe najbolje
onome čoveku koji se vratio svome izvoru.

P: Kada sam bio u Šri Ramanašramu, osećao sam Bhagavana svuda u njemu, sveprisutnog,
sveprimetnog, sveopažajućeg.

M: Imali ste potrebnu veru. Oni koji imaju istinsku veru u njega, videće ga svuda i u svako vreme.
Sve se dešava u saglasnosti s vašom verom, a vaša vera je konstruktor vaše želje.

P: Vera koju vi imate u sebi, nije li ona takođe stvaralac želje?

M: Kada kažem: "JA JESAM", ja ne mislim o odvojenom entitetu, biću, sa telom kao svojim
nukleusom, jezgrom. Ja mislim na ukupnost postojanja, okean svesnosti, celokupan univerzum
svega što on jeste i zna. Ja nemam ništa da poželim, jer sam potpun zauvek.
126
P: Možete li dotaći, posmatrati unutarnji život drugih ljudi?

M: Ja sam ljudi!

P: Ne mislim o identitetu suštine, niti o sličnosti oblika. Ja mislim o stvarnom ulasku u umove i srca
drugih i učestvovanje u njihovim ličnim iskustvima. Možete li vi patiti i radovati se sa mnom, ili vi
samo zaključujete ono što ja osećam iz posmatranja i analogije.

M: Sva bića su u meni. Ali spuštanje, ulazak u mozak i sadržaj mozga drugog, zahteva specijalan
trening. Nema ničega što se ne bi moglo dosegnuti treningom.

P: Ja nisam vaša projekcija, izraz, niti ste vi moja. Ja sam u svom sopstvenom stanju, ne samo kao
vaša kreacija. Ova gruba, sirova filozofija imaginacije i projektovanja, građenja, ne odnosi se na
mene. Vi ste me lišili sve realnosti. Ko je slika čega? Vi ste moja slika ili sam ja vaša? Ili sam ja
slika u mojoj sopstvenoj slici! Ne, nešto je pogrešno negde.

M: Reči izdaju, odaju svoju prazninu. Istinito, realno ne može biti opisano, to mora biti doživljeno,
iskušano. Ja ne mogu naći bolje reči od onih koje znam. Ono što ja kažem može izgledati smešno.
Ali ono što reči pokušavaju da prenesu je najviša istina. Sve je jedno, mi mnogo cepidlačimo. I sve
je urađeno da zadovolji jedan izvor i cilj svake želje, koji mi svi znamo kao "JA JESAM".

P: Bol je taj koji je izvor želje. Osnovni cilj želja je pobeći od bola.

M: Šta je u osnovi bola? Neznanje o sebi. Šta je koren želje? Žudnja da pronađemo sebe. Sva
kreacija teško radi za sebe samu i neće stati sve dok se ne vrati tome, svome izvoru.

P: Kad će se ona vratiti?

M: Ona se može vratiti kad god vi to zaželite.

P: A svet?

M: Možete ga uzeti sa sobom.

P: Moram li ja čekati sa pomaganjem svetu dok ne ostvarim savršenstvo?

M: Na svaki način pomozite svetu. Nećete pomoći mnogo, ali će napor učiniti da napredujete,
rastete. Nema ništa lošeg u pokušavanju da se pomogne svetu.

P: Sigurno da je bilo ljudi, običnih ljudi, koji su pomogli mnogo.

M: Kada dođe vreme da svetu treba pomoć, neki ljudi dobijaju volju, mudrost i moć da učine velike
promene.

37. IZNAD BOLA I ZADOVOLJSTVA JE BLAŽENSTVO

Maharadž: Morate ostvariti pre svega da ste vi otisak, dokaz, svega, uključujući i vas same. Niko ne
može dokazati vaše postojanje, jer njegovo postojanje mora biti potvrđeno prvo od vas. Vaše
127
postojanje i poznavanje vas samih niko ne poznaje i ne poseduje. Zapamtite, vi ste potpuno svoj
sopstveni. Vi niste došli odnekud, vi ne idete nigde. Vi ste bezvremeno biće, postojanje i svesnost.

Pitalac: Postoji osnovna razlika između nas. Vi znate istinu, realnost, dok ja znam samo delovanje,
funkciju, moga uma. Prema tome, ono što vi kažete je jedno, a ono što ja čujem je drugo. Ono što vi
kažete je istina, a ono što ja razumem je lažno, mada su reči iste. Postoji velika praznina, jaz,
između nas. Kako prebroditi ovaj jaz?

M: Odbacite ideju da ste ono što mislite o sebi da jeste, i neće biti jaza. Zamišljanjem sebe kao
odvojenog vi ste stavili prazninu. Ne morate da je prebrodite, samo je nemojte stvarati. Sve ste vi i
vaše je sve. Ne postoji niko drugi. To je činjenica.

P: Kako čudno! Sasvim iste reči koje su vama istina, za mene su laž. "Ne postoji niko drugi". Kako
očevidna neistina!

M: Pustite ih da budu istinite ili neistinite. Reči nisu važne. Ono što je važno je ideja koju vi imate
o sebi, jer vas to blokira. Ostavite je.

P: Od ranog detinjstva podučavan sam da mislim da sam ograničen na svoj oblik i ime. Sámo
stanovište u suprotno, neće izbrisati mentalni trag. Potrebno je ispravno ispiranje mozga - ako
uopšte to može da se uradi.

M: Vi nazivate to ispiranje mozga, ja to nazivam Joga - podići nivo svim mentalnim tragovima,
oplemeniti ih. Ne smete biti prinuđeni da mislite iste misli neprestano. Idite dalje, napredujte!

P: Lakše je reći nego uraditi.

M: Ne budite detinjasti. Lakše je promeniti nego patiti. Izrastite iz vašeg detinjstva, to je sve.

P: Takve stvari nisu urađene. One se dešavaju, događaju.

M: Sve se dešava neprekidno, ali vi morate biti spremni za to. Spremnost je zrelost. Vi ne vidite
istinu jer vaš um još nije spreman za to.

P: Ako je istina moja stvarna priroda, kako mogu biti ikad nespreman za nju?

M: Nespreman znači uplašen. Vi ste uplašeni od onoga što ste vi. Vaše odredište je celina. Ali vi ste
uplašeni da ćete izgubiti vaš identitet. To je detinjasto, biti naklonjen igračkama, vašim željama i
strahovima, mišljenjima i idejama. Ostavite ih sve i budite spremni za istinito da ostvarite sebe. Ovo
samoostvarenje je najbolje izraženo u rečima: "JA JESAM". Ništa drugo nema postojanje. O ovome
ste vi potpuno sigurni.

P: "JA JESAM" naravno, ali i "JA ZNAM" takođe. A ja znam da sam i ovo i ono, vlasnik tela, u
mnogostrukim odnosima sa drugim vlasnicima.

M: To je sve sećanje koje se prenosi u sadašnjost.

P: Mogu biti siguran samo u ono što je sada. Prošlost i budućnost, sećanje i zamišljanje, to su samo
mentalna stanja, ali ona su sve što ja znam, i ona su tu sada. Vi mi govorite da ih napustim. Kako
neko da napusti sadašnjost?

128
M: Vi se krećete u budućnost sve vreme, želeli vi to ili ne.

P: Ja se krećem od sada do sada - ja se uopšte ne krećem. Sve ostalo se kreće - a ja ne.

M: Svakako. Ali vaš se um kreće. U sadašnjosti vi ste oboje, i pokretni i nepokretni. Sve dok
smatrate sebe pokretnim ne obazirete se na nepokretno. Okrenite svoj um unutra. Ne obazirite se na
pokretno i pronaći ćete sebe da ste sveprisutni, večni, nepromenljiva istina, realnost, i čvrsti kao
stena.

P: Ako je to sad, zašto ja nisam svestan toga?

M: Jer se držite ideje da vi niste svesni toga. Napustite tu ideju.

P: To me neće učiniti svesnijim.

M: Čekajte, vi želite da budete sa obe strane zida u isto vreme. Možete, ali morate ukloniti zid. Ili
shvatiti da su zid i obe strane jedan isti prostor, kome nikakva ideja kao "ovde" ili "tamo" ne
pripada.

P: Poređenja ne dokazuju ništa. Moja jedina žalba je ova: zašto ja ne vidim ono što vi vidite; zašto
vaše reči ne zvuče istinito u mom umu? Dopustite mi da znam ovo više i bolje; sve ostalo može da
čeka. Vi ste mudri, a ja sam glup. Vi vidite, a ja ne. Gde i kako ću naći moju mudrost?

M: Ako znate za sebe da ste glupi, vi uopšte niste glupi!

P: Sámo moje saznanje da sam bolestan, neće mi pomoći da se osećam bolje, takođe i saznanje da
sam budalast neće me učiniti mudrijim.

M: Da biste znali da ste bolesni, ne morate li prethodno biti zdravi?

P: Oh, ne. Ja znam sa upoređivanjem. Ako sam ja slep od rođenja i vi mi kažete da poznajete stvari,
a da ih ne dotičete, dok ja moram da ih dodirnem da bih znao, ja sam svestan da sam ja slep bez
saznanja šta to znači videti. Slično ja znam da oskudevam u nečemu kad vi tvrdite stvari koje ja ne
mogu da shvatim. Vi mi kažete tako predivne stvari o meni; po vama ja sam večan, sveprisutan,
savršeno srećan, stvaralac, održavatelj i transformator svega što postoji; izvor celokupnog života,
srce postojanja, gospodar i voljeni svakoga stvora. Vi me izjednačavate sa Svevišnjom Istinom,
Realnošću, izvorom i ciljem celog postojanja, egzistencije. Ja samo trepnem, priznajem, jer ja znam
sebe da sam samo sitni mali zamotuljak želja i strahova, mehur patnje, prolazna iskra svesnosti u
okeanu mraka.

M: Pre nego što je postojao bol, vi ste bili. Pošto je bol otišao, vi ste ostali. Bol je prolazan. Vi
niste.

P: Oprostite, ali ja ne vidim ono što vi vidite. Od dana kada sam bio rođen, pa sve do dana smrti,
bol i zadovoljstvo će tkati obrasce ponašanja moga života. O postojanju pre rođenja i posle smrti, ja
ne znam ništa. Ja niti prihvatam vas, niti vas negiram. Ja čujem ono što vi kažete, ali ja to ne znam.

M: Vi ste sada svesni, niste li?

P: Molim vas ne pitajte me o pre i posle, ja samo znam šta je sad.

129
M: Sasvim dovoljno. Vi ste svesni. Zadržite se na tome. Postoje stanja kada vi niste svesni.
Nazovite to nesvesno postojanje.

M: Nesvesno postojanje?

M: Svesno i nesvesno se ne dovodi u vezu, ne primenjuje ovde. Egzistencija je u svesnosti, suština,

bit je nezavisna od svesnosti.

P: Je li to praznina? Da li je to tišina?

M: Zašto razrađivati? Postojanje, bit prevazilazi svesnost. Objektivna, materijalno-umna svesnost je

deo čiste svesnosti, ne iznad nje.

P: Kako vi dolazite do saznanja o stanju čiste biti, koja nije ni svesnost, ni nesvesno? Svo znanje je
jedino u svesnosti. Mora postojati stanje kada je um privremeno neaktivan. Da li se svesnost onda
pojavljuje kao svedok?

M: Svedok samo registruje, beleži događaje. U mirovanju uma čak se i osećaj "JA JESAM" rastapa,
nestaje. Ne postoji: "JA JESAM" bez uma.

P: Bez uma - znači - bez misli. "JA JESAM" kao misao postoji. "JA JESAM" kao osećaj biti,
suštine ostaje.

M: Sve iskustvo nestaje sa umom. Bez uma ne može biti ni onoga koji iskušava ni iskustva.

P: Da li ostaje svedok?

M: Svedok samo beleži, registruje prisustvo ili odsustvo iskustva. To nije iskustvo samo po sebi,
već to postaje iskustvo kada se misao: "JA SAM SVEDOK" pojavljuje.

P: Sve što ja znam jeste, da um ponekad radi, a ponekad stane. Iskustvo mentalne tišine ja zovem
mirovanje uma.

M: Nazovite to tišinom, prazninom, ili mirovanjem, činjenica je da tada i subjekt i objekt iskustva i
proces iskušavanja ne postoje. U svedočenju, u duhovnoj svesnosti, samosvesnosti, osećaj
postojanja ovog ili onog, ne postoji. Neidentifikovano postojanje ostaje.

P: Kao stanje nesvesnosti?

M: U odnosu prema bilo čemu, to je suprotnost. A to je takođe između i iznad svih suprotnosti. To
niti je svesnost, niti nesvesnost, niti nešto između, niti iznad oboje. To je samo po sebi, ni sa
kakvim odnosom ni sa čim, što bi moglo biti nazvano iskustvo ili njegovo odsustvo.

P: Kakvo čudo! Vi govorite o tome kao da je to bilo iskušano.

M: Kada ja mislim na to - ono postaje iskustvo.

P: Da li nevidljiva svetlost, zaustavljena u cvetu, postaje boja?

M: Da, možete tako reći. Ona je u boji, ali nije boja.

130
P: Ista stara četvorostruka negacija Nagarđune: niti ovo, niti ono; niti oboje; niti različito od oboje.
Moj um se muti!

M: Vaša teškoća proizilazi iz ideje da je istina stanje svesti, jedno među mnogima. Vi nameravate
da kažete: "Ovo je istina. Ovo je delimična istina. Ovo nije istina. A ovo je delimično istina, a
delimično neistina", kao da je istina neko svojstvo ili kvalitet, koja ima promenljivu vrednost, kao
da varira u merenju.

P: Dopustite da postavimo to drugačije. Posle svega, svesnost postaje problem samo kad je bolna.
Jedno stalno blaženo stanje ne dopušta da se pojave pitanja. Mi nalazimo svu svest da je mešavina
prijatnog i bolnog. Zašto?

M: Sva svesnost uma je ograničena i prema tome bolna. U korenu svesnosti leži želja za iskustvom.

P: Da li vi hoćete da kažete da bez želje nema svesnosti? I kakva je prednost biti nesvestan? Ako ja
moram da napustim zadovoljstvo radi oslobođenja od bola, ja bih bolje zadržao oboje.

M: Iznad bola i zadovoljstva je blaženstvo.

P: Nesvesno blaženstvo, od kakve je ono koristi?

M: Nije ni svesno, ni nesvesno. Istinito.

P: Šta je vaš prigovor umnoj svesnosti?

M: Ona je teret. Telesno-umni teret. Opažanja, želje, misli - to su sve tereti. Sva svesnost uma je od
konflikata.

P: Realnost je opisana kao istinsko postojanje, čista svest, beskrajno blaženstvo. Šta tu ima da traži
bol?

M: Bol i zadovoljstvo se događaju jer je bol cena za zadovoljstvo, a zadovoljstvo je nagrada bolu. U
životu takođe vi često pomažete sa povređivanjem, a povređujete kad udovoljavate. Znati da su bol
i zadovoljstvo jedno je mir.

P: Sve ovo je interesantno, bez sumnje, ali moj cilj je jednostavniji. Ja želim više zadovoljstva, a
manje bola u životu. Šta da radim?

M: Sve dotle dok postoji umna svesnost, moraju postojati zadovoljstvo i bol. To je u prirodi "JA
JESAM", od svesnosti, da identifikuje, poistoveti, sebe sa suprotnostima.

P: Onda, od kakve je koristi za mene sve ovo? To ne zadovoljava.

M: Ko ste vi? Ko je nezadovoljan?

P: Ja sam čovek bola i zadovljstva.

M: Bol i zadovoljstvo, oba su ananda, blaženstvo. Ja ovde sedim ispred vas i kažem vam - iz mog
sopstvenog neposrednog i nepromenljivog iskustva - bol i zadovoljstvo su vrhovi i doline talasa u
okeanu blaženstva. Duboko dole je potpuna, apsolutna punina.

131
P: Da li je vaše iskustvo stalno?

M: Ono je bezvremeno, večno, i nepromenjivo.

P: Sve što ja znam je želja za zadovoljstvom i strah od bola.

M: To je ono što vi mislite o sebi. Prekinite s tim. Ako ne možete prekinuti naviku odjednom,
razmotrite poznati, utvrđeni obrazac mišljenja i uvidite njegovu lažnost, varljivost. Preispitivanje
uobičajenog, ukorenjenog je dužnost uma. Ono što je um stvorio, um mora i promeniti,
transformisati, uništiti. Ili da shvatite da nema želje izvan uma i budite izvan.

P: Iskreno, ja sumnjam u ovo objašnjenje, da je sve produkt uma. Um je samo instrument. Možete li
reći da je percepcija kreacija, tvorevina? Ja vidim svet kroz prozor, ne u prozoru. Sve što vi kažete
se dobro poklapa zbog zajedničke osnove, ali ja ne znam da li je vaš temelj u istini, realnosti, ili
samo u umu. Ja mogu da imam samo mentalnu sliku o tome. Šta to znači vama, ja ne znam.

M: Sve dotle dok vi boravite u umu, vi ćete videti mene u umu.

P: Kako su reči neprikladne za razumevanje!

M: Šta ima da se razume ako nema reči? Potreba za razumevanjem pojavljuje se zbog
nerazumevanja. Ono što ja kažem je istina, a za vas je to samo teorija. Kako ćete vi doći do toga da
je to što ja govorim istina? Slušajte, pamtite, razmišljajte, vizualizirajte, doživljavajte, iskušavajte.
Takođe dovedite to u vezu sa vašim svakidašnjim životom. Imajte strpljenja sa mnom i iznad svega,
imajte pažnje i strpljenja sa samim sobom, jer ste vi sami sebi najveća prepreka. Put vodi kroz vas
do iznad vas. Sve dotle dokle vi verujete da je realno ono što je posebno-izdvojeno, u svesnosti
uma, da je sreća u materijalnom, i odbijate nedualističku, celovitu, realnost kao nešto zamišljeno,
apstraktni koncept, vi ćete naći da sam podeljen, izvan koncenpta i apstrakcija, zamisli.
Ali jednom, kad vi dodirnete realno u vašem sopstvenom postojanju, biću, vi ćete me
pronaći i moći ćete da mi opišete šta je za vas najbliže i najdraže.

38. DUHOVNA PRAKSA JE UVEK IZNOVA POTRVRĐUJUĆA VOLJA

Pitalac: Zapadnjaci koji povremeno dolaze da vas vide, suočeni su sa posebnom poteškoćom. Sama
zamisao oslobođenog čoveka, poznavaoca samog sebe, znalca Boga, čoveka iznad sveta, je
nepoznata njima. Sve što oni imaju u svojoj hrišćanskoj kulturi je ideja o svecu, pobožnom čoveku,
zakonima pokornom čoveku, Bogobojažljivom bratoljubećem čoveku, molitvenom, Bogomolećem
čoveku, ponekad sklonom ekstazama, ushićenjima i potvrđenom sa nekoliko čudesa. Sama ideja
znalca, Gnanija, je strana zapadnoj kulturi, kao nešto egzotično, strano i više neverovatno. Čak i
kad je njegovo postojanje prihvaćeno, on se gleda sa sumnjom, kao slučaj samostvorene euforije,
prouzrokovane čudnim fizičkim položajima i mentalnim ponašanjima. Sama ideja o novoj
dimenziji, kvalitetu u svesnosti, izgleda im neverovatna i neočekivana. Ono što će im pomoći je
mogućnost da čuju Gnanija, mudraca, kako iznosi svoja sopstvena iskustva realizacije, ostvarenja,
njene povode i ciljeve, početke, njen napredak i dostignuća, i njenu stvarnu, istinsku praksu u
svakodnevnom životu. Mnogo od onoga što on kaže, može izgledati čudno, čak besmisleno, ipak će
ostati osećaj Realnosti, istinitosti, centra - srži, iz koga se može živeti jedan primeran život.

M: Iskustvo može da bude nekomunikativno, nesaopštivo, neiskazivo. Može li neko saopštiti,

preneti, iskustvo?

132
P: Da, ako je glumac, umetnik. Suština umetnosti je komunikacija, prenošenje osećanja, od
iskustva.

M: Da bi primili komunikaciju, morate biti prijemčivi, sposobni da primite, shvatite.

P: Naravno. Mora postojati primalac. Ali ako prenosilac ne prenosi, od kakave je koristi primalac?

M: Gnani, mudrac, pripada svima. On daje sebe neumorno i potpuno svakome ko dođe do njega.
Ako on nije davalac, on nije Gnani, mudrac. Sve što ima on deli.

P: Može li on da deli ono što on jeste?

M: Mislite, može li on druge učiniti mudracima, Gnanijima? Da i ne. Ne, pošto se Gnaniji ne
stvaraju, ne prave, oni ostvaruju sami sebe kao takvi, kad se vrate svom izvoru, svojoj istinskoj
prirodi. Ja ne mogu stvoriti vas u ono što vi već jeste. Sve što vam mogu reći je put koji sam prešao
i pozvati vas da ga i vi pređete.

P: Ovo nije odgovor na moje pitanje. Ja imam na umu kritičnog i skeptičnog Zapadnjaka, koji
negira i samu mogućnost viših stanja svesnosti. Nedavno su droge probile prolaz u njegovom
neverovanju, bez uticaja na njegov materijalistički pogled. Sa ili bez droga, telo je ostalo primarni
faktor, a um sekundarni, drugorazredni. Iznad uma oni ne vide ništa.
Od Buddhe naovamo, stanje samoostvarenja je opisivano u negativnim tonovima, izrazima
kao "ne ovo - ne ono". Da li je to dragoceno? Nije li to moguće ilustrovati, objasniti, ako ne opisati,
ja se slažem, nikakvo verbalno kazivanje to ne može opisati, jer je stanje iznad reči. Ipak ono je
takođe unutar reči. Poezija je umetnost koja rečima iznosi neizrecivo.

M: Ne postoji nedostatak religioznih pesnika. Sve dok sam ja zainteresovan, moje učenje je
jednostavno; verujte mi neko vreme, nakratko, i radite ono što vam kažem. Ako istrajete, vi ćete
uvideti da je vaše verovanje bilo opravdano.

P: A šta raditi sa ljudima koji su zainteresovani, ali ne mogu da veruju?

M: Ako oni mogu da ostanu sa mnom, oni bi trebalo da mi poveruju. Jednom kad mi poveruju, oni
će slediti moje savete i otkriti za sebe.

P: Ja, upravo sad ne pitam za praksu, duhovnu, već i za njene rezultate. Vi ste imali oboje, i jedno i
drugo. Vi ste voljni da nam govorite o praksi, ali kad ona dođe do rezultata, vi odbijate da
učestvujete, da podelite. Ili kažete da je vaše stanje iznad reči, ili da ne postoji razlika; da gde mi
vidimo razliku, vi je ne vidite. U oba slučaja mi smo ostavljeni bez bilo kakvog uvida u vaše stanje.

M: Kako možete imati uvida u moje stanje kad ste vi bez uvida u vaše sopstveno? Kad sâm
instrument uvida nedostaje, nije li važno njega prvo naći? To je kao kad slep čovek želi da nauči da
slika pre no što ponovo dobije svoj očni vid. Vi hoćete da znate moje stanje - a da li vi znate stanje
vaše žene ili posluge?

P: Ja samo pitam za neke znake, nagoveštaje.

M: Dobro, daću vam vrlo značajan nagoveštaj: gde vi vidite razlike, ja ih ne vidim. Za mene to je
dovoljno. Ako vi mislite da to nije dovoljno, mogu samo da ponovim, to je dovoljno.
Razmislite o tome duboko i vi ćete doći do viđenja onoga što i ja vidim.
Vi izgleda želite brzi, trenutni znak, zaboravljajući da brzom uvek prethodi duga priprema.
133
 Plod padne iznenada, a sazrevanje traži vreme.
Na kraju, kad ja govorim o verovanju u mene, ja to činim samo za kratko vreme, ali to je
sasvim dovoljno da počnete da se krećete. Što više ozbiljnosti imate, manje vam je verovanja
potrebno, jer ćete uskoro pronaći vašu veru u mene, i znaćete da je opravdana.
Vi hoćete da vam potvrdim, da sam vredan poverenja, vere. Kako ja to mogu i zašto bih? Na
kraju krajeva, ono što vam ja nudim je operacioni pristup, tako vrednovan i cenjen u zapadnjačkoj
nauci.
Kad naučnik opiše jedan eksperiment i njegove rezultate, obično vi prihvatate njegova
objašnjenja, stavove, sa poverenjem i ponavljate njegov eksperiment kako ga je on opisao. Jednom
kad vi dobijete iste ili slične rezultate, vi nemate potrebu više njemu da verujete; vi verujete svom
sopstvenom eksperimentu, iskustvu. Ohrabreni, vi nastavljate i dolazite na kraju na suštinski
identične rezultate.

P: Po svojoj prirodi i kulturi indijski um je uvek bio spreman za metafizičke eksperimente. Za

Indijca, reči, kao npr. "direktna percepcija Svevišnje istine, Realnosti" ima smisla i donosi
odgovore iz same dubine njegovog bića, postojanja. One znače vrlo malo Zapadnjaku. Čak i kad je
vaspitan u autentičnom obliku Hrišćanstva, on ne razmišlja iznad konformizma sa Božjim
zapovestima i Hristovim načelima. Znanje iz prve ruke o stvarnosti nije samo iznad ambicija,
častoljublja, već takođe i izvan shvatanja.
Neki Indijac mi je rekao: "Beznadežno. Zapadnjak neće, jer on ne može. Nemojte mu ništa
reći o samorealizaciji. Pustite ga da živi koristan život i zasluži ponovno rođenje u Indiji. Jedino će
onda on imati šansu".
Neki kažu: "Realnost, Istina je za sve ista, ali nisu svi jednako snabdeveni, obdareni,
kapacitetom da to shvate. Kapacitet će doći sa željom, koja će prerasti u pobožnost i konačno u
potpunu samopredanost. Sa celokupnošću, integritetom, i ozbiljnošću i gvozdenom odlučnošću,
rešenošću, da prebrodi sve prepreke, Zapadnjak ima iste šanse kao i čovek Orijenta. Sve što on
treba je buđenje interesa". Probuditi njegov interes u samosaznanje potrebno mu je da bude ubeđen
u njegove prednosti.

M: Vi verujete da je moguće preneti, komunicirati, lično iskustvo.

P: Ne znam. Vi govorite o jedinstvu, identitetu, jednakosti onoga koji vidi sa viđenim. Kad je sve
jedno, komunikacija treba da bude izvodljiva.

M: Da bi imali direktno iskustvo zemlje, naroda, mora se otići tamo i živeti tamo. Ne pitajte za
nemoguće. Čovekova duhovna pobeda bez sumnje koristi čovečanstvu, ali pomoći drugoj individui,
zahteva blizak međusobni odnos. Takav odnos nije slučajnost i ne može svako pretendovati na
njega, zahtevati ga. S druge strane naučni prilaz je za sve. "Veruj - isprobaj, ispitaj - oseti". Šta vam
više treba? Zašto kljukati silom Istinu u neželjena, nerada, grla?! To se ne može uraditi ni na koji
način. Bez primaoca šta može davalac da uradi?

P: Suština umetnosti jeste da koristeći se spoljašnjom formom prenese unutarnje iskustvo. Naravno,
osoba mora biti osetljiva prema unutarnjem, pre no što spoljašnje može biti osmišljeno. Kako se
odrasta u osetljivosti?

M: Ma kojim putem, dolazi se do istog. Davalaca ima mnogo, gde su primaoci?

P: Da li možete deliti svoju sopstvenu osetljivost?

M: Da, ja mogu, ali deljenje je dvosmerna ulica! Dvoje je potrebno u deljenju. Ko je željan da
primi, ono što sam ja voljan da dam?
134
P: Vi kažete da smo mi jedno, nije li to dovoljno?

M: Ja sam jedno sa vama. Da li ste vi jedno sa mnom? Ako jeste, nećete postavljati pitanja. A ako
niste, ako vi ne vidite ono što ja vidim, šta mogu da uradim ja, koji sam iznad sveta, pokazujući
vam put da poboljšam vašu viziju?

P: Ono što ne možete dati nije vaše sopstveno?

M: Ja ne tvrdim da je išta moje. Kada "Ja" ne postoji, gde je "moje"? Dva čoveka gledaju drvo.
Jedan vidi plod skriven među lišćem, a drugi ne vidi. Drugačije nema razlike među njima. Jedan
koji vidi zna da će sa malo pažnje i drugi videti takođe, ali pitanje deljenja sposobnosti se ne
pojavljuje.
Verujte mi, ja nisam stisnuta pesnica, da se uzdržavam da vam delim Istinu, Realnost.
Naprotiv, ja sam sav vaš, jedite me i pijte me. Ali, dokle god vi ponavljate verbalno "daj, daj", vi ne
radite ništa da uzmete što je ponuđeno.
Ja sam vam pokazao lak i kratak put da postanete sposobni da vidite ono što i ja, ali se vi
priklanjate vašim starim navikama mišljenja, osećanja i delovanja i svaljujete svu krivicu na mene.
Ja nemam ništa što vi nemate. Samosaznanje, samoostvarenje nije komad svojine koji se nudi i
prihvata. To je sasvim nova dimenzija postojanja, gde ne postoji ništa da se daje ili uzima.

P: Dajte nam bar neki uvid u sadržaj vašeg uma dok živite vaš svakodnevni život. Kako se vi
osećate iz vašeg ugla, dok jedete, pijete, razgovarate, spavate?

M: Uobičajene stvari života. Ja ih doživljavam upravo kao i vi. Razlika leži u onome što ja ne
doživljavam. Ja ne doživljavam strah ili pohlepu, grabež, mržnju ili ljutnju, gnev. Ja ne pitam, ne
tražim ništa, ne dobijam ništa, ne držim ništa. U tim stvarima, ja nemam kompromisa. Možda je ovo
istaknuta glavna razlika među nama. Ja se neću kompromitovati, odstupiti od ispravnog, ja sam
iskren, istinit, prema Sebi, dok ste vi uplašeni od Stvarnosti.

P: Iz zapadnjačke tačke gledanja postoji nešto uznemirujuće, nestabilno, u vašim putevima. Sedeti u
uglu sam sa sobom i ponavljati neprestano: "Ja sam Bog. Bog Ja jesam", izgleda da je čisto ludilo.
Kako ubediti Zapadnjaka da takve prakse vode do savršenog duševnog zdravlja?

M: Čovek koji namerava da bude Bog, i čovek koji sumnja u to - obojica su obmanuti. Oni govore u
svojim snovima.

P: Ako je sve sanjanje, šta je buđenje?

M: Kako opisati budno stanje jezikom sna? Reči ne opisuju, one su samo simboli.

P: Ponovo isto izvinjenje da reči ne mogu da prenesu istinu, Stvarnost.

M: Ako želite reči, ja ću vam dati neke, od drevnih reči moći. Ponavljajte neke od njih neprestano,
one mogu učiniti čuda.

P: Da li ste vi ozbiljni? Da li biste rekli Zapadnjaku da ponavlja "OM" ili "RAM" ili "Hare Krišna"
neprestano, mada on nema uopšte vere i ubeđenja koja vode poreklo iz istinskog religioznog i
kulturnog nasleđa? Bez poverenja i žara, oduševljenja, ponavljajući mehanički iste zvuke, da li će
on ikada nešto ostvariti?

135
M: Zašto da ne? Ono što je važno je cilj, težnja, skriveni motiv, a ne oblik koji on ima. Sve što on
radi ako radi u cilju pronalaženja istinskog sebe, sigurno će dovesti njega samom sebi.

P: Nije potrebna vera u efikasnosti postupka?

M: Nije potrebna vera koja je očekivanje rezultata. Ovde se jedino delovanje računa. Sve što god vi
radite u svrhu istine, dovešće vas do istine. Samo budite ozbiljni i iskreni. Oblik koji se sprovodi
slabo je važan.

P: Onda gde je potreba davanja izraza nečijoj težnji?

M: Nema potrebe. Ne raditi ništa je isto tako dobro. Samo žudnja, težnja, nerazblažena mislima i
delovanjem, čista, koncentrisana žudnja, brže će vas dovesti do vašeg cilja. Ono što je važno je
istinski motiv, a ne način.

P: Neverovatno! Kako može glupo, tupo ponavljanje u dosadi, naginjući očajanju biti efikasno?

M: Sama činjenica ponavljanja, sve veća borba i izdržljivost, istrajnost, uprkos dosadi i očajanju i
potpunom nedostatku vere, su stvarno bitni. Oni nisu važni sami po sebi, ali ozbiljnost koja ih prati
je najvažnija, svevažeća. Mora postojati podsticaj, guranje iznutra i napor, kao i privlačnost spolja.

P: Moja pitanja su tipična od jednog Zapadnjaka. Tamo ljudi razmišljaju u izrazima, odnosima
uzroka i posledica, načina sredstava i ciljeva. Oni ne vide kakva uzročna povezanost može da
postoji između posebnog sveta i Apsolutne istine, Realnosti.

M: Nikakva. Ali postoji povezanost između sveta i njegovog smisla, značenja, između
delovanja i njegovih motiva, pobuda. Duhovna praksa je volja koja se potvrđuje i ponovo
potvrđuje. Onaj ko nema odvažnu volju, ne prihvata realno, istinito, čak ni kada je ono
ponuđeno. Nevoljnost, nerad, rođen iz straha je jedina prepreka.

P: Šta je to od čega ima da se boji?

M: Nepoznatog. Nepostojanja, nebića, neznanog, nečinećeg. Onog iznad.

P: Vi mislite da kažete da iako možete da delite način vašeg dostignuća, ponašanje kojim ste do
njega došli, ne možete da delite plodove?

M: Naravno, ja mogu da delim plodove i ja to radim sve vreme, ali je moj jezik govor tišine.
Naučite da slušate i razumete.

P: Ja ne razumem kako neko može početi bez uverenja?!

M: Ostanite sa mnom neko vreme, ili prepustite vaš um onom što ja kažem i radim i uverenje će se
roditi, osvanuti.

P: Nemaju svi šansu da vas susretnu.

M: Susretnite vaše Sopstvo, biće. Budite sa samim sobom, slušajte to Sopstvo, povinujte mu se,
negujte ga, držite ga u umu neprestano. Ne trebate drugog vodiča. Sve dok vas vaša težnja za
istinom prožima i utiče u vašem svakidašnjem životu, sve je dobro sa vama. Živite svoj život ne
povređujući nikoga. Nenasilje, nepovređivanje je najmoćniji oblik Joge i on će vas odvesti najbrže
136
do vašeg cilja. To je ono što ja nazivam nisarga joga, prirodna joga. To je umetnost življenja u
miru i harmoniji, u prijateljstvu i ljubavi. Plod od toga je sreća, neuslovljena i beskrajna.

P: Ipak, sve ovo pretpostavlja izvesnu veru.

M: Okrenite se unutra i počećete da verujete sebi samom. U svemu drugom poverenje dolazi
sa iskustvom.

P: Kad mi čovek kaže da zna nešto što ja ne znam, imam pravo, da ga pitam: "Šta je to što vi znate,
a što ja ne znam?"

M: Ako vam on kaže da se to ne može preneti rečima?

P: Onda ga ja posmatram pažljivo i pokušavam da razaberem, protumačim.

M: I to je tačno ono što ja želim da vi radite! Budite zainteresovani, poklonite pažnju, dok se tok
međusobnog razumevanja ne uspostavi. Onda će deljenje biti lako, komunikacija neometana. Pravo
da kažem, svo ostvarenje je samo deljenje. Vi ulazite u širu svesnost i delite u njoj. Nevoljnost,
lenjost da se uđe i deli je jedina prepreka. Ja nikad ne govorim o razlikama, jer za mene ne postoji
nijedna. Vi govorite o razlikama, tako je na vama da mi ih pokažete. Na bilo koji način, pokažite mi
razlike. Zbog ovoga ćete morati da me razumete, ali onda nećete više govoriti o razlikama.
Razmislite, shvatite jednu stvar dobro, i moraćete je ostvariti. Ono što vas sprečava od
saznavanja nije nedostatak mogućnosti, prilike, već nedostatak sposobnosti da se usredsredite u
vašem umu na ono što želite da razumete. Kada bi mogli da zadržite u vašem umu ono što ne znate,
to bi vam otkrilo svoje tajne. Ali kako ste površni i nestrpljivi, nedovoljno ozbiljni da gledate i
čekate, vi ste kao dete koje plače za mesecom.

39. SAMO OD SEBE NIŠTA NEMA POSTOJANJE

Pitalac: Dok vas slušam shvatam da je vama beskorisno postavljati pitanja. Ma kakvo da je pitanje,
vi ga uvek preokrećete i iznosite mi osnovnu činjenicu da ja živim u iluziji, obmani, koju sam sâm
stvorio i da je Realnost, Istina, neizreciva, neobjašnjiva rečima. Reči samo pojačavaju zabunu i
jedini mudar pravac jeste tiho traganje unutar sebe.

Maharadž: Konačno, um je taj koji stvara obmanu i onaj koji oslobađa od nje. Reči mogu da
pogoršaju obmanu, reči takođe mogu da pomognu da se ona odagna. Nema ništa lošeg u
neprestanom ponavljanju iste istine dok ona ne postane Realnost, istinitost. Majčin posao nije
završen sa rođenjem deteta. Ona ga hrani svakog dana, godinu za godinom, dok je ono više ne
treba. Ljudi imaju potrebu da čuju reči sve dok činjenice ne progovore glasnije od reči.

P: Znači, mi smo deca koja treba da budu hranjena rečima?

M: Sve dok budete davali važnost rečima, vi ste dete.

P: U redu. Onda budite naša majka.

M: Gde je bilo dete pre nego što je rođeno? Da li je ono bilo sa majkom? Dete je moglo biti rođeno
tek pošto je bilo sa majkom.

137
P: Sigurno da majka nije mogla da nosi dete, kad je i sama bila dete.

M: Potencijalno ona je bila majka. Idite iznad obmane vremena.

P: Vaš odgovor je uvek isti: vrsta satnog mehanizma, koji otkucava iste časove neprestano.

M: Tu nema pomoći. Kao što se jedno sunce reflektuje u milionima kapljica rose, tako je i
bezvremeno neprekidno ponavljanje. Kad ja ponavljam: "JA JESAM, JA JESAM", ja samo
potvrđujem i ponovo afirmišem jednu večno prisutnu činjenicu, istinu. Vi ste postali umorni od
mojih reči, jer vi ne vidite živu istinu iznad njih. Dodirnite to, povežite se s tim, i pronaći ćete pun
smisao reči i tišine - svoje.

P: Vi kažete da je mala devojčica već majka njenog budućeg deteta. Potencijalno - da. Stvarno - ne.

M: Mogućnost postaje stvarna sa mišljenjem. Telo i njegove aktivnosti postoje u umu.

P: A um je svesnost u pokretu, kretanju, dok je svesnost uslovljeni aspekt, saguna, Sopstva.

Neuslovljenost, nirguna, je drugi aspekt, a iznad je punina apsolutnog, paramartha.

M: Sasvim tako - to ste postavili prelepo.

P: Ali to su samo reči za mene. Ponavljati ih i slušati ih nije dovoljno, one moraju biti doživljene.

M: Ništa vas ne zaustavlja sem zaokupljenosti sa spoljašnjim, koje vas sprečava da se usredsredite
na unutarnje. Vanjsko ne može biti od pomoći, i možete tako propustiti vašu sadhanu. Morate se
okrenuti od sveta i ići unutra, dok se unutrašnje i spoljašnje ne stope i vi možete otići iznad
uslovljenosti, bilo ona unutarnja ili spoljašnja.

P: Svakako, neuslovljenost je samo jedna ideja u uslovljenom umu. Samo po sebi nema postojanja.

M: Samo po sebi ništa nema postojanje. Sve ima potrebu za svojim sopstvenim odsustvom.
Postojati, znači biti odvojeno, razlikovati se, biti ovde a ne tamo, biti sada a ne onda, biti ovako, a
ne drugačije. Kao voda uobličena posudom, tako je sve određeno sa uslovljenostima, gunama. Kao
što voda ostaje voda bez obzira na sudove u kojima je, kao što svetlost ostaje ono što je bez obzira
na boje koje donosi, isto tako i realno ostaje realno, bez obzira na stanja svesti u kojima se
reflektuje. Zašto se usredsređivati samo na refleksiju u svesnosti? Zašto ne na sebe istinskog?

P: Svesnost sama po sebi je refleksija. Kako ona može sadržavati realno, istinito?

M: Znati da su svesnost i njen sadržaj samo refleksije, odsjaji, promenljivi i prolazni, je

usredsređivanje na realno. Odbijanje da vidimo zmiju u konopcu, je neophodno stanje za viđenje
konopca.

P: Samo neophodno, ili takođe i dovoljno?

M: Osoba mora takođe znati da konopac postoji, a izgleda kao zmija. Slično, mora se znati da
realno, istinito, postoji i da je po prirodi svedok-svesnost. Naravno, ona je iznad svedoka, ali da
bismo došli do toga, moramo prvo ostvariti stanje čistog svedočenja. Stanje duhovne svesnosti
dovodi osobu do neuslovljenog.

P: Može li neuslovljeno biti doživljeno?

138
M: Znati uslovljeno kao uslovljeno je sve što se može reći o neuslovljenom. Pozitivni izrazi su
samo nagoveštaji i obmane.

P: Možemo li govoriti o svedočenju realnog?

M: Kako bi mogli? Mi možemo samo govoriti o nerealnom, neistinitom, iluzornom, prolaznom,

uslovljenom. Da bi otišli iznad, mi moramo proći kroz potpuno negiranje svega, kako bismo imali
nezavisno postojanje. Sve stvari su zavisne.

P: Od čega one zavise?

M: Od svesnosti. A svesnost zavisi od svedoka.

P: A svedok zavisi od Realnosti, istine?

M: Svedok je refleksija realnog u svoj njegovoj čistoti. On zavisi od stanja uma. Gde prevladavaju
jasnoća i nevezanost, svedok - svesnost dolazi u postojanje. To je upravo kao kad se kaže da tamo
gde je voda bistra i mirna, pojavljuje se slika, odsjaj meseca. Ili kao dnevna svetlost koja se
pojavljuje kao iskra, bljesak u dijamantu.

P: Može li postojati svesnost bez svedoka?

M: Bez svedoka ona postaje nesvesno, samo postojanje. Svedok je latentan, sakriven, u svakom
stanju svesti, kao svetlost u svakoj boji. Ne može biti znanja bez znalca, niti znalca bez svedoka. Ne
samo da vi znate, nego znate da znate.

P: Ako neuslovljeno ne može biti doživljeno, jer je svako iskustvo uslovljeno, onda zašto o tome
uopšte govoriti?

M: Kako onda postoji znanje uslovljenog bez neuslovljenog? Mora postojati izvor iz koga sve ovo
ističe, temelj na kome sve počiva.
Samoostvarenje je prvenstveno znanje sopstvenog stanja svesnosti da beskonačne varijante
uslovljenog zavise od naše beskonačne sposobnosti da budemo uslovljeni i dajemo rast različitim
oblicima uslovljavanja. Za uslovljeni um neuslovljeno izgleda kao totalitet kao i odsustvo svega.
Ništa ne može biti direktno doživljeno, ali to ga ne čini nepostojećim.

P: Da li je to osećanje?

M: Osećanje je takođe stanje uma. Kao što zdravo telo ne zaokuplja pažnju jer ne stvara probleme,
tako je i neuslovljeno slobodno od iskustva.
Uzmite iskustvo smrti. Običan čovek je uplašen da umre jer je uplašen od promene. Svetac,
Gnani, nije uplašen, jer je njegov um već mrtav. On ne misli: ’Ja živim’, on zna: ’postoji život’.
Nema promene u njemu, i nema smrti. Smrt se javlja kao promena u vremenu i prostoru. Tamo gde
nema ni vremena ni prostora, kako tamo može biti smrti? Mudrac, Gnani, je već mrtav za ime i
oblik. Kako njihov gubitak može uticati na njega? Čovek u vozu putuje iz mesta u mesto, ali čovek
van voza ne ide nikuda, jer on nije vezan za odredište. On nema nigde da ode, ništa da radi, ništa da
postane. Oni koji stvaraju planove biće rođeni da ih izvedu. Oni koji ne planiraju nemaju potrebe da
se rode.

P: Šta je svrha bola i zadovoljstva?

139
M: Da li oni postoje sami od sebe, ili samo u umu?

P: Ipak, oni postoje. Nije važan um.

M: Bol i zadovoljstvo su samo simptomi, indikacije, posledice, rezultati pogrešnog znanja, tj.
neznanja, i pogrešnog osećanja. Rezultat ne može imati svrhu od njega samog, svoju sopstvenu.

P: U Božanskoj ekonomiji sve mora da ima svrhu.

M: Da li vi poznajete Boga da tako slobodno govorite o njemu? Šta je Bog za vas? Zvuk, glas, reč
na papiru, ideja u umu?

P: Iz njegove moći ja sam rođen i održavam se u životu.

M: I patite i umirete. Da li ste zadovoljni?

P: Može biti moja sopstvena pogreška da patim i umirem. Ja sam stvoren za večni život.

M: Zašto večan u budućnosti, a ne u prošlosti? Ono što ima početak mora imati i svoj kraj. Samo
bespočetno je beskrajno, večno.

P: Bog može biti samo koncept, radna, delotvorna teorija. Vrlo koristan koncept ipak.

M: Za ovo mora se biti slobodan od unutrašnjih suprotnosti, što nije slučaj. Zašto ne raditi na teoriji
da ste vi svoj sopstveni kreator i kreacija. Naposletku, neće postojati spoljašnji Bog da se s njim
mukotrpno suočavate.

P: Svet je bogat i kompleksan, kako bih ja mogao da ga stvorim?

M: Da li vi poznajete dovoljno sebe, da znate šta vi možete da uradite, a šta ne možete? Vi ne znate
svoje sopstvene moći!! Niste nikad istraživali. Počnite sa sobom sada.

P: Svi veruju u Boga.

M: Za mene vi ste svoj sopstveni Bog. Ali ako vi mislite drugačije, vi mislite do kraja. Ako postoji
Bog, onda je sve Božje i sve je za dobrobit, sve je najbolje. Pozdravite sve što dođe sa radosnim i
zahvalnim srcem, i volite sva stvorenja. Ovo će vas takođe voditi ka vašem Sopstvu.

40. JEDINO JE SOPSTVO ISTINA

Maharadž: Svet je samo predstava koja blješti i koja je prazna. On postoji, a ipak ne postoji. On je
tu sve dok ja želim da ga vidim i uzmem učešća u njemu. Kad prestanem da se brinem, on se
rastapa. On nema uzrok i ne služi ničemu, nema svrhe. On se samo dešava kad smo mi odsutni
umom, kad nismo smireni. On se pojavljuje tačno onakav kakav izgleda, ali nema dubine, suštine u
njemu, niti smisla, cilja. Samo je posmatrač realan, stvaran, zovite ga Sopstvo ili Atman.
Za Sopstvo, svet je samo šarena predstava koju ono uživa dok traje i zaboravlja kad je ona
gotova. Što god da se desi na pozornici: da se trese od straha u teroru, ili da se valja od smeha - svo

140
vreme ono je svesno da je to samo predstava. Bez želje ili straha ono je posmatra, onako kako se
dešava.

Pitalac: Osoba koja se pojavljuje u svetu, ima život sa puno osobenosti. Ona plače, smeje se, voli i
mrzi, želi i strahuje, pati i veseli se. Gnani, mudrac, koji je bez želja i straha, kakav on život ima?
Da li je on u nevolji zbog svoje rezervisanosti, da li je ostaje na cedilu u svojoj povučenosti?

M: Njegovo stanje nije tako opustošeno, turobno. Ono ima ukus čistog, neuslovljenog,
neobmanjujućeg, oslobođenog, ublažavajućeg blaženstva. On je srećan i potpuno svestan da je
sreća njegova sama priroda, i da on ne treba da radi ništa, niti da se napreže za bilo čim da bi to
osigurao. To prati njega stvarnije nego telo, bliže nego i sam um. Vi zamišljate da bez uzroka ne
može biti sreće. Za mene zavisnost od bilo čega za sreću je krajnja beda. Zadovoljstvo i bol imaju
uzroke, dok je moje stanje moje sopstveno, potpuno bezuzročno, nezavisno, nepobitno.

P: Kao predstava na pozornici.

M: Predstava je bila napisana, planirana i uvežbavana. Svet jednostavno izmakne, pojavi se u

postojanje iz ničega i vraća se ničemu.

P: Postoji li Tvorac? Nije li svet bio u umu Brahme, pre nego što je stvoren?

M; Sve dotle dok ste vi izvan moga stanja, vi ćete imati Tvorca, Održavatelja i Razoritelja -
Preobrazitelja, ali kad jednom budete sa mnom, vi ćete znati samo Sopstvo i videti sebe u svemu.

P: Pri svemu tom vi delujete.

M: Kada ste bunovni, vrti vam se u glavi, vidite kako se svet okreće oko vas u krugovima.
Opsednuti idejom značenja i kraja rada i svrhe, vi me vidite prividno da funkcionišem, delujem. U
stvarnosti ja samo posmatram. Šta god da se desi, uradi, ili je urađeno, desilo se, desilo se na
pozornici. Radost i bol, život i smrt, oni su svi stvarni za čoveka u kavezu (u ropstvu); za mene oni
su svi u predstavi, kao nestvarni, kao i sama predstava.
Ja mogu da posmatram svet upravo kao i vi, ali vi verujete da ste u njemu, dok ja to vidim
kao jednu kap u širokom prostranstvu svesnosti.

P: Mi ćemo svi ostariti. Starost nije prijatna - sva patnja i bol, slabost i približavanje kraja. Kako se
oseća Gnani, mudrac, kao star čovek? Kako njegovo unutarnje Sopstvo gleda na njegovu sopstvenu
senilnost?

M: Kako on stari, on raste, napreduje, sve više i više, i sve je više srećan i smiren. Konačno on
odlazi domu svome. Kao putnik koji se približava svom odredištu i prikuplja svoj prtljag, on
napušta voz bez žaljenja.

P: Sigurno da postoji kontradikcija. Mi smo govorili da je Gnani iznad svih promena. Njegova sreća
niti raste, niti opada. Ne smanjuje se. Kako on može biti srećniji pošto postaje stariji, i to uprkos
fizičkoj slabosti i tako dalje?

M: Ne postoji kontradikcija. Točak sudbine približava se svom kraju - um je srećan. Magla, zavesa,
telesnog postojanja je otklonjena, rasterana; ograda, ropstvo tela se sve više i više smanjuje iz dana
u dan.

141
P: Recimo, Gnani, mudrac, je bolestan. On se prehladio, ima temperaturu i svaki ga zglob boli i
žiga, gori. Kakvo je njegovo stanje uma?

M: Svaki osećaj, utisak je kontempliran, razmatran u savršenoj mirnoći, staloženosti. Ne postoji

želja za tim, a niti odbijanje. To je kako jeste i on gleda na to sa osmehom i nežnom, prijatnom,
nevezanošću.

P: On može biti nevezan od svoje sopstvene patnje, ali je ona još tu.

M: Ona je tu, ali to nije važno. Ma u kakvom stanju da sam, ja vidim to kao stanje uma koje
prihvatam onakvim kakvo jeste.

P: Bol je bol. Vi doživljavate to na isti način pri svemu tome.

M: Onaj koji doživljava telo, doživljava njegove bolove i zadovoljstva. Ja nisam ni telo, niti onaj
koji ga doživljava.

P: Recimo da vi sad imate dvadeset pet godina. Vaše venčanje, organizovano i izvedeno, završeno
je, i dužnosti domaćina koje su velike su na vama. Kako biste se osećali?

M: Isto kao što se osećam i sada. Vi nastavljate da insistirate na tome da je moje unutarnje stanje
modelirano pod uticajem spoljašnjih događaja. To jednostavno nije tako. Šta god da se desi, ja
ostajem. U korenu, temelju moga bića, postojanja, je čista duhovna svesnost, iskra moćne svetlosti.
Ova iskra, po svojoj suštinskoj prirodi, obasjava, zrači i stvara slike u prostoru i događaje u
vremenu - beznaporno, lako, i spontano, prirodno. Sve dotle dok je to jedva svesno nema problema.
Ali kad diskriminator koji razlikuje um dođe u postojanje i stvori razlike, pojavljuju se bol i
zadovoljstvo. U toku sna um je u odsustvu, ne deluje, a takođe i bol i zadovoljstvo.
Proces stvaranja se nastavlja, ali ne postoji opažanje toga. Um je oblik svesnosti, a svesnost
je aspekt života. Život stvara sve, ali Svevišnji je iznad svega.

P: Svevišnji je gospodar, a svesnost - njegov sluga.

M: Gospodar je u svesnosti, ne iznad nje. U svesnosti Svevišnji je oboje: kreator i rastvarač, stvaran
i zamišljen, žarište i univerzalno. A takođe on nije ni jedno ni drugo. Reči ne dopiru donde, niti um.

P: Gnani, Svetac, je izgleda vrlo usamljeno biće, sav sa samim sobom.

M: On je usamljen, ali on je sve. On čak nije ni biće. On je bit, postojanje, svih bića. Čak nije ni to.
Ni reči tu ne važe, ne pomažu. On je ono što on jeste, temelj, podloga, iz koje sve niče, stvara se.

P: Da li se vi bojite smrti? Plašite li se umreti?

M: Ja ću vam reći kako je moj Guru umro. Pošto nam je saopštio da je njegov kraj blizu, on je
prestao da jede, ali nije menjao svoj uobičajeni dnevni život. Jedanaestog dana u vreme molitve on
je pevao i pljeskao energično i iznenada umro. Upravo tako, između dva pokreta, kao gašenje
plamena sveće. Svako umire onako kako živi. Ja se ne bojim smrti, jer se ne bojim života. Ja živim
sretan život i umreću sretnom smrću. Beda je roditi se, a ne umreti!?! Sve zavisi kako vi gledate na
to.

P: Ne može biti dokaza o vašem stanju. Sve što ja znam o tome je ono što vi kažete. Sve što ja
vidim je vrlo zanimljiv, interesantan, stari čovek.
142
M: Vi ste zanimljiv, stari čovek, ne ja. Ja nisam nikad rođen. Kako ja mogu ostariti? Sve ono što
vama izgleda da sam ja, postoji samo u vašem umu. Ja nisam zabrinut oko toga.

P: Čak i kao san, vi ste najneobičniji san.

M: Ja sam san koji vas može probuditi. Imaćete dokaz o tome u vašem neposrednom buđenju.

P: Zamislite, vest vam stiže da sam umro. Neko vam kaže: "Znate, tako i tako! On je umro". Kakva
bi bila vaša reakcija?

M: Bio bih vrlo radostan da ste se vratili domu svome, zaista zadovoljan da vas vidim izvan ovih
ludosti.

P: Kakvih ludosti?

M: Od mišljenja da ste rođeni i da ćete umreti, da ste telo koje se vidi, pokazuje u umu i sve takve
gluposti. U mom svetu niko nije rođen i niko ne umire. Neki ljudi odlaze na putovanje i vraćaju se,
neki nikad ne odlaze, napuštaju. Kakvu razliku to čini, kad oni putuju u zemlje snova, i svaki
završava u svom sopstvenom snu. Jedino je buđenje važno. Dovoljno je znati da "JA JESAM" kao
Realnost, Istinu i takođe voleti.

P: Moj pristup nije tako uopšten, sveobuhvatan, otuda i moje pitanje. Mada su Zapadnjaci u potrazi
za nečim istinitim, oni se okreću nauci, koja im kaže dosta o materijalnom, malo o umu, a ništa o
prirodi i svrsi svesnosti. Za njih je Realnost objektivna, izvan primetnog i željenog, direktna,
neposredna, ili pomoću zaključivanja; o subjektivnom aspektu realnosti oni ne znaju ništa. Krajnje
je važno da im se dopusti da znaju da postoji Realnost, Istina, i da treba da se nađe u oslobođenju
od svesnosti od materijalnog i njegovih ograničenja i iskrivljenosti, neistinitosti. Većina ljudi u
svetu upravo ne zna da postoji Realnost, Istina, koja može da se dosegne i doživi u svesnosti.
Veoma je važno da ljudi treba da čuju dobru vest, jevanđelje, od nekoga ko je stvarno
doživeo istinu. Takva svedočenja su uvek postojala, i njihova svedočenja su dragocena.

M: Naravno, Jevanđelje, dobra vest o samoostvarenju, kad se jednom čuje neće biti nikad
zaboravljena. Kao seme posejano u zemlju, ono će čekati na pravu sezonu i proklijati i izrasti u
moćno drvo.

41. RAZVIJAJTE STAV SVEDOKA

Pitalac: Kakvo je dnevno i časovno stanje uma ostvarenog čoveka? Kako on vidi, čuje, jede, pije,
budi se i spava, radi i odmara se? Kakav dokaz postoji o njegovom stanju kao različitom od nas?
Pored verbalnog svedočenja od tzv. ostvarenih ljudi, ne postoji li način provere njihovog
stanja objektivno? Postoji li neka vidljiva razlika u njihovom psihološkom i nervnom reagovanju, u
njihovom metabolizmu, ili u njihovoj psihosomatskoj strukturi, građi?

Maharadž: Možete pronaći razlike, ili ne možete. Sve zavisi od vašeg kapaciteta posmatranja.
Objektivne razlike su, međutim, najmanje važne. Ono što je važno je njihovo gledište, njihovo
ponašanje, koje je potpuno nevezano, objektivno prema postojanju, nezavisno.

P: Ne oseća li Gnani, Svetac, bol kad njegovo dete umre, da li on pati?

143
M: On pati sa onima koji pate. Događaj je od male važnosti, ali je on pun saosećanja za biće koje
pati, bilo živo ili mrtvo, u telu ili izvan njega. Konačno, ljubav i milosrđe, saosećanje, su njegova
istinska priroda. On je jedno sa svima, koji živi i voli i koji je jednota u delovanju.

P: Ljudi su jako uplašeni od smrti.

M: Gnani, mudrac, nije uplašen od bilo čega. Ali on je pun saosećanja sa čovekom koji je uplašen.
Konačno, roditi se, živeti i umreti je prirodno. Biti uplašen nije. Događaju, naravno, data je pažnja.

P: Zamislite da ste vi bolesni - velika groznica, bolovi, drhtanje. Doktor vam kaže da je vaše stanje
ozbiljno, imate samo još nekoliko dana da živite. Šta bi bila vaša prva reakcija?

M: Bez ikakve reakcije. Prirodno je za tamjanov štapić da izgori. Tako je isto prirodno da telo
umre. To je stvar od vrlo male važnosti. Ono što je bitno jeste da ja nisam ni telo ni um, Ja Jesam.

P: Vaša porodica bi bila očajna, naravno. Šta biste im vi rekli?

M: Uobičajene reči: ne plašite se, život se nastavlja, Bog vas štiti, mi ćemo uskoro biti ponovo
zajedno i sl. Ali za mene, celokupna gungula je besmislena, sav taj urnebes. Ja nisam entitet, biće,
koje sebe zamišlja živim ili mrtvim. Ja niti sam rođen, niti mogu da umrem. Ja nemam ničega da se
sećam ili da zaboravim.

P: Šta mislite o molitvama za mrtve?

M: Svakako, molite se za umrle. To ih mnogo zadovoljava. Oni su hvaljeni. Gnani, mudrac, nema
potrebe za vašim molitvama. On sâm je odgovor na vaše molitve.

P: Kako Svetac, Gnani, postoji posle smrti?

M: Mudrac, Svetac, je već mrtav. Da li očekujete da on umre ponovo?

P: Svakako, rastapanje, razgradnja tela je jedan važan događaj, čak i za Sveca.

M: Ne postoji nijedan važan događaj za Sveca, osim kad neko ostvari najviši cilj. Jedino se onda
njegovo srce raduje. Sve ostalo nije od važnosti, interesovanja. Ceo univerzum je njegovo telo, sav
život je njegov život. Kao u gradu svetlosti, kada jedna sijalica pregori, to ne utiče na celu mrežu,
tako i smrt tela ne utiče na celinu.

P: Posebno, izdvojeno, može da ne važi za celinu, ali je veoma važno za pojedinca. Celina je jedna
apstrakcija, posebno-pojedinačno je konkretno i stvarno.

M: To je ono što vi kažete. Za mene to može biti drugačije - celina je realna, a deo dođe i prođe.
Pojedinačno je rođeno i ponovo se rađa, menjajući ime i oblik. Gnani, Svetac, je Nepromenljiva
Realnost koja omogućava sve promenljivo. Ali ovo ne može biti uverenje, ubeđenje. Ono mora doći
sa vašim sopstvenim iskustvom.

P: Da li su greh i vrlina jedno isto?

M: To su sve vrednosti koje je čovek stvorio! Šta su one za mene? Što se završi u sreći je vrlina, a
što se završi u bolu je greh. Oboje su stanja uma. Moje stanje nije stanje uma.
144
P: Mi smo kao slepci koji ne razumeju šta to znači videti.

M: Možete to uzeti kako želite.

P: Da li je praksa tihovanja kao sadhana efikasna?

M: Sve što radite u cilju prosvetljenja, dovodi vas bliže cilju. Sve što radite bez prisećanja na
prosvetljenje vas udaljava od cilja. Ali zašto komplikovati? Samo znajte da ste vi izvan svih stvari i
misli. Ono što želite da budete, to vi već jeste. Samo imajte to na umu.

P: Ja čujem da vi to kažete, ali ne mogu da verujem.

M: Ja sam bio i sam u takvom položaju. Ali sam verovao mom Guruu i on je bio u pravu. Verujte
meni ako možete, stalno mislite na ono što sam vam rekao; ne želite ništa, vama ništa ne nedostaje.
Sâmo traganje vas sprečava da pronađete.

P: Vi ste izgleda jako nezainteresovani za bilo šta!

M: Ja nisam nezainteresovan, ja sam nepristrasan. Ja ne dajem prednost 'meni' i 'mojem'. Košara

zemlje i košara dragulja - obe su neželjene. Život i smrt su isto za mene.

P: Nepristrasnost vas čini nezainteresovanim!

M: Naprotiv, saosećanje i ljubav su sama moja suština, jezgro. Ispražnjen od svojih naklonosti, ja
sam slobodan da volim.

P: Buda je rekao da je ideja o prosvetljenju veoma važna. Većina ljudi prođe kroz svoje živote čak i
ne znajući da postoji tako nešto. Napušteni, sami u traganju, kad jednom, međutim, čuju o tome,
seme je posejano koje nikada ne umire. Zbog toga je Buda slao svoje učenike da propovedaju
učenje neprestano, po osam meseci svake godine.

M: Moj Guru je imao običaj da kaže: "Neko može dati hranu, odeću, prevoz, znanje, naklonost, ali
najveći je dar jevanđelje, dobra vest, prosvetljenja". Vi imate pravo, prosvetljenje je najveće dobro,
blagostanje. Jednom kad to imate, niko vam ga ne može oduzeti.

P: Ako bi ovako govorili na Zapadu, ljudi bi smatrali da ste poludeli.

M: Naravno, oni bi! Za neznalicu, sve ono što on ne može da razume je ludost. Pa šta? Pustimo ih
da budu ono što jesu. Ja sam ono što sam, bez moje zasluge, a oni su ono što su bez njihove
pogreške.
Svevišnja Realnost, Istina, manifestuje se na bezbrojne načine. Bezbroj je njenih imena i
oblika. Sve niče i sve se stapa u istom okeanu, izvor svega je jedan. Traganje za uzrocima i
posledicama je samo razonoda, provod uma. Ono što Jeste je ljubav. Ljubav nije rezultat, posledica,
ona je sam temelj bića. Ma gde ušli, naći ćete postojanje, svesnost i ljubav. Zašto i zbog čega
stvarati prioritete?

P: Kada su zbog prirodnih uzroka hiljade i milioni ljudskih života ugašeni, kako se to dešava u
poplavama i zemljotresima, ja ne tugujem. Ali kada čovek umre od ruke drugog čoveka, ja tugujem
do krajnosti. Neminovno ima svoju sopstvenu veličanstvenost, ali ubijanje je ono što se može izbeći
kao i sav taj užas!
145
M: Sve se dešava kako se dešava. Katastrofe, bilo prirodne ili od strane čoveka, se dešavaju i nema
potrebe da se bude užasnut.

P: Kako bilo šta može biti bez uzroka?

M: U svakom događaju odražava se ceo univerzum. Konačni, osnovni uzrok se ne može pratiti,
nesaglediv je. Sama ideja o uzročnosti je samo način mišljenja i govora. Mi ne možemo zamisliti,
bezuzročno pojavljivanje. Ovo, međutim, ne potvrđuje postojanje uzročnosti.

P: Priroda je nerazumna, otuda neodgovorna. Ali čovek ima um. Zašto je on tako izopačen,
pokvaren, nerazuman?

M: Uzroci izopačenosti su takođe prirodni, nasledni, uslovljeni sredinom življenja itd. Vi ste suviše
brzi u osuđivanju. Nemojte brinuti o drugima. Bavite se prvo sa vašim sopstvenim umom. Kada
saznate da je vaš um takođe deo prirode, dualnost će prestati.

P: Postoji neka misterija u tome, koju ja ne mogu da protumačim. Kako može um biti deo prirode?

M: Zato što je priroda u umu; bez uma gde je priroda.

P: Ako je priroda u umu. a um je moj sopstveni, ja bih trebao da sam sposoban da kontrolišem,
upravljam prirodom, a to u stvarnosti nije slučaj. Sile iznad moje kontrole određuju moje ponašanje.

M: Razvijte stav svedoka, i spoznaćete iz vašeg sopstvenog iskustva da nevezanost -

odvojenost, donosi kontrolu. Stanje svedočenja je puno moći, snage, nema ničeg pasivnog u
vezi toga.

42. ISTINA SE NE MOŽE ISKAZATI

Pitalac: Primetio sam da se novo Ja pojavljuje u meni, nezavisno do staroga. Oni na neki način
postoje zajedno. Staro Ja nastavlja sa svojim starim načinom ponašanja. Novo Ja dozvoljava starom
da bude, ali ono ne poistovećuje sebe sa njim.

Maharadž: Šta je glavna razlika između starog i novog Ja?

P: Staro Ja želi sve definisano, utvrđeno i objašnjeno. Ono želi da podesi stvari međusobno
verbalno. Novo Ja ne brine o verbalnim objašnjenjima - ono prihvata stvari onakve kakve jesu i ne
pokušava da ih dovede u vezu sa prošlošću.

M: Da li ste vi potpuno i neprestano svesni razlike između uobičajenog i duhovnog? Kakvo je

ponašanje novog Ja u odnosu na staro?

P: Novo samo posmatra staro. Ono nije ni prijateljski ni neprijateljski prema njemu. Ono samo
jednostavno prihvata staro Ja zajedno sa svim ostalim. Ono ne negira njegovo postojanje, ali ne
prihvata ni njegove procene, vrednovanja i potvrde.

146
M: Novo je potpuno negiranje starog. To novo, nije zaista stvarno novo. To je samo novo ponašanje
starog. Istinsko, stvarno novo, uništava, iskorenjuje staro potpuno. Dva ne mogu biti zajedno.
Postoji li proces samootkrivanja, stalnog odbijanja da se prihvate stare ideje, ili da li postoji
međusobna tolerancija, razumevanje? Kakav je njihov odnos?

P: Ne postoji poseban odnos. Oni koegzistiraju, sarađuju.

M: Kada vi govorite o starom Ja, i novom, koje imate na umu? Da li postoji kontinuitet u sećanju
između njih dvoje; jedno se seća drugog međusobno? Kako vi možete govoriti o dva Ja?

P: Jedan je rob navika, drugi nije. Jedan je misaon, drugi je slobodan od svih ideja.

M: Zašto dva Ja? Između ograničenja i slobode ne može biti nikakvog odnosa. Sama činjenica
koegzistencije, saradnje, dokazuje njihovo bazično jedinstvo. Ali postoji samo jedno Sopstvo - i
ono je uvek u sadašnjosti. Ono što vi nazivate drugo Sopstvo, Ja, staro ili novo, samo je drugi oblik
jednog Ja, Sopstva. Sopstvo je jedno, beskonačno. Vi ste to Sopstvo i vi imate ideje o onome što ste
bili ili što ćete biti. Ali jedna ideja nije Sopstvo. Upravo sad, kako vi sedite ispred mene, koje ste vi
Sopstvo, Ja? Staro ili novo?

P: Oba su u sukobu.

M: Kako može biti sukob između onoga što jeste i onoga što nije? Sukob je karakteristika starog.
Kada se novo pojavi, staroga više nema. Vi ne možete govoriti o novom i konfliktu u istom
trenutku. Čak i napor opiranja, naprezanja za novim Sopstvom je staro. Kad god postoji sukob,
napor, borba, težnja, čežnja za promenom, novoga nema. Do kog stepena ste vi slobodni od
uobičajenog ponašanja da stvarate i produžavate sukobe?

P: Ja ne mogu reći da sam sad drugi čovek. Ali sam otkrio nove stvari o meni samom, stanja tako
drugačija, koja nisam poznavao ranije, da se osećam pozvanim da ih nazovem novim.

M: Staro Sopstvo je vaše sopstveno Sopstvo. Stanje koje bukne iznenada i bez uzroka, ne nosi
poreklo od Sopstva; vi ga možete nazvati "Bog". Ono što je bez semena i korena, ono što ne niče i
ne raste, ne cveta i ne zri, što dolazi u postojanje iznenada i u punoj slavi, u punom sjaju,
tajanstveno i neobično, natprirodno, možete nazvati "Bog".
To je potpuno neočekivano - a ipak dragoceno, potpuno prisno, familijarno - a ipak
najiznenađujuće, iznad svih nada - a ipak potpuno izvesno, sigurno. Pošto je to bez uzroka, to je i
bez zapreke, smetnje. Ono poštuje samo jedan zakon, zakon slobode.
Sve što zahteva i nagoveštava kontinuitet, sekvencu, nastajanje, prelazak od stanja do
stanja, ne može biti realno, istinito. Nema napretka u istinitom, ono je konačno, savršeno,
nesagledavajuće, neizvesno.

P: Kako to mogu doznati?

M: Vi ne možete učiniti ništa u vezi toga, ali možete da izbegnete izvesne smetnje, prepreke.
Posmatrajte vaš um, kako je on došao u postojanje, kako on funkcioniše, radi. Kako budete gledali
vaš um ozbiljno, otkrićete sebe kao posmatrača. Kada ste nepomični, samo posmatrajući, vi ćete
otkriti vaše Sopstvo kao svetlost iznad, iza posmatrača. Izvor svetlosti je mrak, skriven, nepoznat je
izvor znanja. Taj izvor jedino jeste, postoji. Idite nazad ka tom izvoru i boravite tamo. To nije na
nebu, niti u sveprožimajućem, sveprisutnom eteru. Bog je sve i to je veličanstveno i predivno. I Ja
sam ništa, nemam ništa, ne mogu da uradim ništa. Ipak sve proizilazi iz mene - izvor sam Ja, koren
sam Ja, poreklo - početak sam Ja.
147
 Kada Realnost, Istina, eksplodira u vama, možete to nazvati iskustvom Boga. Ili bolje, to je
Bog koji vas doživljava, iskušava. Bog zna vas kad vi upoznate sebe. Istina, Realnost, nije
rezultat procesa, to je jedna eksplozija, ekspanzija, širenje. To je potpuno iznad uma, i jedino
što vi možete da uradite jeste da upoznate um dobro. Ne da će vam um pomoći, nego sa
upoznavanjem svog uma možete da izbegnete da vas vaš um onemogući, spreči, ili oslabi.
Vi morate biti vrlo oprezni, budni, ili će vaš um da vas prevari. To je kao posmatranje
lopova - ne da vi očekujete nešto od lopova, ali ne želite da budete pokradeni.
Na isti način vi poklonite mnogo pažnje vašem umu, a da ništa ne očekujete od njega.
Ili uzmite drugi primer. Mi se budimo i spavamo. Posle dnevnog rada san dolazi. Sad, da li
ja odlazim da spavam ili omaškom, nenamerno, karakteristika stanja spavanja dolazi meni? Drugim
rečima - mi se budimo zato što smo spavali. Mi se ne budimo u stvarno budno stanje. U budnom
stanju svet se pojavljuje zbog neznanja i odvodi osobu u budno-sanjajuće stanje. I san i budno
stanje, oboje su pogrešni. Mi samo sanjamo. Istinsko buđenje i istinsko spavanje samo Mudrac,
Gnani, zna. Mi sanjamo da smo budni, mi takođe sanjamo da spavamo.
Tri stanja (java, san i dubok san bez snova) su samo raznolikosti stanja sna.
Smatrajući, tretirajući sve kao san, čovek se oslobađa. Sve dok pridajete realnost snu,
njegov ste rob. Zamišljajući da ste rođeni kao ovaj ili onaj, vi postajete rob toga: ovoga ili onoga.
Suština ropstva je zamišljati sebe da si proces, tok, razvoj, da imate prošlost i budućnost, da
imate istoriju. U stvari, mi nemamo istoriju, mi nismo proces, postupak, mi se ne razvijamo,
niti stagniramo; vidite sve kao san i budite izvan toga.

P: Kakvu korist ću ja izvući slušajući vas.

M: Ja vas zovem nazad vama samima! Sve što vas ja molim jeste da gledate sebe, prema sebi i u
sebe.

P: Sa kojim ciljem?

M: Vi živite, vi osećate, vi mislite. Obraćajući pažnju na vaše življenje, osećanja i mišljenje, vi ih

se postepeno oslobađate i idete iznad, izvan njih. Vaša se ličnost, personalnost rastapa i ostaje
jedino svedok. Potom vi odlazite iznad svedoka. Ne pitajte kako se to dešava. Samo tragajte unutar
vas.

P: Kakva je razlika između ličnosti, osobe, i svedoka?

M: Oba su oblici svesnosti. U jednom vi želite i plašite se, u drugom vi ste nedirnuti, nevezani
zadovoljstvom i bolom i neuzrujani, neuznemireni događajima. Vi ih puštate da dolaze i odlaze.

P: Kako se učvrstiti u najvišem stanju, stanju čistog, pravog svedočenja?

M: Materijalna svesnost ne sija sama od sebe. Ona sija sa svetlošću iznad nje. Uvidevši snevajući
kvalitet svesnosti, tragajte za svetlošću u kojoj se ona pojavljuje, koja joj daje postojanje. Postoji
sadržaj svesnosti, a isto tako i svesnost o sadržaju.

P: Ja znam i Ja znam da ja znam.

M: Sasvim tako. Zaboravite saznanje, poznato, ali se setite da ste vi znalac. Nemojte sve vreme biti
zadubljeni u vaša iskustva. Zapamtite da ste vi iznad znalca, da niste nikad rođeni i da ste
besmrtni!! U prisećanju ovoga, pojaviće se kvalitet čistog znanja, spoznaje, svetlost neuslovljene
duhovne svesnosti.

148
P: Na kojoj tački se doživljava Realnost, Istina?

M: Iskustvo je od promene, ono dolazi i odlazi. Istina, Realnost, nije događaj, ona ne može biti
doživljena. Ona nije opažajna na isti način kao što je neki događaj koji se može opaziti.
Ako čekate da se događaj desi, dolazak Istine, vi ćete čekati večno, jer Istina niti dolazi niti
odlazi. To treba da bude opaženo, ne doživljeno. Treba biti pripremljen za to i predusretljiv.
Ali samo traganje i težnja za istinom je kretanje, operacija, delovanje Realnosti. Sve što vi
možete da uradite, jeste da shvatite centralnu suštinu, da stvarnost nije događaj i da se ne dešava, a
sve ono što se desi ili sve što dođe i ode, nije Realnost, Istina.
Vidite događaj samo kao događaj, prolaznost kao prolazno, iskustvo samo kao iskustvo
i vi ste uradili sve što ste mogli. Onda ste vi izloženi Istini, Stvarnosti, a ne više blokirani u
odnosu na nju, kao kad ste smatrali da su događaji i iskustva Istinitost, Realnost.
Čim postoji neko sviđanje ili nesviđanje vi ste stvorili pregradu, blokadu.

P: Da li hoćete da kažete da se Realnost, Istina, ispoljava više u akciji nego u znanju? Ili je to
osećanje neke vrste?

M: Niti akcija, niti osećanja, niti misao ispoljava Realnost, Istinu. Ne postoji tako nešto kao
ispoljavanje Istine, Realnosti. 9
Vi ste upleteni u dualnost u kojoj nema ničega. Jedino Istina jeste, ne postoji ništa drugo.
Tri stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna nisam Ja i Ja nisam u njima.
Kada budem umro, svet će reći: "Oh, Maharadž je umro!! Ali za mene su to reči bez
sadržaja; one nemaju smisao.
Kada se čini bogosluženje pred slikom Gurua, sve se odvija kao da se on šeta i kupa i jede i
odmara, odlazi na izlet i vraća se, blagosilja sve i odlazi na spavanje. Sve je urađeno do najsitnijih
detalja, a ipak postoji osećaj nestvarnosti o svemu tome. Takav je slučaj sa mnom. Sve se dešava
kako treba, ipak, ništa se ne dešava. Ja radim što izgleda da je potrebno, ali u isto vreme, ja znam da
ništa nije potrebno, da je život sam po sebi samo čin vere, ubeđenja.

P: Zašto onda živite uopšte? Zašto sve ovo nepotrebno dolaženje i odlaženje, buđenje i spavanje,
jedenje i varenje, komplikacije?

M: Ništa nije urađeno od mene, sve se samo događa. Ja ne očekujem, ja ne planiram, samo
posmatram događanja, znajući da su ona nestvarna.

P: Da li ste vi uvek bili ovakvi, od prvog momenta prosvetljenja?

M: Tri stanja se smenjuju kao uobičajena: buđenje i spavanje, i spavanje i buđenje, i

spavanje i buđenje ponovo, ali oni se ne dešavaju meni. Oni se jednostavno dešavaju (sami po
sebi). Meni se nikad ništa ne dešava. Postoji nešto nepromenljivo, nepokretno, neosetljivo,
nešto kao stena solidno, nedodirljivo; solidna masa čistog postojanja - svesnosti - blaženstva.
Ja nikad nisam izvan toga. Ništa me ne može izbaciti iz tog stanja, nikakva tortura, nasilje,
nikakva katastrofa, propast.

P: Ipak, vi ste svesni spoljašnjeg sveta!

9
Jer bi to podrazumevalo da je Stvarnost, Istina bila neispoljena, što nije slučaj. Jedino ona uvek jeste. Probuđenje u
Istini je upravo u spoznaji da nema ničega ispoljenog (i neispoljenog) već je sve jedna Stvarnost, tj. da nema ničega
objektivnog, izvan mene, sve je To i ja sam svesni subjekt Toga što Jeste. Ja sam To. To sam Ja. (Prim. I. A.)
149
M: Da i ne. Postoji mir, dubok, neizmeran, neuzdrman. Događaji su zapisani, u pamćenju, ali nisu
od važnosti. Ja sam njih jedva i svestan.

P: Ako vas ja dobro razumem, ovo stanje nije došlo sa kultivisanjem, razvojem, mentalnog znanja.

M: Nije bilo dolaženja (razvoja). Ja sam bio takav uvek. Bilo je otkrića, spoznaje, i to je bilo
iznenada. Upravo, kao kad se rodite, vi otkrivate svet iznenada, tako sam i ja iznenada otkrio moje
istinsko biće, postojanje.

P: Da li je to bilo zamračeno, zamagljeno, i vaša je sadhana, duhovna disciplina, rasterala,

rastopila, maglu? Kad je vama vaše istinsko stanje postalo jasno, da li je ono i ostalo jasno, ili se
ponovo zamaglilo? Da li je vaše stanje stalno, trajno ili nije trajno?

M: Potpuno je stabilno, postojano. Bilo šta da radim, ono ostaje kao stena - nepokretno. Jednom
kada se probudite u Istini, ostajete u njoj. Dete se ne vraća u matericu! To je jednostavno stanje,
manje od najmanjeg, veće od najvećeg. Ono je samo očigledno, a ipak izvan opisa.

P: Postoji li put ka tome, ka Istini?

M: Sve može biti put, samo ako ste zainteresovani. Samo razmišljajte duboko o mojim rečima i
pokušajte da shvatite njihovo puno značenje i to je sadhana, duhovna praksa, sasvim dovoljna da
ukloni zid.
Mene ništa ne uznemirava, muči. Ja se ne opirem nevoljama - zbog toga one se ne
zaustavljaju kod mene. Na vašoj strani, neduhovnoj, postoji tako mnogo nevolja. Na mojoj strani,
duhovnoj, uopšte nema problema. Dođite na moju stranu!
Vi ste skloni nevoljama. Ja sam imun. Bilo šta se može desiti - ono što je potrebno je iskren
interes, pažnja. To se postiže ozbiljnošću i iskrenošću.

P: Mogu li ja to uraditi?

M: Naravno!! Vi ste dovoljno sposobni da pređete preko, na drugu obalu. Samo budite iskreni.

43. NEZNANJE MOŽE BITI PREPOZNATO - ISTINA NE

Pitalac: Iz godine u godinu vaše učenje ostaje isto. Izgleda da nema napretka u onome što nam vi
govorite.

Maharadž: U bolnici bolesnik se leči i ozdravi. Tretman je rutinski, sa vrlo malo promena, ali nema
ničeg monotonog u vezi zdravlja. Moje učenje može biti uobičajeno, ali je njegov plod nov od
čoveka do čoveka.

P: Šta je ostvarenje, realizacija? Ko je ostvaren čovek? Kako se Mudrac, Svetac prepoznaje?

M: Ne postoje karakteristična obeležja istinskog znanja. Jedino neznanje može biti prepoznato, ne
Istina, znanje. Mudrac ne tvrdi da je on nešto posebno. Svi oni koji objavljuju svoju sopstvenu
veličinu, plemenitost i jedinstvenost, nisu oni koji znaju, Mudraci. Oni su pogrešno procenili neki
150
redak stepen razvoja za realizaciju. Znalac ne pokazuje nameru da sebe objavi kao Mudraca. On
smatra sebe potpuno normalnim, istinskim, u svojoj realnoj prirodi.
Proglašavanje sebe za svemogućeg, sveznajućeg i sveprisutnog Boga je znak neznanja.

P: Može li Svetac preneti svoje iskustvo neznalici? Može li znanje, Istina, da se prenese od jednog
čoveka drugome?

M: Da, to se može! Reči Sveca imaju moć rasterivanja, osvetljavanja, neznanja i mraka u umu. Nisu
toliko važne reči, ali je važna moć iza njih, u pozadini njihovoj.

P: Šta je to moć?

M: Moć ubeđenja, uverenja, zasnovana je na ličnom ostvarenju, na nečijem sopstvenom, direktnom

iskustvu.

P: Neki ostvareni ljudi kažu da znanje mora biti zasluženo, osvojeno, a ne poklonjeno, dobijeno.
Neko može samo da podučava, ali je učenje svoje sopstveno.

M: To se svodi na isto.

P: Postoje mnogi koji su praktikovali jogu godinama i godinama bez nekog rezultata. Šta može biti
uzrok njihovog neuspeha? Neki su se odali transu u privremenoj obustavi svesnosti. Bez potpune
svesnosti kakav progres može da bude? Mnogi su praktikovali samadhi, stanje ekstatičnog
zadubljenja. U samadhiju svest je potpuno aktivna, duboka, ali ipak to nije dalo nekih rezultata.

M: Kakve rezultate vi očekujete? I zašto bi znanje, spoznaja, bilo rezultat bilo čega? Jedna stvar
vodi ka drugoj, ali znanje nije ograničeno, Istina nije ograničena uzrocima i posledicama.
Znanje je potpuno iznad uzročnosti. Ono je stanovnik u Sopstvu.
Jogi dolazi do saznanja mnogih čuda, ali o Sopstvu on ostaje u neznanju. Svetac, Znalac,
može izgledati i osećati se sasvim obično, ali on zna Sopstvo potpuno dobro.

P: Postoje mnogi koji tragaju iskreno ka samoostvarenju, ali sa oskudnim rezultatima. Šta može biti
uzrok tome?

M: Oni nisu dovoljno istraživali izvor znanja, svoje opažaje, osećanja i misli oni ne poznaju
dovoljno. Ovo može biti jedan uzrok odugovlačenja. Drugi jeste da su neke želje možda još žive.

P: Uzdizanje i padovi u sadhani, duhovnom razvoju, su neminovni. Ipak, iskren tragalac, uprkos
svemu napreduje polako. Šta može Mudrac, Gnani, da uradi za takvog tragaoca?

M: Ako je tragalac iskren, svetlost će biti data. Svetlost je za sve i uvek je tu, ali tragalaca je malo, i
među tom manjinom, oni koji su spremni su veoma retki. Sazrevanje srca i uma je neophodno.

P: Da li ste vi ostvarili vašu realizaciju naporom ili milošću Gurua?

M: Njegovo je bilo učenje, a moje je bilo poverenje, moja je bila vera. Moje poverenje u njega
učinilo je da prihvatim njegove reči kao istinu, da odem duboko u njih, da ih živim. Tako sam ja
došao do ostvarenja onoga što sam sada. Guruova ličnost i njegove reči su učinile da mu verujem, i
moje verovanje učinilo ih je plodonosnim.

151
P: Ali da li može Guru dati ostvarenje bez reči, bez poverenja, upravo ovako jednostavno, bez neke
pripreme?

M: Da, on može, ali gde je primalac? Vidite, ja sam bio jako u harmoniji sa mojim Guruom, tako
sam mu potpuno verovao, da je postojalo vrlo malo otpora u meni, te se sve desilo brzo i lako.
Ali nisu svi tako srećni. Lenjost i uznemirenost često stoje na putu i dok oni nisu uočeni i
otklonjeni, napredak je spor. Svi oni koji su imali ostvarenje brzo, samo dodirom, pogledom ili
mišlju, bili su sazreli za to. Ali takvi su vrlo retki. Zrelost traži neko vreme za sazrevanje. Sadhana
ubrzava sazrevanje.

P: Šta čini da neko sazri? Šta je faktor sazrevanja?

M: Iskrenost, ozbiljnost, naravno, osoba mora biti zaista puna žudnje za istinom. Na kraju
krajeva, ostvaren čovek je najozbiljniji čovek. Bilo šta da radi, on to radi potpuno,
kompletno, bez ograničenja i rezervi, zadržavanja. Integritet, sveobuhvatnost, vas vode ka
Istini, Stvarnosti.

P: Da li vi volite svet?

M: Kada se vi povredite, plačete. Zašto? Zato što vi volite sebe. Nemojte zatvarati vašu ljubav
ograničavajući je na telo, ostavite je otvorenom. Onda će ona biti ljubav za sve. Kada se odbace sve
lažne identifikacije, ono što ostane je sveobuhvatna ljubav.
Oslobodite se svih ideja, predstava o sebi, čak i od ideje da ste vi Bog. Nedefinisanje sebe je
vredno, samozaborav je punovažan.

P: Ja sam umoran od obećanja. Umoran sam od sadhana, tehnika koje mi uzimaju sve vreme i svu
energiju, a ne donose ništa. Ja želim Realnost, Istinu, sada i ovde. Da li mogu imati to?

M: Naravno da možete, ako ste siti svega, uključujući i vaše sadhane. Kada ne zahtevate, ne
očekujete ništa od sveta, niti od Boga, kada ne želite ništa, ne tragate za bilo čim, ne očekujete
ništa, onda će Svevišnje Stanje doći ka vama nepozvano i neočekivano.

P: Ako je čovek angažovan porodičnim životom i svetovnim poslovima, radi svoju sadhanu,
duhovnu praksu, striktno, strogo, kako je propisano, da li će on imati rezultata?

M: Rezultate će on imati, ali će biti obuzet njima kao u čauri.

P: Tako mnogo mudraca kaže da kad ste sazreli i spremni, vi ćete se realizovati, samoostvariti.
Njihove reči mogu biti istinite, ali one su od male koristi. Mora postojati izlaz, spas, nezavisan od
sazrevanja koje zahteva vreme, od sadhane koja zahteva napor.

M: Nemojte to zvati putem. To je više vrsta veštine, umetnosti. To nije čak ni to. Budite
otvoreni i smireni, to je sve. Ono za čim tragate je tako blizu vas, da nema mesta za put.

P: Postoji tako mnogo ljudi u neznanju, a tako malo mudraca, svetaca. Šta može da bude uzrok
tome?

M: Nemojte se brinuti o drugima, vodite brigu o sebi. Vi znate da jeste. Nemojte se ograničavati sa
imenima, samo budite. Bilo koje ime ili oblik koji dajete sebi zamračuje vašu istinsku prirodu.

P: Zašto bismo tragali za krajem, pre nego što se možemo samoostvariti?

152
M: Želja za istinom je najviša od svih želja, ipak, ona je i dalje samo želja. Sve želje moraju biti
odbačene, da biste stvarno bili. Zapamtite, vi jeste. To je vaš radni kapital, bogatstvo. Obrćite,
angažujte to i biće mnogo profita.

P: Zašto bi uopšte bilo traganja?

M: Život je traganje, osobi ne može pomoći traganje. Kada sva traganja prestanu, to je Svevišnje
Stanje.

P: Zašto svevišnje stanje dolazi i odlazi?

M: Ono niti odlazi, niti dolazi. Ono jeste.

P: Da li vi govorite iz svog sopstvenog iskustva?

M: Naravno. To je bezvremeno stanje, uvek prisutno.

P: Za mene ono dolazi i odlazi, za vas ne. Zašto ova razlika?

M: Možda zato što ja nemam želja. Ili vi ne želite Svevišnje dovoljno snažno. Vi se morate osećati
razočarano, beznadežno, kad vaš um nije u kontaktu sa Svevišnjim.

P: Sav moj život je bio traganje, težnja, a dosegao sam tako malo. Čitao sam, slušao sam - ali sve
uzalud.

M: Slušanje i čitanje su postali vaša navika.

P: Ja sam to ostavio takođe. Ja ne čitam u današnje vreme.

M: Ono čega ste se vi odrekli nije sada važno. Čega se niste odrekli? Pronađite to i odrecite se toga.
Sadhana je traganje, zato se i nje odrecite. Ispraznite sebe potpuno.

P: Kako može budala želeti mudrost? Osoba mora da zna objekat želje, da bi ga želela. Kada
Svevišnji nije poznat, kako može biti željen?

M: Čovek prirodno sazreva i postaje spreman za samoostvarenje.

P: Ali šta je faktor sazrevanja?

M: Samo-prisećanje, svesnost "Ja jesam" dovodi ga do sazrevanja brzo i snažno, moćno.

Odrecite se svih ideja o sebi i jednostavno budite.

P: Umoran sam od svih puteva, staza, i značenja, htenja, i veština i trikova, svih tih mentalnih
akrobatika. Postoji li put koji pokazuje, opaža, istinu direktno i odmah, trenutno?

M: Prestanite da koristite vaš um i gledajte šta se dešava. Radite samo ovu jednu stvar potpuno,
direktno. To je sve.

153
P: Kad sam bio mlađi, imao sam čudna iskustva, kratka, ali vredna, da sam ništa, upravo ništa, a
ipak potpuno svestan. Ali opasnost je što osoba ima želju da ponovo stvori iz sećanja trenutke,
događaje koji su prošli.

M: Ovo je sve imaginacija, zamišljanje. U svetlosti svesti sve vrste stvari se događaju i ne
treba da osoba daje posebnu važnost bilo kojoj.
Lepota cveta je predivna kao vizija Boga. Dopustite im neka budu. Zašto ih se sećati i
onda stvarati sećanje kao problem? Budite nežni, blagi, u vezi njih; ne delite ih u više i niže,
unutarnje i spoljašnje, trajne i prolazne. Idite iznad, idite nazad ka izvoru, idite ka sebi,
Sopstvu, koje je isto, nepromenjeno, ma šta da se desi.
Vaša slabost je zbog vašeg ubeđenja da ste vi bili rođeni u svetu. U stvarnosti, istini,
svet se uvek ponovo stvarao u vama i sa vama. Vidite sve kao emanaciju iz svetlosti koja je
izvor vašeg sopstvenog bića. Otkrićete da je ta svetlost sačinjena od ljubavi i energije.

P: Ako sam ja ta svetlost, zašto je ne znam?

M: Da biste znali, morate imati znalački um, um sposoban da zna. Ali vaš um je neprestano u trci,
nikad smiren, nikad sa punom refleksijom, odsjajem. Kako možete videti mesec u njegovom punom
sjaju kad su oči zamračene?

P: Možemo li reći, pošto je sunce uzrok senci, da se ono ne može videti u senci. Osoba se mora
okrenuti.

M: Ponovo ste uveli trojstvo sunca, tela i senke. Nema takve podele u Stvarnosti, Istini. Ono o
čemu govorim nema ništa sa dualnostima i trojstvima. Ne materijalizujte i ne verbalizujte. Samo
gledajte i budite.

P: Mogu li ja videti i biti?

M: Vidite ono što ste. Ne pitajte druge, nemojte dopustiti da vam drugi govore o vama. Gledajte
unutra i vidite. Svi učitelji mogu vam reći samo to. Nema potrebe ići od jednog do drugog. Ista
voda je u svim izvorima. Vi samo uzmite iz najbližeg. U mom slučaju voda je unutar mene i ja sam
voda.

44. JA JESAM JE ISTINA - SVE DRUGO JE POSLEDICA

Maharadža: Posmatrač sveta, da li je on stariji od sveta, ili je on došao u postojanje zajedno sa

svetom?

Pitalac: Kakvo neobično pitanje! Zašto postavljate takva pitanja?

M: Sve dok ne znate ispravan odgovor, nećete naći mir.

P: Kad se probudim ujutru, svet je već tu, čeka na mene. Sigurno svet dolazi u postojanje prvi. Ja
takođe dolazim, ali mnogo kasnije, najranije pri mom rođenju. Telo meditira, premišlja, misli,
između mene i sveta. Bez tela ne bi bilo ni mene ni sveta.

M: Telo se pojavljuje u vašem umu; vaš um je sadržaj vaše svesti; vi ste nepokretni svedok reke
svesnosti, mentalne, koja se menja večno bez ikakve promene u vama na bilo koji način.
154
 Vaša sopstvena nepromenljivost je tako očevidna da je vi ne primećujete. Dobro
pogledajte u sebe i sva ova nerazumevanja i pogrešne koncepcije će se rastopiti, nestati.
Upravo kao što svaka mala kapljica boravi u vodi i ne može biti bez vode, tako i sav
Univerzum je u vama i ne može biti bez vas.

P: Mi to zovemo Bog.

M: Bog je samo ideja u vašem umu. Činjenica ste vi. Jedina stvar koju vi znate sigurno jeste:
"ovde i sada Ja jesam" Uklonite "ovde i sada" i "Ja jesam" ostaje, nepobitno.
Svet postoji u sećanju, sećanje dolazi u svest. Mentalna svesnost postoji u duhovnoj svesti, a
duhovna svest je odraz svetlosti na vodama postojanja.

P: Ipak, ja ne shvatam, ne vidim, kako svet može biti u meni, kad je očevidno suprotno: "ja sam u
svetu".

M: Čak i reči: "ja sam svet, svet je moj" je znak neznanja. Ali kad ja imam na umu i potvrđujem,
svedočim u životu moj identitet sa svetom, moć se rađa sa svetom, moć se rađa u meni koja
uništava neznanje, spaljuje ga potpuno.

P: Da li je svedok neznanja, odvojen od neznanja? Da li on kaže: "Ja sam neznalica", deo neznanja?

M: Naravno, sve što mogu da kažem iskreno je: "Ja jesam", sve ostalo je posledica, izvođenje. Ali
posledica je postala navika. Uništite sve navike mišljenja i gledanja. Osećaj "Ja jesam" je
manifestacija dubljeg uzroka, koji vi možete zvati Sopstvo, Bog, Istina, Realnost ili nekim drugim
imenom. "Ja jesam" je u svetu; ali to je ključ koji može da otvori vrata izvan sveta. Mesečev ples na
vodi se vidi u vodi, ali on je uslovljen mesecom na nebu, a ne vodom.

P: Ipak mi glavni smisao izgleda izmiče. Ja mogu da prihvatim da je svet u kome živim, krećem se i
postojim, moja kreacija, moja projekcija, moja imaginacija u nepoznatom svetu, svetu kakav jeste,
svet "apsolutne materije", "apsolutne supstance", ma šta bila ta materija. Svet moje sopstvene
kreacije može biti sasvim drugačiji od istintog sveta, kao što je bioskopsko platno sasvim drugačije
od slika koje se projektuju na njemu. I pri svemu tome ovaj apsolutni svet postoji, sasvim nezavisno
od mene.

M: Sasvim tako, svet Apsolutne Istine, Realnosti, na kome je vaš um projektovao svet relativne
neistine, nerealnosti, je nezavisan od vas iz vrlo prostog razloga: on je vi sami.

P: Da li ovde postoji suprotnost u izrazima? Kako može nezavisno dokazati identitet?

M: Istražite kretanje promene i videćete. Ono što se može menjati dok se vi ne menjate, može da se
kaže da je nezavisno od vas. Ali ono što je promenljivo mora biti jedno sa onim, bilo kojim, drugim
promenjivim. Jer, dualitet zahteva interakciju, a međudelovanje znači promenu. Drugim rečima,
apsolutno materijalno i apsolutno duhovno, potpuno objektivno i potpuno subjektivno su identični, i
u supstanci, sadržaju, i u suštini, biti.

P: Kao u trodimenzionalnoj slici, svetlost formira svoju sopstvenu podlogu, platno.

M: Bilo koje poređenje će odgovarati. Glavna suština koju treba razumeti jeste da ste vi
projektovali iz sebe svet vaše sopstvene imaginacije, zasnovane na memoriji, na željama i
strahovima, i da ste zarobili sebe u tome. Slomite čaroliju i budite slobodni.

155
P: Kako se slama čarolija, obmana?

M: Uspostavite i osigurajte vašu nezavisnost u mislima i delu. Iznad svega, oslanjate se na vašu
veru u sebe, na ubeđenju da je ono što vidite i čujete, mislite i osećate realno, istinito. Zašto ne
preispitate vašu veru? Bez sumnje, ovaj svet je naslikan, formiran, od vas, na platnu svesnosti i on
je potpuno vaš privatni svet. Jedino vaš osećaj "Ja jesam" mada u svetu, nije od sveta. Bez napora
logike ili imaginacije, da li možete promeniti "Ja jesam" u "Ja nisam"? U samom negiranju vašeg
bića vi to tvrdite.
Jednom kada shvatite da je svet vaša sopstvena projekcija, vi ste slobodni od njega.
Ne treba da se oslobodite od sveta kao da on objektivno ne postoji, već jedino od sveta u
vašoj sopstvenoj imaginaciji, zamišljanju. Ma kakva da je slika sveta, lepa ili ružna, vi ste je
naslikali i vi niste vezani za nju. Spoznajte da ne postoji niko ko vas prisiljava na to, da je to zbog
navike, običaja da smatrate zamišljeno kao istinito.
Vidite imaginarno kao imaginarno i budite slobodni od straha.
Upravo kao što su boje na ovom tepihu pobuđene svetlošću, ali svetlost nije boja, tako je i
svet uzrokovan, izazvan od vas, ali vi niste svet.
Ono što stvara i održava svet možete nazvati Bog ili proviđenje, promisao, ali u konačnom
vi ste dokaz da Bog postoji, ne na neki drugi način. Jer, pre bilo kog pitanja o Bogu koje se može
postaviti, vi morate biti tamo da ga postavite.

P: Bog je iskustvo u vremenu, ali iskušenik je bezvremen, večan.

M: Čak je i iskušenik drugorazredan. Primarno je beskonačna ekspanzija sveti, večna mogućnost,

nemerljiv potencijal od svega što je bilo i što će biti.
Kada gledate u nešto, bilo šta, vi vidite ono najviše, apsolutno, a zamišljate da vidite oblak
ili drvo. Naučite da gledate bez mašte, da slušate bez iskrivljavanja; to je sve. Prestanite da
pripisujete, dajete imena i oblike suštinski bezimenom i bezobličnom, shvatite da je svaki način
opažanja subjektivan, da ono što se vidi i čuje, dodiruje i miriše, oseća ili misli, iskušava,
doživljava ili zamišlja, da je u umu, a ne u stvarnosti, istini, i vi ćete tad doživeti mir i oslobođenje
od straha.
Čak i osećaj "Ja jesam" je sastavljen, kombinovan od čiste svetlosti i osećanja, postojanja
bića. Ovde je 'Ja' čak i bez 'jesam'. Tako je čista svetlost uvek tu, bilo da kažete 'Ja', ili ne.
Postanite svesni te čiste svetlosti i nikad je nećete izgubiti. Beskonačna u postojanju, svest
u umu, činilac svakog iskustva - koju nije moguće opisati, a ipak savršeno pristupačna, jer ne
postoji ništa osim nje.

P: Vi govorite o Realnosti direktno - kao sveprožimajućoj, sveprisutnoj, večnoj, sveznajućoj,

svemoćnom prvom uzroku. Postoje drugi učitelji, koji odbijaju da govore o Realnosti, istini, uopšte.
Oni kažu da je Istina iznad uma, dok su sve diskusije u carstvu uma, koji je domen neistine. Njihov
pristup je negativan, oni tačno određuju nerealno, neistinu, i zato idu iznad nje u realno, istinu.

M: Razlike postoje samo u rečima. Na kraju krajeva, kad јa govorim o suštini, јa je opisujem kao
suprotnu od nerealnog, kao bezprostornu, beskonačnu, bezvremenu, večnu, bezuzročnu, bez
početka i bez kraja. To dolazi na isto kao prethodno. Sve dotle dok to vodi prosvetljenju, šta
izražavanje uopšte znači? Da li ima značaja da li vučete taljige ili ih gurate, sve dok se one
kotrljaju?
Vi se možete osećati da ste privučeni ka Istini u jednom trenutku, a odgurnuti od lažnog u
drugom; to su samo načini koji se smenjuju; a oba su potrebna za savršenu slobodu.
Možete ili jednim ili drugim putem, ali u svakom trenutku, to će biti ispravan put toga
trenutka; samo idite sa punim srcem, ne gubite vreme u sumnjama i oklevanju.
Razne vrste hrane su potrebne da bi dete odraslo, ali sam akt uzimanja hrane je isti.
156
 Teorijski svi prilazi su dobri. U praksi, i u datom trenutku, vi nastavljate samo jednim
putem. Pre ili kasnije bićete primorani da otkrijete da, ako stvarno želite da nađete, morate kopati
samo na jednom mestu - unutar sebe. Niti vaše telo, niti vaš um ne mogu da vam daju ono za čim
tragate - za Sopstvom, postojanjem i spoznajom sebe samog i velikim, neopisivim mirom koji sa
tim dolazi.

P: Sigurno da ima nešto vredno i dragoceno u svakom pristupu, načinu traganja.

M: U svakom postupku vrednost postoji onoliko koliko vas dovodi do potrebe za traganjem unutar
vas. Poigravanje sa različitim postupcima, metodama, može da bude uzrok stvaranja otpora traganju
unutra, ka napuštanju iluzije koju ste imali da ste neko i nešto posebno.
Da bi pronašli vodu vi ne kopate male rupe po celom polju, nego duboku bušotinu samo na
jednom mestu. Slično, da bi pronašli sebe vi morate da istražujete sebe. Kada shvatite da ste vi
svetlost sveta, vi ćete takođe spoznati i to da ste vi ljubav sveta; da znati znači voleti, a voleti znači
znati.
Od svih svojstava ljubavi, ljubav nas samih dolazi prvo. Vaša ljubav prema svetu je odraz
vaše ljubavi prema samom sebi, jer vaš svet je vaša sopstvena kreacija. 10
Svetlost i ljubav su bezlični, ali oni se reflektuju u vašem umu kao znanje i dobrota, ljubav
prema vama samima. Mi smo uvek naklonjeni prema nama, ali nismo uvek mudri. Jogi je čovek
čija je dobra volja, blagodat, ujedinjena sa mudrošću.

45. ONO ŠTO DOLAZI I ODLAZI NEMA POSTOJANJE

Pitalac: Došao sam da budem sa vama, radije nego da vas slušam. Vrlo malo se može kazati rečima,
mnogo više može biti preneseno u tišini.

Maharadž: Prvo reči, pa onda tišina. Tišina zahteva od osobe određenu duhovnu zrelost.

P: Mogu li ja živeti u tišini, miru?

M: Nesebičan rad vodi vas do tišine, jer kad radite nesebično, nemate potrebe da tražite pomoć.
Nezainteresovani za rezultate rada, vi ste voljni da radite pod najnepovoljnijim uslovima. Ne vodite
brigu o tome da budete dobro nagrađeni i dobro opremljeni. Niti tražite priznanje i pomoć. Vi samo
radite ono što treba da se uradi, prepuštajući uspeh i neuspeh nepoznatom.
Sve je prouzrokovano bezbrojnim činjenicama od kojih je jedna vaš lični napor. Ipak, takva
je magija ljudskog uma i srca da se najneverovatnije stvari i pojave događaju kada se sjedine
ljudska volja i ljubav.

P: Šta ima loše u traženju pomoći kad je posao dostojan?

M: Gde postoji potreba za pomoći? To samo pokazuje slabost i uznemirenost. Nastavite sa radom i
univerzum će raditi sa vama. Na kraju krajeva sama ideja da se radi ispravno dolazi vam od
nepoznatog. Prepustimo to neznanom sve dotle dok rezultati postoje, samo obavljajte potrebna
kretanja.

10
Svako ko ispoljava mržnju prema bilo kome ili čemu, uvek projektuje van svoju mržnju prema samome sebi i to je
dokaz njegove nesvesnosti. Onaj ko je sebe svestan (svoga Sopstva) on sebe i voli i to se automatski ispoljava kao
ljubav prema svemu, jer Sopstvo je sve što Jeste.
157
 Vi ste samo jedna od karika u dugom lancu uzroka. U suštini, sve se dešava samo u umu.
Kada vi radite nešto sa punim srcem i uporno, to se dešava, jer je to funkcija uma da omogući da se
stvari dešavaju. U stvarnosti ništa nije potrebno i ništa ne nedostaje, sav posao, svi događaji su
samo na površini. U dubinama postoji savršen mir. Svi vaši problemi se pojavljuju jer ste sebe
definisali, odredili, i zato ograničili. Kada ne mislite o sebi da ste ovo ili ono, svi konflikti prestaju.
Svaki pokušaj da se nešto uradi u vezi vaših problema je osuđen da propadne, jer sve što je
prouzrokovano željom, može da bude urađeno samo u slučaju oslobođenja od želja.
Vi ste zarobili sebe u vreme i prostor, sabili ste sebe u trajanje životnog veka i zapreminu
tela i otuda stvarate bezbrojne sukobe života i smrti, zadovoljstva i bola, nade i straha.
Ne možete da se otarasite problema ako ne napustite iluzije.

P: Osoba je prirodno ograničena.

M: Ne postoji tako nešto kao osoba, ličnost. Postoje samo restrikcije i ograničenja. Njihova ukupna
suma definiše 'osobu'.
Vi mislite da znate sebe kad znate ko ste! Ali vi nikad ne znate ko ste! Osoba, persona,
samo izgleda da postoji, kao prostor u loncu što se pojavljuje i izgleda da ima oblik i zapreminu i
miris lonca. Uočite da vi niste ono što verujete o sebi da ste. Borite se svom snagom kojom
raspolažete protiv ideje da ste vi ograničeni imenom, likom, i da ste opisivi. Vi to niste. Odbijajte
da mislite o sebi na način da ste ovo ili ono.
Ne postoji drugi izlaz iz bede koju ste stvorili za sebe pomoću slepog prihvatanja, bez
istraživanja, traganja. Patnja je poziv na traganje, svaki bol traži ispitivanje. Nemojte biti lenji da
razmišljate.

P: Aktivnost je suština Realnosti. Nema vrednosti u neradu. Zajedno sa mišljenjem nešto mora da se
uradi.

M: Raditi u svetu je naporno, a uzdržavati se od svakog nepotrebnog rada je čak i teže.

P: Za osobu kao što sam ja sve ovo izgleda nemoguće.

M: Šta vi znate o sebi? Vi jedino možete biti ono što ste u Stvarnosti, Istini; možete samo izgledati
kao ono što niste. Vi se niste nikad udaljili od savršenstva. Cela ideja o samodokazivanju,
samopopravljanju je konvencionalna i verbalna.
Kao što sunce ne zna za mrak, tako Sopstvo ne zna za ne-Sopstvo.
Um je taj koji, zamišljajući drugo, postaje drugo. Ipak, um nije ništa drugo do Sopstvo! To
je Sopstvo koje je postalo drugo, ne-Sopstvo, a ipak ostaje Sopstvo. Sve ostalo je pretpostavka.
Upravo kao kad oblak zakloni sunce, a da ni na koji način ne utiče na njega, tako i lažno postojanje
zaklanja Realnost, a da je ne uništava. Sama ideja o poništavanju Realnosti, Istine je smešna;
poništavalac je uvek realniji od poništavanog. Realnost je konačan poništavalac. Svo podvajanje,
svaka vrsta otuđivanja i razdvajanja je lažna. Sve je jedno - ovo je krajnje rešenje svih sukoba.

P: Kako to da uprkos tako mnogo instrukcija obuke i pomoći mi ne napredujemo?

M: Sve dok sebe zamišljamo kao odvojene personalnosti, osobe, jednog sasvim odvojenog od
drugog, mi ne možemo razumeti Realnost, Istinu koja je u biti bezlična. Prvo morate spoznati sebe
samo kao svedoka, bezdimenzionalnog i bezvremenog centra posmatranja, a zatim spoznati taj
ogromni okean čiste svesti, koji je oboje, i um i materija, a takođe i iznad njih.

P: Štogod bi mogao biti u Realnosti, Istini, ipak ja se osećam da sam mala i odvojena osoba, jedan
među mnogima.
158
M: Vaše postojanje kao osobe je zbog obmane prostora i vremena; vi zamišljate sebe da ste na
nekom mestu i da tu zauzimate neki prostor; vaša personalnost postoji zbog vaše identifikacije sa
telom. Vaše misli i osećanja postoje u nizovima, ona imaju svoj vek u vremenu i čine da vi
zamišljate sebe zbog sećanja kao da postojite u vremenu. U Realnosti vreme i prostor postoje u
vama, ne postojite vi u njima, u vremenu i prostoru. Oni su samo načini opažanja, i ništa drugo.
Vreme i prostor su kao reči napisane na papiru; papir je realan, a reči su samo konvencija,
prenošenje.
Koliko imate godina?

P: Četrdeset osam.

M: Šta vas navodi na to da kažete četrdeset osam? Šta vas navodi na to da kažete ovde sam?
Verbalne navike rođene iz pretpostavki. Um stvara vreme i prostor i smatra svoju sopstvenu
kreaciju za Realnost. Sve je ovde i sada, ali mi to ne vidimo. Zaista, sve je u meni, i zbog mene. Ne
postoji ništa drugo. Sama ideja "drugog" je katastrofa i nesreća.

P: Šta je uzrok personifikacije, običaja ograničavanja sebe u vremenu i prostoru?

M: Ono što ne postoji ne može imati uzrok. Ne postoji takva stvar kao odvojena ličnost. Uzimajući
čak i tačku gledanja koja uzima u obzir empirijsko iskustvo, očevidno je da je sve uzrok svemu, da
je sve onakvo kakvo jeste, jer je ceo univerzum onakav kakav jeste.

P: Ipak personalnost, ličnost, mora imati uzrok.

M: Kako ličnost dolazi u postojanje? Pomoću memorije. Identifikacijom sadašnjeg sa prošlim i

projektovanjem toga u budućnost. Razmišljajte o sebi u ovom trenutku: prisutan stalno, bez
prošlosti i budućnosti, i vaša će se ličnost rastopiti.

P: Da li: "JA JESAM" ostaje?

M: Reč "ostaje" ne odgovara. "JA JESAM" je uvek prisutno. Vi imate potrebu da se sećate da biste
postojali. U stvari, pre nego što možete da doživite bilo šta morate postojati, biti, imati osećaj
postojanja.
U sadašnjosti vaše postojanje je pobrkano, upetljano sa doživljavanjem, iskušavanjem. Sve
što je potrebno jeste da razmrsite, odmotate, postojanje od zbrke iskustava. Jednom kada spoznate
čisto postojanje, bez postojanja ovoga ili onoga, bez ega, vi ćete to razlikovati, raspoznati i nećete
biti više obmanuti imenima i oblicima. Samoograničavanje je sama suština personalnosti.

P: Kako mogu da postanem univerzalan?

M: Ali vi jeste univerzalni. Vi ne treba i ne možete postati ono što već jeste. Samo prestanite da
sebe zamišljate izdvojenim, posebnim. Ono što dolazi i odlazi nema postojanje. Ono poseduje samo
svoje pojavljivanje koje dobija od Realnosti, Istine.
Vi znate da postoji svet, ali da li svet zna vas? Svo znanje potiče od vas, kao i svo
postojanje i sva radost. Spoznajte da ste vi večni izvor i prihvatite sve kao vaše sopstveno.
Ovakvo prihvatanje je istinska ljubav.

P: Sve što kažete izgleda vrlo lepo. Ali kako se može to učiniti načinom življenja?

159
M: Ne napuštajući nikad kuću, vi pitate za put ka domu. Oslobodite se pogrešnih ideja, to je
sve. Skupljajući pogrešne ideje, a takođe i ispravne, nigde nećete stići. Samo prestanite da
zamišljate.

P: To nije stvar dostignuća, već razumevanja.

M: Ne pokušavajte da razumete! Dovoljno je ako ne razumete pogrešno. Nemojte se pouzdati u

vaš um za oslobođenje. Um je onaj koji vas je doveo u ropstvo. Idite sasvim iznad njega.
Ono što je bez početka ne može imati uzrok. To nije da ste vi znali da vi jeste, a onda da ste
to zaboravili. Jednom kad znate, vi ne možete zaboraviti.
Neznanje nema početka, ali može imati kraj. Istražite ko je u neznanju i neznanje će se
rastopiti kao san.
Svet je pun kontradikcija, otuda i vaša potraga za harmonijom i mirom. To ne možete naći u
svetu, jer je svet dete haosa, nereda. Da biste našli red morate tragati unutra. Svet dolazi u
postojanje samo kad ste vi rođeni u telu. Bez tela nema sveta. Prvo istražite da li ste vi telo.
Razumevanje sveta doći će kasnije.

P: Ono što vi kažete zvuči ubedljivo, ali od koje je to koristi osobi koja zna sebe da postoji u svetu i
od sveta?

M: Milioni jedu hleb, ali malo ih zna o pšenici. I samo oni koji znaju mogu da poboljšaju hleb.
Slično, samo oni koji znaju sebe, Sopstvo, koji su videli iznad sveta, mogu poboljšati svet. Njihova
vrednost je ogromna za ljude, jer su oni njihova jedina nada za spasenje.
Ono što je u svetu ne može spasti svet. Ako vi stvarno vodite brigu da pomognete svetu,
morate biti izvan njega.

P: Ali, može li neko biti izvan sveta?

M: Ko je rođen prvo, vi ili svet? Sve dok dajete svetu prvo mesto, vi ste zarobljeni od njega;
jednom kad spoznate bez ikakve sumnje da je svet u vama, a ne vi u svetu, vi ste izvan njega.
Naravno, vaše telo ostaje u svetu, od sveta, ali vi niste obmanuti time. Sve svete knjige kažu
da je pre sveta bio Stvaralac. Ko zna Stvaraoca? Samo onaj ko je bio pre Stvaraoca, vaše sopstveno,
istinsko biće, izvor svih svetova sa njihovim stvaraocima.

P: Sve što vi kažete povezano je sa vašom pretpostavkom da je svet vaša sopstvena projekcija. Vi
dopuštate da predodređujete vaš lični, subjektivni svet, svet koji vam je dat pomoću vaših čula i
vašeg uma. U tom smislu svako od nas živi u svetu svoje sopstvene projekcije.
Ti privatni svetovi vrlo teško dodiruju jedan drugoga i oni se rađaju i stapaju, sjedinjuju, u
"JA JESAM" u njihovom centru. Ali sigurno da iza ovih privatnih svetova mora postojati
zajednički, objektivni svet čiji su privatni svetovi samo njegove senke.
Da li vi negirate postojanje takvog objektivnog sveta, zajedničkog za sve?

M: Realnost, Istina, nije ni objektivna ni subjektivna, niti um, niti materija, niti vreme, niti prostor.
Ovakve podele odvojenosti su potrebne nekome kome se to dešava, svesno izdvojenom centru. Ali
Realnost, Istina, je sve i ništa, totalitet, sveukupnost, i isključivost, punoća i praznina, potpuno
konzistentno, dosledno, apsolutno paradoksalno, neverovatno.
Vi ne možete govoriti o tome, jedino se možete izgubiti u tome. Kada negirate Realnost
prema bilo čemu, vi dolazite do ostatka koji ne može biti negiran, a to je sama suština.
Sav razgovor o spoznaji je znak neznanja. To je um koji zamišlja da to ne zna i onda
dolazi do saznanja. Realnost nema ništa od ovih izopačenosti. Čak i ideja Gospoda kao

160
Stvaraoca je lažna. Da li ja dugujem moje postojanje nekom drugom postojanju? Pošto "JA
JESAM", sve jeste.

P: Kako to može biti?! Dete je rođeno u svetu, a ne svet u detetu. Svet je star, a dete je mlado, novo.

M: Dete je rođeno u vašem svetu. Dakle, da li ste vi rođeni u vašem svetu, ili se vaš svet vama
pojavljuje? Biti rođen znači stvoriti svet oko sebe kao centar. Ali da li ste vi ikad stvorili sebe? Ili
da li je neko stvorio vas? Svako stvara svet za sebe i živi u njemu zadovoljan svojim neznanjem.
Sve što treba da učinimo, jeste da negiramo stvarnost, istinu, kao naš zatvor.

P: Upravo kao što budno stanje postoji kao seme za vreme sna, tako i svet čini da dete postoji pre
njegovog rođenja. U čemu postoji seme?

M: U onome ko je svedok rođenja i smrti, ali nije ni rođen, niti umire. On je jedini seme stvaranja, a
isto tako i njegova srž, ostatak. Nemojte da pitate um da vam potvrdi ono što je iznad uma.
Direktno iskustvo je jedina vredna potvrda.

46. SVESNOST POSTOJANJA JE BLAŽENSTVO

Pitalac: Po profesiji ja sam lekar. Počeo sam sa hirurgijom, nastavio sa psihijatrijom i takođe sam
napisao nekoliko knjiga o mentalnom zdravlju i lečenju verom. Došao sam kod vas da naučim
zakone duhovnog zdravlja.

Maharadž: Kad ste pokušavali da lečite bolesnike, šta ste tačno pokušavali da lečite? Šta je lečenje?
Kad možete reći da je čovek izlečen?

P: Tragao sam za lečenjem tela, a isto tako da ojačam vezu između tela i uma. Takođe sam težio da
ispravim um.

M: Da li ste istraživali vezu između tela i uma? U kojoj su tački oni povezani?

P: Između tela i unutrašnje svesti leži um.

M: Nije li telo sačinjeno od hrane? I može li postojati um bez hrane?

P: Telo je sagrađeno i održava se hranom. Bez hrane obično i um postaje slab. Ali um nije samo
hrana. Postoji preobražavajući činilac koji stvara um u telu. Šta je taj preobražavajući činilac?

M: Kao što drvo daje vatru koja nije drvo, tako telo proizvodi um koji nije telo. Ali kome se um
pojavljuje? Ko je posmatrač misli i osećanja, koje vi nazivate umom? Postoji drvo, postoji vatra i tu
je uživalac vatre. Ko uživa um? Da li je uživalac takođe rezultat hrane, ili je on nezavisan?

P: Posmatrač je nezavisan.

M: Kako to vi znate? Govorite iz svog sopstvenog iskustva. Vi niste ni telo ni um. Kažete tek tako.
Kako znate?

P: Ja stvarno ne znam. Samo nagađam.

161
M: Istina je stalna. Realno je nepromenljivo. Ono što je promenljivo nije Stvarno, Istinito, ono što
je realno ne menja se. Dakle, šta je to u vama što se ne menja? Sve dok je tu hrana, tu su i telo i um.
Kad se hrana ne uzima, telo umire, a um se rastapa, nestaje. Ali da li posmatrač nestaje?

P: Ja nagađam da on ne nestaje. Ali ja nemam dokaz.

M: Vi ste sami sebi dokaz. Vi nemate niti ćete imati drugi dokaz. Vi ste vaši, vi znate sebe, vi volite
sebe. Štogod da um čini, on čini za ljubav sebe samog. Sama priroda Sopstva je ljubav. Ono je
voljeno, voli i privlači. To je Sopstvo koje stvara telo i um tako zanimljivim, tako jako dragim.
Sama pažnja, koja se odnosi na njih, telo i um, dolazi od Sopstva.

P: Ako Sopstvo nije ni telo ni um, može li ono postojati bez tela i uma?

M: Da, može. To je stvar stvarnog, aktuelnog iskustva da Sopstvo ima postojanje nezavisno od tela
i uma. To je postojanje - duhovna svesnost, blaženstvo. Duhovna svesnost je Blaženstvo.

P: To može biti stvar stvarnog iskustva za vas, ali to nije slučaj sa mnom. Kako ja mogu dospeti do
takvog iskustva? Kakve prakse da sledim, kakve vežbe da preduzmem?

M: Da saznate da niste ni telo ni um, treba neprestano da posmatrate sebe i da živite

nedirnuti od vašeg tela i uma, potpuno odvojeno, nezavisno, kao kad biste bili mrtvi. A to
znači da nemate stečene interese, zainteresovanost niti za telo, niti za um.

P: Opasno!

M: Ja ne tražim od vas da izvršite samoubistvo. Niti možete. Možete jedino ubiti telo, ne možete
prekinuti mentalni proces, niti možete učiniti kraj osobi za koju mislite da ste vi.
Samo ostanite nedodirnuti, nezavisni. Ova potpuna odvojenost, nezavisnost, sloboda od uma
i tela, najbolji je dokaz da srce vašeg bića, koje ste vi, nije ni um ni telo.
Ono što se dešava telu i umu ne može biti u vašoj moći promene, ali vi uvek možete prestati
sa vašim zamišljanjima da ste telo i um.
Ma šta da se desi, podsećajte sebe da ste nezavisni, da su to samo vaš um i telo.
Što ste više iskreni u pamćenju onoga što treba da bude zapamćeno (sebe), skorije ćete biti
svesni sebe, šta ste, jer će sećanje postati iskustvo.
Ozbiljnost, iskrenost, otkriva postojanje. Ono što se zamisli i što se želi, postaje stvarno,
realno - tu leži opasnost, a isto tako i izlaz, spas.
Recite mi, kakve ste vi korake preduzeli da izdvojite vaše stvarno, istinsko Sopstvo, ono u
vama što je nepromenljivo, od vašeg uma i tela?

P: Ja sam čovek medicine, studirao sam mnogo, uveo sam sebi striktnu disciplinu na putu vežbanja
i periodičnog posta, i vegetarijanac sam.

M: Ali u dubini vašeg srca, šta je to što vi želite?

P: Želim da spoznam Istinu.

M: Kakvu cenu želite da položite za Istinu? Bilo koju cenu?

P: Dok sam teorijski spreman da platim bilo koju cenu, u stvarnom životu neprestano sam podstican
da se ponašam na načine koji stvaraju prepreku između mene i Istine. Želje me odvlače.

162
M: Povećajte i proširite vaše želje sve dotle, dok ih ništa sem Istine ne može ispuniti. Nije stvar u
tome da je želja pogrešna, već njena uskost i besmislenost. Želja je obožavanje, predanost
pobožnost. Na svaki način budite predani, pobožni, istinitom, beskonačnom, večnom srcu
postojanja, biti. Preobratite želje u ljubav. Sve što vi želite je da budete srećni. Sve vaše želje, ma
kakve one mogle biti, su izrazi vaše težnje za srećom. U suštini, vi želite sebi najbolje.

P: Znam da ne bi trebalo...

M: Čekajte! Ko vam je rekao da ne biste trebali? Šta je pogrešno da se bude srećan?

P: Ego mora otići, ja znam.

M: Ali ego je tu. Vaše želje su tu. Vaša čežnja da budete srećni je tu. Zašto? Zato što vi volite sebe.
Na svaki način volite sebe - ali mudro. Ono što je pogrešno je voleti sebe pogrešno, tako da stvarate
sebi patnju. Volite sebe mudro. Oboje: i uzdržavanje i zadovoljenje imaju istu nameru u vidu - da
vas učine srećnim. Zadovoljenje je pogrešan, glup put, uzdržavanje, disciplinovanost, je mudar put.

P: Šta je uzdržavanje?

M: Jednom kada prođete kroz neko iskustvo, ne prolazite kroz njega ponovo; to je uzdržavanje.
Izbegavati nepotrebno je uzdržavanje. Neprihvatanje zadovoljstva ili bola je uzdržanost.
Želja sama po sebi nije pogrešna. To je život sam po sebi, žudnja da se odrasta, napreduje u
znanju i iskustvu.
Izbori koje pravite su pogrešni. Zamislite da je neka mala stvar: hrana, seks, moć, slava -
koja će vas učiniti srećnim, obmanjivanje sebe. Jedino nešto tako prostrano, široko, i duboko kao
vaše istinsko Sopstvo može vas učiniti istinski i trajno srećnim.

P: Pošto ne postoji ništa u suštini pogrešno u želji kao manifestaciji ljubavi prema sebi, od Sopstva,
kako bi trebalo želje sprovoditi?

M: Živite svoj život inteligentno, sa pažnjom na vaše najdublje Sopstvo. Ono vas može učiniti
istinski i trajno srećnim. Na kraju krajeva, šta vi zaista želite? Ne savršenstvo; vi ste već savršeni!!
Ono za čim tragate je da izrazite u akciji, na delu, ono što vi uistinu jeste. Zbog ovoga vi imate
telo i um!! Držite ih spremnim i učinite da vam služe za ono zašta su namenjeni.

P: Ko je ovde upravljač? Ko drži u pripravnosti telo i um?

M: Pročišćeni, Bogu usmereni um, je verni sluga Sopstva. On se brine o instrumentima, unutarnjim
i spoljašnjim, i prisiljava ih da služe svojoj nameni.

P: A šta je njihova svrha?

M: Sopstvo je univerzalno i njegovi ciljevi su univerzalni. Nema ništa personalno u odnosu na

Sopstvo. Živite uredan, smiren život, ali ne činite ga ciljem samim po sebi, on treba da bude
početna tačka ka najvišoj avanturi.

P: Da li mi savetujete da dođem u Indiju ponovo?

M: Ako ste ozbiljni, predani, nemate potrebe da idete. Vi ste svoji ma gde da ste i vi stvarate svoju
sopstvenu klimu, atmosferu. Kretanje i premeštanje neće vam doneti spasenje. Vi niste telo i

163
premeštanje tela iz mesta u mesto neće vas dovesti nikud. Vaš um je slobodan da tumara u tri sveta
- iskoristite to u punoj meri.

P: Ako sam slobodan, zašto sam u telu?

M: Vi niste u telu, telo je u vama. Um je u vama. Oni se dešavaju u vama. Oni su tu, postoje, jer ih
vi smatrate zanimljivim. Vaša stvarna priroda ima beskonačan kapacitet da uživa. Ona je puna
oduševljenja, poleta, i ljubavi, naklonosti. Ona širi, rasprostire, svoje zračenje, bliskost, na sve što
dođe u njen fokus svesnosti i ništa nije isključeno. Ona ne zna ni zlo niti ružnoću, ona se nada, ona
veruje, ona voli. Vi ljudi ne znate koliko mnogo gubite što ne znate vaše sopstveno, istinsko
Sopstvo, bit. Vi niste ni telo, niti um, niti gorivo, niti vatra. Oni se pojavljuju i nestaju u skladu sa
njihovim sopstvenim zakonima.
Ono što ste vi je vaše istinsko Sopstvo, vi ga volite, i šta god da radite, vi to činite za vašu
sopstvenu sreću. Da ga pronađete, da ga spoznate, da ga odgajate, negujete, vaš je osnovni cilj.
Od davnih vremena vi ste voleli sebe, ali ne mudro. Koristite vaše telo i um mudro u
služenju Sopstvu, to je sve. Budite iskreni prema vašem Sopstvu, volite Sebe potpuno, apsolutno.
Nemojte se pretvarati da volite druge kao sebe. Sve dok niste njih spoznali kao jedno sa
vama, neraskidivo, vi ih ne možete voleti kao sebe.
Nemojte pretendovati da budete ono što niste, nemojte se pretvarati, da ste ono što niste.
Nemojte odbijati da budete ono što jeste.
Vaša ljubav prema drugima je rezultat samospoznaje, a ne njegov uzrok.
Bez samospoznaje nikakva vrlina nije prava.
Kada znate bez trunke sumnje da isti život teče kroz sve, i da ste i vi taj život, vi ćete sve
voleti spontano i prirodno.
Kada spoznate dubinu i punoću vaše ljubavi prema sebi, od sebe, vi znate da su svako živo
biće i ceo univerzum uključeni u vašu ljubav, saosećajnost.
Ali kada vi gledate na bilo koga ili šta kao odvojeno od vas, ne možete voleti jer ste uplašeni
od toga. Otuđenost prouzrokuje strah, a strah produbljuje otuđenost. To je začaran krug.
Jedino samoostvarenje može to da otkloni. Idite za tim odlučno.

47. POSMATRAJTE SVOJ UM

Pitalac: U traganju za suštinskim osoba uskoro shvata svoju nepotpunost i potrebu za vođstvom ili
učiteljem. Ovo zahteva izvesnu disciplinu, jer od vas se očekuje da verujete vašem vodiču, i da
sledite bezuslovno njegove savete i instrukcije. Međutim, socijalne potrebe i pritisci su tako veliki,
lične želje i strahovi tako moćni, da prostota uma i volje, bitne u poslušnosti, nisu spremne.
Kako uspostaviti, održati ravnotežu između potreba za Guruom, i teškoća u bezuslovnoj
poslušnosti prema njemu?

Maharadž: Ono što je urađeno pod pritiskom društva i okolnosti ne znači mnogo, jer je to uglavnom
mehanički, automatski, to je više reagovanje na udarce, na odnose.
Dovoljno je posmatrati sebe nepristrasno i izolovati se potpuno od onoga što se dešava.
Ono što je urađeno bez razmišljanja, naslepo, može se dodati sopstvenoj karmi, sudbini, to
nema drugačije značenje.
Guru zahteva samo jednu stvar: jasnoću, bistrinu i intenzitet cilja, osećaj odgovornosti za
sebe. Samo Stvarnost o svetu mora biti ispitivana.
Ko je Guru, na kraju krajeva? On je onaj koji zna stanje u kome ne postoji ni svet, ni misao
o njemu, On je Svevišnji Učitelj. Pronaći njega, znači doseći stanje u kome nema više mesta
imaginaciji, to je stanje naše budnosti kao Stvarnosti, istine same.
164
 Molim vas, shvatite da Guru izražava Stvarnost, Istinu, ono što jeste. On je realista, Istina u
najvišem smislu te reči. On ne može niti hoće da se svede na izraze, pojmove, uma i njegove
obmane. On je došao da vas vodi ka Istini, Stvarnosti, ne očekujte od njega da radi nešto drugo.
Guru koga vi imate na umu, onaj koji vam daje informacije i instrukcije, to nije pravi Guru.
Istinski Guru je onaj koji zna Istinu, iznad iluzornog privida. Njemu su vaša pitanja o poslušnosti i
disciplini besmislena, jer u njegovim očima, osoba za koju vi smatrate da ste - uopšte ne postoji!
Vaša pitanja su o nepostojećoj osobi. Ono što postoji za vas, ne postoji za njega. Ono što vi
smatrate vrednim, sigurnim, on potpuno negira.
On želi da vi vidite sebe onako kako vas on vidi. Onda nećete imati potrebe za Guruom, da
ga slušate, služite, i sledite, jer vi ćete služiti i slediti vašu sopstvenu Stvarnost, Istinu.
Spoznaja da ma šta vi mislili o sebi da ste, jeste samo tok događaja; da dok sve dolazi i
odlazi, dešava se, vi jedino jeste, nepromenljivi u promenljivom, samoočevidan, prisutan, u
beznačajnom, među nevažnim i posledičnim.
Razlučite posmatrano od posmatrača i napustite lažne, pogrešne identifikacije.

P: Da bi pronašli Realnost, Istinu, potrebno je odbaciti sve, odreći se svega što tome stoji na putu. S
druge strane, potreba za preživljavanjem unutar datog društva, prisiljava osobu da radi i trpi mnoge
stvari. Da li je potrebno da neko napusti delatnost, profesiju, kojom se bavi i društveni položaj, da
bi spoznao istinu?

M: Da li vi radite? Kada imate slobodan trenutak, gledajte, zadubite se unutra. Ono što je važno je:
ne izgubiti priliku kada je ona prisutna. Ako ste ozbiljni vi ćete koristiti vaše slobodno vreme
potpuno. To je dovoljno.

P: U mom traganju za Suštinom, Sopstvom i u mom napuštanju nebitnog, postoji li bilo kakva svrha
za kreativno, stvaralačko življenje? Na primer, ja volim da slikam. Da li će mi pomoći ako posvetim
svoje slobodno vreme slikanju?

M: Ma šta mogli ili morali da radite, posmatrajte svoj um. Takođe morate imati periode
potpunog unutarnjeg mira i tišine, kada je vaš um potpuno smiren (meditacija). Ako
propustite to, vi ste propustili celu stvar. A ako niste, smirenost uma će rastopiti i apsorbovati
sve drugo.
Vaša teškoća leži u tome što vi želite Istinu, Realnost, a u isto vreme ste uplašeni od nje. Vi
se plašite nje jer je ne poznajete. Bliske stvari su poznate, i vi se osećate sigurno sa njima.
Nepoznato je neizvesno i otuda opasno. Ali, znati Stvarnost znači biti u skladu sa njom. A u skladu
ne postoji mesto za strah.
Dete zna svoje telo, ali ne i razlike zasnovane na telu. Ono je samo svesno i srećno. A to je u
stvari bio i cilj zbog kojeg je ono i rođeno. Zadovoljstvo postojanja je najjednostavniji oblik ljubavi
prema sebi, koje kasnije prerasta u ljubav Sopstva. Budite kao dete bez ičega što stoji između tela i
Sopstva. Tu postoji potpuno odsustvo neprestane buke psiho-mentalnog života.
U dubokoj tišini Sopstvo kontemplira telo. To je kao beli papir na kome još ništa nije
pisano. Budite kao dete, umesto što pokušavate da budete ovo ili ono; budite srećni da biste bili.
Bićete potpuno probuđeni svedok polja svesnosti. Ali ne bi trebalo da postoje osećanja i ideje, misli
koje stoje između vas i polja svesnosti.

P: Biti zadovoljan samo sa postojanjem "JA JESAM" izgleda kao najsebičniji način provođenja
vremena.

M: Najvredniji put sebičnog postojanja!! Na svaki način budite sebični u zaboravljanju svega osim
Sebe (Sopstva)! Kada volite Sebe i ništa drugo, vi se uzdižete iznad sebičnosti i nesebičnosti. Sva

165
razlikovanja posebnosti tada gube svoj smisao. Ljubav za jednog (Sebe) i ljubav za sve stapaju se u
zajedničku ljubav, čistu i jednostavnu, nenaslovljenu ni na koga, ne isključujući bilo koga.
Budite, ostanite u toj ljubavi, zaronite, idite sve dublje i dublje u nju, istražujte sebe i volite
istraživanje, i rešićete ne samo svoje probleme, već i probleme čovečanstva. Znaćete šta da radite.
Nemojte postavljati površna pitanja, posvetite se temeljnim, suštinskim pitanjima, samim
korenima svog postojanja.

P: Postoji li način za mene da ubrzam svoje oslobođenje?

M: Naravno da postoji.

P: Ko će uraditi to ubrzanje? Da li ćete to vi uraditi za mene?

M: Niti ću ja to uraditi, niti ćete vi to uraditi. To će se jednostavno desiti.

P: Sam moj dolazak ovde je to obezbedio. Da li se taj napredak događa zbog druženja sa duhovnim
osobama? Kada sam odlazio prošli put, nadao sam se da ću opet doći. I evo, došao sam! Sada sam
očajan jer uskoro moram da se vratim u Englesku.

M: Vi ste kao novorođeno dete. Ono je bilo tamo pre, ali nije svesno svoga postojanja. Pri
njegovom rođenju svet je uskrsnuo u njemu, a sa njim i svesnost postojanja.
Sada vi morate jednostavno da odrastete u svesnosti, to je sve.
Dete je kralj sveta - kada ono odrasta, ono preuzima odgovornost, brigu za svoje
kraljevstvo. Zamislite da je u njegovom detinjstvu ono bilo ozbiljno bolesno i da ga je lekar izlečio.
Da li to znači da mladi kralj duguje za svoje kraljevstvo lekaru? Verovatno samo kao jedan od
dodatnih faktora. Bilo je tako mnogo drugih. Svi su delovali. Ali glavni faktor, najpresudniji,
najkritičniji, je bila činjenica njegovog rođenja kao sina kralja.
Slično, Guru može pomoći. Ali glavna stvar koja pomaže je imati Realnost, Istinu, unutra.
Ona će potvrditi samu sebe. Vaš dolazak ovde svakako će vam pomoći. To nije jedina stvar koja će
vam pomoći. Glavna stvar je vaše sopstveno biće. Sama vaša ozbiljnost će to nagovestiti,
osvedočiti.

P: Da li moje radno mesto, moj posao, umanjuje moju ozbiljnost?

M: Već sam vam rekao. Sve dok vi dopuštate sebi u toku posla trenutke mira, vi možete sigurno
praktikovati vašu poštenu profesiju. Ovi momenti unutarnjeg mira će ukloniti sve prepreke, bez
pogovora. Nemojte sumnjati u njegovu efikasnost. Pokušajte to.

P: Ali ja sam pokušao!

M: Nikad sa punom verom, nikad stabilno. Jer da je drugačije vi ne biste postavljali takva pitanja.
Vi pitate jer niste sigurni u sebe. A niste sigurni u sebe, jer nikad niste posvetili pažnju sebi, samo
vašim iskustvima. Budite zainteresovani za sebe iznad svakog iskustva, budite sa sobom, volite
sebe, potpuna sigurnost se zadobija samo u samospoznaji.
Glavna stvar je ozbiljnost.
Budite pošteni, iskreni prema sebi i ništa vas neće izdati ni zavesti.
Vrline i moći su samo simboli za decu da se time igraju. One su korisne u svetu, ali vas ne
vode izvan toga. Da biste otišli iznad, vama je potrebna budna nepokretnost, tiha pažnja.

P: Šta se onda dešava sa fizičkim postojanjem osobe?

166
M: Sve dotle dok ste zdravi, vi nastavljate da živite.

P: Ovakav život, ovakvo stanje unutarnje nepokretnosti, neće li uticati nepovoljno na zdravlje
osobe?

M: Vaše telo se menja sa hranom. Kakva je vaša hrana, teška ili laka, takvo će biti i vaše zdravlje.

P: A šta se dešava sa instinktom seksa? Kako on može da se kontroliše?

M: Seks je jedna stečena navika. Idite iznad. Sve dok je vaša pažnja usmerena na telo, vi ćete ostati
u okovima hrane i seksa, straha i smrti.
Pronađite sebe i budite slobodni.

48. SVESNOST JE SLOBODA

Pitalac: Upravo sam došao iz Šri Ramanašrama (Ramane Maharšija). Proveo sam tamo sedam
meseci.

Maharadž: Kakvu ste sadhanu sledili u ašramu?

P: Koliko god sam mogao koncentrisao sam se na: "KO SAM JA?"

M: Na koji način ste to radili? Verbalno?

P: U slobodnim trenucima, za vreme kursa, u toku dana. Ponekad sam mrmljao u sebi: "Ko sam ja?"
"Ja jesam, ali ko sam Ja?" Ili sam to radio mentalno. Ponekad bih imao neko fino osećanje, ili bi
dospeo u stanje smirene sreće. U celini pokušavao sam da budem smiren i prijemčiv više nego da
radim u vezi iskustva.

M: Šta je bilo vaše stvarno iskustvo kad ste bili u predivnom raspoloženju?

P: Osećaj unutarnje tišine, mira i smirenosti.

M: Da li ste primetili da ste postali nesvesni?

P: Da, povremeno i za jako kratko vreme. Inače sam bio samo smiren, iznutra i spolja.

M: Kakva je to bila vrsta smirenosti? Nešto slično dubokom snu, a ipak svesni celo vreme takođe?
Vrsta potpuno budnog, svesnog sna?

P: Da. Budno spavanje, jagrit sushupti.

M: Glavna stvar je biti oslobođen negativnih emocija - želja, strahova i tako dalje, "šest
neprijatelja" uma. Jednom kad se um oslobodi njih, ostalo će doći lako.
Upravo kao kad se tkanina potapa u vodi za pranje i postaje čista, tako će se i um pročistiti
tokom čistih osećanja.
Kada sedite u miru, tihovanju, i posmatrate sebe, sve vrste mogućih stvari mogu doći na
površinu. Nemojte raditi ništa sa njima, ne reagujte na njih, jer kako su došle, tako će i otići same

167
od sebe. Sve što je važno jeste biti svestan, bitna je potpuna svesnost samog sebe ili tačnije, svog
uma.

P: Pod izrazom "sebe" da li vi mislite dnevnog sebe (ego)?

M: Da, mislim na osobu, koju je jedino stvarno moguće posmatrati. Posmatrač je iznad
posmatranog. Ono što se posmatra nije stvarno, realno, istinsko Sopstvo.

P: Ja mogu uvek posmatrati posmatrača, u beskrajnom povlačenju.

M: Vi možete posmatrati posmatrano, ali ne i posmatrača. Vi znate da ste posmatrač sa direktnim

uvidom, shvatanjem, a ne sa logičnim procesom zasnovanim na posmatranju. Vi ste ono što jeste,
ali vi znate ono što niste. Sopstvo je znano kao bit, postojanje, ne-Sopstvo je znano kao prolazno.
Ali u Realnosti, Istini, sve je u umu. Posmatrano, posmatranje i posmatrač su mentalne
konstrukcije. Sopstvo jedino jeste.

P: Zašto um stvara sve te podele?

M: Sama priroda uma je podela i izdvajanje. Nema ništa loše u deljenju. Ali odvajanje ide protiv
činjenica stvarnosti. Stvari i ljudi su različiti, ali oni nisu odvojeni. Priroda je jedno, Istina je jedno.
Postoje suprotnosti i različitosti, ali ne postoje sukobi.

P: Uvideo sam da sam po prirodi vrlo aktivan. Ovde me savetuju da izbegavam aktivnost. Što više
pokušavam da ostanem neaktivan, to je veća želja, potreba da radim nešto. To me čini ne samo
aktivnim spolja, već se takođe naprežem i unutra da budem ono što po prirodi nisam. Postoji li lek
protiv žudnje za radom?

M: Postoji razlika između rada i čiste aktivnosti. Sva priroda radi. Rad je priroda, priroda je rad. S
druge strane, aktivnost je zasnovana na želji i strahu, na žudnji za posedovanjem i uživanjem, na
strahu od bola i uništenja, razaranja.
Rad je kada celina radi za celinu; aktivnost je od ega za sebe, za pojedinca.

P: Da li postoji lek protiv aktivnosti?

M: Posmatrajte je i ona će prestati. Koristite svaku priliku da se podsetite da ste u kavezu, zatvoru;
da sve što vam se dešava proizilazi iz vašeg telesnog postojanja. Želje, strahovi, nevolje, radost, one
se ne mogu pojaviti ako vi ne postojite, ako niste tu da se pojavite. Ipak, sve što se dešava ukazuje
na vaše postojanje kao centra posmatranja, spoznaje.
Ne obazirite se na pokazivače i budite svesni onoga na šta oni ukazuju.
To je sasvim jednostavno, ali je potrebno da se uradi. Ono što je bitno jeste istrajnost sa
kojom se vraćate sami sebi.

P: Ja sam dospevao u čudesna stanja duboke apsorpcije, iščezavanja u sebe, ali neočekivano,
nepotvrđeno i trenutno. Nisam osećao da mogu da kontrolišem takva stanja.

M: Telo je materijalna stvar i zahteva vreme da se promeni. Um je samo skup mentalnih navika,
načina mišljenja i osećanja, a da bi se oni promenili, moraju biti izneseni na površinu i proučeni,
istraženi. Ovo takođe zahteva vreme. Samo odlučite smelo i budite istrajni, postojani, ostalo će se
samo pobrinuti o sebi.

168
P: Izgleda mi da imam jasnu ideju o tome šta treba da uradim, ali zatičem sebe kako sam umoran i
depresivan i tražim ljudsko društvo i tako gubim vreme koje bi trebalo iskoristiti za meditaciju i
osamljivanje, poniranje u sebe.

M: Radite ono što osećate da volite da radite. Nemojte se svađati sa sobom. Nasilje će vas učiniti
okrutnim, tvrdim, i ukočenim, strogim. Ne borite se sa onim što smatrate da je prepreka, teškoća, na
vašem putu. Samo budite zainteresovani, radoznali za njih, posmatrajte ih, istražujte ih i udubite se
u njih. Dopustite nešto, bilo šta, da se desi, dobro ili loše. Ali ne dozvolite sebi da budete
zaokupljeni, vezani sa onim što se dešava.

P: Šta je cilj u podsećanju sebe celo vreme da sam ja posmatrač?

M: Um mora da spozna da iznad pokretnog, lutajućeg uma, postoji podloga, temelj svesnosti koji se
ne menja. Um mora doći do saznanja istinskog Sopstva, Sebe, i to poštovati i prestati da ga
prekriva, kao mesec koji zaklanja sunce u toku sunčevog pomračenja.
Samo shvatite da ništa što se vidi, ili doživljava, u vama ili izvan vas, niste vi. Ne obraćajte
pažnju na ono što niste vi.

P: Da bih radio ono što mi vi kažete, moram biti neprestano svestan.

M: Biti budan je biti svestan. Nesvestan znači zaspao. Vi ste svesni svakako, ne treba da pokušavate
da budete to. Ono što je potrebno jeste da budete svesni promišljeno i svesno proširite i produbite
vašu svesnost, vaše polje svesnosti. Vi ste uvek svesni uma, ali niste svesni sebe, onoga ko je
svestan. 11

P: Kako ja mogu da zaključim, Vi dajete određena, posebna, značenja rečima "um", "svesnost", i
"probuđenost - duhovna svesnost".

M: Shvatite to na ovaj način. Um proizvodi misli neprestano, čak i kad ne obraćate pažnju, ne
gledate na njega, vi to nazivate svesnošću. To je vaše budno stanje - vaša svesnost se menja,
pomera, od senzacije ka senzaciji, od opažanja ka opažanju, od ideje ka ideji, u neprekidnom nizu.
Zatim dolazi budnost, duhovna svesnost, direktno sagledavanje, uvid u celokupnu, totalnu,
svesnost, celinu svesnosti, totalitet uma.
Um je kao reka, teče neprestano u koritu tela; vi se identifikujete za trenutak sa nekim
posebnim talasićem i zovete to: "moja misao".
Svesnost vašeg uma je sve ono čega ste vi individualno svesni. Probuđenost, duhovna
svesnost je prepoznavanje svesnosti kao celine (kao samog postojanja).

P: Svako je svestan, ali nije svako probuđen, duhovno svestan.

M: Nemojte reći: ’Svako je svestan’. Recite: ’Postoji svesnost’ u kojoj se sve pojavljuje i nestaje.
Naši umovi su samo talasi na okeanu svesnosti. Kao talasi oni odlaze i dolaze. Kao okean
oni su beskonačni i večni. Upoznajte sebe kao okean postojanja, matricu, temelj celokupnog
postojanja. Ovo su samo metafore. Naravno, Stvarnost je iznad mogućnosti objašnjenja. Možete
saznati to samo ako to postanete.
11
Treba da budemo svesni svoje individualne svesti, a takva objektivna svesnost prema sebi zasniva se na sámom
postojanju, na biću. Otuda svest samog postojanja, onoga što uvek postoji, daje objektivnu svesnost ili budnost. Zbog
tog jedinstva svesti i postojanja možemo da postojimo i nesvesni a da funkcionišemo vrlo uspešno, ali tada nismo i
objektivno svesni, probuđeni. Postojanje-svest (sat-ćit) je u oba slučaja isto, možemo da ga koristimo na subjektivan ili
na objektivan način. Subjektivan donosi iluziju patnje, a objektivan blaženstvo (ananda) učešća u neuslovljenoj celini.
(Prim. I. A.)
169
P: Da li je potraga za tim vredna svih nevolja, da li je duhovni put vredan truda?

M: Bez duhovnosti, sve je nevolja. Ako želite da živite zdravo, kreativno, i radosno i imate
beskonačna bogatstva da delite, tragajte za onim što ste.
Dok je um usredsređen na telo i svesnost usredsređena u umu, duhovna budnost uvek je
slobodna.
Telo ima svoje prohteve, a um svoje bolove i zadovoljstva. Duhovna budnost je nevezana,
slobodna, i neuzdrmana. Ona je lucidna, mudra, tiha, puna mira, svesna i neuplašena, hrabra, bez
želja i straha. Meditirajte na nju kao vaše istinsko biće, postojanje, i pokušajte da budete u njoj u
vašem svakodnevnom životu, i vi ćete to ostvariti u njenoj punoći.
Um je zainteresovan za ono što se dešava, dok je duhovna budnost zainteresovana za sâm
um kao takav. Dete je vezano za lutku, ali majka nadgleda dete, a ne lutku.
Neumornim posmatranjem postao sam sasvim prazan, i sa tom prazninom, čistotom,
sve mi se vratilo nazad sem uma. Uvideo sam da sam izgubio um nepovratno.

P: Dok nam sad upravo govorite, da li ste nesvesni?

M: Ja nisam ni svestan ni nesvestan, ja sam iznad uma i njegovih različitih stanja, raspoloženja i
želja. Um stvara razlike i one samo njemu pripadaju. Ja sam čista Svesnost sama po sebi, večna
probuđenost svega što jeste. Ja sam u mnogo stvarnijem stanju nego što je vaše. Ja sam neobmanut
razlikama i odvojenostima koje sačinjavaju osobu, personu.
Sve dok telo traje, ono ima potrebe, kao i svako drugo, ali moj mentalni proces je došao do
kraja.

P: Vi se ponašate kao osoba koja misli.

M: Zašto da ne? Ali moje mišljenje, kao i moje varenje, metabolizam, je nesvesno ali svrsishodno,
mudro.

P: Ako je vaše mišljenje nesvesno, kako znate da je ono ispravno?

M: Ne postoje želje, niti strah da će biti neispunjene. Šta može u tome biti loše? Jednom kada sam
spoznao Sebe i ono što mi je temelj, ja nemam potrebe da proveravam sebe sve vreme. Kada znate
da vaš sat radi ispravno, ne sumnjate u njega i ne proveravate ga svaki put.

P: U ovom sadašnjem trenutku ko govori, ako ne um?

M: Ono što čuje pitanje, ono daje i odgovor.

P: A ko je to, šta je to?

M: Ne "ko", već "šta". Ja nisam osoba u vašem razumevanju te reči, mada se ja vama tako činim. Ja
sam taj beskonačan okean svesnosti u kome se sve dešava. Ja sam takođe iznad svakog postojanja i
prepoznavanja, čisto blaženstvo postojanja. Ne postoji ništa od čega sam ja odvojen, pošto sam ja
sve. Nijedna stvar nisam ja, tako da sam ja ništa.
Ista sila koja čini da vatra gori i da voda teče, da seme klija i drveće raste, daje mi odgovor
na vaša pitanja.
Nema ničeg ličnog u vezi sa mnom, mada se jezik i stil mogu prepoznati, mogu izgledati
kao osobni. Osoba, persona, je skup, zbir obrazaca želja i misli, i posledičnih delovanja, akcija; ne
postoje takvi obrasci ponašanja u mom slučaju.
170
 Nema ničega što ja želim ili se plašim, kako onda može biti nekih obrazaca ponašanja?

P: Svakako vi ćete umreti.

M: Život će uteći, telo će umreti, ali to neće uticati na mene uopšte. Ja sam iznad prostora i
vremena, neuzrokovan i uvek bez uzroka, a ipak u stvari matrica, začetak postojanja.

P: Da li smem da vas pitam, kako ste dosegli vaše sadašnje stanje?

M: Moj Učitelj mi je rekao da se pridržavam osećaja, saznanja "JA JESAM" postojano,

uporno i da ne odstupim, da ne skrenem od toga ni za trenutak. Dao sam sve od sebe da
sledim njegov savet i za relativno kratko vreme sam saznao unutar sebe istinu njegovog
učenja.
Sve što sam radio bilo je da se prisećam neprestano njegovog učenja, njegovog lica,
njegovih reči u svakom trenutku. Ovo je donelo kraj umu. U smirenosti uma video sam sebe
onakvog kakav uistinu jesam - neograničen, nevezan.

P: Da li je vaša realizacija bila iznenadna ili postupna, da li je vaše saznanje bilo trenutno ili
dugotrajno?

M: Ni jedno, ni drugo, ni na koji način. Čovek je ono što jeste oduvek, od postanka. Um je taj koji
shvata, razmišlja, kako i kad su se stvorile i razjasnile želje i strahovi.

P: Čak i želja za ostvarenjem?

M: Želja da se završi sa svim željama je najposebnija želja, upravo kao što je strah od straha
najneobičniji strah. Jedno vas oslobađa od vezivanja, a drugo od bežanja.
Vi možete koristiti iste reči, ali stanja nisu ista. Čovek koji traga za samorealizacijom se ne
predaje željama; on je tragalac koji ide protiv želja, ne sa njima.
Glavna težnja, žudnja za oslobođenjem je samo početak; naći pravo značenje toga i koristiti
ga je sledeći korak. Tragalac ima samo jedan cilj u vidu: pronaći svoje sopstveno, istinsko biće. Od
svih želja, to je najambicioznija, jer je niko i ništa ne može zameniti. Tragalac i traženo, Sopstvo, su
jedno i traganje je jedino što je važno.

P: Traganje će doći do kraja. Tragalac će ostati.

M: Ne, tragalac će se rastopiti, nestati, a traganje za Istinom će ostati. Traganje je konačna i

bezvremena Realnost, Istina.

P: Traganje znači žudnja, nekompletnost, nesavršenost i oskudevanje.

M: Ne, to znači odbijanje i odbacivanje nesavršenosti i nedovoljnosti, nekompletnosti. Traganje za

Realnošću je samo po sebi pokretanje Realnosti.
Na svoj način svo traganje za istinom je zbog istinskog blaženstva, ili blaženstva Realnog,
Istine. Ali ovde pod traganjem mi podrazumevamo traganje za samim sobom kao temeljom,
suštinom, za ostvarenje svesnosti, kao svetlom iznad uma.
Ovo traganje se neće završiti dok se nespokojno, neobuzdano, preklinjanje, moljenje za sve
ostalo ne prekine, i tako omogući da se stvarni napredak dogodi.
Osoba, tragalac, mora da shvati da je traganje za Realnošću, Istinom, ili Bogom, ili Guruom
- i traganje za sobom, Sopstvom, isto; kad ste sebe pronašli, sve ste pronašli.

171
 Kad "JA JESAM" i Bog JESTE, postane u vašem umu utvrđeno, onda će se nešto desiti i vi
ćete znati bez traga sumnje, neizvesnosti, da je Bog zato što vi jeste, vi jeste zato što Bog jeste.
Dvoje su jedno.

P: Pošto je sve predodređeno, bilo kad, da li je i naša samorealizacija takođe unapred utvrđena?

M: Sudbina se odnosi samo na ime i oblik. Pošto vi niste ni telo ni um, sudbina nema kontrolu nad
vama, vašim Sopstvom. Vi ste potpuno slobodni!!
Čaša je uslovljena svojim oblikom, materijalom, upotrebom, primenom; pehar je ograničen
kvalitetima, kakvoćom. Ali prostor u čaši je slobodan. Taj prostor u čaši postoji, kao takav, samo
kad se posmatra povezano sa čašom. Drugačije, on je samo prostor.
Sve dok postoji telo, vi ste otelovljeni. Bez tela vi niste neotelovljeni, oslobođeni tela - vi
jednostavno jeste.
Čak i sudbina je samo jedna ideja. Reči mogu da se uzajamno povežu na mnogo različitih
načina! Stanja mogu da se razlikuju, ali da li ona čine neku, bilo kakvu promenu u stvarnom
postojanju? Postoji tako mnogo teorija namenjenih da objasne stvari - sve su prividne, nijedna nije
istinita. Kada vozite kola, vi ste izloženi zakonima mehanike i hemije; kad izađete iz kola vi ste pod
zakonima psihologije i biohemije.

P: Šta je meditacija i šta je njena primena?

M: Sve dok ste početnik izvesne formalizovane meditacije ili molitve mogu biti dobre za vas. Ali za
tragaoca za Realnošću, Istinom, postoji samo jedna meditacija - rigorozno odbijanje biti utočište,
skladište misli. Biti slobodan od misli je samo po sebi meditacija.

P: Kako se to ostvaruje?

M: Počinjete sa tim da dopustite da misli teku i vi ih posmatrate. Sámo posmatranje usporava,

smiruje um dok se ne zaustavi potpuno. Jednom kad je um smiren, držite ga smirenim, tihim.
Nemojte biti nestrpljivi sa mirom, budite u njemu, idite dublje u njega.

P: Čuo sam da zadržavanje na jednoj misli ima za cilj odstranjivanje svih drugih misli. Ali kako
držati sve misli po strani, kako ih odstraniti? Sama ta ideja je takođe misao.

M: Eksperimentišite, meditirajte ponovo, nemojte ići za prošlim iskustvom. Posmatrajte svoje misli
i posmatrajte sebe kako gledate misli. Stanje oslobođenja od svojih misli desiće se iznenada i sa
blaženstvom toga stanja vi ćete se prepoznati.

P: Niste li vi uopšte zabrinuti u vezi sudbine, stanja sveta? Pogledajte na užase u Istočnom
Pakistanu. 12 Da li vas oni uopšte dodiruju, da li utiču na vas?

M: Ja čitam novine, i znam šta se dešava! Ali moje reakcije nisu kao vaše. Vi gledate na lečenje,
dok sam ja zabrinut za preventivu.
Sve dok postoje uzroci, mora takođe biti i posledica. Sve dok su ljudi skloni deljenju i
odvojenostima, sve dok su sebični i agresivni, takve stvari će se dešavati.
Ako želite mir i harmoniju, sklad u svetu, morate imati mir i harmoniju u vašim srcima i
umovima. Ta promena se ne može nametnuti; ona mora doći iznutra.
Oni koji se gnušaju rata, moraju imati rad izvan njihovog sistema.

12
Ovaj razgovor i nekoliko drugih na sledećim stranama, desili su se 1971-e godine, kada je bio rat u Istočnom
Pakistanu, sada poznatom kao Bangladeš.
172
 Bez smirenih ljudi, kako možete imati mir u svetu? Sve dok se ljudi ponašaju tako kako se
ponašaju, svet mora biti ovakav kakav jeste.
Ja radim moj deo u pokušavanju da pomognem ljudima da spoznaju sebe kao jedinog
uzročnika njihove sopstvene bede. U tom smislu ja sam koristan čovek. Ali ono što sam ja, što je
moje normalno stanje, to ne može biti izraženo rečima društvene svesnosti i korisnosti. U mom
govoru o tome ja mogu da koristim metafore i parabole, ali sam stvarno svestan da to jednostavno
nije tako. Ne da to ne može biti doživljeno, to je doživljavanje njega samog! Ali to ne može biti
opisano izrazima, rečima uma koji mora odvojiti i suprotstaviti da bi znao.
Svet je kao komad papira na kome je nešto odštampano. Čitanje i značenje će se menjati sa
promenom čitaoca, ali papir je zajednički faktor, uvek prisutan, retko primetan. Kada je traka
uklonjena, kucanje ne ostavlja trag na papiru. Tako je i sa mojim umom. Impresije dolaze stalno, ali
ne ostavljaju traga.

P: Zašto vi sedite ovde sa ljudima i razgovarate sa njima? Šta je vaš stvarni motiv?

M: Nema motiva. Vi kažete da ja moram imati motiv. Ja ne sedim ovde, niti govorim, nema potrebe
da tragam za motivima. Nemojte me pobrkati sa telom. Je ne moram da radim, nikakvu dužnost da
ispunim. Onaj deo mene, koji vi možete nazvati Bog, će brinuti o svetu. Ovaj vaš svet, koji tako
mnogo treba pomoć, negovanja, živi i kreće se u vašem umu. Zadubite se u njega i vi ćete naći vaše
odgovore tamo, jedino tamo. Gde bi ih na drugom mestu očekivali da se pojave? Izvan vaše
svesnosti, da li bilo šta postoji?

P: Može postojati, a da ja nikad to ne saznam.

M: Kakva bi to vrsta postojanja bila? Može li postojanje biti odvojeno od saznavanja? Svo
postojanje, kao i svo znanje, su u odnosu sa vama. Stvar postoji jer vi znate da postoji ili u vašem
postojanju, ili u vašem biću. Vaše telo i um postoje sve dok vi verujete u to. Prestanite da
mislite da su oni vaši i oni će se jednostavno rastopiti, nestati. Na svaki način dopustite svom
umu i telu da funkcionišu, ali ne dopustite da vas ograničavaju. Ako primetite nesavršenosti, samo
ih konstatujte i posmatrajte; sámo vaše obraćanje pažnje na njih će postaviti vaše srce, um i telo u
ispravno delovanje.

P: Mogu li da izlečim sebe od ozbiljne bolesti samo pomoću njenog prepoznavanja?

M: Prepoznajte celinu toga, ne samo spoljne simptome. Sve bolesti počinju u umu. Prvo se
pobrinite za um, pronađite i eliminišite sve loše ideje i emocije. Zatim živite i radite ne
obraćajući pažnju na bolest i više ne misleći na nju.
Sa otklanjanjem uzroka rezultat će se sigurno pojaviti.
Čovek postaje ono što on veruje o sebi da jeste.
Napustite sve ideje o sebi i vi ćete uvideti da ste čista svesnost, iznad svega što se može
desiti telu i umu.

P: Ako postanem nešto, bilo šta, i mislim o sebi da sam to, i počnem da mislim da sam Svevišnja
Realnost, Istina, neće li moja Svevišnja Istina ostati samo ideja?

M: Prvo dosegnite to stanje, pa onda postavite pitanje. 13

13
Drugim rečima, sve dok mislimo o realnosti to će za nas ostati samo ideja ili misao. To treba biti.
173
49. UM PROUZROKUJE NESIGURNOST

Pitalac: Ljudi dolaze do vas za savet. Kako vi znate šta da odgovorite?

Maharadž: Kako čujem pitanje, tako čujem i odgovor.

P: I kako znate da je vaš odgovor ispravan?

M: Jednom kad znam istinski izvor odgovora, nemam više sumnji u njih. Iz čistog izvora samo će
čista voda teći. Ja nisam uznemiren sa strahovima i željama ljudi, nisam uznemiren zbog njih. Ja
sam u skladu sa činjenicama, ne sa mišljenjima.
Čovek uzima svoje ime i oblik da bude svoj, dok ja ne uzimam ništa da bih bio ja. Kada bih
ja mislio o sebi da sam telo poznato po svom imenu, ne bih bio sposoban da odgovorim na vaša
pitanja.
Kada bih smatrao vas da ste samo telo, ne bi bilo koristi za vas od mojih odgovora.
Istinski Učitelj se ne prepušta mišljenjima. On vidi stvari onakvim kakve su, i pokazuje ih
onakvim kakve jesu.
Ako vi smatrate da su ljudi ono što oni misle o sebi da su, vi ćete ih samo povrediti, jer oni
neprestano povređuju sebe tako teško, žalosno.
Ali ako ih vi vidite onakve kakvi su u Realnosti, Istini, to će im doneti ogromnu dobrobit.
Ako vas oni upitaju šta da rade, kakvoj praksi da se prilagode, kakav način života da slede,
odgovorite: ’Ne činite ništa, samo budite! U postojanju sve se dešava prirodno.’

P: Izgleda mi da vi u vašem govoru koristite reči ’prirodno’ i ’slučajno’ nasumice, zbrkano. Ja

mislim da postoji duboka razlika u značenju ove dve reči. Prirodno je mirno, uredno, potčinjeno
zakonu; može se verovati prirodi; slučajnost je haotična, neočekivana, nepredvidiva. Moglo bi se
smatrati da je sve prirodno podvrgnuto prirodnim zakonima; podržavati da je sve slučajnost, bez
ikakvog uzroka, sigurno je preterivanje, preuveličavanje.

M: Da li bi više voleli da koristim reči ’spontano’, ’izvorno’ umesto ’slučajno’?

P: Vi možete koristiti reč ’spontano’ ili ’prirodno’ kao suprotne ’slučajnom’. U slučajnosti postoji
elemenat nereda ili haosa. Slučaj je uvek narušavanje pravila, izuzetak, iznenađenje.

M: Nije li život i sam po sebi tok iznenađenja?

P: Postoji harmonija u prirodi. Slučajnost je uznemirenje.

M: Vi govorite kao osoba, ograničena vremenom i prostorom, skučena na sadržaje tela i uma. Ono
što volite zovete ’prirodnim’, a ono što ne volite, zovete ’slučajnim’.

P: Ja volim prirodno, postojeći zakon, očekivano, a plašim se kršenja zakona, nereda,

neočekivanog, besmislenog, besciljnog. Slučajnost je uvek monstruozna, čudovišna. Mogu da
postoje takozvane ’srećne slučajnosti’, ali one samo potvrđuju pravilo da bi u jednom - slučaju
sklonom univerzumu - život bio nemoguć.

M: Mislim da se ne razumemo.
Pod ’slučajem’ ja podrazumevam nešto što nije poznato zakonu koji poznajemo. Kad ja
kažem sve je slučajno, bezuzročno, ja samo smatram da uzroci i zakoni u čijoj saglasnosti oni rade
su iznad našeg znanja, ili čak naše imaginacije.
174
 Ako vi nazivate prirodnim ono što doživljavate kao uredno, harmonično, predvidljivo, onda
bi ono što se podvrgava višim zakonima moglo biti nazvano kao ’spontano’. Tako, mi bismo imali
dva prirodna reda: personalno i predvidivo, i impersonalno, bezlično, ili nadlično i nepredvidivo.
Nazovimo to niža priroda i viša priroda i odbacimo svet slučaja.
Kako vi odrastate i sazrevate u znanju i sagledavanju, granica između niže i više prirode se
smanjuje. Dvoje postoje sve dok se ne vide kao jedno. Jer, u stvari, sve je čudesno, divno,
neobjašnjivo!

P: Nauka je dosta razjasnila.

M: Nauka se bavi imenima i oblicima, kvantitetima i kvalitetima, načinima ponašanja i zakonima;

to je uredu na njenom sopstvenom području. Ali život je da se živi, da bude življen; nema vremena
za analize. Odgovor mora biti brz, trenutan - otuda je i važnost spontanosti, bezvremenog.
U nepoznatom je da mi živimo i krećemo se. Znano je prošlost.

P: Ja zauzimam svoj stav na onome što osećam, mislim da jesam. Ja sam individua, persona, osoba
među personama. Neki ljudi su integrisani, celoviti i usklađeni, a neki nisu. Neki žive lako,
beznaporno, reaguju spontano na svaku situaciju ispravno, dajući punu opravdanost potrebi
trenutka, dok su ostali nespretni, greše i uglavnom čine neprilike sebi. Usklađeni ljudi se mogu
nazvati prirodnim, oni se vladaju po zakonu, dok su neceloviti, dezintegrisani, haotični i podležu
slučajevima, nesrećama.

M: Sama ideja haosa pretpostavlja osećaj reda, sistematičnosti, međuodnosa. Haos i kosmos - nisu
li oni dva aspekta istog stanja?

P: Ali vi izgleda kažete da je sve haos, slučajnost, nepredvidivo.

M: Da, u tom smislu da svi zakoni postojanja nisu poznati i da svi događaju nisu predvidivi. Što ste
više sposobni da razumete, sve više univerzum postaje zadovoljavajući, emocionalno i mentalno.
Realnost, Istina je dobra, mi stvaramo haos.

P: Ako ste vi želeli da kažete da je slobodna volja čoveka ta koja prouzrokuje slučajnost, ja bih se
složio s tim. Ali mi nismo govorili još o slobodnoj volji.

M: Vaš red je ono što vam daje zadovoljstvo, a nered je ono što vam donosi bol.

P: Možete to tako reći, na taj način, ali nemojte mi reći da su dvoje jedno. Govorite mi na mom
sopstvenom jeziku - jeziku jedne individue, osobe, koja je u traganju za srećom. Ne želim da budem
obmanut nedualističkim razgovorima.

M: Šta je to što utiče na vas da vi verujete da ste posebna individua?

P: Ponašam se kao individua. Funkcionišem po svome. Smatram sebe primarnim, glavnim, a drugi
su samo u odnosu sa mnom. Ukratko, zauzet sam sa sobom.

M: Dobro, nastavite da budete zauzeti sa sobom. Kojim poslom ste došli ovde?

P: Mojim starim poslom da učinim sebe sigurnim i srećnim. Priznajem, nisam bio suviše uspešan.
Nisam ni siguran, niti sam srećan. Otuda me vi nalazite ovde. Ovo mesto je novo za mene, ali je
stari razlog zbog kog sam došao ovde: traganje za sigurnom srećom, za srećnom sigurnošću. Do sad
ja to nisam našao. Možete li mi vi pomoći?
175
M: Ono što nikad nije izgubljeno ne može biti nikad nađeno. 14 Sama vaša potraga za sigurnošću i
radošću odvaja vas od njih. Prestanite da tragate, prekinite da gubite. Bolest je jednostavna i lek isto
tako jednostavan. Samo je vaš um taj koji vas čini nesigurnim i nesrećnim. Očekivanje vas čini
nesigurnim, sećanje - nesrećnim. Prekinite da zloupotrebljavate svoj um i sve će biti dobro sa vama.
Vi nemate potrebe da prepravljate um, on će sam sebe popraviti čim vi ostavite sve brige prošlosti i
budućnosti i živite stalno u sadašnjosti.

P: Ali sadašnjost nema dimenziju, veličinu, pojam. Ja ću postati niko i ništa.

M: Tačno! Kao niko i ništa vi ste sigurni i srećni. Možete imati iskustvo tog stanja. Samo pokušajte.
Ali vratimo se nazad, onome šta je slučajno, a šta spontano, ili prirodno. Vi kažete prirodno
je sređeno, smireno, dok je slučajno znak haosa. Ja poričem razliku i kažem da mi nazivamo jedan
događaj slučajnim kad su njegovi uzroci nepoznati, kad im se ne može ući u trag.
Ne postoji mesto za haos u prirodi.
Jedino u umu čoveka postoji haos.
Um ne shvata, ne doseže celinu - njegov fokus, žarište, je vrlo sužen. On vidi samo
fragmente, delove, i propušta da opazi celu sliku. Upravo kao kad čovek koji čuje zvukove, a ne
razume jezik, može da optuži spikera zbog besmislenog brbljanja i da bude sasvim u pogrešnom
saznanju. Ono što je za nekoga haotična buka, za drugog je prelepa poema.
Kralj Đanaka je jednom sanjao da je bio prosjak. Kad se probudio upitao je svog Gurua
Vasishta: ’Da li sam ja kralj koji je sanjao da je prosjak, ili sam ja prosjak koji sanja da je kralj?’ Vi
niste ni jedno ni drugo, a i oboje ste. Vi jeste, a ipak i niste ono što mislite da jeste. Vi to jeste, jer
se tako ponašate, a niste, jer to ne traje. Možete li vi biti kralj ili prosjak večno? Sve se mora
promeniti. Vi ste ono što se ne menja. Šta ste vi?
Đanaka reče: ’Da, ja nisam ni kralj ni prosjak, ja sam nepristrasni svedok.’
Guru reče: ’Ovo je vaša poslednja iluzija da ste vi đnani, znalac, svetac, da ste vi različiti ili
viši, superiorniji od običnog čoveka. Vi ponovo identifikujete sebe sa vašim umom, u ovom slučaju
sa dobrim i na svaki način uzornim umom. Sve dok vidite i poslednju razliku, vi ste stranac u
Realnosti, Istini.’
Vi ste na nivou uma. Kad ’ja sam ja’ nestane, ’ja sam sve’ dolazi. Kad ’ja sam sve’ ode, ’ja
jesam’ dolazi. Kad ’ja jesam’ ode, Istina, Realnost jedino jeste i u njoj ’ja’ opaža, kroz sebe
odražava i slavi sve što jeste.
Različitost bez odvojenosti je konačno što um može dosegnuti. Iznad toga sva aktivnost
prestaje, jer u tom stanju svi ciljevi su dostignuti i sve svrhe dužnosti ispunjene.

P: Jednom kad se Svevišnje Stanje ostvari, može li ono da se deli sa drugima?

M: Svevišnje Stanje je univerzalno, ovde i sada, svako se već u njemu nalazi. To je stanje
postojanja - znanja i ljubavi. Ko ne voli da bude, ili ne zna svoje sopstveno postojanje? Ali mi ne
koristimo prednosti ove radosti da budemo svesni, mi ne ulazimo u nju i ne pročišćavamo je od
svega što je njoj strano.
Ovaj rad mentalnog samopročišćavanja, ispiranja, čišćenja psihe duhom, je bitan.
Upravo kao što trn u oku može da prouzrokuje zapaljenje i na taj način zamagli svet, tako i
pogrešna ideja - ja sam telo - um - prouzrokuje samozabrinutost, koja zamračuje univerzum.
Beskorisno je boriti se za smisao postojanja ograničene i odvojene persone sve dok su njeni
koreni ogoljeni.
Sebičnost je ukorenjena u pogrešnim idejama o sebi.

14
Možda je bolje reći: ono što je naše suštinsko ne može biti nikada izgubljeno. Ono što može biti izgubljeno i traženo
natrag, nije naše suštinsko svojstvo.
176
 Razbistravanje uma je Joga.

50. SAMOSVEST JE SVEDOK

Pitalac: Rekli ste mi da ja mogu da posmatram sebe u tri aspekta, da se shvatim u tri vida: lično -
vyakti, nadlično - vyakta i bezlično - avyakta.
Avyakta, bezlično, je univerzalno, kao ’ja jesam’, vyakti, lično je sveukupnost fizičkih i
vitalnih procesa. Unutar ograničenih, uskih granica sadašnjeg trenutka, nadlično je svesno osobe i u
vremenu i prostoru; ne samo jedne osobe, već duge serije, niz osoba nanizanih zajedno na nit
karme. Bitno je svedočenje kao i isto tako ostatak nagomilanih iskustava, sedišta memorije,
povezujuće karike u sutrama. To je ljudski karakter koga život gradi i oblikuje od rođenja, do
rođenja. Univerzalno je iznad svih imena i oblika, iznad svesnosti i karaktera, čisto nesvesno
postojanje. Da li sam pravilno formulisao vaše poglede?

M: Na nivou uma - da! Iznad mentalnog nivoa nijedna reč ne odgovara.

P: Ja mogu da razumem da je osoba mentalno oformljena, kolektivna, skupna imenica, pojam, za

skup, zbir memorija i navika. Ali, onaj kome se osoba događa, centar svedočenja, da li je on
mentalan takođe?

M: Osobi je potrebna osnova, telo, da bi identifikovala sebe sa njim, upravo kao što boja treba
površinu da bi se na njoj pojavila. Viđenje boje je nezavisno od boje - ono je isto ma kakva boja
bila. Potrebno je oko da se vidi boja. Boja ima mnogo, oko je jedno.
Individualna ličnost je kao svetlost u boji, a takođe i u oku, mada prirodna, posebna,
nevidljiva i neopažajuća, osim u svom manifestovanju. Nesaznajna, neopažajuća, neodvojiva,
nepredmetna, neobjektivna. Niti materijalna niti mentalna, niti objektivna, niti subjektivna, ona je
koren, izvor materije i izvor svesnosti. Iznad samog življenja i umiranja, ona je sveobuhvatni i
sveisključujući život u kom je rođenje smrt, a smrt rođenje.

P: Apsolut ili život - o kome vi govorite, da li je on Stvarnost ili je samo teorija da prikrije naše
neznanje?

M: Oboje, i jedno i drugo. Za um je teorija; po sebi samom je Stvarnost. To je Stvarnost u svom

spontanom i potpunom odbacivanju lažnog. Upravo kao što svetlost uništava mrak sa samom
svojom prisutnošću, tako i apsolutno uništava zamišljanje.
Videti da je svo znanje oblik neznanja je samo po sebi trenutak kretanja Stvarnosti.
Svedok nije osoba. Osoba dolazi u postojanje kada postoji osnova za to, jedan organizam,
telo. U njemu se apsolutno reflektuje kao svesnost, duhovna probuđenost. Čista svesnost, duhovna,
postaje samosvesnost, probuđenost.
Kada postoji Sopstvo, samosvesnost je svedok. Kada ne postoji Sopstvo da svedoči, nema
takođe ni svedočenja.
To je sve vrlo jednostavno; prisustvo osobe je ono što stvara komplikacije. Uvidite da ne
postoji takvo nešto kao potpuno odvojena osoba, i sve postaje jasno.
Svesnost, probuđenost - um - materija, oni su jedna realnost u svoja dva aspekta kao
nepokretna i pokretna, i tri kvaliteta: inercije, energije i harmonije.

P: Šta dolazi prvo, svesnost ili probuđenost - duhovna svesnost?

177
M: Probuđenost - duhovna svesnost, postaje svesnost kad ona ima objekat, predmet. Objekat se
stalno menja. U svesnosti postoji kretanje, probuđenost - duhovna svesnost je nepokretna i
bezvremena, ovde i sada.

P: U sadašnjem momentu postoji patnja i krvoproliće u Istočnom Pakistanu. Kako vi gledate na to?
Kako to vama izgleda, kako reagujete na to?

M: U čistoj svesnosti, duhovnoj probuđenosti nikad se ništa ne dešava!

P: Molim vas, siđite sa svojih metafizičkih visina! Od kakve je koristi čoveku koji pati da mu se
kaže da niko nije svestan njegove patnje do on sam?! Predati sve iluziji, smatrati sve obmanom,
uvreda je pridodana nasilju. Bengali Istočnog Pakistana je činjenica i njegova patnja je činjenica.
Molim vas, nemojte ih analizirati van egzistencije! Vi čitate novine, čujete i ljude da govore o tome.
Vi ne možete da se izgovarate, da negirate da to ne znate. Sada, kakav je vaš stav prema onome što
se dešava?

M: Nikakav stav, ništa se ne dešava.

P: Jednoga dana može da se desi pobuna upravo neposredno ispred vas, verovatno će se ljudi
međusobno ubijati. Sigurno da vi ne možete reći: ništa se ne dešava, i ostati rezervisani.

M: Ja nikad nisam govorio o ostajanju po strani, nezainteresovano. Vi bi mogli da me vidite jako

dobro da skačem u okršaj, sukob, da spasem nekoga i da pri tom poginem. Ipak, za mene, ništa se
nije desilo.
Zamislite veliku zgradu koja se ruši. Neke sobe su upropaštene, neke su ostale čitave. Ali
da li vi možete govoriti o prostoru kao upropaštenom, sređenom, ili nedirnutom? Jedino je
struktura, građa ta koja pati i ljudi koji su se zadesili da tu budu. Ništa se nije desilo samom
prostoru. Slično, ništa se ne dešava sa životom kad se oblici unište i kad se imena izbrišu.
Zlatar topi stari nakit da bi napravio nov. Ponekad dobar komad ide sa lošim. On ga uzima i
koristi efikasno, jer on zna da ni najmanje zlata ne može biti izgubljeno.

P: Nije samo smrt protiv koje se ja bunim. To je i način umiranja.

M: Smrt je prirodna, a način umiranja je ljudska tvorevina. Odvojenost izaziva strah i agresivnost,
koja zatim ponovo izaziva nasilje. Učinite kraj sa odvojenošću, koja je čovekov izum, i time sav
ovaj užas ubijanja. Stvarno ne umire, a nestvarno nikad nije živelo.
Sredite, usmerite svoj um ispravno i sve će biti uredu. Kada spoznate da je svet jedno, da je
čovečanstvo jedno, vi ćete delovati prema tome, saglasno sa tim. Ali pre svega morate voditi pažnju
na način na koji vi osećate, mislite i živite. Sve dok nema reda u samom sebi, neće biti reda u svetu.
U stvarnosti, Istini, ništa se ne dešava. Na ekranu uma sudbina, samsara, uvek projektuje
svoje slike, sećanja ranijih, bivših projekcija i tako iluzija neprestano obnavlja sebe. Slike dolaze i
odlaze - svetlost je uhvaćena neznanjem. Vidite svetlost i ne obraćajte pažnju na sliku.

P: Kakav način gledanja na stvari! Ljudi se ubijaju i bivaju ubijeni, a ovde vi govorite o slikama.

M: Svakako, idite i ubijte se, ako je to što vi mislite da treba da uradite. Ili čak da ubijate, ako
smatrate da je to vaša dužnost. Ali to nije način da učinite kraj zlu. Zlo je smrad uma koji je
bolestan. Izlečite vaš um i on će prestati da projektuje iskrivljene, bolesne, lažne slike.

178
P: Ono što vi kažete, ja razumem, ali emocionalno to ne mogu da prihvatim. Ovaj potpuno
idealistički pogled na život duboko me pogađa i odbija. Ja jednostavno ne mogu da mislim o sebi da
sam stalno u stanju sna.

M: Kako vi možete neprestano biti u stanju koje prouzrokuje nepostojano telo? Nerazumevanje je
zasnovano na vašoj ideji da ste telo. Istražite ideju, uvidite njene suprotnosti, shvatite da je vaša
sadašnja egzistencija kao pljusak kapi, svaka kap traje sekundu, a sam pljusak minut ili dva.
Sigurno da stvar čiji je početak i kraj ne može imati sredinu.
Poštujte vaše izražavanje. Realnost, Istina, ne može biti trenutna. Ona je bezvremena, ali
vremešno nije trajno.

P: Ja prihvatam da svet u kom živim nije realan, istinit, svet. Ali postoji realan, istinski svet, od
koga ja vidim iskrivljenu sliku. Iskrivljenost može biti zbog neke mane u nekom telu ili umu. Ali
kad vi kažete da ne postoji realan svet, već samo svet sna u mom umu, ja to ne mogu da prihvatim.
Ja bih voleo da mogu da verujem da su svi užasi, strahote, egzistencije zbog toga što imam telo.
Samoubistvo bi bilo spas, izlazak.

M: Sve dok obraćate pažnju na vaše sopstvene ideje, ili na ideje drugih, vi ćete biti u nevolji. Ali
ako odbacite sva učenja, sve knjige, sve što je smešteno u reči i zaronite duboko u sebe, i pronađete
sebe, to će jedino rešiti vaše probleme i dovesti vas u potpuno stanje ovladavanja, gospodarenja
svakom situacijom, jer nećete biti pod dominacijom, torturom vaših ideja o nekoj situaciji. Uzmite
jedan primer. Vi ste u društvu privlačne žene. Vi imate ideje o njoj i to stvara seksualnu situaciju.
Problem je stvoren i vi počinjete da gledate po knjigama za zadovoljenje ili uzdržavanje. Da ste
mala deca, oboje biste mogli biti potpuno goli i problem među vama se ne bi pojavio.
Samo prestanite da mislite da ste tela i problemi ljubavi i seksa će izgubiti svoj smisao, sav
osećaj ograničenosti će nestati, strah i traganje za zadovoljstvom - sve prestaje.
Jedino duhovna svesnost ostaje.

51. BUDITE RAVNODUŠNI NA BOL I ZADOVOLJSTVO

Pitalac: Ja sam Francuz po rođenju i doseljenik sam, i već oko deset godina praktikujem Jogu.

Maharadž: Posle deset godina rada, praktikovanja, da li ste nešto, bilo koliko, bliže vašem cilju?

P: Nešto malo bliže, možda, to je naporan rad, vi to znate.

M: Sopstvo je blizu i put ka njemu je lak. Sve što treba da radite jeste da ne radite ništa.

P: Ipak ja osećam da je moja sadhana, duhovna praksa, veoma teška.

M: Vaša sadhana je da budete. Sav rad se dešava. Samo budite pažljivi, budni. Gde je tu teškoća u
prisećanju da vi jeste? Vi jeste neprestano.

P: Osećaj postojanja, bivanja, je tu stalno, sve vreme, bez sumnje. Ali je polje pažnje, budnosti,
često okrenuto i preopterećeno svim vrstama mentalnih događanja: emocija, slika, ideja. Čist osećaj
postojanja je obično prekriven, povučen.

M: Kakav je vaš postupak za pročišćenje uma od nepotrebnoga? Kakvi su vaši načini, sredstva, vaši
alati za pročišćenje uma?

179
P: U suštini, čovek je preplašen. On je najviše uplašen od sebe samog. Osećam se kao svedok koji
nosi sa sobom bombu koja će da eksplodira. On ne može da je ukloni, da je baci od sebe. On je
užasno uplašen i frenetično, pomamno traga za rešenjem, koje ne može da nađe.
Za mene se oslobođenje dobija uklanjanjem ove bombe. Ja ne znam mnogo o bombi. Znam
samo da se pojavila u detinjstvu. Osećam se kao uplašeno dete koje protestuje, buni se žestoko, zato
što nije voljeno. Dete moli, žudi za ljubavlju i pošto je ne dobija, ono je uplašeno i ljuto, srdito.
Ponekad se osećam kao da ubijam nekoga, ili samog sebe. Ova želja je tako jaka da sam
neprestano uplašen. Ne znam kako da se oslobodim straha.
Vidite, postoji razlika između Hindu uma i Evropskog uma, mišljenja. Hindu um je potpuno
jednostavan. Evropski je mnogo više kompleksan, složen.
Hindu je u osnovi sattvički, duhovan. On ne razume Evropsku uznemirenost, njeno
neumorno sleđenje onoga što ona misli da treba da bude urađeno; njeno uzvišeno, generalno znanje.

M: Njihov kapacitet rasuđivanja je tako velik, da zaboravlja sebe u svom mišljenju! Ono sebe
potvrđuje verovanjem u logiku.

P: Ali mišljenje je normalno stanje uma. Um jednostavno ne može da prestane da radi.

M: To može biti naviknuto stanje, ali to ne mora biti normalno stanje. Normalno stanje ne može biti
puno bola, dok pogrešne navike često dovode do hroničnog bola.

P: To nije normalno stanje uma, ali kako ga onda zaustaviti? Mora postojati put za smirenje uma.
Koliko sam puta rekao sebi: dosta je, molim te stani, dosta je onog beskonačnog kreštanja rečenica,
koje se stalno ponavljaju u krugu! Ali moj um ne želi da stane! Osećam da se može zaustaviti na
kratko, ali ne za dugo. Čak i takozvani ’duhovni’ ljudi koriste trikove da bi održali svoj um
smirenim. Oni ponavljaju formule, mantre, pevaju, igraju, mole se, dišu ubrzano, snažno, ili
polagano, tresu se, drhte, okreću se u krug, koncentrišu se, meditiraju, padaju u trans, praktikuju
veštine i vrline - rade neprestano, da bi prestali raditi, prestaju da se kreću, prestaju sa jurnjavom.
Da nije to tako tragično, bilo bi smešno.

M: Um boravi u dva stanja: kao voda i kao med. Voda vibrira pri najmanjem potresu, dok med,
međutim, protrešen, vraća se brzo u mirovanje.

P: Po samoj svojoj prirodi um je uznemiren. On može verovatno da se učini smirenim, ali on nije
smiren sam po sebi, po svojoj prirodi.

M: Možete imati hroničnu groznicu, uznemirenost, neprestano. To su želje i strahovi koji čine um
uznemirenim. Oslobođenje od ovih negativnih emocija - to je smirenje, mir.

P: Ne možete zaštiti dete od negativnih emocija. Čim se rodi ono spoznaje bol i strah. Glad,
hranjenje je okrutan gospodar i uči zavisnosti i mržnji. Dete voli majku jer ga ona hrani, a i mrzi je
ako je ona zakasnila sa hranom.
Naš nesvesni um je pun konflikata koji dospevaju u svesnost. Mi živimo na vulkanu, mi smo
uvek u opasnosti. Ja se slažem da je druženje sa ljudima čiji je um smiren jako korisno; ima jak
uticaj, ali čim sam daleko od njih, stara nevolja počinje. Zato ja dolazim povremeno u Indiju, da
budem u prisustvu moga Gurua.

M: Možete da dolazite i odlazite, prolazeći kroz razna stanja i raspoloženja. Ja vidim stvari onakve
kakve one jesu, kakve mi se pojavljuju u brzim nizovima izvlačeći svoje postojanje od mene, ipak,
konačno, niti su Ja, niti su moje.

180
 Među pojavama ja nisam jedan, poseban, niti uzrok nijednog, ja sam nezavisan tako
jednostavno i potpuno da vaš um, prilagođen suprotnostima i negiranju, ne može to da shvati.
Ja mislim doslovno ono što kažem: nemam potrebe da se suprotstavljam ili negiram, jer mi
je jasno da ne mogu biti suprotstavljen ili da negiram bilo šta.
Ja sam jednostavno iznad, potpuno u drugoj dimenziji. Nemojte me gledati kao
identifikaciju ili suprotnost nečemu; ja sam tamo gde straha i želje nema.
Sada, šta je vaše iskustvo? Da li vi takođe osećate da stojite potpuno izdvojeno od svih
prolaznih stvari?

P: Da, osećam - povremeno. Ali odjednom se pojavi osećaj opasnosti. Osećam se izolovano, izvan
svih odnosa sa drugima. Vidite, ovde leže razlike u našim mentalitetima. Kod Hindusa emocija prati
misao. Daj Hindusu ideju i njegove emocije će se probuditi. Sa Zapadnjakom je drugačije; daj mu
emociju i on će stvoriti ideju. Vaše ideje su vrlo privlačne - intelektualno, a emocionalno ja ne
reagujem na njih.

M: Ostavite vaš intelekt po strani. Nemojte ga koristiti u ovim stvarima.

P: Od koje je koristi savet, ako ga ne mogu ispuniti? To su sve ideje i vi želite da ja reagujem
emocionalno na ideje, jer bez osećanja ne može biti akcije.

M: Zašto govorite o akciji? Da li vi ikad delujete? Neka nepoznata sila deluje a vi zamišljate da vi
delujete. Vi samo gledate šta se dešava, a da niste sposobni da utičete na to ni na koji način.

P: Zašto postoji u meni tako izvanredno ogroman otpor protiv prihvatanja toga da ja, jednostavno,
ne mogu da uradim ništa?

M: Ali šta vi možete da uradite? Vi ste kao bolesnik pod anesteticima na kome hirurg izvodi
operaciju. Kad se probudite vi vidite da je operacija urađena. Možete li reći da ste nešto uradili?

P: Ali to sam bio ja koji sam operisan.

M: Svakako da ne!? To je vaša bolest s jedne strane, i pritisak vašeg lekara i porodice s druge
strane, tako da ste vi morali da se odlučite. Vi nemate izbora, samo imate iluziju da imate izbor.

P: Ipak ja nisam tako bespomoćan kako se vama čini da jesam. Ja osećam da mogu da radim sve.
Mogu da mislim, jedino ne znam kako. To nije snaga, moć koju nemam, već znanje.

M: Ne znati kako je po opštem mišljenju isto tako loše kao i nemati snage!!
Ali ostavimo tu temu za trenutak; konačno, nije toliko važno zašto se osećamo bespomoćni
sve dok vidimo jasno koliko dugo smo bespomoćni do sada.
Ja sad imam 74 godina ali ipak se osećam kao dete. Osećam jasno da sam dete uprkos svim
promenama!! Moj Guru mi je rekao da dete koje ste vi čak i sad, jeste vaše istinsko Sopstvo,
swarupa. Idite nazad u to stanje, čistog postojanja, gde je "JA JESAM" u svojoj čistoti pre
nego što je postalo zagađeno sa "TO SAM JA" ili "OVO SAM JA".
Vaš teret je sastavljen od lažnih identifikacija - napustite ih sve. Moj Guru mi je rekao:
"Veruj mi kad ti kažem: ti si božanski. Uzmi to kao Apsolutnu Istinu. Tvoja radost je božanska,
tvoja patnja je takođe božanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamti. Ti si Bog, jedino tvoja volja
se ostvaruje i dela". Ja sam mu verovao i uskoro shvatio kako su njegove reči bile izvanredno,
čudesno istinite i tačne. Nisam uvežbavao svoj um misleći: "Ja sam Bog, Ja sam čaroban,
izvanredan, Ja sam iznad." Jednostavno sam sledio njegove instrukcije koje su bile da
usredsredim um na čisto postojanje, biće, "JA JESAM" i budem u njemu. Sedeo sam satima sa
181
ničim drugim u umu osim "JA JESAM" i uskoro su mir i radost i duboka sveobuhvatna ljubav
postali moje normalno stanje. U tome je sve nestalo - i ja sâm, i moj Guru, i život koji sam živeo,
svet oko mene. Jedino je mir ostao, i neverovatna, nedokučiva tišina.

P: To sve izgleda vrlo jednostavno i vrlo lako, ali to nije baš tako. Ponekad predivno stanje
radosnog mira osvane u meni i ja gledam i čudim se kako je lako to došlo i kako intimno, blisko to
izgleda, kako potpuno moje sopstveno. Zašto je bilo potrebno naprezati se tako naporno za stanje
tako blisko? Ovoga puta, sigurno, ono je došlo da ostane. Ali kako brzo sve se to rastopi i napusti
me začuđenog - da li je to bilo iskušenje realnosti ili još jedno lutanje. Ako je to bila Realnost,
Istina, zašto je otišla? Možda je bilo potrebno jedno jedinstveno iskustvo da me ustali zauvek u
novom stanju i dok konačno iskustvo ne dođe, ova igra skrivanja i traganja se mora nastaviti.

M: Vaše očekivanje toga kao nečega jedinstvenog i dramatičnog, neke prekrasne, čarobne
eksplozije (konačnog prosvetljenja) je samo skrivanje, bežanje i odlaganje vaše samorealizacije.
Ne očekujte eksploziju (konačnog prosvetljenja) jer se to već desilo - u trenutku kad ste rođeni,
kad ste započeli svoje postojanje - saznavanje - osećanje. 15
Postoji samo jedna greška koju ste učinili: smatrali ste unutarnje za spoljašnje, a
spoljašnje za unutarnje.
Ono što je u vama, vi ste smatrali da je spoljašnje, a ono što je spoljašnje, vi ste smatrali
da je u vama.
Um i osećanja su spoljašnji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji.
Vi verujete da je svet predmetan i spolja, dok je on potpuno projekcija vaše psihe. Ovo je
osnovna konfuzija i nikakva nova eksplozija ne može je ispraviti. Morate misliti o sebi da ste
izvan toga. Nema drugog načina.

P: Kako da mislim o sebi da sam izvan kad moje misli dolaze i odlaze kako im se svidi!? Njihovo
beskonačno brbljanje me izluđuje i iscrpljuje.

M: Posmatrajte vaše misli kao što gledate uličnu gužvu. Ljudi dolaze i odlaze a vi registrujete,
svedočite, bez uzbuđenja, reagovanja. To možda neće biti lako u početku, ali uz nešto prakse
uvidećete da vaš um može da funkcioniše i boravi na mnogo nivoa u isto vreme i možete biti svesni
svih njih. Jedino kada imate stečen interes za neki poseban nivo, vaša pažnja je zarobljena u njemu i
blokira vas za druge nivoe.
Čak i onda rad na zamračivanju se nastavlja, izvan polja svesnosti. Nemojte se boriti sa
vašim sećanjima i mislima. Pokušajte samo da uključite u vaše polje pažnje druga, mnogo važnija
pitanja, kao što su: "ko sam ja?", "kako se desilo da sam se rodio?", "odakle ovaj univerzum oko
mene?", "šta je Realno, Istinito, a šta trenutno?"
Nikakvo sećanje neće ostati ako vi izgubite interes za to; emocionalna veza je ta koja stvara
ropstvo.
Vi ste uvek u traganju za zadovoljstvom izbegavajući bol, uvek posle sreće i mira. Da li vi
vidite da je vaša sama potraga za srećom ono što čini da se osećate bedno?
Pokušajte na drugi način, budite nezainteresovani za bol i zadovoljstvo, niti da zahtevate,
molite, niti odbijate, obratite svu vašu pažnju na nivo na kome je "JA JESAM" bezvremeno
prisutno. Uskoro ćete shvatiti da su mir i sreća u samoj vašoj prirodi, i jedino ako se oni traže
kroz neke posebne kanale, tada to uznemirava i zbunjuje. Izbegnite uznemiravanje, to je sve.
Nema potrebe za traganjem, ne biste trebali da tragate za onim što već imate. Vi sami ste Bog,
Svevišnja Realnost. Za početak, verujte mi, verujte Učitelju. To vas osposobljava da učinite prvi
korak - a onda će se vaša vera potvrditi, opravdati vašim sopstvenim iskustvom. U svakom koraku

15
Tri centra: motorički (fizičko kretanje), intelektualni i emocionalni. O tome videti u radu G. I. Gurđijeva i P. D.
Uspenskog.
182
života početna vera je bitna, bez toga malo šta se da uraditi. Svaki poduhvat, angažovanje je delo
vere. Čak i vašu svakodnevnu hranu jedite sa verom.
Sa sećanjem na ovo što sam vam rekao vi ćete postići sve. Ponovo vam kažem: mislite,
osećajte i delujte u skladu sa celinom i stvarno, istinsko iskustvo o kome sam vam govorio će
osvanuti za vas ubrzo.
Nikakav napor nije potreban. Imajte vere i radite na tome.
Molim vas shvatite da ja ne tražim ništa od vas. U vašem je sopstvenom interesu ono što
vam govorim, jer iznad svega vi volite sebe, vi želite sebi sigurnost i sreću.
Vi ste sveprožimajuća, transcendentalna Realnost, Istina.
Nemojte se stideti toga da želite sebi sigurnost i sreću, nemojte to poricati. Prirodno je i
dobro voleti sebe. Ponašajte se dosledno prema tome. Jedino šta biste vi trebali da znate jeste, šta
treba tačno da volite. To nije telo koje volite, to je Život - posmatrajte, osećajte, mislite, radite,
volite, stvarajte. To je onaj život koji volite, koji ste vi, koji je sve.
Ostvarite to u njegovoj sveukupnosti, iznad svakih podela, razlika, i ograničenja, i sve vaše
želje će se stopiti u to, jer veće sadrži manje, u velikom je sve ostalo.
Prema tome, pronađite sebe, jer u pronalaženju sebe vi nalazite sve.
Svako je zadovoljan, radostan, da bude, da postoji. Ali samo nekolicina, vrlo mali broj, zna
punoću toga. Vi dolazite do saznanja boraveći u vašem umu na idejama "JA JESAM", "JA ZNAM",
"JA VOLIM" - sa voljom dosezanja, ostvarivanja, najdubljeg smisla ovih reči.

P: Mogu li da mislim: "JA SAM BOG?"

M: Nemojte se identifikovati sa jednom idejom. Ako smatrate pod Bogom Nesaznajno, Nepoznato,
onda samo recite: "Ja ne znam ko sam". Ako znate Boga kao sebe samog, to ne morate reći.
Najbolje je jednostavno osećati "JA JESAM". Boravite u tome strpljivo. Ovde je strpljenje mudrost:
ne mislite na neuspeh. Ovde ne može biti neuspeha u ovakvom angažovanju.

P: Neće mi dopustiti moje misli.

M: Ne odbacujte pažnju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte činiti ništa u vezi njih, pustite ih
da budu ma kakve da su. Sama vaša borba sa mislima daje im snagu, život! Samo ne odbacujte
pažnju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.
Zapamtite da se sećate: štogod da se desi - dešava se zato što "JA JESAM".
Sve vas podseća da vi jeste.
Izvucite punu korist iz toga, iz činjenice da morate postojati da biste imali iskustvo
nečega (tako sećanje na Sebe postaje lako i trajno).
Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani (za
misli).
Nevezanost, ravnodušnost je ono što oslobađa. Nemojte se vezivati, čvrsto držati, to je sve.
Svet je sačinjen od prstenova. Kuke, zakačke su sve vaše. Ispravite vaše kuke, zakačke, i
ništa vas ne može držati, vezivati. Odustanite od vaših navika, ne postoji ništa drugo čega se treba
odreći. Prestanite sa navikom sticanja bogatstva, kao i da težite rezultatima, i sloboda univerzuma je
vaša.
Budite beznaporni, sa lakoćom.

P: Život je napor, borba. Postoji tako mnogo stvari, koje treba uraditi.

M: Ono što treba da se uradi, uradite to. Nemojte se opirati. Vaša ravnoteža mora biti dinamična,
zasnovana na obavljanju onoga što se stvarno treba uraditi, pravih stvari, od trenutka do trenutka.
Nemojte biti dete koje ne želi da odraste. Stereotipne gestikulacije i poze neće vam pomoći.

183
 Oslonite se potpuno na jasnoću vaše misli, učenja, čistoti motiva i sveobuhvatnosti
delovanja. Verovatno ne možete pogrešiti. Idite iznad i ostavite sve iza sebe.

P: Ali, može li nešto da ostane kao dobro, za stalno?

M: Vi želite nešto kao punu časovnu ekstazu. Ekstaza dođe i prođe, što je neophodno, jer ljudski
mozak ne može da bude u napetosti duže vreme.
Produžena ekstaza bi povredila vaš mozak, ako nije krajnje čista i suptilna, prefinjena. U
prirodi ništa nije u mirovanju, sve pulsira, pojavljuje se i nestaje. Srce, dah, metabolizam, spavanje,
buđenje, hodanje, kretanje, rođenje i smrt - sve dolazi i odlazi u talasima. Ritam, periodičnost,
harmonična suprotnost, ekstremna, krajnosti, to je pravilo, zakon.
Nemojte se odupirati protiv samoga modela, suštine života.
Ako tragate za nepromenljivim, idite iznad iskustva. Kad kažem: ’Sećajte se "JA JESAM"
neprestano’, ja mislim: ’vratite se nazad tome hitno’.
Nikakva posebna misao ne može biti prirodno stanje uma, jedino tišina!
Kad je um u svom prirodnom stanju, on se spontano vraća tišini, miru, posle svakog
iskustva, ili tačnije, svako se iskustvo dešava naspram pozadine, tišine.
Dakle, ono što vi morate da naučite ovde postaje seme, klica. Vi možete to zaboraviti -
prirodno. Ali ono će živeti i u pravo vreme proklijati, zatim će rasti, procvetati i doneti plodove.
Sve će se desti samo od sebe. Ne treba da radite ništa, samo nemojte to sprečavati, stvarati
prepreke.

xxx

52. BITI SREĆAN - PRUŽATI SREĆU - JESTE RITAM ŽIVOTA

Pitalac: Došao sam iz Evrope pre nekoliko meseci u jednoj od mojih povremenih poseta mom
Guruu, koji je blizu Kalkute. Sada se vraćam u domovinu. Prijatelj me zamolio da se sretnem sa
Vama i meni je drago da sam došao.

Maharaxa: Šta ste naučili od svog Gurua i kakvu ste praksu, sadhanu, sledili, praktikovali?

P: On je dostojanstven, prečasni stari čovek, od oko osamdeset godina. Filozofski On je Vedantist,

a praksa njegovog učenja ima mnogo zajedničkog, povezanog sa podizanjem, buđenjem, nesvesnih
energija uma i iznošenjem, donošenjem skrivenih prepreka, smetnji i blokada u svesnost.
Moja lična sadhana se odnosila na moj poseban problem iz mog ranog detinjstva i dečaštva.
Moja majka mi nije mogla dati osećanje sigurnosti i ljubavi, tako neophodnih za dečiji normalan
razvoj.
Ona je bila žena koja nije bila spremna, sposobna da bude majka; kočena, mučena
neurozama i uznemirenostima, nesigurna u sebe, smatrala me je teretom i odgovornošću iznad
njenih moći, sposobnosti, da to podnese. Nije nikad želela da se rodim. Nije želela da odrastem i
razvijem se, želela je da se vratim u njenu utrobu, matericu, nerođen, nepostojeći.
Bilo kakav pokret života u meni, ona je gušila, svaki pokušaj da odem izvan, iznad suženog
kruga njenog uobičajenog življenja, ona je svirepo kažnjavala, sprečavala.
Kao dete ja sam bio i osetljiv i nežan. Ja sam grcao za ljubavlju iznad svega ostalog i ljubav,
jednostavna, instiktivna ljubav majke za njeno dete, mi je bila uskraćena.
Dečije traganje za majkom, postao je vodeći motiv moga života i ja nikad nisam to
prerastao.
Srećno dete, srećno detinjstvo, postali su moja opsesija, opsednutost. Trudnoća, rođenje,
detinjstvo, to me je zanimalo strasno, pasionirano. Ja sam postao akušer od renomea i doprineo sam
razvoju metode bezbolnog porođaja. Srećno dete srećne majke - to je bio moj ideal celog života. Ali
184
je moja majka bila uvek tamo - nesrećna sama sa sobom, ne želeći i nemajući sposobnost da me vidi
srećnog. To se manifestovalo na vrlo čudne načine. Kad god sam ja bio loše, ona se osećala bolje;
kad god sam ja bio dobro, u dobrom stanju, ona se osećala ponovo loše, proklinjući i sebe i mene
takođe. Kako ona nikad nije mogla da zaboravi, da mi oprosti, moj zločin što sam se rodio protiv
njene želje, i kako me je okrivljavala, ja sam se osećo krivim što sam živ. "Ti živiš zato što me
mrziš. Ako me voliš - umri!" Bila je to njena stalna, mada tiho-ćutljiva poruka. I tako sam proveo
svoj život, i bio stalno nuđen smrću umesto ljubavlju.
Kako sam bio zarobljen u svetu moje majke kao večito dete, nisam mogao da razvijem
prisan odnos sa ženom; slika moje majke je stajala između neopraštanja i neoproštenog. Našao sam
olakšanje u mom radu i pronašao mnogo toga; ali nisam mogao da se odmaknem od provalije
detinjstva.
Konačno sam se okrenuo duhovnom traganju i na ovom sam putu stabilno, uporno više
godina. Ali, na neki način to je opet samo traganje za majčinom ljubavlju, nazvali mi to Bog ili
Atma ili Svevišnja Realnost.
U suštini želeo sam da volim i da budem voljen; na žalost mnogi takozvani religiozni ljudi
su protiv života i potpuno su za um.
Kad sam se suočio sa životnim potrebama i ciljevima, nagonima, oni su počeli da se
klasifikuju, određuju, sažimaju konceptualiziraju, apstraktno zamišljaju i zatim da čine
klasifikaciju, određenost mnogo važniju nego i sam život. Oni zahtevaju stalnu koncentraciju na
njih i igraju ulogu koncepta, pojma. Umesto spontane integracije, sveobuhvatnosti kroz ljubav oni
preporučuju promišljenu, neslobodnu, i mučnu koncentraciju na formulu, ideju.
Da li je to Bog ili Atma, meni ili drugome, to dolazi na isto! Na nekoga treba misliti, ne
nekoga voleti. To nisu teorije i sistemi koji su meni potrebni, postoje drugi mnogo privlačniji i
verodostojniji, ili isto tako vredni.
Meni su potrebni uzbuđenje, probuđenje srca, obnavljanje života, a ne novi način mišljenja.
Ne postoje novi načini mišljenja, ali osećanja mogu biti uvek, uopšte sveža.
Kada volim nekoga, meditiram na njega spontano i snažno, sa energijom i toplinom, kojima
moj um ne može da komanduje, dominira.
Reči su dobre za uobličenje osećanja; reči bez osećanja su kao odela bez tela u njima -
hladna i mlitava.
Ova moja majka mi je iscrpela sva osećanja - moji izvori su presahnuli.
Mogu li ja ovde naći bogatstvo i izobilje emocija, koje su mi trebale u takvoj količini, kao
kad sam kao dete trebao dobiti?

M: Gde je sad vaše detinjstvo? I šta je vaša budućnost?

P: Rodio sam se, odrastao sam i umreću.

M: Mislite na vaše telo, naravno. A vaš um?! - Ja ne govorim o vašoj fiziologiji i psihologiji. Oni su
deo prirode i vođeni su, pokoravaju se, prirodnim zakonima. Ja govorim o vašem traganju za
ljubavlju. Da li je to imalo početak? Da li će to imati kraj?

P: Zaista to ne mogu reći. To je tamo - od najranijeg do poslednjeg momenta moga života. Ovo
traganje, grcanje, za ljubavlju - kako je neprestano i kako je beznadežno!

M: U vašem traganju za ljubavlju šta tačno vi u tom traganju tražite?

P: Jednostavno ovo: voleti i biti voljen.

M: Mislite na ženu?

185
P: Ne, neophodno. Prijatelja, učitelja, vodiča - sve dok je osećanje jasno i svetlo, žarko. Naravno,
žena je uobičajen odgovor. Ali to ne treba da je samo jedno.

M: Od dva šta biste vi više voleli: da volite ili da budete voljeni?

P: Ja bih najviše voleo i jedno i drugo. Ali ja mogu da vidim da je voleti veće, dublje i plemenitije.
Biti voljen je slatko, ali to ne čini da osoba odraste, sazreva.

M: Možete li vi da volite iz vas samih, spontano, ili morate imati povod, osoobu da biste voleli?

P: Mora se sresti neko sipmpatičan, naravno. Moja majka ne samo da je bila nesimpatična, bila je
takođe ona koja nije volela.

M: Šta čini osobu simpatičnom? Nije li to biti voljen? Prvo vi volite, a onda tražite razloge.

P: Može biti i obrnuto postavljeno. Vi volite ono što vas čini srećnim.

M: Ali šta vas čini srećnim?

P: Ne postoji pravilo u vezi toga. Ceo problem je jako individualan i nepredvidiv.

M: Ispravno. Na bilo koji način da vi to shvatite, ako ne volite nema sreće. Ali, da li vas ljubav
uvek čini srećnim? Nije li asociranje ljubavi sa srećom prerano, infantilno stanje. Kada voljena pati,
da li i vi patite takođe? I da li vi prestajete da volite kad patite? Moraju li ljubav i srce doći i ići
zajedno? Da li je ljubav samo izraz zadovoljstva?

P: Naravno, da ne! Može biti mnogo patnje u ljubavi.

M: Onda šta je ljubav? Nije li to stanje postojanja pre nego stanje uma? Morate li vi znati da volite,
da biste voleli? Da li vi niste voleli svoju majku neznajući za to? Vaše grčevito traganje za njenom
ljubavi, za jednom * da je volite, nije li to kretanje ljubavi? Nije li ljubav više deo vas kao svesnost
postojanja? Vi ste tragali za ljubavlju vaše majke, jer ste je voleli.

P: Ali ona mi ne bi dozvolila!

M: Ona vas nije mogla sprečiti!

P: Onda, zašto sam bio nesrećan celog svog života?

M: Zato što niste išli duboko do samih korena vašeg postojanja, bića. To je vaše potpuno neznanje
o samom sebi, koje pokriva vašu ljubav i sreću i čini da vi tragate za onim što nikada niste izgubili.
LJubav je volja, volja da delite svoju sreću sa svima.
Biti srećan - činiti sreću - to je ritam života, ljubavi.

53. ISPUNJENA ŽELJA STVARA VIŠE ŽELJA

Pitalac: Ja se moram ispovediti, dolazim danas u buntovnom raspoloženju. Doživeo sam

nepravedan postupak u kancelariji aerodroma. Kad se suočite sa takvim situacijama sve izgleda
sumnjivo, neizvesno, sve izgleda beskorisno.
186
Maharaxa: To je vrlo korisno raspoloženje. Sumnjati u sve, odbaciti sve, ne želeti učiti kroz
drugoga. To je plod vaše duge sadhane.
Konačno, ne studire se, ne uči se večno.

P: Dovoljno o tome. To me neće dovesti nikuda.

M: Nemojte reći "nikuda". To će vas odvesti tamo gde ste vi - u sadašnjost.

P: To je opet dete sa svojim ćudljivostima, zlovoljnostima. Nisam se pomerio ni pedalj od onog gde
sam bio pre.

M: Počeli ste kao dete i završili kao dete. Štogod da ste stekli u međuvremenu, vi to morate izgubiti
i početi izpočetka!

P: Ali dete se protivi, otima. Kada je ono nesrećno ili odbijeno, lišeno, ono se buni.

M: Pustite ga da se buni, protivi. Samo posmatrajte protivljenje. I ako ste suviše uplašeni društva da
se protivite samouvereno, posmatrajte i to takođe. Ja znam da je to bolan posao. Ali, ne postoji lek -
sem jednoga - traganje za lekovima mora prestati.
Ako ste ljuti ili u bolu, odvojite se od ljutnje i bola i posmatrajte ih!!
Ekstrenalizacija, izdvajanje je prvi korak ka slobodi. Iziđite van, izdvojte se i posmatrajte.
Fizički događaju će nastaviti da se odvijaju, dešavaju, ali oni sami po sebi nemaju važnost.
Samo je um onaj koji je važan. Mašta da se desi, vi ne možete da se bunite i vičetet u
kancelarijiaerodroma, ili u banci. Društvo to ne dozvoljava. Ako vi ne volite njihove postupke, ili
niste pripremljeni da ih podnesete, nemojte leteti ili nositi novac. Hodajte, a ako ne možete da
hodate, nemojte putovati.
Ako ste u društvu i imate posla sa njim, morate prihvatiti njegove zakone, jer su njegovi
zakoni, ponašanja i vaši. Vaše potrebe i zahtevi su ih stvorili. Vaše želje su tako složene i
kontradiktorne, protivrečne, i nije čudo što je društvo koje stvarate takođe složeno i protivrečno.

P: Ja vidim i priznajem, prihvatam, da je spoljašnji haos uglavnom odraz moje sopstvene unutarnje
neskladnosti. Ali šta je lek?

M: Nemojte tragati za lekovima.

P: Ponekad, osoba je u "stanju milosti" i život joj je srećan i skladan. Ali takvo stanje ne traje dugo!
Raspoloženje se menja i sve kreće naopako, loše.

M: Ako biste mogli samo da budete smireni, tihi, oslobođeni od sećanja i očekivanja, vi biste bili u
stanju da prepoznate prekrasni model, način, odvijanja događaja.
Vaša uznemirenost je ta koja prouzrokuje haos, vaše nespokojstvo ima za posledicu nemir.

P: Puna tri časa sam proveo u kancelariji aerodroma, carini, i tu sam praktikovao prinudno
strpljenje i uzdržanost. Nisam ubrzavao stvari, postupak.

M: Konačno, to ga nije usporilo, kako bi to vaše opiranje, pobuna, sigurno uradila!

Vi želite odmah rezultate! Mi ovde ne rasturamo magiju. Svako čini istu pogrešku: odbacuje
sredstvo, postupak, ali želi krajeve, rezultate. Vi želite mir i harmoniju u svetu, ali odbijate da ih
imate u vama samima. Sledite Moj savet bezuslovno i nećete biti razočarani. Ja ne mogu rešiti vaš
problem samo rečima. Morate da delujete, morate da radite na onome što sam vam Ja rekao i
187
morate da budete istrajni, da ne popustite. Nije pravi savet onaj koji oslobađa, već delovanje, akcija,
zasnovano na tome.
Upravo kao doktor, posle davanja injkecije bolesniku, kaže mu: "Sada budite mirni. Ništa
nemojte raditi, samo budite mirni."
Kažem vam: "Vi ste sada dobili injkeciju, sad samo budite mirni". Nemate ništa drugo da
radite. Moj Guru je to isto uradio. On bi Mi nešto rekao i onda bi kazao: "Sad budi miran. Nemoj
sada da ideš i da premišljaš, prežvakavaš celo vreme. Stani. Budi tih, smiren."

P: Mogu da budem smiren jedan sat ujutru. Ali dan je dug i mnoge se stvari događaju koje me
izbacuju iz ravnoteže. Lako je reći "budite smireni", ali biti smiren kad sve u meni vrišti i okružuje
me - molim Vas recite kako je do toga došlo.

M: Sve što treba da se uradi može biti urađeno u miru i tišini. Nema potrebe biti uznemiren,
zbunjen.

P: To je sve teorija, koja ne odgovara činjenicama. Vraćam se u Evropu sa tim da tamo ništa ne
radim. Moj život je potpuno prazan.

M: Ako vi samo pokušate da budete smireni, sve će doći - posao, snaga za rad, ispravan motiv.
Morate li vi sve znati unapred? Nemojte biti uznemireni zbog budućnosti - budite smireni sada i sve
će doći na mesto.
Neočekivano je na putu da se desi, dok očekivano ne mora nikad doći.
Nemojte reći da ne možete da kontrolišete svoju prirodu. Nemate potrebe da je kontrolišete.
Sve to napustite, bacite preko ograde. Ne morate se boriti s prirodom, i pokoravati joj se. Nikakavo
iskustvo vas neće povrediti, samo ako ga vi ne pretvorite u naviku. Vi ste suptilni, prefinjeni uzrok
celog univerzuma. Sve je zato što vi jeste. Uhvatite se za ovo čvrsto i duboko i boravite u tome
neprestano. Realizovati, ostvariti, ovo kao apsolutnu istinu, je oslobođenje.

P: Ako sam ja seme, uzrok mog univerzuma, onda sam ja trulo, nerodno seme! Seme se poznaje po
svom plodu.

M: Šta ima loše u vašem svetu da ga vi proklinjete?

P: On je pun bola.

M: Priroda sama po sebi nije ni bolna niti prijatna. Ona je sva lepota i inteligencija.
Bol i zadovoljstvo su u umu.
Promenite skalu vaših vrednovanja i sve će se promeniti. Zadovoljstvo i bol su samo
uznemirenosti, poremećenosti čula. Tretirajte ih, vrednujte ih podjednako, i onda će postojati samo
blaženstvo. A svet je onakav kakvim ga vi stvorite; na svaki način učinite ga srećnim.
Jedino vas zadovoljstvo može učiniti srećnim. Ispunjene želje stvaraju više želja. Držati se
izvan svih želja i zadovoljstva u koje dospete, koja se dese sama po sebi, vrlo je plodonosno,
ispunjeno stanje - preduslov stanja ispunjenja, punoće.
Verujte Mi, to je satisfakcija, ispunjenje želja koje stvaraju bedu.
Sloboda od želja je blaženstvo.

P: Postoje stvari koje su nam potrebne.

M: Ono što vam je potrebno doćiće vam ako ne tražite ono što vam je nepotrebno!! Samo
nekolicina ljudi je dosegla, ostvarila, ovo stanje potpune nepristrasnosti, uzdržanosti, i neovisnosti,
nevezanosti. To je jako visoko stanje, sami prag oslobođenja.
188
P: U poslednje dve godine bio sam jako neplodan, povučen, usamljen i prazan i često sam se molio
da mi dođe smrt.

M: Dakle, vašim dolaskom ovde, stvari su počele da se kreću, kotrljaju. Pustite da se stvari dešavaju
kako se dešavaju - one će same sebe rasplesti, razmrsiti lepo, povoljno - na kraju.
Nemate potrebe da se naprežete zbog budućnosti - budućnost će vam doći sama po sebi.
Za neko duže vreme vi ćete ostati u stanju usnulog hodanja, kao što vi to radite sad,
ucveljeni od smisla, značenja i obećanja, pouzdanja; ali će se taj period završiti i vi ćete pronaći vaš
posao i lako i plodonosno.
Postoje uvek trenuci kad se neka osoba oseća prazno i otuđeno. Ovi momenti su
najpoželjniji jer to znači da je duša odbacila, prekinula svoje sidrište, zatvor, i jedri, plovi, ka
dalekim mestima. Ovo je nevezanost - kada je staro završeno, a novo još nije došlo. Ako ste vi
uplašeni, stanje može da bude zabrinjavajuće, ali zaista nema ničega čega se treba bojati.
Zapamtite uputstvo, instrukciju: idite iznad svega na šta naiđete, bez obzira šta bi to moglo
biti.

P: Budino pravilo: Zapamtite ono što je potrebno da bude zapamćeno. Ali sam ja uvideo da je tako
teško zapamtiti pravu stvar u pravom momentu. Što se mene tiče zaboravljanje mi je izgleda
pravilo!

M: Nije lako zapamtiti kada svaka situacija donosi oluju želja i strahova. Žudnja rođena iz
memorije, sećanja, takođe je i uništitelj memorije.

P: Kako da se oduprem želji? Nema ničega jačeg!

M: Vode života grme, buče preko stena objekata predmeta, poželjno ili mrsko.
Uklonite stene sa nevezanošću i promišljenošću i iste vode će teći duboke i mirne i brzo, sa
velikom količinom i sa velikom snagom. Nemojte se odnositi teorijski prema ovome, dajte vremena
da se razmotri i razmisli, promisli; ako vi želite da budete slobodni, ne zanemarujte najbliži korak
ka slobodi, ne propuštajte ga. To je kao kad se penjete na planinu: ni jedan se korak ne može
propustiti. Jedan korak manje i vrhunac nije dosegnut.

54. TELO I UM SU POKAZATELJI NEZNANJA

Pitalac: Jednog dana smo bili razgovarali o personi, vyakti, zatim o svedoku, vyakta, i apsolutu
avyakta. Koliko se dobro sećam Vi ste rekli da je apsolut jedino realan, istinit, a da je svedok
apsolut samo na datom mestu prostora i vremena. Persona, osoba, je organizam, grub i suptilan,
obasjan prisustvom svedoka. Ne osećam da sam shvatio suštinu stvari jasno; možmo li o tome
razgovarati ponovo? Vi takođe koristite izraze, pojmove, mahadakash, chidakash i paramakash.
Kako se oni odnose, povezani, prema osobi, svedoku, i apsolutu?

Maharaxa: Mahadakash je priroda, okean postojanja, egzistencije, fizički prostor sa svim onim što
može da bude kontaktirano, dodirnuto, pomoću čula.
Chidakash je širina, prostor, širenje svesnosti, mentalni prostor vremena, percepcija,
opažanje, i poimanje, razumevanje.
Paramakash je bezvremena i beskonačna realnost, istina, gde um miruje potpuno,
nediferencirana; beskonačni potencijal, izvor i poreklo, supstanca i suština, i materija i svesnost - a
ipak iznad i jednog i drugog, iznad svega.
189
 Ona ne može biti opažena, ali može biti iskušena, doživljena kao večno svedočenje i svedok,
opažanje i posmatrač, izvor i cilj, kraj, svih manifestacija, pojavljivanja, koren vremena i prostora,
primarni osnovni uzrok u svakom nizu, lancu, uzroka.

P: Kakava je razlika između vyakta i avyakta?

M: Ne postoji razlika. To je isto kao svetlost i dnevna svetlost. Univerzum je pun svetlosti koju vi
ne vidite; ali istu tu svetlost vi vidite kao dnevnu svetlost. Ono što dnevna svetlost osvetljava, je
vyakti. Osoba, persona, uvek je objekat, svedok je subjekat i njihov odnos međusobne zavosnosti je
refleksija, odraz, njihovog apsolutnog identiteta.
Vi zamišljate da su oni različiti i odvojena stanja. Oni nisu. Oni su ista svesnost u mirovanju
i u kretanju, svako stanje je svesno drugog.
U chit stanju čovek zna Boga i Bog zna čoveka. Chit je veza, most između ekstrema,
krajnosti, uravnotežujući i sjedinjujući faktor u svakom iskustvu.
Totalitet, sveukupnost, opaženog je ono što mi nazivamo materijom. Ukupnost, totalitet svih
posmatrača, gledaoca, je ono što mi nazivamo univerzalni um. Identitet od dva, dvoje, koji
manifestuje sebe kao opaženo-viđeno, i opažanje, harmoniju-sklad i inteligenciju, voljenost i
voljenje, večno ponovo potvrđuje samog sebe.

P: Postoje tri gune: sattva - duhovnost, rajas - aktivnost, tamas - inertnost; da li su one samo u
materiji, ili takođe u umu?

M: U oboje, naravno, jer ovo dvoje nisu rastavljeni. Jedino je apsolutno ono koje je iznad guna.
Ustvari, to je samo tačka posmatranja, način gledanja. One, gune, postoje samo u umu. Iznad uma
sve razlike nestaju.

P: Da li je univerzum produkt, proizvod čula?

M: Upravo kao što i vi ponovo stvarate vaš svet budeći se, tako je i univerzum ispoljen. Um se sa
svojih pet organa percepcije, pet organa akcije, i pet organa svesnosti, ispoljava, manifestuje,
pojavljuje kao saosećanje, mišljenje i misao, i kao individualnost - personalnost.

P: Nauka je učinila veliki napredak. Mi poznajemo telo i um mnogo bolje nego naši preci. Vaš
tradicionalni pristup opisivanja i analiziranja uma i materije, nije više punovažan, opravdan.

M: Ali gde su vaši naučnici sa njihovim naukama? Nisu li oni ponovo slike u vašim sopstvenom
umu?

P: Ovde leži, postoji, osnovna razlika! Za mene oni nisu moja sopstvena projekcija, konstrukcija.
Oni su bili pre mog rođenja i biće tu kad ja budem mrtav.

M: Naravno. Jednom kad ste vi prihvatili vreme i prostor kao realnost vi ćete smatrati sebe
prolaznim, svršenim, i kratkog veka. Ali, da li su oni realni, istiniti? Da li oni zavise od vas ili vi od
njih? Kao telo vi ste u prostoru. Kao um vi ste u vremenu. Ali da li ste vi samo telo sa umom u
njemu? Da li ste vi ikad to istraživali, ispitivali?

P: Nisam imao motiv, a ni metod.

M: Ja vam savetujem oboje. Ali stvarni, neposredni rad sagledavanja i nevezanosti - viveka i
vairagya - je vaš.

190
P: Jedini motiv koji mogu da prihvatim, primetim jeste moja sopstvena bezuzročna* i bezvremena
sreća. A kakav je metod?

M: Sreća je iznenadna, slučajna. Istinit i delotvoran, efektivan motiv je ljubav. Vi vidite ljude koji
pate i tražite najbolji način da im pomognete. Odgovor je jasan, prvo morate sebe da dovedete u
stanje iznad, izvan, potrebe za pomoći. Budite sigurni u vaše ponašanje, držanje, iz čiste dobre
volje, oslobođene od bilo koje vrste očekivanja. Oni koji tragaju samo za srećom mogu završiti u
uzvišenoj, sublimiranoj, ravnodušnosti - dok ljubav neće nikad biti ravnodušna, neaktivna.
Kao metod, postoji samo jedan - vi morate da upoznate, spoznate sebe, onoga koji izgleda
da ste vii onoga koji ste ustvari - vi ste to. Jasnoća, bistrina, i milosrđe, saosećanje, idu zajedno -
svako ima potrebu za drugim, i ojačavaju jedno drugo.

P: Saosećanje zahteva postojanje jednog objektivnog sveta, punog neizbežne patnje, tuge.

M: Svet nije objektivan i njegova bol i nije neizbežna. Saosećanje je samo jedna druga reč
izbegavanja, odbijanja, da se pati zbog imaginarnih, zamišljenih razloga.

P: Ako su razlozi imaginarni, umišljeni, zašto bi patnja bila neizbežna?

M: Uvek je lažno ono koje čini da patite, lažne želje i strahovi, lažne vrednosti i ideje, lažni
međusobni odnosi među ljudima.
Napustite lažno i vi ste oslobođeni od bola; istina vas čini srećnim, istina oslobađa.

P: Istina je ta da sam ja um koji je zarobljen u telu i to je vrlo nesrećna istina.

M: Vi niste telo, niti ste u telu - ne postoji takva stvar kao telo. Vi ste jako žalosno, pogrešno,
shvatili, upoznali sebe; da biste razumeli ispravno - istražujte.

P: Ali ja sam rođen kao telo, u telu i ja ću umreti sa telom, kao telo.

M: To je vrlo pogrešno razumevanje. Istražujte, ispitujte, sumnjajte u sebe i druge. Da biste pronašli
istinu, vi možete da se priklonite vašim ubeđenjima, možete da ih se držite. Ali, ako ste vi sigurni u
neposredno, trenutno, vi nikada nećete doseći, ostvariti, krajnji cilj. Vaša ideja da ste vi bili rođeni i
da će te umreti je apsurdna, besmislena; i logika i iskustvo protivureče tome.

P: Uredu. Neću insistirati da sam telo. Vi imate ovde cilj, svrhu. Ali ovde i sada, dok ja govorim sa
Vama, ja sam u mom telu očevidno. Telo može biti da nisam ja, ali je ono moje.

M: Ceo univezum doprinosi, pomaže neprestano vašoj egzistenciji, postojanju. Ceo Univerzum je
vaše telo. U tom smislu Ja se slažem.

P: Moje telo duboko, snažno, utiče na mene. Moje telo je na mnogo načina moja sudbina. Moj
karakter, moja raspoloženja, osećanja, priroda mojih reakcija, moje želje i strahovi, urođeni ili
stečeni, zasnovani su na telu. Malo alkohola, nešto droge ili nečeg drugog i sve se menja. Dok
droga deluje ja postajem sasvim drugi čovek.

M: Sve se to dešava jer vi smatrate o sebi da ste telo. Ostvarite istinskog sebe, svoje Sopstvo, i čak i
droga neće imati uticaj, moć na vas.

P: Vi pušite?

191
M: Moje telo ima nekoliko navika koje mogu tako da se nastave, dok ono ne umre. Te navike Meni
ne škode.

P: Vi jedete meso?

M: Ja sam rođen među ljudima koji jedu meso i moja deca su jela meso. Ja jedem vrlo malo - i ne
stvaram nepotrebnu uznemirenost, ne probiram.

P: Jedenje mesa zahteva ubijanje.

M: Očevidno, ja ne vodim brigu o doslednosti. Vi mislite da je apsolutna doslednost moguća,

pokažite to primerom. Nemojte propovedati ono što vi ne sprovodite, što ne praktikujete.
Vratimo se nazad na ideju o tome da smo bili rođeni, da se rađamo. Vi ste vezani za ono što
su vam rekli vaši roditelji. Držite se svega što su vam saopštili o začeću, trudnoći i rođenju,
detinjstvu i dečaštvu, mladićkom dobu, monaštvu i tako dalje. Sada, oslobodite se ideje da ste vi
telo, uz pomoć suprotne ideje da niste telo. To je takođe jedna ideja, bez sumnje. Posmatrajte telo
kao nešto što je napušteno, kada je njegov posao urađen, kada je njegova svrha prošla. Ideja da Ja
nisam telo daje telu realnost, mada ustvari, ne postoji takvo nešto kao telo - to je samo stanje uma.
Vi možete da imate toliko mnogo tela i toliko različitih, kolko vi želite. Samo zapamtite, uporno,
stalno, ono što želite i odbacite ono što je neharmonično, neskladno.

P: Ja sam kao kutija u kutiji, unutar kutije spoljašnja kutija deluje kao telo, a ona sledeća do nje -
kao unutar-boraveća, unutar-stanujuća duša. Uklonite spoljašnju kutiju i sledeća će postati telo, a
sledeća do nje duša. To je jedna beskonačna serija, jedno beskonačno otvaranje kutija, i da li je ona
poslednja, Krajnja, Svevišnja Duša?

M: Ako imate telo, morate imati dušu; ovde vaše poređenje sa nizovima, slojevima kutija, jedne u
drugoj, je primenjivo, prihvatljivo. Ali ovde i sad, kroz sva naša tela i duše sija svesnost, duhovna
probuđenost, čista svetlost, chite. Držite se za to nepokolebivo. Bez svesnosti duhovne, telo ne bi
trajalo ni sekunde.
Postoji u telu tok energije, ljubav-naklonost i inteligencija, koji vode, održavaju i
energiziraju, aktiviraju telo. Otkrijte taj tok i budite sa njim.
Naravno, sve su ovo načini govora. Reči su isto toliko prepreka kao i most, spajanja.
Pronađite iskru života koja tka, stvara tkivo vašeg tela i budite sa njom. Ona je jedina realnost,
istinitost, koju telo ima.

P: Šta se dešava sa tom iskrom života posle smrti?

M: Ona je iznad vremena. Rođenje i smrt su samo tačke vremena. Život tka večno svoja mnoga
tkanja. Tkanje je u vremenu, a život sam po sebi je večan, bezvremen. Kadgod ime i oblik date
njegovim pojavnostima, manifestaciji, on je kao okean - nikad nepromenjiv i uvek promenjiv.

P: Sve što vi kažete zvuči prekrasno ubedljivo, ipak moj osećaj da sam samo persona, osoba, u
svetu čudnom i otuđenom, često neprijateljskom i opasnom, nikako ne prestaje.
Budući da sam osoba, ograničena u prostoru i vremenu, kako bih ja mogao eventualno,
verovatno, ostaviti sebe kao suprotnost onome što mislim da sam; depersonalnost, bezličnost,
univerzalnost svesnosti duhovne, ničega posebnog, izdvojenog?

M: Vi pristajete na to da o sebi mislite kao o onome što vi niste, a poričete, negirate sebe onakvog
kakav ste ustvari, u suštini. Vi propuštate, gubite, osnov, temelj, element čiste spoznaje, duhovne

192
svesnosti oslobođene od svih ličnih deformisanosti. Sve dok vi ne prihvatite realnost, istinitost
chite, vi nikad nećete spoznati sebe.

P: Šta da radim? Ja ne vidim sebe onakvim kakavim me Vi vidite. Možda ste Vi u pravu, a ja
grešim, ali kako da ja prestanem da budem ono što ja osećam da jesam?

M: Princ koji veruje da je prosjak može da bude ubeđen jedino, konačno, na jedan način: on se
mora ponašati kao princ i videti šta se dešava. Ponašajte se onako kako sam vam Ja rekao da je
ispravno i prosudite šta će se stvarno desiti. Sve što Ja zahtevam, molim, je malo vere koja je
potrebna da se učini prvi korak. Sa iskustvom će doći poverenje i vi više nećete trebati Mene. Ja
znam ko ste vi i Ja vam to kažem. Verujte Mi malo za neko vreme.

P: Biti ovde i sada, potrebno je da imam telo i njegova čula. Da bih razumeo, potreban mi je um.

M: Telo i um su samo pokazatelji, simtomi neznanja, nerazumevanja, zablude.

Ponašajte se kao da ste čista svesnost, duhovna, beztelesni i smirenog uma, bezvremeni i
beskonačni, iznad "gde i kad" i "kako". Boravite u tome, mislite na to, naučite da prihvatite njenu
duhovnu stvarnost, istinitost, realnost. Nemojte stalno da se suprotstavljate, protivite i negirate to!
Konačno, držite um otvorenim, bez predrasuda. Joga je potčinjavanje spoljašnjeg unutarnjem,
kontrolisanje spoljašnjeg unutarnjim.
Učinite svoj um i telo izrazom, manifestacijom realnog, istinitog koje je sve i iznad svega.
Radeći vi uspevate, a ne sa prepiranjem.

P: Molim Vas ljubazno da se vratimo na moje prvo pitanje. Odakle potiče greška da čovek postaje
persona?

M: Apsolutno prethodi vremenu, uzrok je vremenu. Duhovna svesnost dolazi prvo. Klupko
zamršenih sećanja i mentalnih navika privlači pažnju, svesnost biva fokusirana, usredsređena i
osoba se iznenada pojavljuje. Uklonite svetlo duhovne svesnosti, idite na spavanje i ako padnete u
nesvest i osoba nestaje, iščezava.
Osoba-vyakti podrhtava, treperi; svesnost-vyakta sadrži sve vreme i prostor; apsolutno-
avyakta jeste, biva.

55. ODUSTANITE OD SVEGA I DOBIĆETE SVE

Pitalac: Kakvo je vaše stanje u sadašnjem trenutku?

Maharaxa: Stanje ne-doživljavanja. U njemu je uključeno svo iskustvo.

P: Možete li ući u um i srce drugog čoveka, možete li da delite njegovo iskustvo, da učestvujete u
njemu?

M: Ne, za takve stvari potreban je specijalan trening. Ja sam kao diler, trgovac žitom. Ja znam malo
o hlebu i keksu. Čak ni ukus pšenične kaše ja ne moram da znam. Ali o pšeničnom zrnu, semenu, Ja
znam sve i to dobro.
Ja znam izvor svih iskustava. Ali bezbrojne posebne, pojedinačne oblike iskustva, koja
mogu da se pojave, Ja ne znam. Niti Ja to treba da znam. Iz trenutka u trenutak, malo šta mi je
potrebno da znam da živim. Moj život, nekako se desi da saznam.

193
P: Vaše posebno iskustvo i moje posebno iskustvo, da li su ona oba u umu Brahme?

M: Univerzalno nije svesno posebnog. Iskustvo kao osoba je personalna, lična stvar. Osoba postoji
u vremenu i prostoru, ima ime i oblik, početak i kraj; univerzalno uključuje sve osobe i apsolutno je
u osnovi, korenu, i iznad svega.

P: Ja nisam zabrinut za totalitet, apsolutno. Moja lična svesnost i Vaša lična svesnost - šta je veza
između njih dve?

M: Između dve snevača, sanjara, šta može biti povezanost?

P: Oni mogu sanjati jedan o drugom.

M: To je ono što ljudi rade. Svako zamišlja "druge" i traga za vezom sa njima. Tragalac je veza, ne
postoji niko drugi.

P: Sigurno da mora biti nešto zajedničko između mnogih tačaka, iskri, svesnosti, koje smo mi.

M: Gde su mnoge tačke, iskre? U vašem umu. Vi insistirate, navaljujete, da vaš svet bude neovisan
od vašeg uma. Kako to može biti? Vaša želja da saznate um drugih osoba je zbog toga što vi ne
znate svoj sopstveni um. Prvo saznajte svoj sopstveni um i vi ćete uvideti da se pitanje o drugim
umovima uopšte ne pojavljuje, jer ne postoje drugi ljudi! Vi ste zajednički faktor, jedina veza
između umova. Postojanje, suština je svesnost. "Ja jesam" važi za sve.

P: Svevišnja Istina, Parabrahman, može biti prisutan u svakom od nas. Ali od koje je koristi to za
nas?

M: Vi ste kao čovek koji kaže: "Potrebno mi je mesto gde da stavim svoje stvari, ali od koje je
koristi prostor za mene?", ili "potrebno mi je mleko, čaj, kafa, ali za vodom ja nemama potrebe".
Ne vidite li vi da je Svevišnja Istina, Realnost, ono što čini svemu mogućnost postojanja?
Ali ako vi pitate od koje je koristi To za vas, Ja moram odgovoriti: "Od nikakve". U stvarima,
događajima, svakodnevnog života, znalac Realnog, Istine nema prednost; On može biti pre u
gubitku, biti hendikepiran; budući da je oslobođen straha i pohlepe On ne štiti sebe. Sama ideja o
profitu, dobiti, njemu je strana. On se gnuša gomilanja novca, bogatstva; njegov život je stalno
lišavanje, deljenje, davanje.

P: Ako ne postoje prednosti zadobijanja Svevišnjeg, zašto se onda stvaraju nevolje?

M: Ne postoji nevolja, nesreća, jedino ako se vi vezujete, prianjate za nešto, onda postoji. Kada se
vi ne vezujete za ništa, nevolje se ne pojavljuju.
Odricanje od manjeg je dobijanje većeg. Odrecite se svega i dobićete sve.
Onda život postaje ono što bi trebao da bude: čisto zračenje iz jednog neiscrpnog izvora. U
tom svetlu svet se pojavljuje nejasan, zamračen, kao san.

P: Ako je moj svet samo san i Vi ste njegov deo, šta vi možete uraditi za mene? Ako san nije realan,
istinit, nemajući postojanje, kako realnost može da utiče na njega?

M: Dok traje, san ima prolazno postojanje. Vaša je želja ta koja stvara vezanost za to što stvara
problem. Napustite je. Prestanite da zamišljate da je san vaš.

194
P: Vi izgleda da primate kao istinu da može da postoji san bez snevača i da ja sebe identifikujem sa
snom po mojoj sopstvenoj slobodnoj, dragoj volji.
Ali ja sam snevač i san takođe. Ko će da zaustavi sanjanje?

M: Pustite da se san odvija sam od sebe do svoga samog kraja. Vi tu ne možete pomoći. Ali vi
možete gledati na san kao san, nemojte mu pripisivati etiketu realnosti.

P: Ja sam ovde, sedim ispred Vas, sanjam i Vi me gledate i govorite u mom snu. Kakava je
povezanost među nama?

M: Moja namera da vas probudim je povezanost. Moje srce želi da se vi probudite. Ja vidim da vi
patite u svom snu i Ja znam da se vi morate probuditi da završite vaš jad, bedu.
Kada vi vidite vaš san kao san, vi ćete se probuditi, vi se budite. Ali u samom vašem snu, i o
vašem snu opšte, Ja nisam zainteresovan.
Dovoljno je za mene da se vi morate probuditi. Vi ne morate vaš san da dovodite do
konačnog zaključka, završetka, ili da ga učinite plemenitim, ili radosnim, ili lepim; sve što vi
trebate jeste da shvatite, da sanjate.
Prestanite da zamišljate, prestanite da verujete. Uvidite suprotnosti, kontradiktornosti,
nepodudarnosti, laži, neistine, i patnju ljudskog stanja; i potrebu da se ide iznad, izvan. Unutar
bezmernosti, beskonačnosti prostora lebdi, plovi, mali, sitni, atom, svesnosti i u njemu se nalazi ceo
Univerzum.

P: Postoje naklonosti u snu koje izgledju stvarne i večne. Da li one nestaju pri buđenju?

M: U snu vi volite neke, a druge ne volite. Kad se probudite vi vidite sebe samog, i da grlite sve.
Lična ljubav, makoliko intenzivna i iskrena-prava, sigurno- nepromenjivo, vezuje; ljubav u slobodi
je ljubav za sve.

P: LJudi dolaze i odlaze. Osoba voli onoga koga sretne, pronađe, ne može voleti sve.

M: Kada vi volite sebe, vi ste iznad vremena i brojeva. Voleći jednoga vi volite sve, voleći sve, vi
volite svakoga. Jedan i sve nisu isključujući.

P: Vi kažete da ste u bezvremenom stanju. Da li to znači da su prošlost i budućnost otvoreni za

Vas? Da li ste Vi sreli Vashishta Muni-a, Raminog Gurua?

M: Pitanje je u vremenu i o vremenu. Ponovo Me vi pitate o sadržaju sna. Bezvremeno je iznad

iluzije, obmane, vremena, to nije neki raspon vremena. Onaj koji naziva sebe Vashishta zna
Vashishta. Ja sam iznad svih imena i oblika. Vashishta je san u vašem snu. Kako Ja mogu da znam
njega? Vi ste suviše mnogo zabrinuti oko prošlosti i budućnosti. Sve je to zbog vaše žudnje da
nastavite, da zaštitite sebe od umiranja. I kako vi želite da nastavite, vi želite da vam i drugi prave
društvo, otuda i vaša briga o njihovom preživljavanju.
Ali ono što vi nazivate preživljavanjem je samo preživljavanje sna. Smrt je bolja* to. Tu
postoji šansa buđenja.

P: Vi ste svesni večnosti, zato vi niste zabrinuti za preživljavanje.

M: To je drugi put okolo. Sloboda od želja je večnost. Sve vezanosti izazivaju, sadrže u sebi strah,
jer sve stvari su prolazne. A strah čini čoveka robom. Ova sloboda od vezanosti ne dolazi sa
praksom; ona je prirodna, kad osoba zna svoje pravo postojanje. LJubav ne prianja, prianjanje-
odanost nije ljubav.
195
P: Dakle, ne postoji put zadobijanja nevezanosti?

M: Nema ničega da se dobije. Napustite sva zamišanja i spoznajte sebe onakvim kakvi ste. Samo-
spoznaja, realizacija je nevezanost. Sva kukanja, žudnje, su zbog osećaja suvišnosti, nedovoljnosti.
Kada vi spoznate da vi ne oskudevate u ničemu, da sve što postoji ste vi i da je sve vaše,
želja prestaje.

P: Da bi spoznao sebe da li moram praktikovati svesnost?

M: Nema ništa da se praktikuje. Znajte sebe, budite ono što ste vi u suštini. Da bi bili svoji, ono što
ste, prestanite da zamišljate o sebi da ste vo ili ono, u svetovno- socijalnom smislu. Samo budite.
Dopustite da se vaša istinska priroda pojavi.
Nemojte uznemiravati svoj um sa traganjem.

P: Potrajaće mnogo vremena, ako ja samo čekam na samo-realizaciju.

M: Šta vi morate da čekate, kad je to već tu i sada? Vi samo morate da gledate i vidite. Gledajte
sebe i vaše sopstveno postojanje. Vi znate da vi jeste, i to vam se dopada. Napustite sva
razmišljanja, to je sve.
Nemojte se pouzdati u vreme. Vreme je smrt. Ko čeka - umire. Život je samo sada. Nemojte
mi govoriti o prošlosti i budućnosti - oni postoje samo u vašem umu.

P: Vi ćete takođe umreti.

M: Ja sam već mrtav. Fizička smrt ne čini nikakavu razliku, nesporazum u Mom slučaju. Ja sam
bezvremeno biće, postojanje. Ja sam oslobođen straha i želje, jer se ja ne sećam prošlosti, ili da
zamišljam budućnost. Tamo gde ne postoje imena i oblici, kako može biti želje i straha?
Sa beželjnošću dolazi bezvremenost.
Ja sam siguran, jer ono što nije, ne može dotaći ono što jeste. Vi se osećate nesigurno, jer vi
zamišljate opasnost. Naravno, vaše telo kao takvo je kompleks, složeno, i ranjivo i treba zaštitu. Ali
ne vi!!! Jednom kada spoznate vaše sopstveno nesavladivo biće, vi ćete biti u miru.

P: Kako mogu da nađem mir, kad svet pati?

M: Svet pati zbog vrlo opravdanih razloga. Ako vi želite da pomognete svetu, vi morate biti iznad
potrebe za pomoć. Tada će svo vaše činjenje i nečinjenje pomoći svetu najefikasnije.

P: Kako može nedelovanje biti od koristi tamo gde je akcija potrebna.

M: Gde je delovanje potrebno, ono se dešava. Čovek nije akter. njegovo je da bude svestan šta se
dešava. njegovo samo prisustvo je delovanje, akcija.
Prozor je odsustvo zida i on daje vazduh i svetlost zato što je prazan. Budite ispražnjeni od
svakog mentalnog sadržaja, od svih zamišljanja i napora, i samo otsustvo prepreka, smetnji, će
prouzrokovati da Realnost, Istina, jurne unutra.
Ako vi stvarno hoćete da pomognete osobi, držite se podalje!
Ako ste vi emocionalno angažovani, posvećeni, za pomaganje, vi ćete propustiti da
pomognete. Vi možete biti vrlo zauzeti i biti vrlo zadovoljni sa vašom milosrdnom prirodom, ali
malo će biti urađeno. Čovek je stvarno pomognut, kada on više zadugo dalje nije u potrebi da mu se
pomogne. Sve ostalo je samo uzaludnost.

196
P: Nema dovoljno vremena da se čeka na pomoć da se desi. Osoba mora nešto da uradi.

M: Na svaki način radite! Ali ono što vi možete uraditi je ograničeno; Sopstvo je jedino
neograničeno.
Dajte neograničeno od vašeg Sopstva, Sebe. Sve ostalo vi možete dati samo u maloj
količini, meri.
Samo vi, vaše Sopstvo ste nemerljivi.
Pomagati je u samoj vašoj prirodi, to je sama vaša priroda.
Čak i kad vi jedete i pijete vi pomažete svom telu. Za sebe, svoje Sopstvo, vi ne trebate
ništa. Vi ste čisto davanje, bespočetno, beskrajno, nepresušno.
Kada vidite žalost i patnju, budite sa tim. Ne jurite u aktivnost.
Niti učenje, niti delovanje, ne mogu uistinu pomoći. Biti sa žalošću, razgolititi je, rasvetliti
njene korene - pomažući da se razume, razotkrije - isitnska je pomoć.

P: Moja smrt se približava.

M: Vaše je telo kratkog veka, ali vi ne. Vreme i prostor su samo u umu. Vi niste ograničeni, u
kavezu. Samo razumite sebe - to Ono samo po sebi je Večnost.

56. KAD SVESNOST USKRSAVA, SVET SE RAĐA

Pitalac: Kada jedan običan čovek umre, šta se dešava sa njim?

Maharaxa: Dešava se ono što odgovara njegovom Verovanju. Ako je život pre smrti samo
imaginacija, zamišljanje, san, tako će biti i život posle smrti. San se nastavlja.

P: A šta je sa mudracem, gnanijem?

M: Mudrac, svetac, ne umire, jer On nikad nije ni rođen.

P: Ali On se pojavljuje drugima kao biće.

M: Ali ne i sebi samom. U sebi On je oslobođen od stvari - fizički i mentalno.

P: Ipak, Vi morate znati stanje čoveka koji je umro. Konačno i Vaših sopstvenih prošlih života.

M: Dok nisam sreo Mog Gurua, Ja sam znao toliko mnogo stvari. Sada Ja ne znam ništa, jer svo
znanje je samo u snu i nije vredno. Ja znam Sebe i ne nalazim u Meni ni život ni smrt, samo čisto
postojanje, bit - ne osećaj da sam ovo ili ono, već samo postojanje, sopstvo.
Ali u trenutku kada um privlači svoje skladište memorije, sećanja, počinje da zamišlja, da se
seća, on puni prostor sa objektima, predmetima, i vremenom sa događajima, slučajevima.
Kako Ja ne zman čak ni ovo rođenje, kako Ja mogu da znam prošla rođenja? Um je taj koji
je stalno u pokretu, i vidi da se sve kreće, i stvara vreme i brige o prošlosti i budućnosti. Sav
univerzum je uljuljkan, plovi, u svesnosti, moha tattva, koji se poijavljuje, rađa, kada postoji
savršeni red i harmonija, skladnost - moha sattva.
Kako su svi talasi u okeanu, tako su sve stvari, pojave, fizičke i mentalne u svesnosti,
duhovnoj. Zato je svesnost, duhovna, sama po sebi najvažnija, najbitnija, a ne njen sadržaj. Udubite
se i proširite vašu duhovnu svesnost o sebi, svom sopstvu, i svi blagoslovi će slediti, doći. Vi ne
treba da tragate ni za čim, sve će vam doći najprirodnije i bez napora.
197
 Pet čula i četiri funkcje uma: sećanje, mišljenje, razumevanje i ličnost - individualnost; pet
elemenata _ zemlja, voda, vatra, vazduh i eter; dva aspekta, vida stvaranja: kreacije: materija i duh;
svi su sadržani u svesnosti, duhovnoj.

P: A ipak vi morate verovati da ste morali živeti ranije.

M: Svete knjige to kažu, ali Ja ne znam ništa o tome. Ja znam sebe ono što sam; kako sam se
pojavio ili kako ću se pojaviti nije u Mom iskustvu. Nije da se Ja ne sećam. Ustvari i nema ničega
da se sećam, čega bi se trebalo sećati. Reinkarnacija zahteva, sadrži u sebi, reinkarniranje sebe. Ne
postoji takva stvar. Gomila, šuma sećanja i nada, zvano "ja" zamišlja sebe da postoji večno, trajno, i
stvara vreme da prilagodi svoju lažnu večnost; biti - postojati ne zahteva ni prošlost ni budućnost.
Svo iskustvo je rođeno iz imaginacije, zamišljanja; Ja ne zamišljam, tako da se ni rođenje, ni smrt
ne dešavaju Meni. Samo onima koji misle o sebi da su rođeni, dolazi razmišljanje o ponovnom
rođenju. Vi ste Me optužili da sam bio rođen - Ja se pravdam da nisam kriv!
Sve postoji u svesnosti, duhovnoj, a duhovna svesnost niti umire, niti se ponovo rađa, to je
sama nepromenjiva realnost, Istina.
Ceo Univerzum iskustva se rađa sa telom i sa telom i umire. On ima svoj početak i kraj u
svesnosti, duhovnoj, dok duhovna svesnost ne zna ni za početak, ni za kraj. Ako razmislite o tome
pažljivo, i zadržite se na tome, analizirate se duže vreme, vi ćete doći do spoznaje svetlosti duhovne
svesti u svoj njenoj jasnoći, blještavosti, i svet će postepeno da se gubi iz vaše vizije. To je kao
gledanje u gorući komad tamjana; vi vidite u početku komad tamjana i dim; kada vi primetite,
zapazite, vatrenu tačku, žišku; vi shvatate da ona ima moć da proguta planine takvih komada
tamjana i ispuni univerzum dimom.
Vanvremeno Sopstvo ostvaruje, manifestuje sebe bez iscrpljivanja svog beskonačnog
potencijala, mogućnosti.
U komadu tamjana jednostavno je komad tela, a dim je um. Sve dotle dok je um zauzet sa
svojim izopačenostima, trivijalnostima, one ne primećuje, ne opaža, svoj sopstveni izvor. Guru
dolazi i okreće vašu pažnju ka iskri, biti, unutra. Po samoj svojoj prirodi, um je okrenut
spoljašnjem; on uvek teži da traga za izvorom stvari među stvarima samim; na neki način početak
novog života je okretanje uma ka izvoru unutra.
Duhovna svesnost zauzima mesto materijalnoj svesnosti; u meterijalnoj svesnosti postoji
"ja", koje je svesno, dok je duhovna svesnost nedeljiva, jedinstvena; duhovna svesnost je svesna
sebe same.
"Ja jesam" je misao, dok duhovna svesnost nije misao: ne postoji "ja sam svestan, duhovno"
u duhovnoj stvarnosti.
Svesnost, mentalno-materijalna je atribut, kvalitet, dok duhovna svesnost nije.; neko može
biti svestan duhovno da je svestan mentalno, ali ne može biti svestan mentalno da je svestan
duhovno.
Bog je sveukupnost svesnosti mentalne, ali duhovna svesnost je iznad svega - postojanje i
nepostojanje.

P: Ja sam počeo sa pitanjem o stanju čoveka posle smrti. Kada je njegovo telo uništeno, šta se
dešava sa njeogovom mentalnom svesti? Da li on nosi svoja čula vida, sluha, itd, sa sobom ili ih on
ostavlja? I, kako on gubi svoja čula, šta se dešava sa njegovom mentalnom svesti?

M: Čula su samo način opažanja. Kad grubi načini opažanja iščeznu, finija stanja mentalne
svesnosti se pojavljuju.

P: Postoji li prelaz ka duhovnoj svesnosti posle smrti?

198
M: Ne može biti prelaza od mentalne svesnosti ka duhovnoj, jer duhovna svesnost nije oblik, forma,
mentalne svesnosti. Mentalna svesnost može da postane samo suptilnija, finija, i rafiniranija,
pročišćenija, i to je ono što se dešava posle smrti.
Kako razni prenosnici, organi, čoveka odumiru, oblici mentalne svesnosti pobuđeni njima
takođe nestaju.
P: Dok samo ne ostane nesvesno?

M: Pratite sebe dok govorite o nesvesnom kao o nečemu što dolazi i odlazi! Ko tu postoji da bude
svestan nesvesnog?
Sve dotle dok je prozor otvoren, postoji svetlost u sobi; kada je prozor zatvoren, sunce
ostaje, ali da li se vidi mrak u sobi? Postoji li takva stvar kao mrak u suncu? Ne postoji takva stvar
kao nesvesno, jer nesvesno nije ono što se doživljava. Mi izvodimo zaključak o nesvesnom kad
postoji gubitak u sećanju ili komunikacija. Ako ja prestanem da reagujem, vi ćete reći da sam Ja
nesvestan. U stvarnosti Ja mogu biti najstvarnije svestan, jedino ne mogu da komuniciram ili da se
sećam.

P: Ja sam pitao jednostavno pitanje: postoji otprilike četiri milijarde ljudi u svetu i svi su oni
osuđeni, predodređeni da umru. Kakvo će biti njihovo stanje posle smrti - ne fizički, već psiho-
logički? Da li će se njihova svesnost nastaviti? I ako hoće u kakvom obliku - formi?
Nemojte mi reći da ne pitam pravo pitanje, ili da Vi ne znate odgovor, ili da je u vašem
svetu moje pitanje besmisleno; jer u trenutku kada vi počnete govoriti o Vašem svetu i mom svetu
kao različitim i nekompletnim, neuporedivim, Vi gradite zid između nas. Bilo da mi živimo u istom
svetu ili ne Vaše iskustvo nama ne koristi.

M: Naravno da mi živimo u jednom svetu. Jedino što ga Ja vidim onakvim kakav jeste; dok vi ne.
Vi vidite sebe u svetu, dok Ja vidim svet u Meni. Za vas, vi smatrate da ste bili rođeni i da ćete
umreti, dok za Mene, svet se pojavljuje i nestaje. Naš svet je istinit, realan, ali vaš pogled,
poimanje, na njega nije. Ne postoji zid između nas, osim u onome koji ste vi stvorili.
Nema ničeg lošeg u vašim čulima, to je samo vaše zamišljanje, imaginacija, koja vas
obmanjuje. Ona skriva potpuno svet onakav kakav je on ustvari, sa onim što vi zamišljate da on
jeste - nešto što postoji neovisno od vas, a ipak blisko prati vaše nasledne ili stečene obrasce
ponašanja.
Postoje duboke suprotnosti u vašem ponašanju, koje vi ne vidite, i koji su uzrok patnji,
žalosti. Vi prianjate, držite se, za ideju da ste rođeni u svetu bola i žalosti, patnje.
Ja znam da je svet dete ljubavi, koji ima početak, rast i uspinjanje u ljubavi.
Ali ja sam čak i iznad ljubavi.

P: Ako ste Vi stvorili svet iz ljubavi, zašto je on tako pun bola?

M: Vi ste u pravu sa materijalne, mentalne tačke posmatranja. Ali vi niste telo. Vi ste ogromnost,
bezmernost, i beskonačnost svesnosti. Nemojte prihvatati ono što nije istina i vi ćete videti stvari
onako kako ih Ja vidim.
Bol i zadovoljstvo, dobro i loše, ispravno i pogrešno; to su relativni pojmovi, izrazi, i ne
mogu se smatrati apsolutnim, konačnim. Oni su ograničeni i privremeni.

P: U budisitičkoj tradiciji smatra se da je Nirvani, jedan posvećeni Budha, ostvario oslobođenje od

Univerzuma. On može da zna i da doživi, iskusi, sve što postoji. On može da interveniše, da
upravlja prirodom, sa nizom uzroka, menja sekvence, nizove, događaja, čak i da ukine, odveže,
prošlost. Svet je i dalje sa njim, ali je On slobodan od njega, u njemu.

199
M: Taj, koga vi opisujete je Bog. Naravno, tamo gde postoji Univerzum, tamo će takođe biti i
njegov duplikat, koji je Bog. Ali, Ja sam iznad oboje, i Univerzuma i Boga!
Postojalo je kraljevstvo u potrazi za kraljem. Našli su pravog čoveka i postavili ga za kralja.
On se ni na koji način nije promenio. njemu je samo data titula, prava i dužnost kralja. njegova
priroda nije dirnuta, samo njegove akcije.
Slično, kod prosvetljenog čoveka; sadržaj njegove svesti trpi, podvrgnut je radikalnoj
promeni. Ali, ona, svest, nije dovedena u pitanje. Ona je nepromenjiva.

P: Nepromenjivo ne može biti svesno. Svesnost je uvek od promene, promenljiva. Nepromenjivo ne

ostavlja ni traga u svesnosti.

M: Da i ne. Papir nije pisanje. Ipak, on nosi pisanje. Mastilo nije poruka, niti je čitaočev um poruka
- ali oni svi čine poruku mogućom.

P: Da li se materijalna svesnost spušta dole iz Realnosti, Isitne, ili je to atribut, kvalitet materije?

M: Materijalna svesnost kao takva je suptilan, profinjen, duplikat materije.

Upravo kao što su inercija, tamas, i energija, rađas, kvaliteti, atributi, materije, tako se i
sklad, harmonija, sattva, manifestuje kao svesnost.
Vi je možete shvatiti kao način, oblik, vrlo fine, suptilne energije.
Bilo kad i magde da se materija organizuje, formira, u suptiln organizam, svesnost se
pojavljuje spontano, prirodno. Sa destrukcijom organizma, mentalna svesnost iščezava.

P: Šta onda preživljava?

M: Ono, čiji su materija i svesnost samo apsketi, vidovi, koji se niti rađa, niti umire.

P: Ako je to iznad materije i svesti, kako to može biti spoznato, doživljeno?

M: To može biti spoznato po svojim efektima i na materiju i na svest. Očekujte ga u lepoti i u

blažnestvu. Ali vi nećete razumeti niti telo niti svesnost, sve dok vi ne odete iznad oboje.

P: Molim vas, recite nam pošteno, iskreno, da li ste Vi svesni ili nesvesni?

M: Prosvećeni, Gnani, nije ni jedno ni drugo. Ali u njegovoj posvećenosti, gnana, sve je sadržano.
Duhovna svesnost, probuđenost, sadrži svako iskustvo. Ali onaj ko je duhovno probuđen, je
iznad svakog iskustva. On je i iznad probuđenosti same.

P: Postoji pozadina, poreklo, iskustva, nazovite to materijom. Postoji iskusivač, iskušenik,

nazovimo ga umom. Šta čini most između uma i materije?

M: Sama praznina, jaz, između je most. Ono, što s jednog kraja izgleda kao materija, a sa drgog kao
um, je samo po sebi most. Nemojte odvajati realnost na um i telo i neće biti potrebe za mostovima.
Svesnost uskrsava, svet se rađa. Kada vi razmatrate, uzimate u obzir mudrost i lepotu sveta,
vi to nazivate Bog. Spoznajte izvor svega toga, koji je u vama samima, i vi ćete pronaći odgovor na
sva vaša pitanja, odgovori će biti već dati automatski.

P: Posmatrač i viđeno, da li su oni jedno ili dvoje?

M: Postoji samo viđenje; oboje, i posmatrač i posmatrano su sadržani u njemu. Nemojte stvarati
razlike tamo gde ih nema.
200
P: Ja sam počeo sa pitanjem o čoveku koji je umro. Vi ste rekli da će se njegova iskustva uobličiti,
oformiti, saglasno njegovim očekivanjima i verovanjima.

M: Pre nego što ste rođeni, vi ste planirali, očekivali da živite po planu, koji ste sebi postavili. Vaša
sopstvena volja je bila kičma, oslonac, vaše sudbine.

P: Svakako, karma je intervenisala.

M: Karma uobličava okolnosti, prilike, ponašanja su vaša sopstvena. Konačno, u suštini, vaš
karakter uobličava vaš život, a samo vi možete da oformite vaš karakter.

P: Kako osoba stvara svoj karakter?

M: Sa uviđanjem onakvog kakav zaista jeste, i biti isreno žalostan. Integralno, sjedinjeno, viđenje -
osećanje, može da učini čuda. To je isto kao livenje lika od bronze; sam metal, ili sama vatra neće
pomoći; niti će kalup biti od ikakve koristi; vi morate pomešati oboje; rastopiti metal u vatri i izliti
ga u kalup.

57. IZNAD UMA NEMA PATNJE

Pitalac: Ja vidim da Vi boravite u kući vašeg sina čekajući da ručak bude serviran. Pitam se da li je
sadržaj Vaše svesti sličan mom, ili delimično različit, ili potpuno različit. Da li ste Vi gladni i žedni
kao što sam i ja, čekajući jako nestrpljivo da jelo bude sevirano, ili ste Vi u jednom potpuno
drugačijem stanju uma?

Maharaxa: Nema mnogo razlika površinski gledano, ali je vrlo mnogo razlika u dubini, unutra. Vi
znate sebe, jedino preko čula i uma. Vi smatrate da ste ono što oni sugerišu; nemajući direktnu
spoznaju o sebi, vi imate samo ideje, sve mediokritetske, osrednje, drugorazredne, po čuvenju. Bilo
šta da Vi mislite, vi ste to i smatrate to istinom; navika, zamišljanja sebe kao mogućeg za opisivanje
i primećivanje je vrlo jaka u vama.
Ja vidim kao što i vi vidite, kušam kao što i vi probate, jedem kao i vi. Takođe i Ja osećam
žeđ i glad i očekujem da se Moja hrana servira na vreme. Kada sam bolestan, ili gladujem, moje
telo i um slabe. Sve ovo Ja opažam sasvim jasno, ali na neki način Ja nisam u tome, osećam kao da
plovim, plutam, iznad toga, daleko, povučeno, i nedodirnuto, nevezano.
Postoji udaljenost i nevezanost isto kao što postoji žeđ i glad; takođe postoje duhovna
svesnost, osećaj ogromne udaljenosti, kao da su telo i um i sve što im se dešava, negde daleko izvan
horizonta.
Ja sam kao filsmko platno, ekran - jasno i prazno - slike prolaze preko njega i nestaju,
ostavljajući ga isto tako jasnim i praznim kao pre toga. Ni na koji način platno, ekran nije uticalo na
slike, niti su slike ni na koji način uticale na platno. Platno prima, zadržava i reflektuje slike, i ne
menja ih. Ono nema ništa da čini sa odvijanjem, prikazivanjem filmova. Oni su onakvi kakvi su,
tumori, koreni, sudbine, prarabdha, ali ne Moje sudbine; sudbine ljudi na ekranu, filmskom platnu.

P: Ne mislite da kažete da ljudi u slici imaju sudbine! Oni pripadaju priči, laži, priča nije njihova.

M: A šta je sa vama? Da li vi uobličavate, oformljujete vaš život, ili ste uobličeni njime?

201
P: Da, Vi ste u pravu!! Životna priča odvija se samo po sebi u kojoj sam ja jedan od učesnika,
aktera. Ja nemam postojanje van nje, van toga, kao što ni ona nema postojanje bez mene. Ja sam
samo karakter, a ne persona.

M: Karakter će postati persona, kad on počne da oformljuje, uobličava svoj život umesto da ga
prihvata onakvog kav dolazi; i da identifikuje sebe sa njim.

P: Kada vam je postavio pitanje, šta se tačno desi?

M: I pitanje i odgovor - oba se pojavljuju na platnu, ekranu. Usne se pokreću, telo govori i ponovo
je ekran, platno, čist i prazan.

P: Kad Vi kažete: jasan, čist i prazan, šta pod tim mislite?

M: Ja mislim: oslobođen sveg sadržaja. Za mene samog Ja nisam ni primetan, vidljiv, niti shvatljiv;
ne postoji ništa na šta Ja mogu ukazati i reći: ovo sam Ja". Vi identifikujete sebe tako lako sa
svačim, sa bilo čim; Ja to za sebe uviđam kao nemoguće. Osećanje: "Ja nisam ovo ili ono, niti je
bilo šta moje", je toliko jako u Meni da čim se stvar ili misao pojave, odmah tu dolazi osećaj "ovo
Ja nisam".

P: Da li mislite da kažete da Vi fgubite vreme ponavljajući: "ovo ja nisam, ovo ja nisam"!?

M: Naravno da ne. Ja sam to samo verbalizovao radi vas.Uz pomoć Milosti Moga Gurua, Ja sam
spoznao jednom i zauvek, da Ja nisam ni objekat ni subjekat i nemam potrebe da podsećm sebe
neprestano.

P: Vrlo mi je teško da shvatim tačno šta Vi zapravo mislite kad govorite da Vi niste ni objekat, ni
subjekat. Upravo u ovom sadašnjem trenutku, dok mi razgovaramo, nisam li ja objekat vašeg
iskustva, a Vi subjekat?

M: Pogledajte, Moj palac dodiruje Moj kažiprst. Oba dodiruju i dodirnuti su. Kada je Moja pažnja
na palcu, palac je pipak, onaj koji oseća, i kažiprst - sam neposredno. Promenite fokus,
usredsređenost pažnje, i odnos je obrnut. Ja sam spoznao da nekako, na neki način, sa promenom
fokusa, centra pažnje, Ja postajem sama stvar koju gledam i doživljavam, iskušavam vrstu svesnosti
koju ona ima; postajem unutrašnji svedok stvari. Ja nazivam ovu spsobnost ulaska u druge tačke
svesnosti - ljubav; vi možete tome dati bilo koje ime vi volite. LJubav kaže: "JA SAM SVE" .
Mudrost kaže: "Ja sam ništa". Između ovo dvoje Moj život plovi. Zato, u svakom trenutku i svakoj
tački prostora, Ja mogu biti i jedno i drugo, i subjekat i objekat iskustva. Ja to objašnjavam,
izražavam, govoreći da sam ja oboje, i ništa i iznad i jednog i drugog.

P: Vi činite sva ova neobična tvrđenja o Sebi. Šta je to što Vas navodi da to kažete? Šta Vi mislite
kad kažete da ste iznad vremena i prostora?

M: Vi pitate, a odgovor dolazi. Ja posmatram Sebe - gledam odgovor i ne vidim suprotnost. Meni je
jasno da vam govorim Istinu. To je sve vrlo jednostavno. Jedino Mi morate verovati da Ja mislim
ono što govorim, da sam sasvim ozbiljan. Kao što sam vam već rekao, Moj Guru mi je pokazao
Moju istinsku prirodu - i istinsku prirodu sveta. Ja sam spoznao da sam Ja jedno sa svetom, a ipak
iznad njega, da sam slobodan od svih želja i strahova. Ja nisam pomišljao da Ja trebam da budem
slobodan, Ja sam zatekao, našao, sebe slobodnim - neočekivano, bez i najmanjeg napora.
Ova sloboda od želje i straha ostala je sa mnom od tada. Još jednom stvar sam primetio, a to
je bilo da nemam potrebe da činim napor; dela prate misli bez odlaganja i otpora. Takođe sam
202
uvideo, spoznao: misli postaju samo-ispunjujuće, samo-ostvarujuće; stvari dolaze na mesto, kako
treba, glatko, nežno, i ispravno.
Glavna promena je bila u umu; on je postao nepokretan, smiren, i tih, brzo je reagovao,
odgovarao, ali ne neprekidno u odgovaranju. Način života je postao spontan, realno, istinito je
postalo prirodno, a prirodno realno. A iznad svega, beskonačna naklonost, simpatija, ljubav, mrak i
smirenost, zračenje na sve strane, grljenje svega, pravljenje svega interesantnim i prekrasnim,
značajnim i povoljnim.

P: Rečeno nam je da se razne Jogijske moći javljaju spontano, prirodno, u čoveku koji je ostvario
svoje sopstveno istinsko biće, postojanje. Kakavo je vaše iskustvo u tim stvarima?

M: Čovekovo peto-delno telo: fizičko, energetsko, mentalno, kauzalno i duhovno, ima potencijal
moći iznad naših najfantastičnijih snova.
Ne samo da je ceo Univerzum reflektovan, sadržan u čoveku, već takođe moć upravljanja
Unoiverzumom čeka da bude korišćena od čoveka.
Mudar čovek nije uznemiren, željan, da koristi te moći, izuzev kad situacija zahteva da se
upotrebe. On smatra da su sposobnosti i veštine ljudske personalnosti, ličnosti, sasvim adekvatne,
dovoljne za poslove svakodnevnog življenja.
Neke od moći mogu da budu razvijene specijalnim treningom, ali čovek koji se razmeće
ovakvim moćima je uvek u ropstvu.
Mudar čovek ne smatra ništa kao svoje sopstveno.
Kada se u neko vreme i na nekom mestu neko čudo pripiše nekom čoveku, on neće
uspostaviti neku uzročnu vezu između događaja i ljudi, niti će dozvoliti bilo kakve zaključke da se
iz toga izvedu.
Sve se desilo kako se desilo, jer je moralo da se desi, sve se dešava kako se desi, jer je
Univerzum onakav kakav jeste.

P: Univerzum ne izgleda srećno mesto da se u njemu živi. Zašto je tu takomnogo patnje?

M: Bol je fizički; patnja je mentalna. Iznad uma nema patnje. Bol je samo signal, znak, da je telo u
opasnosti i zahteva pažnju.
Slično, patnja nas upozorava na to da je struktura memorija, sećanja, i navika, koju mi
nazivamo ličnošću, personom, vyakti, preplašena, ugrožena, gubitkom ili promenom.
Bol je bitan za preživljavanje tela, ali niko vas ne prisiljava da patite. Patnja je zbog
isključivog vezivanja, prianjanja, ili odbacivanja, opiranja, ona je znak naše nevoljnosti da
nastavimo, da plovimo životom.
Kako je zdrav, prirodan, život oslobođen bola, tako je i svetački život oslobođen patnje.

P: Niko ne pati više od svetaca.

M: Da li su vam to oni rekli, ili vi to kažete iz svog sopstvenog iskustva?

Suština svetačtva je potpuno prihvatanje sadašnjeg trenutka, sklada sa stvarima
onakvim kakve se dešavaju.
Svetac ne želi da stvari budu različite od onog kakave su; razmatrajući sve faktore on zna da
da su one neizbežne.
On je u prijateljstvu sa neizbežnim i zato ne pati. Bol on može da zna, ali ga on ne lomi.
Ako može, On čini neophodno da uspostavi ponovo izgubljenu ravnotežu - ili on dopušta da stvari
udu svojim tokom.

M: Pa šta? Šta on dobija ako nastavi da živi, i šta gubi ako umre; ono što nikad nije rođeno ne može
da umre. To sve zavisi od toga šta on smatra da je za sebe.
203
P: Zamislite da se vi smrtno razbolite. Ne biste li vi žalili i bili povređeni?

M: Ali ja sam već mrtav ili bilje, niti živ-niti mrtav. Vi vidite moje telo, koje se ponaša na uobičajen
način i izvodute vaše sopstvene zaključke.
Vi nećete priznati, dopustiti, da vaši zaključci ne ograničavaju, vezuju, nikog drugog do
samo vas. Potrudite se da vidite da je slika koju vi vidite o Meni potpuno pogrešna. Vaša slika o
vama samima je takođe pogrešna, ali to je vaš problem. Ali vi nemate potrebe da stvarate probleme
za Mene, a onda da Me molite da ih rešim. Ja niti stvaram probleme - niti ih rešavam.

58. SAVRŠENSTVO, SUDBINA SVIH

Pitalac: Kad vas upitaju o sredstvima, načinima, za samo-ostvarenje, Vi nedvosmisleno naglašavate

važnost boravljenja uma na osećaju, smislu "JA JESAM". Gde je tu uzročni faktor? Zašto bi ova
posebna misao rezultirala u samo-ostvarenje. Kako kontemplacija na: "JA JESAM" utiče na mene?

Maharaxa: Sama činjenica posmatranja, opažanja, menja, prepravlja, posmatrača i posmatrano.

Posle svega, ono što sprečava, sagledavanje naše istinske prirode jeste slabost i tupost, neosetljivost
uma i njegove tencencije, naklonosti da prskoče, ne zapaze suptilno, prefinjeno, i usredsređuje se
samo na grubo. Kada vi pratire Moj savet i pokušavate da zadržite vaš um samo na pojmu: "JA
JESAM", vi postajete potpuno svesni vašega uma i njegovih ludorija, fantazija. Duhovna svesnost,
budući da je lucidna, mudra skladnost, harmonija - sattva u delovanju, rastapa tupost i smiruje
uznemirenost uma i nežno, ali neprestano, neumoljivo menja njegovu samu supstancu, suštinu. Ta
promena ne mora biti spektakularna; ona može teško da se primeti; međutim to je duboki i temeljni
pomak iz mraka ka svetlosti, iz nemarnosti ka duhovnoj probuđenosti, svesnosti.

P: Mora li to biti: "JA JESAM" formula? Da li bi neka druga rečenica odgovrala? Ako bi se ja
koncetrisao na: "STO JE OVDE", ne bi li to služilo istoj svrsi?

M: Kao iskustvo u koncentraciji - da. Ali to vas ne bi odvelo dalje od ideje stola. Vi niste
zainteresovani za stolove, vi hoćete da znate sebe. Radi toga držite pažnju svesnosti neprestano
usmerenu na jedini ključ, rešenje, koje imate, vašu sigurnost, izvesnost, postojanja. Budite s tim,
igrajte se s tim, razmišljajte o tome, kopajte, tragajte duboko u tome, sve dok se ljuštura, kora,
neznanja ne probije i vi se ne probijete u carstvo Realnosti, Istine.

P: Postoji li neka uzročna veza između moje usredsređenosti na: "JA JESAM" i pucanja ljušture
neznanja?

M: Potreba, težnja, za pronalaženjem sebe je znak da ste vi postali spremni. Impuls, poticaj, uvek
dolazi iznutra. Dok vreme nije sazrelo, vi nećete imati niti želje niti snage da idete u
samoistraživanje punim srcem, iskreno.

P: Nije li Milost Gurua odgovorna, zaslužna, za želju i njeno ispunjenje? Nije li Guru svetlo lice
koje zrači i mami nas na mamac, na koji se mi hvatamo i izvlačimo izvan gliba patnje, tuge?

M: To je unutarnji Guru, Sadguru, koji vas vodi ka spoljašnjem Guruu, kao što majka odvodi svoje
dete učitelju. Verujte i slušajte svog Gurua, jer je On izaslanik, glasnik, Istinskog Sopstva.

P: Kako da nađem Gurua kome mogu da verujem?

204
M: Vaše sopstveno srce će vam reći. Nema teškoća u pronalaženju Gurua, jer je Guru u potrazi za
vama!! Guru je uvek spreman; vi niste spremni. Vi morate biti spremni da učite; ili možete sresti
svog Gurua i propustiti vašu šansu, udaljavajući se nepažnjom i tvrdoglavošću, nedokazanošću.
Uzmite Moj primer; nije bilo ničega u meni od većeg obećanja, nade, ali kad sam sreo Mog
Gurua, Ja sam slušao, verovao i bio poslušan, predan.

P: Moram li ja prvo proveriti učitelja pre nego što se potpuno predam njemu, u njegove ruke?

M: Svakakao proverite! Ali šta vi možete pronaći? Jedino kad se On pojavi vama na vašem nivou?

P: Ja ću proveravati, gledati, da li je On dosledan, da li ima harmonije, sklada, između njegovog

života i njegovog učenja.

M: Možete pronaći mnogo nesklada, pa šta?! To ništa ne dokazuje. Jedino su motivi važni. Kako
ćete vi znati njegove motive?

P: Ja bih trebao konačno očekivati da On bude čovek samokontrole, koji živi ispravan, pravdoljubiv
život.
M: Takvih ćete vi pronaći mnogo - a od nikakave koristi za vas. Guru vam može pokazati put
povratka domu svome, vašem realnom, istinskom sopstvu. Kakve to ima veze sa karakterom
persone koja se pojavljuje da je? Nije li On jasno rekao vama da On nije persona? Jedini način na
koji vi možete prosuđivati je sa promenom u vama kad ste vi u njegovom društvu. Ako vi osećate
više mira i sreće u njegovom prisustvu, ako vi razumete sebe jasnije i dublje, to znači da ste susreli
pravog čoveka.
Nemojte žuriti, ali kad jednom vi budete sigurni potpuno da treba da Mu verujete, verujte
Mu potpuno i sledite sve upute potpuno i sa potpunom verom. Ne vredi mnogo to što ste Ga vi
prihvatili za svoga Gurua i da ste samo zadovoljni sa njegovim društvom, prisustvom - mora biti
potpuna predaja, predanost, Guruu.
Satsang vas takođe može dovesti do vašeg cilja, ako je nemešovit, autentičan, i neometan.
Ali kada jednom vi nekoga prihvatite kao svog Gurua, slušajte, pamtite i budite poslušni.
Polusrdačnost, polupredanost, je ozbiljna nezgoda i uzrok velike samostvorene patnje.
Greška nikad nije Guruova; ona je uvek tupost, glupost, i nastranost nediscipline, koja stvara
pogreške.

P: Da li onda Guru napušta, ili diskvalifikuje, otpušta učenika?

M: On ne bi bio Guru, ako bi to uradio! On čeka na Svoje vreme i čeka dok se učenik, popravljen i
uzdržan, trezven, ne vrati nazad k njemu, na mnogo prijemčiviji način.

P: Šta je motiv? Zašto Guru ima toliko mnogo nevolja?

M: Motiv je patnja i okončanje patnje. On vidi da ljudi pate u njihovim snovima i On želi da ih
probudi. LJubav je netrpeljiva prema bolu i patnji. Strpljenje Gurua nema granica, i prema tome ona
ne može nikad da otkaže.
Guru nikad ne odustaje, ne izneverava.

P: Da li je moj prvi Guru takođe i poslednji, ili ja moram ići od Gurua do Gurua?

M: Celokupan Univerzum je vaš Guru. Vi učite od svega, ako ste ozbiljni, budni i inteligentni. Ako
vaš um bude jasan i vaše srce čisto, vi biste trebali da učite od svakog prolaznika. Ali ste vi
205
indolentni i nemirni, da bi se vaše unutarnje Sopstvo manifestovalo kao spoljašnji Guru i da biste
Ga vi slušali i verovali Mu.

P: Da li je Guru neizbežan?

M: To je kao da pitate: "Da li je majka neophodna?" Da biste rasli u svesnosti od jedne dimenzije
ka drugoj, vama je potrebna pomoć. Pomoć ne mora biti uvek u obliku ljudske osobe, to može biti
suptilno, prefinjeno prisustvo, ili iskra intuicije, ali pomoć mora doći. Unutarnje Sopstvo pazi i čeka
da se sinvrati svome ocu. U pravo vreme Ono aranžira sve nežno, srdačno, i delotvorno. Gde je
potreban glasonoša ili vodič, Ono šalje Gurua da učini potrebno?

P: Postoji jedna stvar koju ne mogu da shvatim. Vi govorite o unutarnjem Sopstvu, tako mudrom,
tako dobrom i tako lepom, prekrasnom, i na svaki način savršenom, a o osobi kao više o refleksiji
bez sopstvenog postojanja. S druge strane, vi imate tako mnogo problema u pomaganju personi da
ostvari sebe. Ako je persona, osoba, tako nevažna, zašto biti tako zabrinut za njenu dobrobit. Ko
brine o senci?

M: Vi ste uvedeni, rođeni u dualnosti, gde nema ničega. Postoji telo i postoji Sopstvo. Između njih
je um, u kome je Sopstvo reflektovano kao: "JA JESAM"
Zbog nedostataka, uma, njegove grubosti i uznemirenosti, rastrešenosti, nedostatka
pronicljivosti i sagledavanja, on smatra sebe da je telo, a ne Sopstvo.
Sve što je potrebno jeste da se pročisti um tako da on može da spozna svoj identitet sa
Sopstvom.
Kada um utone, stopi se u Sopstvo, telo ne pretstavlja problem. Ono postaje ono što jeste,
instrument prepoznavanja, saznavanja i akcije, alat, instrument, i izraz kreativne vatre iznutra.
Krajnja, bitna, vrednost tela je da posluži da se otkrije kosmičko telo, koje je Univerzum u svojoj
ukupnosti. Kako vi ostvarujete sebe u manifestovanju, pojavnosti, vi produžavate u otkrivanju da
ste vi oduvek nešto što niste mogli ni zamisliti.

P: Postoji li kraj u samootkrivanju, samospoznaji?

M: Kako ne postoji početak, ne postoji ni kraj. Ali ono što sam Ja otkrio sa Milošću Moga Gurua,
jeste: Ja nisam ništa na što može biti ukazano. Ja nisam ni "ovo", niti "ono". Ovo važi, stoji,
apsolutno, potpuno. *275

P: Onda, gde spada, ulazi, nikad dovršeno otkrivanje, saznavanje, beskonačno transcendirajuće
Sopstvo u nove kvalitete?

M: Sve ovo pripada carstvu manifestovanja, ispoljavanja; u samoj strukturi Univerzuma je da više
može da se ostvari samo kroz oslobođenje od nižeg.

P: Šta je niže, a šta više?

M: Gledajte na to u stanjima svesnosti. Šira i dublja svesnost je viša. Sve što živi, radi da ovekoveči
i proširi svesnost. Ovo je jedina svetovna svrha i smisao. To je sama suština Joge - večno
podizanje, povišavanje, nivoa svesnosti, otkrivanje novih dimenzija, sa njihovim svojstvima,
kvalitetima i moćima.
U tom smislu ceo Univerzum postaje škola Joge, yogakshetra.

P: Da li je savršenstvo sudbina ljudskog postojanja?

206
M: Svih živih bića - konačno. Mogućnost postaje izvesnost, neizbežnost, kad se zamisao
prosvetljenja pojavi u umu. Jednom kad živo biće čuje i shvati da je zamisao u njegovom dosegu,
mogućnostima, ono neće to nikad zaboraviti, jer je to prva, glavna, poruka iznutra. *275
To će zahtevati iskorenjivanje i sazrevanje, odrastanje, i blagovremenu pojavu milostivog
oblika, svete pojave, Gurua.

P: Dakle, sve naše zabrinutosti, sve oko čega smo zabrinuti, su otplate, dugovi uma?

M: Šta drugo? Um ide pogrešnim putem, i um se vraća domu svome. Čak i reč "u stranu" nije
adekvatna, ispravna. Um mora da zna sebe u svakom raspoloženju, stanju. Ništa nije pogreška ako
se ne ponavlja.

59. ŽELJA I STRAH SU EGOCENTRIČNA STANJA

Pitalac: Želeo bih da se ponovo vratim na pitanje zadovoljstva i bola, želje i straha. Ja razumem
strah koji je sećanje i predviđanje bola. To je bitno za očuvanje organizma i njegovog načina
življenja. Potrebe, kada se ne ispune, su bolne i njihovo očekivanje, predviđanje je puno straha; mi
smo stvarno, pravedno uplašeni od nesposobnosti da se suočimo sa našim osnovnim potrebama.
Olakšanje koje imamo kad se potreba ispuni, ili smanjenje uzmenirenosti, je uglavnom zvog
okončanja bola. Mi možemo tome dati pozitivna imena kao što su zadovoljstvo, ili radost, ili sreća,
ali u biti, stvarno, je to oslobođenje, opuštanje, od bola. To je onaj strah koji drži sve naše socijalne,
ekonomske i političke institucije.
Ono što mene zbunjuje jeste da mi crpimo, izvlačimo zadovoljstvo iz stvari i stanja uma,
koji nema ništa zajedničko da čini sa preživljavanjem, opstankom. Suprotno, s druge strane, naša
zadovoljstva su obično destruktivna, rušilačka. Ona oštećuju, povređuju ili uništavaju objekat,
instrument, oruđe, a takođe i subjekat zadovoljstva. Drugačije, inače, zadoivoljstvo i jurenje
zadovoljstva ne bi bilo problem. Ovo me dovodi do suštine moga pitanja: zašto je zadovoljstvo
destruktivno? Zašto je, uprkos svojoj destruktivnosti, poželjno?
Mogu da dodam, da nisam imao na umu zadovoljstveno-bolni obrazac ponašanja, na koji
nas priroda primorava da idemo, kao njenim putem. Mislio sam na zadovovoljstva koje je čovek
izmislio, oba i čulna i suptilna, prefinjena, rangiranim od grubih, kao prejedanje, sve do
najrafiniranijih najprefinjenijih.
Prijemčivost posvećenika za zadovoljstvo, po bilo koju cenu, je tako univerzalno, sveopšte,
da mora postojati nešto značajno, važno, u osnovi toga.
Naravno, ne mora svaka čovekova aktivnost biti usmerena na korist i projektovana da se
ostvari potreba, zadovoljstvo. Igra, na primer, je prirodna i čovek je najveselije, najrazigranije
stvorenje u postojanju. Igra ispunjava potrebu za samootkrivenjem i samorazvojem. Ali čak i u
svojoj igri, čovek postaje destruktivne prirode, prema drugima i sebi samom.

Maharaxa: Ukratko, vi ne prigovarate, vi ne zamerate, zadovoljstvu, već samo njegovoj ceni u bolu
i patnji.

P: Ako je realnost, istinitost, sama po sebi blaženstvo na neki način, mora biti povezano sa njom.

M: Nemojmo nastavljati, produžavati sa verbalnom logikom. Blaženstvo realnosti, istine ne

isključuje patnju. Pored toga, vi poznajete samo zadovoljstvo, a ne blaženstvo čistog postojanja.
Zato hajdemo da proučimo zadovoljstvo na njegovom sopstvenom nivou.

207
 Ako vi posmatrate sebe u momentima vašeg zadovoljstva ili vašeg bola, vi ćete
nedvosmisleno, sigurno, uvideti da nije stvar, predmet zadovoljstva, sama po sebi ta, koja je
prijatna ili bolna, već situacija, okolnost u kojoj je ona deo.
Zadovoljstvo postoji, leži, u odnosu između uživaoca i uživanog. A suština toga je
prihvatanje.
Makakva bi mogla da bude situacija, okolnost, ako je ona prihvatljiva, ona je prijatna,
prihvaćena. Ako nije prihvatljiva, onda je ona bolna. Šta je čini prihvatljivom nije važno; uzrok
može biti fizički ili psihički, ili nepredviđen, nepoznat; prihvatanje je odlučujući faktor.
Suprotno, patnja je prisutna zbog neprihvatanja.

P: Bol nije prihvatljiv.

M: Zašto da ne!? Da li ste nekad pokušali? Pokušajte i vi ćete otkriti u bolu radost koju
zadovoljstvo ne može doneti, preneti, iz prostog razloga što vas prihvatanje bola dovodi, odvodi
mnogo dublje nego što to može zadovoljstvo.
Personalno Sopstvo po svojoj stalnoj suštinskoj prirodi je neprestano u potrazi za
zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Završetak ovog obrasca, načina, je završetak Sopstva,
personalnog. Završetak ovog personalnog Sopstva sa njegovim željama i strahovima osposobljava
vas da se vratite vašoj istinskoj, realnoj prirodi, izvoru svih sreća i mira. Večita, stalna, želja za
zadovoljstvom je odraz, refleksija, bezvremene harmonije iznutra.
Jasna je činjenica da osoba postaje samo-svesna samo kad je uhvaćena u sukob između
zadovoljstva i bola, koji zahteva izbor i odluku. To je onaj sukob između želje i straha koji
prouzrokuje ljutnju, gnev, koji je veliki uništitelj zdravlja u životu.
Kada je bol prihvaćen onakav kakav jeste, kao lekcija i opomena, upozorenje, i duboko
ispitana i spoznata, odvojenost između zadovoljstva se ruši, kida; oboje: i bol i zadovoljstvo postaju
iskustvo - bolno kad je neprihvaćeno, radosno kad je prihvaćeno.

P: Da li vi savetujete da se izbegava zadovoljstvo, a da se sledi bol?

M: Ne, niti tragati za zadovoljstvom, niti izbegavati bol. Prihvatite oboje kako oni dođu, uživajte u
oboma, i bolu i zadovoljstvu, dok oni traju, pustite ih da odu kako oni moraju

P: Kako ja mogu stvarno, eventualno, uživati u bolu? Fizički bol zove na uzbunu, akciju.

M: Naravno, i tako isto čini i mentalni bol, patnja. Blaženstvo je u duhovnoj svesnosti toga, a ne u
zaziranju ili na bilo koji drugi način odbijanju, okretanju od toga. Sva sreća dolazi od duhovne
svesnosti. Što smo više duhovno svesniji, to je naša radost dublja, veća. Prihvatanje bola,
neopiranje, nesuprotstavljanje, hrabrost i izdržljivost - ovo stvara duboke i večite izvore istinske,
realne sreće, istinskog blaženstva.

P: Zašto bi bol bio efikasniji od zadovoljstva?

M: Zadovoljstvo je lako prihvatljivo dok se sve sile sopstva, personalno, opiru bolu. Kako je
prihvatanje bola negiranje, poricanje personalnog Sopstva, sebe, a ono personalno Sopstvo stoji na
putu istinske sreće, dobrovoljno, svesrdno prohvatanje bola oslobađa izvore sreće.

P: Da li prihvatanje mentalne patnje deluje na isti način?

M: Stanje bola se lako dovodi u fokus, centar, duhovne svesnosti. Sa patnjom to nije tako
jednostavno. Fokusirati, usredsrediti patnju nije dovoljno, jer je mentalni život, kako ga mi znamo,
jedan kontinuirani tok patnje. Dosegnuti dublje nivoe, naslage, patnje, znači ići u njene korene i
208
otkriti njenu podzemnu, nesvesnu, mrežu, gde su strah i želja blisko povezane, prepletene i tokovi
životne energije se suprotstavljaju, protive se, ometaju i uništavaju se međusobno.

P: Kako ja mogu da ispravim, promenim, zamršenost koja je potpuno ispod nivoa moje svesnosti?

M: Sa bivanjem, življenjem sa vama samima, sa "JA JESAM", sa posmatranjem sebe u

svakodnevnom životu, sa svesnim, budnim interesovanjem, sa namerom da razumete više nego da
sudite, sa punim prihvatanjem svega onog što može da se desi, iskrsne, jer to postoji tamo, vi
ohrabrujete dubinu da dođe do površine i obogati, oplemeni vaš život i svesnost sa njenim
zarobljenim energijama.
Ovo je veličanstven rad duhovne svesnosti; ona otklanja prepreke i oslobađa energije sa
razumevanjem prirode života uma.
Inteligencija je kapija ka slobodi, a budna pažnja je majka inteligencije.

P: Još jedno piotanje. Zašto se zadovoljstvo završava u bolu?

M: Sve ima početak i kraj, a isto tako i zadovoljstvo. Nemojte predviđati i nemojte žaliti i neće biti
bola. Memorija i imaginacija su uzrok patnji.
Naravno, bol posle zadovoljstva može da bude zbog zloupotrebe tela ili uma. Telo zna svoje
kapacitete, ali um ne zna. njegovi apetiti, želje, su bezbrojni i neograničeni. Posmatrajte vaš um sa
velikom marljivošću; jer tu leže vaše ograde, zatvor, i takođe ključ ka slobodi.

P: Moje pitanje nije još potpuno odgovoreno. Zašto su ljudska zadovoljstva destruktivna? Zašto
čovek nalazi toliko mnogo zadovoljstva u destrukciji, uništavanju? Životna briga, obaveza, leži,
počiva u zaštiti, održavanju, ovekovečenju i ekspanziji samoga sebe. U ovome on je vođen bolom i
zadovoljstvom. Na kojoj tački on postaje destruktivan?

M: Kada um preuzme vlast, preovlada, sećanja i očekivanja, on preteruje, on iskrivljuje, on se ne

obazire, previđa. Prošlost se projektuje u budućnost, a budućnost izdaje, zavodi očekivanja. Čulni
organi i organi akcije su stimulisani iznad mogućnosti, kapaciteta, i oni se neizbežno slamaju,
pucaju. Objekti zadovoljstva ne mogu dati ono što se od njih očekuje i postaju istrošeni, izmoreni,
ili uništeni, zbog zloupotrebe. To dovodi u eksces, neumerenost, bola, tamo gde je traženo
zadovoljstvo.

P: Mi uništavamo ne samo sebe, već i druge takođe?

M: Prirodno, sebičnost je uvek destruktivna. Želja i strah, oboje su egocentrična stanja. Između
želje i straha bes se rađa, sa ljutnjom mržnja, sa mržnjom pasija, strast za destrukciju. Rat je mržnja
u akciji, organizovan i opremljen sa svim instrumentima smrti.

P: Postoji li put da se okončaju ovi užasi?

M: Kada više ljudi dođe do spoznaje svoje prave prirode, njihov uticaj, ma kako prefinjen, će
preovladati, nadjačati, i svetska emocionalna atmosfera će se poboljšati, humanizovati. LJudi slede
svoje vođe i kada se među liderima, vođama, pojave izvesni, veliki u srcu i umu, i apsolutno
slobodni od egocentričnosti, njihov uticaj, delovanje, će biti dovoljan da učine da grubost, sirovost i
kriminal sadašnjeg doba neće biti više mogući.
Nove zlatne godine mogu ponovo doći i trajati izvesno neko vreme i podvrgnuti se svojim
sopstvenim savršenstvima, jer opadanje počinje kad je talas nevolja na svom najvišem nivou.

P: Da li postoji takvo mešto, neka stvar, kao stalno savršenstvo?

209
M: Da, postoji, ali ono uključuje sva nesavršenstva. To je savršenstvo naše sopstvene prirode, koja
čini sve mogućim, opažajućim, zanimljivim. Ono, savršenstvo, ne zna za patnju, jer ono niti voli
niti nevoli, niti prihvata, niti odbacuje. Stbaranje i destrukcija, transformacija, su dva pola između
kojih ono tka, plete, svoju uvek promeljivu šaru, strukturu. Budite oslobođeni od: naklonosti i
proricanja, očekivanja, i uma sa svim njegovim ogradama, teretom i patnje više neće biti.

P: Ali ja nisam sam koji patim. Postoje i drugi.

M: Kad vi odete njima sa svojim željama i strahovima, vi samo dodajete na njihovu patnju.
Prvo budite oslobođeni od vaše patnje i onda se samo nadajte da pomognete drugima. Čak
nemate potrebu ni da se nadate - samo vaše postojanje će biti najveća pomoć koju čovek može dati
svom bližnjem.

60. ŽIVITE ČINJENICE - NE MAŠTARIJE

Pitalac: Vi kažete da ste Vi sve što vidite. Takođe Vi dopuštate mogućnost da vidite svet i kao što
ga mi vidimo. Ovde su današnje novine sa svim užasima koji se dešavaju. Pošto je svet Vi, kako
možete objasniti takvo rđavo ponašanje u njemu?

Maharaxa: Koji svet vi imate na umu?

P: Naš zajednički svet, u kome mi živimo.

M: Da li ste vi sigurni da mi živimo u istom svetu? Ja ne mislim na prirodu, more i zemlju, biljke i
životinje. Oni nisu problem, niti beskonačni prostor, ni beskrajno vreme, niti neiscrpna moć.
Nemojte biti zavedeni sa tim što Ja jedem i pušim, čitam i govorim. Moj um nije tamo, Moj
život nije ovde. Vaš svet želja i njihovih ispunjenja, strahova i njihovog izbegavanja, definitivno
jasno nije moj svet. Ja ga čak i ne opažam, izuzev jedino kroz ono što mi vi kažete o njemu!! To je
vaš privatni svet snova i Moja jedina rekacija na njega je da vas zamolim da prestanete sanjati.

P: Sigurno da zatvori i revolucije nisu snovi. Bolesne majke i gladna deca nisu snovi. Bogatstvo
neppošteno stečeno i nerazumevanje, nije san.

M: Šta drugo?

P: San se ne može deliti.

M: Niti može budno stanje. Sva tri stanja - budno, sanjanje i spavanje - su subjektivna, personalana,
intimna. Oni se događaju i sadržani su u malom mehuru svesnosti, zvanom "Ja". Realni, istiniti svet
leži, postoji, iznad, izvan, sopstva, personalnog.

P: Sopstvo, ili nesopstvo, činjenice su realne

M: Naravno, činjenice su realne!Ja živim među njima. Ali vi živite sa maštarijama,, a ne sa

činjenicama. Činjenice se nikad ne sukobljavaju, protivureže, dok su vaš život i svet puni
suprotnosti. Protivurečnost je oznaka lažnog; realno, istinoto, nikad ne protivureči sebi.
Na primer, vi se žalite da su ljudi jako siromašni. Ipak, vi ne delite vaša bogatstva sa njima.
Vi se brinete, svesni ste rata, kad je pred vratima, ali to vi uopšte teško radite kad je on u nekom

210
dalekom kraju. Promenljivost sreće vaŠeg ega određuje vaše vrednosti: "ja mislim", "ja želim", "ja
moram" su urođene u potpunosti samovoljno.

P: Ipak, zlo je realno.

M: Ne više realnije nego što ste vi. Zlo je u pogrešnom pristupu problemima stvorenim
nerazumevanjem i zloupotrebom. To je začaran krug.

P; Može li krug biti slomljen?

M: Lažni krug ne treba da bude slomljen. Dovoljno ga je sagledati onakavog kakav jeste - ne -
postojeći.

P: Ali dovoljno realan da vas učini potčinjenim, izloženim, i da nam nanese uvrede, poniženja, i
zverstva, grozote.

M: Ludilo, bolest, je univerzalno, sveopšte. Zdravlje je retko. Ipak postoji nada, jer u trenutku kad
mi opazimo naše ludilo, bolest, mi smo na putu ka ozdravljenju. Ovo je dužnost Gurua - da nas
osposobi da vidimo ludilo, bolest, našeg svakodnevnog života. Život vas čini svesnim, ali vas
učitelj čini probuđenim, duhovno.

P: Gospodine, Vi niste ni prvi ni poslednji. Od davnih vremena ljudi su prodirali u realnost,

spoznavali su stvarnost. Kako je to ipak malo delovalo na naše živote!!! Rame, Krišne, Bude, Isusi,
su dolazili i odlazili, a mi smo kao što smo i bili; valjamo se u suzama i znoju.
Šta su ti uzvišeni učitelji, čije živote mi svedočimo, prihvatamo? Šta ste Vi učinili,
gospodine, da podignete, da olakšate svetovnom robu?

M: Jedino vi možete da poništite zlo koje ste stvorili. Vaša sopstvena nemilosrdna, neosetljiva
sebičnost je koren toga. Dovedite prvo vašu sopstvenu kuću u red i vi ćete videti da je vaš posao
obavljen.

P: LJudi od mudrosti i ljubavi, koji su dolazili pre nas, su sebe doveli u ispravnost, često po
nezamislivoj ceni. Šta je bio rezultat? Leteća zvezda, makoliko blistava, ne čini noć svetlijom.

M: Da biste mogli prosuđivati njih i njihov rad, morate postati jedno sa njima. Žaba u bunaru, ne
zna ništa o pticama na nebu.

P: Da li hoćete da kažete da između dobra i zla nema prepreke, zida?

M: Nema zida, prepreke, jer ne postoji dobro i ne postoji zlo. U svakoj konkretnoj situaciji postoji
samo potrebno i nepotrebno. Nužno je ispravno, suvišno je pogrešno.

P: Ko odlučuje?

M: Situacija odlučuje. Svaka situacija je izbor, izazov, koji zahteva ispravan odgovor. Kada je
odgovor ispravan, izazov izbor je pronađen i problem je zaustavljen, rešen. Ako je odgovor
pogrešan, izbor nije pronađen i problem ostaje nerešen. Vaši nerešeni problemi - to je ono što
konstituiše, stvara, vašu karmu. Rešite ih ispravno i bićete slobodni.

P: Izgleda da me Vi vraćate uvek nazad ka meni. Postoji li objektivno rešenje svetskih problema?

211
M: Svetski prblemi su stvoreni od brojnih ljudi kao što ste vi, svaki od njih je pun svojih sopstvenih
želja i strahova. Ko vas može osloboiti vaše prošlosti, personalne i socijalne, osim vas samih? I
kako ćete vi to uraditi ako ne vidite hitnu potrebu vašeg bića, postojanja, da se prvo oslobodite, od
preklinjanja, čežnji, rođenih u obmani?
Kako vi zaista možete pomoći sve dotle dok i vi imate poytrebu da vam se pomogne?

P: Na koji su način drevni mudraci pomagali? Na koji način Vi pomažete? Mali broj pojedinaca
koriste, dobijaju; bez sunje; vaše vođstvo i primer mogu mnogo da znače njima; ali na koji način vi
utičete na čovečnastvo, na ukupnost života i svesnosti? Vi kažete da ste Vi svet i da je svet Vi;
kakav ste Vi uticaj, pomoć, učinili na njega?

M: Kakavu vrstu uticaja, delovanja, vi očekujete?

P: Čovek je glup, sebičan.

M: Čovek je takođe mudar, ljubazan, nežan, i dobar, plemenit.

P: Zašto dobrota ne preovlada?

M: Ona preovlada - u mom realnom svetu. U Mom svetu čak i ono što Vi nazivate zlom je sluga
dobrog i prema tome potrebno. To je kao temeperature i groznice, koje čiste telo od nečistoće.
Bolest je bolna, čak i opasana, ali ako se odvija, leči onako kako treba, ona leči, isceljuje.

P: Ili ubija.

M: U nekim slučajevima smrt je najbolji lek. Život može biti gori od smrti, koja je samo retko
neprijatno iskustvo, ma kako da izgleda.
Prema tome, sažaljevajte život, nikad smrt. Ovaj problem stvari, dobra i zla u njima ne
postoji u Mom svetu. Potrebno je dobro, i nepotrebno je zlo.
U vašem svetu zadovoljstvo, prijatno, je dobro, a bolno je zlo.

P: Šta je potrebno, neophodno?

M: Odrastati, sazrevati je potrebno. Prerastanje, nadrastanje, prevazilaženje je potrebno. Ostaviti iza

sebe dobro, u korist boljeg je potrebno.

P: Do kog kraja?

M: Kraj je početak. Vi završavate gde ste počeli - u Apsolutu.

P: Zašto onda sve ove nevolje? Da se vratim gde sam počeo?

M: Čije nevolje? Koje nevolje? Da li vi sažaljevate seme, koje raste i umnožava se dok ono ne
postane ogromna, moćna šuma? Da li vi ubijate dete da ga spasite od nevolja života? Šta je loše u
životu, večnom životu?
Otklonite prepreke duhovnom napredovanju i svi vaši personalni, socijalni, ekonomski i
politički problemi će se jednostavno rastopiti, iščeznuti.
Univezum je savršen kao celina, a njegovi delovi, koji teže ka savršenstvu su na putu
radosti.
Dobrovoljno, spremno, žrtvujte nesavršeno, savršenom i više neće biti govora o dobru i zlu.

212
P: Ipak, mi smo uplašeni od boljeg i priklanjamo se gorem.

M: To je naša glupost, zasnovana na ludosti i koja se graniči sa ludošću.

61. MATERIJA JE SVESNOST

Pitalac: Ja sam bio srećan da budem u društvu svetih ljudi celog svog života. Da li je to dovoljno za
samoostvarenje, samorealizaciju?

Maharaxa: Zavisi kako ste to iskoristili.

P: Rečeno mi je da je oslobađajuće dejstvo satsanga automatsko. Upravo kao što reka nosi negoka
ka svome ušću, tako da će me suptilan, prefinjen, i tihi uticaj dobrih ljudi odvesti realnosti,
istinitosti.

M: To će vas dovesti do reke, ali je prelazak vaš sopstevni. Sloboda ne može biti dobijena niti
zadržana bez volje za slobodom.
Vi morate težiti ka slobodi; jedino što možete uraditi je da otkrijete i otklonite prepreke
revnosno, marljivo. Ako želite mir vi morate težiti za njim. Vi nećete zadobiti mir, samo ako se
držite u tišini.

P: Dete jednostavno raste. Ono ne pravi planove za rastenje, niti ima svoje obrasce ponašanja; niti
ono raste u fragemntima, delovima, ruka ovde, a noga tamo; ono raste integralno, sveukupno i
nesvesno.

M: Zato što je ono slobodno od imaginacije, maštanja. Vi možete takođe napredovati, odrastati,
tako, ali ne smete dozvoliti, da se prepustite, da upadnete u predskazivanje i planove, koji su
proizišli iz sećanja i predviđanja.
To je jedna od posebnosti, jedinstvenosti, Mudraca, da On nije zabrinut vezama za
budućnost. Vaša zabinutost za budućnost je zbog straha od bola i želje za zadovoljstvom, za
Mudraca je sve blaženstvo. On je srećan sa bilo čim da dođe.

P: Sigurno, da postoje mnoge stvari koje bi mogle da učine čak i Gurua, Mudraca, bednim.

M: Mudrac se može sresti sa teškoćama, ali one ne mogu njemu nauditi, ne mogu Mu doneti patnju.
Dovesti dete od rođenja do zrelosti može izgledati težak zadatak, ali za majku sećanja na lišavanja,
teškoće su radost.
Nema ničega lošeg sa svetom
Ono što je loše je način na koji vi gledate na njega. Vaša sopstvena imaginacija, maštarenja, je ono
što vas obmanjuje, dovodi u zabludu.
Bez imaginacije, uobraženja, nema sveta. Vaše ubeđenje da ste vi svesni sveta je svet.
Svet koji vi opažate je sačinjen od mentalne svesnosti; ono što vi nazivate materijom je
svesnost. Vi ste prostor, akash, u kome se on kreće, vreme u kom on traje, ljubav koja njemu, svetu,
daje život.
Prekinite sa uobraženjima, imaginacijom, i vezanošću i šta ostaje?

P: Svet ostaje, ja ostajem.

213
M: Da, ali kako je to različito, kada vi to možete videti onakvo kakavo jeste, a ne kroz prizmu,
zavesu, želje i straha.

P: Zbog čega su sve ove razlike - realnosti i obmana, iluzija, mudrost i neznanje, svetac i grešnik?
Svako je u potrazi za srećom, svako teži, stremi, očajnički, beznadežno; svako je Jogi, a njegov
život škola mudrosti.
Svako uči svoj sopstveni put, lekcije koje su mu potrebne. Društvo odobrava jedno, a ne
odobrva drugo, ne postoje pravila koja se primenjuju svuda i u svako vreme.

M: U Mom svetu, LJubav je jedini zakon. Ja ne molim za ljubav, Ja je dajem. Takva je moja
priroda.

P: Ja vidim da Vi živite Vaš život saglasno određenim pravilima ponašanja. Vi vodite čas
meditacije ujutro, predavanja i razgovore imate redovno; dva puta dnevno je bogosluženje, puja, i
religiozno pevanje, bhajan. Izgleda da se Vi slažete sa propisanim tokom događaja pedantno,
pristajete na tu rutinu savesno.

M: Bogosluženje i pevanje su onakvi kakvim sam ih zatekao, i nisam video razlog da ih menjam, da
intervenišem. Glavna rutina, sled ponašanja, je saglesno željama ljudi sa kojima sam slučajno živeo
ili koji su hteli da slušaju. To su zaposleni ljudi sa mnogo obaveza i vremenski raspored, satnica,
aktivnosti, je u cilju njihove udobnosti, olakšice. Izvesna ponovljena rutina, navika, je neminovna.
Čak i životinje i biljke imaju svoje vremenske rasporede, satnicu.

P; Da, mi vidimo ispravan niz događaja u celom životu. Ko održava red? Postoji li unutrašnji
vladar, koji uspostavlja zakone i održava, sprovodi, red?

M: Sve se kreće saglasno svojoj prirodi. Kamo, odakle, potreba za policijom? Svaka akcija stvara
reakciju, koja balansira, uravnotežuje i neutralizira, poništava akciju. Sve se dešava, ali postoji
neprestano poništavanje, neutralisanje, i na kraju ostaje kao da se ništa nije desilo?

P: Nemojte me tešiti sa krajnjom, konačnom harmonijom, skladom. Obračuni su podesni, slažu se, a
gubitak je moj.

M: Sačekajte i vidite. Vi možete završiti konačno sa profitom dovoljno dobrim da opravdate

utroške.

P: Imam dug životni put pred sobom i često se čudim da li se njegovi mnogi događaji dešavaju
slučajno, neočekivano, ili postoji plan. Da li je postojao kalup, uzorak, koji je postavljen pre nego
što sam ja rođen, po kome ja moram da živim moj život? Ako jeste, ko je sačinio planove i ko ih je
podstakao? Mogu li tu postojati otstupanja i greške? Neki kažu da je sudbina nepromenjiva i da je
svaki sekund života predodređen, predviđen; drugi kažu da čista slučajnost, neočekivanost,
određuje, odlučuje sve.

M: Vi možete uzeti to kako želite. Vi možete u vašem životu razlikovati, jasno opažati, kalup,
obrazac, ili videti samo lanac slučajnosti. Objašnjenja su namenjena da zadovolje um. Ona ne
moraju biti istinita. Realnost je nedefinisana, neodrediva i neopisiva.

P: Gospodine, Vi ste izbegli moje pitanje! Ja želim da znam kako Vi gledate na to. Bilo gde da
pogledamo mi vidimo strukturu neverovatne inteligencije i lepote.

214
 Kako mogu da verujem da je Univerzum bezobličan i haotičan? Vaš svet, svet u kom Vi
živite, može biti bezobličan, ali on ne mora biti haotičan.

M: Objektivni Univerzum ima strukturu, građu, on je uređen i prekrasan. Niko to ne može da

porekne. Ali struktura i obrazac, izgled, oblik, zahtevaju prinudu i obaveznost. Moj svet je poypuno
slobodan; sve u njemu je samo-određeno. Prema tome Ja se zadržavam na onome što sam rekao da
se sve dešava samo od sebe.
Postoji red i u mom svetu takođe, ali to nije nametnuto spolja, to dolazi spontano i trenutno,
odmah, zbog njegove bezvremenosti.
Savršenstvo nije u budućnosti. Ono je ovde i sada.

P: Da li vaš svet oseća moj?

M: Samo u jednoj tački - u tački sadašnjosti, sada. To nije njemu trenutno postojanje, prolazni
osećaj realnosti.
U punoj duhovnoj svesnosti kontakt je uspostavljen. To zahetva nenapornost, samo-
nesvesnu pažnju?

P: Da li je to pažnja kao ponašanje uma?

M: Da, kad je um željan, žudi, za realnošću, to daje, stvara pažnju. Nema ničega lošeg sa vašim
svetom, samo je vaše mišljenje o sebi kao odvojenom od njega to koje stvara nered, metež.
Sebičnost je izvor svog zla.

P: Ja se vraćam ponovo na moje pitanje. Pre nego što sam bio rođen, da li je moje unutarnje
Sopstvo odlučilo o detaljima moga života, ili je to bilo potpuno slučajno i u milosti nasleđa i
okolnosti?

M: Oni koji tvrde da su izabrali svoga oca i majku i odlučili kako će živeti svoj sledeći život, to
mogu znati za sebe.
Ja znam za sebe. Ja nikad nisam rođen.

P: Ja vidim da Vi sedite ispred mene i odgovarate na moja pitanja.

M: Vi vidite telo, koje je samo, naravno, bilo rođeno i koje će umreti.

P: Životna priča ovoga tela - uma je ono za šta sam ja zainteresovan. Da li ste to postavili, odredili
Vi ili neko drugi, ili se to dešava slučajno?

M: Postoji zamka klopka, u samom vašem pitanju. Ja ne pravim razliku između tela i Univerzuma.
Svaki je uzrok onoga drugoga; svaki je drugi, u Suštini, Istini. Ali sam Ja izvan svega toga. Kad
vam Ja govorim da Ja nisam nikad rođen, zašto nastavljati sa pitanjem kakve su bile Moje pripreme
za naredno rođenje? U momentu kada vi dopustite vašoj mašti da se kovitla, luta, ona se odjednom
zavrti van Univerzuma. Nije sve tako kako vi zamišljate i Ja nisam ograničen vašim maštarijama.

P: To zahteva inteligenciju i enrgiju izgraditi i održavati ljudsko telo. Odakle one dolaze?

M: Postoji samo imaginacija. Inteligencija i moć, energija, su sve utrošene u našem zamišljanju,
imaginaciji. Ona, imaginacija, vas je toliko apsorbovala, zaokupila, tako potpuno, da vi jednostavno
ne možete shvatiti koliko ste vi daleko od realnosti odlutali.
215
 Bez sumnje imaginacija je obilato kreativna. Univerzum, unutar univerzuma se na njoj
gradi. Ipak oni su svi u prostoru, i vremenu, prošlosti, i budućnosti, koje jednostavno ne postoje.

P: Čitao sam skoro izveštaj o maloj devojčici, koja je bila jako strogo, grubo, odgajana u svom
ranom detinjstvu. Bila je jako osakaćena i unakažena i odrasla je u jednom sirotištu, potpuno otuđna
od svoje okoline. Ova mala devojčica je bila tiha i poslušna, ali potpuno nezinteresovana. Jedna od
sestara koja je pazila na dete, bila je ubeđena da devojčica nije mentalno zaostala, nego samo
povučena i nije reagovala. Psihoanalitičar je bio zamoljen da preuzme slučaj i tokom pune dve
godine on bi obilazio dete jednom nedeljno, i pokušavao da razbije zid izolacije.
Ona je bila poslušna i dobrog ponašanja, ali nije obraćala pažnju na svog doktora. On ju je
odveo u kuću lutaka, sa sobama i pokretnim nameštajem i lutkama koje su predstavljale oca, majku
i njihovu decu.
To je izazvalo odgovor, devojčica se zainteresovala. Jednog dana stare povrede su ponovo
oživele i došle na površinu.
Postepeno ona se oporavila, brojne operacije su dovele njeno lice i telo u normalno stanje i
ona je stasala u efikasnu, delotvornu, i privlačnu mladu ženu.
To je doktoru oduzelo više od pet godina, ali je posao bio urađen. On je bio stvarni Guru!
On nije postavljao uslove i govorio o spremnosti i kvalifikovanosti. Berz vere, bez nade, jedino iz
ljubavi on je pokušavao i pokušavao neprestano.

M: Da, to je priroda Gurua. On neće nikad odustati. Ali, da bi uspeo, on se ne mora susresti sa
toliko mnogo otpora. Sumnja i neposlušnost, neozbiljnost, nužno usporavaju uspeh. Dato poverenje
i poniznost, fleksibilnost, koje on donosi, donose brzu, radikalnu, korenitu promenu u učeniku.
Duboko sagledavanje, pronicljivost Gurua i ozbiljnost učenika, su neophodni.
Makakvo da je bilo njeno stanje, devojčica u vašoj priči je patila od gubitka poverenja,
iskrenosti u ljude. Najteži su intelektualci. Oni govore mnogo, ali nisu ozbiljni.
Ono što vi nazivate realizacijom je prirodna stvar. Kada ste spremni, vaš Guru će čekati.
Sadhana, duhovna disciplina, je beznaporna, laka. Kada je odnos sa vašim Učiteljem ispravan vi
napredujete. Iznad svega, verujte Mi. On vas ne može izneveriti, obmanuti.

P: Čak i kad me On zamoli da uradim nešto očigledno pogrešno?

M: Uradite to! Saniyasin, monah, je bio zamoljen od svog Gurua da se oženi. On je poslušao i patio
gorko. Ali njegovo četvoro dece su bili svi sveci i proroci, najveći u Maharashtra-i. Budite srećni sa
svim onim što dođe od vašeg Gurua i vi ćete napredovati ka savršenstvu bez napora.

P: Gospodine, imate li Vi neke želje ili potrebe? Mogu li ja učiniti nešto za vas?

M: Šta mi vi možete dati što Ja već nemam? Materijalne stvari su potrebne za zadovoljstvo. Ali ja
sam zadovoljan sa samim Sobom. Šta bih drugo Ja trebao?

P: Sigurno, da kad ste Vi gladni tad vam treba hrana, a kad ste bolesni potreban Vam je lek.

M: Glad donosi hranu, a bolest donosi lek. Sve je to prirodan rad.

P: Ako bih ja doneo nešto, što ja verujem da Vam je potrebno, da li biste Vi to prihvatili?

M: Prihvatio bih ljubav koja je učinila da Mi vi to ponudite.

P: Ako bi vam neko ponudio da vam sagradi prelep Ašram?

216
M: Dopustimo mu na svaki način. Dopustimo mu da potroši bogatstvo, zaposli stotine, nahrani
ljude.

P: Nije li to želja?

M: Uopšte ne. Ja ga samo molim da to uradi onako kako treba, ne sa škrtošću, polusrdačno,
neodlučno. On ispunjava svoju sopstvenu želju, ne Moju. Dopustimo mu da to uradi dobro i bude
poznat među ljudima i bogovima.

P: Ali da li Vi to želite?

M: Ja to ne želim.

P: Da li ćete Vi to prihvatiti?

M: Meni to nije potrebno.

P: Da li ćete ostati u njemu?

M: Ako sam prisiljen.

P: Šta vas može prisiliti?

M: LJubav onih koji su u potrazi za svetlom.

P: Da, ja shvatam vašu ideju. Sada, kako da dospem u samadhi, blaženstvo?

M: Ako ste vi u pravom stanju, štogod da vidite dovešće vas u samadhi. Konačno, samadhi nije
ništa neobično! Kada je um intenzivno, silno, zainteresovan, zaokupljen, on postaje jedno sa
objektom interesovanja - posmatrač i posmatrano postaju jedno u viđenju, slušalac i slušano postaju
jedno u slušanju, ljubavnik i voljeno postaju jedno u voljenju. Svako iskustvo može biti temelj, tle,
za samadhi.

P: Da li ste Vi stalno u stanju samadhia?

M: Naravno da ne. Samadhi je stanje uma na kraju krajeva. Ja sam iznad svakog iskustva, kao i od
samadhia. Ja sam veliki proždrljivac, izelica, i uništivač, razoritelj; bilo šta da Ja dotaknem, rastapa
se u prazninu, akash.

P: Potreban mi je samadhi za samo-ostvarenje.

M: Vi imate sve što vam treba za samo-realizaciju, ali vi ne verujete u to. Imajte hrabrost, verujte u
sebe, idite, pričajte, delujte; dajte tome šansu da dokaže sebe.
Sa nešto ostvarenja, napretka, to dolazi neprimetno, ali na neki način potrebna im je
ubeđenost. Oni su se promenili, ali oni to ne primećuju. Takvi ne-spektakularni, neprimetni,
slučajevi su često najpouzdaniji.

P: Može li osoba da veruje sebi da je prosvetljena, a da greši?

217
M: Naravno. Sama ideja "ja sam samo-realizovan" je pogreška. Ne postoji "ja sam ovo", "ja sam
ono" u Prirodnom Stanju.

62. U SVEVIŠNJEM SE RAĐA SVEDOK

Pitalac: Pre nekih četrdrsetak godina J. Krishnamurti je rekao da postoji samo život i da svi
razgovori o personalnostima i individualnostima nemaju osnove u realnosti. On nije pokušao da
opiše život - samo je rekao, da život nema potrebe i ne može biti opisan, ali može biti potpuno
doživljen, iskušen, ako su prepreke za njegovo iskušavanje otklonjene. Glavna prepreka leži u našoj
ideji, i predanošću vremenu u našoj navici da prihvatamo, naslućujemo, budućnost u svetlosti
prošlosti. Ukupna suma prošlosti postaje "ja sam bio", nada za budućnost postaje "ja ću biti", a
život je stalni napor da se pređe od onoga "ja sam bio" do onoga "ja ću biti". Sadašnji trenutak,
"sada" je izgubljeno iz vida. Maharadža govori o "ja jesam". Da li je to obmana, kao "ja sam bio" i
"ja ću biti", ili postoji nešto realno u vezi toga? I ako je "ja jesam" takođe jedna obmana, kako da se
osoba oslobodi od toga? Sam pojam ja jesam oslobođen od "ja jesam" je besmislenost. Postoji li
neto realno, nešto trajno u vezi sa "ja jesam" za razliku od "ja sam bio" ili "ja ću biti", koji se
menjaju sa vremenom, jer uskovitlane memorije stvaraju nova očekivanja, nadanja?

Maharadža: Sadašnje "ja jesam" je isto tako lažno kao i "ja sam bio" i "ja ću biti". To je samo jedna
ideja u umu, jedna impresija oslobođena iz memorije, a odvojeni identitet* je stvara lažnom. Ova
navika obraćanja, upućivanja lažnom centru mora biti prekinuta, završena; pojam, utisak: "Ja
vidim", "ja jesam", "ja mislim", "ja radim", mora iščeznuti iz polja vaše svesnosti; ono što ostaje
kad lažno iščezne je realno, istinito.

P: Zašto ovaj veliki govor o eliminaciji sebe, sopstva? Kako može Sopstvo da eliminiše sebe,
Sopstvo? Koja vrsta metafizičke, tajanstvene, akrobatike može dovesti do iščezavanja akrobate? Na
kraju on će nestati, jako ponosan na svoje nestajanje.

M: Vi nemate potrebu da jurite "ja jesam" da biste ga uništili. Vi to ne možete. Jedino što je
potrebno je iskrena težnja za istinom, realnošću. Mi to nazivamo atma-bhakti, ljubav prema
Svevišnjem; ili moksha-sankalpa, odluka, odlučnost, biti slobodan od lažnog. Bez ljubavi, i voljom
inspirisanom ljubavlju ništa ne može biti urađeno.
Samo govoriti o Realnosti, Istini, bez ikakavog rada u vezi toga je samoporažavanje. Mora
postojati ljubav u odnosu između osobe, persone, koja kaže "ja jesam" i posmatrača tog "ja jesam".
Sve dok posmatrač, unutarnje Sopstvo, "više" Sopstvo, smatra sebe odvojenim od
posmatranog, "nižeg" sopstva, ono ga prezire i osuđuje, rešenje je bez nade.
Jedino kad posmatrač, vyakta, prihvata personu, vyakti, kao projekciju ili manifestaciju,
objavljivanje, sebe, i tako reći, uzima, smatra Sopstvo u Sopstvu dualnosti, "Ja" i "ovo" nestaje i u
identitetu, istovetnosti, unutarnjeg i spoljašnjeg, Svevišnja Realnost, Istina manifestuje Sebe.
Ovo jedinstvo gledaoca i viđenog se ostvaruje kad posmatrač postane svestan sebe kao
posmatrača; on više nije zainteresovan za viđeno, koje je on svakako, ali takođe je zainteresovan da
bude zainteresovan, dajući pažnju pažnji, probuđenost probuđenosti. Nežna, prijatna, probuđenost,
duhovna, je presudan faktor koji dovodi Realnost, Istinu, u centar pažnje, fokus.

P: Saglasno Teozofima i ujedinjenim okultistima, misticima, čovek se sastoji od tri aspekta, vida:
personalnosti, individualnosti, i spiritualnosti.
Iznad spiritualnosti je Božanstvenost, Bog.
Personalnost je striktna i vredna, valjana, samo za jedno rođenje. Ona počinje sa rođenjem
tela i završava se sa rođenjem sledećeg tela. Jednom završena, završena je za svagda; ništa ne ostaje
od nje, osim nekoliko slatkih ili gorkih lekcija.
218
 Individualnost počinje sa animalnim čovekom i završava se sa potpuno humanim.
Rascep između personalnosti i individualnosti je karakteristika naših sadašnjih dana u
čovečanstvu. Sa jedne strane individualnost sa svojom težnjom za istinom, dobrotom i lepotom, a sa
druge strane jedno ružno naprezanje između navike i ambicije, straha i pohlepe, pasivnosti i nasilja.
Spiritualni aspekt, vid, je još u neizvesnosti. On ne može da se manifestuje u atmosferi
dualnosti.
Samo kada je personalnost, ponovo sjedinjena sa individualnošću i postane ograničena,
verovatno, ali istinita ekspresija, izraz, toga je da svetlost, ljubav i lepota spiritualnog, duhovnog*,
se pojavljuju, ulaze, kao njihovi sopstveni.
Vi učite o vyakti, vyakta i avyakta, posmatraču, posmatranom i temelju posmatranja. Da li
se to slaže sa drugim gledanjem?

M: Da, kada vyakti, posmatrač, ostvari svoju ne-egzistenciju, nepostojanje, u oddvojenosti od

vyakta, posmatranog, i vyakta, posmatrano, vidi vyakti, posmatrača, kao svoju sopstvenu
ekspresiju, izraz, onda mir i tišina stanja avyakte, posmatranja, dolazi u postojanje, bivanje.
U realnosti, istini, troje su jedno; vyakta, posmatrano, i avyakta, posmatranje, su
nerazdvojni, dok je vyakti, posmatrač, čulno-osećajno-misaoni proces, zasnovan na telu sačinjenom
i održavanom od pet elemenata.

P: Kakav je međusobni odnos između vyakta, posmatranog, i avyakte, posmatranja?

M: Kako može postojati odnos kad su oni jedno? Sav razgovor oko odvojenosti i odnosa je zbog
iskrivljenog i izopačenog, nistinitog, uticaja ideje "ja sam telo".
Spoljašnje Sopstvo, vyakti, je samo projekcija telo-uma, unutarnjeg Sopstva, vyakta, koje je
opet samo ekspresija, izraz, Svevišnjeg Sopstva, avyakta, koje je sve i ništa.

P: Postoje Učitelji koji neće da govore o višem i nižem Sopstvu. Oni posmatraju čoveka kao da
samo postoji kao niže Sopstvo. Niti Buda, niti Hrist nisu nikad spomenuli Više Sopstvo.
Krišnamurti takođe se podsmehuje bilo kom pominjanju Višeg Sopstva. Zašto je to tako?

M: Kako može biti dva Sopstva u jednom telu?! "Ja jesam" je jedno. Ne postoji "više ja jesam" i
"niže ja jesam"
Sve vrste stanja uma su prezentovana, prisutna, duhovnoj svesnosti, budnosti, i postoji
samo-identifikacija, samo-poistovećivanje sa njima.
Objekti posmatranja nisu ono što izgleda da jesu, i ponašanja koja se s njima dešavaju nisu
ono što bi trebalo da budu. Ako vi mislite da Buda, Hrist ili Krišnamurti govore personi, osobi, vi
grešite. Oni znaju vrlo dobro da je vyakti, posmatrač, spoljašnje Sopstvo, samo senka vyakte,
posmatranog, unutarnjeg Sopstva, i Oni samo upućuju i obraćaju se, savetuju, vyakta-i,
posmatranom.
Oni kažu njemu, psmatranom, da pazi, čuva, na spoljašnje Sopstvo, da ga vodi i da mu
pomaže, da se oseća odgovornim za njega; ukratko, da bude potpuno svesno njega.
Svesnost, duhovna, dolazi od Svevišnjeg, i prožima, obuhvata, unutarnje Sopstvo;
takozvano spoljašnje Sopstvo je samo deo čovekovog postojanja od koga on nije svestan duhovno.
Čovek može biti svestan mentalno, jer je svako biće svesno mentalno, ali čovek nije
probuđen, svestan duhovno.
Ono što je uključeno, obuhvaćeno u probuđenost, duhovnu svesnost, postaje unutarnje i
zavisi od unutarnjeg. Ovo se može postaviti i drugačije: telo definiše spoljašnje Sopstvo, svesnost
unutarnje Sopstvo, a u čistoj probuđenosti, duhovnoj svesnosti, Svevišnji je dosegnut.

P: Vi kažete, da telo određuje, definiše, spoljašnje Sopstvo. Pošto Vi imate telo, da li Vi takođe
imate spoljašnje Sopstvo?
219
M: Trebao bih, kad sam vezan za telo i smatram ga da je moje.

P: Ali Vi ste svesni, duhovno, njega i brinete o njegovim potrebama.

M: Suprotno je bliže istini - telo zna Mene i duhovno svesno je Mojih potreba. Ali nije stvarno ni
tako. Ovo telo se pojavljuje u vašem umu, u Mom umu ničega nema.

P: Da li vi hoćete da kažete da ste vi sasvim nesvesni da imate telo?

M: Suprotno, Ja sam svestan da nemam telo.

P: Vidim da Vi pušite?!

M: Tačno tako. Vi Me vidite da pušim. Iznađite, ostvarite za sebe kako ste vi došli do saznanja da
Me vidite da pušim, i vi ćete lako shvatiti, uvideti, da je to vaše "ja sam telo" stanje uma odgovorno,
uslovno, za ovu ideju "ja vas vidim da pušite".

P: Postoji telo a postojim i ja. Ja znam telo. Osim toga, pored toga, šta sam ja?

M: Ne postoji "ja" odvojeno od tela, niti sveta. Svo troje se pojavljuju i nestaju zajedno. U osnovi je
osećaj "ja jesam". Idite iznad toga.
Ideja: "Ja nisam telo" je samo protiv-otrov ideji "ja sam telo", koja je lažna. Šta je to "ja
jesam"? Dok vi ne znate sebe, šta drugo vi možete saznati?

P: Iz onoga što Vi kažete ja zaključujem da bez tela ne može biti oslobođenja. Ako je ideja "ja
nisam telo" ta koja vodi oslobođenju, prisustvo tela je bitno, primarno.

M: Sasvim ispravno. Bez tela, kako bi mogla ideja "ja nisam telo" postojati? Ideja "ja sam
slobodan" je isto tako lažna kao i ideja "ja sam zarobljen". Pronađite "ja jesam" zajedničko za oboje
i idite iznad.

P: Sve je samo san.

M: Sve su samo reči, od kakve su korsti one vama? Vi ste upetljani u tkanje verbalnih definicija i
formulacija. Idite iznad vaših koncepata i ideja; u tišini, smirenju od želja i misli Istina se pronalazi.

P: Čovek mora da se seti, ne samo da se seti. Kakav zadatak!

M: To ne može biti urađeno, naravno. To mora da se desi. A to se dešava kada vi zaista vidite
potrebu za tim. Ponovo, ponavljam, ozbiljnost, iskrenost, je zlatni ključ.

P: U pozadini, naličju, mog uma postoji zujanje, koje se neprekidno odvija. Brojne, neodlučne,
konfuzne misli se roje, motaju se, i bruje, žagore i ovaj bezoblični oblak je uvek samnom. Da li je
tako isto i sa Vama? Šta je u pozadini, temelju Vašeg uma?

M: Tamo gde nema uma, nema pozadine uopšte. Ja sam sav napred, na čelu, ne pozadi! Praznina
govori, Praznina ostaje.

P: Da li je neko sećanje ostalo?

220
M: Ni jedno sećanje prošlog zadovoljstva ili bola nije ostalo. Svaki momenat je novorođeni.

P: Bez sećanja Vi ne možete biti mentalno svesni.

M: Naravno da sam svestan i potpuno probuđen, duhovno svestan, toga. Ja nisam drvena klada.
Uporedite svesnst i njen sadržaj sa oblakom. Vi ste unutar oblaka, dok ga Ja posmatram. Vi ste
izgubljeni u njemu, teško sposbni da vidite i vrhove vaših prstiju, dok Ja vidim oblak i mnogo
drugih oblaka i plavo nebo takođe, i Sunce, Mesec, zvezde. Istina, Realnost, je jedna za nas oboje,
ali za vas je to zatvor, dok je za Mene dom.

P: Vi ste govorili o personi-vyakti, svedoku-vyakta i Svevišnjem-avyakta. Koje dolazi prvo? Koje

se prvo javlja?

M: U Svevišnjem se svedok pojavljuje.

Svedok stvara personu, osobu, i misli o sebi da je odvojen od nje. Svedok vidi da se persona
pojavljuje u svesnosti, metlanoj, koja se opet pojavljuje u svedoku.
Ostvarenje temeljnog jedinstva je posao, delovanje, Svevišnjeg. To je moć iznad svedoka,
izvor iz koga sve proističe. On ne može biti kontaktiran, dosegnut, dok ne postoje jedinstvo i ljubav
i uzajamna pomoć između persone i svedoka, dok delanje nije u harmoniji sa postojanjem i
spoznavanjem.
Svevišnji je oboje: i izvor i plod takve harmonije.
Dok vam govorim, Ja sam u stanju odvojene, ali srdačne, nežne, duhovne svesnosti, turiya.
Kada se ova duhovna svesnost podigne naviše, na viši nivo, iznad sebe, vi je možete nazvati
Svevišnje Stanje, turiyatita.
Ali Temeljna Stvarnost, Realnost, je iznad duhovne svesnosti, probuđenosti, iznad tri stanja
bivanja i nebivanja.

P: Kako to ta je ovde, sa Vama, moj um angažovan u uzvišene teme i snalazi se lako boraveći u
njima, družeći se sa njima, i prijatno se oseća. A kad se vratim kući ja uviđam da sam zaboravio sve
što sam ovde naučio, brinući se i plašeći se, sekirajući se, nesposban da se setim moje istinske
prirode čak i za trenutak. Šta tu može biti uzrok?

M: To je vaša detinjastost kojoj se vi vraćate. Vi još niste potpuno odrasli; postoje nivoi koji su
ostali nerazvijeni, jer im nije posvećena pažnja, nisu negovani.
Samo dajte punu pažnju na ono što je u vama grubo, nasilno, i primitivno, neumereno, i
neljubazno, sirovo, potpuno detinjasto i vi ćete sazreti.
Bitna je zrelost srca i uma. Ona dolazi bez napora, lako, kada su glavne prepreke otklonjene
- nepažnja, nesvesnost.
U svesnosti, duhovnoj probuđenosti, vi napredujete, sazrevate.

63. UTISAK DELOVAOCA JE ROPSTVO

Pitalac: Mi smo bili otseli u ašramu Sathya Sai Babe neko vreme. Takođe smo proveli dva meseca u
Sri Ramanashram-u u Tiruvannmalai. Sada smo na našem putu natrag u Ujedinjene Države, SAD.

M: Da li je Indija izazvala neku promenu u vama?

221
P: Mi osećamo da smo skinuli naš teret. Sri Sathya Sai Baba nam je rekao da sve prepustimo njemu,
i da samo živimo svakodnevno, što ispravnije možemo. "Budite dobri, a ostalo, ostavite Meni!" -
imao je On običaj da nam kaže.

M: Šta ste vi radili u Sri Ramanashramu?

P: Mi smo nastavili sa mantrom koju smo dobili od Gurua. Takođe smo meditirali. Nije bilo mnogo
mišljenja ili učenja; mi smo samo pokušavali da budemo tihi, smireni. Mi smo na bhakti stazi, stazi
ljubavi prema Bogu, i dosta oskyudni u filozofiranju. Mi ne moramo mnogo da mislimo - mi samo
verujemo našem Gururu, i živimo svoje živote.

M: Većina bhaktas poklonika, veruju svom Guruu, samo dok je sve dobro sa njima. Kada nevolje
dođu, oni osećaju razočarenje i odlaze u potragu za drugim Guruom.

P: Da, mi smo bili upozoreni na ovu opasnost. Mi smo pokušavali da primimo teškoće zajedno sa
uspehom, lakoćom. Osećanje: "Sve je Milost", mora biti veoma jako.
Sadhu, Svetac, je hodao prema Istoku, odakle je počeo da duva vrlo jak vetar. Sadhu se
samo okrenuo i zakoračio na Zapad. Mi se nadamo da živimo upravo tako - podešavajući se
okolnostima koje su nam poslate od našeg Gurua.

M: Postoji samo život. Nema nikoga ko živi život.

P: To mi razumemo, ipak, mi neprestano činimo pokušaje da živimo naše živote umesto

jednostavno da živimo. Čineći planove za budućnost izgleda da biva ukorenjena naša navika.

M: Bilo šta da vi planirate ili ne, život se nastavlja. Ali u samom životu mala spirala se pojavljuje,
rađa se u umu, koja povlađuje u fantazijama i zamišlja sebe da dominira i kontroliše život.
Život sam po sebi je bez želja, ispunjen. Ali lažno Sopstvo želi da nastavi - prijatno. Prema
tome ono je uvek angažovano u osiguranju čovekovog kontinuiteta. Život je neuplašen i slobodan.
Sve dok vi imate ideju da utičete na događaje, oslobođenje još nije za vas: sam utisak delovanja,
biti uzrokom, je ropstvo.

P: Kako možemo da prevaziđemo dualitet činitelja, onog koji deluje, i urađenog?

M: Kontemplirajte, meditirajte, na život kao beskonačan, nepodeljen, uvek prisutan, uvek aktivan,
dok vi ne ostvarite, da ste vi jedno sa njim. To čak nije ni jako teško, jer će te se vi vratiti vašem
sopstvenom prirodnom stanju.
Jednom kada vi shvatite, ostvarite, spoznate, da sve dolazi iznutra, da svet u kome vi živite
nije projektovan svesno vama, već od vas, vaš strah će prestati.
Bez ovog ostvarenja, vi identifikujete sebe sa spoljašnjim, kao što su telo, um, društvo,
nacija, čovečanstvo, čak i sa Bogom ili Apsolutom. Ali sve ovo su bežanja od straha.
Samo onda kada vi prihvatite odgovornost za mali svet u kome vi živite, u kome je proces
njegovog stvaranja, očuvanja i razaranja, transformacije, onda vi možete biti oslobođeni od vašeg
zamišljenog, imaginarnog, ropstva.

P: Zašto bih ja zamišljao sebe tako zapetljanim i bednim?

M: Vi to radite samo po navici. Promenite vaše načine osećanja i mišljenja, pregledajte ih,
izinventarišite ih, i proučite ih neposredno. Vi ste u ropstvu zbog nepažnje. Pažnja oslobađa. Vi
toliko mnog stvari smatrate da je Istina. Počnite da se pitate da li je to tako. Najočiglednije stvari su
najneverovatnije. Postavite sebi takva pitanja kao što su: "Da li sam ja stvarno rođen?", "Da li sam
222
ja ovo ili ono?", "Kako ja znam da postojim?", "Mogu li ja da verujem u sve ono što sam govorio o
sebi samom?", "Ko su moji roditelji?", "Da li su oni mene stvorili ili sam ja stvorio njih?", "Ko sam
ja uprkos svemu, konačno?"
Vi ste uneli toliko mnogo energije u izgrađivanje robije za samog sebe. Sada utrošite isto
toliko energije za demoliranje, rušenje, toga. Ustvari, rušenje ropstva je vrlo lako, jer se lažno ruši
kad se otkrije.
Sve se zasniva, bazira, na ideji "JA JESAM". Proučite, istražite je vrlo pažljivo, potpuno. To
leži u korenu svih nevolja. To je vrsta kože koja vas odvaja od realnosti, istine. Realno je i unutar
kože i sa njene spoljašnje strane, ali sama koža nije realna, istinita.
Ova ideja "JA JESAM" nije rođena sa vama. Vi ste mogli živeti vrlo dobro i bez nje. Ona je
došla kasnije, zbog vaše identifikacije sa telom. Ona je stvorila iluziju, obmanu, odvojenosti, tamo
gde ona nije postojala. Ona vas je učinila strancem u vašem sopstvenom svetu i stvorila svet
neprijateljstva i otuđenja.
Bez osećaja "JA JESAM" život se nastavlja. Postoje trenuci kada smo bez osećaja "JA
JESAM", u miru i sreći. Sa povratkom "JA JESAM" nevolja počinje.

P: Kako čovek da se oslobodi od "ja" osećaja?

M: Vi mora de se bavite osećajem "ja", ako želite da ga se oslobodite. Posmatrajte ga u delovanju i
u miru, kako on počinje i kako se završava, šta on želi i kako on to dobija, sve dok ne vidite jasno i
sve dok ne razumete potpuno.
Konačno, sve su to joge, ma kakvi bili njihovi izvori i karakteri, imaju samo jedan cilj, da
vas spasu od katastrofe, bede, odvojenog postojanja, da ne budete besmislena mrlja na prostranoj i
prelepoj slici.
Vi patite zato što ste otuđili sebe od realnosti i sada vi tragate za bekstvom od ovog
otuđenja. Vi ne možete pobeći od svojih sopstvenih opsednutosti. Vi jednino možete da prestanete
da ih negujete.
Pošto je "JA JESAM" lažno, ono želi da se nastavi, da traje. Realnost ne treba da se
nastavlja - pošto zna sebe kao neuništivu, ona je nezainteresovana na uništenje oblika i izražajnosti,
iskazivanja. Da bi ojačali i stabilizovali "JA JESAM" mi činimo razne stvari - ali sve uzalud, jer se
"JA JESAM" ponovo gradi od momenta do momenta. To je neprekidan posao, rad, i jedino
radikalno rešenje je rastopiti, raspršiti, osećaj odvojenosti "ja sam takva i takva ličnost" jednom
zauvek.
Postojanje ostaje, ali ne samo lično postojanje.

P: Ja imam određene spiritualne ambicije. Da li moram da radim na njihovom ispunjenju?

M: Nema duhovne, spiritualne, ambicije. Sve ambicije su u korist, interesu, "JA JESAM". Ako vi
želite da učinite istinski napredak, vi morate napustiti sve ideje o ličnim uspesima.
Ambicije, takozvanih jogija su besmislene, apsurdne. Čovekova želja za ženom je nevina
sama po sebi u poređenju sa pohlepom za večnim ličnim blaženstvom.
Um je prevarant, obmanjivač. Što više on izgleda pobožnim, gora je izdaja, veći je
obmanjivač.

P: LJudi vam dolaze vrlo često sa svojim svetovnim nevoljama i mole za pomoć. Kako vi znate šta
ćete im reći?

M: Ja im jednostavno kažem ono što dođe u Moj um toga trenutka. Ja nemama standardizovanu
proceduru u odnosu sa ljudima.

P: Vi ste sigurni u Sebe. Ali kad ljudi dođu kod mene po savet, kako da budem siguran, da je moj
savet ispravan?
223
M: Posmatrajte u kakavom ste stanju, sa kog nivoa govorite. Ako vi govorite iz uma, vi možete
pogrešiti. Ako govorite iz potpnog sagledavanja situacije, sa vašim sopstvenim mentalnim
navikama u otsustvu, bez njih, vaš savet bi mogao biti pravi odgovor.
Glavna stvar je biti potpuno svestan, budan, da niti ste vi, niti je čovek ispred vas samo telo;
ako je vaša svesnost, probuđenost jasna i potpuna, greška je manje verovatna.

64. SVE ŠTO VAS ZADOVOLJAVA, VUČE VAS NAZAD

Pitalac: Ja sam penzionisani računovođa, a moja supruga je angažovana u socijalnom radu za

siromašne žene. Naš sin je otputovao u SAD, i mi smo došli da ga vidimo.
Mi smo iz Pendžaba, ali živimo u Delhiju. Mi imamo Gurua Radha-Soani vere i vrednujemo
jako visoko satsang.
Sreli smo jako mnogo svetih ljudi, i drago nam je da smo susreli još jednog više.

Maharadža: Vi ste sreli mnogo pustinjaka i asketa, ali potpuno ostvarenog čoveka svesnog svoje
božanstvenosti, snjarupa, teško je naći. Sveci i Jogiji, uz ogromne napore i odricanja, zadobili su
mnoge čudotvorne moći i mogu da urade mnogo toga dobrog na putu pomaganja ljudima i
inspirisanja vere, ipak, to ih ne čini savršenim.
To nije put ka Istini, već samo obogaćivanje lažnim. Sav napor vodi ka većem naporu; sve
što je bilo stovreno, moralo je biti očuvano, sve što je bilo stečeno moralo je biti sačuvano od
raspada ili gubitaka.
Sve što može biti izgubljeno nije stvarno, realno, u posedu čoveka, njegovo sopstveno; a
ono što nije vaše sopstveno od koje koristi ono može biti vama?
U mom svetu ništa se ne gura, sve se dešava samo od sebe. Sva egzistencija, stvarnost je u
prostoru i vremenu, ograničena i prolazna. Onaj koji doživljava stvarnost, egzistenciju, je takođe
ograničen i privremen.
Ja nisam zabrinut bilo za ono "što postoji" ili za onoga "ko postoji"; Ja se držim iznad, gde
sam Ja oboje i ništa.
Osobe koje su posle mnogo napora i ispaštanja ispunile svoje ambicije i osigurale više nivoe
iskustva i delovanja, su obično stvarno, istinski, svesne svog stanja; oni klasifikuju ljude u
hijerarhijama, lestvicama, rangirajući ih od najnižih, neuspešnih, do najviših, uspešnih, ostvarenih.
Za Mene su svi jednaki. Razlike u izgledu, pojavnosti, i izrazu postoje, ali one nisu važne.
Upravo kao što oblik zlatnog nakita ne utiče na zlato, tako i čovekova suština ostaje netaknuta.
Gde ovaj osećaj jednakosti nedostaje to znači da realnost, Istinitost nije dosegnuta.
Samo znanje nije dovoljno, znalac mora biti znano. Panditi i Jogiji mogu znati mnoge stvari,
ali od koje je koristi samo znanje, kad Sopstvo nije spoznato? To bi bilo stvarno beskrisno,
zloupotreba. Bez znanja, spoznaje, znalca ne može biti mira.

P: Kako osoba, čovek, da spozna znalca?

M: Ja vam jedino mogu reći iz Mog sopstvenog iskustva. Kada sam sreo mog Gurua, On Mi je
rekao: "Ti nisi ono što smatraš o sebi da si. Pronađi ono što si. Posmatraj osećaj "ja jesam", pronađi
svoje istinsko, relano, Sopstvo".
Ja sam Ga poslušao, zato što sam Mu verovao. Radio sam ono što Mi je rekao. Svo Moje
slobodno vreme Ja bih provodio gledajući unutar sebe u tišini. I kakvu je razliku to učinilo! I kako
brzo! Trebalo Mi je samo tri godine da spoznam Moju istinsku prirodu.
Moj Guru je umro uskoro, ali to nije učinilo nikakvu razliku. Ja sam zapamtio ono što je On
rekao i istrajao sam. Plod toga je ovde, sa mnom, u Meni.
224
P: Šta je to?

M: Ja znam Sebe kakav sam u Realnosti, Istini. Ja nisam niti telo, niti um, niti mentlane
sposobnosti. Ja sam iznad svega toga.

P: Da li ste Vi samo ništa?

M: Hajde, budite razumni! Naravno, ja jesam *. Jedino, nisam ono što vi možete misliti o Meni da
sam! Ovo vam sve govori.

P: To meni ništa ne govori.

M: Zato što to ne može biti rečeno. Vi morate steći vaše sopstveno iskustvo. Vi ste prilagođeni da
se bavite sa stvarima, fizičkim i mentalnim. Ja nisam stvar, niti ste to vi. Vi niste niti materija, niti
enrgija, niti telo, niti um. Jednom kada vi imate letimičan pogled sagledavanja vašeg sopstvenog
postojanja, Bića, vi nećete videti da postoje teškoće da Me razumete.
Mi verujemo u tako mnogo stvari po čuvenju, rekla-kazala. Mi verujemo u daleke zemlje i
ljude u nebesima i paklu, u dobru i zlu, ne-dobru, jer nam je to rečeno. Slično tome, nama je rečeno
o nama samima, našim roditeljima, imenu, položaju, dužnostima... i tako dalje... Mi nikad nismo
brinuli da to proverimo.
Put ka Istini vodi kroz rušenje lažnog. Da bi srušili lažno, vi morate preispitati vaša
najokorelija, najukorenjenija verovanja. Od ovih verovanja najgore je da verujete da ste telo.
Sa telom dolazi svet za svetom - Bog, za kog se pretpostavlja da je stvorio svet i zato
počinju strahovi, religije, molitve, žrtvovanja, sve vrste sistema, društvanih - sve da se zaštite i
potpomognu, podrže, deca-ljudi, preplašeni od svojih umova, pameti, sa čudovištima svog
sopstvenog stvaranja, činjenja.
Soznajte da ono što ste vi ne može biti rođeno, niti umire, a sa odlaskom straha sva se patnja
završava.
Ono što um stvori, izmisli, to um i razori. Ali realno, Istinito, nije izmišljeno, stvoreno, i ne
može biti uništeno. Držite se onoga nad čim um nema moć, snagu. Ono o čemu vam govorim nije
niti u prošlosti, niti u budućnosti. Niti je u svakodnevnom životu kako on protiče u sadašnjosti. To
je bezvremeno i potpuna bezvremenost toga je iznad uma.
Moj Guru i njegove reči: "Ti si Ja" su večno samnom. U početku sam morao da usmerim
svoj um na njih, ali sada je to postalo prirodno i lako.
Tačka, momenat kada um prihvati reči Gurua kao Istinu i živi sa njima spontano, prirodno, i
u svakom detalju dnevnog života je predvorje, prag ostvarenja.
Na neki način to je spasenje verom, ali vera mora biti jaka, intenzivna, i trajna.
Međutim, vi ne smete misliti da je vera sama po sebi dovoljna. Vera izražena, ispoljena, u
akciji je siguran način, put, ka ostvarenju. Od svih načina to je najefikasniji.
Postoje učitelji koji negiraju veru i veruju samo razumu. Stvarno, to nije vera koju oni
negiraju, nego slepo verovanje. Vera nije slepa. To je spremnost da se pokuša.

P: Nama je rečeno da od svih oblika duhovnih praksi, praksa položaja, stava, samo-svedočenja je
najefikasnija. Kako je to u upoređenju sa verom?

M: Stav svedočenja je takođe vera; to je vera u samog sebe. Vi verujete da vi niste ono što
doživljavate, iskušavate, i vi gledate na sve kao iz distance, iz rastojanja.
Nema napora u svedočenju.
Vi rzumete da ste vi samo svedok i razumevanje deluje. Vi ne trebate ništa više, samo se sećajte,
zapamtite, da ste samo svedok.
225
 Ako u stanju svedočenja vi pitate sebe: "Ko sam ja?" odgvor odmah dolazi, mada je on
bezglasan i tih. Prestanite da budete objekt i postanite subjekt svega što se dešava; jednom, kada se
okrenete unutar sebe, vi ćete pronaći sebe i iznad subjekta.
Kada ste pronašli sebe vi ćete uvideti da ste vi takođe iznad objekta, da oboje: i subjekt i
objekt postoje, egzistiraju, u vama, a vi niste ni jedno ni drugo.

P: Vi govorite o umu, o svedočenju svesnosti iznad uma i o Svevišnjem, koji je iznad duhovne
svesnosti, probuđenosti. Da li Vi mislite da kažete da je čak i probuđenost, duhovna svesnost,
nerealna, naistinita?

M: Sve dok se vi koristite izrazima realno-nerealno, duhovna probuđenost, svesnost, je jedina

realnost koja može biti. Ali Svevišnji je iznad svih razlika, posebnosti, i na njega se izraz "realan"
ne primenjuje, jer u njemu je sve istinito, realno, i prema tome, nema potrebe da bude označen na
taj način.
On je sami izvor realnosti, on saopštava, donosi, realnost svemu čega se takne.
On jednostavno ne može biti shvaćen rečima. Čak i direktno iskustvo, makoliko
uzvišeno, samo pruža svedočenje, ništa više.

P: Ali ko je stovrio svet?

M: Univerzalni Um, Chidakash stvara i nestvara sve. Svevišnji, Paramakash, donosi realnost svemu
što dolazi u postojanje. Reći da je to Univerzalna LJubav može biti najbliže što mi možemo doći do
njega rečima.
Upravo kao LJubav On čini sve realnim, lepim, poželjnim.

P: Zašto poželjnim?

M: Zašto da ne? Odakle dolazi sva moćna privlačnost da čini sve stvorene stvari da odgovaraju
jedna drugoj, da spaja ljude zajedno, ako ne od Svevišnjeg?
Ne izbegavajte želju: jedino vidite da ona teče usmerena u ispravnim kanalima, smerovima.
Bez želje vi ste mrtvi. Ali sa niskim željama vi ste sablast, avet.
P: Koje je iskustvo, koje približava najbliže Svevišnjem?

M: Ogroman mir i neograničena ljubav. Spoznajte da je sve što postoji istinito, plemenito i lepo u
Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga. Bogovi i Boginje koji
nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bića; ipak su svi oni kao prelepo obučene sluge
koje objavljuju moć i bogatstvo njihovog Gospodara.

P: Kako čovek ostvaruje Stanje Svevišnjega?

M: Sa odricanjem od svih nižih želja. Sve dok ste vi zadovoljni sa nižim, vi ne možete imati više.
Sve što vas zadovoljava, vuče vas nazad. Dok vi ne ostvarite nezadovoljenje sa svim,
njihove tendencije i ograničenost, i ne sakupite više enrgije u jednu veliku težnju, čak ni prvi korak
nije učinjen. S druge strane, integrisanost, sveukupnost, želja za Svevišnjim je samo po sebi poziv
od Svevišnjeg.

Ništa fizičko ili mentalno ne može vam dati slobodu. Vi ste slobodni kada jednom shvatite,
spoznate, da je vaše ropstvo od vašeg sopstvenog činjenja, delovanja, i da prekinete da kujete lance,
koji vas zarobljavaju, vezuju.

P: Kako se ostvaruje vera u Gurua?

226
M: Pronaći Gurua, a takođe i verovati u njega je velika sreća. To se ne dešava često.

P: Da li je to subina koja određuje?

M: Nazivanje to sudbinom vrlo malo objašnjava. Kad se to desi. vi ne možete reći zašto se to desilo
i vi samo prekrivate vaše neznanje nazivajući to karmom ili Milošću ili Voljom Boga.

P: Krišnamurti kaže da Guru nije potreban.

M: Neko vam mora reći o Svevišnjoj Realnosti i putu koji vodi ka njoj. Krišnamurti nije radio ništa
drugo. Na neki način On je u pravu - većina takozvanih učenika, poklonika, ne veruju svojim
Guruima; oni Mu nisu poslušni i konačno Ga napuštaju. Za takve učenike bilo bi daleko bolje da
oni nemaju Gurue uopšte i da se samo okrenu u svoju unutarnjost da dobiju dođstvo. Naći živog
Gurua je retka prilika i velika odgovornost. Ove stvari ne smeju se shvatiti olako. Vi ljudi ste
spremni da kupite sebi nebesa i zamišljate da će vam to Guru nabaviti za neku cenu. Vi težite da
pravite pogodbu nudeći malo, ali tražeći mnogo??
Vi ne varate nokog do sebe same.

P: Vama je vaš Guru rekao da ste Svevišnji i Vi ste Mu verovali i radili na tome. Šta Vam je donelo
to poverenje?

M: Recimo da sam bio samo razuman. Bilo bi suludo ne verovati Mu. Kakav bi moguć interes On
imao da Me obmanjuje?

P: Vi ste rekli ispitivaču, pitaocu, da smo mi isto, da smo mi jednaki. Ja to ne mogu da verujem.
Pošto ja u to ne verujem, od kakve je koristi Vaša tvrdnja za mene?

M: Vaše neverovanje nije važno. Moje reči su istinite i one će uraditi svoj posao!! Ovo je lepota
plemenitog druženja, satsang.

P: Samo sedeći pored Vas može li to biti smatrano, karakterisano, duhovnom praksom?

M: Naravno. Reka života teče. Neke od njenih voda su ovde, ali tako mnogo vode je već doseglo
svoj cilj, okean. Vi znate samo sadašnjost. Ja vidim malo dalje u prošlost i budućnost, i to što ste vi
i šta možete biti. Ja ne mogu videti vas drugačije nego kao samog sebe. U samoj prirodi ljubavi je
da ne vidi razlike.

P: Kako ja mogu ostvariti to da vidim sebe kao što me Vi vidite?

M: Dovoljno je ako vi sebe ne zamišljate kao telo. Ta sama ideja "ja sam telo" je tako kobna,
nesrećna. Ona vas potpuno zaslepljuje za vašu realnu, istinitu prirodu. Čak ni za trenutak nemojte
misliti da ste telo. Nemojte sebi davati ime, niti oblik. U mraku i tišini realnost se pronalazi.

P: Ne moram li ja misliti sa izvesnim ubeđenjem da ja nisam telo? Gde da pronađem takvo

ubeđenje?

M: Ponašajte se kao da ste potpuno ubeđeni u to da niste telo i ubeđenje će doći. Kakava je korist
samo od reči? Formula, mentalni obrazac, neće vam pomoći. Ali nesebično delovanje, oslobođeno
od svake zabrinutosti za telo i njegove potrebe će vas odvesti u samo srce Realnosti, Istine.

227
P: Gde ću ja dobiti hrabrost da delujem bez ubeđenja?

M: LJubav će vam dati hrabrost. Kada sretnete nekoga potpuno predivnog, vrednog ljubavi,
uzvišenog, vaša ljubav i divljenje će vam dati podsticaj, nagon, da delujete plemenito.

P: Ne znaju svi da se dive predivnom. Većina ljudi je neosetljiva.

M: Život će ih učiniti da razumeju. Sama težina akumuliranih iskustava daće im oči da vide. Kada
vi sretnete vrednog, dostojnog, čoveka, vi ćete ga voleti i verovati mu i slediti njegov savet. Ovo je
uloga ostvarenih ljudi - da daju primer savršesntva, drugima, da se dive i da vole. Lepota života i
karakter je ogroman doprinos za opšte dobro.

P: Moramo li mi da patimo da bismo napredovali?

M: Dovoljno je znati da postoji patnja, da svet pati. Sami po sebi niti zadovoljstvo, niti patnja ne
prosvetljuju. Jedino razumevanje da.
Jednom kada vi shvatite istinu da je svet pun patnje, da biti rođen znači nevolju, katastrofu,
vi ćete naći snagu i energiju i nagon da idete iznad toga.
Zadovoljstvo vas uspavljuje, a bol vas probuđuje. Ako vi ne želite da patite, nemojte
spavati.
Vi ne možete znati sebe samo kroz blaženstvo, jer je blaženstvo sama vaša priroda. Možete
se suočiti sa suprotnim, sa onim što vi niste, da biste pronašli oslobođenje, prosvetljenje.

65. SMIREN UM JE SVE ŠTO VAM TREBA

Pitalac: Ja nisam dobro. Osećam se dosta slab. Šta da radim?

Maharadža: Ko nije dobro, vi ili vaše telo?

P: Moje telo, naravno.

M: Juče ste se osećali dobro. Šta se osećalo dobro?

P: Telo.

M: Vi ste bili zadovoljni kad je telo bilo dobro, a vi ste bili tužni kad telo nije dobro. Ko je
zadovoljan jednog dana, ako tužan sledećeg?

P: Um.

M: Um je znalac. Ko zna znalca?

P: Ne zna li znalac samog sebe?

M: Um je nepovezan. Više puta on je prazan, kao u snu ili nesvesti, ili razonodi, zbunjenosti. Mora
postojati nešto neprekidno da poveže isprekidano.

P: Um pamti. Ovo održava kontinuitet.

228
M: Sećanje je uvek delimično, samim tim nepouzdano i prolazno, kratkotrajno. Ono ne objašnjava
jaki osećaj identiteta, koji prožima svesnost, osećaj "ja jesam". Pronađite šta je u korenu toga.

P: Ma koliko duboko gledao, ja nalazim samo um. Vaše reči "iznad uma" ne daju mi rešenje,
objašnjenje.

M: Dok gledate sa umom, vi ne možete otići iznad njega. Da biste otišli iznad, vi morate gledati
izvan uma i njegovog sadržaja.
P: U kom pravcu da gledam?

M: Svi pravci su unutar uma! Ja vas nisam molio da gledate u bilo kom posebnom pravcu. Samo
gledajte van od svega onoga što se dešava u vašem umu i dovedite ga do osećanja "ja jesam"
"Ja jesam" nije pravac, on je negacija svih pravaca. Konačno i "ja jesam" će morati da ide, jer vi
nemate potrebu da se zadržavate, da pretendejute na onome što je očevidno.
Dovođenje uma ka osećanju "ja jesam" samo pomaže u okretanju uma izvan svega ostalog.

P: Kuda me to sve vodi?

M: Kada je um odvojen od svojih preokupacija, zaokupljenosti, on postaje smiren. Ako vi ne

uznemiravate ovu smirenost i ostajete u njoj, vi uviđate da je ona prožeta sa svetlošću i ljubavlju
koju vi nokada niste poznavali; a ipak vi odmah prepoznajete to kao vašu sopstvenu prirodu.
Jednom kada prođete kroz ovo iskustvo, vi nećete biti više nikad ista osoba; nepokorni um
može prekinuti ovaj svoj mir i uništiti viziju, ali on će se sigurno vratiti, ako se određeni napor
uloži; sve do dana kada su sve ograde uklonjene, obmane i vezanosti završene i život postaje
sasvim koncentrisan na sadašnjost.

P: Kakvu razliku to čini?

M: Uma više nema. Postoji samo ljubav i delovanju.

P: Kako ću prepoznati to stanje kad ga dosegnem?

M: Neće biti straha.

P: Okružen svetom punim tajni i opasnosti, kako mogu biti neuplašen, bez straha?

M: Vaše sopstveno malo telo takođe je puno tajni i opasnosti, ipak vi se ne plašite njega, jer ga
smatrate svojim sopstvenim.
Ono što vi ne znate jeste da je ceo Univerzum vaše telo i vi ne treba da budete uplašeni od
njega. Možete reći da imate dva tela; personalno, osobno, i univerzalno. Personalno dođe i prođe,
Univerzalno je uvek sa vama.
Celokupna kreacijaje vaše univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim što je
personalno, da vi ne vidite šta je univerzalno. Ovo slepilo neće se završiti samo po sebi - ono mora
biti uklonjeno vešto i promišljeno, oprezno. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaćene, i
napuštene, vi dosežete stanje oslobođeno od zabluda i savršeno stanje u kome više ne postoje
razlike između personalnog i univerzalnog.

P: Ja sam persona i zato ograničena prostorom i vremenom. Zauzimam malo prostora i trajem neko
vreme; ja ne mogu čak i da zamislim sebe, da sam večan i sveprisutan, sveprožimajući.

229
M: Ipak, i pored svega, vi jeste. Kako vi budete zaranjali duboko u sebe u potrazi za vašom
istinskom prirodom, vi ćete otkriti da je samo vaše telo malo i da je vaša mamorija, sećanje,
ograničeno, oskudno, kratko, dok je prostrani okean života vaš.

P: Samo reči "ja" i "univerzalno" su kontradiktorne, protivrečne. Jedna drugu isključuju.

M: Ne, one se ne isključuju. Osećaj identiteta, istovetnosti, prožima Univerzum, univerzalno.

Tragajte, i vi ćete otkriti Univerzalnu Personu, koja ste vi sami i beskrajno, neograničeno, više.
Svakako, uprkos tome, počnite sa ostvarivanjem da je svet u vama, a ne vi u svetu.

P: kako to može biti? Ja samo znam deo sveta. Kako ceo svet može biti sadržan u delu, izuzev kao
refleksija, odraz, kao u ogledalu?

M: ono što vi kažete je Istina. Vaše personalno telo je deo u kome je celina vanredno, čudesno,
reflektovana, održana. Ali vi takođe imate i Univerzalno Telo. Vi čak ne možete reći da to ne znate,
jer vi doživljavate i vidite to sve vreme. Jedino što vi zovete to "svet" i uplašeni ste od njega.

P: Ja osećam moje malo telo i znam ga, dok drugo univerzalnoja ne znam, jedino ga poznajem kroz
nauku.

M: Vaše malo telo je puno tajni i čuda koja vi ne znate. Tu je takođe nauka vaš jedini vodič. Oboje i
anatomija i astronomija, opisuju vas.

P; Čak i ako ja prihvatim vašu doktrinu univerzalnog tela kao radnu teoriju, na koji način to mogu
da proverim i od koje je to koristi za mene?

M: Znajući sebe kao stanovnika u oba tela vi se nećete odreći ničega. Sav Univerzum biće vaša
briga, interes, svaku živu stvara vi ćete voleti i pomoći najnežnije i najmudrije. Neće biti sukoba
interesa između vas i drugih. Svaka ekspolatacija, iskorišćavanje će prestati potpuno. Vaša svaka
akcija biće korisna, svaki pokret će biti blagoslov.

P; To je sve veoma primamljivo, ali kako da ja nastavim, postupim, da ostvarim moje univerzalno
postojanje?

M: Imate dva puta: možete predati svoje srce i um samo-otkrivanju, ili prihvatiti Moje reči i
delovati saglsno njima. Drugim rečima, ili vi postanite potpuno samo-zainteresovani, ili potpuno
ne-samo-zainteresovani. Morate biti ekstremni, ići u krajnost, da boste dosegli Svevišnje.

P: Kako ja mogu da žudim, aspiriram, do takvih visina, mali i ograničen kakav jesam?
M: Spoznajte sebe kao okean svesnosti u kome se sve dešava. Ovo nije teško. Malo pažljivosti,
bliskog posmatranja samog sebe, i vi ćete videti da nikakav događaj, slučaj, nije van vaše svesnosti.

P: Svet je pun događaja koji se ne ponavljaju u mojoj svesnosti.

M: Čak i vaše telo je puno događaja koji se ne pojavljuju u vašoj svesnosti. To vas ne sprečava da
ne proglasite vaše telo da nije vaše. Vi znate svet tačno kao što znate vaše telo - pomoću vaših čula.
Vaš um je taj koji je odvojio svet izvan vaše kože, od sveta unutar i stavio ih u opoziciju. Ovo
stvara strah i mržnju i sve bede življenja.

P: Ono što ja ne pratim, ne razumem, jeste ono što Vi kažete o odlasku iznad svesnosti. Ja razumem
reči, ali ne mogu da vizualiziram to iskustvo.
230
 Konačno, Vi ste i sami rekli da su sva iskustva u svesnosti.

M: Vi ste u pravu, ne može postojati ni jedno iskustvo iznad svesnosti.

Ipak, postoji iskustvo samog postojanja.
Postoji stanje iznad svesnosti, koje nije nesvesno. Neki zovu to stanje super-svesnost, ili
čista svesnost, ili svevišnja svesnost. To je probuđenost, duhovna svesnost oslobođena od
subjektno-objektne povezanpsti.

P: Ja sam studirao teozofiju i nisam našao ništa blisko u onome što Vi govorite. Ja prihvatam da se
teozofija bavi samo sa manifestacijom, ispoljavanjem. Ona opisuje Univerzum i njegove stanovnike
u velikim, mnogim, detaljima. To obuhvata mnoge nivoe materije i odgovorajuće nivoe iskustva, ali
to ne ide iznad toga. Ono što Vi kažete ide iznad svakog iskutva. Ako se to ne može iskusiti,
doživeti, zašto sav razgovor oko toga?

M: Svesnost, mentalna, je isprekidana, puna praznina. Ipak, postoji kontinuitet jedinstvenosti. Šta je
ovaj osećaj jedinstvenosti kao posledica, ako ne nečega iznad, iznad svesnosti?

P: Ako sam ja iznad uma, kako mogu da promenim sebe?

M: Gde je potreba za menjanjem bilo čega? Um se menja svakako sve vreme, neprestano.
Posmatrajte vaš um nepristrasno, nepasionirano; to je dovoljno da ga smirite. Kad je on smiren vi
možete ići iznad njega. Nemojte ga držati zauzetim sve vreme. Zaustavite ga - i samo budite. Ako
mu vi date da se odmori, on će biti doveden u red i ponovo dobiti svoju čistotu i snagu. Neprestano
mišljenje čini ga propadljivim.

P: Ako je moje istinsko biće uvek samnom, kako to da sam ja nesvestan toga, da ja to ne znam?

M: Zato što je vrlo suptilno, prefinjeno, a vaš um je grub, pun grubih misli i osećanja. Smirite i
pročistite, razjasnite vaš um, i vi ćete znati sebe onakvim kakvi ste.

P: Da li mi je potreban um da bih znao sebe?

M: Vi sye iznad uma, ali vi znate sa vašim umom. Očevidno je da širina, dubina i karakter znanja
zavise od instrumenta koji koristite. Poboljšajte vaš instrument i vaše znanje će se poboljšati.

P: Da bih znao savršeno, potreban mi je savršen um.

M: Smiren um je sve što vam treba. Sve drugo će se desiti ispravno, onako kako treba, kada je
jednom vaš um smiren. Kao kad se Sunce rađa i čini svet aktivnim, tako čini i samo-probuđenost,
duhovna svesnost, utičući na promene u umu. U svetlosti tišine, smirenosti i stabilne, ustaljene
samo-probuđenosti unutarnje energije se bude i čine čuda bez ikakavog napora, sa vaše strane.

P: Vi hoćete da kažete da je najveći, glavni, rad učinjen sa neradom, neaktivnošću?

M: Tačno tako. Morate da razumete da ste vi storeni za prosvetljenje, da vam je ono suđeno.
Saraađujte sa vašom sudbinom, nemojte ići protiv nje, nemojte to sprečavati. Dozvolite tome,
prosvetljenju, da se ispuni. Sve što vi treba da radite jeste da posvetite pažnju preprekama koje su
stovrene od vašeg luckastog, budalastog, uma.

231
66. SVO TRAGANJE ZA SREĆOM JE BEDA

Pitalac: Došao sam iz Engleske i na putu sam za Madras. Tamo ću sresti mog oca i mi ćemo ići
kopnom za London. Studiram psihologiju, ali još ne znam šta ću raditi kad dobijem diplomu.
Mogao bih da pokušam industrijsku psihologiju, ili psihoterapiju. Moj otac je glavni lekar, ja mogu
da sledim istu liniju.
Ali ovo ne iscrpljuje moja interesovanja. Postoje izvesna pitanja koja se ne menjaju sa
vremenom. Ja shvatam da vi imate neke odgovore na takva pitanja i to me je navelo da dođem da
Vas vidim.

Maharadža: Ja se pitam da li sam Ja pravi čovek da odgovorim na vaša pitanja. Ja znam malo o
stvarima i ljudima. Ja znam jedino da Ja jesam, i da mnogo takođe i vi znate. Mi smo jednaki.

P: Naravno, ja znam da ja jesam. Ali ja ne znam šta to znači.

M: Ono što vi smatrate da je "ja" i "ja jesam" niste vi. Znati da vi jeste je prirodno, znati šta ste vi je
rezultat većeg istraživanja. Vi ćete morati da ispitate čitavo polje svesnosti i da idete iznad toga.
Zbog toga morate naći pravog učitelja i stvoriti stanja potrebna za otkrivanje, spoznavanje.
Generalno govoreći, postoje dva puta: spoljašnji i unutarnji. Bilo da vi živite sa nekim ko zna Istinu
i pokoravate se potpuno njegovom voćstvu i oformljujućem uticaju, ili vi tragate za unutarnjim
voćstvom i sledite vaše unutarnje svetlo, bilo gde da vas povede. U oba slučaja vaše personalne
želje i strahovi moraju izostati, nestati.
Vi učite ili pomoću bliskosti Gurua, ili istraživanjem, pasivno ili aktivnim načnom. Vi ili
dopuštate da budete vođeni rekom života i ljubavi koje predstavlja vaš Guru, ili vi činite vaše
sopstvene napore, vođeni vašom unutarnjom zvezdom.
U oba slučaja vi morate ići napred, morate biti ozbiljni, iskreni. Retki su ljudi koji su
sretni da nađu nekoga vrednoga od povrenja i ljubavi. Mnogi od njih moraju ići teškim putem,
putem inteligencije i razumevanja, razlikovanja dobrog od lošeg, i nevezanosti, viveka - vairagya.
Ovaj je put otvoren svima.

P: Meni je drago što sam došao ovde, mada odlazim sutra, jedan razgovor sa Vama može da utiče
na ceo moj život.

M: Da, jednom kad kažete: "Ja želim da pronađem Istinu", sav vaš život će biti duboko prožet time.
Sve vaše mentalne i fizičke navike, osećanja i emocije, želje i strahovi, planovi i odluke će pretrpeti
najradikalnije, najkorenitije, promene.

P: Jednom kada ja usmerim, pripremim moj um da pronađe Istinu, Realnost, šta treba da radim
nakon toga?

M: To zavisi od vašeg temperamenta. Ako ste vi ozbiljni, iskreni, bilo koji put da izaberete, odvešće
vas do vašeg cilja. Ozbiljnost je onaj odlučujući faktor.

P: Šta je izvor ozbiljnosti?

M: To je samonavodeći instinkt, težnja za domom. njim se ptica vraća u gnezdo i riba u planinskom
toku vraća se tamo gde je bila rođena. Seme se vraća zemlji, kada je plod sazreo. Sazrevanje je sve.

P: A šta će dati meni da sazrim? Da li mi je potrebno iskustvo?

232
M: Vi već znate svo iskustvo koje vam je potrebno, jer da je drugačije, vi ne biste došli ovde. Vi ne
treba više ništa da skupljate, već pre vi morate da idete iznad iskustva. Koji bilo napor da učinite,
bilo koji metod, sadhanu, da sledite, to će samo stvoriti više iskustva, ali vas neće odvesti iznad.
Niti će vam čitanje knjiga pomoći. One će obogatiti vaš um, proširiti vaše znanje, ali osobu koja ste
vi - neće dotaknuti. Ako vi očekujete neke koristi, beneficije, od vašeg traganja, materijalne,
mentalne ili spiritualne, vi ste promašili suštinu. Istina ne donosi prednosti materijalno-mentalne.
Ona vam ne daje viši status u društvu, niti moć nad drugima; sve što dobijete je Istina i sloboda od
lažnog.

P: Sigurno Vam Istina daje moć da pomognete drugima.

M: To je samo maštanje, imaginacija, međutim plemenita! U suštini, uistinu, vi ne pomažete

drugima, jer ne postoje drugi. Vi delite ljude u plemenite i zle, ne plemenite, i vi molite plemenite
da pomognu neplemenitim. Vi delite, vi vrednujete, procenjujete, vi sudite i osuđujete - u ime Istine
- vi je uništavate. Vaša sama želja da formulišete Istinu je negira, zato što ona ne može biti sadržana
u rečima. Istina može biti izražena samo pomoću negiranja lažnog - u delovanju. Zato vi morate
otkriti lažno kao lažno putem razlučivanja, viveka, i odreći se toga, vairagya. Odricanje od lažnog
je oslobađajuće i energizirajuće. To postavlja otvoren put ka savršenstvu.

P: Kad ću znati da sam otkrio Istinu?

M: Kada se ideja "ovo je Istina", "ono je Istina" ne rađa, ne pojavljuje. Istina ne afirmiše sebe, ona
je u viđenju lažnog kao lažnog i odriče ga se. Beskorisno je tragati za Istinom, kada je um slep za
lažno. On mora biti očišćen od lažnog potpuno, pre nego što Istina može da se rodi, osvane u
njemu.

P: Ali šta je lažno?

M: Svakako, ono što nema postojanje je lažno.

P: Na šta vi mislite s tim - nemati postojanje? Lažno je tu oštro kao ekser.

M: Ono što protivreči sebi nema postojanje. Ili ono ima samo trenutno postojanje, što dolazi na isto,
da nema postojanje. Jer, ono što ima početak i kraj nema sredinu. To je šuplje. To ima samo ime i
oblik dovijen od uma, ali ono nema ni supstance, biti, ni suštine.

P: Ako sve što prolazi nema postojanje, onda i Univerzum takođe nema postojanje.

M: Ko je ikad to negirao? Naravno, Univerzum nema postojanje.

P: Šta ima?

M: Ono što ne ovisi za svoje postojanje, egzistenciju, ono što se ne rađa kad se Univerzum rađa, niti
zalazi kad Univerzum zalazi, nestaje; ono što ne treba nikakav dokaz, ali donosi realnost svemu što
dotakne. Priroda je lažnog da se ono pojavi realno za neko vreme. Može se reći da Istina postaje
otac lažnom. Ali je lažno ograničeno u vremenu i prostoru i podvrgnuto je okolnostima.

P: Kako da se oslobodim lažnog, a sačuvam realno?

M: Kojom svrhom?

233
P: Da bi živeo bolji, zadovoljniji život, sveobuhvatan i srećan.

M: Sve što je um zamislio mora biti lažno, jer je to na putu da bude relativno i ograničeno. Realno
je nepojmljivo i ne može biti upotrebljeno za neku svrhu. To mora biti željeno za svoju sopstvenu
korist, cilj, duhovni cilj.

P: Kako mogu da želim nezamislivo?

M: Šta je drugo vredno želje? Uistinu, realno ne može biti željeno kao što se stvar želi. Ali vi
možete videti nerealno kao nerealno i opisati ga, odbaciti ga. Odbacivanje lažnog je ono što otvara
put ka istini.

P: Razumem, ali kako to izgleda svakodnevno, u svakodnevnom, stvarnom životu?

M: Samo-zainteresovanost, ego-centričnost i samo-brižnost, lični interes, su žiže lažnoga. Vaš

dnevni život vibrira, pulsira, između želje i straha. Posmatrajte ga pažljivo i vi ćete videti kako um
uzima, stvara, bezbrojna imena i oblike, kao reka koja penuša među kamenjem. Uđite u trag svakoj
akciji do njenog sebičnog motiva i gledajte na motiv usredsređeno dok se on ne rastopi.

P: Da bi živeo čovek mora da pazi na sebe, mora da zarađuje novac za sebe.

M: Vi ne morate da zarađujete za sebe, ali vi možda morate da to radite - za ženu ili dete. Vi možda
morate da radite u korist drugih. Čak i samo biti živ može biti žrtvovanje. Nema potrebe da bilo ko
bude sebičan. Odbacite svaki sebičan, koristoljubiv motiv čim ga spazite i vi ne treba da tragate za
Istinom. Istina će vas naći.
P: Postoji minimum potreba.

M: Nisu li se one snabdevale odkako ste bili začeti? Odustanite od ropstva samo-zabrinutosti i
budite ono što ste - inteligencija i ljubav u akciji.

P: Ali čovek mora da preživljava.

M: Vi ne možete pomoći preživljavanju! Realno, vi ste bezvremeni i iznad rođenja i smrti. A telo će
preživeti, opstati, onolio dugo koliko je potrebno. Nije važno da ono treba da traje, živi dugo. Pun,
ispunjen život je bolji nego dug život.
P: Ko je rekao šta je ispunjen život? To zavisi od mog kulturnog porekla.

M: Ako vi tragate za realnošću vi se morate osloboditi od svakog porekla, od svih kultura, od svih
obrazaca mišljenja i osećanja. Čak i sama ideja da ste žensko ili muško, ili čak čovek, treba da bude
napuštena. Okean života sadrži sve, ne samo ljude. Dakle, pre svega, napustite sve samo-
identifikacije, prestanite da mislite o sebi kao takvom i takvom, tom i tom, ovom i onom. Napustite
sve samo-zabrinutosti; nemojte brinuti o vašem blagostanju, materijalnom ili spiritualnom,
napustite svaku želju, grubu ili suptilnu, prefinjenu, prestanite da mislite o postignuću bilo koje
vrste. Vi ste potpuni ovde i sada, vi ne trebate apsolutno, potpuno ništa. Ali to ne znači da vi morate
biti bez pameti i ludo odvažni, rasipni ili nezainteresovani; samo osnovna uznemirenost za sebe
mora nestati. Vama treba nešto hrane, odeće i zaklon, krov za vas i vaše, ali ovo neće stvarati
probleme sve dok se pohlepa ne smatra potrebom. Živite u skladu sa stvarima onakvim kakve su, a
ne kako ih vi zamišljate.

P: Šta sa ja ako nisam čovek?

234
M: Ono što vas navodi da mislite da ste čovek, nije čovek. To je bezdimenzionalna tačka svesnosti,
svesno ništa; sve što vi možete reći o sebi samom je: "JA JESAM". Vi ste čisto postojanje -
svesnost, probuđenost - blaženstvo. Shvatite da je kraj svom traganju. Vi dolazite do tog zaključka
kad vi uvidite da sve što mislite o sebi da ste je samo imaginacija, maštanje, i stojite povučeno u
čistoj svesnosti duhovnoj, od prolaznog kao prolaznog, zamišljenog kao zamišljenog, nestvarnog
kao nestvarnog. To nije uopšte teško, ali je potrebna nevezanost. Prianjanje uz lažno je ono što čini
da se Istina teško može videti. Jednom kada razumete, shvatite, da lažno treba vreme, a što treba
vreme je lažno, bi ste bliže Realnosti, koja je bezvremena, uvek u sadašnjosti. Večnost u vremenu je
samo ponavljanje, kao kretanje časovnika. Ono teče od prošlosti u budućnost večno, prazna
večitost. Realnost je ono što čini sadašnjost tako vitalnom, tako različitom od prošlosti i budućnosti;
koje su samo mentalne. Ako je vama potrebno vreme da spoznate nešto, to mora biti lažno. Realno,
Istina je uvek sa vama; vi ne treba da čekate da biste bili ono što jeste. Samo vi ne smete dozvoliti
vašem umu da ide van vas u potragu. Kada vi želite nešto, pitajte sebe: da li ja stvarno to trebam?
Ako je odgvor ne, onda samo to napustite.
P: Da li moram biti srećan? Ja mogu da ne trebam nešto, neku stvar, ali ako me ona čini srećnim, ne
bi li trebalo da je se dočepam?

M: Ništa vas ne može učiniti srećnijim od vas samih, od onog što ste vi. Svo traganje za srećom je
beda i vodi većoj bedi. Jedina sreća vredna pomena je prirodna sreća svesnog postojanja.

P: Da li mi je potrebno puno iskustva pre nego što mogu da dosegnem tako visoke nivoe svesnosti?

M: Iskustvo ostavlja samo sećanje iza sebe i dodaje na breme, koje je i onako dovoljno teško. Vi ne
trebate više iskustva. Prošla iskustva su dovoljna. A ako vi osećate da ih trebate još, pogledajte u
srca ljudi oko vas. Vi ćete naći varijetet, raznolikost, iskustava, kroz koja vi ne biste mogli da
prođete ni za hiljadu godina. Učite iz patnji drugih i spasite sebe vaših sopstvenih. Iskustvo nije ono
što vam treba, već sloboda od svakog iskustva. Nemoje biti pohlepni za iskustvom. Vi ne trebate ni
jedno.

P: Da li ste Vi prošli kroz Vaša iskustva?

M: Stvari, događaju se dešavaju oko Mene, ali Ja ne uzimam udela u njima. Jedan događaj postaje
iskustvo jedino kad sam Ja emocionalno uključen, povezan. Ja sam u stanju koje je potpuno, koje ne
traga za tim da unapredi sebe. Od koje je korsiti iskustvo za Mene?

P: Čoveku je potrebno znanje, obrazovanje.

M: Da biste se bavili stvarima, znanje o stvarima je potrebno. Da biste kontaktirali sa ljudima, vama
je potrebno sagledavanje, pronicljivost, simpatija, saosećanje. Da biste se bavili sobom, ne treba
vam ništa. Budite ono što jeste: svesno biće, postojanje, i ne budite izvan sebe.

P: Univerzitetsko obrazovanje je najkorisnije.

M: Bez sumnje, ono vam pomaže da se zaradi za življenje. Ali to vas ne uči kako da se živi. Vi ste
student filozofije. To vam može pomoći u nekim situacijama. Ali možete li vi živeti od filozofije?
Život je vredan imena samo kada on reflektuje, odražava, Realnost u akciji. Ni jedan univerzitet
neće vas naučiti kako da živite, tako da kada vreme umiranja dođe, vi možete reći: živeo sam dobro,
nemam potrebe da živim ponovo. Većina od nas umire želeći da može živeti ponovo. Koliko mnogo
učinjenih grešaka, toliko mnogo ostaje neurađeno. Većina ljudi vegetira, ali ne živi. Oni samo
skupljaju iskustva i obogaćuju svoju memoriju. Ali iskustvo je negiranje Realnosti, koja nije ni

235
čulna, niti konceptualna, pojmovna, niti od tela, niti od uma, mada ona uključuje i prevazilazi
oboje, i jedno i drugo.

P: Ali iskustvo je najkorisnije. Iskustvom vi učite da ne dotaknete plamen.

M: Ja sam vam već rekao da je znanje najkorisnije u bavljenju sa stvarima. Ali vam ono ne kaže
kako da se odnosite sa ljudima i samim sobom, kako da živite život. Mi ne govorimo o vožnji kola,
ili zarađivanju novca. Za ovo vi trebate iskustvo. Ali za biće svetla unutar vas materijalno znanje
neće vam pomoći. Vama je potrebno nešto mnogo više, intimnije i dublje nego razmišljajuće
znanje, da budete svoji u istinskom smislu reči. Vaš unutarnji mir i radost morate zaslužiti. To je
mnogo teže nego zarađivati novac. Ni jedan univerzitet vas ne može naučiti da budete svoji. Jedini
način je sa praksom. Odmah počnite da budete svoji. Odbacite sve ono što vi mislite i idite uvek
dublje, mnogo dublje. Upravo kao što čovek kopajući bunar odbacuje sve ono što nije voda, dok ne
dosegne ležište vode u sloju, tako i vi morate ukloniti ono što nije vaše sopstveno, dok ništa ne
ostane za što se um može zakačiti. Vi niste čak ni ljudsko biće. Vi jednostavno jeste iskra, tačka
duhovne svesnosti, koegzistirajuća sa vremenom i prosotorm i iznad njih, konačni uzrok, sama po
sebi bezuzročna. Ako me pitate: "Ko ste vi?" moj odgvor bi bio: "Ništa posebno. Ipak, Ja jesam".

P: Ako Vi niste ništa posebno, onda morate biti univerzalni, opšti.

M: Šta je biti univerzalan - ne kao koncept, već kao način življenja? Ne odvajati, ne suprotstavljati
se, ali razumeti i volesti sve sa čim ste u kontaktu, je živeti univerzalno. Biti sposoban reći istinito:
ja sam svet, svet je moj, ja sam u domu u svetu, svet je moj sopstveni. Svaka egzistencija je moja
egzistencija, postojanje, svaka svesnost je moja svesnost, svaka patnja je moja patnja i svaka radost
je moja radost - to je univerzalan život. Ipak, moje realno postojanje, i vaše takođe, je iznad
Univerzuma i otuda, iznad kategorija posebnog i univerzalnog. Ono je ono što jeste, potpuno samo-
sadržano, samostalno i nezavisno.

P: Mislim da je to teško razumeti.

M: Vi morate sebi dati vremena da biste razmislili o ovim stvarima. Stari žljebovi, vijuge, moraju
biti izbrisani u vašem mozgu, bez formiranja novih. Vi morate spoznati sebe kao nepokretnog,
stabilnog, ispod i iznad pokretnog tihog svedoka svega što se dešava.

P: Da li to znači da moram odustati od svih ideja aktivnog života?

M: Ne, uopšte. Biće ženidbe, biće dece, biće zarađivanja novca da bi održali, izdržavali, porodicu;
sve ovo će se desiti u prirodnom toku događaja, jer se sudbina mora ispuniti, vi ćete proći kroz to
bez otpora, suprotstavljanja, suočavajući se sa zadacima kako oni dolaze, pažljivo, i temeljno, i za
male i za velike stvari. Ali glavno ponašanje, stav, biće srdačno nevezivanje, ogromna dobra volja,
bez očekivanja za uzvraćanjem, stalno davanje bez traženja. U braku vi niste ni susprug, ni supruga;
vi ste ljubav između njih dvoje. Vi ste jasnoća i dobrota, koja čini sve smirenim, sređenim i
srećnim. To vam može izgledati maglovito, nejasno, ali ako malo razmisite, vi ćete videti da je
mističko, tajanstveno, najpraktičnije, jer ono čini vaš život kreativno srećnim. Vaša svesnost se
proširila do visoke dimenzije, odakle vi vidite svet i sve mnogo jasnije i sa većim intenzitetom. Vi
shvatate da je osoba koja ste vi, postala pri rođenju, i koja će nestati pri smrti, privremena i lažna.
Vi niste senzualna, čulna, emocionalna i intelektualna osoba, zgrabljena željama i strahovima.
Pronađite vaše istinsko, realno, postojanje, biće. Ko sam ja? je fundamentalno, temeljno pitanje svih
filozofija i psihologija. Idite u to duboko.

236
67. ISKUSTVO NIJE REALNO

Maharadža: Tragalac je onaj koji je u potrazi za samim sobom. Uskoro on otkriva da on ne može
biti svoje telo. Jednom kada ubeđenje: "ja nisam telo" postane tako dobro utemeljeno, prihvaćeno,
da on ne može više da oseća, misli i deluje za i u korist samo tela, on će lako otkriti da je on
univerzalno biće, postojanje, koje zna, deluje, da je u njemu i kroz njegaceo univerzum rođen,
svestan i aktivan. Ovo je srce problema. Ili ste vi telesno svesni i rob okolnosti, ili ste univerzalno
svesni - i u potpunoj kontroli svakog događaja. Ipak svesnost, individualna ili univerzalna, nije
Moje istinsko boravište; Ja nisam u tome, to nije Moje, nema "mene" u tome. Ja sam iznad, mada
nije lako objasniti kako neko može biti niti svestan, niti nesvestan, ali jednostavno iznad. Ja ne
mogu reći da sam u Bogu ili Ja sam Bog; Bog je univerzalna svetlost i ljubav; univerzalni svedok;
Ja sam čak i iznad univerzalnog.

Pitalac: U tom slučaju Vi ste bez imena i oblika. Kakava ste Vi vrsta bića, postojanja?

M: Ja sam ono što jesam, niti sa oblikom, niti bez oblika, niti svestan, niti nesvestan. Ja sam izvan
svih tih kategorija.

P: Vi imate pristup: ni ovo - ni ovo, neti - neti.

M: Ne možete Me pronaći samo sa negiranjem. Ja sam isto toliko ništa kao, i sve. Niti oboje, niti
bilo šta. Ove definicije važe za Gospoda Univerzuma, ne za Mene.

P: Da li Vi nameravate da kažete da ste Vi jednostavno ništa.

M: Oh, ne! Ja sam potpun i savršen. Ja sam bezpočetnost postojanja, znanost znanja, punina sreće.
Ja se ne mogu smanjiti na prazninu, Vi me ne možete redukovati na ništavilo!

P: Ako ste Vi iznad Reči, o čemu ćemo mi razgovarati? Metafizički govoreći, ono što Vi govorite
odražava jedinstvo; ne postoji unutarnja protivrečnost. Ali ne postoji hrana, razumevanja, za Mene
u onome što Vi kažete. To je tako potpuno iznad mojih bitnih potreba. Kada Ja molim za hleb, Vi
mi dajete dragulje. Oni su lepi, bez sumnje, ali ja sam gladan.

M: To nije tako. Ja vam nudim tačno ono što vi trebate - probuđenje. Vi niste gladni i vama ne treba
hleb. Vama treba prekidanje, prestanak, odricanje, odvezivanje, nevezanost. Ono što vi verujete da
vam treba, nije ono što vam treba. Vašu istinsku potrebu Ja znam, a ne vi. Ja sam - vaše prirodno
stanje. Bilo šta drugo da vi mislite je iluzija, obmana, i jedna prepreka. Verujte Mi vi ne trebate
ništa drugo sem da budete ono što jeste. Vi zamišljate da ćete povećati vašu vrednost, sa sticanjem,
materijalnog. To je kao kad bi zlato zamišljalo da će ga jedno dodavanje bakra poboljšati.
Eliminisanje, odstranjivanje, i pročišćenje, odricanje, svesno, od svega što je strano vašoj prirodi je
dovoljno. Sve ostalo je uzalud.

P: Lakše je reći nego uraditi. Čovek dolazi kod vas sa bolom u stomaku, a Vi mu savetujete da
izbljuje svoj stomak. Naravno, bez uma ne bi bilo problema. Ali um je tu najopipljiviji.

M: Um je taj koji vam kaže da je um tu. Ne budite obmanuti. Svi beskonačni, mnogobrojni,
argumenti o umu su samo proizvodi samog uma, za njegovu sopstvenu zaštitu, kontinuitet,
produženje i širenje. Prazna je upornost smatrati da vas spirale, vijuganje, i grčevi, pulziranje, uma
mogu dovesti iznad njega.

237
P: Ser, gospodine, ja sam jedan ponizan tragalac, dok ste Vi Svevišnja Realnost sama. Sada tragalac
prilazi Svevišnjem da bi bio prosvetljen. Šta čini Svevišnji?

M: Slušajte ono što nastavljam da vam govorim i ne krećite se izvan toga. Mislite o tome sve
vreme, i o ničem drugom nemojte misliti. Uspevajući u tome dovoljno daleko napustite sve misli,
ne samo one o svetu nego i o sebi takođe. Budite iznad svih misli, u tišini suštinske probuđenosti,
duhovne svesnosti. To nije napredak, progres, jer ono do čega ste došli je već tu u vama, čeka na
vas.

P: Dakle Vi kažete da bih trebao da pokušam da zaustavim mišljenje i budem strpljiv, stabilan u
ideji: "JA JESAM".

M: Da, i bilo koje misli da vam dođu u vezi sa "JA JESAM", ispraznite ih od svakog značaja, i ne
obraćajte pažnju na njih.

P: Susreo sam mnogo mladih ljudi, koji su došli sa Zapada i uvideo da postoji bazična, osnovna
razlika, kad uporedim njih sa Indijcima. Izgleda kao da je njihova psiha antahkarana različita.
Koncepti kao što su Sopstvo, Realnost, čisti um, univerzalna svesnost - Indijski um prihvata lako.
Oni zvuče njima prisno i slatkog su ukusa. Zapadnjački um ne odgovara na to ili ih čak odbija. On
konkretizuje i želi da ih koristi odmah u službi prihvaćenih, priznatih vrednosti. Ove vrednosti su
često personalne: zdravlje, dobrobit, prosperitet, ponekad su one socijalne - bolje društvo, srećniji
život za sve; sve su povezane sa svetovnim problemima, personalnim ili impersonalnim, bezličnim.
Druga teškoća je kad slučajno, vrlo često, u razgovoru sa Zapadnjacima vidite da je njima iskustvo
sve - jer oni žele da iskuse hranu, piće, žene, umetnost i putovanja, tako isto oni žele i da iskuse
Jogu, ostvarenje i oslobođenje. njima je to samo još jedno drugo ikustvo, da bi ga imali kao upseh.
Oni smatraju da takvo iskustvo može biti kupljeno i oni se pogađaju o ceni. Kad se neki Guru
kotira, ceni, suviše visoko u uslovima vremena i napora, oni idu drugome koji nudi blaže uslove,
očigledno vrlo lake, ali zasnovane na neispunjavajućim uslovima. To je stara priča nerazmišljanja
sivog majmuna kad uzme lek. U ovom slučaju to nije razmišljanje o svetu, "napuštanju svakog
samo-identifikovanja", "gašenja svake želje", "postojanje savršenog celibata", itd. Prirodno postoji
široka prevara koja se dešava na svim nivoima i rezultati su ništavni. Neki Gurui iz čiste
desperacije, očajanja, napuštaju svu disciplinu, ne propisuju uslove, savetuju beznapornost,
prirodnost, jednostavno življenje u pasivnoj svesnosti, bez ikakavog uslova ponašanja "mora se" ili
"ne mora se". A postoje mnogi učenici, poklonici, čija ih prošla iskustva dovode do toga da ne vole,
ne paze sebe same tako rđavo da oni ne žele da paze na sebe. Ako oni nisu ispunjeni gađenjem, oni
su u dosadi. Oni su prezasićeni od samo-znanja, samo-pouzdanja, oni žele nešto drugo.

M: Dopustimo im da ne misle na sebe, ako oni to ne žele. Neka oni ostanu sa Guruom, neka ga
gledaju, misle na njega. Uskoro će oni iskusiti vrstu blaženstva, sasvim novog, nikad doživljenog
ranije, izuzev, možda u detinjstvu. Iskustvo je tako očigledno novo, da će privući njihovu pažnjui
stvoriti interesovanje. Jednom kada se interesovanje pokrene, probudi, prava primena će slediti.

P: Ovi ljudi su vrlo kritični i sumnjičavi. Oni ne mogu da budu drugačiji, jer su prošli kroz mnogo
učenja i mnogo razočarenja. S jedne strane oni žele iskustvo, s druge oni ne veruju u njega,
sumnjaju. kako im prići, jedino Bog zna?!

M: Istinsko razumevanje i ljubav će dospeti do njih.

P: Kada oni imaju neko duhovno iskustvo, nova teškoća se pojavljuje. Oni se žale da iskustvo ne
traje, da ono dođe i ode na slučajan, iznenadan, način. Držeći čvrsto sladoled na štapiću oni žele da
ga ližu celo vreme.
238
Iskustvo, makoliko uzvišeno, produhovljeno, nije realna, istinska stvar. Po svojoj samoj prirodi ono
dolazi i odlazi. Samo-realizacija nije aktivacija, sticanje bogatstva. Ona je više iznad, od prirode
razumevanja. Jednom kad ona dođe, prispe, ne može biti izgubljena. S druge strane svesnost
mentalana je promenljiva, koja teče, podvrgava se promenama od moment do momenta.
Nemojte se vezivati, čvrsto držati za svesnost, mentalnu, i njen sadržaj. Svesnost zadržava,
prekida, nestaje. Pokušati ovekovečiti bljesak razumevanja, sagledavanja, ili eksploziju sreće je
destruktivno, razorno, za onoga ko želi da sačuva. Ono što dođe može otići. Večito, stalno, je iznad
svih dolaženja i odlaženja. Idite do korena svakog iskustva, do osećaja postojanja, biti. Iznad
postojanja, biti, i ne-postojanja boravi ogromnost realnog, istinitog. Pokušavajte i pokušavajte
neprestano.

P: Da bi verovao čoveku je potrebna vera.

M: Mora prvo postojati želja. Kad je želja, žudnja jaka, voljnost, spremnost da se pokuša će doći.
Vama ne treba osiguranje uspeha, kada je žudnja, želja, jaka. Vi ste spremni da se odate riziku.

P: Jaka želja, jaka vera - to dolazi na isto. Ovi ljudi ne veruju čak ni njihovim roditeljima ili
društvu, ili čak sebi samima. Sve što oni dotaknu pretvara se u pepeo. Dajte njima jedno iskustvo
potpuno istinito, nesmunjivo, iznad dokazivanja, raspravljanja uma, i oni će vas pratiti do kraja
sveta.

M: Ali ja i ne radim ništa drugo! Neumorno ja usmeravam njihovu pažnju ka jednom

neprotivurečnom, nepobitnom faktoru - koji je postojanje. Budući da ne treba dokaza - on dokazuje
sve ostalo. Ako oni samo idu duboko u faktor postojanja i otkriju ogormnost slave, kojoj su "ja
jesam" vrata, kapija, i prođu vrata i odu iznad, njihov život će biti pun svetlosti i sreće. Verujte mi,
potreban napor nije ništa kad se uporei sa otrovenjem, spoznajom, koja se dobija, koja dolazi s tim.

P: Ono što vi kažete je uredu. Ali ti ljudi niti imaju poverenja, niti strpljenja.Čak i kratak napor ih
umara. Zaista je patetično, dirljivo, gledati ih kako pipaju naslepo, a ipak ne mogu da se oslone,
pridrže, na pomažuću ruku. Oni su u osnovi tako divni ljudi, ali potpno zbunjeni.Ja sam im rekao: vi
ne možete doći do istine vašim sopstvenim uslovima, pojmovima. Morate prihvatiti uslove, stanja.
Ovo je njihov odgovor: neke ćemo uslove prihvatiti, a neke nećemo. Prihvatanja ili neprihvatanja su
površna i slučajna, nebitna; realnost je u svemu; mora postojati put za sve da koračaju - bez
obavezujućih uslova.

M: Postoji takav put, otvoren svakome na svakom nivou, u svakom koraku života. Svako je svestan
sebe. Produbljenje i proširenje samo-svesnosti, probuđenosti je kraljevski put. Nazovite to
svesnošću, pažljivošću, ili svedočenjem, ili jednostavno pažnjom - to je sve. Niko nije nesazreo za
to i niko ne može pasti, biti razočaran. Ali naravno, vi ne možete biti samo budni, oprezni. Vaša
pažljivost mora uključiti takođe i um. Svedočenje je u početku probuđenost svesnosti i njeno
kretanje.

68. TRAGAJTE ZA IZVOROM SVESNOSTI

Pitalac: Govorili smo prethodnog dana o putevima modernog Zapadnjačkog uma i teškoći koju on
ima u podvrgavanju, predaji moralu i intelektualnoj disciplini Vedante. Jedna od prepreka leži u
preokupiranju, zabrinutosti mladih Evropejaca i Amerikanaca sa katasrofalnim stanjem sveta i
hitnoj potrebi da se to dovede u red. Oni nemaju stropljenja sa ljudima, kao što ste Vi koji
239
propovedate lično usavršavanje kao preduslov za poboljšanje sveta. Oni kažu da to niti je potrebno,
niti je moguće. Čovečanstvo je spremno za promenu sistema - socijalnih, ekonomskih, političkih.
Svetske vlade, svetska policija, svetsko planiranje i abolicija, ukidanje, od svih fizičkih i ideoloških
barijera; ovo je dovoljno, nikakava personalna transformacija nije potrebna. Bez sumnje, ljudi
stvaraju, oblikuju društvo, ali takođe društvo stvara ljude. U ljudskom društvu ljudi će biti humani,
čovečni, pored toga, nauka daje, obezbeđuje odgovore na mnoga pitanja, koja su ranije, odn. do
skora bila u domenu religije.

Maharadža: Bez sumnje, stremljenje za poboljšanjem sveta je najdostojnije hvale nastojanje.

Učinjeno nesebično, ono pročišćava, razbistrava um i pročišćava srce. Ali uskoro će čovek spoznati
da on sledi, goni fatamorganu, varku. Lokalno, mesno, i privremeno poboljšanje je uvek moguće i
ostvarivalo se neprestano pod uticajem velikih kraljeva ili učitelja; ali bi to uskoro došlo do kraja,
ostavljajući čovečanstvo u novom ciklsu bede. U prirodi svake manifestacije, ispoljavanja, jeste da
se dobro i loše smenjuju međusobno u jednakoj meri. Istinsko utočište je jedino u
nemanifestovanom.

P: Da li Vi savetujete bežanje?

M: Sasvim suprotno, jedini put ka renoviranju, obnovi, teži kroz transformaciju, destrukciju. Vi
morate pretopiti stari nakit u zlato bez oblika, pre nego što formirate novi nakit. Jedino ljudi koji su
otišli iznad sveta mogu preokrenuti svet. To se nikada ne dešava drugačije. Retki koji su uticali,
pomagali, duže vreme, čiji je uticaj bio dugotrajniji bili su svi poznavaoci, znalci, realnosti, Istine.
Dostignite njihov nivo, i tek onda govorite o pomaganju svetu.

P: Nisu reke i planine te kojima mi želimo da pomognemo, nego ljudi.

M: Svet u suštini nije loš, već je loš zbog ljudi, koji ga takvim čine. Idite i zamolite ih da se lepo
vladaju.

P: Želja i strah čine da se ponašaju kako se ponašaju.

M: Tačno. Sve dok je ljudsko ponašanje pod dominacijom, gospodarenjem, želje i straha, ne postoji
mnogo nade. A da bi znali kako prići ljudima efikasno, svrsishodno, vi morate sebe osloboditi od
svake želje i straha.

P: Neke osnovne želje i strahovi su neizbežni, kao što su one povezane sa hranom, seksom, i smrću.

M: To su potrebe, i kao potrebe, i njih je lako zadovoljiti.

P: Čak i smrt je potreba?

M: Ako ste živeli dug i plodonosan život vi osećate potrebu da umrete!?! Jedino kad su pogrešno
primenjeni, želja i strah su destruktivni. Na svaki način želeti ispravno, a plašiti se pogrešnog. Ali
kad je ljudska želja pogrešna, kada ljudi žele lažno, a plaše se od onoga što je ispravno, oni stvaraju
haos i beznađe, očaj.

P: Šta je ispravno, a šta je pogrešno?

M: Relativno uslovno, ono što prouzrokuje patnju je pogrešno, ono što olakšava patnju je ispravno.
Apsolutno, konačno, ono što vas vodi nazad realnosti, istini, je ispravno, a ono što pomračuje, gasi,
Istinu, Realnost, je pogrešno.
240
P: Kada mi govorimo o pomaganju čovečanstvu, mi mislimo na borbu protiv nereda i patnje.

M: Vi samo govorite o pomaganju. Da li ste vi ikada istinski pomogli i jednom čoveku? Da li ste vi
ikad odveli neku osobu iznad potrebe za daljim pomaganjem? Da li vi možete dati čoveku karakter,
zasnovan bar na ostvarivanju njegovih dužnosti i mogućnosti, ako ne na sagledavanju i saznanju
svog i njegovog istinskog postojanja, bića? Kad vi ne znate šta je dobro za vas, kako možete znati
šta je dobro za druge?

P: Odgovarajuće dobavljanje sredstava za život, egzistenciju, je dobro za sve. Vi možete biti Bog
lično, ali vam je potrebno dobro hranjeno telo da biste razgovarali sa nama.

M: Vi ste onaj kome je potrebno Moje telo da bih razgovarao sa vama. Ja nisam Moje telo, niti Mi
je ono potrebno. Ja sam samo svedok. Ja nemama sopstvenog oblika. Vi ste tako navikuniti da
mislite o sebi kao o telu koje ima svesnost, da vi jednostavno ne možete ni zamisliti da ste svesnost
koja ima telo. Jednom kad vi spoznate da je telesno postojanje samo stanje uma, kretanje u
svesnosti, da je oekan svesnosti beskonačan i večan, i da, kada ste u dodiru sa svesnošću, da ste vi
jedino svedok, vi ćete biti u stanju da se odvojite iznad svesnosti potpuno.

P: Mi smo govorili da postoje mnogi nivoi egzistencije. Da li Vi egzistirate i funkcionišete na svim

novoima? Dok ste Vi na Zemlji, da li ste takođe i na nebu, snjarga?

M: Ja nisam nigde gde biste Me mogli naći. Ja nisam stvar da bi Mi se moglo dati mesto među
drugim stvarima. Vi ste Mi govorili o superstrukturi, nadgradnji, dok sam Ja zainteresoban za
temelje. Nadgradnja se uspinje, raste i pada, dok temelji ostaju. Ja nisam zainteresovan za prolazno,
dok vi ne mislite o ničem drugom.

P: Oprostite mi na čudnom, neumesnom pitanju. Ako bi neko oštrim mačem iznenada otsekao Vašu
glavu, kakva bi razlika to bila za Vas?

M: Nikakva uopšte. Telo bi izgubilo svoju glavu, izbesna linija komunikacije bila bi prekinuta, to je
sve. Dva čoveka govore međusobno telefonom i žica se prekida. Ništa se ne dešava ljudima, jedino
što oni moraju da potraže neki drugi način komunikacije. Bhagavad Gita kaže: "mač to ne seče". To
je doslovno tako. U prirodi je svesnosti da preživljava svoja vozila, tela. To je kao vatra. Ona
spaljuje gorivo, ali ne sebe samu. Upravo kao što vatra može da nadživi planinu goriva, tako isto
svesnost preživljava bezbrojna tela.

P: Gorivo podržava plamen.

M: Sve dok traje. Promenite prirodu goriva i boja i izgled plamena će se promeniti. Mi
razgovaramo međusobno. Za to je prisustvo potrebno; sve dok nismo prisutni, mi ne možemo
razgovarati. Ali prisustvo samo po sebi nije dovoljno. Mora takođe i želja za razgovorm da postoji.
Iznad svega mi želimo da ostanemo svesni. Mi ćemo podneti svaku patnju i ponižavanje, ali ćemo
radije ostati svesni. Sve dok se mi ne usprotivo protiv ovog nagona za iskustvom i ne napustimo
manifestovano, ispoljeno, potpuno, neće biti olakšanja, oslobođenja. Mi ćemo ostati u klopci.

P: Vi kažete da ste tihi svedok, a takođe da ste iznad svesnosti mentalne. Ne postoji li tu
protivrečnost u tome? Ako ste Vi iznad svesnosti, šta Vi svedočite?

M: Ja sam svestan i nesvestan, oboje svestan i nesvestan, niti svestan, niti nesvestan - svemu ovome
ja sam svedok - ali realno ne postoji svedok, jer nema šta da bude svedočeno. Ja sam savršeno

241
prazan od svih mentalnih struktura, formacija, prazan od uma - ipak potpuno probuđen, duhovno
svestan. Ovo ja pokušavam da objasnim, izrazim, govoreći da sam iznad uma.

P: Kako vas ja onda mogu doseći?

M: Budite probuđeni, duhovno svesni, o nalaženju u svesnosti, mentalnoj, i tragajte za izvorom

svesnosti. To je sve. Vrlo malo može biti saopšteno rečima. Delo je ono, kako sam vam rekao, što
će vam doneti svetlost, a ne Moje pričanje vama. Značenja, načini, ne znače mnogo. Ono što se
računa je želja, nagon i ozbiljnost.

69. PROLAZNO JE DOKAZ NEISTINE

Pitalac: Moj prijatelj je Nemac, a ja sam rođen u Engleskoj, roditeži su mi Francizi. U Indiji sam
preko godinu dana lutajući, putujući od ašrama do ašrama.

Maharadža: Da li ste radili neku duhovnu praksu, sadhanu?

P: Edukacija, studiranje i meditaciju.

M: Na šta ste meditirali?

P: O onome što sam čitao.

M: Dobro.

P: Šta Vi sada radite, gospodine?

M: Sedim.

P: I šta još?

M: Pričam.

P: O čemu Vi govorite?

M: Da li vi želite poduku? Bolje pitajte nešto što vas stvarno zaokuplja, da bi ste postali jači u tome.
Osim ako niste emocionalno zaokupljeni, uzbiđeni, možete se prepirati samnom, ali tada neće biti
stvarnog razumevanja među nama. Ako vi kažete: "ništa me ne brine, nemam problema", to je onda
uredu za Mene. Ali, možemo biti u tišini. Ali, ako vas stvarno nešto zaokuplja, onda postoji svrha u
razgovoru. Da vas Ja pitam. Kakva je svrha što se vi krećete iz mesta u mesto?

P: Da sretnem ljude, da pokušam da ih razumem.

M: kakve ljude vi pokušavate da razumete, upoznate? Šta ste vi nakon toga?

P: Integracija, Sveobuhvatnost.

M: Ako vi hoćete integraciju, spasenje, vi morate znati s kim želite da se integrirate, ujedinite.

P: Sa susretanjem sa ljudima, i posmatrajući ih, dolazi se do samog saznanja i sebe. To ide zajedno.
242
M: To ne ide neminovno zajedno.

P: Jedan poboljšava drugog.

M: To ne ide neminovno zajedno.

P: Jedan poboljšava drugog.

M: To ne ide na takav način. Ogledalo reflektuje sliku, ali slika ne poboljšava ogledalo. Vi niste niti
ogledalo, niti slika. Usavršavajući, poboljšavajući, ogledalo, tako da ono reflektuje ispravno,
istinito, vi možete ogledalo okrenuti i videti u njemu sebe - istinito kako i koliko ogledalo može
reflektovati. Ali refleksija niste vi - vi ste vidilac refleksije. To razumite jasno - bilo šta što možete
opaziti, videti, vi niste ono što opažate.

P: Da li sam ja ogledalo, a svet slika?

M: Vi moljete videti oboje: i sliku i ogledalo. Vi niste ni jedno od njih. Šta ste vi? Nemojte ići sa
formulama, metodama. Odgovor nije u rečima. Najbliže što vi možete izraziti u rečima je: ja sam
ono što čini da percepcija, opažanje, bude moguće, život iznad iskušenika i njegovog iskustva.
Dakle, možete li vi odvojiti sebe od oboje i od ogledala i od slike u ogledalu i biti potpuno sami,
sam sa sobom?

P: Ne, ne mogu.

M: kako vi znate da ne možete? Postoji tako mnogo stvari koje vi radite, a da ne znate kako to
radite. Vi probavljate, varite hranu, vi cirkulišete vašu krv i limfu, pomerate svoje mišiće - sve, a da
ne znate kako. Na isti način, vi opažate, vi osećate, vi mislite, a da ne znate zašto i kako to radite.
Slično, vi ste vaši, vi sami, a da to ne znate. Nema ništa loše sa vama kao Sopstvom. To je ono što
je savršeno. Ogledalo je ono što nije čisto, jasno i nije istinito i otuda vam daje lažne slike. Vi
nemate potrebe da popravljate sebe - samo postavite ispravno vašu ideju o sebi. Naučite da odvojite
sebe od slike i ogledala, stalno se prisećajte: ja nisam ni um, ni njegove ideje. Činite to strpljivo i sa
ibeđenjem i vi ćete sigurno doći do direktne vizije o sebi kao izvoru postojanja - znanja - voljenja,
večnosti, sveprisutnosti i sveobuhvatnosti, svegrlećeg. Vi ste beskonačno smešteno, fokusirano u
telu. Sada vi vidite samo telo. Pokušajte ozbiljno i vi ćete uspeti da vidite samo večno.

P: Da li iskustvo Realnosti, Istine, kad se desi, kada dođe

traje duže?

M: Svako iskustvo je neminovno prolazno. Ali temelj svakog isustva je nepromenjiv, nepokretan.
Ništa što može biti nazvano slučajem, događajem, neće trajati. Ali neki događaji pročišćavaju um, a
neki ga prljaju. Trenuci dubokog sagledavanja, spoznaje, i svegrleće ljubavi pročišćavaju um, dok
želje i strahovi, zavist i bes, slepo verovanje i intelektualna arogancija, oholost, zagađuju i otupljuju
psihu.

P: Da li je samo-realizacija tako važna?

M: Bez toga vi ćete biti uništeni sa željama i strahovima, ponavljajućiu ih besmisleno u beskrajnoj
patnji. Većina ljudi ne zna da postoji kraj patnji. Ali jednom kada oni čuju dobru vest, Jevanđelje,
koja ide iznad svih nesloga i borbi, to im postaje najbitnija stvar, zadatak, koji postoji. Vi znate da
možete biti slobodni i sad sve zavisi od vas. Ili ćete vi ostati zauvek gldni i žedni, težeći, tragajući,
grabeći, prijanjajući, uvek gubeći i pateći, ili ćete poći punog srca, svesrdno, u potragu za stanjem
243
bezvremenog savršesntva, kome ništa ne može biti više dodavano, od koga ništa ne može biti
oduzeto. U tom stanju sve želje i strahovi su otsutni, ne zato što su napušteni, nego zato što su
izgubili svoj smisao.

P; Do sada, ja sam vas sledio, razumeo. Sada, šta se očekuje od mene da radim?

M: Ne treba ništa da se radi. Samo budite. Ne radite ništa. Budite. Ne penjite se na planine i ne
sedite u pećinama. Čak i ne kažem: "budite svoji", pošto vi ne znate sebe. Jednostavno budite.
Videći da vi niste "spoljašnji" svet, niti unutarnji svet, koji se može zamisliti, da vi niste niti telo,
niti um - samo budite.

P: Sigurno da postoje stepeni, nivoi, realizacije.

M: Ne postoje koraci, nivoi, u samo-realizaciji. Ne postoji ništa ppstepeno, postupno, u vezi toga.
To se dešava iznenadno i nepovratno. Vi se vrtite u novoj dimenziji, iz koje vidite da je prethodna
bila samo apstrakcija, zamisao. Upravo kao što na sunčevoj svetlosti vidite stvari onakve kakave su,
tako u samorealizaciji vi vidite sve onako kako je realno, istinito. Svet iluzije je napušten.

P: Da li se stvari menjaju u stanju realizacije? Postaji li one mnogobrojne i pune smisla?

M: Iskustvo je sasvim uredu, ali to nije iskustvo realnosti, sadanubhav, već harmonije satvanubhav,
Univerzuma.

P: Ipak, postoji napredak.

M: Postoji napredak samo u pripremi, sadhani, duhovnoj praksi. Realizacija je iznenadna. Plod
sazreva postepeno, ali pada iznenada, bez povratka.

P: Ja sam fizički i mentalno u miru, smiren. Šta bih više ja trebao?

M: Vaše stanje ne mora biti konačno, krajnje. Vi ćete prepoznati da ste se vratili vašem prirodnom
stanju, sa potpunim otsustvom svih želja i straha. Konačno u korenu želje i straha je osećaj da vi
niste ono što ste. Upravo, kao što jedan iščašeni zglob boli samo toliko koliko je izvan ležišta; i
odmah je zaboravljen bol, čim je zglob namešten ispravno, tako i sva samo-zabrinutost, kao
simptom mentalne izopačenosti nesteje čim je čovek u prirodnom, normalnom stanju.

P: Da, ali šta je sadhana, duhovna vežba, za ostvarivanje prirodng stanja?

M: Držite se, pridržavajte se osećaja "ja jesam" za isključivanje svega ostalog. Kada tako um
postane sasvim smiren, on sija sa novim svetlom i vibrira sa novim znanjem. To sve dolazi
spontano, vi treba da se samo držite za "ja jesam". Upravo, kao kad se pojavljujete iz sna, ili stanja
nesvesti, zanesenosti, ushićenosti, vi se osećate odmorni, a ipak ne možete objasniti zašto i kako ste
vi dospeli u stanje da se osećate tako dobro; na isti način u realizaciji vi se osećate potpuni,
ispunjeni, oslobođeni kompleksa zadovoljstvo-bol, a ipak niste uvek u mogućnosti da objasnite šta
se dešavalo, zašto i kako. Jedino vi to možete staviti u negativnim pojmovima, izrazima: "Ništa više
nije loše samnom". Jedino sa upoređivanjem sa prošlošću vi možete znati da ste vi izvan nje.
Drugačije, vi ste jednostavno svoji. Ne pokušavajte da ubedite druge u to. Ako možete, to nije prava
stvar, istinita. Budite tihi, potpuno smireni, i posmatrajte to ispoljavanje sebe u akciji.

P: Ako biste mi Vi rekli šta ću postati to bi mi možda pomoglo da nadgledam, pratim moj razvoj.

244
M: Kako vam bilo ko može reći šta ćete vi postati, kad ne postoji vidljivo postojanje? Vi samo
otkrivate ono što jeste. Svo ukalupljivanje sebe u neke obrasce je ogromno gubljenje vremena. Ne
mislite niti o prošlosti, niti o budućnosti, samo budite.

P: kako mogu jednostavno biti? Promene su neizbežne.

M: Promene su neizbežne u promenjivom, ali vi niste predmet promena. Vi ste nepromenjivi temelj,
na kome se promene dešavaju, opažaju.

P: Sve se menja, temelj se takođe menja. Nema potreba za nepromenjivim temeljom da bi se

primetile promene. Sopstvo, um-telo, je trenutno, - to je samo tačka gde prošlost susreće budućnost.
M: Naravno da je Sosptvo zasnovano na sećanju, memoriji, i kao takvo ono je trenutno, prolazno.
Takvo Sopstvo, um-telo, zahteva neprestan kontinuitet iza sebe. Vi znate iz iskustva da postoje
praznine, međuprostori, kad je vaše Sopstvo zaboravljeno. Šta njega vraća nazad u život, svest? Šta
vas budi ujutro? Mora postojati neki konstanatan faktor, koji dovodi praznine u svesnst. Ali ako
posmatrate pažljivo, vi ćete videti, da iako je vaša dnevna svesnost stalno budna, ima praznina koje
se pojavljuju, mešaju, celo vreme. Šta je u prazninama? Šta može tamo biti osim vašeg realnog,
istinskog, postojanja, bića, koje je bezvremeno; njemu su um i bezumnost, nepromšljenost, jedno.

P: Postoji li neko posebno mesto, koje biste Vi preporučili, da odem, zbog duhovnog ostvarenja?

M: Jedino odgovarajuće mesto je unutar vas. Spoljni svet niti može pomoći, niti ometati. Nikakav
sistem, nikakav obrazac delovanja neće vas dovesti do vašeg cilja. Odustanite od svakog rada
ubuduće i koncentrišite se potpuno na sadašnjost, budite koncentrisani samo na vaš odgovor na
svako kretanje života kako se to bude dešavalo, odvijalo.

P: Šta je uzrok nagona da se tumara okolo?

M: Nema uzroka. Vi samo sanjate da tumarate unaokolo. Kroz nekoliko godina vaš boravak u Indiji
će vam se pojaviti u snu. Vi ćete sanjati neki drugi san u to vreme. Spoznajte da vi niste nešto što se
kreće od sna do sna, Već da snovi teku ispred vas, a vi ste nepromenjivi svedok. Nikakavo
događanje ne utiče na vaše realno postojanje - ono je apsolutna, potpuna istina.

P; Da li ja mogu da se fizički krećem, a da iznutra budem smiren?

M: Vi možete, ali kakavoj svrsi to služi? Ako ste vi ozbiljni, iskreni, vi ćete uvideti da ćete na kraju
biti siti tumaranja i zažaliće te za gubtkom vremena i energije. Da biste pronašli svoje Sopstvo,
duhovno, nije potrebno da učinite ni jedan korak.

P: Da li postoji neka razlika između iskustva Sopstva, atmana, i apsoluta, Brahmana?

M: Ne može biti iskustva Apsoluta, jer je On iznad svakog iskustva. S druge strane, Sopstvo je
iskustveni faktor u svakom iskustvu i otuda, na neki način, overava, potvrđuje, raznovrsnost,
mnogostrukost, iskustava. Svet može biti pun stvari od velike vrednosti, ali ako nema nikoga da ih
kupi, one nemaju cenu, vrednost. Apsolutno sadrži sve što se ispoljava, iskušava, ali bez iskušenika
obe su kao ništa. Ono što čini iskustvo mogućim je Apsolut, Brahman. Ono što ga čini aktuelnim,
stvarnim je Sopstvo.

P: Da li mi ostvarujemo apsolutno kroz postupna iskustva? Počinjući sa najgrubljim, najlošijim, mi

završavamo sa najsuptilnijim, najuzvišenijim.

245
M: Ne može biti iskustva bez želje za tim. Može biti gradacije, poređenja između želja, ali između
najuzvišenije želje i oslobođenja od svih želja postoji ponor, ambis koji mora biti pređen. Nerealno
može da izgleda realno, ali ono je prolazno. Realno nije uplašeno od vremena.

P: Da li je nerealno ekspresija, izraz, realnog?

M: Kako bi to moglo biti? To bi bilo isto kao kad bi rekli da Istina izražava sebe u snovima.
Realnom nerealno nije izraz. Ono izgleda da je realno, jedino zato što vi verujete u to. Posumnjajte
u to, i to će nestati, prestati. Kada ste vi u ljubavi s nekim, vi mu dajete realnost - vi zamišljate vašu
ljubav da je svenoguća i nežna. Kada ljubav dođe do svog kraja, vi kažete: "Ja sam mislio da je to
realno, ali nije bilo tako". Prolaznost je najbolji dokaz nerealnog. Ono što je ograničeno u prostoru i
vremenu, i procenjivo, primenjivo, samo jednoj osobi, nije realno. Realno je za sve i za uvek. Iznad
svega drugog vi negujete sebe. Vi ne boiste prihvatili ništa u zamenu za vaše postojanje. Želja da
postojimo je najjača od svih želja i ići će samo na ostvarenje vaše istinske prirode.

P: Čak i nerealnom postoji dodir realnog.

M: Da, realnost u kojoj vi učestvujete, kojoj vi pripadate je realna samo po smatranju. Ubedili ste
sebe, i vi ste ograničeni vašim ubeđenjem. Kada sunce sija boje se pojavljuju. kada ono zađe, one
iščezavaju. Gde su boje bez sunca?

P: To je mišljenje u pojmovima dualizma. U istovetnosti, izvornosti, ni jedna misao ne preživljava.

70. BOG JE KRAJ SVIH ŽELJA I ZNANJA

Maharadža: Odakle ste došli? Zbog čega ste došli?

Pitalac: Došao sam iz Amerike, a moj prijatelj iz Irske republike. Došao sam pre oko 6 meseci i
putovao sam od Arama do Ašrama. Moj prijatelj je došao na svoju ruku, po svojoj volji.

M: Šta ste videli?

P: Ja sam bio u Šri Ramana Ašramu, a takođe sam posetio Rišikeš. Mogu li da Vas pitam o vašem
mišljenju o Šri Ramana Maharšiju?

M: Mi smo obojica u istom drevnom stanju. Ali šta vi znate o Maharšiju? Vi smatrate sebe da ste
ime i telo, tako da sve što vi vidite, opažate, su imena i tela.

P: Kada bi ste vi sreli Maharšija, šta bi se desilo?

M: Verovatno bi smo bili jako srećni. Čak bi smo izmenili nekoliko reči.

P: Ali da li bi Vas on prepoznao kao oslobođenog čoveka?

M: Naravno. Kao kad čovek prepozna čoveka, tako i Gnani, Mudrac, prepoznaje Mudraca. Vi ne
možete proceniti, razumeti, ono što niste iskusili. Vi ste ono što vi mislite o sebi da ste, ali vi ne
možete misliti o sebi da ste ono što niste iskusili.

P: Da bih postao inženjer, moram naučiti inženjerstvo. Da bih postao Bog, šta moram da naučim?

246
M: Vi morate zaboraviti sve! Bog je kraj svih želja, i znanja.

P: Vi mislite da kažete da ja postajem Bog samo sa odustajanjem od želje da postanem Bog?

M: Sve želje moraju biti zaboravljene, jer kada želite vi uzimate, preuzimate oblik vaših želja. Kada
ni jedna želja ne ostane vi se vraćate ponovo u vaše prirodno stanje.

P: Kako ću znati da li sam dosegao savršenstvo?

M: Vi ne možete znati savršenstvo, vi samo možete znati nesavršenstvo. Da biste znali da postojite,
mora postojati odvojenost i disharmonija, nesklad. Vi možete znati ono što niste, ali vi ne možete
znati vaše istinsko biće. Vi možete samo biti ono što jeste. Ceo pristup je kroz razumevanje, koje je
u viđenju lažnog kao lažnog. Ali da biste razumeli, vi morate posmatrati spolja.

P: Vedantijski koncept, učenje, Maye, obmane, važi za manifestovano, ispoljeno, materijalno. Ali
mi bismo trebali da smo u stanju da verujemo u naše znanje manifestovanog.

M: Ne može postojati znanje nemanifestovanog. Potencijal je nepoznat, nesaznajan. Jedino stvarno

može biti poznato, saznajno.

P: Zašto bi znalac ostao nesaznajan?

M: Znalac zna znano. Da li vi znate Znalca? Ko je znalac znalca? Vi želite da znate

nemanifestovano. Možete li reći da znate manifestovano?

P: Ja sam stvorio i ideje i njihove odnose. To je ukupna suma, svih mojih iskustava.
M: Svih?

P: Pa, svih stvarnih iskustava. Ja se slažem, priznajem, da ne mogu znati ono što se nije desilo.

M: Ako je manifestovano ukupna suma svog stvarnog iskustva, uključujući njihova iskustva, koliko
od ukupnog vi znate? Veoma mali deo zaista. I šta je to malo što znate?

P: Neka čulna iskustva koja su povezana sa mnom.

M: Čak ni to! Vi samo znate da vi reagujete. Ko reaguje i zašto vi ne znate. Vi znate po dodiru da vi
postojite - "ja jesam". Zamišljeni su "ja sam ovo", "ja sam ono".

P: Ja znam manifestovano, jer ja učestvujem, živim, u njemu. Ja priznajem, moj udeo je vrlo mali,
ipak on je toliko stvaran, realan, kao totalitet, ukupnost toga. Ali što je još važnije, ja tome dajem
smisao. Bez mene svet je mračan i miran.

M: Svitac osvetljava svet! Vi ne dajete smisao svetu, vi ga pronalazite. Uronite duboko u sebe i
pronađite izvor odakle sav smisao teče. Sigurno to nije površni um koji može dati smisao.

P: Šta me čini ograničenim i površnim?

M: Total je otvoren i raspoloživ, ali vi nećete uzeti ukupnost. Vi ste vezani za malu personu o kojoj
mislite da ste vi. Vaše želje su sužene, skrušene, vaše ambicije sitne. Konačno bez centra opažanja,
gde bi bilo manifestovano? Neopaženo, manifestovano je isto tako dobro kao i nemanifestovano. A
vi ste tačka opažanja, ne dimenzionalni izvor svih dimenzija. Spoznajte sebe kao total, sve.
247
P: Kako može tačka da sadrži Univerzum?

M: Postoji dosta prostora u tački za beskrajnost Univerzuma. Ne postoji nedostatak kapaciteta. Ego
-- ograničenost je najveći problem. Ali vi ne možete pobeći od samog sebe. Ma koliko daleko otišli,
vi se vraćate sebi i potrebi razumevanja ove tačke, koja je kao da je ništa, a ipak izvor sbega.

P: Došao sam u Indiju u potrazi za joga učenjem. Još uvek sam u traganju.

M: Koju vrstu joge vi želite da praktikujete, jogu dobijanja ili jogu odricanja, davanja?

P: Ne dolaze li one do istog na kraju?

M: kako bi one mogle? Jedna zarobljava, porobljava, druga oslobađa. Motiv znači najviše. Sloboda
dolazi kroz odricanje, davanje. Svo posedovanje je ropstvo.

P: Zašto bih se ja pridržavao toga kad imam i snagu i hrabrost, zašto bih se odricao? A ako ja
nemam snage, kako mogu da odustanem? Ja ne razumem ovu potrebu odricanja. Kada želim nešto,
zašto ne bih to sledio? Odricanje je za slabe.

M: Ako nemate mudrosti i snage da odbacite, odreknete se, samo pogledajte na vaša posedovanja.
Vaše samo gledanje, čuvanje, će ih sažeći. Ako možete da budete izvan vašeg uma, vi ćete uskoro
uvideti da je potpuno odricanje od posedovanja i želja očevidno najrazumljivija stvar na svetu, da se
uradi. Vi stvarate svet i onda brinete o njemu. Postajući sebični, to vas čini slabim. Ako vi mislite
da imate snagu i hrabrosti da želite, to je zbog toga štio ste jaki i mladi i neiskusni. Stalno objekt
želje uništava smisao koji mu je namenjen i onda i sam odumire. To je sve najbolji izlaz, jer vas to
uči da izbegavate želju kao otrov.

P: Kako da praktikujem bezželjnost?

M: Nema potrebe za praktikovanjem. Nije potreban bilo koji akt odricanja. Samo okrenite vaš um
na nešto drugo, to je sve. Želja je samo fikcija, ustaljenje uma na neku ideju. Izbacite je iz njenog
koloseka ne obraćajući pažnju na nju.

P: To je sve?

M: Da, to je sve. Ma kakva bila želja ili strah, nemojte boraviti u njoj. Pokušajte i vidite sebe radi.
Ovde i onde možete i zaboraviti, ali to ništa ne znači. Vraćajte se neprestano vašim pokušajima, dok
ne izbrišete, dok ne otklonite svaku želju i strah, dok svaka akcija ne postane automatska.

P: Kako neko može živeti bez emocija?

M: Vi možete imati sve emocije koje želite, ali pazite na reagovanja, od pobuđenih emocija. Budite
potpuno samo-opredeljeni i upravljeni iznutra, a ne spolja. Samo odricanje od jedne stvari da bismo
sačuvali drugu, bolju, nije istinsko odricanje. Odustanite od stvari, jer vidite njenu bezvrednost.
Kako se vi pridržavate odricanja, vi ćete videti da vi odrastate, napredujete spontano u inteligenciji i
snazi, moći, i nepresušnoj ljubavi i radosti.

P: Zašto toliko mnogo interesovanja, navaljivanja, na odricanju od svih želja i strahova? Da li oni
nisu prirodni?

248
M: Oni nisu prirodni. Oni su potpuno proizvodi uma. Vi morate da odustanete od svega što znate da
vam ne treba, čak i vašeg tela!?! Vaše potrebe su nerealne i vaši napori besmisleni. Vi zamišljate da
vas vaše posedovanje štiti. U realnosti ono vas čini ranjivim. Spoznajte sebe izvan svega što može
biti naznačeno kao "ovo" ili "ono". Vi ste nedodirivi sa bilo kojim čulnim iskustvom ili verbalnom
konstrukcijom. Okrenite se od njih. Odustanite da igrate ulogu nekoga.

P: Posle svega što sam čuo od Vas, šta da radim?

M: Samo slušanje neće vam pomoći mnogo. Vi morate to stalno imati na umu i *, i pokušati da
razumete stanje uma što čini da ja kažem ono što kažem. Ja govorim iz Istine: ispružite vaše ruke i
uzmite to. Vi niste ono što mislite o sebi da ste. Ja vas uveravam. Slika koju vi imate o sebi je
sačinjena od sećanja i sasvim je nebitna, slučajna.

P: Ono što sam ja je rezultat moje karme.

M: Ono što izgleda da ste vi, to vi niste. Karma, sudbina, je samo reč, koju ste vi naučili da
ponavljate. Vi nikad niste bili, niti ćete ikad biti persona. Odbacite da smatrate sebe kao nekog. Ali
sve dotle, dok vi čak i ne sumnjate u to da ste vi taj i taj, postoji malo nade. Kad vi odbijate da
otvorite vaše oči, šta vam može biti pokazano?

P: Ja zamišljam karmu da je misteriozna, tajanstvena sila, koja me nagoni, koja teži, savršenstvu.

M: To je ono što su vam ljudi rekli. Vi ste već savršeni, ovde i sada. Vi niste onaj ko se može
usavršiti, već ste to. Vi zamišljate da ste ono što niste - prestanite. Prestanak, prekid, je ono što je
važno, a ne što ćete vi prestati.

P: Ne prisiljava li me karma da postanem ono što sam?

M: Ništa vas ne sprečava, prisiljava. Vi ste ono što verujete o sebi da ste. Prestanite verovati.

P: Ovde Vi sedite na vašem sedištu i govorite samnom. Ono što Vas prisiljava je vaša karma.

M: Mene ništa ne prisiljava. Ja radim šta treba da se radi. Ali vi radite toliko nepotrebnih stvari. To
je vaše odbijanje, bežanje, da ispitate šta stvara karmu. To je nezainteresovanost za svoju
sopsttvenu patnju koja je ovekovečava i stalno ponavlja.

P: Da, to je istina. Šta može učiniti kraj ovoj nezainteresovanosti?

M: Težnja, nagon, mora doći iznutra kao talas nevezanosti, ili milosrđa, saosećanja.

P: Mogu li ja susresti taj nagon na pola puta?

M: Naravno, sagledajte svoje sopstveno stanje, sagledajte stanje sveta.

P: Mi smo govorili o karmi i reinkarnaciji, evoluciji i jogi, učiteljima i učenicima. Šta da radimo mi
sa svim tim znanjem?

M: Ostavite sve to iza vas. Zaboravite to. Idite napred, nezarobljeni sa idejama i verovanjima.
Napustite sve verbalne strukture, sve relativne istine, sve opipljive objekte, ciljeve. Apsolutno može
biti ostvareno samo sa apsolutnom, potpunom, devocijom, odanošću. Ne budite neodlučni.

249
P: Moram početi sa apsolutnom istinom. Postoji li neka?

M: Da, postoji osećaj "ja jesam". Počnite sa tim.

P: Ništa drugo nije Istina?

M: Sve ostalo niti je Istina, niti je lažno. Ono izgleda stvarno kad se pojavi, kad je negirano, kada se
poriče, nestaje, iščezava. Prolazna stvar je tajna.

P: Ja sam mislio da je realno tajna.

M: Kako bi ono moglo biti? Realno je jednostavno, otvoreno, jasno i dobro, lepo i radosno. Ono je
potpuno slobodno od protivurečnosti. Ono je uvek novo, beskrajno kreativno. Postojanje i
nepostojanje, život i smrt, sve posebnosti, različitosti se pojavljuju iz njega, realnog.

P: Ja mogu da prihvatim da je sve lažno, ali da li to čini moj um nepostojećim?

M: Um je ono što on misli. Učiniti ga istinitim, mislite istinito.

P: Ako je oblik stvari samo pojava, šta su one u realnosti?

M: U realnosti postoji samo opažanje. Posmatrač i posmatrano su pojmovi, činjenica posmatranja je

stvarna.

P: Gde Apsolutno ulazi?

M: Apsolutno je mesto rođenja opažaja. Ono čini opažanje mogućim. Ali suviše mnogo analiza
neće vas dovesti nikuda. U vama postoji srce postojanja, koje je iznad analiza uma. Vi to možete
znati jedino u akciji. Izrazite to u svakodnevnom životu i njegova svetlost će rasti uvek svetlija.
Zakonita, prava, funkcija uma jeste da vam kaže ono što nije. Ali, ako vi želite pozitivno znanje, vi
morate ići izmad uma.

P: Postoji li u celom Univerzumu i jedna stvar od vrednosti?

M: Da, Moć LJubavi.

71. U SAMOSVESNOSTI VI UČITE O SEBI

Pitalac: Često ponavljano iskustvo učenika je da oni nanose štetu svojim Guruima. Oni prave svoje
planove i ispunjavaju ih, uopšte ne razmatrajući Guruove želje, savete. Na kraju ostaje samo
Guruova beskrajna briga, a gorčina za njegove učenike.

Maharadža: da, to se dešava.

P: Ko prisiljava Gurua da se izlaže ovim ponižavanjima?

250
M: Guru je u suštini bez želje. On vidi šta se dešava, ali ne oseća nagon, težnju da interveniše,
ometa. On ne bira, ne donosi odluke. Kao savršen svedok, on posmatra šta se dešava i ostaje
nedodirnut.

P: Ali njegov rad trpi.

M: Pobeda je uvek njegova - na kraju. On zna da ako učenici ne uče iz njegovih reči, oni će naučiti
iz njihovih sopstvenih grešaka. Iznutra on ostaje tih i smiren. On nema osećaj da je odvojena
persona, osoba. Ceo Univerzum je njegov sopstveni, uključujući njegove učenike sa njihovim
sitnim planovima. Ništa posebno ne utiče na njega, ili, što dolazi na isto, ceo Univerzum utiče na
njega u jednakoj meri.

P: Postoji li takvo nešto kao Guruova Milost?

M: njegova milost je stalna i univerzalna. One se ne daje jednome, a uskraćuje drugome.

P: Kako to utiče na mene lično, personalno?

M: Guruova milost je ta pomoću koje je vaš um angažovan u traganju za istinom, i sa njegovom

milošću vi ćete je i naći. To deluje sigurno prema konačnom cilju. I to je za sve.

P: Neki učenici su spremni, sazreli, a neki nisu. Ne mora li Guru da izvrši izbor i donosi odluke?

M: Guru zna Konačno, Cilj, i nepopustljivo pokreće učenika prema tome. Učenik je pun prepreka,
nesavršenosti, koje on sam mora prevazići. Guru nije tako mnogo zabrinut zbog površnosti
učenikovog života. To je kao gravitacija. Plod mora pasti kad se više ne drži.

P: Ako učenik ne zna cilj, kako on može stvarati prepreke?

M: Guru je pokazao cilj, prepreke otkriva učenik. Guru nema prioritete, preference, kao oni koji
poseduju prepreke i prevazilaze ih, ostavljajući sve iza sebe. U realnosti učenik je različit od Gurua.
On je isti bezdimenzionalni centar percepcije, opažanja, i ljubavi u akciji. Samo njegova
imaginacija, maštanje, i samo-identifikacija sa zamišljenim su ono što ga zarobljava i pretvara,
preobraća u personu. Guru je malo zabrinut oko persone. njegova pažnja je na unutarnjem
posmatraču, svedoku. Cilj posmatrača jeste da razume i pomoću toga eliminiše personu. Dok
postoji milost s jedne strane, mora postojati posvećenost zadatku s druge.

P: Ali persona ne želi da bude odstranjena.

M: Persona je samo rezultat nesporazumevanja. U realnosti, ne postoji takva stvar persona.

Osećanja, misli, i delovanja jure ispred posmatrača u beskonačnim nizovima, ostavljajući tragove u
mozgu i stvarajući iluziju, obmanu, kontinuiteta. Refleksija, odraz, posmatrača u umu stvara osećaj
"ja" i persona, osoba, stiče, prividno neovisno postojanje, egzistenciju. U realnosti ne postoji
persona, samo posmatrač koji identifikuje, poistovećuje sebe sa "ja" i "moje". Učitelj kaže
posmatraču: ti nisi ovo, nema ničega tvoga u ovome, izuzev mala tačka, iskra, "ja jesam", koja je
most između posmatrača i njegovog sna. "ja sam ovo", "ja sam ono" je san, dok je čisto "ja jesam"
sa žigom realnosti na njemu. Vi ste probali toliko mnogo stvari - sve su došle do nule, sve su
propale. Jedino je osećaj "ja jesam" preostao, istrajao, nepromenjen. Ostanite sa nepromenjivim
među promenjivim, sve dok niste u stanju da idete iznad.

P: Kada će se to desiti?

251
M: To će se desiti čim vi otklonite prepreke?

P: Koje prepreke?

M: Želja za lažnim i strah od istinitog. Vi, kao persona zamišljate da je Guru zainteresovan za vas
kao personu, osobu. Ne, uopšte! Za njega ste vi neugodnost i prepreka, smetnja, koje treba ukloniti,
ubiti. On stvarno cilja na vašu eliminaciju kao faktor, činilac, u svesnosti.

P: Ako sam ja eliminisan, šta ostaje?

M: Ništa neće ostati, sve će ostati. Osećaj identiteta će ostati, ali više ne poistovećivanje sa
posebnim telom. Postojanje - probuđenost, duhovna svesnost - ljubav će sijati u punom sjaju, divoti.
Oslobođenje nije nikad oslobođenje persone, osobe, to je uvek oslobođenje od persone.

P: I ni trag od persone ne ostaje?

M: Maglovita sećanja ostaju, kao sećanje sna ili sećanja iz ranog detinjstva. Konačno, šta ima da se
pamti? Protok događaja, uglavnom, većinom, slučajnih i besmislenih. Niz želja i strahova i praznih,
grubih, grešaka. Postoji li nešto vredno pamćenja? Persona je samo ljuštura, omotač, koji vas
zarobljava. Slomite ljušturu.

P: Koga vi molite da slomi ljusku? Ko će da slomi ljusku?

M: Prekinite veze, okove, sećanja i samo-poistovećivanja i ljuska će se sama slomiti od sebe.

Postoji centar koji saopštava, udeljuje realnost svemu što opaža. Sve što vam treba jeste da
razumete, da ste vi izvor realnosti, da vi dajete realnost umesto da je dobijete, da vama nije
potrebna potpora, ni potvrđivanje. Stvari su onakve kakve jesu, zato jer ih vi prihvatite onakve
kakve su. Prestanite da ih prihvatate i one će se rastopiti. Bilo da o čemu mislite sa željom ili
strahom, pojavljuje se pred vama kao realno. Gledajte na to bez želje i straha i to će izgubiti suštinu.
Zadovoljstvo i bol su trenutni. Jednostavnije i lakše je napustiti ih nego delovati na njih.

P: Ako sve stvari imaju kraj, zašto su se one uopšte i pojavile?

M: Kreacija je u samoj prirodi svesnosti. Svesnost prouzrokuje pojavnosti. Realnost je iznad

svesnosti mentalne.

P: Dok smo mi svesni pojavnosti, kako to da mi nismo svesni da su to samo pojavnosti,

privremene?

M: Um prekriva realnost, a da je ne zna. Znati prirodu uma znači: treba imati inteligenciju,
sposobnost da se posmatraju u tišini um i nepristrasna probuđenost, duhovna svesnost.

P: Ako sam ja po prirodi od sveprožimajuće svesnosti, kako mi se može desiti neznanje i obmana?

M: Ne dešavaju se vama nikad niti neznanje, niti obmana. Pronađite Sopstvo kom vi pripisujete
neznanje i obmanu i na vaše pitanje će doći odgovor. Vi govorite kao da znate Sopstvo i vidite ga
da je pod uticajem neznanja i obmane. Ali, ustvari, vi ne znate Sopstvo, niti ste vi svesni neznanja.
Ali na svaki način postanite probuđeni, duhovno svesni - ovo će vas dovesti do Sopstva i vi ćete
spoznati da ne postoji niti neznanje, niti obmana u njemu. To je kao kad se kaže: postoji li Sunce,
kako onda može biti mraka?! Kako će pod kamenom postojati mrak, makako bila jaka sunčeva
svetlost, tako u senci "ja sam telo" svesnosti mora biti neznanja i obmane.
252
Ali zašto je telesna svesnost uopšte došlaa u postojanje?

M: Ne pitajte zašto, već "kako". U prirodi je kreativne imaginacije, zamišljanja, da se identifikuje

sa svojim kreacijama, stvarima. Vi to možete zaustaviti svakog trenutka sa prekidanjem pažnje. Ili
pomoću istraživanja.

P: Da li kreacija dođe, postoji, pre istraživanja?

M: Prvo vi stvarate svet, zatim "ja jesam" postaje persona, osoba, koja nije srećna iz raznoraznih
razloga. Zatim ona ide napolje u potrazi za srećom, sreće Gurua koji joj kaže: "Ti nisi persona,
pronađi ko si". Ona to čini i ide iznad.

P: Zašto to ona nije uradila na samom početku?

M: To joj se nije desilo, dogodilo. Ona treba nekoga da joj to kaže.

P: Da li je to bilo dovoljno?

M: Bilo je dovoljno.

P: Zašto to ne ide u mom slučaju?

M: Vi Mi ne verujete.

P: Zašto je moja vera slaba?

M: Želje i strahovi su otupeli vaš um. njemu treba ribanje.

P: Kako mogu da razbistrim svoj um?

M: Pomoću njegovog neprestanog posmatranja. Nepažnja zamračuje, pažnja razbistrava.

P: Zašto Indijski učitelji preporučuju neaktivnost?

M: Većina ljudskih aktivnosti su bezvredne, ako nisu potpuno destruktivne. Pod dominacijom,
gospodarenjem, želje i straha, one ne mogu učiniti ništa dobro. Prekidanje činjenja zla nastavlja se
sa počinjanjem činjenja dobra. Zato potreba za prekidanjem svih aktivnosti za neko vreme, da bi se
ispitali nečiji nagoni i njihovi motivi, da bi videli da je sve lažno u životu, pročišćava um od svih
zlih motiva i onda je dovoljno samo ponovo početi rad, započinjući sa svojim jasnim, ispravnim
dužnostima. Naravno, ako imate priliku da pomognete nekome, na svaki način uradite to i brzo
takođe, nemojte da čeka dok ne postanete savršeni. Ali nemojte postati profesionalni dobročinitelj,
zadušna baba.

P: Ja ne nalazim da ima suviše mnogo "zadušnih baba" među poklonicima. Većina njih koje sam ja
sretao je suviše zauzeta sa svojim sopstvenim sitnim konfliktima. Oni nemaju srca za druge.

M: Takva ego-centričnost, sebičnost, je privremena. Budite strpljivi sa takvim ljudima. Za tako

mnogo godina oni su davali pažnju svemu, samo ne sebi. Dopustite im da se okrenu sebi samima za
promenu.

253
P: Šta su plodovi samo-probuđenosti, duhovne svesnosti?

M: Vi postajete inteligentniji. U svesnosti vi učite. U samo-svesnosti vi učite o sebi. Naravno, vi

možete naučiti samo ono što niste. Da biste znali ono što ste, vi morate ići iznad uma.

P: Nije li svesnost iznad uma?

M: Svesnost je tačka, iskra, u kojoj um dopire iznad sebe u realnost. U svesnosti vi tragate, žudite,
ne za onim što zadovoljava, već za onim što je istinito.

P: Ja sam pronašao, osetio da svesnost donosi sobom stanje unutarnjeg mira, stanje psihičke
praznine.

M: To je sve uredu dok ide, traje, ali to nije dovoljno. Da li ste vi osetili sve-grleću, sve-
prožimajuću prazninu u kojoj Univerzum plovi kao oblak na plavom nebu?

P: Gospodine, dozvolite mi prvo da upoznam dobro moj sosptveni unutarnji prostor.

M: Uništite zid koji razdvaja ideju "ja sam telo", i unutarnje i spoljašnje će postati jedno.

P: Da li ja umirem? Da li ću umreti?

M: Fizičko uništenje je besmisleno, bez značenja. Prianjanje za čulni život je ono što vas
zarobljava. Ako vi možete da iskusite, doživite, potpuno unutarnju prazninu, eksplozija, ekspanzija,
u totalitet, sveukuoonost, bi bila blizu.

P: Moje sopstveno duhovno iskustvo ima svoje periode, etape. Ponekad se ja osećamveličanstveno,
slavno, onda ponovo, ja sam dole, padam. Ja sam kao lift boy - vozim se gore, spuštam se dole,
penjem se gore i padam dole.

M: Sve promene usvesnosti su zbog ideje "ja jesam telo." Oslobađanjem od ove ideje um postaje
smiren. Postoji čisto postojanje, bit, oslobođeno od iskušavanja bilo čega posebno. Ali da biste to
ostvarili morate činiti ono što vam vaš Učitelj kaže. Samo slušanje i pamćenje nije dovoljno; ako se
vi ne trudite da primenite, živite, svaku reč od toga u vašem svakodnevnom životu, nemojte se žaliti
da nemate napredak. Svaki stvarni, realni, progres je nepovratan. Dizanje i padanje, gore-dole,
samo pokazuje da je učenje potpuno prionulo u srcu i preneseno, prevedeno, potpuno u akciju.

P: Prethodnog dana Vi ste nam rekli da ne postoji takva stvar kao karma. Ipak mi vidimo da svaka
stvar ima uzrok, a suma ukupnosti svih uzroka može se nazvati karma.

M: Sve dotle dok vi verujete da ste telo, vi ćete pripisivati, davati, uzroka svemu. Ja ne kažem da
stvari nemaju uzroke. Svaka stvar ima bezbroj uzroka. To je tako kako je, jer je svet onakav kakav
je. Svaki uzrok u svom razgranavanju pokriva Univerzum. Kada vi spoznate da ste potpuno
slobodni da budete ono što vi izgleda da ste zbog neznanja ili nezainteresovanosti, ravnodušnosti, vi
ste slobodni da se bunite i menjate. Vi dopuštate sebi da budete ono što niste. Vi tragate za
uzrocima postojanja onoga što vi niste. To je uzaludno traganje. Ne postoje uzroci, ali vaše
neznanje vam drugačije kaže o vašem istinskom biću, postojanju, koje je savršeno i iznad svake
uzročnosti. Jer sve što se desi, celokupan Univerzum je odgovoran, a vi ste izvor univerzuma.

P: Ja ne znam ništa o postojanju uzroka Univerzuma.

254
M: Zato što vi ne istražujete. Ispitujte, tragajte iznutra i vi ćete saznati.

P: Kako može iskra kao što sam ja da stvori prostrani Univerzum?

M: Kad ste vi inficirani virusom "ja sam telo", ceo Univerzum se aktivira, uskače, u postojanje. Ali,
kada ste vi imali dosta od toga, vi gajite neke nestvarne ideje o oslobođenju i sledite puteve
delovanja potpuno beskorisne, uzaludne. Vi se koncentrišete, vi meditirate, vi terorišete, mučite, vaš
um i telo, vi činite sve vrste nepotrebnih stvari, ali vi propuštate ono bitno, a to je eliminacija,
izbacivanje, persone, osobe.

P: U početku mi moramo da se molimo i meditiramo neko vreme, pre nego što budemo u stanju da
se samo-istražujemo.

M: Ako vi verujete tako, nastavite. Meni je svo odlaganje samo gubitak vremena. Vi možete
preskočiti sve pripreme i ići direktno za krajnje, bitno, traganje unutar vas. Od svih Joga to je
najednostavniji i najkraći put.

72. ONO ŠTO JE ČISTO POTPUNO, NEVEZANO JE REALNO

Maharadža: Vi ste se vratili u Indiju. Gde ste bili, šta ste videli?

Pitalac: Došao sam iz Švajcarske. Tamo sam boravio sa predivnim, izvanrednim čovekom, koji je
tvrdio, pretendovao, da je realizovan, oslobođen. On je radio mnoge Joge u svojoj prošlosti i imao
je mnoga iskustva, koja je prošao. Sada on ne tvrdi da ima posebne sposobnosti, niti znanje; jedina
neobična stvar vezana za njega je povezana sa senzacijama, osećanjima, on nije u stanju da odvoji
posmatrača od posmatranog. Na primer, kada on vidi da kola jure na njega, on ne zna da li kola jure
na njega, ili on na kola! On misli da je oboje u isto vreme, posmatrač i posmatrano. Oni postaju
jedno. Bilo šta da on vidi, on vidi sebe. Kada sam ga upitao neka pitanja iz Vedante, on je rekao:
"Ja zaista ne mogu da odgovorim. Sve što ja znam jeste ova čudna identičnost sa svim što ja
posmatram, opažam. Ja znam, ja sam očekivao bilo šta, a samo ne to". On je u celini skroman
čovek; on ne stvara učenike i nije na putu da sebe stavi na piedestal, presto. On je voljan da govori
o svom čudnom stanju, ali to je sve.

M: Sada on zna ono što zna. Sve ostalo je svršeno. Konačno, ipak, on još govori. Uskoro on može
da prestane da govori.

P: Šta će onda da radi?

M: Imobilnost, nepomičnost i smirenost, nisu neaktivni. Cvet ispunjava prostor mirisom, sveća sa
svetlošću. Oni ne rade ništa, a ipak oni menjaju sve samo sa njihovim prisustvom. Vi možete
foografisati sveću, ali ne i njenu svetlost. Vi možete poznavati čoveka, njegovo ime i pojavu,
izgled, ali ne i njegov uticaj. njegovo samo prisustvo je delovanje.

P: Nije li prirodno biti aktivan?

M: Svako želi da bude aktivan, ali odakle njegova delovanja potiču? Ne postoji centralna tačka,
iskra; svaka akcija rađa drugu, besmisleno, bez značaja, i bolno, u beskonačnom nizu. Promena,
menjanje, rada i pauze, ne postoje. Prvo nađite nepromenjiv, stalni centar, gde svi pokreti imaju

255
rođenje. Upravo kao što točak okreće u krug osovinu, tako i vi morate biti uvek na osovini u centru,
a ne da se obrćete, vitkate, na periferiji, okolini.

P: Kako će to da se odvija u praksi?

M: Kad god vam misao ili emocija želje ili straha dođe u um, samo se okrenite od toga, ne obraćajte
pažnju na to.

P: Sa potiskivanjem, ugušivanjem, mojih misli i osećanja, ja ću izazvati, provocirati rekaciju.

M: Ja ne govorim o ugušivanju. Samo ne obraćajte pažnju.

P: Ne moram li ja da koristim napor da bih zaustavio kretanja, uznemirenost uma?

M: To se ne sme raditi sa naporom. Samo odvratite pažnju, gledajte između misli, radije nego na
misli. Kada vam se desilo da hodate u gomili, vi se ne sudarate sa svakim čovekom koga sretnete -
vi jednostavno nalazite put između.

P: Ako ja koristim moju volju da kontrolišem um, to samo ojačava moj ego.

M: Naravno, kad se vi borite, vi pozivate, privlačite borbu. Ali kad se vi ne opirete, vi se ne

suočavate sa otporom. Kada vi odbijate da igrate igru, vi ste izvan nje.

P: Koliko će mi to oduzeti vremena, koliko će trajati oslobađanje od uma?

M: To može trajati stotine godina, ali stvarno, nikakvo se vreme ne zahteva. Sve što vam je
potrebno jeste da budete potpuno ozbiljni. Ovde je volja delo. Ako ste vi ozbiljni, vi ćete to imati.
Konačno, to je stvar stava, držanja i odnosa. Ništa vas ne sprečava da postane mudrac, gnani, ovde i
sada, osim straha. Vi ste uplašeni da postanete impersonalni, bezlični, vi zazirete od impersonalnog,
bezličnog, postojanja. A to je sasvim jednostavno. Okrenite se, odustanite od svojih želja i strahova
i od misli, koje oni izazivaju, stvaraju, i vi ste odmah u vašem prirodnom stanju.

P: Nije u pitanju ponovno dovođenje u ispravno stanje, menjanje, ili eliminisanje uma?

M: Apsolutni ne! Ostavite svoj um na miru, to je sve. Ne idite zajedno sa njim. Konačno, ne postoji
takvo mesto, stvar, kao um odvojen od misli, koje dolaze i odlaze povinujući se svojim sopstvenim
zakonima - ne vašim. One gospdare vama samo zato, jer ste vi zainteresovani za njih. To je upravo
kao što je Hrist rekao: "Ne opirite se zlu". Sa opiranjem zlu vi ga samo ojačavate.

P: Da, sad mi je jasno. Sve što trebam da radim jeste da negiram postojanje zla. Onda to iščezava,
nestaje. Ali da li se to ne svodi na neku vrstu auto-sugestije?

M: Autosugestija je sad u punom zamahu, kada vi mislite o sebi da ste persona, uhvaćena između
dobra i zla. Ono što vas Ja molim da uradite je ste da stavite tačku, kraj na to, da se probudite i
vidite stvari onakve kakve su realno. U vezi vašeg boravka u Švajcarskoj, sa tim čudnim vašim
prijateljem, šta ste vi stekli u ovom druženju?

P: Apsolutno ništa. njegovo iskustvo nije uticalo na mene uopšte. Jednu stvar sam razumeo: ne
postoji ništa što treba tražiti. Ma gde mogao da odem, ništa mene ne čeka na kraju putovanja.
Otkrivanje nije rezultat premeštanja tela.

M: Da, vi ste sasvim izvan svega da možete steći ili izgubiti.

256
P: Da li vi to zovete vairagya, odricanje, žrtvovanje?

M: Nemate se ničega odricati. Dovoljno je ako vi prestanete da stičete bogatstvo. Da biste dali
morate imati, a da biste imali morate uzeti. Bolje nemojte uzeti. To je jednostavnije nego
praktikovati odricanje, koje vodi ka opasnom obliku "duhovnog" ponosa, gordosti. Sve ovo
odmeravanje, odabiranje, menjanje - je sve kupovanje u nekom "duhovnom" marketu, kupovini.
Kakav je vaš posao tamo? Čime imate vi da se bavite izvan izvršnosti? Kad vi niste izvan poslovno,
zašto se bakćete sa ovim beskonačnim uzbuđenjima izbora, odabiranja. Uznemirenost vas neće
odvesti nikuda. Nešto vas sprečava da ne vidite da nema ničega što vam je potrebno. Pronađite to i
vidite njegovu lažnost. To je kao da imate progutan neki otrov i patite od neugasive žudnje za
vodom. Umesto što pijete iznad svake mere, zašto ne eliminišete otrov i budete oslobođeni ove
goruće strasti žeđi.

P: Moram da eliminišem ego?

M: Osećaj "ja sam persona u vremenu i prostoru" je otrov. Na neki način, vreme samo po sebi je
otrov. U vremenu sve stvari imaju svoj kraj, a nove se rađaju, da budu prožderane kad dođe njihov
red. Ne identifikujte sebe sa vremenom, ne pitajte uznemireno: šta dalje, šta dalje? Izađite iz
vremena i vidite to proždiranje sveta. Recite: "Dobro, to je u prirodi vremena da dovodi do kraja
sve. Neka tako bude. To mene ne zabrinjava. Ja nisam zapaljiv, niti imam potrebu da skupljam
gorivo".

P: Može li svedok biti bez stvari koje svedoči?

M: Postoji uvek nešto da se svedoči. Ako ne stvar, onda njeno odsustvo. Svedočenje je prirodno i
nije problem. Problem je prekomerno interesovanje, koje vodi do samo-identifikovanja. U bilo šta
da ste vi zadubljeni, apsorbovani, vi to smatrate realnim, istinitim.

P: Da li je "ja jesam" realno ili nerealno? Da li je "ja jesam" svedok realan ili nerealan?

M: Ono što je čisto, potpuno, nevezano, je realno. Ono što je uprljano, pokvareno, konfuzno,
zavisno i prolazno je nerealno, neistinito. Nemojte biti obmanuti rečima - jedna reč može preneti
nekoliko i čak protivurečnih značenja. "Ja jesam" koji prati zadovoljstvo i izbegava neprijatno je
lažan; "ja jesam" koji vidi zadovoljstvo i bol kao nerazdvojno vidi ispravno. Svedok koji je upetljan
u ono što opaža je persona; svedok koji stoji rezervisano, daleko, nepokrenut i nedodirnut, je
osmatrač, kula osmatračnica, realnog; tačka, iskra, u kojoj svesnost duhovna, nerazdvojiva i
nemanifestovana, kontaktira, povezuje se sa manifestovanim, ispoljenim. Ne može biti Univerzuma
bez svedoka, ne može biti svedoka bez Univerzuma.

P: Vreme proždire, transformiše svet. Ko je svedok vremena?

M: Onaj ko je iznad vremena - Neimenovano. Usijana žeravica, pokrenuta u krug dovoljno brzo,
izlgeda kao usijani krug. Kada se kretanje prekine, žeravica ostaje. Slično, "ja jesam" u pokretu
stvara svet. "Ja jesam" u mirovanju postaje Apsolut.
Vi ste kao čovek sa električnom baterijom, bakljom, koji se šeta kroz galeriju, hodnik. Vi možete
videti samo ono što je u snopu svetlosti. Ostalo je u mraku.

P: Ako ja projektujem, stvaram, svet, trebalo bi da mogu i da ga menjam.

257
M: Naravno da možete. Ali vi morate da prestanete da identifikujete sebe sa njim i da idete iznad
njega, sveta. Onda vi imate moć da uništite i ponovo stvarate.

P: Sve što ja želim jeste da budem slobodan.

M: Vi morate znati dve stvari: od čega treba da budete slobodni i šta vas drži u ropstvu.

P: Zašto Vi želite da uništite, ukinete, Univerzum?

M: Ja nisam zabrinut za Univerzum. Neka on bude ili ne bude. Dovoljno je ako Ja znam sebe
samog.

P: Ako ste Vi iznad sveta, onda Vi niste od koristi svetu.

M: Ne da svet ne postoji, nego je ništavno sopstvo, mentalno sebe, koje postoji. Udubljeni u san, vi
ste zaboravili vaše istinsko Sopstvo.

P: Bez sveta ne postoji mesto za LJubav.

M: Sasvim tako. Svi ovi kvaliteti: postojanje, svesnost mentalna, ljubav i lepota su refleksije,
odrazi, realnog u svetu. Nema realnog, istinitog, nema odraza, refleksije.

P: Svet je pun poželjnih stvari i ljudi. Kako ga ja mogu zamisliti kao nepostojećeg?

M: Ostavite poželjno onima koji žele. Promenite tok vaše želje od uzimanja ka davanju. Pasija,
strast, za davanjm, za delanjem, će prirodno isprati ideju o spoljašnjem svetu iz vašeg uma, i o
davanju takođe. Samo čisto zračenje ljubavi ostaje iznad davanja i primanja.

P: U ljubavi mora postojati dualnost: ljubavnik i voljeni.

M: U ljubavi ne postoji čak ni jedan, kako bi onda moglo biti dva? LJubav je odbijanje razdvajanja,
pravljenja razlikovanja, posebnosti. Pre nego što vi možete misliti o jedinstvu, vi morate prvo
stvoriti dualnost. Kada vi istinski volite vi ne kažete: "ja vas volim"; gde postoji pominjanje,
sećanje, tu je dualnost.

P: Šta je to što me neprestano vraća u Indiju? To ne može biti samo neuporediva jeftinoća življenja
ovde! Niti kolorit i različitost utisaka. Mora postojati neki mnogo važniji faktor.

M: Postoji takođe duhovni aspekt. Podela između spoljašnjeg i unutarnjeg je manja u Indiji. Lakše
je ovde izraziti unutarnje u spoljašnjem. Integracija je lakša. Društvo nije tako ugnjetačko, koje
tlači.

P: Da, na Zapadu je sve tamas i rajas. U Indiji postoji više sattve, harmonije i ravnoteže.

M: Može te li se vi izdignuti iznad gunas? Zašto odabrati sattvu? Budite ono što jeste mako da ste i
ne brinite o gunama.

P: Pa ja nemam snage.

M: To samo pokazuje da ste malo dobili, stekli u Indiji. Ono što vam je istinski potrebno vi ne
možete izgubiti, jer to imate večno. Budete li se vi dobro uzemljili i upoznali u vaše Sopstvo,
promena mesta neće uticati na to.

258
P: U Indiji duhovni život je lak. Tako nije na Zapadu. Čovek mora da se prilagodi okolini do jako
viskog stepena.

M: Zašto vi ne stvorite svoju sospetvenu okolinu? Svet ima samo onoliko mnogo moći nad vama
koliko mu vi to dozvolite. Probudite se. Idite iznad dualnosti, nemojte praviti razliku između Istoka
i Zapada.

P: Šta čovek može uraditi kad se nađe u vrlo nespiritualnom okruženju, okolini?

M: Nemojte raditi ništa. Budite svoji sopstveni. Budite izvan. Gledajte iznad.

P: Mora možda biti sukoba u porodici, kod kuće. Roditelji retko imaju razumevanja.

M: kada vi znate vaše istinsko biće, vi nemate problema. Vi možete zadovoljiti vaše roditelje ili ne,
oženiti se ili ne, zaraditi mnogo novca ili ne; to je sve sasvim isto, svejedno, vama, samo delujte u
skladu sa okolnostima, ipak u bliskom dodiru sa činjenicama, a i sa realnošću u svakoj situaciji.
P: Nije li to vrlo visoko stanje?

M: Oh ne, to je normalno stanje. Vi zovete to visoko, jer ga se plašite. Prvo budite oslobođeni od
straha. Vidite da ne postoji ništa čega biste se plašili. Stanje bez straha, neustrašivost, je kapija ka
Svevišnjem.

P: Nikakva količina napora me ne može učiniti neustrašivim.

M: Neustrašivost dolazi sama po sebi, kada vi vidite da nemate čega da se bojite. Kada vi idete,
hodate, u prepunoj ulici ljudi, vi jednostavno zaobilazite ljude. Neke vidite, a neke jednostavno
samo nazirete, ali se vi ne zaustavljate. Zaustavljanje je ono što stvara usko grlo. Nastavite da se
krećete. Ne obazirite se na imena i oblike, nemojte biti vezani, privrženi za njih; vaša vezanost je
vaše ropstvo.

P: Šta bih trebao da radim kad me čovek ošamari po licu?

M: Vi ćete regovati u skladu sa vašim karakterom, rođenim ili zadobijenim.

P: Da li je to neizbežno? Da li sam ja, da li je svet, osuđen da ostane kao i mi?

M: Draguljar, juvelir, koji želi da promeni izgled nekome nakitu, prvo ga pretopi do bezobličnog
zlata. Slično, čovek, mora da se vrati u svoje prvobitno stanje pre nego što se novo ime i oblik
mogu pojaviti, roditi. Smrt je bitna za renoviranje, obnavljanje.

P: Vi uvek naglašavate potrebu odlaska iznad, u povučenost, u usamljenost. Vi teško da ikad

koristite reči "ispravno" i "pogrešno". Zašto je to tako?

M: Ispravno je biti Sopstvo, pogrešno je ne biti. Sve ostalo je posledica. Vi ste željni da odvojite
ispravno od pogrešnog, jer imate potrebu neke osnove za delovanje. Vi ste uvek * . Ali personalno
motivisana akcija, zasnovana na nekoj skali vrednosti, sa ciljem za nekim rezultatom je gora nego
neaktivnost, jer su njeni plodovi uvek gorki.

P: Da li su svesnost duhovna i ljubav jedno i isto?

259
M: Naravno. Svesnost je dinamična, ljubav je postojanje, bit. Svesnost je ljubav u delovanju. Sam
po sebi um može da aktualizira bilo koji broj mogućnosti, ali dok one nisu sa ljubavlju, bezvredne
su. LJubav prožima i prethodi kreaciji. Bez nje postoji samo haos.
P: Gde je delovanje u svesnosti?

M: Vi ste tako neizlečivo operativni. Ukoliko ne postoji pokretanje, uznemirenost, metež, gungula,
vi to ne zovete akcijom, delovanjem. Haos je kretanje u korist kretanja. Istinska akcija nije
pomeranje; ona transformiše, menja. Promena mesta je samo transportovanje, premeštanje;
promena srca je akcija. Samo zapamtite, ništa što je opažajuće, što se vidi, nije relano, istinito.
Aktivnost nije delovanje. Akcija, je sakrivena, neznana, delovanje je nesaznajuće. Vi samo možete
znati plod.

P: Nije li Bog sve-radeći, sve-delujući?

M: Zašto vi uvodite, stvarate spoljnjeg vršioca, delovaoca? Svet ponovo stvara sebe iz sebe. To je
beskrajan proces, prolazno stvara prolazno. To je vaš ego koji vas navodi da mislite da mora
postojati stvaralac, delovalac. Vi stvarate Boga po svojoj sosptvenoj slici, međutim sumarnoj slici.
Kroz film vašeg uma vi prjektujete, stvarate svet, a takođe i Boga dajući mu uzrok i svrhu. Sve je to
imaginacija, maštanje - izađite iz toga.

P: Kako je to teško videti svet kao čisto mentalan! Opipljiva stvarnost u odnosu na to izgleda tako
jako ubedljiva.

M: To je tajna imaginacije, da izgleda da je tako stvarna. Vi možete biti u celibatu ili oženjeni,
monareh ili familijaran čovek; u tome nije poenta. Da li ste vi rob vaše imaginacije, ili ne? Makoju
odluku da donesete, koji bilo rad da radite, on će biti sigurno, stalno, zasnovan na imaginaciji, na
predpostavkama isticanja, hvalisanja, kao činjenica.

P: Ovde ja sedim ispred Vas. Koji deo od toga je zamišljanje, imaginacija?

M: Sve to. Čak i prostor i vreme su zamišljeni.

P: Da li to znači da ja ne postojim?

M: Ja takođe ne postojim. Sva egzistencija je imaginacija, zamišljanje.

P: Da li je postojanje, bit, takođe zamišljeno?

M: Čisto postojanje, koje ispunjava sve i iznad svega je, nije egzistencija koja je ograničena. Sva
ograničenost je zamišljena, samo je neograničeno realno, istinito.

P: Kada me Vi gledate, šta vidite?

M: Vidim da vi zamišljate o sebi da postojite.

P: Postoje mnogi kao ja. Ipak, svaki je različit.

M: Ukupnost svog stvaranja, projektovanja, je ono što je nazvano Maha - maya, velika obmana.

P: Ali kada Vi gledate sebe, šta vidite?

260
M: Zavisi kako gledam. Kada gledam kroz um, Ja vidim bezbroj ljudi. Kada gledam iznad uma,
vidim svedoka. Iznad svedoka postoji beskonačni intenzitet, snaga, praznine i tišine.

P: Kako se vladati, ponašati sa ljudima?

M: Zašto stvarati planove i zbog čega? Takva pitanja pokazuju uznemirenost. Međusobni odnosi su
živa stvar. Budite u miru sa svojim unutarnjim sopstvom i vi ćete biti u miru sa svima. Spoznajte da
vi niste gospodar onoga što se dešava, vi ne možete kontrolisati budućnost, izuzev u čisto
tehničkim, formalnim stvarima. LJudski odnosi se ne mogu planirati, ono su suviše bogati i
raznovrsni. Samo imajte razumevanja i saosećanja, oslobođeni od svakog koristoljublja, sebičnosti.

P: Svakakao da ja nisam gospodar onoga što se dešava. Više sam njihov rob.

M: Nemojte biti niti goispodar niti rob. Budite po strani, daleko.

P: Da li to znači izbegavanje akcije?

M: Vi ne morate izbeći akciju. Ona se dešava, kao i sve drugo.

P: Moju akciju, delovanje, sigyrno ja mogu kontrolisati.

M: Pokušajte. Uskoro ćete uvideti da vi radite ono što morate.

P: Ja mogu da delujem u skladu sa mojom voljom.

M: Vi znate vašu volju samo posle delovanja.

P: Ja se sećam mojih želja, učinjenih izbora, donetih odluka, i delovanja saglsno tome.

M: Onda vaša memorija, sećanje odlučuje, ne vi.

P: Kada ja dolazim?

M: Vi činite to mogućim sa pružanjem pažnje tome.

P: Postoji li takvo nešto kao slobodna volja? Da li sam ja slobodan da želim?

M: Oh ne, vi ste prisiljeni da želite. U Hinduizmu, sama ideja o slobodnoj volji je nepostojeća, tako
da ne postoji ni reči o tome. Volja je odanost, predavanje, pritvor, fiksacija, vezanost, ropstvo.

P: Ja sam slobodan da izaberem moja ograničenja.

M: Vi morate prvo biti slobodni. Biti slobodan u svetu, znači biti slobodan od sveta. Drugačije, ako
niste slobodni, vaša prošlost odlučuje o vašoj budućnosti. Između onog što se desilo i onoga što se
mora desiti vi ste ulovljeni, u klopki. Nazovite to sudbinom ili karmom, ali nikad slobodom. Prvo se
vratite vašem istinskom biću i onda delujte iz srca ljubavi.

P: Unutar manifestovanog, ispoljenog, šta je znak, žig, nemanifestovanog?

M: Nema ni jednog. U trenutku kada vi počnete da tražite pečat, znak, nemanifestovanog,

manifestovano se rastapa. Ako vi pokušate da razumete nemanifestovano sa umom, vi odjendnom
261
idete izvan, iznad uma, kao kad vi pobuđujete, xarate, vatru sa drvenim prutom, vi ćete spaliti prut.
Koristite um da istražujete manifestovano. Budite kao pile koje kljuca u ljusku. Razmišljanje o
životu izvan ljuske bilo bi od male koristi, ali kljucanje u ljusku će slomiti ljusku iznutra i
osloboditi pile. Slično, probijte um iznutra sa istraživanjem i izlaganjem, razgolićavanjem, njegovih
protivrečnosti i apsurdnosti, besmislenosti.

P: Odakle potiče težnja za probijanjem ljuske?

M: Od nemanifestovanog.

73. SMRT UMA JE ROĐENJE MUDROSTI

Pitalac: Pre nego što čovek može da ostvari svoju istinsku prirodu, ne mora li on biti persona? Da li
ego ima svoju vrednost?

Maharadža: Persona je od male koristi. Ona je duboko upetljana u svoje sopstvene afere i potpuno
je u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. Sve dok u personi ne započne igra svedočenja svesnosti i
ona ne postane subjekat, a ne objekat, ostvarenje nije izvodljivo. Svedok je onaj koji ostvaruje
realizaciju priželjkivanu i ostvarivu.

P: Da li postoji vreme u životu persone kada ona postaje svedok?

M: Oh, ne. Persona sama po sebi neće postati svedok? To je kao da se očekuje da hladna sveća
počne da gori tokom vremena. Persona može ostati u mraku neznanja zauvek, sve dok je plamen
svesnosti ne dotakne.

P: Ko pali sveću?

M: Guru. njegove reči, njegovo prisustvo. U Indiji to je vrlo često mantra. Jednom kada je sveća
upaljena, plamen će potrošiti sveću.

P: Zašto je mantra tako uspešna, efikasna?

M: Neprestano ponavljanje mantre je nešto što persona radi za svoju korist. Korisnik nije persona.
Upravo kao što sveća ne raste sa sagorevanjem.

P: Može li persona postati svesna duhovno o sebi - od sebe?

M: Da, dešava se ponekad kao reziultat mnogo patnje. Guru želi da vas spasi beskrajne patnje.
Takva je njegova Milost. Čak i kad ne postoji vidljivi spoljašnji Guru, postoji uvek sadguru,
unutarnji Guru, koji usmerava i pomaže iznutra. Reči "spolja" i "iznutra" su relativne samo za telo;
u realnosti sve je jedno, spoljašnje postojanje je samo projekcija, projekat, unutarnjeg. Svesnost
duhovna, dolazi kao da je iz više dimenzije.

P: Pre nego što je iskra upaljena i posle, kakava je razlika?

M: Pre nego što je iskra bila upaljena nije postojao svedok da opazi razliku. Persona može biti
svesna, ali nije svesna da je svesna. Ona je potpuno nezainteresovana za ono što misli i oseća i
iskušava, doživljava. Mrak koji je u njoj je od njene sopstvene kreacije. Kada je mrak ispitan on se
rastapa. Želja za ispitivanjem je planirana od Gurua. Drugim rečima razlika između persone i
262
svedoka je kao između neznanja i znanja sopstva. Svet viđen u svesnosti će biti od prirode
svesnosti, kada postoji harmonija, sattva, ali kad se aktvnost, rajas, i pasivnost, tamas, pojave, one
zamračuju i iskrivljuju i vi vidite lažno kao realno.

P: Šta može da uradi persona da se pripremi za dolazak Gurua?

M: Sama želja da se bude uredu, spremna, znači da Guru mora doći i plamen je upaljen. Može biti
zalutala reč, ili strana u knjizi, Guruova mislit deluje tajanstveno.

P: Da li postoji tako nešto kao samopripremanje? Mi čujemo tako mnogo o joga sadhani.

M: Persona nije ta koja radi sadhanu. Persona je u nemiru i otporu sve do samog kraja. Svedok je
taj koji radi na personi, na ukupnosti njenih obmana, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

P: Kako mi možemo znati da je Istina to što nam vi govorite? Iako je to samostalno i osobođeno od
unutarnjih protivurčnosti, kako mi možemo znati da to nije proizvod plodonosne mašte, pothranjen i
obogaćen sa neprekidnim ponavljanjem?

M: Dokaz Istine leži u njenom uticaju na slušaoca.

P: Reči mogu imati najmoćniji uticaj. Sa slušanjem ili ponavljanjem reči, čovek može iskusiti,
doživeti, različite vrste transeva, zanosa. Slušaočeva iskustva mogu biti probuđena i ne mogu biti
smatrana kao dokaz.

M: Uticaj, efekat, nema potrebe da svakako, nužno, bude iskustvo. On može biti promena u
karakteru, u motivaciji, u odnosima sa ljudima, i sa samim sobom. Zanosi, transevi i vizije,
podstaknuti rečima ili drogama, ili nekim drugim čulnim ili mentalnim načinom, su privremeni,
kratkotrajni i neubedljivi. Istina o kojoj je reč ovde je nepokretna, u miru, i dugotrajna, večna. A
dokaz o njoj je u slušaocu, u dubokoj i trajnoj promeni u njegovom celom biću, postojanju. To nije
nešto u šta on može da sumnja, sem ako on ne sumnja u svoje sopstveno postojanje, što je
nezamislivo. Kada Moje iskustvo postane takođe vaše sopstveno iskustvo, koji bolji dokaz vi
želite?

P: Iskušenik je dokaz svoje egzistencije.

M: Doista, ali iskušenik nema potrebu za dokazom, "ja jesam, i ja znam da jesam". Vi ne možete
tražiti dalje dokaze.

P: Može li postojati istinsko znanje stvari?

M: Relativno - da. Apsolutno - ne postoje stvari. Znati da ništa nije - je istinsko znanje.

P: Kakva je veza između relativnog i apsolutnog?

M: Oni su identični.

P: Sa koje tačke gledišta su oni istovetni?

M: Kada su reči izgovorene, postoji Tišina. Kad je relativno završeno, apsolutno ostaje. Da li je
Tišina pre nego što su reči bile izgovorene različita od Tišine koja dolazi posle izgovorenih reči?
Tišina je jedna i bez toga reči ne bi mogle da se čuju. Tišina je uvek tu - u pozadini, u temelju reči.
263
Usmerite vašu pažnju od reči ka Tišini i vi ćete je čuti. Um žudi za iskutvom, memorijim,
pamćenjem iz koje on uzima znanje. Gnani, Mudrac je iznad svakog iskustva i njegova memorija je
ispražnjena od prošlosti. On je potpuno nepovezan, nezavisan, sa bilo čim posebno. Ali um, koji
žudi za formulacijama i definicajama, uvek teži da iskaže realnost u verbalni oblik. Od svega on
želi jednu ideju, jer bez ideja um ne postoji. Realnost je suštinski sama, ali je um neće ostaviti na
miru - i bavi se umesto toga sa nerealnim. A ippak to je sve što um može da uradi - da otkrije
nerealno kao nerealno.

P: A viđenje realnog kao realnog?

M: Ne postoji takvo stanje kao viđenje realnog, istinitog. Ko je da vidi i šta? Vi jedino možete biti
realni - što vi i jeste u svakom slučaju. Problem je samo mentalan. Napustite lažne ideje, to je sve.
Nema potrebe za istinitim idejama. Ne postoje uopšte!

P: Zašto smo mi onda ohrabreni da tragamo za realnim?

M: Um mora imati svrhu, cilj. Ohrabriti ga da oslobodi sebe od nerealnog je obećanje nečega za
uzvrat. U realnosti nema potrebe za ciljem, svrhom. Biti slobodan od lažnog je dobro samo po sebi i
ne želi nagradu. To je kao jednostavno biti čist- što je samo po sebi njegova sopstvena nagrada.

P: Da li je samo-spoznaja nagrada?

M: Nagrada od samo-spoznaje je oslobođenje od personalnog sopstva, sebe. Vi ne možete znati

znalca, jer ste vi znalac. Činjenica saznavanja dokazuje znalca. Vama ne treba drugi dokaz. Znalac
znanja nije saznajan, koji može biti znan. Upravo kao što je svetlost znana samo u bojama, tako je
znalac znan u znanju.

P: Da li je znalac samo jedan zaključak?

M: Vi znate vaše telo, um i osećanja. Da li ste vi samo jedan zaključak?

P: Ja sam zaključak drugih, ali ne mene samog.

M: Tako sam i Ja. Jedan zaključak za vas, ali ne za Mene. Ja znam sebe, pomoću svog postojanja.
Kao što vi znate sebe da ste čovek. To je samo kada vas vaše čovečnastvo zapita da vi to potvrdite.
Slično Ja znam da sam Ja sve. Ja nemam potrebe da stalno ponavljam: "Ja sam sve, Ja sam sve".
Jedino kada me vi smatrate da sam izdvojen, poseban, persona, Ja protestujem. Kako ste vi čovek
celo vreme, tako sam i Ja ono što sam - celo vreme. Štagod da ste vi *

P: Kad Vas pitam kako znate da ste Vi Mudrac, Gnani, Vi odgovorite: "Ne nalazim u sebi ni jedne
želje. Nije li ovo dokaz?"

M: Bio Ja pun želja, Ja ću i dalje biti ono što jesam.

P: Ja, pun želja i Vi, puni želja, kakva bi to razlika bila?

M: Vi identifikujete sebe sa vašim željama i postajete njihov rob. Za Mene su želje stvari među
drugim stvarima, samo oblici na mentalnom nebu, i Ja se ne osećam prisiljen da delujem po njima.

P: Znalac i njegovo znanje, da li su oni jedno ili dva?

264
M: Oni su oboje. Znalac je nemanifestovan, znano je manifestovano, ispoljeno. Znano je uvek u
pokretu, ono se menja, nema svoj sopstveni oblik, niti mesto boravka. Znalac je neminovni,
nepromenjivi oslonac svoga znanja. Svako ima potrebu za drugim, ali realnost postoji iznad.
Mudrac ne može biti znan, jer ne postoji niko da bi bio znan. Kada postoji persona, vi možete reći
nešto o njoj, ali kada ne postoji samo-identifikacija, samo-poistovećivanje sa posebnim, šta može da
se kaže? Vi možete reći Mudracu bilo šta, njegovo pitanje će uvek biti: "Kome vi govorite? Ne
postoji takva persona". Upravo kao što ništa ne možete reći o Univerzumu, jer on uključuje sve,
tako isto se ne može reći o Mudracu, jer je On sve, a ipak ništa posebno. Vama je potrebna kuka da
na nju obesite vašu sliku; kada nema kuke, eksera, na šta će se slika okačiti? Da biste locirali,
smestili stvar, potreban vam je prostor, da bi se odigrado, desio događaj potrebno je vreme; ali
bezvremeno i bezprostorno, neograničeno, ne da se nikako manipulisati. Ono čini da sve bude
moguće da se opazi, vidi, ipak samo je iznad percepcije, opažanja. Um ne može da zna ono što je
iznad uma, ali um je znan sa onim što je iznad njega. Mudrac ne zna niti za rođenje niti za smrt;
egzistencija ili neegzistencija njemu su isto.

P: Kada Vaše telo umre Vi ostajete?

M: Ništa ne umire!! Telo je jednostavno zamišljeno. Ne postoji takva stvar, takvo nešto.

P: Pre nego što će proći drugi vek, Vi ćete biti mrtvi za sve oko Vas. Vaše telo će biti pokriveno
cvećem, a onda spaljeno i pepeo rasut. To će biti naše iskustvo. Kakvo će biti vaše?

M: Vreme će doći do kraja. Ovo se zove Velika Smrt, Mahamritya, smrt vremena.

P: Da li to znači da će Univerzum i njegov sadržaj doći do kraja?

M: Univerzum je vaše perosnalno iskustvo. Kako on može biti ugrožen? Vi ste možda bili držali
predavanje oko dva časa; gde je to sve otišlo kad je predavanje završeno? To se stopilo sa tišinom u
kojoj je početak, sredina i kraj predavanja, svi su zajedno. Vreme je došlo do kraja, ono je bilo, ali
više nije. Tišina posle života razgovora i tišina posle života tišine je ista tišina. Besmrtnost je
sloboda od osećaja "ja jesam". Ipak to nije ugašenost, izumiranje. naprotiv, to je stanje beskonačno
više realno, istinito, duhovno svesno, probuđeno i srećno da vi to uopšte ne možete zamisliti. Samo
samo-svesnost mentalna ne postoji.

P: Zašto Velika smrt uma potseća na malu smrt tela, zašto se podudara sa njom?

M: Ona se ne podudara! Vi možete umreti hiljadu puta telesno, ali bez prekida mentalnog meteža.
Ili vi možete zadržati vaše telo, biti živi telesno, a umreti samo u umu. Smrt uma je rođenje
mudrosti.

P: Persona odlazi i samo svedok ostaje.

M: Ko ostaje da kaže: "Ja sam svedok"? Kada više ne postoji "ja jesam"; gde je svedok? U
bezvremenom stanju ne postoji sopstvo, biće, da primi u utočište. Čovek koji nosi paket, pošiljku, je
uznemiren, zabrinut, da ga ne izgubi - on paketno-svestan. Čovek koji neguje, odgaja osećanje "ja
jesaam" je samo-svestan. Mudrac se ne pridržava, ne vezuje se za išta i ne može se reći da je on
svestan mentalno. Ali opet, on nije nesvestan. On je samo srce, suština, probuđenosti, duhovne
svesnosti. Mi ga zovemo digambara - obučen u nebo - prostor; Jedan Golać iznad svake pojavnosti.
Ne postoji ime ili oblik u kojem bi se moglo reći da on egzistira, ipak on je samo jedan koji stvarno
jeste, postoji.

265
P: Ja ne mogu to da shvatim, razumem.

M: Ko može? Um ima svoja ograničenja. Dovoljno je samo vas dovesti do samih granica, vrata,
znanja i suočiti sa ogromnošću neizmernosti nepoznatog. Zaranjanje u to zavisi od vas.

P: Šta je u vezi svedoka? Da li je on realan ili nerealan.

M: On je oboje. Poslednji ostatak obmane, prvi dodir realnog, istinitog. Reći: ja sam samo svedok,
je oboje, i lažno i istinito; lažno zbog "ja jesam"; istinito zbog svedoka. Bolje je reći: "postoji
svedočenje". U trenutku kada vi kažete: "ja jesam", ceo Univerzum dolazi, ulazi u postojanje
zajeeno sa njegovim Stvaraocem, Kreatorom.

P: Drugo pitanje: možmo li mi zamisliti, vizualizirati, personu i Sopstvo kao dvojicu braće, malog i
velikog? Mali brat je nestašan, štetan i sebičan, neuljudan i uznemiren, dok je veliki brat
inteligentan i ljubazan, dobar, razuman i pažljiv, oslobođen od telesne svesnosti sa njenim željama i
strahovima. Veliki brat zna maloga, ali je mali brat neuk, ne zna velikog brata i misli o sebi da je
potpuno svoj sopstveni, neovisan. Guru dolazi i kaže malom bratu: "Ti nisi sam, ti potičeš iz veoma
dobre porodice, tvoj brat je izvanredan čovek, mudar i dobar, i on te voli mnogo. Sećaj se njega,
pronađi ga, služi mu, i ti ćeš postati jedno s njim". Sada, pitanje je postoje li dvojica u nama,
personalni i individualni, lažno sopstvo i istinsko sopstvo, ili je to samo osmeh?

M: Postoje oba. Oni izgledaju da su dvojica, ali pri istraživanju, traganju, se pronalazi da su jedno.
Dualnost traje sve dotle dok u nju ne posumnjamo, dok je ne osporimo. Trojstvo: um, sopstvo i duh,
spirit - vyakti, vyakta i avyakta - kad se pogledaju iznutra postaju jedinstvo. Postoje samo načini
doživljavanja, iskustva, vezanih, nevezanih, prevazilaženja.

P: Vaša pretpostavka, tvrdnja, da smo mi u snu, stanju sna, čini Vašu poziciju, položaj, nepobitnim,
neospornim. Koju god zamerku da mi postavimo, Vi jednostavno poričete njenu vrednost,
opravdanost. Čovek sa Vama ne može raspravljati, diskutovati!

M: Želja za raspravljanjem je takođe samo želja. Želja za znanjem, da se ima moć, čak i želja za
postavljanjem sve su samo želje. Svako želi da bude, da postiji, da preživi, da nastavi, jer niko nije
siguran u sebe samog. Ali svako je besmrtan. Vi činite sebe prolaznim, smrtnim, smatrajući sebe da
ste telo.

P: Pošto ste Vi pronašli Vašu slobodu, da li ćete mi dato malo od nje?

M: Zašto malo? Uzmite celu. Uzmite je, ona je tu da se uzme. Ali vi ste uplašeni od slobode!

P: Snjami Ramdas se bavio sličnom molbom. Neki poklonioci su se okupili oko njega i počeli da ga
mole za oslobođenje. Ramdas ih je slušao smešeći se, a onda je iznenada postao ozbiljan i rekao:
"Vi je možete imati ovde i sada, slobodu apsolutnu i stalnu. Ko je želi, neka istupi, dođe napred".
Niko se nije pomerio. Tri puta je on ponovio ponudu. Niko nije prihvatio. Onda je on rekao:
"Ponuda je povučena".

M: Vezanost uništava hrabrost. Davalac je uvek spreman da daje. Uzimalac je odsutan. Sloboda
znači napustiti. LJudi jednostavno ne žele da napuste sve. Oni ne znaju da je konačno cena uloga
beskonačnog, kao što je smrt cena besmtrnosti. Duhovna zrelost leži, postoji u spremnosti da se sve
napusti. Predavanje, zaboravljanje, je prvi korak. Ali realno predavanje, napuštanje, je u
spoznavanju da nema ničega od čega treba odustati, nema od čega da se odustane, jer ništa nije vaše

266
sopstveno. To je kao duboki san - vi ne napuštate vaš krevet kad zaspite - vi ga jednostavno
zaboravljate.

74. ISTINA JE OVDE I SADA

Pitalac: Moje pitanje je: "Šta je dokaz Istine? Sledbenici svake religije, metafizike ili politike,
filozofije ili etike, su ubeđeni da postoji samo jedna Istina, da je sve ostalo lažno i oni smatraju
njihovo sopstveno nepomućeno ubeđenje za dokaz Istine. "Ja sam ubeđen, da to mpra biti Istina",
kažu oni. Meni se čini, da ni filozofija, ili religija, niti dokrtina, dogma, ili ideologija, makoliko
potpune, oslobođene od unutarnjih protivrečnosti i emocionalnih molbi, obraćanja, ne mogu biti
dokaz za njihovu sopstvenu Istinu. Oner su kao odela koja čovek oblači, koja se menjaju sa
vremenom i okolnostima i prate modni trend. Sada, može li postojati religija ili filozofija koja je
istinita i koja ne zavisi od nečijeg ubeđenja? Niti od svetih knjiga, jer one opet zavise od nečije vere
u njih. Postoji li Istina koja se ne zavisiod verovanja, nadanja, koja nije subjektivna?

M: A šta e sa naukom?

P: nauka je kružna, ona se završava tamo gde i počinje, sa čulima. Ona se bavi sa pojavnim, i
iskustvo je subjektivno. Ni dve osobe ne mogu imati isto iskustvo, mada ga oni mogu izaraziti istim
rečima.

M: Vi morate tražiti Istinu izvan uma.

P: Gospodine, ja sam imao dovoljno zanosa, transeva. Bilo koja drgoga može da ih izazove jeftino i
brzo. Čak i klasični samadhi, prouzrokovan disanjem ili mentalnim vežbama, nisu mnogo različiti.
Postoje kiseonički samdhiji i ugljen dioksidni samadhiji i samoiniciran samadhiji prouzrokovan
ponavljanjem formule ili sitema, niza misli. Jednoličnost, monotonija je uspavljujuća. Ja ne mogu
da prihvatim samadhi, makako bio uzvišen, kao dokaz Istine.

M: Samadhi je iznad iskustva. To je bezkvalitetno ne-mentalno stanje.

P: Otsustvo iskustva je zbog nepažnje. Ono se ponovo javlja sa pažnjom. Zatvaranjem očiju ne
negira se svetlost. Karakterisanje realnosti negativnim stanjima neće nas odvesti daleko. Sama
negacija sadrži afirmaciju, potvrđivanje.

M: Na neki način vi ste u pravu. Ali zar ne vidite, vi tražite dokaz Istine, bez obajšnjavanja šta je to
Istina, koju Vi imate na umu i koji bi dokaz vas zadovljio? Vi možete dokazati bilo šta, ako vi
verujete u vaš dokaz. Ali šta će potvrditi da je vaš dokaz istinit? Ja vas lako mogu dovesti do
priznanja, da vi znate samo to da egzistirate - da ste vi jedini dokaz, koji možete imati od bilo čega.
Ali ja ne identifikujem samo egzistenciju sa realnošću. Egzistencija je trenutna uvek u vremenu i
prostoru, dok je Realnost, Istina, nepromenjiva i sveprožimajuća.

P: Gospodine, ja ne znam šta je Istina i šta je može dokazati. Nemojte me bacati na moje sopstvene
resurse, izvore. Ja nemam ni jednog. Vi ste ovde Znalac Istine, a ne ja.

M: Vi odbijate svedočenje, iskušenje, kao dokaz Istine, iskustvo drugih je nekorisno za vas, vi
odbijate sve zaključke od podudarnih, poklapajućih stanovišta velikog broja neovisnih svedoka;
dakle na vama je da Mi kažete šta je dokaz, koji bi vas zadovoljio, šta je test, proba, vašeg vrednog
verodostojnog dokaza?
267
P: Iskreno, ja ne znam šta čini dokaz.

M: Čak niti vaše sopstveno iskustvo?

P: Niti moje iskustvo, pa čak ni moja egzistencija. Oni zavise od postojanja moje svesnosti
mentalne.

M: A vaše svesno stanje, od čega ono zavisi?

P: Ja ne znam. Doskora bih rekao od tela, sada ja mogu da vidim da je telo sekundarno,
drugorazredno, ne primarno i ne može biti smatrano kao dokaz, očevidnost, postojanja.

M: Meni je drago da ste to vi napustili ideju "ja sam telo", glavni izvor grešaka i patnje.

P: Ja sam je napustio intelektualno, ali osećaj posebnog, odvojenog, postojanja persone, je još uvek
samnom. Ja mogu da kažem "ja jesam", ali stvarno šta sam ja - ne mogu reći! Ja znam, ja
egzistiram, ali ja ne znam šta egzistira, postoji. Na bilo koji način da se suočim s tim, ja se
suočavam s nepoznatim.

M: Samo vaše pstojanje je realno, istinito.

P: Svakako mi nismo govorili o istoj stvari. Ja nisam neko apstraktno, zamišljeno postojanje, biće.
Ja sam persona, ograničena i svesna svojih ograničenja. Ja sam faktor, činjenica, ali najnebitnija
činjenica sam ja. Ne postoji ništa što mogu da sagradim, razorim, na mojoj trenutnoj egzistenciji
kao persona.

M: Vaše reči su mudrije od vas samih. Kao persona, vaša egzistencija je trenutna, prolazna. Da li vi
niste samo persona? Da li ste vi persona uopšte?

P: Ko sam ja da odgovorim? Moj osećaj postojanja dokazuje samo da ja jesam; on ne dokazuje bilo
šta što je neovisno od mene. Ja sam relativan, zavistan, od oboje: od kreacije i od Kreatora
relativnog. Apsolutni dokaz apsolutne Istine - šta je to, gde je to? Može li samo osećanje "ja jesam"
biti dokaz Realnosti, Istine?

M: Svakako da ne. "Ja jesam" i "svet jeste" su relativni, povezani i posledični. Oni postoje zbog
tendencije, nastojanja, uma da zaštiti imena i oblike.

P: Imena i oblikei i ideje i ubeđenja - da, ali ne i Istunu. Zbog vas ja bih prihvatio relativnost,
prolaznost svega, uključujući i Istinu, i naučio da živim sa predopstavkama. Ali onda Vas susrećem
i čujem Vas da govorite o Apsolutnom kao o nečemu meni dostupnom, a isto tako i najviše željno.
Reči kao mir, blaženstvo, večnost, besmrtnost, privlače moju pažnju, kao nuđenje slobode od bola i
straha. Moji urođeni instinkti, traganje za zadovoljstvom i radoznalost, znatiželja, su se probudili i
ja sam počeo da istražujem kraljevstvo koje ste Vi otkrili. Sve izgleda najprivlačnije i najprirodnije
te se pitam da li je to dostupno? Da li je to realno, istinito?

M: Vi ste kao dete koje kaže: "Dokaži da je šećenjr sladak, jedino ću ga onda uzeti. Dokaz slatkoće
je u ustima, ne u šećeru. Da biste znali da li je sladak, morate ga okusiti, ne postoji drugi način.
Naravno, vi počinjete sa pitanjima: da li je to šećer? Da li je sladak? i vi prihvatate moje tvrđenje
pošto ga vi probate. Jedino onda se sve sumnje rastapaju i vaše znanje postaje iz prve ruke i
stabilno. Ja vas ne molim da mi verujete. Samo mi verujte onoliko da sa tim započnete. Svaki korak
268
dalje dokazuje ili opovrgava, ne dokazuje sebe. Vi izgleda želite da dokaz Istine prethodi. I šta bi
bio dokaz dokaza? Vidite, vi ste pali u nazadovanje, povratak. Da biste to prekinuli, morate prestati
da tragate za dokazima i prihvatite, samo za trenutak, nešto kao Istinu. To zaista nije važno, ma šta
da je. To može biti Bog, ili Ja, ili vaše sopstveno Sopstvo. U svakom slučaju vi prihvatate nešto, ili
nekoga, neznanog kao Istinu. Sada, ako vi radite na Istini koju ste prihvatili, čak i za trenutak, vrlo
brzo vi ćete biti dovedeni do sledećeg koraka. To je kao penjanje uz drvo po mraku - vi se možete
čvrsto uhvatiti za sledeću granu jedino kad ste se prvo dobro oslonili na prethodnu. U nauci to je
nazvano eksperimentalni pristup. Da biste dokazali teoriju vi izvodite eksperiment u saglsnosti sa
praktičnim instrukcijama, uputstvima, datim od onih koji su izveli eksperiment pre vas. U
duhovnom traganju niz eksperimenata koje čovek treba da uradi nzvani su Jogom.

P: Postoji tako mnogo Joga, koju odabrati?

M: Naravno, svaki Mudrac, Gnani, će savetovati put, stazu, svog sopstvenog dostignuća,
ostvarenja, kao jedinog koji zna najintimnije. Ali većina njih je veoma liberalna, slobodumna,
velikodušna i prilagođava svoje savete potrebama tragaoca. Sve duhovne staze vode vas ka
pročišćenju uma. Nečisti um je opak, tup, mračan, za Istinu; čist um je otvoren, proziran. Istina
može da se vidi kroz njega lako i jasno.

P: Oprostite, ali izgleda nisam u stanju da Vam prenesem moju teškoću. Ja pitam o dokazu Istine i
dati su mi metodi kojima se ona ostvaruje. Prihvaćajući, slažući se i sledeći metode i postižući
najčudesnija i najpoželjnija stanja, kako ću doći do toga da znam da su moja stanja istinita? Svaka
religija počinje sa verom i obećanjima neke ekstaze, zanosa. Da li je ekstaza od realnog, Istine ili je
produkt vere? Jer ako je to indicirano, probuđeno znanje, ja neću da imam ništa s tim. Uzmite
Hrišćanstvo koje kaže: Isus je vaš spasilac, verujte i budite spašeni od greha. Kada zapitam grešnog
Hrišćanina, kako to da on nije spašen od greha, uprkos svoje vere u Hrista, on odgovara: Moja vera
nije savršena! Mi smo opet u začaranom krugu. Bez savršene vere nema spasenja, bez spasenja
nema savršene vere, otuda nema spasenja. Uslovi su postavljeni, koji se ne mogu ispuniti i onda
smo mi okrivljeni, odgovorni, što ih ne možemo ispuniti.

M: Vi ne shvataet da je sadašnje vaše budno stanje, stanje neznanja. Vaše pitanje o dokazu Istine, je
rođeno iz neznanja realnosti. Vi ste kontaktirali, angažovali vaša čulna i mentalna stanja u svesnosti
mentalnoj, u tački "ja jesam", dok realnost nije posredovala, povezana, nije kontalktirana, nije
doživljena, iskušana. Vi prihvatate dualnost tako sigurno za Istinu, da to vi čak i neprimećujete, ali
za mene raznolikost i različitost ne stvaraju odvojenost. Vi zamišate da realnost stoji odvojeno od
imena i oblika, dok su za mene imena i oblici večno promenjiva izražavanja, ispoljavanja, realnosti,
a ne odvojeni od nje. Vi tražite dokaz Istine, dok je za Mene sva egzistencija dokaz. Vi odvajate
egzistenciju od postojanja i postojanje od realnosti, dok je za Mene sve to Jedno. Makoliko da ste vi
ubeđeni u Istinu vašeg budnog sadašnjeg stanja, vi ne pretendujete, ne tvrdite, da je ona
nepromenjiva i stalna, kako Ja tvrdim o Mojoj Istini. Ipak ja ne vidim rzliku među nama, jedino što
vi maštate o stvarima, zamišljate ih, a Ja ne.

P: Prvo ste me diskvalifikovali, oglasili nesposobnim od pitanja o Istini, onda me optužujete da

maštam, zamišljam! Ono što je zamišljanje za Vas, je realnost, Istina za mene.

M: To je tako sve dok ne istražujete. Ja vas ne optužujem ni zašta. Ja vas samo molim da pitate,
raspravljate, mudro, pametno. Umesto traganja za dokazom istine, koji vi ne znate, idite kroz
dokaze koje imate o onome što vi verujete da znate. Vi ćete uvideti da ne znate ništa sigurno - vi
verujete po čuvenju "rekla - kazala". Da biste znali Istinu, vi morate proći kroz svoje sopstveno
iskustvo.

269
P: Ja sam smrtno uplašen od samadhija i drugih transeva, ekstaza, štagod da je njihov uzrok. Piće,
pušenje, groznica uzbuđenja, droga, disanje, pevanje, plesanje, vrćenje, brzo okretanje, molitva,
seks ili post, uzdržavanje, mantre ili neko vrtoglavo, iznenadno, sklanjanje, izdvajanje, može me
pomaći, isterati iz mog budnog stanja i doneti mi neko iskustvo, izvanredno, jer je nepoznato. Ali
kada yzroci prestanu, efekti, posledice, se rastope i jedino sećanje ostaje, koje ne izbija iz glave, ali
opadajuće, postepno se gubi. Odustanimo od svih sredstava i njihovih rezultata, jer su rezultati
ograničeni sa sredstvima koja ih izazivaju; postavimo ponovo pitanje: može li se Istina naći.

M: Gde je mesto boravka Istine, gde je vi možete potražiti? I kako ćete znati da ste je našli? Kakav
kriterijum, probni kamen vi nosite sa kojim ćete je testirati, proveriti. Vi ste se vratili na vaše
početno pitanje: šta je dokaz Istine? Mora biti nešto pogrešno u samom pitanju, jer vi nastojite da
ga ponavljate neprestano. Zašto vi pitate šta su dokazi Istine? Nije li to zbog toga što vi ne znate
Istinu iz prve ruke, i vi se bojite da biste mogli biti obmanuti? Vi zamišljate da je Istina stvar, koja
nosi ime "Istina", i da je korisno imati je, ako je prava. Otuda vaš strah da ne budete prevareni. Vi
trgujete sa Istinom, ali vi ne verujete trgovcu. Vi ste uplašeni od falsifikata, krivotvorenja i
imitacije, neoriginalnosti.

P: Ja se ne bojim da budem prevaren. Bojim se da prevarim samog sebe.

M: Ali vi varate samog sebe u vašem neznanju o vašim istinskim motivima, namerama. Vi tragate
za Istinom, ali ustvari vi samo želite komfor, koji biste vi voleli da traje večno. Sada, ništa, nijedno
stanje uma, ne može da traje večno. U vremenu i prostoru uvek je ograničenje, jer su i vreme i
prostor, sami po sebi ograničeni. A u bezvremenom reč "zauvek" nema smisla. Isto je i sa
"dokazom Istine". U carstvu ne-dualnosti, jednote, sve je potpuno, samo sebi dokaz, smisao i svrha.
Gde je sve jedno, nikakava podrška nije potrebna. Vi zamišljate da je stalnost dokaz Istine, da je sve
što traje duže na neki način više istinito. Vreme postaje mera Istine. I zato je vreme u umu, um
postaje arbitar, sudija, i traži unutar sebe dokaz Istine - zadatak potpuno nemoguć i baznadežan.

P: Gospodine, Vi ste rekli: "Ništa nije Istina, sve je relativno". Ja bih se saglasio sa Vama, ali Vi ste
podržavali da Istina postoji ralnost, savršeno znanje, zato ja pitam: šta je to i kako ću ja saznati? A
šta, ko, će mi reći: Maharadža je bio u pravi?!

M: Vi se zadržavate na potrebi dokaza, svedočenja, autoriteta. Vi još zamišljate da Istina teba da se

prikaže, otkrije, i da vam kaže: "Gledajte, ovde je Istina". To nije tako. Istina nije rezultat napora,
kraj puta. Ona je ovde i sada, u samom žuđenju i traganjem za njom. Ona je bliže nego um i telo,
bliža od oseća "ja jesam". Vi je ne vidite, jer vi gledate suviše daleko od sebe, izvan vašeg
najdubljeg postojanja, bića. Vi ste opredmetili, ograničili Istinu i insistirate na vašim standardima
dokaza i testiranja, koji se primenjuju samo na stvari i misli, važe samo za njih.

P: Sve što ja mogu da da protumačim, razaberem od onoga što Vi kažete, jeste da je Istina iznad
mene i da ja nisam kvalifikovan da govorim o njoj.

M: Vi ne samo da niste kvalifikovani, već ste vi sama Istina! Samo što vi zamenjujete lažno za
Istinu.

P: Izgleda da Vi kažete: "Nemojte pitati za dokaze o Istini. Budite zainteresovani samo za neistinu".

M: Otkrivanje Istine je u razlikovanju od neistine, pronicljivo. Vi možete znati ono što nije. Ono što
jeste - može samo biti. Znanje je relativno prema znanom. Na neki način to je kontrapunkt, duplikat
neznanja. Gde nije neznanje, gde je potreba za znanjem? Sami po sebi niti neznanje, niti znanje

270
imaju postojanje. Oni su samo stanja uma, koji su opet ponovo pojavljivanje, izlazak, kretanja u
svesnosti, koja je u svojoj suštini nepromenjiva.

P: Da li je Istina u carstvu uma ili iznad?

M: Ona nije ni u jednom, ona je oboje. Ona ne može biti izražena rečima.

P: Ovo je ono što čujem celo vreme - neizreciva, anirvachanija. To me ne čini ništa mudrijim.

M: Istina je da to često prikriva, prikazuje, čisto neznanje. Um može da operiše, da se rukovodi sa

izrazima svog sopstvenog stvaranja, on jednostavno ne može ići iznad sebe samog. Ono što nije ni
čulno ni mentalno, a opet bez koga ni čulno, ni mentalno ne može egzistirati, ne može se nalaziti u
njemu, umu. Razumite da um ima svoja ograničenja; da biste išli iznad, vi morate pristati na tišinu.

P: Možemo li mi reći da je akcija, delovanje, dokaz Istine? Ona ne može biti verbalizovana,
objašnjena rečima, ali može biti demonstrirana.
M: Dokaz Istine nije niti akcija, niti ne-akcija, nedelovanje. Istina je iznad toga, iznad oboje.

P: Može li čovek ikad reći: "Da, ovo je istina"? Ili je ograničen na negiranje lažnog? Drugim
rečima, da li je Istina čista negacija? Ili, da li će doći trenutak kada će ona postati tvrdnja?

M: Istina ne može biti opisana, ali ona može biti doživljena, iskušana.

P: Iskustvo je subjektivno, ono ne može biti podeljeno. Vaše iskustvo ostavlja me tamo gde sam.

M: Istina može biti doživljena, ali to nije samo iskustvo. Ja to znam, i ja to mogu da prenesem,
saopštim, ali samo ako ste vi otvoreni za to. Biti otvoren znači ne želeti ništa drugo.

P: Ja sam pun želja i strahova. Da li to znači da ja nisam kvalifikovan za istinu?

M: Istina nije nagrada za dobro vladanje niti ocena, poklon, za neke položene testove. To ne može
dovedeno. Ona Istina je osnovna, primarna, nerođena, prastari izvor svega što postoji, što jeste. Vi
ste kvalifikovani zato što jeste. Vi ne treba da zaslužite Istinu. Ona je vaša sopstvena. Samo
prestanite da bežite jureći za nečim. Budite smireni, budite tihi.

P: Gospodine, ako vi želite da telo bude smireno i um smiren, kažite mi kako se to radi. U samo-
svesnosti, duhovnoj, ja vidim telo i um da se kreću sa uzrocima iznad moje kontrole. Nasleđe i
okolina potuno dominiraju samnom. Svemogući "ja jesam", Kreator Univerzuma, može biti uništen,
ubijen, drogom privremeno, ili sa kapi otrova trajno.

M: Opet, vi smatrate sebe da ste telo!?!

P: Čak i ako ja odbacim ovo telo od kostiju, mesa, i krvi kao ne - ja, još ja ostajem sa suptilnim
finim telom, sačinjenim od misli i osećanja, memorije i imaginacije. Ako ja odbacim i ovo takođe,
kao ne - ja, ja još uvek ostajem sa svešću, koja je takpođe jedna vrsta tela.

M: Vi ste sasvim u pravu, vi ne treba da se zaustavite tamo. Idite iznad. Niti svesnost, mentalna, niti
"ja jesam" u centru toga ste vi. Vaše istinsko biće je potpuno nesvesno sebe mentalno, potpuno je
slbodno od svih samo-poistovećivanja sa bilo čim što može biti, grubo, suptilno ili
transcendentalno.

271
P: Ja mogu zamisliti sebe da sam iznad. Ali kakav dokaz ja imamm? Biti da bi bio. ja moram biti
neko.

M: To je drugi put unaokolo. Biti - da biste bili - vi morate biti niko. Misliti o sebi da ste nešto, ili
neko, je smrt i pakao.

P: Čitao sam da su ljudi u starom Egiptu bili ulazili u neke misterije u kojima su pod uticajem droge
ili bajanja, gatanja, bili odvojeni od svojih tela i mogli su stvarno da dožive da budu van tela i da
gledaju ma njihove sopstvene isprižene ležeće oblike. Ovo je bilo namenjeno da ih ubedi o realnosti
posmrtne egzistencije i da stvori u njima duboku brigu, za njihovu krajnju sudbinu, tako korisnu za
državu i crkvu. Samo-poistovećivanje sa osobom koja poseduje telo je ostalo.

M: Telo je sačinjeno od hrane, dok je um sačinjen od misli. Vidite ih onakvim kakavi jesu. Ne-
poistovećivanje, neidentifikovanje, kada je prirodno i spontano, je oslobođenje. Vi ne treba da znate
šta ste, ko ste. Dovoljno je da znate ono što niste. Ono što ste vi nikad nećete znati, jer svako
otkrivanje otvara nove dimenzije koje treba osvojiti. Nepoznato nema ograničenja.

P: Da li to nagoveštava neznanje zauvek?

M: To znači da neznanje nikad nije bilo. Istina je u otkrivanju neotkrivena. A otkrivati nema ni
početka ni kraja. Ispitiajte ograničeno, idite iznad, postavite sebi zadatke, naizgled, prividno,
nemoguće - to je put.

75. U MIRU I TIŠINI VI NAPREDUJETE

Pitalac: Indijska tradicija nam govori da je Guru neophodan. Zbog čega je On neophodan? Majka je
neophodna da da detetu telo. Ali dušu ona ne daje. njena uloga je ograničena. Kako je to sa
Guruom? Da li je njegova uloga takođe ograničena, i ako jeste na šta? Ili je On neophodan
generalno, uopšte, čak apsolutno, potpuno?

Maharadža: Unutarnja svetlost koja sija smireno i bezvremeno u srcu, je stvarni Guru. Svi drugi
samo pokazuju put.

P: Ja nisam zabrinut za unutrašnjeg Gurua, samo za onog koji poklazuje put. Postoje ljudi koji
veruju da je bez Gurua joga nedostižna. Oni su uvek u potrazi za pravim Guruom, menjajući jednog
za drugim. Od kakve su vrednosti takvi Gurui?

M: Oni su privremeni, vremenom ograničeni Gurui. Vi ih srećete na svakom koraki života. Oni su
vam potrebni za dobijanje nekog znanja ili veštine.

P: Majka je samo za trajanje života, ona počinje sa rođenjem, a završava se smrću. Ona nije zauvek.

M: Slično, vremenom ograničeni Guru nije zauvek. On je ispunio svoju svrhu i ustupa svoje mesto
drugome. To je sasvim prirodno i nema krivice koja je vezana za to.

P: Za svaku vrstu znanja ili veštinu, da li mi je potreban poseban Guru?

M: Ne može biti pravila u tim stvarima, izuzev jedno: "spoljašnje je prolazno, unutrašnje je stalno i
nepromenjivo", mada uvek novo u pojavnosti i delovanju.
272
P: Kakav je odnos između unutrašnjeg i spoljašnjeg Gurua?

M: Spoljašnji prikazuje unutrašnjeg, unutrašnji prihvata spoljašnjeg - za neko vreme.

P: Čiji je napor?

M: Učenikov, naravno. Spoljašnji Guru daje instrukcije, unutrašnji šalje, daje snagu; svesna
primena je učenikova. Bez volje, inteligencije, i energije od strane učenika spoljašnji Guru je
nemoćan. Unutrašnji Guru nudi, pruža, svoju šansu. Tupost, gluposti, i pogrešno vođstvo donosi
krize i učenik se budi sa svojim sopstvenim neprilikama. Mudar je onaj koji ne čeka na šok, potres,
koji može biti suviše nagao, grub.

P: Da li je to pretnja?

M: Ne pretnja, upozorenje. Unutarnji Guru nije zavetovan na nevolje. On može biti vrlo nasilan
povremeno, do tačke uništenja gluposti ili izopačene personalnosti. Patnja i smrt, kao i život i sreća,
su njegovi alati rada. Samo u dualnosti nenasilje postaje unificirani, jedinstven zakon.

P: Mora li čovek biti uplašen od svog sopstvenog Sopstva?

M: Ne uplašen, jer Sopstvo želi dobro. Ali to se mora uzeti jako ozbiljno. Sopstvo zove na pažnju i
poslušnost; kada se ono ne sluša ono se okreće od ubeđivanja ka prisili, jer za neko vreme ono ne
može da čeka, ono neće biti negirano. Teškoća ne leži na Guruu, unutrašnjim ili spoljašnjem. Guru
je uvek na raspolaganju. Zrelost učenika je ono što nedostaje. Kada persona nije spremna, šta se
može učiniti?

P: Spreman ili voljan?

M: Oboje. To dolazi na isto. U Indiji mi to zovemo adhikari. To znači oboje: sposobnost i imati
pravo.

P: Može li spoljašnji Guru darivati inicijaciju, diksha?

M: On može dati sve vrste inicijacija, ali inicijacija u Realnost mora doći iznutra.

P: Ko daje unutrašnju inicijaciju?

M: Ona je samo-sopstvom data.

P: Osećam se da se mi vrtimo u krugovima. Na kraju krajeva, ja znam samo sebe, sadašnjeg,

iskustvenog sebe. Unutrašnje ili više Sopstvo je samo jedna ideja za mene namenjena da objasni i
ohrabri. Mi govorimo o tome Sopstvu kao da ima neovisno postojanje. Ono nema.

M: Spoljno Sopstvo i unutrašnje Sopstvo, oba su zamišljena. Opsednutost, opsesija, postojanja

jednog "ja" treba, zahteva, drugu opsednutost sa "super - ja" da bi bila izlečena, kao što je potreban
drugi trn da bi se izvadio prvi, ili drugi otrov da neutrališe otrov. Sve tvrdnje, dokazivanja,
zahtevaju poricanje, negiranje, ali je ovo samo prvi korak. Sledeći je ići iznad oboje.

P: Ja razumem da je spoljašnji Guru neophodan da usmeri moju pažnju na mene samog i na hitnu
potrebu da uradim nešto za sebe. Ja takođe razumem kako je on bespomoćan kad to dovede do neke
273
dublje promene u meni. Ali ovde Vi uvodite sadgurua, unutrašnjeg Gurua, nepromenjivog, temelj
postojanja, bespočetka, stabilnu nadu, siguran cilj. Da li je on koncept ili realnost?

M: On je jedina realnost. Sve ostalo je senka, kalup telo- um, deha-buddhi, na licu vremena.
Naravno, čak je i senka povezana sa realnošću, ali samo po sebi nije realnost.

P: Ja sam jedina realnost, koju ja znam. Sadguru je tu sve dotle dokle ja mislim na njega. Šta ja
dobijam sa premeštanjem, pripajanjem, realnosti na njega?

M: Vaš gubitak je vaš dobitak. Jedino kad se senka vidi da je senka, vi prekidate da je sledite. Vi se
okrećete u krug i otkrivate sunce, koje je bilo tu celo vreme - iza vaših leđa.

P: Da li unutrašnji Guru takođe podučava?

M: On daje ubeđenje da ste vi večni, nepromenjivi, realnost-svesnost-ljubav, unutar i iznad sve

pojavnosti.

P: Ubeđenje nije dovoljno. Mora biti sigurnosti.

M: Sasvim tako. Ali u ovom slučaju sigurnost uzima oblik hrabrosti. Strah nestaje potpuno. Ovo
stanje bez straha, neustrašivosti je tako očevidno novo, ali se oseća duboko kao svoje sopstveno, da
ne može biti negirano. To je isto kao voljenje svog sopstvenog deteta. Ko u to može sumnjati?

P: Mi čujemo o progresu u našem duhovnom nastojanju. Kakvu vrstu progresa ste Vi imali na umu?

M: Kada vi odete iznad progresa, vi ćete znati šta je progres.

P: šta vas čini naprednim? Šta je to što utiče na nas da nepredujemo?

M: Tišina je glavni faktor, u miru i tišini vi napredujete, sazrevate.

P: Um je tako potpuno uzemiren. Za njegvovo smirenje, koji je put?

M: Verujte učitelju. Uzmite Moj sopstveni slučaj. Moj Guru mi je naredio da pazim na osećaj "ja
jesam" i da ne obraćam pažnju ni našta drugo. Ja sam samo poslušao. Ja nisam sledio, praktikovao,
nijedan poseban kurs disanja, ili meditacije, niti sam proučavao svete knjige. Bilo šta da se
dešavalo, ja sam odvraćao moju pažnju od toga i ostajao sa osećajem "ja jesam". To može izgledati
veoma lako, jednostavno, čak grubo, prosto. Moj jedini razlog da to radim je bio taj što mi je moj
Guru to kazao da radim. Ipak, to je uspelo, delovalo je! Poslušnost je moćan rastvarač svih želja i
strahova. Samo se odvojite od svega što uznemirava um, ne obazirite se na ono što ga uznemirava,
uradite sve poslove što morate da završite, ali izbegavajte nove obaveze; budite prazni, budite
postojani, ne odupirite se onome što dođe nepozvano. Na kraju vi dosežete stanje ne-grabeža,
radosne nevezanosti, unutarnje lakoće, lagodnosti, i neopisive slobode, a ipak izvanredno realne,
istine.

P: Kada tragalac za istinom ozbiljno praktikuje svoje joge, da li ga njegov unutrašnji Guru vodi i
pomaže mu, ili ga On napušta i prepušta sopstvenim resursima jednostavno čejajući samo na
rezultat?

M: Sve se dešava samo po sebi. Niti tragalac niti Guru čine bilo šta. Stvari se dešavaju kako se
dešavaju; krivica ili nagrada su raspodeljene kasnije, posle pojavljivanja osećaja delovaoca.
274
M: Kako čudno! Sigurno da vršilac dolazi pre dela.

M: To je kružni put. Delo je činjenica. Vršilac je samo koncept. Sam vaš jezik pokazuje da dok je
delo poznato, vršilac je sumnjiv; promena odgvornosti je igra naročito ljudska. Razmatrajući
beskrajnu listu faktora odgovornih, potrebnih za sve što se dešava čovek se može samo složiti da je
sve odgvorno za sve, međutim udaljeno.

Delovatelj, delatelj je mit rođen iz iluzije, obmane "ja" i "moje".

P: Kako moćna iluzija, obmana?

M: Bez sumnje, pošto je zasnovana na realnosti.

P: Šta je realno u tome?

M: Istražite, sa razboritošću i odbacivanjem svega što nije realno.

P: Ja nisam razumeo dobro ulogu unutrašnjeg Sopstva u duhovnom napretku, nastojanju. Ko čini
napor? Da li spoljašnje Sopstvo ili unutrašnje?

M: Vi ste izumeli reči kao napor, unutrašnje, spoljašnje, Sopstvo i tako dalje i težite da ih odredite u
realnosti. Stvari se jednostavno dešavaju kako se dešavaju, ali mi želimo da ih ugradimo u obrasce,
postavimo u strukturu našeg govora. Tako je jaka ova navika da mi težimo da negiramo realnost
zato što ne može da bude verbalizovana, izražena rečima. Mi jednostavno odbijamo da vidimo da su
reči samo simboli, povezane sa sporazumom, ponašanjem i navikom sa ponovljenim iskustvima.

P: Kakva je vrednost duhovnih knjiga?

M: One pomažu u raspršivanju, otklanjanju neznanja. One su korisne u početku, ali postaju
prepreka na kraju. Čovek mora da zna kad da ih ostavi, odbaci, napusti svesno.

P: Kakva je povezanost između atme i sattve, između Sopstva i univerzalne harmonije, sklada?

M: Kao između Sunca i njegovih zraka. Harmonija i lepota, razumevanje i ljubav, naklonost, sve su
izražavanja realnosti. To je realnost, Istina, u delovanju, uticaj duha na materiju. Tamas zamračuje,
rajas iskrivljuje, sattva harmonizuje. Sa sazrevanjem sattve sve želje i strahovi se završavaju,
nestaju. Realno postojanje se reflektuje, odražava u umu neiskrivljeno, direktno. Materija je
iskupljena, osvećena, duh je otkriven. Dvoje je viđeno kao jedno. Oni su uvek bili jedno, ali ih je
nepročišćen um video kao dvoje. Pročišćenje, savršenstvo uma je čovekov, ljudski zadatak, da bi se
materija i duh susreli u umu.

P: Ja se osećam kao čovek pred vratima. Znam da su vrata otvorena, ali su tu psi želja i straha koji
ih čuvaju. Šta da radim?

M: Slušajte Učitelja i suprotstavite se, budite hrabri sa psima. Ponašajte se tako kao da oni nisu bili
tu. Ponavljam, poslušnost je zlatno pavilo. Sloboda se stiče poslušnošću! Da bi pobegao iz zatvora
čovek mora bez pitanja da posluša instrukcije onoga ko radi na njegovom oslobođenju.

P: Reči Gurua, kad se samo čuju, imaju malu snagu. Čovek mora da ima veru da ih posluša. Šta
stvara takvu veru?
275
M: Kada vreme dođe, vera dođe. Sve dođe u svoje vreme. Guru je uvek spreman da deli, ali nema
ko da primi.

P: Da, Sri Ramana Maharshi je imao običaaj da kaže: Gurua ima mnogo, ali gde su učenici,
poklonici?

M: Dakle, u toku vremena sve se dešava. Sve će proći, ni jedna duša, jiva, neće biti izgubljena.

P: Ja sam jako mnogo uplašen od intelektualnog razumevanja ostvarenja. Ja mogu da govorim o

Istini, a da je ne znam, a mogu i da je znam, a da ne kažem ni jednu reč o njoj. Ja razumem da će
ova konverzacja biti publikovana, objavljena. Kakav će biti njen uticaj na čitaoce?

M: U pažljivom i istinskom čiotaocu ona će sazreti i doneti cveće i plodove. Reči zasnovane na
Istini, ako se potpuno analiziraju, prihvate, imaju svoju sopstvenu moć.

76. ISTINSKO ZNANJE JE ZNATI DA NE ZNAŠ

Maharadža: Postoji telo. Unutar tela se pojavljuje posmatrač, a spolja je - svet pod posmatranjem.
Posmatrač i njegovo posmatranje, kao i posmatrani svet se pojavljuju i nestaju zajedno. Iznad svega
toga, postoji praznina. Ova praznina je jedna za sve.

Pitalac: Ono što Vi kažete izgleda jednostavno, ali ne bi svako rekao to. Jedino ste Vi, i Vi jedino,
ko govori o trojici, i praznini iznad. Ja vidim samo svet, koji sve uključuje.

M: Čak i "ja jesam"

P: Čak i "ja jesam". "Ja jesam" je tu zato što je svet tu.

M: I svet je tu zato što je 'ja jesam" ovde.

P: Da, to ide u oba pravca. Ja ne mogu odvojiti to dvoje, niti ići iznad. Ja ne mogu da kažem da
nešto postoji, dok ga ne doživim, ne iskusim, kao što ne mogu reći da nešto nije, ne postoji, zato što
to nisam doživeo, iskusio. Šta je to što ste Vi doživeli da možete govoriti sa tolikom sigurnošću?

M: Ja znam Sebe kao ja jesam, ono što sam, bezvremen, neograničen, bezuzročan. Vi to ne znate,
budući da ste obuzeti drugim stvarima.

P: Zašto sam ja tako zaokupljen stvarima?

M: Zato što ste zainteresovani.

P: Šta me nagoni da budem zainteresovan?

M: Strah i bol želja za zadovoljstvom. Prijatan je kraj bola, a bolan je kraj zadovoljstva. Oni se
samo smenjuju u beskonačnom nizu. Istražujte poročni, pogrešan krug, dok ne
nađete sebe iznad njega.
276
P: Da li mi je potrebna vaša milost da me odvedete iznad?

M: Milost vaše Unutrašnje Istine je večno sa vama. Vaše samo pitanje za milošću je znak toga.
Nemojte brinuti o Mojoj Milosti, ali radite ono što vam je rečeno! Činjenje, delovanje, je znak i
dokaz ozbiljnosti, ne očekivanja milosti.

P: U čemu trebam da budem ozbiljan?

M: Istražujte istrajno sve što prolazi vašim poljem pažnje. Sa praksom vaše polje pažnje će se
proširiti i istraživanje produbiti, dok ono ne postane spontano i neograničeno.

P: Da li ste Vi ostvarili realizaciju kao rezultat prakse? Praksa operiše sa ograničenjima fizičke
egzistencije. Kako to može dati rođenje neograničenog?

M: Naravno, ne postoji uzrtočna veza između prakse i mudrosti. Ali prepreke na putu ka mudrosti
su duboko pod uticajem, pod udarom, prakse.

P: Šta su prepreke?

M: Pogrešne ideje i želje koje dovode do pogrešnih akcija, prouzrokujući rasipanje, istrošenost i
slabost uma i tela. Otkrivanje i napuštanje lažnog otklanja ono što sprečava realno da uđe u um.

P: Ja mogu da realizujem dva stanja uma: "Ja jesam, pošto i svet jeste". Vi ste kazali: "Svet jeste, i
zato ja jesam". Koje je istinito?

M: Nijedno. Ova dva stanja su jedno i isto stanje u prostoru i vremenu. Iznad, postoji bezvremeno.

P: Kakva je povezanost izmaeđu vremena i bezvremenog?

M: Bezvremeno zna vreme, ali vreme ne zna večno, bezvremeno. Sva mentalna svesnost je u
vremenu i za nju bezvremeno se pojavljuje kao nesvesno. Ali ono je ono koje čini svesnost
mogućom. Svetlost sija u mraku. U svetlosti mrak nije vidljiv. Ili, vi to možete i ovako postaviti - u
beskonačnom okeanu svetlosti, oblaci svesnosti se pojavljuju tamni i ograničeni, primetni po
kontrastu. Ovo su samo pokušaji da se izrazi rečima nešto vrlo jednostavno, a ipak potpuno
neizrecivo.

P: Reči bi trebalo da služe kao most da se pređe.

M: Reči se odnose na stanje uma, a ne na realnost. Reka, dve obale, most preko - sve je ovo u umu.
Samo reči vas ne mogu odvesti iznad uma. Mora postojati ogromna težnja za istinom, ili apsolutna
vera u Gurua. Verujte Mi, ne postoji cilj, niti put da bi se on dosegao. Vi ste put i cilj, nema ništa
drugo da se dosegne nego sebe sama. Sve što vam je potrebno jeste da razumete, a razumevanje je
cvetanje uma. Drvo je višegodišnja biljka, ali cvetanje i sazrevanje, donošenje plodova, dolazi u
sezoni. Sezone, godišnja doba se menjaju, ali ne i drvo. Vi ste drvo. Vama su porasle bezbrojne
grane i lišće u prošlosti i vi ih možete povećati takođe i u budućnosti - ali ipak vi ostajete. Vi
morate znati šta je sada, ne šta je bilo, ili šta će biti. Vaša je želja stvorila Univerzum. Upoznajte
svet kao svoj sopstveni, kao vašu kreaciju i budite slobodni.

277
P: Vi kažete da je svet delo ljubavi. Kad znam užase sveta prepunog ratova, koncentracionih logora,
nehumane eksploatacije, kako ja mogu prihvatiti i verovati da je sve to moja sopstvena kreacija?
Ograničen, kakav sam, nisam mogao stvoriti tako okrutan svet.

M: Pronađite da ovaj okrutan svet tako izgleda umu i vi ćete znati zašto se on pojavljuje, izlgeda,
tako okritan. Vaša pitanja su sasvim zakonita, ali na njih ne može biti odgovoreno sve dok vi ne
znate čiji je svet. Da biste pronašli smisao, značenje stvari, morate se obratiti njihovom stvaraocu,
kreatoru. Ja vam kažem: vi ste stvaraoc sveta u kom vi živite - samo ga vi možete promeniti, ili ga
ne stvarati.

P: Kako možete reći da sam ja stvorio svet? Teško da ja to znam.

M: Ne postoji ništa na svetu da vi to ne možete znati, kad vi znate sebe. Misleći o sebi da ste telo, vi
znate svet kao kolekciju, skup, materijalnih stvari. Kad vi znate sebe kao centar svesnosti, svet se
pojavljuje, izgleda, kao okean uma. Kad vi znate sebe kao što ste u realnosti, vi znate svet kao sebe
samog.
P: Sve to zvuči prelepo, ali ne odgovara na moje pitanje. Zašto postoji tako mnogo patnje u svetu?

M: Ako vi samo stojite po strani kao posmatrač, vi nećete patiti. Vi ćete videti svet kao šou,
predstavu, zaista najzabavniji šou.

P: Oh, ne! Ovu zabavnu teoriju ja neću praihvatiti. Patnja je tako suviše akutna, kritična, i
sveprisutna, sveprožimajuća. Kakava izopačenost, razonoditi se spektaklom patnje! Kakvog mi
okrutnog Boga Vi nudite?!

M: Uzrok patnje je u poistovećivanju posmatrača sa posmatranim. Iz toga je rođena želja, a sa

željom slepa akcija, besmislenih rezultata. Pogledajte unaokolo i vi ćete videti - patnja je stvar koju
je čovek stvorio, čovekov je izum.

P: Ja bih se složio sa Vama da je čovek stvorio samo svoju sopstvenu patnju. Ali u svojoj ludosti on
je učinio i da drugi pate. Sanjač ima svoje privatne noćne more i niko drugi ne pati nego on sam.
Ali kakva je to vrsta sna da stvara pustoš u životima drugih?

M: Opisivanja su mnoga i protivurečna. Realnost je jednostavna - sve je jedno, harmonija je večni

zakon, niko nije prisiljen da pati. Samo kada vi pokušavate da opišete i objasnite, tada vam reči
nedostaju.

P: Sećam se da mi je jednom Gandhidži rekao da Sopstvo nije ograničeno zakonom nenasilja,

ahimsa. Sopstvo ima slobodu da nametne patnju na svoja ispoljavanja, svoju kreaciju, da bi ih
doveo u ispravnost.

M: Na nivou dualnosti to može biti tako, ali u realnosti postoji samo izvor mračan u sebi samom,
čineći sve sjajnim. Neopaženo, nevidljivo, on prouzrokuje, stvara, percepciju, opažanje.
Bezosećajno, stvara osećanje. Nemisaono, nerazmišljajuće, prouzrokuje misao. Nepostojanje daje
rođenje postojanju. To je nepomični temelj, izvor, kretanja. Jednom kada ste vi tamo, vi ste u domu
ma gde bili.

P: Ako sam ja to, onda šta je moj uzrok, izvor, da se rodim?

M: Sećanja na prošle neispunjene želje krade, skladišti energiju, koja sebe manifestuje, ispoljava,
kao personu. Kada se njena količina, punjenje, isprazni, istroši, persona umire. Neispunjene želje
278
prenose, uslovljavaju, u novo rođenje. Samo-poistovećivanje sa telom stvara večno nove želje i
nema kraja u njima, sve dok taj mehanizam ropstva nije jasno spoznat. Razumevanje, jasnoća, je
ono što oslobađa, jer vi ne možete napustiti želje, sve dok njihovi uzroci i posledice nisu jasno
sagledani. Ja kažem da se ista persona ponovo rađa. Ona umire i umire za dobro, sa svrhom. Ali
njena sećanja ostaju i njihove želje i strahovi. Oni skupljaju energiju za novu personu. Realno,
Istina, ne učestvuje u tome, ali stvara mogućnost dajući joj to, svetlost.

P: Moja teškoća je ovo. Kako ja mogu da vidim, svako iskustvo je svoja sopstvena realnost. Ono je
tu - iskušeno, doživljeno. U momentu kada ga ja ispitujem, i pitam se kome se to desilo, ko je
posmatreač i tako dalje, iskustvo je gotovo i sve što ja mogu da istražujem je sećanje na njega. Ja
jednostavno ne mogu da istražujem trenutak dešavanja, živući trenutak, sada. Moja svesnost je od
prošlosti, ne od sadašnjosti. Kad sam svestan, ja ne živim stvarno u sadašnjosti, već jedino u
prošlosti. Može li realno biti svesnost o sadašnjosti?

M: Ono što vi opisujete nije svesnost, probuđenost uopšte, već samo razmišljanje o iskustvu.
Istinska svesnost, probuđenost, sam vid, je stanje čistog svedočenja, bez i najmanjeg pokušaja da
bilo šta radite u vezi slučaja, događaja koji svedočite. Vaše misli i osećanja, reči i akcije mogu
takođe biti deo događaja; vi gledate sve nezabrinuti, nevezani, u punoj svetlosti jasnoće i
razumevanja. Vi sve razumete precizno, jasno, šta se dešava, zato što to na vas ne utiče uopšte. To
može da izgleda da je bio pokušaj hladne, ravnodušne, povučenosti, ali to nije realno tako. Jednom
kad ste vi u tome, vi ćete videti, osetiti, da vi volite sve što vidite, mašta mogla biti njegova priroda.
Ova nesebična, neizbirljiva ljubav je probni kamen probuđenosti, duhovne svesnosti. Ako ona nije
tamo, vi ste samo zainteresovani - iz nekih personalnih razloga.

P: Sve dok postoje bol i zadovoljstvo, čovek je ograničen samo da bude zainteresovan.

M: I sve dok je čovek svestan mentalno, postojaće bol i zadovoljstvo. Vi se ne možete boriti sa
bolom i zadovoljstvom na nivou mentalne svesnosti. Da biste otišli iznad njih morate otići iznad
mentalne svesnosti, što je moguće samo kada vi gledate na svesnost kao na nešto što se vama
dešava, a ne u vama, kao nešto spoljašnje strano, nadređeno. Onda, iznenada, vi ste oslobođeni
svesnosti, mentalne, realno sami, ničim uznemireni. I to je vaše istinsko stanje. Mentalna svesnost
je svrbeći osip koji vas tera da se češete. Naravno, vi ne možete izaći iz mentalne svesnosti samo
zbog same ideje o izlasku, jer je i ona u svesnosti. Ali ako vi naučite da gledate, posmatrate, vašu
mentalnu svesnost kao vrstu groznice, nervoze, personalne i privatne, u kojoj ste vi zarobljeni kao
pile u svojoj ljusci, iz ovog samog stanja doći će pomoć koja će slomiti ljusku.

P: Budha je rekao da je život patnja.

M: On mora da je imao na umu da je sva svesnost mentalna bolna, što je očevidno.

P: A da li smrt nudi oslobođenje?

M: Onaj ko veruje o sebi da je bio rođen je jako mnogo uplašen od smrti. S druge strane, za onog ko
sebe poznaje istinski, smrt je srećan događaj.

P: Hindu tradicija kaže da je patnja donešena sa sudbinom, a sudbina je zaslužena. Pogledajte na

ogromne nesreće, užase, prirodne ili koje je čovek izazvao, poplave i zemljotrese, ratove i
revolucije. Možemo li se mi usuditi da mislimo da svako pati za svoje sopstvene grehe, o kojima on
ne može imati pojma, ideju? Milioni koji pate, da li su svi oni krimunalci jednostavno kažnjeni?

279
M: Može li se čovek patiti samo za svoje sopstvene grehe? Da li smo mi stvarno odvojeni? U ovom
prostornom okeanu života mi patimo zbog grehova drugih, i utičemo da drugi pate zbog naših
grehova. Naravno, zakon ravnoteže najviše odlučuje i računi se svode, podmiruju, na kraju. Ali dok
život traje, mi utičemo jedni na druge duboko.

P: Da, kao što pesnik kaže: "Ni jedan čovek nije ostrvo".

M: U pozadini svakog iskustva je Sopstvo i njegova zainteresovanost u iskustvu. Zovite to željom,

zovite to ljubavlju - reči nisu važne.

P: Mogu li ja da želim patnju? Mogu li ja namerno da molim za patnju, bol? Da li sam ja kao čovek,
koji je sebi sačinio paperjasti krevet nadajući se dobrom noćnom snu, a on da je imao posetu noćne
more i prevrtao se i vrištao u svom snu? Svakako da ovde nije ljubav ta koja stvara noćen more.

M: Sva patnja je uzrokovana sebičnom izolacijom, zbog uskogrudosti i pohlepe. Kada je uzrok
patnje spoznat i otklonjen, patnja prestaje.

P: Ja mogu da otklonim moje uzroke patnje, ali će biti ostavljeni da pate.

M: Da biste razumeli patnju, morate ići iznad bola i zadovoljstva. Vaše sopstvene želje i strahovi
sprečavaju vas da razumete i tako pomognete drugima. U realnosti ne postoje drugi, i sa
pomaganjem sebi vi pomažete svim drugima. Ako ste vi ozbiljni u vezi patnje čovečanstva, vi
morate usavršiti jedini način pomaganja koji morate - sebi samima.

P: Vi nastavljate da govorite da sam ja kreator, održavatelj i transformator, uništitelj ovog sveta,

sveprisutan, sveznajući, svemogući. Kad razmislim o onome što Vi kažete, ja se pitam: "Kako to da
postoji tako mnogo zla u mom svetu"?

M: Ne postoji zlo, nema patnje; radost življenja je superiorna. Pogledajte kako sve prianja, stremi
životu, kako je draga, mila egzistencija.

P: Na ekranu, platnu, moga uma slike teku jedna za drugom u beskonačnom nizu. Nema ničega
stalnog u vezi samnom.

M: Morate bolje da se zagledate u sebe. Ekran je tu - on se ne menja. Svetlost sija postojano. Jedino
se film između toga nastavlja da pokreće i stvara slike koje se pojavljuju. Vi možete nazvati film
sudbinom, prarabdha.

P: Šta stvara sudbinu?

M: Neznanje je uzrok neminovnosti.

P: Neznanje čega?

M: Prvestveno neznanje o sebi. Takođe, neznanje o istinskoj prirodi stvari, o njihovim uzrocima i
posledicama. Vi gledate unaokolo bez razumevanja i smatrate pojavnosti za realnost. Vi verujete da
znate svet i sebe - ali to je samo vaše neznanje koje vas nagoni da kažete: ja znam. Počnite sa
priznanjem, pristupom, da vi ne znate i počnite odatle. Ne postoji ništa, što može pomoći svetu više
nego završetak vašeg neznanja. Dakle, vi ne morate da činite ništa posebno da biste pomogli svetu.
Vaše samo postojanje je pomoć, akcija ili neakcija, delovali ili nedelovali.

280
P: Kako može neznanje biti saznato? Znati neznanje predstavlja znanje.

M: Potpuno tako. Samo priznanje: "Ja ne znam" je rođenje, osvit, znanja. Čovek koji nezna, nezna
svoje neznanje. Vi možete reći da neznanje ne postoji, jer u momentu kad se vidi ono više ne
postoji. Prema tome, vi možete to nazvati nesvesno ili slepilo. Sve što vidite okolo i u vama je ono
što vi ne znate i ne razumete, čak uopšte i ne znajući da vi to neznate, i ne razumete. Znati da ne
znate i ne razumete je istinsko znanje, znanje poniznog, skromnog, srca.

P: Da, Hrist je rekao: "Blaženi su oni siromašni u duhu"...

M: Uzmite to kako hoćete, činjenica je da je znanje samo neznanje. Vi znate da ne znate.

P: Da li će se neznanje ikad završiti?

M: Šta je loše ne znati? Vi ne treba da znate sve. Dovoljno je da znate što treba da znate. Ostalo će
se brinuti samo o sebi, bez vašeg znanja kako se to dešava. Ono što je važno je da vaše nesvesno ne
radi protiv svesnosti, da postoji integracija, jedinstvo, na svim nivoima. Znati nije tako jako važno.

P: Ono što Vi kažete je ispravno psihološki. Ali kada dođe do saznavanja drugih, saznavanja sveta,
mog znanja da ja neznam to ne pomaže mnogo.

M: Jednom kada ste vi iznutra integrisani, spoljašnje znanje vam dolazi spontano. U svakom
momentu vašeg života vi znate šta treba da znate. U okeanu univerzalnog uma svo znanje je
sadržano; to je više na zahtev. Većinu od toga vi možda nećete trebati nikad da znate - ali to je ipak
vaše. Kako s znanjem, tako je i sa moći. Bilo šta da vi osećate da treba da se desi, dešava se
neprestano, neiscrpno. Bez sumnje, Bog se brine za ove poslove rukovođenja Univerzumom; ali On
je radostan, zadovoljan, da ima neku pomoć. Kad je pomagač nesebičan i inteligentan, sve sile,
moći, univerzuma, su pod njegovom kontrolom.

P: Čak i slepe sile prirode?

M: Ne postoje slepe sile. Svesnost, mentalna, je moć. Budite budni, budite svesni onoga što trebva
da se uradi i biće urađeno. Samo budite budni, oprezni i smireni. Jednom kada vi dostignete vašu
destinaciju, odredište, i znate vašu realnu prirodu, vaša egzistencija postaje blagoslov za sve. Vi ne
morate znati, niti će svet znati, ipak pomoć zrači. Postoje ljudi u svetu, koji čine mnogo više dobra
nego svi državnici i filantropi zajedno. Oni zrače svetlost i mir bez želje i bez znanja. Kad im drugi
kažu o čudima koja su oni učinili, oni su takođe iznenađeni. Još, ne smatrajući ništa kao njihovo
sopstveno, oni niti su ponosni, niti oni teže za reputacijom, ugledom. Oni su jednostavno
nesposobni da žele bilo šta za njih, čak ni radost pomaganja drugima, znajući da je Bog dobar, oni
su u miru.

77. LAŽNE IDEJE SU "JA" I "MOJE"

Pitalac: Ja sam jako vezan za moju porodicu i vlasništvo. Kako mogu da pobedim ovu vezanost?

Maharadža: Ova vezanost je rođena zajedno sa osećajem "ja" i "moje". Pronađite istinski smisao
ovih reči i vi ćete biti oslobođeni ropstva. Vi imate um koji je rasprostranjen, raspršen u vremenu.
Vama se dešavaju stvari jedna za drugom i sećanja ostaju. Nema ništa loše u tome. Problem se
pojavljuje samo kad sećanja prošlih bolova i zadovoljstava - koji su bitni za sav organski život,
281
ostanu kao refleks, odraz, dominirajuće, preovladavajuće ponašanje. Ovaj refleks, odgovor, uzima
oblik "ja' i koristi telo i um za svoje svrhe, koje su stalno u potrazi za zadovoljstvom ili bekstvom
od bola. Kada vi spoznate "ja" onakvo kakvo jeste, breme, teret, želja i strahova, i osećaj "moje"
kao obuhvatanje, prisvajanje svih stvari i ljudsku potrebu za svrhom izbegavanja bola i sigurnosnog
zadovljstva, vi ćete videti da su "ja" i moje lažne ideje, koje nemaju temelj u realnosti. Stvorene od
uma ove se upravljaju svom stvaraocu, kreatoru, sve dok ih on smatra istinitim; kada budu
analizirane, one se rastapaju. Nemajući svoju sopstvenu egzistenciju, u njima samima, "ja" i "moje"
traže podršku i nalaze je u telu. Telo postaje njihova tačka obraćanja, svedočenja. Kada vi govorite
o "mom" suprugu i "mom" detetu, vi mislite o telu supruga i o telu deteta. Odbacite ideju da ste telo
i suočite se sa pitanjem: Ko sam ja? Odmah će proces, postupak, da se stavi u kretanje, koji će
nazad vratiti realnost, ili tačnije, će odvesti um ka realnosti, istini. Jedino, vi ne smete biti uplašeni.

P: Od čega da budem uplašen?

M: Da bi ostvarili realnost, ideje "ja" i "moje" moraju se napustiti. Onda će se vaše prirodno stanje
opet pojaviti, u kome vi niti ste telo, niti um, niti "ja" ili "moje", već potpuno u drugačijem stanju.
To je čista duhovna svesnost postojanja, bez postojanja ovog ili onog, bez bilo kakave samo-
identifikacije, poistovećivanja sa bilo čim posebno, ili uopšte. U toj čistoj svetlosti nema ničega,
čak nema ni ideja o ničemu. Postoji samo svetlost.

P: Postoje ljudi koje ja volim. Moram li ih se odreći, osloboditi?

M: Vi samo pustite, oslobodite, vašu vezanost za njih. Ostalo zavisi od njih. Oni mogu izgubiti
interesovanje za vas, ili ne moraju.

P: Kako oni to mogu? Nisu li oni moji sopstveni?

M: Oni su vaša tela, ne vaši sopstveni. Ili, tačnije, ne postoji niko ko nije vaš sosptveni.

P: A šta je sa mojim vlasništvom, sa mojim posedima?

M: Kada "moje" više ne postoji, gde je vaše vlasništvo?

P: Molim vas, recite mi, moram li ja izgubiti sve sa gubljenjem "ja"?

M: Možete, ili ne morate! Sve će to vama biti jednako. Vaš gubitak biće nečiji dobitak. Vi nećete
brinuti.

P: Ako mi je svejedno, izgubiću sve!!

M: Jednom kada nemate ništa, vi nećete imati problema.

P: Ja sam oslobođen problema preživljavanja.

M: To je telesni problem i on će biti rešen sa hranjenjem, pijenjem i spavanjem. Ima dovoljno za
sve, samo ako se sve deli.

P: Naše društvo je zasnovano na grabeži, a ne na deljenju.

M: Sa deljenjem vi ćete to promeniti.

282
P: Ja se ne osećam kao darodavac. U svakom slučaju ja sam opterećen s mojim posedovanjima i za
to plaćam porez.

M: To nije isto kao dobrovoljno davanje, delenje. Društvo se neće promeniti prisilom. To zahteva
promenu srca. Shvatite da ništa nije vaše sopstveno, da sve pripada svemu. Jedino će se onda
društvo promeniti.

P: Razumevanje jednog čoveka neće dovesti svet daleko.

M: Svet u kome vi živite biće duboko ganut, dirnut, to će biti zdrav i srećan svet koji će zračiti i
komunicirati, rasti i širiti se, rasprostirati se. Moć istinskog srca je ogromna.

P: Molim vas recite nam više o tome.

M: Pričanje nije Moj hobi. Ponekad Ja govorim, ponekad ne. Moje pričanje, ili ne pričanje, je deo
date situacije i ne zavise od Mene. Kada postoji situacija u kojoj Ja moram da govorim, Ja čujem
sebe da govorim. U nekoj drugoj situaciji Ja ne moram čuti sebe da govorim. To je meni sasvim
svejedno, jednako. Da li ja govorim ili ne govorim, svetlost i ljubav postojanja onoga što sam Ja
nisu dirnuti, niti su oni pod mojom kontrolom. Oni postoje i ja znam da postoje, da jesu. Postoji
radosna duhovna svesnost, ali ne postoji onaj ko je radostan. Naravno, postoji osećaj identiteta, ali
to je identitet memorijskog traga, sećanja, kao identitet niza slika na večno prisutnom ekranu. Bez
svetlostii ekrana ne bi bilo slike. Spoaznati sliku kao igru svetlosti na ekranu, daje oslobođenje od
ideje da je slika realna. Sve što treba da radite jeste da razumete da vi volite sebe, Sopstvo, i da
Sopstvo voli vas, i da je osećaj "ja jesam" veza između vas oboje, znak identiteta uprkos pojavnoj
raznolikosti. Smatrajte "ja jesam" kao znak ljubavi između unutarnjeg i spošljašnjeg, realnog i
pojavnog. Upravo, kao u snu sve je različito, osim osećaja "ja" koji vas ubeđuje da kažete "ja sam
sanjao", tako deluje osećaj "ja jesam" omogućujući vam da kažete ponovo "ja sam moje realno
Sopstvo". Ja ne radim ništa, niti je šta urađeno Meni. Ja sam ono što sam i ništa Me ne može
dodirnuti, uticati na Mene. Izgleda da sam Ja zavisan od svega, ali u suštini sve zavisi od Mene.

78 Sve je znanje neznanje

Poklonik: Smijemo li te pitati kako si postigao samoostvarenje?
Maharaj: Na neki način, u mom je slučaju to bilo veoma jednostavno i lako. Prije nego što je
umro, moj mi je guru rekao: "Vjeruj mi, ti si Vrhovna Stvarnost. Ne sumnjaj ni u moje riječi ni u
moje namjere. Govorim ti istinu. Djeluj u skladu s njom." Nisam to mogao zaboraviti i spoznao sam
sebe.
P: Ali što si zapravo radio?
M: Ništa posebno. Živio sam svoj život, vodio trgovinu, brinuo se za svoju obitelj. U svakom
svom slobodnom trenutku neprestano sam se prisjećao guruovih riječi. Ubrzo nakon našeg susreta
moj je guru umro i ja sam se sad mogao osloniti samo na sjećanje. No, to mi je bilo dovoljno.
P: Tvoje je oslobođenje zasigurno bilo posljedica milosti i moći tvojeg gurua.
M: Njegove su riječi bile istinite i zato su se ostvarile. Istinite riječi uvijek se ostvaruju. Moj guru
nije učinio ništa. Njegove su riječi djelovale samo zato što su bile istinite. Sve što sam činio
dolazilo je iznutra, iako to nisam ni tražio ni očekivao.

283
 P: Želiš li reći da je guru pokrenuo proces u kojem nije sudjelovao?
M: Možeš to izraziti kako god želiš. Stvari se događaju tako kako se događaju. Tko može reći
zašto i kako? Ništa nisam učinio namjerno. Sve je došlo samo od sebe - želja da sve odbacim, da
budem sam, da uđem u sebe.
P: Zar nisi ulagao nimalo napora?
M: Nimalo. Vjerovali ili ne, nisam čak ni gorljivo želio postići oslobođenje. Guru mi je samo
rekao da sam ja Vrhovna Stvarnost i nakon toga je umro. Jednostavno nisam mogao ništa drugo
nego da mu povjerujem. Ostalo se dogodilo samo od sebe. Shvatio sam da se mijenjam - to je bilo
sve. U stvari, i sam sam bio zaprepašten. Ali pojavila se želja da provjerim istinitost njegovih riječi.
Bio sam toliko siguran da mi moj guru ni u kojem slučaju nije mogao lagati da sam osjećao kako
moram spoznati puno značenje njegovih riječi jer ću inače umrijeti. Bio sam posve odlučan, mada
nisam znao što zapravo činim. Provodio sam sate razmišljajući o svojem guruu i njegovim riječima,
ali nisam se u mislima prepirao s njim, već sam se samo prisjećao onoga što mi je rekao.
P: Što ti se nakon toga dogodilo? Kako si spoznao da si Vrhovna Stvarnost?
M: Nije došao nitko izvana da mi to kaže, niti mi je to rečeno iznutra. U stvari, kroz neka sam
neobična iskustva prošao samo u početku svoje sadhane, kad sam ulagao napore. S vremena na
vrijeme viđao sam svjetlost ili bih začuo glasove, susretao sam različite bogove i boginje i
razgovarao s njima. No, otkada mi je moj guru rekao: "Ti si Vrhovna Stvarnost", vizije su i transevi
prestali te sam postao veoma miran i jednostavan. Ustanovio sam da sve manje želim i znam, sve
dok nisam s krajnjim zaprepaštenjem mogao reći: "Ništa ne želim, ništa ne znam."
P: Jesi li se istinski oslobodio svih želja i strahova ili si utjelovio mudraca prema predodžbi koju ti
je dao tvoj guru?
M: Nisam ni od koga dobio nikakvu predodžbu o mudracu, niti sam je sam imao. Moj guru mi
nikada nije rekao što mogu očekivati.
P: Moglo bi ti se dogoditi još dosta toga. Jesi li uistinu stigao na kraj puta?
M: Nije bilo nikakvog puta. Ja jesam, kao što sam oduvijek i bio.
P: Ali što je ta Vrhovna Stvarnost koju si morao postići?
M: Više nisam bio obmanut, to je sve. Ranije sam stvarao i naseljavao svijet. Sada to više ne
činim.
P: A gdje onda živiš?
M: Živim u praznini koja se nalazi onkraj bitka i nebitka, iznad svjesnosti. Ta je praznina ujedno i
punina. Nemoj me žaliti. Osjećam se poput čovjeka koji kaže: "Obavio sam svoj posao, nema se
više što činiti."
P: Postoji određeni dan koji smatraš datumom svojeg oslobođenja. Znači li to da ti se nešto
dogodilo upravo toga dana? Što se tada dogodilo?
M: Um je prestao proizvoditi događaje. Traganje koje bez prestanka traje od pamtivijeka tog se
dana završilo. Više ništa nisam ni želio, ni očekivao, ni prihvaćao kao svoje. Nije više bilo
pojedinačnog "ja" koje bi nečemu težilo. Izblijedio je čak i puki osjećaj "ja jesam". Druga stvar
koju sam primijetio bila je da sam izgubio sva svoja uobičajena uvjerenja. Ranije sam bio siguran u
mnogo toga, a poslije toga dana ni u što. Ali nisam osjećao da sam išta izgubio time što ne znam,
zato što je sve moje znanje bilo lažno. Moje sadašnje neznanje bilo je poznavanje činjenice da je
sve znanje u stvari neznanje te da je tvrdnja "ja ne znam" jedina istinita tvrdnja koju um može
izreći. Uzmi kao primjer ideju "ja sam rođen". Ti je možeš smatrati istinitom. Ali ona to nije.
Nikada se nisi rodio i nikada nećeš umrijeti. Umrijet će ideja o rođenju i smrti, a ne ti.
284
Poistovjećujući se s njom, postaješ smrtan. Kao što u kinu sve nastaje iz svjetlosti, tako i sav golemi
svijet nastaje iz svjesnosti. Pogledaj pobliže i vidjet ćeš da sva imena i likovi nisu ništa drugo do
prolazni valovi na oceanu svjesnosti, da jedino za svjesnost možemo reći da jest, a nikako za
njezine preobrazbe.
U beskraju svjesnosti pojavljuje se svjetlost, sićušna točka koja se brzo pokreće iscrtavajući
likove, misli, osjećaje, koncepte i ideje, kao olovka koja piše po papiru. A tinta koja ostavlja trag
jest pamćenje. Ti si ta sićušna točka čijim se kretanjem svijet uvijek iznova stvara. Prestani se
pokretati i više neće biti svijeta. Pogledaj u sebe i shvatit ćeš da je ta točka svjetlosti odraz
beskrajne svjetlosti u tijelu i da se izražava u osjećaju "ja jesam". Postoji jedino svjetlost, sve se
drugo samo pojavljuje.
P: Poznaješ li ti tu svjetlost? Jesi li je vidio?
M: Ona se umu pokazuje kao tama. Možeš je spoznati jedino kroz njezine odraze. Na dnevnoj
svjetlosti možeš vidjeti sve osim same svjetlosti.
P: Trebam li odatle zaključiti da su naši umovi slični?
M: Kako bi to bilo moguće? Ti imaš svoj um, isprepleten nitima pamćenja koje na okupu drži
želja i strah. Ja nemam vlastitog uma. Ono što trebam znati univerzum donosi pred mene kao da mi
pribavlja hranu koju ću pojesti.
P: Znaš li sve što želiš znati?
M: Nema ničega što bih želio znati. Ali ono što trebam znati postaje mi dostupno.
P: Stiže li ti to znanje iznutra ili izvana?
M: Na mene se ne mogu primijeniti riječi "iznutra" ili "izvana". Moja je nutrina izvan mene, a
moja vanjština u meni. Znanje koje mi je u određenom trenutku potrebno mogu dobiti i od tebe, ali
ti nisi odvojen od mene.
P: Čuli smo da postoji četvrto stanje svijesti (turija). Što je to?
M: Biti točka svjetlosti koja iscrtava svijet znači nalaziti se u stanju poznatom kao turija, a biti
sama svjetlost znači nadići to stanje (turijatita). Ali od kakve su nam koristi nazivi, kad nam je
stvarnost toliko blizu?
P: Postoji li ikakav daljnji napredak u tvom stanju? Kad uspoređuješ sebe kakav si bio jučer s
ovim kakav si danas, primjećuješ li da si se promijenio ili napredovao? Dobiva li tvoje viđenje
stvarnosti na širini i dubini?
M: Stvarnost je nepokretna, a ipak se neprestano kreće. Ona je poput moćne rijeke - teče, a ipak je
vječna. Ono što teče nije rijeka sa svojim koritom i obalama, već voda u njoj. Isto tako i univerzalni
sklad, svojstvo uravnoteženosti (sattvaguna), igra svoje igre protiv sile mraka (tamas) i beznađa
(rađaš). U uravnoteženosti uvijek postoji promjena i napredak, u beznađu promjena i nazadovanje, a
mrak predstavlja kaos. Ta se tri svojstva vječno nadigravaju. To je činjenica koju nikako ne
možemo osporiti.
P: Moram li uvijek postajati tup zbog sila mraka ili očajavati zbog sila beznađa? Što se tada
događa s uravnoteženosti?

M: Ona je zračenje tvoje prave prirode. Uvijek je možeš naći onkraj uma i njegovih mnogobrojnih
svjetova. Ali želiš li biti u svijetu, moraš prihvatiti njegove tri osobine kao neodvojive: materija,
energija i život isti su u svojoj srži, ali različiti kao pojave. Oni se miješaju i teku u svjesnosti. U
vremenu i prostoru postoji vječni tijek: rođenje i smrt, napredak i nazadovanje - prividno bez
početka i bez kraja. Blaženstvo je stvarnost, bezvremena i nepromjenjiva, svjesnost koja ne
285
posjeduje ni tijelo ni um.
P: Razumijem da je, prema tebi, sve što postoji samo jedno od stanja svjesnosti. Svijet je prepun
različitih stvari i pojava. Jedno zrnce pijeska stvar je koliko i čitav planet. U kakvom su odnosu sve
te stvari sa svjesnošću?
M: Tamo gdje svjesnost ne može doprijeti počinje materija. Pojava je oblik bitka koji nismo
razumjeli. Taj se bitak ne mijenja, on je uvijek isti. No, nama se čini da se pojavljuje negdje
zasebno, kao nešto strano i tuđe. Naravno, pojava se uvijek odigrava u svjesnosti (ćit), ali pojavljuje
se kao da se nalazi izvan nje zbog svoje prividne nepromjenjivosti. Temelj je svih stvari pamćenje
jer bez njega ne bi bilo prepoznavanja. Stvaranje, odražavanje, odbacivanje - to su Brahma, Višnu i
Šiva, odnosno proces koji vječno traje i upravlja svime.
P: Ne postoji li izlaz?
M: Ja i ne činim ništa drugo: samo ti pokazujem izlaz. Shvati da Jedno uključuje troje, da si ti to
Jedno, i bit ćeš spašen od svjetovnih procesa.
P: Što će se u tom slučaju dogoditi s mojom svjesnošću? M: Nakon razdoblja stvaranja dolazi
razdoblje ispitivanja i odražavanja, a onda konačno i razdoblje odustajanja i zaboravljanja.
Svjesnost ostaje, ali u skrivenom, mirnom stanju.
P: Zadržava li se i dalje identitet?
M: Identitet je svojstven stvarnosti i nikada se ne gubi. Ali identitet nije ni prolazna osobnost
(vjakti), ni karmom određena individualnost (vjakta). To je ono što ostaje kad se svako
poistovjećivanje odbaci kao pogrešno - čista svijest, osjećaj bitka svega što jest i što može biti.
Svijest je čista u početku i na kraju, ali u međuvremenu se zagađuje zamišljanjem koje se nalazi u
korijenu stvaranja. Ona u svakom trenutku ostaje ista. Spoznati je takvu kakva jest predstavlja
oslobođenje i bezvremeni mir.
P: Je li osjećaj "ja jesam" stvaran ili nestvaran?
M: I jedno i drugo. Nestvaran je kad kažemo "ja sam ovo, ja sam ono", a stvaran kad znamo "ja
nisam ovo, ja nisam ono".
Spoznavatelj se javlja i nestaje zajedno s onim što je spoznao i prolazan je. Ali ono što zna da ne
zna, ono što je oslobođeno svih sjećanja i predviđanja, bezvremeno je.
P: Je li osjećaj "ja jesam" isto što i svjedok ili je to dvoje odvojeno?
M: Da nema jednog, ne bi bilo ni drugog. Pa ipak, oni nisu jedno. To je poput cvijeta i njegove
boje. Da nema cvijeta, ne bi bilo ni boje, a da nema boje cvijet se ne bi mogao vidjeti. Onkraj svega
nalazi se svjetlost koja u dodiru s cvijetom stvara boju. Spoznaj da je tvoja istinska priroda jedino
čista svjetlost i da promatrač i promatrano dolaze i odlaze zajedno. Ono što oboje čini mogućim, a
ipak nije nijedno od njih, jest tvoj stvarni bitak. On nije bitak "ovog" ili "onog", već čista svijest o
bitku i nebitku. Kad se svijest usmjeri na sebe, javlja se osjećaj neznanja. Kad je okrenuta prema
vanjskome, nastaje sve spoznatljivo. Zato je tvrdnja "ja poznajem sebe" proturječna jer ono što
poznajem ne može biti "moje sebstvo".
P: Ako sebstvo zauvijek ostaje nepoznato, što se onda spoznaje prilikom samoostvarenja?
M: Dovoljno već oslobađa i spoznaja da ono što znamo ne može biti ni "ja" ni "moje". Sloboda od
samopoistovjećivanja s nizom sjećanja i navika, začuđenost pred beskonačnim bogatstvom bitka,
njegovom neiscrpnom kreativnošću i potpunom transcendentalnošću, apsolutna neustrašivost koju
rađa spoznaja prividnosti i prolaznosti svakog oblika svjesnosti - istječu iz dubokog i neiscrpnog
izvora. Postići samoostvarenje znači spoznati taj izvor kao izvor, pojave kao pojave, a sebe kao
izvor.

286
 P: Na kojoj je strani svjedok? Je li on stvaran ili nestvaran?
M: Nitko ne može reći: "Ja sam svjedok." Predmet svjedočenja uvijek je osjećaj "ja jesam". Stanje
nevezane svijesti jest svjesnost, "zrcalni um". Ona se pojavljuje i nestaje zajedno sa svojim
objektom i zato nije sasvim stvarna. No, o kakvom god se objektu radilo, ostaje nepromijenjena pa
je zato i stvarna. Osjećaj "ja jesam" sudjeluje i u stvarnom i u nestvarnom pa predstavlja most
između toga dvoga.
P: Ako se sve događa samo u odnosu na osjećaj "ja jesam", ako je on i predmet spoznavanja i
spoznavatelj i proces spoznavanja, što čini svjedok? Od kakve je on koristi? M: Svjedok ne čini
ništa i nije ni od kakve koristi. P: Ali zašto onda uopće govorimo o njemu? M: Zato što postoji.
Most služi samo jednoj svrsi - da premošćuje. Na njemu ne možeš sagraditi kuću. Osjećaj "ja
jesam" promatra stvari, a svjedok vidi kroz njih. On ih vidi takvima kakve jesu, kao nestvarne i
prolazne. Njegova je zadaća govoriti: "Ovo nisam ja, ovo nije moje."
P: Je li pojavno (saguna) način na koji se očituje nepojavno (nirguna).
M: Nepojavno se ne može ni na koji način očitovati. Ništa od pojavnog ne može izraziti
nepojavno.
P: Ali zašto onda govoriš o njemu? M: Zato što je to mjesto mog rođenja.

287
 79 Osoba, svjedok i vrhovna stvarnost
Poklonik: Dugo smo uzimali različite vrste droga. Uglavnom se radilo o drogama koje služe
proširenju svijesti. Na taj način stekli smo iskustva različitih stanja svijesti, uzvišenih i prizemnih,
ali također i uvjerenje da su droge nepouzdane te da su učinci koje izazivaju u najboljem slučaju
prolazni, a u najgorem razorni za organizam i osobnost. Sada smo u potrazi za boljim načinima
razvijanja svjesnosti i transcendencije. Željeli bismo da nam plodovi našeg traganja zauvijek ostanu
i da nam obogate život, umjesto da se preokreću u blijeda sjećanja i bespomoćna žaljenja.
Smatramo li pod duhovnošću samoispitivanje i razvoj, svrha našeg dolaska u Indiju izričito je
duhovna. Sretno razdoblje u kojem smo bili djeca cvijeća daleko je iza nas. Sada smo ozbiljni pa
želimo tako i djelovati. Znamo da postoji stvarnost, koju trebamo naći, ali ne znamo kako je doseći
i kako se vezati za nju. Ne treba nam uvjerenje, već jedino vodstvo. Možeš li nam pomoći?
Maharaj: Vama ne treba pomoć, nego savjet. Ono što tražite već je u vama. Uzmimo kao primjer
moj slučaj. Ja nisam učinio ništa kako bih postigao oslobođenje. Moj mi je učitelj rekao da se
stvarnost nalazi u meni. Pogledao sam u sebe i, kao što mi je on rekao, ondje sam je i našao. Vidjeti
stvarnost jednostavno je koliko i vidjeti svoj odraz u zrcalu. Ali zrcalo mora biti čisto i ne smije
iskrivljavati sliku. Potreban ti je samo spokojan um koji nije izopačen željama i strahovima, koji je
slobodan od svih ideja i mišljenja te čist na svim razinama, da bi se u njemu mogla odraziti
stvarnost. Budi čist i miran, pozoran i nevezan pa će se sve drugo dogoditi samo od sebe.
P: Prije nego što si spoznao istinu morao si pročistiti i smiriti svoj um. Kako si to postigao?
M: Nisam učinio ništa. Sve se dogodilo samo od sebe. Živio sam mirno svoj život i brinuo se za
potrebe svoje obitelji. Ali um mi nije pročistio ni moj guru. To se dogodilo samo od sebe, upravo
onako kako je on rekao da će se dogoditi.
P: Ništa se ne događa samo od sebe. Za sve što se događa mora postojati neki uzrok.
M: Sve što se događa uzrok je svemu što se događa. Uvijek postoji bezbroj uzroka. Ideja o
jednom jedinom uzroku čisti je privid.
P: Zasigurno si radio nešto posebno, neku vrstu meditacije ili joge. Kako možeš tvrditi da će se
samoostvarenje dogoditi samo od sebe?
M: Nisam radio ništa posebno. Samo sam živio svoj život. P: Zaprepašten sam!
M: I ja sam bio. Ali zbog čega bismo se trebali toliko čuditi? Riječi mog učitelja ostvarile su se. I
što s time? On me poznavao bolje nego što sam ja poznavao samog sebe, i to je sve. Zašto tražiti
uzroke? U samom početku pridavao sam određenu pozornost i vrijeme osjećaju "ja jesam", ali to je
bilo isključivo u početku. Ubrzo nakon što je moj guru umro, ja sam oživio. Njegove su se riječi
pokazale istinitima. To je sve što se dogodilo. Sve je to jedinstven proces, a ti želiš odvojiti stvari u
vremenu i onda tražiti njihove uzroke.
P: Što sada radiš? Čime se baviš?
M: Ti zamišljaš da su bitak i djelovanje istovjetni. Ali nije tako. Um i tijelo pokreću se i
mijenjaju, a time uzrokuju kretanje i promjenu drugih umova i tijela. To se zove djelovanje ili
akcija. Ja uviđam da je u prirodi djelovanja stvarati novo djelovanje, kao što je u prirodi vatre da
nastavi gorjeti ako u nju ubacujemo ogrjev. Ja niti djelujem niti uzrokujem da drugi djeluju. Ja sam
samo bezvremeno svjestan svega što se događa.
P: Vrijedi li to samo za tvoj um ili i za druge umove? M: Postoji samo jedan um, koji vrvi
idejama: "Ja sam ovo, ja sam ono, ovo je moje, ono je moje." Ja nisam, nikada nisam bio i nikada
neću biti um. P: Kako je nastao um?
M: Svijet se sastoji od materije, energije i inteligencije. To troje očituje se na mnogo različitih
načina. Želja i zamišljanje stvaraju svijet, a inteligencija usuglašava to dvoje i uzrokuje osjećaj
288
sklada i mira. Meni se sve to događa. Ja sam svjestan, ali me se ništa ne dotiče.
P: Ne možeš biti svjestan i uz to nedirnut. To je proturječno. Percepcija je promjena. Kad si
jednom iskusio osjet, sjećanje ti neće dopustiti da se vratiš u prvobitno stanje. M: Točno, ono što se
zabilježi u pamćenju ne može se tako lako izbrisati, ali, sasvim je sigurno da se to ipak može
učiniti. U stvari, ja cijelo vrijeme upravo to i činim. Nalik sam ptici koja se pokreće zahvaljujući
krilima i zato ne ostavlja tragove u pijesku.
P: Ima li svjedok ime i lik ili se on nalazi iznad njih?
M: Svjedok je samo točka u svijesti. Nema ni imena ni lika. On je poput sunčeva odraza u kapljici
rose. Kapljica ima ime i lik, ali mala točkica svjetlosti uzrokovana je suncem. Čistoća i glatkoća
kapljice nužni su preduvjet za to, ali nisu same po sebi dovoljne. Slično tome, čistoća i tišina uma
nužni su preduvjet da bi se u njemu pojavio odraz stvarnosti, ali same po sebi nisu dovoljne. Iznad
njih mora postojati stvarnost. No, budući da je stvarnost bezvremeno prisutna, naglasak se stavlja
upravo na te nužne preduvjete.
P: Može li se dogoditi da um bude čist i miran, a da se u njemu ipak ne pojavi odraz stvarnosti?
M: Postoji sudbina koja se treba pažljivo razmotriti. Nesvjesno je u šaci sudbine. U stvari,
nesvjesno jest sudbina. Pojedincu bi se moglo dogoditi da mora čekati. Ali koliko god bila teška
ruka sudbine, strpljenjem i nadzorom nad sobom uspjet ćemo je podignuti. Poštenje i čistoća
uklanjaju sve zapreke pa u umu dolazi do viđenja stvarnosti.
P: Kako se može steći nadzor nad sobom? Moj je um veoma slab!
M: Najprije moraš razumjeti da nisi osoba kojom se smatraš. Ono što ti misliš da jesi samo je
slutnja ili zamišljanje. Nemaš roditelje, nikada nisi rođen i nikada nećeš umrijeti. Možeš odmah
povjerovati u to što ti kažem, a možeš i sam doći do toga proučavanjem i istraživanjem. Put
savršene vjere veoma je brz, a potonji je spor, ali postojan. Oba se moraju provjeriti na djelu. Djeluj
u skladu s onim što smatraš istinitim. To je put do istine.
P: Jesu li zasluživanje istine i sudbina jedno te isto?
M: Da, oboje se nalazi u nesvjesnom. Svjesna zaslužnost samo je taština. Svjesnost je uvijek puna
zapreka. Kad nema zapreka, pojedinac je lako nadilazi.
P: Hoće li mi razumijevanje da nisam tijelo dati snagu karaktera koja je potrebna da se postigne
nadzor nad sobom?
M: Kad spoznaš da nisi ni tijelo ni um, oni više neće moći vladati nad tobom. Slijedit ćeš istinu
kamo god te vodila i činiti ono što treba činiti kakvu god cijenu morao platiti. P: Je li nužno
djelovati kako bi se postiglo samoostvarenje? M: Za njegovo postizanje nužno je razumijevanje.
Djelovanje je samo popratna pojava. Čovjek koji je postigao nepokolebljivo razumijevanje neće se
uzdržavati od djelovanja. Djelovanje je provjera istine.
P: Jesu li nam takve provjere nužne?
M: Ne budeš li sve vrijeme samog sebe provjeravao, nećeš moći razlikovati stvarnost od
umišljaja. Promatranje i pažljivo rezoniranje pomažu do neke određene mjere, ali stvarnost je
paradoksalna. Kako ćeš znati da si postigao oslobođenje ne budeš li promatrao svoje misli i
osjećaje, riječi i djela, ne budeš li se čudio promjenama koje su ti se dogodile, a da ne znaš ni zašto
ni kako? Upravo zato što jesu tako iznenađujuće, znaš da su i stvarne. Ono što možemo predvidjeti i
što očekujemo rijetko je istinito. P: Kako nastaje osoba?
M: Kao što se sjena pojavljuje kad se snop svjetlosti prekine nekim objektom, tako se i osoba
pojavljuje kad je tijek čiste svijesti o sebi zapriječen idejom "ja sam tijelo". I kao što sjena mijenja
lik i položaj ovisno o strukturi tla, tako se i osoba pojavljuje na različite načine, kao radosna ili
tužna, spokojna ili nevoljna, dobitnik ili gubitnik, u skladu s obrascem sudbine. Kad više nema
289
tijela, osoba u potpunosti nestaje, i to bez povratka, a ostaje samo svjedok i Velika Nepoznanica.
Svjedok je taj koji kaže "ja znam". Osoba kaže "ja činim". Tvrditi "ja znam" nije neistinito, već
samo ograničeno, ali tvrditi "ja činim" u potpunosti je lažno, zato što nitko ništa ne čini. Sve se
događa samo od sebe, uključujući i nastanak ideje da je osoba ta koja nešto čini.
P: Što je onda djelovanje?
M: Univerzum je ispunjen djelovanjem, ali ne postoji onaj koji djeluje. Postoji bezbroj osoba,
malih, velikih i golemih, koje zahvaljujući poistovjećivanju s tijelom zamišljaju da djeluju.
Ali to ne utječe na činjenicu da je svijet djelovanja (makadakaš) jedinstvena cjelina u kojoj sve
ovisi o svemu i sve utječe na sve. Zvijezde duboko utječu na nas i mi duboko utječemo na njih.
Istupi iz djelovanja u svjesnost, ostavi djelovanje tijelu i umu jer to je njihovo područje. Ostani čisti
svjedok, sve dok čak i svjedočenje ne nestane u vrhovnoj stvarnosti.
Zamisli gustu džunglu prepunu teških debala. Daska je napravljena od debla, isto kao i sitna
olovka koja piše po njoj. Svjedok čita ono što je napisano i zna da su i olovka i daska u dalekom
srodstvu s džunglom, a da samo pisanje nema ništa s njom. Pisanje je u potpunosti nadodano i
njegovo nestajanje nema nikakve važnosti. Nestajanje osobe uvijek je praćeno osjećajem velikog
olakšanja, kao da nam je s leđa spao težak teret.
P: Kad tvrdiš da si u stanju onkraj svjedoka, koje ti iskustvo omogućuje da to kažeš? Na koji se
način takvo stanje razlikuje od stanja u kojem si samo svjedok?
M: To je nalik pranju platna na kojem je otisnuta slika. Najprije se gube linije crteža, zatim
pozadina i na kraju cijelo platno postaje bijelo. Osoba ustupa mjesto svjedoku, zatim svjedok
odlazi, a ostaje samo čista svijest. Platno je bilo bijelo u početku i ostalo je takvo i na kraju. Crtež i
boje samo su ga na određeno vrijeme snašli.
P: Može li postojati svjesnost kad nema objekta svjesnosti? M: Svjesnost popraćenu objektom
zovemo svjedočenjem. Kad uz to postoji i samopoistovjećivanje s objektom, uzrokovano željom i
strahom, takvo se stanje naziva osobom. U stvarnosti postoji samo jedno stanje. Ako je iskrivljeno
samopoistovjećivanjem zovemo ga osobom, a ako je obojeno osjećajem bitka, svjedokom. Kad je to
stanje bez boja i bez ograničenja zovemo ga vrhovnom stvarnošću.
P: Ustanovio sam da sam stalno nemiran, da žudim, nadam se, tragam, otkrivam, uživam,
odustajem i ponovno tragam. Što me čini tako nemirnim?
M: Ti u stvari tražiš samog sebe, a da to ni ne znaš. Čezneš voljeti nešto što će biti vrijedno tvoje
ljubavi, nešto savršeno drago i milo. No, zbog svog neznanja, tražiš to u svijetu suprotnosti i
proturječja. Onog trena kad to nađeš u sebi, tvoje će traganje biti privedeno kraju.
P: Uvijek ću se morati nositi s ovim tužnim svijetom. M: Nemoj ništa predviđati unaprijed. Ne
znaš što će ti se dogoditi. Uistinu, cjelokupni pojavni svijet zasniva se na suprotnostima. Užitak i
bol, dobro i loše, uzvišeno i primitivno, napredak i nazadak, mirovanje i borba - sve to dolazi i
odlazi zajedno; sve dok postoji svijet, postojat će i njegova proturječja. Postoje razdoblja savršenog
sklada, blaženstva i ljepote, ali traju samo neko vrijeme. Ono što je savršeno vraća se izvoru sveg
savršenstva, a suprotnosti nastavljaju svoju igru.
P: Kako da postignem savršenstvo?
M: Budi spokojan. Obavljaj svoj svjetovni posao, ali iznutra ostani miran. Tada ćeš sve dobiti.
Nemoj se oslanjati na svoj rad na oslobođenju. To može koristiti drugima, ali ne i tebi. Tvoja je
nada u tome da zadržiš mir u umu i ljubav u srcu. Oslobođene osobe žive u tišini.

80. PROBUĐENOST - DUHOVNA SVESNOST

290
Pitalac: da li je potrebno određeno vreme da se ostvari Sopstvo, ili Vreme ne može da pomogne
ostvarenju? Da li je samo-ostvarenje stvar samo vremena, ili da li to zavisi od drugih faktora?

Maharaxa: Svo čekanje je beskorisno, uzaludno. Zavisnost od vremena da bismo rešili naše
probleme je samo obmana. Budućnost, ostavljena sama sebi samo ponavlja prošlost. Promena se
može desiti samo sada, nikad u budućnosti.

P: Šta prouzrokuje promenu?

M: Sa kristalnom jasnoćom videti potrebu za promenom. To je sve.

P: da li se samo-realizacija dešava u materiji, ili iznad? Da li je to iskustvo koje zavisi od tela, i uma
za svoje događanje?

M: Svo iskustvo je iluzorno, obmanjujuće, ograničeno i privremeno. Ne očekujte ništa od iskustva.

Ostvarenje samo po sebi nije iskustvo, mada ono može da vodi ka novoj dimenziji iskustva. Ipak,
nova iskustva, ma koliko interesantna, nisu ništa više realna nego stara. Realizacija sigurno nije
novo iskustvo. To je otkrovenje bezvremenog, večnog, faktora u svakom iskustvu. To je duhovna
svesnost, probuđenost, koja čini iskustvo mogućim. Upravo, kao što je u svim bojama svetlost
bezbojni faktor, tako je i u svakom iskustvu prisutna svesnost, a ipak nije iskustvo.

P: Ako svesnost nije iskustvo, kako ona može biti ostvarena?

M: Svesnost je uvek prisutna. Ona ne treba da bude realizovana. Otvorite kapke, zatvarače uma, i
on će biti preplavljen svetlošću.

P: Šta je materija?

M: Ono što vi ne razumete je materija.

P: Nauka razume materiju.

M: Nauka samo vraća, gura unazad, granicu našeg neznanja.

P: A šta je priroda?

M: Ukupnost svesnih, mentalnih iskustava je priroda. Kao svesni sebe vi ste deo prirode. Kao
duhovno probuđeni, duhovno svesni, vi ste iznad. Viđenje prirode kao čiste mentalne svesnosti je
probuđenost, duhovna svesnost.

P: Postoje li nivoi probuđenosti, duhovne svesnosti?

M: Postoje nivoi u mentalnoj svesnosti, ali ne u probuđenosti. Probuđenost je od jednog bloka,

homogena. njena refleksija u umu je ljubav i razumevanje. Postoje nivoi jasnoće u razumevanju i
intenzitetu ljubavi, ali ne u njihovom izvoru. Izvor je jedinstven i jedan, ali su njegovi darovi
neograničeni, beskrajni. Ostvarite sebe kao izvor, a ne kao reku; to je sve.

P: Ja sam takođe reka.

291
M: Naravno, vi jeste. Kao "ja jesam" vi ste reka, koja teče između obala tela. Ali vi ste takođe i
izvor i okean i oblaci na nebu. Gdegod da postoje život i svesnost vi ste. Manji od najmanjeg, veći
od najvećeg vi ste, dok se sve drugo samo pojavljuje.

P: Osećaj postojanja i osećaj življenja - da li su oni jedno i isto, ili različito?

M: Izvornost, identitet u prostoru stvara jedan kontinuitet, u vremenu stvara drugo.

P: Vi ste jednom rekli da su, posmatrač, posmatranje i posmatrano jedna jedina stvar, celina, ne tri.
Za mene su tri odvojene. Ja ne sumnjam u vaše reči, samo ja ne razumem.

M: Gledajte pažljivo i vi ćete videti da se posmatrač i posmatrano pojavljuju samo kad postoji
posmatranje. Oni su kvaliteti, osobine, posmatranja. Kad vi kažete: "ja vidim ovo", "ja jesam", i
"ovo" dolazi sa viđenjem, ne pre toga. Vi ne možete imati neviđeno "ovo" niti neviđeno "ja jesam".

P: Ja mogu reći: "ja ne vidim"

M: "Ja vidim ovo" je postalo "ja vidim moje neviđenje" ili "ja vidim tamu". Viđenje ostaje. U
trojstvu, trostrukosti: spoznato, spoznavanje i znalac, jedino je spoznavanje činjenica.

"Ja sam" i "ovo" su sumnjivi, nesigurni. Ko zna? Šta je znano? Ne postoji sigurnost, osim da postoji
saznavanje.

P: Zašto sam ja siguran u saznavanje, ali ne i u znalca?

M: Saznavanje je odraz vaše istinske prirode zajedno sa postojanjem i voljenjem. Znalac i znano su
dodati pomoću uma. U prirodi uma je da stvara dualnost subjekt-objekt, gde ne postoji niko.

P: Šta je uzrok želje i straha?

M: Očevidno, sećanje prošlog bola i zadovoljstva. Nema velike tajne u tome. Sukob nastaje samo
kad se želja i strah odnose na isti objekat.

P: Kako izbrisati memoriju?

M: To niti je potrebno, niti je moguće. Spoznajte da se sve dešava u svesnosti, mentalnoj, a da ste vi
koren, izvor, temelj svesnosti. Svet je samo niz iskustava, i vi ste onaj koji ih čini svesnim, a ipak
ostaje iznad svakog iskustva. To je kao toplota, plamen i goruće drvo. Toplota odražava plamen,
plamen spaljuje, konzumira drvo. Bez toplote ne bi bilo niti plamena, niti goriva. Slično, bez
duhovne svesnosti ne bi bilo mentalne svesnosti, niti života koji transformiše, preobražava, materiju
u nosioca, sredstvo, svesnosti.

P: Vi podržavate to da bez mene ne bi bilo ni sveta i da su svet i moje znanje sveta identični. Nauka
je došla do sasvim različitog zaključka; svet postoji kao nešto konkretno, stvarno, i kontinualno,
dok sam ja nuzprodukt biološke evolucije nervnog sisytema, koji nije prvobitno sedište svesnosti,
kao mehanizam preživljavanja kako individualnog tako i vrste. Vaš pogled je potpuno subjektivan,
dok nauka pokušava da sve opiše u objektivnim merilima. Da li je ova protivurečnost neizbežna?

M: Konfuzija je očigledna i čisto verbalna. Što jeste, jeste. Niti je subjektivno, niti je objektivno.
Materija i um nisu odvojeni, oni su aspekti, vidovi, jedne energije. Gledajte na um kao funkciju
materije, i vi ćete imati nauku; gledajte, smatrajte, materiju kao produkt uma vi imate religiju.

292
P: Ali šta je istina? Šta dolazi prvo, um ili materija?

M: Nijedno ne dolazi prvo, jer se ni jedno ne pojavljuje samo. Materija je oblik, um je ime. Zajedno
oni stvaraju svet. Realnost je sveprožimjužća i prevazilazeća, čisto postojanje - duhovna svesnost,
probuđenost - blaženstvo, sama vaša suština.
P: sve što ja znam je tok, bujica, svesnosti, jedan beskrajan niz događaja. reka vremena teče
donoseći i odnoseći nemilosrdno. Transformacija, preobražaj, budućnosti u prošlost se odvija
neprestano, sve vreme.

M: Niste li vi žrtva vašeg govora? Vi govorite o proticanju, toku vremena, kao da ste vi bili
stacionirani, stalni. Jer događaje koje ste vi svedočili juče, neko drugi može videti sutra. Vi ste onaj
koji je u pokretu, ne vreme. Prestanite da se pokrećete i vreme će se prekinuti, zaustaviti!

P: Šta to znači - vreme će se zaustaviti?

M: Prošlost i budućnost će se stopiti, integrisati u večno sada.

P: Ali šta to znači u stvarnom iskustvu? Kako Vi znate da je za Vas vreme stalo?

M: To može značiti da prošlost i budućnost nisu više od značaja, nije važno. To može takođe da
znači da sve što se desilo ili će se desiti, postaje otvorena knjiga da se čita po želji.

P: Ja mogu da zamislim neku vrstu kosmičke memorije, pristupačnu uz izvestan trening, praksu. Ali
kada može budućnost biti poznata, znana? Neočekivano je neizbežno.

M: Ono što je neočekivano na jednom nivou može biti izvesno, sigurno, da se desi kad se gleda sa
višeg nivoa. Konačno, mi smo unutar ograničenja uma. U realnosti ništa se ne dešava, nema
prošlosti, nema budućnosti; sve se pojavljuje i ništa nije, ne postoji.

P: Šta to znači: ništa nije i ne postoji? Da li vi odlazite u prazninu, ili padate u san? Ili vi rastapate
svet i držite nas sve u neizvesnosti, dok se ne vratimo nazad u život na sledeći treptaj, plamičak
Vaše milosti?

M: Oh ne, to nije tako loše. Svet uma i materije, imena i oblika, nastavlja se, postoji, ali Meni ne
znači ništa uopšte. To je kao imati senku. Ona je tu - prati me bilo gde da idem, ali mi uopšte ništa
ne smeta. To ostaje svet iskustva, ali ne od imena i oblika koji se odnose na Mene sa željama i
srahovima. Iskustva su bez kvaliteta, čista iskustva, ako ja tako to mogu reći. Ja ih zovem
iskustvima u nedostaku bolje reči. Ona su kao talasi na površini okeana, uvek prisutni a ne utičući
na njegovu smirenu, tihu, moć.

P: Vi ćete da kažete da iskutvo može biti bez imena, bez oblika, nedefinisano?

M: U početku sva iskustva su takva. Samo su želja i strah, rođeni u sećanju, oni koji mu daju ime i
oblik i odvajaju ga od drugih iskustava. To nije svesno iskustvo, jer nije u suprotnosti sa drugim
iskutvima, ipak to je iskustvo pri svem tom.

P: Ako nije svesno, zašto govoriti o njemu?

M: Većina vaših iskustava su nesvesna. Ona svesna su vrlo retka. Vi ste nesvesni činjenice, jer
vama vredi samo onaj svesni. Postanite svesni nesvesnog.

293
P: Može li čovek da bude svestan nesvesnog? Kako se to ostvaruje, radi?

M: Želja i strah su zamračujući i iskrivljujući faktori. Kada je um osobođen od njih, nesvesno

postaje pristupačno.

P: Da li to znači da nesvesno postaje svesno?

M: To je pre obrnuto. Svesno postaje jedno sa nesvesnim. Razlike nestaju, na koji bilo način da vi
gledate na to.

P: Ja sam zbunjen. Kako neko može biti svestan, a ipak nesvestan?

M: Duhovna svesnost, probuđenost, nije ograničena mentalnom svesnošću. Ona je sve što jeste,
temelj svega što jeste. Mentalna svesnost je od dualnosti. U probuđenosti, duhovnoj svesnosti,
nema dualizma. To je jedan jedinstven blok, front, čistog poimanja, razumevanja. Na isti način,
čovek, može govoriti o čistom postojanju i čistoj kreaciji - bezimenoj, bezobličnoj, smirenoj, a ipak
apsolutno realnoj, istinskoj, moćnoj, efektivnoj, korisnoj. njihovo postojanje je neopisivo, ne utiče
na njih na kraju. Dok su oni nesvesni, oni su bitni. Mentalna svesnost se ne može promeniti
temeljno, ona se može samo prilagođavati, modifikovati. Bilo koja stvar, da bi se promenila, mora
proći kroz smrt, kroz pomračivanje i rastapanje. Zlato dragulja mora biti pretopljeno, pre nego što
se izlije u kalup za drugačiji oblik. Ono što odbija da umre, ne može biti ponovo rođeno.

P: Pored smrti tela, kako čovek umire?

M: Povlačenje, rezervisanost, odlazak, odpuštanje je smrt. Da bi živeo potpuno, smrt je bitna; svaki
kraj čini novi početak. S druge strane, morate razumeti, da jedino smrtno, smrt, može umreti, ne
život. Ono što je živo u vama je besmrtno.

P: Odakle želja crpi svoju energiju?

M: njeno ime i oblik ona crpi iz memorije, sećanja. Energja teče iz izvora.

P: Neke želje su potpuno pogrešne. Kako mogu pogrešne želje teći iz univerzalnog izvora?

M: Izvor niti je ispravan, niti je pogrešan. Niti je želja sama po sebi ispravna ili pogrešna. To je
ništa drugo do stremljenje za srećom. Identifikujući sebe sa telom, mrljom tela, vi se osećate
izgubljeni i tragate beznadežno, očajnički, za osećajem punine i kompletnosti, potpunosti, što vi
nazivate srećom.

P: Kad sam ja izgubio sreću? Nikad je nisam ni imao.

M: Vi ste je imali pre nego što ste se probudili ovog jutra. Idite iznad vaše svesnosti i vi ćete je
naći.

P: kako da idem iznad?

M: Vi to znate već sad; uradite to.

P: To je ono što Vi kažete. Ja ne znam ništa o tome.

M: Ipak, ja ponavljam - vi znate to. Uradite to. Idite iznad, vratite se vašem normalnom, prirodnom,
svevišnjem, božanskom stanju.
294
P: Ja sam šokiran, zbunjen.

M: Mrlja, trun, u oku čini da milsite da ste slepi. Isperite je i progledajte.

P: Da, ja gledam! I vidim samo mrak.

M: Uklonite mrlju i vaše oči će biti preplavljene svetlošću. Svetlost je tu - čeka. Oči su tu, spremne.
Mrak koji vidite je samo senka, mala mrlja, truna. Oslobodite je se i vratite se u vaše prirodno
stanje.

81. GLAVNI UZROK SRAHA

Maharaxa: Odakle ste došli?

Pitalac: Ja sam iza SDA, ali živim uglavnom u Evropi. U Indiju sam došao nedavno. Bio sam u
Rišikeš, u dva Ašrama. Učio sam meditaciju i disanje.
M: Koliko dugo ste bili tamo?

Osam dana u jednom, šest u drugom. Nisam bio srećan tamo i otišao sam. Zatim sam proveo tri
nedelje sa Tivetanskim Lamama. Ali su oni bili obuzeti sa ritualima i propisima.

M: I šta je bio čist rezultat svega toga?

P: Tačno je bio porast energje. Ali pre nego što sam krenuo za Rišikeš, imao sam period gladovanja
i dijete u Sanatyorijumu Prirodnog Lečenja u Pudukkotaiju u Južnoj Indiji. To mi je učinilo
ogromno dobro.

M: Možda je priliv energije bio zbog boljeg zdravlja.

P: Ne mogu da kažem. Ali kao rezultat svih tih pokušaja počela je naka vatra da gori u raznim
mestima moga tela i čuo sam pesme crkvene i glasove gde ih nije bilo nikad.

M: I kako ste posle toga sada?

P: Dakle, šta smo mi posle toga? Izvesna istina, neka unutarnja sgurnost, neka stvarna sreća je u
nama. U raznim školama samorealizacije ima mnogo govora o duhovnoj svesnosti, probuđenosti, da
čovek dobije utisak na kraju da je probuđenost sama po sebi svevišnja realnost. Da li je to tako?
Telo je pod kontolom, zaštitom mozga; mozak je obasjan mentalnom svesnošću; probuđenost,
duhovna svesnost, nadgleda, kontroliše mentalnu svesnost; da li postoji nešto iznad probuđenosti?

M: Kako vi znate da ste svesni, probuđeni?

P: Ja osećam da jesam. ja to ne mogu drugačije izraziti.

M: Kad vi to pratite pažljivo od mozga kroz svesnost do probuđenosti, vi uviđate da osećaj

dualnosti istrajava. Kada idete iznad probuđenosti, postoji stanje nedualnosti, u kome ne postoji
prepoznavanje, samo čisto postojanje, koje može biti isto tako nazvano nepostojanje, ako pod
postojanjem vi smatrate postojanje nečeg posebnog, osobitog.
295
P: Ono što vi nazivate čisto postojanje, da li je to univerzalno postojanje, postojanje svega?

M: Sve sadrži u sebi skup posebnog, pojedinačnog.

P: Postoji li neki odnos između čistog postojanja i pojedinačnog postojanja?

M: Kakav odnos može postojati između onoga što jeste i onoga što samo izgleda da postoji? Da li
postoji neki odnos između okeana i njegovih talasa? Realno, omogućuje nerealnom da se pojavi i
prouzrokuje da ono iščezne. Učestanost, neprekidnost, prolaznih trenutaka stvara iluziju vremena,
ali bezvremena realnost čistog postojanja nije u trenutku, jer svo kretanje treba nepokretnu
pozadinu, podlogu. Ona je sama sebi podloga. Jednom kada je vi nađete u sebi, vi znate da vi
nikada i niste izgubili to nezavisno postojanje, nezavisno od svih podela i odvojenosti. Ali ne tražite
to u mentalnoj svesnosti, vi je tamo nećete naći. Ne tražite realnost nigde, jer nju ništa ne sadrži.
Suprotno, ona sadrži sve i manifestuje, opredmećuje, sve. To je kao dnevno svetlo što omogućuje
da sve bude vidljivo, dok je samo po sebi nevidljivo.

P: Gospodine, od koje je to meni koristi kad mi Vi kažete da se realnost ne može naći u mentalnoj
svesnosti? Gde drugo da je tražim? Kako vi to shvatate?

M: To je sasvim jednostavno. Ako vas ja upitam kakav je ukus vaših usta, sve šta vi možete da
uradite jeste da kažete: on nije niti sladak, niti gorak, niti kiseo, niti opor; on je onakav kakav
ostaje, kad svi ovi ukusi nisu prisutni. Slično tome, kada sve razlike i reakcije ne postoje više, ono
što ostaje to je realnost, jednostavna i stabilna.

P: Sve što mogu da razumem, jeste da sam ja u zagrljaju bezpočetne, večne, iluzije, obmane. I ne
vidim kako se to može okončati, doći do kraja. Ako može trebalo je - mnogo ranije. Ja sam morao
imati mnogo prilika u prošlosti, a imaću ih takođe i u budućnosti. Što se ne može desiti, ne može se
desiti. Ili ako može, to ne može potrajati. Samo naše žalosno stanje, posle svih ovih neopisivih
miliona godina donosi, u najboljem slučaju obećanje konačne ugašenosti, ili što je još gore, pretnju
beskrajnog i besmislenog ponavljanja.

M: Kakav dokaz vi imate da je vaše sadašnje stanje bez početka i bez kraja? Kakvi ste vi bili pre
nego što ste se rodili? Kakavi ćete biti posle smrti? A o vašem sadašnjem stanju - koliko vi uopšte
znate? Da li vi znate čak i to kakvo je bilo vaše stanje jutros, pre nego što ste se probudili? Vi samo
malo znate o vašem sadašnjem stanju i iz toga vi izvlačite zaključke za sva vremena i mesta ?!?!
Može biti da vi sad upravo sanjate i zamišljate da je vaš san večan.

P: Nazivanje toga snom - ne menja situaciju. Ja ponavljam moje pitanje: kakva je nada preostala
kad se večnost pored mene ne može ispuniti. Zašto bi moja budućnost bila različita od moje
prošlosti?

M: U vašem ustreptalo, grozničavom stanju, vi projektujete prošlost u budućnost i smatrate ih

realnim. Ustvari, vi znate samo vaše sadašnje stanje, sadašnji momenat. Zašto ne istražujete ono što
je sad umesto što ispitujete prošlost i budućnost? Vaše sadašnje stanje niti je bez početka, niti je bez
kraja. Ono je svršeno u tren oka. Gledajte pažljivo odakle ono dolazi i gde odlazi. Vi ćete uskoro
otkriti bezvremenu realnoat iza toga.

P: Zašto ja to nisam uradio ranije?

296
M: Kao što se svaki talas povlači u okean, tako se i svaki trenutak vraća svom izvoru. Realizacija se
sastoji u otkrivanju izvora i boravljenju u njemu.

P: Ko otkriva?

M: Um otkriva.

P: Da li on nalazi odgovore?

M: On nalazi, spoznaje, da je ostao bez odgovora, da ni jedan odgvor nije potrebvan.

P: Da je čovek rođen, to je činjenica. Kako se oni pojavljuju svedoku?

M: Dete se rodilo, čovek mora umreti - samo događaji u trajanju vremena.

P: Postoji li neki napredak svedoka? Da li probuđenost, duhovna svesnost, evoluira, napreduje?

M: Ono što se vidi, percepira, može biti podvrgnuto mnogim promenama dok je svestlost
probuđenosti usmrena, boravi u njemu, na njega, ali objekat je onaj koji se menja, a ne svetlost.
Biljka raste na svetlu, ali Sunce ne raste. Sami po sebi, oboje: telo i svedok su nepokretni, ali kad su
uvedeni zajedno u um, oba izgledaju da se kreću.

P: Da, ja mogu da vidim da ono što se kreće i menja jeste samo "ja sam". Da li je "ja sam" potrebno
uopšte?

M: Ko to treba? On je tu sad. Ko je imao početak, on će imati i kraj.

P: Šta ostaje kad "ja sam" ode?

M: Ono što ne dolazi i ne odlazi - ostaje. Večno pohlepni um je taj koji stvara ideje o progresu i
evoluciji prema savršenstvu. On uznemirava i postavlja pitanja, neprestano priča, uništava i traga za
sigurnošću.

P: Postoji li napredak sudbine, karme?

M: Karma je samo skladište neutrošenih, zarobljenih energija, neispunjenih želja i neshvaćenih

strahova. Skladište je neprestano popunjavano novim željama i strahovima. To ne može biti tako
večno. Shvatite, koreni, osnovni uzrok vaših strahova - otuđenost od vas samih; i od želja - žudnja
za sobom, i vaša karma će se rastopiti kao san. Između neva i zemlje život je večan. Ništa nije
neprirodno, samo tela rastu i propadaju.

P: Između persone i svedoka, kakav je odnos?

M: Ne može biti odnos između njih, pošto su oni jedno. Nemojte odvajati i nemojte tragati za
međusobnim odnosom.

P: Ako su posmatrač i posmatrano jedno, kako se pojavila odvojenost?

M: Fascinirani imenima i oblicima, koji su po samoj svojoj prirodi različiti i odvojeni, vi pravite
razlike što je prirodno i odvajate ono što je jedno. Svet je bogat i različit, ali vaše osećanje
otuđenosti, čudno osećanje, i uplašenost su opasnosti, a ne vi.

297
P: Ja mogu da vidim da osnovna biološka uznemirenost, zebnja, instinkt bežanja, spasonosni
instinkt, uzima mnoge forme i iskrivljuje moje misli i osećanja. Ali kako se ova uznemirenost
pojavila?
M: To se pojavilo zbog mentalnog stanja prouzrokovnog idejom "ja sam telo". To može biti
uklonjeno sa protu-idejom: "ja nisam telo". Obe ideje su lažne, ali jedna otklanja drugu. Shvatite da
ni jedna ideja nije vaša sopstvena, sve one dolaze spolja. Morate misliti na to neprestano, iz petinih
žila, zbog vas, postanite sami sebi predmet meditacije. Napor da razumete sebe je Joga. Budite Jogi,
posvetite svoj život tome, promišljajte, čudite se, pitajte se, tragajte, sve dok ne dođete do korena
greške, zablude, i do istine iznad zablude.

P: U meditaciji, ko meditira, persona ili svedok?

M: Meditacija je promišljen pokušaj da se prodre u viša stanja svesnosti i da se konačno ide iznad
nje. Umetnost meditacije je umetnost premeštanja fokusa, centra pažnje, na uvek suptilne, finije,
nivoe, bez gubljenja povezanosti sa nivoima ostavljenim iza. Na neki način to je kao imati kontrolu
nad smrću. Čovek počinje sa najnižim nivoima; socijalnim okolnostima, prilikama, običajima i
navikama; fizičkom okolinom, okruženjem, položajima tela i disanjem; čulima, njihovim
senzacijama, osetima, i percepcijama, opažanjima; umom, njegovim mislima i osećanjima; dok ceo
mehanizam personalnosti nije obuhvaćen i stavljen pod kontrolu, dok nije čvrsto držan. Konačni
stadijum meditacije se dostiže kada osećaj identiteta, izvornosti ode iznad "ja sam ovo ili ono"
iznad "to sam ja", iznad "ja sam samo svedok", iznad "postoji", iznad svih ideja u impersonalno
personalnom čistom postojanju.

Ali vi morate biti energični kada se bavite meditacijom. To nije određeno kratkotrajno zanimanje.
Ograničite vaše interesovanje i aktivnosti na one koje su potrebne za vas i vaše najneophodnije gole
potrebe. Štedite sve vaše energije i vreme za slamanje, rušenje, zida koji je vaš um sagradio oko
vas. Verujte Mi, nećete zažaliti.

P: Kako ste vi došli do saznanja da je moje iskustvo univerzalno?

M: Na kraju vaše meditacije sve se zna direktno, bez posredovanja uma, nikakvi, bilo koji dokazi,
se ne zahtevaju, nisu potrebni. Kao što svaka kap okeana nosi ukus okeana, tako isto, svaki trenutak
vremena, nosi ukus večnosti. Definicije i opisi imaju svoje mesto, svrhu, kao korisni podstrekači,
inicijative, za dalje traganje, ali vi morate ići iznad njih u ono što je nedefinisano, neobjašnjivo i
neopisivo, izuzev u negativnim pojmovima. Konačno, čak su i univezalnost i večnost samo
koncenpti, pojmovi, suprotnosti postojanja ograničenja mesta i vremena. Realnost nije koncept,
pojam, niti manifestacija koncepta. Ona nema ništa da radi sa konceptima. Bavite se sobom,
istražujte svo um, otklonite njegove iskrivljenosti i nečistoće. Jednom kada vi osetite ukus vašeg
sopstvenog Sopstva, vi ćete ga naći svuda i na svim mestima, i u svako vreme. Prema tome, to je
tako važno da vi treba da dođete do toga. Jednom kada vi to saznate, vi ga nikada nećete izgubiti.
Ali vi morate dati sebi priliku, šansu, kroz intenzivnu, čak i napornu meditaciju.

P: Šta precizno Vi želite da ja radim?

M: Dajte vaše srce i um na kontemplaciju na ideju "ja jesam", šta je ona, kakva je ona, šta je njen
izvor, njen život, njen smisao. To je jako slično kopanju bunara. Vi izbacujete kopajući sve ono što
nije voda, dok vi ne dospete do izvora koji život daje.

P: Kako ću znati da se krećem u pravom smeru?

298
M: Sa vašim napretkom u posvećenosti, odanosti, u jasnoći i devociji, predanosti, prema zadatku,
cilju.

P: Mi, Evropljani, nalazimo, da nam je jako teško da budemo smireni, tihi. Mi smo suviše okrenuti
svetovnom.

M: Oh, ne, vi ste takođe snevači, maštari. Mi se razlikujemo samo u sadržaju naših snova. Vi jurite
za savršenstvom - u budućnosti. Mi nameravamo da ga nađemo - u sadašnjosti. Samo je ograničeno
usavršivo, još nesavršeno. Neograničeno je već savršeno. Vi ste savršeni, samo što to vi ne znate.
Naučite da spoznate sebe i vi ćete otkriti čuda. Sve što vam je potrebno je već u vama, samo vi
morate prići vašem Sopstvu sa poštovanjem i ljubavlju. Samo-osuđivanje i samo-nepoverenje,
nesigurnost, su ogromne greške. Vaše stalno bežanje od bola i traganje za zadovoljstvom je znak
ljubavi koje vi nosite za vaše Sopstvo; sve što vas ja molim je ovo: učinite ljubav od vašeg samo-
savršenstva. Nemojte nikad negirati sebe - dajte vašem Sopstvu beskonačno i večno i otkrite da ih
ne trebate, vi ste iznad.

82. APSOLUTNO SAVRŠENSTVO JE OVDE I SAD

Pitalac: Rat stalno traje. kakav je vaš odnos, stav, prema tome?

Maharaxa: Na nekom mestu ili nekom drugom, u jednom ili drugom obliku, rat se uvek vodi. Da li
je bilo vremena kada nije bilo rata? Neki kažu da je to Volja Božja. Neki kažu da je to Božja igra.
To je drugi način da se kaže da su ratovi neizbežni, neminovni i da niko nije odgovoran.

P: Ali kakav je Vaš stav?

M: Zašto namećete stavove u pogledu Mene? Ja nemam stavove da ih smatram Mojim sopstvenim.

P: Sigurno da je neko odgovoran za ova užasna i besmislena, bezosećajana, nasilja. Zašto se ljudi
tako olako uništavaju?

M: Tragajte za krivcem unutra. Ideje "ja" i "moje" su koren svih sukoba. Budite oslobođeni od njih
i vi ćete biti van sukoba.
P: Pa šta ako sam ja izvan sukoba? To neće uticati na rat. Ako sam ja uzrok rata, spreman sam da
budem uništen. Ipak, logično je da nestanak hiljade kao što sam ja neće zaustaviti ratove. Oni nisu
počeli sa mojim rođenjem, niti će završiti sa mojom smrću. Ja nisam odgovoran. Ko je?

M: Nesloga i borba su deo egzistencije, postojanja. Zašto vi ne iztražujete ko je odgovoran za

postojanje, egzistenciju!?

P: Zašto Vi kažete da su postojanje i sukob neodvojivi? Da li može biti egzistencije bez sukoba. Ja
nemam potrebu da se borim s drugima da bih bio svoj.

M: Vi se borite sve vreme s drugima za vaše preživljavanje kao odvojeni telo-um, odvojeno ime i
oblik. Da biste živeli vi morate uništavati. Od momenta vašeg začeća, vi ste počeli rat sa vašom
okolinom, nemilosrdan rat međusobnog uništavanja, dok vas smrt ne oslobodi.

P: Vi niste odgovorili na moje pitanje. Vi ste samo opisali ono što ja znam - život i njegove patnje,
žalosti. Ali ko je odgovoran, Vi niste rekli. Kad vas ja pritisnam, Vi bacate namerno krivicu na
299
Boga, ili karmu, ili na moju sopstvenu pohlepu i strah - koji samo otvaraju, pozivaju, dalja pitanja.
Dajte mi konačni odgvor.

M: Krajnji odgvoro je ovaj: ništa nije odgovorno. Sve je trenutno pojavljivanje u polju univerzalne
svesnosti; kontinuitet kako imena tako i oblika je samo mentalna struktura, laka za uništenje,
rušenje.

P: Ja pitam o neposrednosti, prolaznosti, pojavnosti. Ovde je slika deteta ubijenog od vojnika. To je

činjenica - koja gleda na Vas. Vi je ne možete negirati. Dakle, ko je odgovoran za smert deteta?

M: Niko i svako. Svet je ono što sadrži i svaka stvar utiče na sve druge. Mi svi ubijamo dete, i mi
svi umiremo sa njim! Svaki događaj ima bezbrojne uzroke i stvara bezbrojne uticaje. Beskorisno je
to prebrojavati, tome se ne može ući u trag.

P: Vaši ljudi govore o karmi i odmazdi, kazni.

M: To je samo veliko približavanje, uprošćavanje; u realnosti mi smo svi kreatori i stvoreni jedni za
druge; međusobno prouzrokujemo jedni drugima teret, probleme i podnosimo ih.

P: Tako, nevin pati za krivca, grešnika?

M: U našem neznanju mi smo nevini; u našem delovanju mi smo krivi. Mi grešimo, a da to i ne

znamo; i patimo, a da ne razumemo zašto. Naša jedina nada jeste: stati, gledati, razumeti i
osloboditi se, izvući se iz klopke memorije, sećanja. Jer sećanje hrani imaginaciju, maštarenje, a
maštarenje stvara želju i strah.

P: Zašto uopšte ja maštam.

M: Svetlo svesnosti prolazi kroz film sećanja i baca, stvara, slike u vašem mozgu. Zbog
manjkavosti, neosvećenosti i nesređenog stanja vašeg mozga, ono što vi opažate je iskrivljeno i
obojeno osećanjima dopadanja i nedopadanja, nesviđanja. Učinite vaše mišljenje smireniim,
sređenim, i oslobođenim od emocionalnog preterivanja, i vi ćete videti ljude i stvari onakvim kakvi
oni jesu, sa jasnoćom i dobronamernošću, saosećajnošću. Svedok rođenja, života i smrtyi je jedan i
isti. On je svedok bola i ljubavi. Za neko vreme egzistencija u ograničenju i odvojenosti je žalosna,
a mi je volimo. Mi je volimo i mrzimo u isto vreme. Mi se borimo, mi ubijamo, mi uništavamo
život i vlasništvo, imovinu, a ipak smo nežni, srdačni i samopožrtvovani. Mi odgajamo dete nežno i
stvaramo od njega siroče takođe. Naš život je pun suprotnosti. Ipak mi mu se priklanjamo, odani
smo mu. Ova odanost je koren svega. Ipak, ona je potpuno površinska, površna. Mi se vezujemo za
nešto ili nekoga svom našom snagom, a sledećeg trenutka mi to zaboravljamo; kao dete kad
oblikuje blatne kolače i napušta ih laka srca. Ako ih dodirnete - ono će vrištati u ljutini, odvratite,
zabavite dete i ono će ih zaboraviti. Pošto je naš život sada, i ljubav iz njega je sada. Mi volimo
različitosti, igru bola i zadovoljstva, mi smo fascinirani s kontrastima. Jer nama su potrebne
suprotnosti i njihova viljiva odvojenost. Mi uživamo u njima neko vreme i onda postajemo umorni i
žudimo, kukamo, za mirom i tišinom čistog postojanja. Kosmičko srce kuca neprestano. Ja sam
svedok, a i sce takođe.

P: Ja mogu da vidim sliku, ali ko je slikar? Ko je odgovoran za ovo teško, strašno, a ipak
obožavano, divno, iskustvo?

M: Slikar je u slici. Vi odvajate slikara od slike i tragate za njim. Ne odvajajte i ne postavljajte

lažna, pogrešna pitanja. Stvari su onakve kakve jesu i niko posebno nije odgovran. Ideja o
300
personaloj odgvornosti dolazi iz obmane društva: "Neko mora da je to uradio, neko je odgvoran".
Društvo, kakavo je danas sa svojim propisanim, okvirnim, zakonima i običajima je zasnovano na
ideji odvojene i odgovorne personalnosti, ličnosti, ali to nije jedini oblik koje društvo može da ima.
Mogu postojati drugi oblici, gde je osećaj odvojenosti slab i odgovornost proširena.

P: Da li je individua, pojedinac, sa slabim osećajem personalnosti, ličnosti, bliža samo-realizaciji?

M: Uzmimo slučaj malog deteta. Osećaj "ja jesam" još nije formiran, personalnost, ličnost, je u
zametanju. Prepreka za samospoznaju je malo, ali snaga i jasnoća svesnosti, njena širina i dubina
nedostaju, otsutni su. Nizom godina svesnost će rasti, snažita, ali takođe i skrivena, potencijalna
personalnost će se pojaviti, izroniti, i zamagliti, zamračiti, komplikovati, osložavati stanje. Upravo
kao što je drvo tvrđe, kvalitetnije, i daje topliji plamen, tako se iz jače personalnosti, uništenjem,
rastapanjem, dobija svetlija, jasnija, svetlost.

P: Da li vi imate problema?

M: Ja nemam problema, već sam vam rekao. Biti, postojati sa imenom i oblikom, ja to volim.

P: Da, ali Vi volite sve!

M: U postojanju sve je sadržano. Moja sama priroda je da volim; čak i bolno je voljeno.

P: To ne čini to, bolno, manje bolnim. Zašto ne ostane u neograničenom?

M: To je instinkt istraživanja, ljubav nepoznatog, tajanstvenog, koja Me je dovela u postojanje. U

prirodi je postojanja da vidi avanturu, pustolovinu, u stvaranju, kao što u samoj prirodi stvaranja,
stovrenog, da traži mir u postojanju. Ova naizmeničnost, alternacija postojanja i stvaranja je
neizbežna; ali Moj dom je iznad.

P: Da li je vaš dom u Bogu?

Voleti i obožavati, klanjati se Bogu - takođe je neznanje. Moj dom je iznad svih pojmova, makoliko
bili uzvišeni.

P: Ali Bog nije pojam. To je realnost iznad postojanja.

M: Vi možete koristiti bilo koju reč koju volite. Ako o bilo čemu vi možete misliti Ja sam iznad
toga.

P: Jednom kad ste upoznali svoj dom, zašto ne ostanete u njemu? Šta Vas izvlači, odvodi izvan
njega?

M: Iz ljubavi prema celokupnoj egzistenciji čovek je rođen i kad je rođen, on je upleten, uvučen u
sudbinu. Sudbina je neodvojiva od stvaranja. Želja da budete posebni, osvojeni, dovodi vas u
personu sa svom njenom personalnom prošlošću i budućnošću. Pogledajte neke velike ljude, kakvi
su predivni ljudi oni bili? A ipak kako je nesrećan, težak, bio njihov život i ograničen u svojim
plodovima. Kako je personalnost čoveka krajnje ovisna i kako je njen svet indiferentan,
nezainteresovan. A ipak ga mi volimo i štitimo ga zbog njegovih mnogih beznačajnosti.

P: Rat se nastavlja i vlada haos i vi ste zamoljeni da brinete o prehrani u narodonoj kuhinji. Vama je
dato sve što je potrebno i samo je pitanje kada ćete početi sa radom. Da li ćete vi to odbiti?
301
M: Raditi ili ne raditi je jedno isto za Mene. Ja mogu preuzeti brigu, ili ne moram. Možda bi drugi
bolje odgovarali za takve zadatke, možda su obdareni za njih više nego ja, ili su obučeni, kao na
primer profesionalni isporučioci hrane. Ali Moj stav je drugačiji. Ja ne gledam na smrt kao na
nesreću, katastrofu, kao što se ne radujem previše rođenju deteta. Dete ima problema i nevolja koje
ima da savlada. Smrt je oslobođenje od toga. Vezanost za život može biti vezanost za patnju. Mi
volimo ono što nam donosi bol. Takva je naša priroda. Za Mene, trenutak smrti će biti trenutak
likovanja, ushićenja, ne straha. Ja sam plakao kad sam se rodio, a umreću smejući se.

P: Kakva je promena u svesnosti u trenutku smrti?

M: Kakvu promenu vi očekujete? Kada se film projekcije završi, sve ostaje isto kao kad je
započelo. Stanje pre nego što ste bili rođeni, će biti isto stanje posle smrti, ako se vi sećate.

P: Ne sećam se ničega.

M: Zato što nikad niste pokušali. To je samo pitanje, okretanje, skretanje uma. To zahteva trening,
naravno.

P: Zašto vi ne uzmete učešća u društvenom, socijalnom radu?

M: Ali Ja i ne radim išta drugo sve vreme! Koji je to socijalni rad koji biste vi voleli da Ja radim?
Krpež, sitničarenje, nije za Mene. Moj stav je jasan: proizvesti da bi distribuirali, nahraniti pre nego
što vi jedete, dati pre nego što vi uzmete, misliti na druge pre nego što mislite na sebe. Samo
nesebično društvo zasnovano na delanju, darivanju, može biti stabilno i srećno. To je jedino
praktično rešenje. Ako vi to ne želite - borite se.

P: Sve je to stvar guna. Gde tamas i rajas preovladavaju, mora postojati rat. Gde sattva vlada, tu će
biti mir.

M: Uzmite to kako želite, sve to dolazi na isto. Društvo je sagrađeno na motivima, pobudama.
Stavite dobru volju u temelju i vi nećete imati potrebu da specijalizujete socijalne radnike.

P: Svet postaje bolji.

M: Svet bi morao neprestano da postaje bolji, ipak nije. Kakva nada postoji za budućnost? Naravno,
bilo je i biće perioda harmonije i mira, kada je sattva u dominaciji, kada ona preovladava, ali stvari
bivaju uništene sa svojim sopstvenim savršenstvom. Savršeno društvo je obavezno, neminovno,
statično i otuda, ono stagnira i propada. Od vrhunca svi putevi vode naniže. Društva su kao ljudi -
oni se rađaju, razvijaju se do određene tačke relativnog savršenstva i onda propadaju i umiru.

P: Postoji li stanje apsolutnog savršenstva koje ne propada?

M: Sve što ima početak mora imati i svoj kraj. U bezvremenom sve je savršeno, ovde i sada.

P: Ali, da li ćemo mi doseći blagovremeno bezvremeno?

M: Blagovremeno mi ćemo se vratiti do početne tačke. Vreme nas ne može odvesti van vremena,
kao što nas prostor ne može izvesti van prostora. Sve što dobijate sa čekanjem je samo čekanje.
Apsolutno savršenstvo je ovde i sada, nije u nekoj budućnosti, bližoj ili daljoj. Tajna je u delovanju,
ovde i sada. Vaš stav, ponašanje je ono što vas zaslepljuje prema vama samima. Izostavite sve ono

302
što mislite o sebi da ste i delujte kao da ste bili potpuno savršeni - makakava ideja o savršenstvu
mogla biti. Sve što vam yrteba je hranbrost.

P: Gde da pronađem takvu hrabrost?

M: U samom sebi, naravno. Zagledajte se unutra.

P: Vaša mislot će pomoći?

M: Moja milost vam govori sada da gledate unutra. Sve što vam treba, vi imate. Koristite to.
Ponašajte se kako najbolje znate, radite ono što smatrate da je potrebno. Nemojte biti uplašeni od
grešaka; uvek ih možete popraviti, samo je namera važna. Oblik koji stvari uzimaju nije unutar vaše
moći, motivi vaših delovanja jesu.

P: Kako delovanja stvorena iz nesavršenosti, nedostataka, mogu da vode ka savršenstvu?

M: Delovanje ne vodi ka savršrenstvu; savršenstvo je izraženo u delovanju. Sve dok vi prosuđujete

sebe pomoću vaših izaražavanja, dajete im punu pažnju; kada vi ostvarite vaše sopstveno
postojanje, vaše ponašanje će biti savršeno spotano, prirodno.

P: Ako sam ja večno savršen, zašto sam onda rođen uopšte? kakva je svrha ovog života?

M: To je isto kao pitati: šta poboljšava zlato da bude ugrađeno kao ukras? Ukras dobija boju i
lepotu zlata, zlato nije obogaćeno. Slično, realnost izražena u delovanju, akciji, čini delovanje
značajnim, osmišljenim i lepim.

P: Šta realnost može da dobije kroz svoja izražavanja, stvaranja?

M: Šta ona može dobiti? Uopšte ništa. Ali je u prirodi ljubavi da se izrazi, da se afirmiše, da
prevaziđe teškoće. Jednom kada vi shvatite da je svet ljubav u akciji, delovanju, vi ćete to gledati
sasvim različito. Ali, prvo se vaš stav prema patnji mora promeniti. Patnja je prvenstveno poziv na
pažnju, pažljivost, koja je sama po sebi kretanje ljubavi. Više nego sreća ljubav želi da raste, da se
proširi i produbi svesnost i postojanje. Sve što sprečava postaje uzrok bola, a ljubav ne izbegava
bol. Sattva, energija koja deluje za pravednost i miran razvoj, ne sme birti sprečavana. Kada je
pomračena, potamnjena, ona se okreće protiv sebe same i postaje destruktivna. Kadgod je ljubav
zadržana, preprečena, i patnji dozvoljavamo da se širi, rat postaje neizbežan. Naša indiferentnost,
nezainteresovanost prema našim susedima, njihovoj patnji, donosi patnju do naših vrata.

83. ISTINSKI GURU

Pitalac: Vi ste bili rekli prošlog puta da je u osnovi Vašeg ostvarenja bilo poverenje u Vašeg Gurua.
On Vas je uverio, da ste Vi već bili Apsolutna Realnost i da nema ničega više da bude urađeno. Vi
ste mu verovali i prepustili ste se tome bez opiranja i naprezanja. Dakle, moje pitanje je: bez
poverenja u Gurua da li biste Vi postigli realizaciju, konačno, ono što jeste. Vi ste, bilo da je vaš um
verovao ili ne; da li bi sumnja sprečila delovanje Guruovih reči i učinila ih nedelotvornim, bez
dejstva?

Maharaxa: Vi ste to rekli - one bi bile bez dejstva - za neko vreme.

303
P; I šta bi se desilo sa energijom, ili moći u Guruovim rečima?

M: One bi ostale latentne, potencijalne, nemanifestovane. Ali celo pitanje je zasnovano na

nerazumevanju. Gospodar, učitelj, učenik, ljubav i poverenje međi njima, sve to su jedna činjenica,
ne tako mnogo nezavisnih činjenica. Svaka je deo druge. Bez ljubavi i poverenjea ne bi bilo ni
Gurua, ni učenika, i niti odsnosa među njima. To je isto tako kao pritiskanje prekidača,
transformatora, prenosnih linija i elktrične centrale, koji formiraju jednu celinu, da vi možete dobiti
svetlost. Bilo koji faktor da nedostaje - svetla neće biti. Vi ne smete odvojiti neodvojivo. Reči ne
čine fakta, one ih ili opisuju ili iskrivljuju. Činjenice su uvek ne-verbalne, stvarne.

P: Još uvek ne razumem; mogu li Guruove reči ostati neispunjene ili će se sigurno pokazati
istinitim?

M: Reči ostvarene osobe nikad ne gube svoju svrhu. One čekaju prava, povoljna stanja, uslove, da
se probude, što može trajati neko vreme, i to je prirodno, postoji sezona za sejanje i sezona za žetvu,
branje plodova. Ali reč Gurua je seme koje ne može iščeznuti. Naravno, Guru mora biti istinski,
koji je iznad tela i uma, iznad same svesnosti, iznad prostora i vremena, iznad dualnosti i jedinstva,
iznad razumevanja i opisivanja. Dobri ljudi, koji su čitali mnogo i imaju mnogo korisnog da kažu,
nisu pravi Gurui, čije reči postaju istinite. Oni takođe mogu da vam kažu, da ste vi sama, krajnja,
osnovna reanost, ali kakva je korist od toga.

P: Ipak, ako mi se zbog nekog razloga desi da mu poverujem, da li ću biti gubitnik?

M: Ako ste vi u stanju da verujete i poslušate vi ćete uskoro uvideti da ćete naći vašeg stvarnog
Gurua, ili tačnije, On će vas naći.

P: Da li svaki znalac sopstva postaje Guru, ili neko može biti znalac Realnosti, a da nije sposoban
da dovede druge do toga?

M: Ako vi znate šta podučavate, vi možete podučavati ono što znate. Ovde su viđenje i podučavanje
jedno. Ali je Apsolutna Realnost iznad oboje. Samouvereni Gurui govore o sazrevanju i naporu, o
zasluzi i dostignuću, o sudbini i milosti; sve su to samo mentalne formacije, projektovanja jednog
okorelog uma, umesto da pomažu, oni zatamnjuju, ometaju.

P: Kako ja mogu razabrati, prepoznati, koga da sledim, a kome da verujem?

M: Ne verujte svemu, dok niste ubeđeni. Istinski Guru vas nikad neće poniziti, niti će vas udaljiti od
sebe. On će vas stalno podsećati na činjnicu o vašoj prisutnoj savršenosti i ohrabrivaće vas da
tragate unutar vas. On zna da vi ne trebate ništa, čak ni njega, i nikad nije umoran da vas podseća na
to. Ali samozvani Guru je više zabrinut za sebe nego za svoje učenike.

P: Vi ste rekli da je realnost iznad znanja i učenja o real- nom. Da li je znanje o realnosti svevišnje
samo po sebi i učenje dokaz njenog postignuća?

M: Znanje o realnom, ili sopstvu, je stanje uma. Podučavanje drugoga je kretanje u dualnosti. Oni
samo interesuju um; sattva je samo Guna.

P: Šta je onda realno?

M: Onaj što zna um kao nerealizovan i realizovan, ko zna neznanje i znanje kao stanje uma, On je
Realnost. Kada su vam dati dijamanti pomešani sa šljunkom, vi možete ili promašiti, ne pronaći
304
dijamante, ili ih pronaći. Viđenje je ono što je važno. Bez moći da se vidi, gde je sivoća šljunka i
lepota dijamanta? Znano je samo oblik, a znanje je samo ime. Znalac je samo stanje uma. Realno je
iznad.

P: Svakako, objektivno znanje i ideje o stvarima i znanje Sopstva nisu jedna i ista stvar. Jedno treba
mozak, drugo ne treba.

M: Vi možete aranžirati reči i dati im značenje u svrhu diskusije, rasprave, ali činjenica ostaje da je
ovo znanje, mentalno, oblik neznanja. Najpreciznija mapa je ipak samo papir. Svo znanje je u
memoriji, sećanju; to je samo prepoznavanje, dok je relanost iznad dualnosti znalca i znanog.

P: Onda, sa čime se realnost prepoznaje?

M: Kako je obmanjujući, besmislen vaš govor? Vi primate za gotovo, nesvesno, da je Realnost

takođe pristupačna, spoznajna, kroz znanje, mentalno i onda ćete vi uvesti i znalca realnosti iznad
realnosti! Morate razumeti da bi bila realnost ne treba da bude znana. Neznanje i znanje su u umu,
ne u realnom.

P: Ako ne postoji tako nešto kao znanje realnosti, istine, onda kako ću je ja doseći?

M: Vi ne morate da spoznajete, dosežete ono što je već u Vama. Samo vaše spoznavanje čini da vi
to propuštate. Odustanite od ideje da vi to niste našli i samo dopustite da to dođe u žižu, centar,
direktne percepcije, opažanja, ovde i sada, sa odstranjivanjem svega što je od uma.

P: Kada sve što može da ode, ode, šta ostaje?

M: Praznina ostaje, duhovna svesnost, probuđenost ostaje. To je kao pitati šta ostaje od sobe kad se
sav nameštaj ukloni. Najservisnija, najkorisnija, soba ostaje. I kad su čak i zidovi srušeni, prostor
ostaje. Iznad prostora i vremena je ovde i sada Realnost, Istina.

P: Da li svedok ostaje?

M: Sve dok postoji mentalna svesnost, njen svedok je takođe tu. Ovo dvoje pojavljuje se i nestaje
zajedno.

P: Ako je svedok takođe prolazan, zašto mu je data toliko velika važnost?

M: Samo da odagna, rastera, čaroliju, bajalicu znanoga, obmanu da je samo opaženo realno, istinito.

P: Opažanje je primarno, svedok - sekundaran.

M: To je srce stvari, problema. Sve dok vi verujete da je samo spoljni svet realan, vi ostajete njegov
rob. Da biste postali slobodni, vaša pažnja mora biti usmrena, privučena na "ja jesam", svedoka.
Naravno, znalac i znano nisu dvoje, ali da se rastera čarolija znanog, znalac mora biti izveden
napred, u prvi plan. Ni jedan nije primaran, glavni, oboje su refleksije, odrazi, u sećanju neizvesnog
iskustva, uvek novog i uvek sada, neprolaznog, bržeg nego što je um.

P: Ser, ja sam ponizni tragalac, lutam od gurua do gurua u traganju za ostvarenjem. Moj um je
bolestan, gori od želje, smrzava se od straha. Moji dani lete, prolaze, crveni od bola, posiveli od
dosade. Moje godine napreduju, troše se, moje zdravlje propada, truli, moja je budućnost mračna i

305
zastrašujuća. U ovoj trci, životnoj, ja ću živeti u patnji i umreti u beznađu, da li postoji nada za
mene? Ili sam ja došao suviše kasno?

M: Ništa nije loše sa vama, ali ideje koje vi imate o sebi su potpuno pogrešne. Niste to vi koji želi,
plaši se i pati, to je persona stvorena na temelju vašeg tela sa prilikama, okolnostima i uticajima,
uplivima. Vi niste ta persona. Ovo mora biti jasno utvrđeno, utemeljeno u vašem umu i nikad
izgubljeno, nezaboravljeno. Noramalno, to zahteva dužu sadhanu, godine samouzdržavanja,
odricanja i meditacije.

P: Zašto ja um slab i neodlučan. Ja nemam niti snage niti upornosti za sadhanu. Moj slučaj je
beznadežan.

M: Na neki način vaš slučaj najviše ohrabrije, daje najviše nade. Postoji jedna alternativa, zamena,
sadhane, to je poverenje, vera. Ako vi ne možete da imate poverenje, ubeđenje, dobijeno iz
neuspelog traganja, onda uzmite prednost iz Mog otkrića, koje sam Ja tako spreman, željan, da
podelim sa Vama. Ja mogu da vidim sa krajnjom, potpunom jasnoćom da vi nikad niste, niti ćete
biti otuđeni, odvojeni, od realnosti, da ste vi punina savršenstva ovde i sada i da vas ništa ne može
lišiti vašeg nasleđa, od čega ste vi. Vi niste ni na koji način različiti od Mene. Jedino što vi to ne
znate. Vi ne znate šta ste vi i otuda vi zamišljate sebe da ste ono što niste. Otuda želje i strah i
porazno beznađe. I besmislena, beznačajna, aktivnost da bi pobegli. Samo Mi verujte i živite
verujući Mi. Ja vas neću obmanuti. Vi ste Svevišnja Realnost iznad sveta i njegovog kreatora,
stvoritelja, iznad svesnosti, mentalne i njenog svedoka, iznad svih tvrdnji i negiranja. Zapamtite to,
mislite o tome, delujte na tome. Napustite svaki osećaj odvojenosti, vidite sebe u svemu i delujte
saglasno prema tome. Sa delovanjem blaženstvo će doći, a sa blaženstvom ubeđenje, uverenje.
Konačno, na kraju krajeva, vi sumnjate u sebe, jer ste u patnji. Sreća, prirodnost, spontanost i
trajnost ne mogu biti zamišljeni. Ili je to tu, ili nije. Jednom kada vi počnete da doživljavate mir,
ljubav i sreću, koji ne trebaju spoljašnje uzroke, sve vaše sumnje će nestati. Samo se čvrsto uhvatite
za ono što sam vam rekao i živite sa tim.

P: Vi mi govorite da živim sa sećanjem?

M: U svakom slučaju vi živite sa sećanjem. Ja vas samo molim da zamenite stara sećanja onim što
sam vam Ja rekao. Kako ste vi delovali po vašem starom sećanju tako sad delujete po ovom novom.
Nemojte se plašiti. Posle izvesnog vremena sigurno, neminovno će biti sukoba između starog i
novoga, ali ako se vi stavite odlučno na stranu novoga, razdor će se uskoro okončati, i vi ćete
ostvariti nenaporno, ležerno, opušteno stanje postojanja svog sopstva, sebe, i nećete biti obmanuti
željama i strahovima rođenim iz obmane.

P: Mnogi Gurui imaju naviku da daju svete simbole, predmete svoje misloti - njihove kape, njihove
police, štapove, zdelu za prošenje hrane, ili odeću, te tako prenose ili potvrđuju samo-realizaciju
svojih učenika. Ja ne mogu da vidim vrednost u takvim praksama, običajima. To nije samo-
ostvarenje koje je preneseono, već sujeta, samo-važnost. Od koje je zemaljske koristi moglo biti
tako nešto rečeno vrlo laskavo, a neistinito? S jedne strane Vi me upozoravate na mnoge samozvane
Gurue, a s druge strane Vi želite da Vam ja verujem. Zašto Vi smatrate, tvrdite, da ste izuzetak?

M: Ja vas ne molim da verujete Meni. Verujte Mojim rečima i zapamtite ih, Ja želim vašu sreću, ne
Moju. Ne verujte onima koji stvaraju distancu, odvojenost između vas i vašeg istinskog bića,
postojanja, i nude sebe kao posrednika. Ja ne činim ništa od toga. Ja čak i ne dajem neka obećanja.
Ja samo kažem; ako vi verujete Mojim rečimai proverite ih, vi ćete za sebe otkriti kako su one
apsolutno istinite. Ako vi tražite dokaz pre poduhvata, sadhane, Ja samo mogu da kažem: Ja sam
dokaz. Ja sam verovao rečima Moga Učitelja i držao ih u umu i doživeo, iskusio, da su one bile
306
istinite, da sam Ja bio, da jesam, i da ću biti Večna Realnost, koje sve grli i prevazilazi sve. Pošto vi
kažete da nemate niti vremena niti energije za duže praktikovanje, Ja vam nudim alternativu,
zamenu. Prihvatite Moje reči na poverenje i živite iznova, ponovo se rodite, ili živite i umrite u
patnji.

P: To izgleda suviše dobro da bi bila sitina.

M: Nemojte biti obmanuti jednostavnošću saveta. Malo je onih koji imaju hrabrosti da veruju
jednostavnom i bezazlenom. Znati da ste vi zatvorenik, rob, svoga uma, da živite u zamišljenom
svetu vaše sopstvene kreacije je zora, buđenje, mudrosti. Ne želeti ništa od ovoga zatvora, biti
spreman da se to potpuno napusti, jeste ozbiljnost, iskrenost. Samo ovakva iskrenost, predanost,
rođena iz stvarnog očaja, beznađa, će učiniti da Mi verujete.

P: Da li sam ja patio dovoljno?

M: Patnja vas je učinila tupim, mlitavim, nesposobnim, da vidite njenu ogromnost. Vaš prvi zadatak
jeste da vidite patnju u vama i oko vas; a vaš sledeći zadatak jeste da težite intenzivno ka
oslobođenju. Sam intenzitet težnje će vas voditi; ne treba vam drugi vodič.

P: Patnja me je učinila tupim, čak nezainteresovanim za sebe samoga.

M: Možda to nije patnja nego zadovoljstvo, koje vas je učinilo tupim, neosetljivim.
P: Ma šta bio uzrok, ja sam tup. Nemam ni volje niti energije.

M: Oh, ne! Vi imate dovoljno energije za prvi korak. A svaki korak će stvoriti dovoljno energije za
sledeći. Energija dolazi sa poverenjem, a povrenje dolazi sa iskustvom.

P: Da li je ispravno promeniti Gurua, menjati Gurua?

M: Zašto ne menjati? Gurui su kao *. Prirodno je kretati se od jednog ka drugome. Svaki vam kaže
pravac i otstojanje, dok je sadguru, večni guru, sam po sebi put. Jednom kad vi spoznate da je put
cilj i da ste uvek na putu, ne dostižući cilj, ali vi uživate njegovu lepotu i njegovu mudrost, život
prestaje da bude zadatak, obaveza, i postaje prirodan i jednsoatavan, ekstaza sam po sebi.

P: Dakle, nema potrebe za obožavanjem, za molitvom, za vežbanjem joge?

M: Malo svakodnevnog čišćenja, pranja i kupanja ne može činiti loše. Samosvesnost vam govori na
svakom koraku, šta treba da se uradi. Kada je sve urađeno, um postaje smiren. Sada ste vi u
budnom, mentalnom, stanju, persona sa imenom i oblikom, radostima i patnjama. Persona nje bila
tu pre nego što ste se vi rodili, niti će biti tu posle vaše smrti. Umesto borbe sa personom da je učite
da je ono što nije, zašto ne idete izanad budnog stanja i napystite personalni život potpuno? Nije
važno proširenje, ekspanzija, persone, važno je samo videti je u pravoj perspektivi, suštini.

P: Samo još jedno pitanje. Vi ste rekli da, pre nego što sam ja bio rođen, da sam ja bio jedno sa
čistim postojanjem realnosti, ako je tako, ko je odlučio da ja treba da budem rođen?

M: U realnosti vi nikad niste rođeni nirti ćete ikad umreti. Ali sada vi zamišljate da jeste, ili imate
telo i vi pitate šta je izazvalo ovo stanje. Unutar ograničenja iluzije odgovor je: želja rođena iz
memorije, sećanja, privlači vas telu i čini da vi mislite da ste jedno sa njim. Ali je ovo istina samo iz
relativne tačke gledišta. Ustvari nema tela, niti sveta, koji to sadrži u sebi; postoji samo mentalno
stanje, stanje slično snu, koje je lako odagnati, sa ispitivanjem njegove realnosti, istinitosti.
307
P: Kada Vi umrete, da li ćete se opet vratiti? Ako ja živim dovoljno dugo da li ću vas ponovo sresti?

M: Vama je telo realno, za mene ne postoji ni jedno. Ja, kako me vi vidite, postojim samo u vašoj
mašti. Svakako, vi ćete Me videti ponovo, ako i kad Me budete trebali. To ne utiče na mene, kao što
Sunce nije uznemireno, dotaknuto ili sa izlaskom ili zalaskom sunca. Pošto nije uznemireno,
dodirnuto, ono je sigurno da će biti tu kada bude potrebno. Vi ste skloni, okrenuti, znanju, Ja nisam.
Ja nemam taj osećj nesigurnosti koji vas nagoni da žudite, da znate. Ja sam radoznao, kao što je
dete radoznalo. Ali ne postoji uznemirenost koja čini da tražim zaklon, utočište u znanju,
mentalnom, Prema tome, Ja nisam zabrinut da li ću biti ponovo rođen, ili koliko će dugo svet trajati.
To su pitanja rođena iz straha.

84. VAŠ CILJ JE VAŠ GURU

Pitalac: Vi ste nam bili rekli da postoje mnogi samozvani gurui, ali da je pravi guru vrlo redak.
Postoje mnogi gnaniji koji o sebi misle da su realizovani, ali sve što oni imaju je knjiško znanje i
visoko mišljenje o sebi samima. Ponekad oni impresioniraju, čak fasciniraju, privlače učenike i čine
da oni gube svoje vreme u beskorisnim praksama. Posle nekoliko godina kada učenik ocenjuje sebe,
on ne vidi da je napredovao, da se promenio. Kada bi se takvi učenici žalili svom učitelju, dobili bi
uobičajen prekorda se oni nisu trudili dovoljno, da je krivica, odgvoronost u nedostatku vere i
ljubavi u njihovom srcu. U realnosti odgovornost je na guruu, koji nije smeo da prihvata učenike i
da podgreva njihove nade. Kako se zaštiti od takvih gurua?

Maharaxa: Zašto biti tako zabrinut za druge? Bilo ko da je guru, ako je on čistog srca, i deluje sa
dobrom verom, on neće učiniti nažao svojim učenicima. Ako ne postoji napredak, greška leži u
učenicima, njihovoj lenjosti i nedostatku samokontrole. S druge strane, ako je učenik ozbiljan i
usredsređuje, posvećuje sebe inteligentno i sa poletom u svoju sadhanu, on je na putu da sretne
kvalifikovanijeg učitelja, koji će ga voditi dalje. Vaše pitanje proizilazi iz tri nesitinite
pretpostavke: da neko treba da brine o drugom, da jedan može proceniti drugoga i da je napredak
učenika, zadatak i odgovornost njegovog gurua. U realnosti, guruova uloga je samo da poduči i
ohrabri, učenik je potpuno odgvoran za sebe.

P: Nama je rečeno da je potpuna predanost guruu dovoljna, da će guru uraditi ostalo.

M: Naravno, kad postoji potpuna predanost, potpuna povučenost, odricanje, od svoje prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti, sa fizičkom i duhovnom sigurnošću i postojanošću, novi život se rađa, pun
ljubavi i lepote; tada guru nije važan, jer je učenik slomio ljušturu, oklop, samoodbrane. Potpuna
samo-predanost je sama po sebi oslobođenje.

P: Kada su i učenik i učitelj neadekvatni, nepotpuni, šta će se desiti?

M: U dugačkoj trci, putovanju, sve će biti dobro. Konačno, realno Sopstvo obojice, nije pod
uticajem komedije, koju oni izvode neko vreme. Oni će se otrezniti, uozbiljiti i sazreti i priklonitise
višem nivou međusobnog odnosa.

P: Ili se mogu razdvojiti.

M: Da, oni se mogu rastati. Na kraju krajeva, ni jedan odnos nije večan. Dualnost je prolazno
stanje.
308
P: Da li je slučajno da sam Vas ja susreo i da li je drugi slučaj da ćemo se mi rastati, a da se ne
sretnemo ponovo? Ili je moj susret sa Vama deo nekog kosmičkog modela delovanja, fragment,
odlomak u velikoj drami naših života?

M: Realnost je duboko osmišljena a osmišnjenost se povezuje, dovodi u vezu sa realnošću. Ako je

naš odnos osmišljen vama i Meni, on ne može biti slučajan. Budućnost utiče na sadašnjost isto
toliko kao i prošlost.

P: Kako ja mogu da zaključim, razjasnim, ko je istinski svetac, a ko nije?

M: Ne možete, ukoliko vi nemate jasno sagledavanje u srcu čoveka. Pojavnosti su varljive obmane.
Vidite jasno, vaš um mora biti čist i nevezan. Dok vi ne spoznate dobro sebe, kao vi možete znati
drugog? A kad vi spoznate sebe - nema drugog, vi ste drugi! Ostavite druge na miru za neko vreme
i istražujte sebe. Postoji toliko mnogo stvari koje vi ne znate o sebi - šta ste vi, ko ste vi, kako je
došlo do vašeg rođenja, šta radite sada i zašto, kuda vi idete, kakav je smisao i svrha vašeg života ,
vaše smrti, vaŠe budućnosti? Imate li vi prošlost, imate li vi budućbnost? kako je došlo do toga da
vi živite u patnji i metežu, gunguli, dok vaše celokupno biće stremi, teži, ka sreći i miru? Ovo su
značajne stvari, problemi i moraju biti prvo razmatrane, rešavane. Vi nemate ni potrebe ni vremena
za traženje ko je gnani, svetac, a ko nije.

P: Ja moram izabrati moga gurua ispravno.

M: Budite ispravan čovek i pravi guru će vas pronaći sigurno.

P: Vi niste odgovorili na moje pitanje: kako pronaći pravog gurua?

M: Ali ja sam odgovorio na vaše pitanje. Nemojte tražiti gurua, čak nemojte ni razmišljati o nekom.
Učinite vaš cilj vašim guruom. Konačno, guru je samo sredstvo prema cilju, ne sam cilj. On nije
važan, važno je ono što vi očekujete od njega. Dakle, šta vi očekujete od njega?

P: njegovom milošću ja ću postati srećan, moćan i smiren.

M: Kakave ambicije! Kako može persona ograničena u prostoru i vremenu, puko telo-um, gušenje
između rođenja i smrti, biti srećna! Sami uslovi, stanja, njenog razvijanja čine sreću nemogućom.
Mir, moć, sreća, to nisu nikad personalna stanja, niko ne može reći: "moj mir", "moja moć", zato
što "moj" sadrži u sebi isključivost, koja je krhka, lomljiva i nesigurna.

P: Ja znam samo moje uslovljeno, ograničeno postojanje, ne postoji ništa drugo.

M: Sigurno da vi to ne možete kazati. U dubokom snu vi niste uslovljeni. Kako spremno i rado vi
idete na spavanje, kako ste smireni, slobodni i radosni kad spavate.

P: Ja ne znam ništa o tome.

M: Stavite to negativno. Kad spavate vi niste u bolu, niti ograničeni, niti uznemireni.

P: Vidim Vašu poentu. Dok sam budan, ja znam da ja jesam, ali nisam srećan; u snu ja jesam,
srećan sam, ali ne znam to. Sve što mi je potrebno jeste da znam da sam slobodan i srećan.

M: Tačno tako. Dakle, idite unutra, u stanje koje vi možete uporediti sa stanjem budnog sna; u
kome ste vi svesni sebe, ali ne i sveta. U tom stanju vi ćete znati, bez i najmanje trunke sumnje, da
309
ste u osnovi vašeg bića vi slobodni i srećni. Jedina nevolja jeste da ste se vi odali iskustvu, i vi
negujete vaša sećanja, memorije. U realnosti postoji sasvim drugi kružni put: ono što je zapamćeno
nikad nije realno; realnost je sada.
P: Sve to ja shvatam vrebalno, ali to nije postalo deo mene. To je ostalo kao slika u mom umu da bi
bila gledana. Nije li zadatak Gurua da da život slici.

M: Ponovo vam kažem, to je potpuno drugačiji kružni put. Slika je živa. mrtav je um. Kako um
stvara reči i slike, tako je svaka refleksija, odraz, u umu. To prekriva realnost sa verbalizacijom, i
onda se žali. Vi kažete da je guru potreban, da čini čuda sa vama. Vi se igrate samo rečima. guru i
učenik su jedna ista stvar, kao sveća i njen plamen. Ukoliko učenik nije ozbiljan, on se ne može
nazvati učenikom. Ukoliko guru nije sav ljubav i samo-davanje, on se ne može nazvati guruom.
samo realnost stvara realnost, ne lažno.

P: Ja mogu da vidim da sam ja lažan. Ko će me stvoriti istinitim?

M: Same reči koje ste rekli će to uraditi. Rečenica: "Ja mogu da vidim da sam lažan, neistinit",
sadrži sve što je potrebno za oslobođenje. Razmišljaj o tome, idi u to duboko, idi u koren toga; to će
delovati. Moć je u reči, ne u personi.

P: Ja vas ne shvatam potpuno. S jedne strane Vi kažete da je guru potreban; s druge, guru može
samo dati savet, ali je napor moj. Molim Vas, formulišite, recite jasno, može li učenik ostvariti
Sopstvo bez Gurua, ili je pronalaženje istinskog gurua bitno?

M: Mnogo bitnije je pronaći istinskog učenika. Verujte Mi, istinski učenik je vrlo redak, jer on
odlazi iznad potreba za guruom, pronalazeći svoje sopstveno Sopstvo. Nemojte gubiti tu vreme u
pokušavanju, da protumačite da li savet koji ste dobili dolazi samo iz znanja mentalnog, ili iz vašeg
istinskog iskustva. Jednostavno ga sledite s punom verom, verno. Život će vam doneti drugog
gurua, ako je drugi potreban. Ili se lišite svakog spoljašnjeg vođstva i prepustite se vašem
sosptvenom svetlu. Vrlo je važno da shvatite da je ono što je važno - učenje - a ne persona gurua.
Vi ste dobili pismo koje vas je rasplakalo ili razveselilo. To nije uradio poštar, koji vam je doneo
pismo. Guru vam samo kaže dobre vesti o vašem realnom Sopstvu i pokazuje vam put nazad ka
njemu. Na neki način guru je njegov kurir, glasnik. Biće puno glasnika, ali poruka je jedna: budi
ono što jesi. Ili, to se može postaviti drugačije: dok vi ne spoznate sebe vi ne možete znati ko je vaš
istinski guru. Kada ostvarite, vi uviđate da su svi gurui imali doprinos vašem probuđenju. Vaše
ostvarenje je dokaz da je vaš guru bio realan, istinit. Prema tome, uzmite ga onakvim kakav je,
radite ono što vam on kaže, sa ozbiljnošću i revnošću i verujte vašem srcu da vas upozori ako bilo
šta pođe naopako. Ako se uvuče, stvori sumnja, nesigurnost, nemojte se boriti sa njom. Priklonite se
onome što je sigurno, a napustite sve ono što je nesigurno.

P: Ja imam gurua i volim ga veoma mnogo. Ali, da li je on moj pravi guru ja ne znam.

M: Posmatrajte sebe. Ako vidite sebe kako se menjate, napredujete, to znači da ste pronašli pravog
čoveka. On može biti lep ili ružan, prijatan ili neprijatan, koji vam laska ili vas grdi, ništa nije
važno osim jednog presudnog faktora, unutrašnjeg napretka. Ako toga nema, dobro, on može biti
vaš prijatelj, ali ne vaš guru.

P: Kada sretnem evropljanina sa nekim obrazovanjem i razgovaram sa njim o guruu i njegovim

učenjima, njegova rekacija je: "Čovek mora biti glup da podučava takve gluposti". Šta da mu
kažem?

310
M: Ostavite ga njemu samom. Pokažite mu kako malo zna o sebi, kako ima najapsurndije stanovište
o sebi prema svetoj istini. njemu je rečeno da je telo, da je rođen, da će umreti, da ima roditelje,
obaveze, da nauči da voli ono što drugi vole i da se plaši onoga čega se drugi plaše. Potpuna
kreatura, stvorenje, nasleđa i društva, on živi po sećanju i deluje po navikama. Neznajući sebe
samog i svoje istinske interese, zanimanja, on sledi lažne ciljeve i uvek je frustriran, razočaran.
njegov život i smrt besciljni su i bolni, i izgleda da ne postoji izlaz. Onda mu recite, da postoji izlz u
domenu njegovog lakog ostvarenja, ne zamena sa drugom grupom, hrpom, ideja, već oslobođenje
od svih ideja i obrazaca ponašanja, šablona, življenja. Nemoijte im reći o guruima i učenicima -
ovaj način mišljenja nije za njih, za njega. Za njega je unutarnji put, on je vođen unutrašnjim
nagonom i vođen je unutrašnjom svetlosšću. Pozovite ga da se pobuni i on će odgovoriti. Nemojte
se truditi da ga impresionirate tim da je neko realizovan čovek, i da ga može prihvatiti kao gurua.
Sve dok on ne veruje ni sebi samom, on ne može verovati nekom drugom. Poverenje će doći sa
iskustvom.

P: Kako čudno! A ja ne mogu zamisliti život bez gurua.

M: To je stvar temperamenta. Vi ste takođe u pravu. Za vas pevanje o slavljenju Boga je dovoljno.
Vama nije potrebna želja za ostvarenjem, niti je potrebno da se doda sadhana. Božje ime je sva
hrana koja vam je potrebna. Nastavite tako da živite.

P: Ovo neprestano ponavljanje nekoliko reči, nije li to vrsta ludila?

M: To je ludilo, ali je oslobađajuće, primišljeno, ludilo. Svako ponavljanje je tamas, ali ponavljanje
imena Boga je sattva - tamas zbog svog visokog cilja, svrhe. Zbog prisustva sattve, tamas će se
izneti, raspasti i dobiće oblik potpune nepristrasnosti, nevezanosti, odricanja, odvojenosti,
rezervisanosti, nepromenjivosti. Tamas postaje snažan temelj na kome može da se ostvari
integrisani, celovit, život.

P: Nepromenjivo - da li ono umire?

M: Promenjivo je ono što umire. Nepromenjivo niti živi, niti umire; ono je večni svedok života i
smrti. Vi to ne možete nazvati mrtvim, jer je ono svesno, niti to možete nazvati živim, jer se ono ne
menja. To je isto kao i vaš magnetofon. On snima i reprodukuje - sve sam od sebe. Vi samo slušate.
Slično, ja gledam sve što se događa, uključujući i Moj razgvoor sa vama. To nisam Ja koji govorim,
reči se pojavljuju u mom umu i onda ih Ja čujem da govore.

P: To nije slučaj sa svima.

M: Ko kaže da nije? Ali vi insistirate da vi govorite, dok za Mene postoji mišenje, postoji
govorenje, pričanje.

P: Postoje dva slučaja o kojima treba voditi računa. Ili da sam našao Gurua, ili da nisam. U svakom
slučaju šta ja ispravno da uradim?

M: Vi niste nikad bez gurua, jer je On večno prisutan u vašem srcu. Ponekad on ispoljava sebe i
dolazi vam kao jedan uzdižući, insipirišući, i preuređujući, menjajući faktor u vašem životu, kao
majka, žena, učitelj, ili on ostaje kao jedan unutarnji nagon, težnja, prema ispravnosti i savršenstvu.
Sve što treba da radite jeste da Ga slušate i radite ono što vam kaže. Ono što On želi da vi radite je
jednostavno, učite samo-svesnost, samo-kontrolu, samo-predanost. To može izgledati naporono, ali
to je lako ako ste ozbiljni. A potpuno nemoguće ako niste. Ozbiljnost je oboje: i neophodna i
dovoljljna. Sve se podčinjava, predaj se, ozbiljnosti.
311
P: Šta čini nekoga ozbiljnim?

M: Saosećanje je temelj ozbiljnosti. Saosećanje prema sebi i ostalima, rođeno iz patnje, vaše
sopstvene i drugih.

P: Moram li da patim da bih bio ozbiljan?

M: Vi ne morate, ako ste osetljivi i reagujete na patnje drugih, kao što je Buda osećao. Ali, ako ste
vi neosetljivi i bez sažaljenja, saosećanja, vaša sopstvena patnja će vas naterati da postavite sebi
neizbežna pitanja.

P: Ja sam primetio da patim. ali ne dovoljno. Život je neprijatan, ali podnošljiv. Moja mala
zadovoljstva kompenzuju, nadoknađuju moje male patnje i u celini ja se osećam bolje nego većina
ljudi, koje poznajem. Ja znam da je moje stanje nesigurno, da me nevolja, nesreća, može presresti
svakog trenutka. Moram li ja čekati na krize, da me izvedu na put ka Istini?

M: U trenutku kada ste vi videli kako je vaše stanje krhko, vi ste već budni, oprezni. sada ostanite
budni, istražujte, ispitujte, budite pažljivi, otkrite vaše greške uma i tela i napustite ih.

P: Odakle trebam da crpim energiju? Ja sam kao paralizovan čovek u zapaljenoj kući.

M: Čak i paralizovani ljudi ponekad u trenucima opasnosti osete svoje noge! Ali vi niste
paralizovani, Vi samo to tako zamišljate. Učinite prvi korak i vi ćete biti na vašem putu.

P: Ja oseđam da je moja vezanost za telo tako jaka da ja jednostavno ne mogu da napustim ideju da
sam telo. Ona će biti neprestano vezana za mene sve dok telo traje. Postoje ljudi koji smatraju da
realizacija nije moguća sve dok su živi i ja se osećam naklonjen toj ideji i slažem se sa njima.

M: Pre nego što se slažete ili ne slažete zašto ne istražite samu ideju o telu? Da li se um pojavljuje
u telu ili telo u umu?

Sigurno da mora postojati um da shvati, da potvrdi ideju "Ja sam telo". Telo bez uma ne može biti
"moje telo". "Moje telo" je otsutno kada je um u privremenom otsustvu, nesvestan. Ono je takođe
otustno kada je um duboko angažovan u misli i osećanja. Jednom kada vi shvatite da telo zavisi od
uma, a um od svesnosti mentalne, a svesnost od probuđenosti, duhovne svesnosti, a ne na drugi
suprotni kružni put, na vaše pitanje o čekanju na samo-ostvarenje, realizaciju, dok ne umrete je
odgovoreno. Nije neophodno da vi budete prvo oslobođeni od ideje "ja sam telo" da biste spoznali
Sopstvo. To je potpuno drugačiji put - vi prianjate uz lažno, jer ne znate istinito. Ozbiljnost, ne
savršenstvo, je preduslov za samorealizaciju. Vrednosti i moći dolaze sa realizacijom, ne pre.

85. "JA JESAM": TEMELJ SVOG ISKUSTVA

Pitalac: Ja Vas slušam dok govorite o Sebi kao: "Ja sam večan, nepromenjiv, iznad kvaliteta, i tako
dalje. Kako Vi znate te stvari? I šta Vas navodi da ih govorite?

Maharaxa: Ja sam samo pokušao da opišem stanje pre nego što se "Ja jesam" pojavljuje, uskrsava,
ali to stanje, samo po sebi, budući da je iznad uma, ostaje neopisivo, njegov jezik, lingvistika, je
neopisiv.
312
P: Temelj svog iskustva je "ja jesam". Ono što vi pokušavate da opišete mora takođe biti jedno
iskustvo ograničeno i prolazno. Vi govorite o sebi kao nepromenjivom. Ja čujem zvuk reči, ja se
sećam njenog rečničkog značenja, ali iskutvo postojanja nepromenjivosti nemam. Kako ja mogu da
se probijem kroz barijeru i znam personalno, intimno, šta to znači biti nepromenjiv?

M: Sama reč je most. Sećajte se, mislite o njoj, istražujte je, zaokružite je, obgrlite je, gledajte na
nju iz svih pravaca, zadubite se u nju sa ozbiljnom istrajnošću; podnosite sva razočaerenja i
odlaganja dok se iznenada um ne okrene izvan od reči, prema realnosti, istini, iznad reči. To je kao
traženje osobe poznavajući samo njeno ime. Dan će doći kada će vaše traganje da vas dovede do nje
i ime će postati realnost. Reči su vredne, jer između reči i njihovog značenja postoji veza,
povezanost, i ako neko istražuje reč istrajno, on prolazi iznad koncepta pojma u iskustvo njenog
korena. U stavri, ovako ponavljajući pokušaji da se ide iznad reči je ono što nazivamo meditacijom.
Sadhana je samo istrajan pokušaj da se prođe od verbalnog do neverbalnog. Zadatak izgleda
beznadežan, sve dok iznenada sve ne postane jasno i jednostavno i tako vanredno, začuđujuće lako.
Ali, sve dok ste vi zainteresovani za vaš sadašnji način življenja, vi ćete izbeći, propustiti, krajnji
skok u nepoznato.

P: Zašto bi nepoznato trebalo da me interesuje? Od koje je koristi nepoznato?

M: Od nikakve koristi uopšte! Ali je vredno utrošiti vreme da se sazna šta vas drži u tamnim,
suženim, ograničenjima znanoga. Potuno i ispravno znanje znanoga je ono što vas vodi ka
nepoznatom. Vi ne možete govoriti o tome u izrazima, pojmovima, koristi i prednosti preimućstva;
biti smiren i nevezan, iznad dohvata svih samo-zabrinutosti, samo-ugroženosti, svih sebičnih
razmatranja, obzira, je jedno neizbežno, istinsko, stanje oslobođenja. Vi možete to nazvati smrću;
za mene to je življenje na vrhuncu njegovog smisla i intenziteta, jer sam Ja jedno sa životom u
njegovoj totalnosti, sveukupnosti, i punini - intenzitetu, osmišljenosti, značajnosti, skladu,
harmoniji; šta više vi želite?

P: Naravno, ništa više nije potrebno. Ali Vi govorite o znanom.

M: O neznanom samo tišina govori. Um može govoriti samo o onom što on zna. Ako vi marljivo
iztražujete znano, ono se rastapa i samo neznano ostaje. Ali sa prvim treptajem imaginacije i
interesovanja, zanimanja, nepoznato je zaklonjeno, zamračeno i znano dolazi u prvi plan, središte.
Znano, promenjivo, je ono sa kojim vi živite, nepromenjivo nije od nikakve koritisti vama. Jedino,
ono je tu, kada ste vi zasićeni sa promenjivim i težite ka nepromenjivom, kada ste spremni da se
okrenete, obratite i da stupite u ono što može biti opisano, kad se gleda, kad je viđeno, sa nivoa
uma, kao praznina i tama. Jer um teži, žudi, za sadržajem i različitošću, dok je realnst, za um, bez
sadržaja i nepromenjiva.

P: To meni izgleda kao smrt.

M: To i jeste. Ali takođe ona je sveprožimajuća, sve-pobeđujuća, intenzivna, duboka, iznad

poimanja reči. Ni jedan običan, nespreman, mozak ne bi mogao biti s njom, a da ne bude slomljen;
zbog toga je neophodna sadhana. Čistota tela i jasnoća uma, nenasilje i nesebičnost u životu su bitni
za preživljavanju jednog inteligentnog i duhovnog entiteta, stvarnosti.

P: Ima li entiteta, postojanja u realnosti?

313
M: Istovetnost, izvornost, je realnost. Realnost je izvornost. Realnost nije bezoblična masa, haos
bez reči. Ona je moćna, svesna, probuđena blažena; upoređena sa vašim životom je kao sunce
prema sveći.

P: Uz pomoć Božje Milosti i Vašeg Gurua Vi ste izgubili sve želje i strah i ostvarili ste
nepromenjivo, nepokretno stanje. Moje je pitanje jednostavno - kako Vi znate da je vaše stanje
nepokretnosti, nepromenjivosti?
M: Jedino promenjivo može biti u sećanju i o njemu se može govoriti. Nepromenjivo jedino može
biti ostvareno u tišini. Jednom ostvareno, ono će duboko uticati na promenjivo, a ono samo će ostati
nepromenjeno, nedodornuto.

P: Kako vi znate da ste svedok?

M: Ja ne znam, ja jesam, Ja jesam, jer biti sve mora biti svedočeno.

P: Egzistencija, postojanje, može takođe biti prihvaćena po čuvenju: rekla-kazala.

M: Konačno ipak vi dolazite do potrebe direktnog svedočenja. Svedočenje, ako nije personalno i
aktuelno, stvarno, mora biti konačno moguće i izvodljivo. Direktno iskustvo je konačni dokaz.

P: Iskustvo može biti pogrešno i obmanjujuće.

M: Sasvim tako, ali ne i činjenica o postojanju samog iskustva kao takvog. Makakvo bilo iskustvo,
istinito ili lažno, činjenica da se iskustvo desilo ne može se poricati. Ono je samo sebi dokaz.
Posmatrajte sebe pažljivo i vi ćete videti da ma kakav bio sadržaj svesnosti mentalne, njegovo
svedočenje neće zavisiti od sadržaja svesnosti. Duhovna svesnost, probuđenost je sama po sebi,
Sopstvo, i ne menja se sa događanjem, zbivanjem. Događaj može biti prijatan ili neprijatan,
nevažan ili važan, probuđenost, duhovna svesnost, ostaje ista. Uočite jedinestvenu prirodu čiste
probuđenosti, njen prirodni samo-identitet, postojanje, bez i najmanjeg traga samo-svesnosti,
samosvesti, i idite u koren toga i vi ćete uskoro spoznati da je probuđenost vaša istinska priroda i da
ništa ne možete zvati svojim sopstvenim, od svega onog čega možete biti svesni.

P: Da li su svesnost mentalna i njen sadržaj jedno isto?

M: Svesnost mentalna ja kao oblak na nebu, a vodene kapi su sadržaj. Oblaku je potrebno sunce da
bi bio vidljiv, a svesnost treba da bude fokusirana, smeštena u probuđenosti.

P: Da li je probuđenost oblik svesnosti?

M: Kada se sadržaj vidi bez sviđanja i nesviđanja, svesnost toga je probuđenost. Ali još postoji
razlika između probuđenosti koja je reflektovana u svesnosti i čiste probuđenosti iznad svesnosti.
Reflektovana probuđenost, osećaj: "ja sam probuđen" je svedok, dok je čista probuđenost suština,
bit, realnosti. Refleksija Sunca u kapi vode je refleksija Sunca, bez sumnje, ali nije Sunce samo po
sebi. Između probuđenosti reflektovane u svesnosti kao svedoka i čiste probuđenosti postoji
praznina koju um može da prođe.

P: Da li to zavisi od načina gledanja na to? Um kaže da postoji razlika. Srce kaže da ne postoji.

M: Naravno da nema razlike. Realno vidi realno u nerealnom. Um je onaj koji stvara nerealno i um
je taj koji vidi lažno u lažnom.

314
P: Ja razumem da iskustvo realnog sledi viđenje lažnog kao lažnog.

M: Ne postoji takvo nešto kao iskustvo realnog. Realno je iznad iskutva. Svo iskustvo je u umu. Vi
znate reano kad postajete realno.

P: Ako je realno iznad reči i uma, zašto mi toliko govorimo o njemu?

M: Zbog radosti od toga, naravno! Čak i sam razgvoro o njemu je sreća.

P: Ja čujem kad Vi govorite o nepromenjivom i blaženom. Šta je u Vašem umu kad Vi koristite te
reči?

M: Nema ništa u Mom umu. Kako vi čujete reči, tako ih i Ja čujem. Moć koja čini da se sve desi,
čini da se i one takođe dese.

P: Ali Vi govorite, a ne ja.

M: To se tako vama čini. Kako Ja vidim to, dva tela - uma razmeđuju simbolične, izražajne buke. U
realnosti se ništa ne dešava.

P: Molim Vas, saslušajte me, gospodine. Ja sam došao do Vas, jer sam u nevolji. Ja sam siromašna,
jadna duša, izgubljena u svetu, koga ne razumem. Uplašen sam od Majke Prirode, koja želi od mene
da odrastem, rodim se i umrem. Kada pitam za značenje, smisao i svrhu svega ovoga, Ona ne
odgovara. Došao sam do Vas, jer mi je rečeno da ste Vi dobri i mudri. Vi govorite o promenjivom
kao lažnom i prolaznom i to ja onda mogu razumeti. Ali kada Vi govorite o nepromenjivom,
nepokretnom, osećam se izgubljenim. "Ne ovo, ne ono, iznad znanja, nekorisno" - zašto o tome
uopšte i govoriti? Da li to postoji, ili je to samo koncept, ideja, verbalna suprotnost promenjivom.

M: Ono jeste, to jedino postoji. Ali u vašem sadašnjem stanju svesti ono, nepromenjivo, je
beskorisno za vas. Upravo onako kao što je čaša vode pored vašeg kreveta, a vi sanjate da umirete
od žeđi u pustinji. Ja pokušavam da vas probudim, ma šta vi sanjali.

P: Molim Vas nemojte mi reći da ja sanjam i da ću se uskoro probuditi. Ja svakakao želim da to

bude. Ali ja sam budan i u bolu. Vi govorite o stanju bez bola, ali Vi i dodajete, dopunjujete, da ja
to ne mogu imati u mom sadašnjem stanju. Osećam se izgubljeno.

M: Nemojte se osećati izgubljeno. Ja samo kažem da vi morate napustiti vašu vezanost za

promenjivo i bolno da biste pronašli nepromenjivo i blaženstvo. Vi ste zaokupljeni, zabrinuti sa
vašom sopstvenom srećom, a ja vam kažem da tako nešto, takva pojava ne postoji. Sreća nikad nije
vaša sopstvena, ona je tamo gde "ja" nije, gde ono, "ja", ne postoji! Ja ne kažem da ona nije iznad
vašeg domena, dosega; vi je morate ostvariti samo iznad sebe samog, i vi ćete je tad pronaći.

P: Ako moram da idem iznad sebe samog, zašto sam dobio u prvom slučaju ideju "ja jesam"?

M: Umu je potreban centar da kruži oko njega. Krug može da se povećava i sa svakim povećanjem
biće promena u osećaju "ja jesam". Čovek koji ima kontrolu nad sobom, svoj je gospodar, jogi,
obrtaće se po spirali, ali će centar ipak ostati, ma koliko spirala bila prostrana. Dan će doći kada će
se videti da je ceo poduhvat, zalaganje, lažan, i biće napušten. Centralne tačke više neće biti i
univerzum će postati centar.

P: Da, možda. Ali šta da radim sada?

315
M: Marljivo posmatrajte sve promene u vašem životu, ispitujte duboko, temeljno, vaše motive
iznad vaših delovanja, akcija, i vi ćete uskoro probiti mehur u kome ste zatvoreni. Piletu je potrebna
ljuska jajeta da bi odraslo, ali kada dan dođe ljuska mora biti slomljena, probijena. Ako se to ne desi
biće patnja i smrt.

P: Da li Vi hoćete da kažete da sam ja ako se ne posvetim jogi, osuđen na propast?

M: Postoji guru, koji će doći da vas spasi. U međuvremenu budite zadovoljni sa posmatranjem toka
vašeg života; ako je vaše gledanje duboko i neprestano, stabilno, uvek okrenuto ka izvoru, to će vas
pstepeno pomerati uz struju toku vašeg života, dok iznenada to ne postane izvor. Dopustite vašoj
probuđenosti, duhovnoj svesnosti, da radi, da deluje, a ne vašem umu. Um nije pravi instrument za
ovaj zadatak. Bezvremeno, večno, može biti dosegnuto samo sa večnim. Vaše telo i vaš um - oboje
su potčinjeni vremenu; samo je duhovna svesnost, probuđenost večna; a takođe i u sadašnjosti,
večnom sada. U probuđenosti vi se suočavate sa faktima, činjenicama, a realnost je ispunjena
činjenicama.

P: Vi se pouzdajete potpuno u moju svesnost duhovnu, koja će me prevesti preko, a ne na gurua i

Boga.

M: Bog daje telo i um, a guru pokazuje put kako da ih koristimo. Ali povratak izvoru je vaš
sopstveni zadatak.

P: Bog me je stvorio, On će me čuvati.

M: Postoje bezbrojni Bogovoi, svaki u svom sopstvenom univerzumu. Oni stvaraju i preobražavaju
večno. Da li ćete vi čekati na njih da vas spasu? Ono što je vama potrebno za vaše spasenje je već
unutar vašeg dosega. Koristite to, istražujte ono što znate do njegovog samog kraja i vi ćete
dosegnuti nepoznate naslage, nivoe, vašeg bića. Idite dalje i neočekivano će eksplodirati, rasprsnuti,
u vama i rzbiće, slomiće sve.

P: Da li to znači smrt?

M: To znači život - konačno.

86. NEPOZNATO JE DOM REALNOG

Pitalac: Ko je guru, a ko je Svevišnji Guru?

Maharaxa: Sve što se desi u vašoj svesnosti je vaš Guru. Čista duhovna svesnost, probuđenost,
iznad svesnosti mentalne je Svevišnji Guru.

P: Moj Guru je Sri Babaji. Kakvo je vaše mišljenje o njemu?

M: Kakvo pitanje postavljate! Prostor, svemir, u Bombaju je upitan kakavo je njegovo mišljenje o
prostoru, kosmosu, u Poonai. Imena se razlikuju, ali ne i prostor. Reč "Babaji" je samo adresa. Ko
živi na toj adresi? Vi postavljate pitanje kada ste u nevolji. Istražite ko donosi nevolju i kome!?
316
P: Ja razumem da je svako u obavezi, prinudi, da se ostvari, oslobodi. Da li je to njegova dužnost ili
je to njegova sudbina?

M: Ostvarenje je od činjenice da vi niste persona. Prema tome, to ne može biti dužnost persone čija
je sudbina da nestane! njena sudbina je dužnost njega, onoga koji zamišlja sebe da je persona.
Pronađite ko je on i zamišljena persona će se rastopiti. Sloboda je od nečega se osloboditi. Od čega
vi treba da se oslobodite? Očevidno, vi morate da se oslobodite persone, za koju vi smatrate da ste
vi, pošto je ideja koju vi imate o sebi ta, koja vas drži u ropstvu.

P: Kako se osloboditi persone?

M: Sa odlučnošću, odlukom. Shvatite da ona mora otići i želite da ona ode - ona će otići ako ste vi
ozbiljni, iskreni sa tim. Neko, bilo ko će vam reći da ste vi čista svesnost, ne telo-um. Prihvatite to
kao mogućnost i istražujte ozbiljno. Vi možete oktriti, da vi niste osoba, persona, zarobljena u
prošlom vremenu. Razmislite o razlici, koju bi to učinilo!

P: Ako ja nisam persona, onda šta sam ja?

M: Mokro sukno izgleda, oseća se, miriše različito sve dok je mokro. Kada se osuši ono je ponovo
normalno sukno. Voda je napustila sukno i ko može protumačiti, zaključiti, da je ono bilo mokro?
Vaša realna priroda nije onakva kakva vama izgleda da jeste. Napustite ideju da ste persona, to je
sve. Vi ne treba da postanete što ste već u svakom pogledu, ono što već jeste. Postoji identitet,
izvornost, koji ste vi i postoji persona koja mu je nadređena. Sve što vi znate je persona, identitet,
izvornost, - koji nije persona - vi ne znate, jer vi nikad niste sumnjali, nikad niste zapitali sebe
presudno, prelomno, pitanje - "Ko sam ja?". Identitet je svedok persone, osobe, a sadhana se sastoji
u promeni, zaokretu, naglašavanja od površne i prolazne persone ka nepromenjivom, postojanom, i
uvek prisutnom svedoku.

P: Kako to da me pitanje "Ko sam ja?", vrlo malo privlači? Više volim da provodim vreme u
slatkom, divnom, društvu svetaca.

M: Boravak u vašem sopstvenom biću je takođe sveto društvo. Ako vi nemate problem patnje i
oslobođenja od patnje, vi nećete naći energije i istrajnosti potrebnih za samo-ispitivanje. Vi ne
možete stvoriti, proizvesti krize. To mora biti istinito, pravo.

P: Kako se istinite krize događaju?

M: To se dešava svakog trenutka, ali vi niste dovoljno budni. Senka na licu vašeg suseda, ogromna i
sveprisutna patnja, žalost, egzistencija je stalni faktor u vašem životu, ali vi odbijate da obratite
pažnju. Vi volite i vidite da drugi pate, ali vi ne reagujete.

P: Ono što Vi kažete je sitina, ali šta ja mogu da uradim u vezi toga?! Zaista je takva situacija. Moja
besposlenost, beznadežnst, i tupost, glupost je deo toga.

M: Sasvim dovoljno. Posmatrajte sebe neprstano, uporno - to je dovoljno. Vrata koja vas
zarobljavaju, takođe su vrata koja vas izvode na slobodu. Vrata su: "Ja jesam". Ostanite na tome
dok se ona ne otvore. Ustvari, ona su otvorena, samo što vi niste na njima. Vi čekate na postojećim
obojenim, naslikanim, vratima koja se neće nikad otvoriti.

317
P: Mnogi od vas su uzimali droge neko vreme, i do izvesnog stepena. LJudi su nam rekli da je svrha
uzimanja droge prodiranje u više nivoe svesnosti. Drugi su nam savetovali da upražnjavamo obilan
seks sa određenim ciljem. Kakvo je Vaše mišljenje u vezi ovoga?

M: Svakako da droga, koja može da utiče na vaš mozak može takođe da utiče na vaš um i da vam
donese sva obećana čudna iskustva. Ali šta su sve droge u poređenju sa drogiranjem koje vam je
donelo najneobičnije iskustvo da ste bili rođeni i da živite u patnji i strahu u potrazi za srećom, koja
ne dolazi ili kratko traje. Vi treba da istražujete u prirodi ove droge i da pronađete protivotrov.
Rođenje, život, smrt - oni su jedno. Pronađite šta ih je prouzrokovalo. PRE NEGO ŠTO STE
ROĐENI VI STE VEĆ BILI DROGIRANI. KAKVA JE VRSTA DROGE TO BILA? Vi možete
sebe izlečiti od svih bolesti, ali ako ste vi još pod uticajem prvobitne droge, od koje su koristi
površna lečenja?

M: Vi možete promeniti ime, ali činjenice ostaju. Kakva je droga koju vi nazivate karma ili
sudbina? Ona deluje tako da vi mislite o sebi da ste ono što niste. Šta je to i možete li biti
oslobođeni toga? Pre nego što krenete dalje vi morte prihvatiti konačno kao radnu terapiju, teoriju,
da vi niste ono što vama izgleda da jeste, da ste vi pod uticajem droge. Onda ćete vi samo morati da
imate želju i strpljenje da istražujete simptome, znake, i tragate za njihovim zajedničkim, opštim,
uzrocima. Sve što vam guru može reći jeste: "Moj dragi gospodine, vi ste sasvim pogrešili o sebi.
Vi niste persona što mislite o sebi". Ne verujte nikome, čak ni sami sebi. Tragajte, pronađite,
otklonite i odbacite svaku pretpostavku, sve dok ne doprete do životnih obnavaljajućih večnih voda
i stene, kamena, istine. Sve dok se niste oslobodili od droge, sve vaše religije i nauke i molitve i
joge nemaju za vas nikakve koristi, jer su zasnovane na pogreški, one to samo ojačavaju. Ali ako vi
ostanete pri ideji da vi niste telo niti um, pa čak ni njihov svedok, već sasvim iznad, vaš um će se
razvijati u jasnoći, vaše želje u čistoti, vaše delovanje, akcije, u milosrđu, saosećanju i ta unutarnja
destilacija, pročišćenje će vas odvesti u drugi svet, u svet istine i neustrašive, nepokolebljive
ljubavi. Odolevajte vašim starim navikama osećanja i mišljenja, borite se protiv njih, nastavite
uporno da govorite sebi: "Ne, ne to, to ne može biti tako; ja nisam kao ovo, ja to ne trebam, ja ne
želim to", i dan će sigurno doći kad će se cela struktura grešaka srušiti i temelj će biti slobodan za
novi život. Konačno, vi morate zapamtiti, setiti se, da su sve vaše preokupacije sa sobom samo u
toku budnih časova i delimično u vašim snovima; u toku sna sve je stavljeno na stranu, ostavljeno i
zaboravljeno. To pokazuje kako je malo važan vaš budni život, čak i vama, dok samo ležite i
zatvorite oči on može da se završi. Svakog puta kada vi zaspite vi činite to bez i najmanje sigurnosti
da ćete se probuditi, a ipak vi preuzimate rizik?!

P: Kada vi spavate, da li ste svesni ili nesvesni?

M: Ja ostajem svestan, ali nesvestan da sam posebna persona.

P: Možete li nam vi dati ukus, doživljaj, iskustva samo-realizacije?

M: Uzmite sve od toga! To je ovde da se okusi. Ali vi ne probate, ne pitate. Čak i kad pitate, vi ne
uzimate. Pronađite šta vas sprečava da uzmete.

P: Ja znam šta sprečava - moj ego.

M: Onda, pozabavite se sa svojim egom - Mene ostavite. Sve dok ste vi zarobljeni svojim umom,
Moje stanje je iznad vašeg dostupa.

P: Nalazim da ne bih imao šta više da Vas pitam.

318
M: Kad ste vi stvarno u ratu sa vašim egom, vi biste trebali da postavite mnogo više pitanja. Vi
nemate više pitanja, jer vi niste zaista iskreno zainteresovani. Sada se vi krećete, živite, sa načelom
zadovoljstvo - bol, odn. sa egom. Vi se slažete sa egom, ne borite se sa njim. Vi čak i niste svesni
kako ste potpuno pod vlašću personalnog razmatranja. Čovek bi trebao uvek da bude u revoltu,
pobuni, protiv samog sebe, jer ego, kao krivo ogledalo, smanjuje i iskrivljuje. On je njgori od svih
tirana, on potpuno upravlja, dominira, vama.

P: Kada ne postoji "ja" ko je slobodan?

M: Svet je slobodan od ogromenene neprilike. Za dobrobit.

P: Dobro za koga?

M: Dobro za sve. To je kao uže razapeto preko ulice, on ometa saobraćaj. Smatrajte ga, on je tu,
kao čist identitet. Koristi nam tu samo kad nam zatreba u svojoj nameri. Sloboda od ega je plod
samo-istraživanja.

P: Ranije sam bio jako nezadovoljan sobom. Sada sam sreo moga Gurua i sad sam smiren, posle
potpune predaje njemu.

M: Ako vi gledate vaš svakodnevni život vi ćete videti da se vi uopšte niste predali. Vi ste samo
dodali reč "predanost" vašem rečniku i stavili vašeg Gurua u položaj klina da o njega obesite vaše
probleme. Stvarna predanost znači ne raditi ništa, sem ako nije podstaknuto od gurua. Zato vi
stanite po strani takoreći, i pustite vašeg Gurua da živi svoj život. Vi samo gledajte i čudite se kako
On lako rešava probleme, koji vama izgledaju nerešivi.

P: Ja sedim ovde, i vidim sobu, ljude. Vidim Vas takođe. Kako to sve izgleda iz Vašeg ugla? Šta Vi
vidite?

M: Ništa. Ja gledam, ali ja ne vidim u smislu kreiranja slika prekrivenih, zamagljenih, sa

prsuđivanjem, predubeđenjem. Ja ne opisujem, niti vrednujem, procenjujem. Ja gledam, Ja vas
vidim ali ne zamišljam neki stav. Nikakvo mišljenje ne zamračuje Moju viziju. A kad ja skrenem
pogled, Moj um ne dozvoljava, ne omogućava sećanju da se zadržava; on je odjednom slobodan i
svež za sledeću impresiju, utisak.

P: Kako sam ja ovde, gledam Vas, ja ne mogu da odredim događaj, slučaj u prostoru i vremenu.
Postoji nešto večno i univerzalno u vezi prenošenja, trasnefra mudrosti, koje se dešava, postoji.
Deset hiljada godina ranije ili kasnije, ne čine razliku - događaj, slučaj, sam po sebi je bezimen,
večan.

M: Čovek se ne menja mnogo godinama, ljudski problemi ostaju isti i zovu, pozivaju za iste
odgvore. Postojanje vaše svesnosti, onoga što vi nazivate prenosom mudrosti pokazuje da mudrost
nije ipak bila prenešena. Kad je vi imate, vi je niste svesni. Ono čega ste vi svesni niti ste vi niti je
to vaše. Vaša je moć opažanja, percepcije, ne ono što vi opažate. Pogrešno je smtrati da je svesnost
celina čoveka. Čovek je nesvestan, svestan, i nadsvesbtan, ali vi niste čovek. Vaše je filmsko
platno, svetlost kao i moć viđenja, ali slika niste vi.

P: Moram li ja da tragam za guruom, ili ću ostati sa onim koga sam našao?

M: Samo pitanje pokazuje da vi još niste pronašli nekog. Sve dok vi niste realizovani, prosvetljeni,
vi ćete se kretati od gurua do gurua, ali kad vi pronađete sebe, traganje će prestati. Guru je putokaz.
319
Kada ste vi u pokretu, vi prolazite tako mnogo putokaza. Kada dostignete vaše odredište, on je
poslednji koji zavređuje pažnju. U realnosti sve zavređuje pažnju u njegovo sopstveno vreme i ne
vredi posle toga.

P: Vi izgleda ne dajete važnost guruu?! On je samo jedan događaj između ostalih!

M: Svi događaji doprinose, ali nijedan nije presudan. On je samo događaj između ostalih. Na putu
svaki vam korak pomaže da dostignete vaše odredište; i svaki je toliko presudan, bitan, kao i drugi,
jer svaki korak mora biti učinjen, vi ga ne možete preskočiti. Ako vi odbijete da ga učinite , vi ste
zastali, vi ste se zaglibili!

P: Svako peva u slavu Gurua, dok ga Vi upoređujete sa putokazom. Da li nam je potreban guru?

M: Da li su nam potrebni putokazi? Da ili ne. Da, ako smo nesigurni, ne ako mi znamo naš put.
Jednom kada smo sigurni u sebe, Guru više nije potreban, osim u tehničkom smislu. Vaš um je
instrument, te biste vi konačno trebali da znate kako da ga koristite. Kako ste naučili da koristite
vaše telo, tako biste trebali da znate kako da koristite vaš um.

P: Šta ja dobijam učenjem da koristim moj um?

M: Vi dobijate slobodu od želja i straha, koji su potpuno tu zbog pogrešnog korišćenja uma. Samo
mentalno znanje nije dovoljno. Znanje je slučajno, nebitno, Nepoznato je dom Realnog, Istinitog.
Život u znanju mentalnom je ropstvo, živeti u nepoznatom, nesvesnom, je oslobođenje.

P: Ja sam razumeo da je sva duhovna praksa namenjena odstranjivanju personalnosti. Takva praksa
zahteva čvrstu odluku i upornu primenu. Gde pronaći celovitost, poštenje, i energiju za takav rad?!

M: Vi ćete to naći u druženju sa mudrima.

P: Kako da znam ko je mudar, a ko je samo pametan?

M: Ako su vaši motivi čisti, ako vi tragate za istinom i ničim drugim, vi ćete pronaći prave ljude.
njih je lako naći, ono što je teško je verovati im i dobiti punu korist iz njihovih saveta o vođstva.

P: Da li je budno stanje važnije za duhovnu praksu od spavanja, sna?

M: U celini mi pridajemo suviše mnogo pažnje, važnosti, budnom stanju. Bez spavanja bi budno
stanje bilo nemoguće; bez sna, spavanja čovek poludi ili umire; zašto pridavati toliko mnogo
važnosti budnoj svesnosti, koja je očevidno, jasno, zavisna od nesvesnog?! Ne samo svesno, već i
nesvesno isto tako treba da bude razmatrano sa velikom pažnjom u našoj duhovnoj praksi.

P: Kako da čovek pazi na nesvesno, kako da prisustvuje u njemu?

M: Postavite "ja jesam" u fokus, žarište svesnosti, sećajte se da vi jeste, posmatrajte sebe neprestano
i nesvesno će poteći u svesno bez nekog velikog napora s vaše strane, uticaće na svesno. Pogrešne
želje i strahovi, lažne ideje, društvena sputavanja su blokade, prepreke, koje sprečavaju njegovu
slobodnu međuigru, povezanost, sa svesnim. Jednom oslobođeni da se mešaju - nesvesno i svesno -
dvoje postaju jedno i jedno postaje sve. Persona se stapa sa svedokom, svedok sa svesnošću
duhovnom, duhovna svesnost-probuđenost se uliva u čisto postojanje a ipak identitet,
individualnost, izvornost, nije izgubljen, samo su njegova ograničenja izgubljena. Ona je
preobražena, i postaje realno, istinito, Sopstvo, Sadguru, večni prijatelj i vodič. Vi ne možete do
320
toga doći ritualom, obožavanjem. Ni jedna spoljna aktivnost ne može dospeti do unutarnjeg
Sopstva, obožavanje i militve ostaju samo na površini; da se ide dublje meditacija je bitna,
neophodna, težnja da se ide iznad stanja sna spavanja i budnog stanja. U početku pokušaji su
povremeni, dobrovoljni, zatim se oni ponavljaju češće, postaju stalni, redovni, zatim neprekidni i
intenzivni, duboki, dok sve prepreke nisu pobeđene.

P: Prepreke od čega?

M: Ka samo-zaboravljanju.
P: Ako su obožavanja i molitve neefikasne, uzaludne, zašto vi svakodnevno vršite obožavanje sa
pesmama i muzikom, svirkom Vašeg Gurua?!

M: Oni koji to žele, rade to, ne vidim svrhe da intervenišem.

P: Ali Vi učestvujete u tome.

M: Da, tako izlgeda. Ali zašto biti tako zabrinut, zainteresovan, za Mene? Usmerite pažnju na
pitanje: šta je ono šo me čini svesnim?! Sve dok vaš um ne postane samo pitanje i ne može da misli
o ničem drugom.

P: Svi mogući i raznovrsni ljudi su me terali da meditiram. Nisam našao oduševljenje za meditaciju,
ali sam zainteresovan za mnoge druge stvari, neke volim jako i moj um prianja za njih, moji
pokušaji u medutaciji su sa pola srca, neodlučni, šta da radim?

M: Zapitajte sebe: "Kome se sve ovo dešava?" Koristite sve da idete unutar vas. Osvetlite vaš put sa
spaljivanjem prepreka u intenzitetu duhovne svesnosti, probuđenosti. Kad vam se desi da želite ili
se plašite, želja i strah nisu pogrešni i da moraju otići, već persona koja želi i plaši se. Nema svrhe
boriti se sa željama i srahovima koji mogu biti potpuno prirodni i opravdani; osoba je ta koja je pod
njihovom prevlašću, uticajem, i ona je uzrok grešaka u prošlosti i budućnosti. Ova osoba, persona,
treba da bude pažljivo istražena i njene pogreške, netačnosti, utvrđene; onda će se njena moć nad
vama završiti. Konačno, ona se smanjuje, stišava, svakog puta kada idete na spavanje. U dubokom
snu vi niste samosvesna persona, osoba, a ipak vi ste živi. Kada ste vi živi i svesni ali niste više
samo svesni, zbunjeni, vi više niste persona. U toku budnih časova vi ste, kao da ste na pozornici,
igrate ulogu, ali šta ste vi kad se igra završi? Vi ste ono što ste; ono što ste bili pre igre, pre njenog
početka i to ostajete kad se igra završi. Posmatrajte sebe kao izvođača, glumca, na pozornici života.
Izvođenje može biti predivno, sjajno, ili loše, ali vi niste u tome, vi samo to posmatrate; sa
interesovanjem i simpatijama, naravno, ali uvek imajući na umu svo vreme da vi samo posmatrate
dok se igra život - nastavlja - odvija.

P: Vi uvek naglašavate spoznavajući aspekt realnosti. Vi teško ikad spominjete naklonost,

simpatiju, ljubav i volju - nikad?!

M: Volja, naklonost, blaženstvo, težnja, i uživanje su tako duboko uprljani, zagađeni, sa personom,
da se njima ne može verovati. Razjašnjavanje, razjašnjenje i pročišćavanje koje je potrebno na
samom početku puta, samo duhovna svesnost može da da. LJubav i volja će imati njihov redosled,
ali temelj, zemlja mora biti pripremljen. Sunce duhovne svesnosti se mora prvo pojaviti - sve ostalo
će slediti.

87. SMIRITE UM I OTKRIĆETE

321
Pitalac: Jednom sam imao čudno iskustvo. Ja nisam postojao, niti je bilo sveta, samo je bilo
svetlosti - unutra i spolja - i neizmeran mir. Ovo je trajalo četiri dana i onda sam se vratio u
svakodnevnu svesnost. Sada ja imam osećanje da sve što znam je samo skela, koja pokriva i sakriva
zgradu pod konstrukcijom u izgradnji. Arhitektu, nacrt, planove, svrhu - ništa ja ne znam; neka
aktivnost se odvija, stvari se dešavaju; to je sve što ja mogu da kažem. Ja sam ta skela, izvesna stvar
vrlo klimava i kratkog veka; kada je zgrada gotova, skela će biti demontirana i uklonjena. "Ja
jesam" i "Ko sam ja" nisu od vrednosti, jer jednom kad je zgradagotova, "ja" će doći kao prirodna
stvar, ne ostavljajući o sebi pitanja na koja treba odgvoriti.

Maharaxa: Da li ste vi svesni svega ovoga? Nije li činjenica svesnosti stalni faktor?

P: Moj osećaj stalnosti i identiteta, izvornosti, je zbog sećanja, koje je tako iščezavajuće i
nepouzdano. Kako se malo toga sećam, čak i nedavne prošlosti! Ja sam proživeo životni vek, i šta je
sad preostalo od toga? Gomila događaja, u najboljem slučaju kratka priča.

M: Sve se to desilo u vašoj svesnosi.

P: Unutra i spolja. U toku dana - unutra; noću - spolja. Svesnost - mentalna nije sve. Tako mnogo
stvari se dešavaju iznad njenog dosega. Reći, da ne postoji ono čega ja nisam svestan, sasvim je
pogrešno.
M: Ono što vi kažete je logično, ali stvarno vi znate samo ono što je u vašoj svesnosti. Ono što vi
tvrdite postoji izvan svesnog iskustva, to je tek predpostvljeno.

P: To može biti predpostavljeno, ali je realnije nego čulno opažanje.

M: Budite oprezni, pažljivi. U momentu kada vi počnete da govorite vi stvarate verbalni univerzum,
univerzum reči, ideja, koncepata, apstrakcija, ispreplitanosti i među-zavisnosti, najčudesnije
stvorenih, podržavanih, podnošenih i razjašnjenih, izloženih međusobno, a ipak sve bez suštine ili
substance, izvornosti, samo kreacija uma. Reči stvaraju reči, realnost je tišina, mir.

P: Kada Vi govorite ja vas čujem. Nije li to činjenica?

M: Da, vi čujete - to je činjenica. Ono što čujete - nije! Činjenica može biti doživljena, iskušana, i u
tom smislu zvuk reči i mentalnih talasa, koji se proizvode, prouzrokuju se, doživljavaju. Nema
druge realnosti iznad toga. njeno značenje, smsao, je često konvencionalano, uobičajeno, da bude
zapamćeno; jezik može biti lako zaboravljen, ako se ne praktikuje, ako se ne koristi.

P: Ako reči nemaju realnosti u sebi, zašto uopšte govoriti?

M: One služe svojoj ograničenoj svrsi među-personalnoj komunikaciji. Reči ne potvrđuju, ne

saopštavaju činjenice, one ih signališu. Jednom kad ste vi iznad persone, vama nisu potrebne reči!!!

P: Šta me može odvesti iznad persone? Kako otići iznad mentalne svesnosti?

M: Reči i pitanja dolaze iz uma i tu vas vezuju, drže. Da biste otišli iznad uma, vi morate biti tihi,
smireni i u tišini. Mir i tišina, tišina i mir - to je put iznad uma. Prestanite da postavljate pitanja.

P: Jednom kada prestanem da postavljam pitanja, šta ću da radim?

M: Šta možete da radite nego da čekate i posmatrate, gledate.

322
P: Šta da čekam?

M: Da se centar vašeg bića pojavi u svesnosti. Tri stanja - spavanje, sanjanje i budno stanje, sva su
u svesnosti mentalnoj, manifestovano; ono što vi zovete nesvesno, nepoznato, će biti takođe
manifestovano - u svoje vreme; iznad svesnosti u celini leži nemanifestovano. A iznad svega, i
prožimajući sve je srce postojanja koje kuca neprekidno - manifestovano - nemanifestovano;
manifestovano - nemanifestovano saguna-nirguna.

P: Na verbalnom nivou to zvuči sasvim dobro. Ja mogu da vizualiziram sebe kao seme ili izvor
postojanja, tačku, iskru, u svesnosti, sa mojim osećajem "ja jesam" kako se pojavljujem i nestajem
naizmenično. Ali šta da radim da ostvarim to, da odem iznad u nepromenjivo, u Realnost bez reči?

M: Vi ne možete uraditi ništa. Ono što je vreme donelo, ostvarilo, ono će i odneti.

P: Čemu onda sva ova podsticanja da se vežba joga i traga za realnošću? Oni čine da se osećam
odgovoran i osposobljen, dok je ustvari vreme ono koje čini sve.

M: Ovo je kraj joge - ostvariti neovisnost. Sve što se desi, dešava se u i za um, ne za izvor "ja
jesam". Jednom kada vi spoznate da se sve dešava samo po sebi, nazovite to sudbinom - ili Voljom
Božjom - ili samo slučajnost - vi ostajete samo kao svedok, razumevajući i uživajući, ali
neuznemireni.

P: Ako prestanem da verujem rečima, kakvo će biti moje stanje?

M: Postoji sezona, vreme za verovanje i za neverovanje. Neka vreme čini svoj posao, zašto brinuti.

P: Na neki način ja se osećam odgvborno za ono što se dešava oko mene.

M: Vi ste odgvorni samo za ono što vi možete da promenite. Sve ono što vi možete da promenite je
samo vaš stav. Tu leži vaša odgvornost.

P: Vi mi savetujete da ostanem nezainteresovan, neosetljiv na patnje drugih?!

M: Nije da vi niste nezainteresovani. Sve patnje čovečanstva ne sprečavaju vas i ne ometaju da

uživate u vašem sledećem obroku. Svedok nije nezainteresovan. On je punina razumevanja i
saosećanja. Jedino kao svedok vi možete pomoći drugima.

P: Celog mog života sam bio hranjen, odgajan, rečima. Broj reči koje sam čuo i čitao ide do biliona.
Da li mi je to koristilo? Uopšte ne!

M: Um oblikuje, stvara, jezik, i jezik, govor, oblikuje um. Oboje su alati, instrumenti, koristite ih
ali ih ne zloupotrebljavajte. Reči vas mogu dovesti samo do njihovog sopstvenog ograničenja, da
biste išli iznad, vi ih morate napustiti. Ostanite samo kao tihi svedok.

P: Kako to mlogu? Svet me uznemirava, remeti jako?!

M: To je zbog toga što vi mislite puno o tome da ste pod uticajem sveta. To nije tako. Vi ste tako
mali da vas nšta ne može obavezati. Vaš um je taj koji je zarobljen, ne vi. Spoznajte sebe onakvim
kakavi jeste - samo iskra, tačka svesnosti, bezdimenzionalni, slobodni, bezvremeni. Vi ste kao
tačka, koju crta penkalo - samim kontaktom sa vama um stvara, crta, svoju sliku sveta. Vi ste jedan
323
i jednostavni - slika je kompleksna, složena, i prostrana. Nemojte biti obmanuti sa slikom - ostanite
svesni male tačke, iskre, koja je sve na slici i u njoj. Ono što jeste može da prestane da bude; ono
što nije može da dođe, osvane, da bude; ali ono što niti jeste, niti nije, ono od Koga biti (postojanje),
ili ne biti (ne biće), zavise; što ih stvara, je nepobitno, neosporno; znajte da ste uzrok želja i straha,
a sami po sebi, u suštini, slobodni od oboje.

P: Kako to da sam ja uzrok straha?

M: Sve zavisi od vas. Uz vašu saglsnost svet postoji. Odbacite, napustite, vaše verovanje u njegovu
realnost i on će se rastopiti kao san. Vreme može srušiti, razneti, planine; mnogo više možete vi koji
ste večni, bezvremeni, izvor vremena. jer, bez sećanja i očekivanja ne može biti vremena.

P: Da li je "ja jesam" Konačno, Cilj?

M: Pre nego što vi možete da kažete "ja jesam" vi morate da budete tamo da to kažete. Postojanje
ne zahteva da se bude samo-svestan, mentalno. Vi ne morate da znate da biste postojali (bili), već vi
morate biti da biste znali.

P: Gospodine, ja se davim u moru reči! Mogu da vidim kako su reči složene poslagane zajedno, ali
mora biti neko da ih poslaže zajedno - osmišljeno, logično. Pisanim rečima nasumce, na sreću,
mogle su se proizvesti Ramayana, Mahabharata i Bhagavata. Teorija slučajnog pojvljivanja nije
održiva. Izvor osmišljenosti, mudrosti, mora biti iznad toga. Koja je to moć koja stvara red izvan
haosa? Življenje je više nego postojanje a svesnost je više od življenja. Ko je svesno živuće biće,
svesno životno postojanje?

M: Vaše pitanje sadrži odgvor; svesno živo biće je svesno živo biće. Reči su najodređenije,
najpogodnije, ali vi ne shvatate njihovu punu važnost. Idite duboko u smisao reči; postojanje,
življenje, svesnost, i vi ćete prestati da se vrtite u krug, postavljate pitanja, ali propuštate, ne
dobijate odgovore. Treba da shvatite da ne možete pitati punovažno pitanje o sebi, jer vi ne znate
kome vi postavljate pitanje. U pitanju "ko sam ja" nije poznato "ja" i pitanje može da bude
naznačeno kao "ja ne znam šta ja smatram pod - ja -". Ko ste vi - vi morate spoznati. Ja vam mogu
samo reći ono što vi niste. Vi niste od sveta, vi čak niste ni u svetu. Svet nije, ne postoji, vi jedino
jeste, postojite. Vi stvarate svet u vašoj imaginaciji, kao san. Kako vi ne možete da odvojite san od
sebe, tako vi ne možete da imate spoljašnji svet nezavisan od sebe. Vi ste nezavisni, ne svet.
Nemojte se plašiti sveta koji ste vi sebi stvorili. Prestanite da tragate za srećom i realnošću, Istinom
u snu i vi ćete se probuditi. Vi ne morate da znate svi "zašto" i "kako", nema kraja pitanjima.
Napustite sve želje, održavajte vaš um smirenim i vi ćete otkriti.

88. ZNANJE STEČENO UMOM NIJE ISTINSKO ZNANJE

Pitalac: Da li Vi doživljavate tri satnja budnosti, sanjanje i spavanje baš kao što i mi doživljavamo,
ili drugačije?

M: Sva tri stanja su spavanje bez sna za Mene. Moje budno stanje je iznad njih. Kad vas Ja gledam
vi svi izgledate zaspano, sanjajući uznemireno vaše sopstvene reči. Ja sam budan, jer Ja ništa ne
zamišljam. To nije samadhi koji je samo vrsta spavanja. To je upravo stanje koje nije pod uticajem
uma, i slobodno je od prošlosti i budućnosti. U vašem slučaju ono je uznemireno, iskrivljeno,
željom i strahom, sećanjem i nadama; u Mom slučaju ono je onakvo kakvo je - normalno. Biti
osoba znači spavati, biti zaspao.
324
P: Iznad tela i čiste svesnosti, probuđenosti, stoji, nalazi se, "unutarnji organ" antahkarana,
"mentalno telo", "suptilno telo", ma kako mu dali ime. Ono kao rotirajuće ogledalo pretvara,
razlaže, sunčevu svetlost u mnogostruk, raznolik model linija, šara, i boja, tako da suptilno telo
pretvara, razlaže, jednostavnu, osnovnu svetlost, sijajućeg Sopstva u raznovrstan svet. Prema tome
ja sam razumeo Vaše učenje. Ono što ne mogu da shvatim jeste kako sa to suptilno telo pojavljuje,
rađa, na prvom mestu?

M: Ono je stvoreno sa pojavljivanjem ideje "ja jesam". Dvoje su jedno.

P: Kako se pojavilo "ja jesam"?

M: U vašem svetu sve mora imati početak i kraj. Ako nije tako, vi to nazivate večnim. U mom
viđenju ne postoji tako nešto kao početak ili kraj - oni se svi odnose na vreme. Bezvremeno
postojanje je potpuno sada, u sadašnjosti.

P: "Suptilno telo" antahkarana, da li je ona realno ili nerealno?

M: Ono je trenutno, prolazno. Realno je kad je prisutno, nerealno kad je otsutno, prošlo.

P: Kakava vrsta realnosti, da li je prolazna?

M: Zovite je iskustvenom, empirijskom, ili aktuelnom, stvarnom, ili činjeničnom, vidljivom. To je

realnost neposrednog, trenutnog iskustva, ovde i sada, koje ne može biti negirano. Vi možete videti
i pitati za opis i smisao, ali ne sami događaj, slučaj. Postojanje i nepostojanje se smenjuju i njihova
realnost je prolazna, trenutna. Nepromenjiva realnost postoji iznad prostora i vremena. Ostvarite
večno postojanje i nepostojanje i budite slobodni od oboje.

P: Stvari mogu biti prolazne, ipak one su mnogo sa nama, u beskonačnom ponavljanju.

M: Želje su jake. Želja je ta koja stvara, prouzrokuje, ponavljanje. Kad nema želja, nema ni
ponavljanja.

P: Šta je sa strahom?

M: Želja je iz prošlosti, a strah od budućnosti. Sećanje prošle patnje i straha i njihovog ponavljanja,
vraćanja, čini čoveka uznemirenim u vezi njegove budućnosti.
P: Postoji takođe i strah od nepoznatog.

M: Ko nije patio, nije uplašen.

P: Mi smo osuđeni, predodređeni za strah?

M: Sve dok mi smatramo, gledamo, na strah i prihvatamo ga kao senku personalne, lične
egzistencije i kao persone, osobe, mi smo primorani da se plašimo. Napustite sva personalna
poistovećivanja, i vi ćete biti oslobođeni straha. To nije teško. Kad je želja prepoznata kao lažna,
bezželjnost dolazi sama po sebi. Vi nemate potrebe da žudite za željom. Konačno, to je nagon za
srećom, koji je prirodan sve dok postoji patnja. Samo vidite da ne postoji sreća u onome što vi
želite.

P: Mi smo planirani, stvoreni, za zadovoljstvo, blaženstvo.

325
M: Svako zadovoljstvo, svetovno - čulno je umotano bolom. Vi ćete uskoro otkriti da ne možete
jedno bez drugoga.

P: Postoji iskušenik i postoji njegovo iskustvo. Šta stvara vezu među njima?

M: Ništa to ne stvara. To jeste, postoji. Dvoje su jedno.

P: Ja osećam da postoji negde veza, ali ne znam gde.

M: Veza, prekid je u vašem umu, koji nastoji, insistira, da vidi dualnost gde ona ne postoji.

P: Kada vas slušam, moj um je sav u sadašnjosti, i ja sam začuđen da uviđam da ostajem bez
pitanja.

M: Vi možete znati realnost samo kad ste zapanjeni, začuđeni.

P: Ja mogu da razumem da je memorija, sećanje, uzrok uznemirenja i straha. Koji su načini da se

memorija otkloni, da joj se učini kraj?

M: Nemojte govoriti o načinima, postupcima, nema postupaka. Ono što vi vidite kao lažno, ono se
rastapa, nestaje. Sama priroda obmane je da se ona rastapa, gubi, pri isyražuivanju, spoznavanju.
Istražujte - to je sve. Vi ne možete uništiti lažno, jer ga vi stvarate celo vreme. Povucite se iz toga,
odvojte se, napustite, zanemarte to, ne obraćajte pažnju na to, idite iznad, i to će prestati da postoji.

P: Hrist je isto tako govorio o ignorisanju, zanemarivanju, đavola, zla, greha, i biti dečjeg duha,
bezazlenosti kao kod deteta.

M: Realnost, Istina je zajednička za sve. Jedino je personalno lažno.

P: Ja sam posmatrao sadhakas, aspirante, i istraživao kako oni žive, uvideo sam da su oni samo
zamenili materijalne žudnje sa duhovnim ambicijama. Iz onoga što nam Vi govorite izgleda, kao da
su reči: "duhovno", i "ambicija" nesaglasne, suprotstavljene. Ako "duhovnost' zahteva,
podrazumeva, oslobođenje od ambicije, šta će biti sa nagonom, žudnjom, trgaoca? Joga govori o
želji za oslobođenjem kao bitnoj. Nije li to najviši oblik ambicije, sladoljubivosti?

M: Ambicija je personalna, oslobođenje je sloboda od personalnog. U oslobođenju oboje i subjekt i

objekt ambicije ne postoje više. Ozbiljnost, iskrenost, nije žudnja za plodovima napora. To je izraz
unutarnje promene, interesovanja, pažnje izvan lažnog, nebitnog, personalnog.

P: Nedavno ste nam rekli da mi ne možemo čak ni sanjati o savršesntvu pre realizacije, ostvarenja,
jer je Sopstvo izvor svih sazvršesntava, a ne um. Ako izvrsnost, uzvišenost u vrlini, čestitosti, nije
ono što je bitno za oslobođenje, šta je onda?

M: Oslobođenje nije rezultat nekih postupaka, metoda, koje se izvežbano primenjuju, niti je rezultat
okolnosti, uslova. Ono je iznad uzročnog procesa. Ništa ga ne može prisiliti, niti ga može sprečiti.

P: Zašto onda mi nismo slobodni ovde i sada?

M: Ali mi jesmo slobodni "ovde i sada". Jedino je um taj koji zamišlja ropstvo.

326
P: Šta će dovesti do prekida zamišljanja, šta će učiniti kraj imaginaciji?

M: Zašto biste vi želeli da tome dođe kraj? Jednom kada vi spoznate vaše um i njegove čudesne
moći i otklonite ono što ga truje - ideju o odvojenoj i izolovanoj personi - vi ga samo pustite na
miru da radi svoj posao među stvarima za koje je on dobro osposobljen. Držati um na njegovom
pravom, namenjenom, mestu i na njegovom sopstvenom delovanju, jeste oslobođenje od uma.

P: Kakav je posao namenjen umu?

M: Um je supruga srca, a svet je njihov dom - da budu vedri i srećni.

M: Ništa ne stoji na putu vašeg oslobođenja i ono se može dogoditi ovde i sada, ali vi ste više
zainteresovani za druge stvari. I vi se ne možete boriti protiv vaših interesovanja. Vi morate ići sa
njima, gledati kroz njih, i gledati ih kako se razvijaju više kao greške prosuđivanja i shvatanja,
razumevanja.

P: Da li će mi pomoći ako odem i budem neko vreme sa velikim i svetim ljudima?

M: Veliki i sveti ljudi su uvek u vašem prisustvi, ali ih vi ne prepoznajete. Kako ćete vi znati ko je
velik i svet? Po čuvenju? Možete li vi verovati drugima u ovom pogledu, ili čak i samom sebi? Da
biste bili ubeđeni iznad senke sumnje vama je potrebno više od pohvale, više čak i od trenutne
ushićenosti. Vi možete slučajno naići na velikog i svetog čoveka ili ženu i čak ne znati za duže
vreme vašu veliku sreću. Dete velikog čoveka dugo neće znati veličinu svog oca. Vi morate sazreti
da biste prepoznali veličinu i čistoru vašeg srca kao svetost. Ili ćete vi potrošiti vaše vreme i novac
uzalud i takođe propustiti ono što vam život nudi. Postoje dobri ljudi među vašim prijateljima,
možete naučiti mnogo od njih. Jurnjava, trka za svecima je samo druga igra koja se odvija. Umesto
toga setite se sebe i posmatrajte vaš svakodnevni život neprestano, uporno. Budite ozbiljni i nećete
se razočarati u slamanju ograde nepažnje, rasejanosti i imaginacije.

P: Da li mi Vi to savetujete da težim potpuno sam?

M: Vi nikad niste sami. Postoje sile i prisutva, postojanja, koja vas služe najvernije, najodanije sve
vreme. Vi ih možete ili ne možete primetiti, ali ipak ona su realna i aktivna. Kad vi shvatite da je
sve u vašem umu, a da ste vi iznad uma, da ste vi stvarno sami, onda ste vi sve.

P: Šta je sveznanje? Da li je Bog sveznajući? Da li ste Vi sveznajući? Mi čujemo izraz:

"Univerzalni svedok". Šta to znači? Da li samorealizacija sadrži u sebi sveznanje? Ili je to stvar
posebnog treninga?

M: Izgubiti potpuno interes u saznavanju, mentalnom, rezultira sveznanjem. To je samo,

jednsotavno, dar saznanja šta treba da bude spoznato u pravoim trenutku za akciju oslobođenu
pogreške. Konačno, znanje je potrebno za delovanje i ako vi delujete ispravno, spontano, prirodno,
bez donošenja u svet, što više to bolje.

P: Može li neko znati um druge osobe?

M: Prvo saznajte svoj sopstveni um. On sadrži ceo univerzum i mesto praštanja, strpljenja.

P: Vaša radna teorija izgleda da je da budno stanje nije temeljno različito od sna i spavanja bez
snova. Ov tri stanja su istinski uzroci pogreške,obamne, samo-identifikacije sa telom. Možda je to
istina, ali ja osećam, da to nije cela istina.
327
M: Nemojte pokušavati da znate istinu, jer saznavanje pomoću uma nije istinsko znanje. Ali vi
možete znati ono što nije istina - što je dovoljno da vas oslobodi od zablude, neistine. Samo ideja da
vi znate šta je istina je opasna, jer vas drži zarobljene u umu. Kada vi ne znate, onda ste slobodni da
tragete, istražujete. A ne može biti spasenja bez istraživanja, jer je neistraživanje glavni uzrok
ropstva.

P: Vi kažete da obmana sveta počinje sa osećajem "ja jesam", ali kada ja pitam o izvoru osećaja "ja
jesam", Vi kažete da on nema izvor, jer se pri istraživanju on rastapa. Šta je dovoljno temežno,
izvorno, da stvara svet, a da ne može biti samo obmana, iluzija. "Ja jesam" je samo promenljivi
faktor, koga sam ja svestan, kako on može biti lažan?

M: Nije "ja jesam" ono što je lažno, već ono što vi smatrate o sebi da ste. Ja mogu da vidim, iznad
poslednje senke sumnje, da vi niste ono što vi verujete o sebi da ste. Logično ili nelogično, vi ne
možete negirati očevidno. Vi niste ništa od onoga čega ste svesni mentalno. Usredsredite se
marljivo na to da povučete, uklonite, strukturu, koju ste sagradili u vašem umu. Ono što je um
stvorio mora i srušiti.

P: Vi ne možete negirati sadašnji trenutak mišljenjem ili nemišljenjem. Ono što je sad, jeste. Vi
možete sumnjati, osporiti, u pojavnosti ali ne i činjenicu. Šta je koren činjenice, fakta?

M: Koren svih pojavnosti, spoljašnosti, jeste "ja jesam" i stalna veza u nizu događanja koja mi
nazivamo život, ali Ja sam iznad "ja jesam".

P: Primetio sam, uvideo sam, da ostvareni ljudi obično opisuju njihovo stanje u izrazima koji su
pozajmljeni iz njihove religije. Vi ste Hindus slučajno, tako Vi govorite o Brahmi, Vishnuu i Shivi i
koristite Hindu pristupe, približavanje i slikovito izlaganje. LJubazno Vas molimo da nam kažete,
šta je iskustvo iznad vaših reči? Na koju se realnost one odnose?

M: To je Moj način govora, jezik koji sam Ja naučio da koristim.

P: Ali šta je iznad jezika?

M: Kako Ja mogu to da izrazim rečima, osim u njihovim negacijama? Prema tome, ja koristim reči
kao bezvremeno, naograničeno, bezuzročno. To su takođe reči, ali kako su one potpuno besmislene,
one koriste mojoj svrsi.

P: Ako su one besmislene, beznačajne, zašto ih koristiti?

M: Vi želite reči tamo gde se reči ne primenjuju, prilagođavaju.

P: Mogu da vidim Vašu poentu, nameru. Ponovo ste me vi lišili moga pitanja.

89. PROGRES U DUHOVNOM ŽIVOTU

Pitalac: Mi smo dve devojke iz Engleske, u poseti Indiji. Znamo malo o jogi i ovde smo zato što
nam je rečeno da duhovni učitelji igraju važnu ulogu u životu Indije.

328
Maharaxa: Vi ste dobro došli. Nema ničega novog što Ćete vi naći ovde. Posao koji mi radimo ovde
je bezvremen, odvajkada. Bio je isti pre 10 000 hiljada godina i biće isti 10 000 hiljada godina od
sad. Stoleća prolaze, ali se ljidski problemi ne menjaju - problem patnje i završetka patnje.

P: Pre neki dan sedam mladih stranaca se pojavilo tražeći mesto za prenoćište za nekoliko noći.
Došli su da vide svog gurua, koji je držao predavanje u Bombaju. Ja sam ga srela - mlad čovek vrlo
prijatnog izgleda - očigledno, ustvari, vrlo delotvoran, sa jednom atmosferom mira i tišine u
njegovoj blizini. njegovo učenje je tradicionalno sa naglaskom na karma jogi, nesebičnm radu,
služenju gurua itd. Kao i u Giti on kaže da je nesebičan rad jedan od važnih uslova, koji će
rezultirati u spasenju. On je pun ambicioznih planova, osposobljavajući radnike koji će otvarati
duhovne centre u mnogim krajevima. Izgleda da im on daje ne samo autoritet, ugled, već takođe i
snagu, moć, da rade posao u njegovo ime.

M: Da, postoji tako nešto, mogućnost prenošenja moći, snage.

P: Kada sam bila sa njima imala sam čudno osećanje da postajem nevidljiva. Poklonici u njihovoj
predanosti svom Guruu bili su predani i meni takođe. Šta god sam uradila za njih, to je bilo
delovanje Gurua, i ja nisam uzimana u obzir, izuev samo kao instrument. Ja sam bila samo slavina,
čep na slavini, da se okrećem levo ili desno. Uopšte nije bilo personalnog odnosa. Oni su pokušali
malo da me preobrate u svoju veru, ali čim su osetili otpor, oni su me jednostavno napustili, izgubili
su me iz svog polja pažnje. Čak i oni sami, međusobno, nisu izgledali mnogo da su u personalnom
odnosu; ono što ih je držalo zajedno je njihov zajednički interes, vezanost za Gurua. Ja sam to
osećala kao hladnoću, skoro nehumanost. Smatrati nekoga instrumentom u Božjim rukama je jedna
stvar, a biti lišen svake pažnje i razumevanja, jer "sve je Bog", može da dovede do
nezainteresovanosti, ravnodušnosti, koja se graniči sa okrutnošću. Konačno, svi ratovi su vođeni u
ime Boga. Celokupna istorija čovečanstva je niz "svetih ratova" Čovek nikad nije toliko bezličan,
kao u ratu.

M: Nastojati uporno, opirati se, to je sve sadržano u želji da se postoji, bude. Uklonite želju da se
bude persona, i šta ostaje? Postojanje i nepostojanje se odnosi na nešto u prostoru i vremenu, ovde i
sada, tamo i onda, koji su ponovo u umu. Um igra zagonetnu, skrivajuću igru, ona je uvek
nezivesna, nošena zebnjom i uznemirujuća. Vi se bunite jer ste tretirani samo kao instrument od
nekog Boga, ili gurua, i insistirate da budete tretirani, smatrani, kao persona, jer vi niste sigurni u
vašu sopstvenu egzistenciju, i ne želite da odbacite sve udobnosti i sigurnosti personalnosti. Vi ne
možete biti ono što vi mislite da ste, ali vam to daje kontinuitet, neprekidnost, vaša budućnost teče u
vašu sadašnjost, i postaje prošlost bez potresa. Čovek je preplašen kad mora da negira svoje
personalno postojanje, ali se svi morate suočiti s tim pre ili kasnije, i pronaći svoju jedinstvenost sa
sveukupnošću života. Onda ne postoji problem ko je korišćen od koga.

P: Sva pažnja koju sam dobila, bio je njihov pokušaj da me preobrate u svoju veru. Kada sam se
usprotivila, oni su izgubli sav interes za mene.

M: Čovek ne postaje učenik preobraćanjem, ili slučajno. Postoji sigurno, ranija, drevna, povezanost,
uspostavljena kroz mnoge živote, koja cveta kao ljubav i poverenje, bez kojih nema ni učenika,
tragaoca.

P: Šta je odlučilo da Vi postanete Učitelj?

M: Ja sam to postao tako, što su me prozvali učiteljem. Ko sam Ja da podučavam i koga?! Ono što
sam Ja i vi ste, ono ko sam Ja - i vi ste. Zajedničko svima nama je "ja jesam"; izmad "ja jesam" je
ogromnost svetlosti i ljubavi. Mi to ne vidimo, jer gledamo negde drugde, bilo kuda; Ja samo mogu
329
da ukažem na nebo; vaš soptveni rad je da vidite Zvezdu na nebu. Nekome treba više vremena pre
nego što ugleda Zvezdu, nekome manje. To zavisi od jasnoće njegove vizije i njegove ozbiljnosti u
traganju. Ovo dvoje moraju biti njegovi sopstveni - Ja mogu samo da ohrabrim.

P: Šta ja mogu da očekujem kad posname učenik?

M: Svaki učitelj ima svoj sopstveni metod, obično sačinjen prema uzoru na učenja njegovog gurua,
i na način kako je on sebe realizovao, i po svojoj terminologiji takođe. Unutar tog okvira se stvara
regulisanje, usaglašenost, personalnosti učenika. Učeniku je data puna sloboda mišljenja i
istraživanja i ohrabrenje da se zapita o sadržaju svoga srca. On mora biti potpuno iskreno siguran u
stanja i sposobnosti svoga gurua, jer ako to nije, njegova vera neće biti potpuna. Apsolutno u vama
je ono što vas vodi ka Apsolutnom iznad vas - Apsolutnoj Istini LJubavi, nesebičnosti, koji su
odlučujući faktori u samoosotvarenju. Sa ozbiljnošću ovo može da se ostvari.

P: Ja sam razumeo da čovek mora da napusti svoju porodicu i posedovanja da bi postao učenik.

M: To varira od gurua do gurua. Neki očekuju od svojih naprednih učenika da postanu askete i
pustinjaci, osamljenici, neki odobravaju, podstiču porodičan život i obaveze. Mnogi od njih
smatraju oblik porodičnog života težim nego život odricanja, usamljenika, koji je pogodniji za
personu napredniju i više uravnoteženu. U ranim stadijumima disciplina monaškog života može da
bude preporučljiva. Prema tome u Hindu kulturi studenti sve do 25-e godine života trebalo bi da
žive kao monasi - u siromaštvu, čednosti i poslušnosti - da im se da prilika da izgrade i steknu
karakter, da se osposobe da se suoče sa iskušenjima i teškoćama bračnog, porodičnog, života.

P: Ko su ljudi u ovoj sobi? Da li su oni Vaši učenici?

M: Pitajte njih. Čovek ne postaje učenik na verbalnom nivou, već u tihim dibinama čovekovog bića.
Vi ne postajete učenik birajući; to je više stvar sudbine nego vaše volje. Ne znači mnogo ko je
Učitelj - oni vam svi žele dobro. Ono što je važno je učenik - njegova čestitost, poštenje i
ozbiljnost. Pravi učenik će uvek naći pravog Učitelja.

P: Ja mogu da vidim lepotu i osetim blaženstvo života posvećenog traganju za Istinom pod
vođstvom sposobnog i voljenog Učitelja. Na žalost mi moramo da se vratimo u Englesku.

M: Rastojanje nije važno (ne predstavlja prepreku). Ako su vaše želje jake i istinite, one će
modelirati vaš život za njihovo ispunjenje. Posejte vaše seme i ostavite ga sezonama.

P: Šta su znaci napretka u duhovnom životu?

M: Sloboda od svih napetosti, zabrinutosti, osećaj lakoće i radosti; dubokog mira iznutra i izobilja
energije spolja.

P: Kako ste vi to ostvarili?

M: Sve sam to našao u svetom prisustvu Moga Gurua - nisam ništa ja radio. On Mi je rekao da
budem tih, smiren - i ja sam bio - onoliko uspešno koliko sam mogao.

P: Da li je Vaše prisustvo tako moćno, sveto, kao njeggovo?

M: Kako bih Ja to znao? Za Mene - njegovo prisustvo je jedino. Ako ste vi sa mnom, vi ste i sa
njim.

330
P: Svaki Guru će me uputiti na svog sopstvenog Gurua. Gde je početna tačka.

M: Postoji moć, snaga u Univerzumu koja radi za prosvetljenje - i oslobođenje. Mi je zovemo

Sadashiva, koja je uvek prisutna u srcima ljudi. To je ujedinjujući, sjedinjujući faktor. Sjedinjenje
oslobađa. Oslobođenje - sjedinjenje. Konačni ništa nije Moje niti vaše - sve je naše. Samo budite
jedno, jednota sa sobom i vi ćete biti jedno sa svim; u domu i u celom Univerzumu.

P: Vi želite da kažete da će sva ta slava doći sa zadržavanjem, boravljenjem na osećanju "ja jesam"?
Jednostavnost je ono što je sigurno, pouzdano, ne komplikovanost. Na neki način, ljudi ne veruju
jednostavnom, jednostavnost je uvek na raspolaganju? Zašto ne učiniti jedan častan pokušaj o
onome što sam rekao? On može da izgleda vrlo neznatan, mali, ali to je kao seme, koje raste u
ogromno drvo. Dopustite sebi priliku!

P: Vidim tako mnogo ljuidi ovde da sedi - smireno (u tišini). Zbog čega su oni došli?

M: Da se susretnu sa sobom. Kod kuće svet je suviše mnogo sa njima. Ovde ih ništa ne uznemirava;
oni imaju priliku da se oslobode njihovih svakodnevnih briga i kontaktiraju bitno u sebi, suoče se sa
bitnim u sebi.

P: Kakav je tok, način, treninga ka samoostvarivanju?

M: Nema potrebe za treningom. Svesnost je uvek sa vama. Istu pažnju koju vi usmeravate ka
spoljašnjosti, vi usmeravate ka unutra, unutar vas. Nikakava nova, ili specijalna vrsta svesnosti nije
potrebna.

P: Da li Vi pomažete ljudima personalno?

M: LJudi dolaze da iznesu svoje probleme. Očigledno da oni dobijaju neku pomoć, inače oni ne bi
dolazili.

P: Da li su razgovori sa ljudima javni, ili vi razgovarate sa njima i privatno?

M: To je u saglasnosti sa njihobom voljom. Lično, ja ne prvim razliku između javnog i privatnog.

P: Da li ste Vi uvek na raspolaganju, pristupačni ljudima, ili imate i drugi posao da radite?

M: Ja sam uvek na raspolaganju, ali časovi ujutro i kasno posle podne su najpogodniji.
P: Ja shavatam da nikakav rad ne donosi toliko ploda koliko rad duhovnog učitelja.

M: Najviše vredi motiv, pobuda.

90. PREDAJTE SE SVOM SOPSTVU (VAŠOJ DUŠI)

Pitalac: Rođena sam u SAD, i poslednjih četrnaest meseci sam provela u Sri Ramanashramu; sada
sam na povratku u SAD, gde me očekuje majka.

Maharaxa: Kakvi suvaši planovi?

P: Mogu da se osposbim za medicinsku sestru, ili jednostavno da se udam i imam decu.

331
M: Šta vas inspiriše da želite da se udate?

P: Ako bih stvorila duhovni dom, spiritualnu atmosferu, to bi bio najviši oblik socijalnog
pomaganja, koji ja mogu da zamislim. Ali, naravno, život može da se odvija i drugačije. Ja sam
spremna za sve što mi život donese.

M: Tih četrnaest meseci u Sri Ramanashramu šta su vam oni doneli? Na koji ste vi način sada
drugačiji od onoga kada se stigli tamo?

P: Nisam više uplašena. Pronašla sam neki mir.

M: Kakav je to mir? Mir od onoga što želite, ili ne želite ono što nemate?

P: Pomalo od oboje, verujem da je tako. To nije uopšte bilo lako. Mada je Ašram vrlo tiho mesto, ja
sam bila iznutra u agonijama, patnjama.

M: Kada vi spoznate da je razlika između unutarnjeg i spoljašnjeg samo u umu, vi više niste
uplašeni.

P: Takvo ostvarenje dolazi i prati me. Ipak nisam ostvarila nepromenjivost, stalnost, potpune
savršenosti, ispunjenosti.

M: Dakle, sve dok tako verujete vi morate nastaviti sa vašom sadhanom, da oterate, raspršite lažnu
ideju da niste potpuni, savršeni. Kada vi spoznate sebe kao manjeg od tačke u prostoru i vremenu,
kao nešto tako suviše malo da bude posečeno, smrvljeno, i tako kratkog veka, da bude ubijeno,
onda, i smo onda, sav strah će nestati. Kada ste vi manji od vrha igle, onda vas igla ne može
probosti, - vi probadate iglu!

P: Da, ponekad se ja tako osećam - nesavladiv. Ja sam više nego neustrašiv - ja sam sama
neustrašivost.

M: Šta vas je navelo da odete u Ašram?

P: Imala sam nesrećnu ljubav, aferu, vezu, pakleno sam patila. Niti mi je moglo pomoći piće, a ni
droga. Počela sam da pipajući tragam, oprezno da istražujem, i slučajno sam našla neke knjige o
jogi. Od knjige do knjige, od otkrića do otkrića, - došla sam do Ramanashrama.

M: Ako bi vam se iste tragedije desile ponovo, da li biste vi isto toliko patili, uzumajući u obzir
sadašnje stanje vašeg uma?

P: Oh, ne, ne bih dozvolila sebi da ponovo patim. Ubila bih se.

M: Znači, vi se ne bojite da umrete!

P: Bojim se umiranja, ne od same smrti. Zamišljam proces, način, umiranja kao bolan i ružan.

M: Kako znate, ne nora biti tako. On može biti lep, prijatan, smiren. Jednom kada vi spoznate da se
smrt događa telu, a ne vama, vi samo posmatrajte, vaše telo ostaje, odbacuje se, kao stara iznošena
odeća.

P: Ja sam potpuno svesna da je moj strah od smrti zbog zebnje, strahovanja i neznanja.
332
M: LJudska bića umiru svake sekunde, strah i agonija, patnja, od umiranja pokriva svet kao oblak.
nije ni čudo što ste i vi takođe uplašeni. ali, jednom kada saznate da samo telo umire, a ne
kontinuitet sećanja i osećaj "Ja jesam" reflektovan u tome, vi više niste uplašeni.

P: dakle, umrimo i videćemo.

M: Obratite pažnju, i vi ćete videti da su rođenje i smrt jedno, da život pulzira, treperi, između
postojanja i nepostojanja i da svaki treba drugoga zbog potpunosti. Vi ste rođeni da umrete i
umirete da biste se ponovo rodili.

P: Da li nevezanost, odvojenost, zaustavlja proces?

M: Sa nevezanošću strah nestaje, ali ne i dela, fakta.

P: Da li ću biti prisiljena, primorana da se ponovo rodim? kakav užas?

M: Ne postoji prinuda. Vi dobijate ono što želite. Vi pravite vaše sopstvene planove i vi ih
ostvarujete.

P: Da li mi osuđujemo sebe na patnju?

M: Mi napreduemo kroz traganje, istraživanje, a da bismo istraživali potrebno nam je iskustvo. Mi

težimo da ponovimo ono što nismo razumeli. Ako smo senzitivni i inteligentni, mi ne moramo da
patimo. Bol je poziv na pažnju i kazna zbog nepažnje, nehata. Inteligentna i saosećajna akcija je
jedini lek.

P: Baš zato što sam odrasla u inteligenciji, razumevanju, ne bih više tolerisala moju patnju. Šta je
loše u samoubistvu?

M: Nema ništa loše, ako to rešava problem. Šta ako ne? Patnja izazvana stranim, irelevantnim
faktorima - neke bolne i neiszlečive bolesti, ili nepodnošljive nesreće, mogu da daju neko
opravdanje, ali gde nedostaju mudorst i saosećanje, samoubistvo ne može pomoći. Glupa, luda,
smrt znači budalasto, ponovo rođenje. Pored togaa mora se uzeti u obzir pitanje karme. Izdržljivost
je obično najmudriji put.

P: Mora li čovek da izdrži patnju, ma kako beznadežno i bolna bila?

M: Izdržavanje, trpljenje je jedna stvar, a beznadežna agonija je nešto drugo. Izdržljivost je

osmišljenjna i podonošljiva, dok je agonija beskorisna.

P: Zašto brinuti o karmi? Ona vodi brigu sama o sebi u svakom slučaju.

M: Većina naše karme je kolektivna. Mi patimo za grehe drugih, kao što i drugi zbog naših.
Čovečanstvo je jedno. Neznanje o ovome neće promeniti te stvari. Mi smo mogli biti mnogo
srećniji ljudi, ali nismo zbog naše nezainteresovanosti za patnje drugih.

P: Uvidela sam da sam postala mnogo osećajnija.

M: Dobro. Kad vi to kažete šta vi imate na umu? Sebe kao osećajnu personu sa telom žene?

333
P: Postoji telo i postoji saosećanje, sažaljenje i postoji sećanje, memorija, i brojne stvari i
ponašanja; zbirno oni mogu da se nazovu persona.

M: Uključujući i ideju "Ja jesam"?

P: "Ja jesam" je kao košara koja sadrži mnoge stvari, koje čine personu.
M: Ili, preciznije to je vrba od koje je košara isletena. Kada vi mislite o sebi kao o ženi, da li
mislite, smatrate, da ste žena, ili da je vaše telo opisano kao žensko?

P: To zavisi od mog raspoloženja, ćudi. Ponekad ja osećam sebe da sam samo centar svesnosti.

M: Ili, okean svesnosti. Da li postoje trenuci kada vi niste ni čovek ni žena, ne slučajno, bez poboda
od okolnosti i stanja?

P: Da, postoje, ali ja osećam snebivanje, stidljivost da govorim o tome.

M: Namigivanje je sve što čovek može očekivati. Nemate potrebe da dalje govorite.

P: Da li mi je dopušteno da pušim u Vašem prisustvu? Zanm da to nije običaj da se puši pred

svecem, Mudracem, i još je to neobičnije za ženu.

M: Svakako, pušite, niko nbeće zameriti. Mi razumemo.

P: Osećam potrebu da se smirim.

M: Vrlo je često tako sa Amerkinacima i Englezima. Posle izvođenja sadhane oni postaju ispunjeni
sa energijomi izbezumljeno, pomamno, traže odušak. Oni organizuju udruženja, postaju učitelji
joge, sklapaju brakove, pišu knjige - bilo šta, izuzev da pokušaju da borave u tišini i okeanu svoje
enrgije unutra, da pronađu izvor nepresušne moći i nauče umetnost da je drže pod kontrolom.

P: Priznajem da sada želim da se vratim, i živim vrlo aktivnim životom, jer se osećam ispunjena sa
puno enrgije.

M: Vi možete raditi šta vam se svidi, sve dok vi ne smatrate sebe da ste telo i um. To nije toliko
pitanje stvarnog, istinskog nevrednovanja tela i svega što ide sa tim, kao što je jasno razumevanje
da vi niste telo, osećaja povučenosti, izdvojenosti emocionalnog neupetljavanja.

P: Znam šta vi mislite. Pre nekih četiri godine sam prošla kroz period odbacivanja fizičkog, nebrige
o svom izgledu; ne bih kupovala odela, odeću, jela bih najjednostavniju hranu, spavala na golim
daskama. To je prihvatanje privatnosti, oskudice, koja ima smisao, znači, ne stvarna neudobnost.
Sada sam spoznala da treba prihvatiti, pozdraviti život onakav kakav je, kakav se događa i voleti
sve što on nudi. To je najbolji način. Prihvatiti radosnog srca sve što dođe i učiniti najbolje što
mogu. Ako ne mogu ništa drugo, do da dam život i istinsko obrazovanje i kulturu nekolicini dece -
sasvim dovoljno; mada moje srce pripada svakom detetu, ipak ne mogu doći do svakoga.

M: Vi ste udati, u braku, i majka samo kad ste muško - ženske svesnosti. Kada vi ne smatrate sebe
telom, onda porodični život tela, makoliko intenzivan i zanimljiv, interesantan, izlgeda samo kao
igra na platnu, ekranu, uma, sa svetlošću svesnosti kao jedinom realnošću.

P: Zaita vi insistirate na svesnosti, probuđenosti, kao jedinoj realnosti? Nije li obejkat svesnosti isto
tako realan, dok traje?
334
M: Ali, on ne traje! Trenutna, prolazna realnost je sekundarna; ona zavisi od vanvremenskog.

P: Da li mislte neprekidnog ili stalnog?

M: Ne može biti kontinuiteta i egzistencije, postaojanju. Kontinuitet zahetava, sadrži u sebi,

identičnost u prošlosti, sadašnjosti, i budućnosti. Nikakav takav identitet nije moguć, jer sam
smisao identifikacije, poistovećivanja je kolebanje, talasanje i promena. Kontinuitet, stalnost, to su
obmane stvorene u umu, sećanju, samo mentalne projekcije, obrazaca, šablona, gde nikakvi obrasci
ne postoje; napustite sve ideje o prolaznom ili stalnom, telu ili umu, muškarcu ili ženi, šta tad
ostaje? Kakvo je stanje vašeg uma kada su sve podvojenosti otklonjene, prevaziđene? Ja ne
govorim o prestjanju različitosti, jer bez njih nema manifestovanja, ispoljavanja.

P: Kad ne odvajam, ja sam srećna i u miru. Ali nekako gubim orijntaciju, ponašanje, neprestano, i
počinjem da tragam za srećom u spoljašnjim stvarima. Zašto moj unutrašnji mir nije stabilan, ne
mogu da razumem.
M: Mir je konačno takođe stanje uma.

P: Iznad uma je tišina. O njoj se ne može reći ništa.

M: Sav govor o tišini je samo buka.

P: Zašto mi tragamo za svetovnom srećom, čak i posle iskustva sa svojom sopstvenom prirodnom,
sponatanom srećom?

M: Kada je um angažovan u služenju telu, sreća je izgubljena. Da biste je ponovo zadobili, to

zahetava zadovoljstvo. Nagon da se bude srećan je ispravan, sasvim uredu, ali načini, pristupi, da se
to očuva su pogrešni, obmanjujući, nepouzdani i destruktivni od istinske sreće.

P: Da li je zadovostvo uvek pogrešno?

M: Ispravno stanje i korištenje tela i uma su intenzivno jaka i prijatna. Ono što je pogrešno je
traganje za srećom. Ne pokušavajte da učinite sebe srećnim, bolje se upitajte o samom vašem
traganju za njom. Vi želite da budete srećni zato što niste srećni. Pronađite, saznajte, zašto ste
nesrećni. Zato što vi niste srećni, vi tražite sreću u zadovoljstvu; zadovoljstvo donosi bol i zato vi to
zovete svetovno; vi zatim tragate, žudite, za nekim drugim zadovoljstvom, koje ne donosi bol, koje
vi nazivate duhovnim, božanskim. U realnosti zadovoljstvo je samo predah od bola. Sreća je i
svetovna i nesvetovna, unutar i iznad svega što se dešava. Nemojte praviti razliku, nemojte odvajati
neodvojivo i ne otuđujte sebe iz života.

P: Kako vas sad razumem dobro! Pre mog boravka u Ramanashramu bila sam tiranizovana savešću,
uvek nastojeći da prosuđujem o sebi. Sada sam potpuno smirena, opuštena, potpuno prihvatajući
sebe onakvu kakva sam. Kad se vratim u SAD, prihvatiću život onakav kakav bude, kao
Bhagavanovu milpost, i uživati u gorkom kao i u slatkom. To je jedna od stvari koju sam naučila u
Ašramu - da verujem Bhagavanu. Nisam bila ranije ovakva, nisam mogla da verujem.

M: Verovati Bhagavanu je verovati sebi. Budiote svesni da šta god se dešava, dešava se vama,
pomoću vas, kroz vas, da ste vi kreator, uživalac i transformator, nititelj svega, što vi opažate i vi
tad nećete biti uplašeni. Neuplašeni, bez straha, nećete biti nesrećni, niti ćete tragati za srećom. U
ogledalu vašeg uma razne vrste slika se pojavljuju i nestaju. Znajući da su one potpuno vaše
sopstvene kreacije, posmatrajte ih smireno kako dolaze i odlaze, budite budni, svesni, ali ne
335
uznemireni, nedodirnuti. Ovakav postupak smirenog posmatranja je sami temelj joge. Vi vidite
sliku, ali vi niste slika.

P: Ja mislim da me misao o smrti plaši zato što ne želim ponovo da se rodim. Ja znam, da me niko
ne prisiljava, ipak, pritisak neostvarenih želja je neodoljiv i čovek neće biti sposoban da se odupre.

M: Pitanje opiranja, suprotstavljanja se ne postavlja. Ono što je rođeno i ponovo rođeno niste vi.
Neka se to desi, gledajte kako se to dešava.

P: Zašto se mi onda uopšte brinemo?

M: Ali, vi ste zabrinuti! I vi ćete biti zabrinuti sve dok se slika ne uskladi sa vašim sopstvenim
osećajem istine, ljubavi i lepote. Želja za skladom, harmonijom, u miru je neizbrisiva. Ali kad je
jednom ispunjena, zabrinutost prestaje i fizički život postaje nenaporan, prijatan, i ispod nivoa
pažnje. Onda, iako ste u telu, vi niste rođeni. Biti utelovljen ili bez tela, beztelesan, vama je isto! Vi
dosežete tačku kad vam se ništa ne može desiti. Bez tela vi ne možete biti ubjeni, bez posedovanja
vi ne možete biti orobljeni, bez uma vi ne možete biti obmanuti. Ne postoji tačka gde se želja ili
strah mogu uhvatiti, zakačiti. Sve dok vam se nikakva promena ne može desiti, šta je drugo važno?

P: Nekako ne volim ideju o umiranju.

M: To je zato što ste tako mladi, što više znate o sebi, to ste manje uplašeni. Naravno, agonija
umiranja nije nikad prijatna da se gleda, ali umirući čovek je retko svestan.

P: Da li se on vraća svesnosti?

M: To je vrlo mnogo slično snu. Za izvesno vreme osoba je izvan fokusa, žiže i onda se vraća.

P: Ista persona.

M: Persona, budući da je stvorenje okolnosti koja se nužno menja zajedno sa njima, kao plamen
koji se menja sa gorivom. Jedino se proces nastavlja neprestano, stvarajući vreme i prostor.

P: Dakle, Bog će me paziti. Mogu sve prepustiti njemu.

M: Čak i vera u Boga je samo stepen na putu. Konačno, vi napuštate sve, jer vi dolazite do nečega
tako jednostavnog da ne postoje reči da to mogu da izraze.

P: Ja sam samo početnica. U početku ja nisam imala vere, bez poverenja. Bila sam uplašena da
dopustim stvarima da se dese. Svet mi je izgledao vrlo opasno i neprijateljsko mesto. Sada, konačno
ja mogu da govorim, verovanje i poverenje u Gurua ili Boga. Dopustite da napredujem. Nemojte me
približavati, požurivati. Dopustite da nastavim mojom sopstvenom brzinom, korakom.

M: Na svaki način nastavite. Ali vi ne nastavljate. Vi ste još uvek vezani za ideje o muškarcu i ženi;
starom i mladom, životu i smrti. Nastavite, idite iznad. Prepoznata, spoznata stvar, ideja, je
prevaziđena stvar.

P: Gospodine, magde da odem, ljudi smatraju da je njihova dužnost da mi pronalaze greške i da me

neprestano podbadaju, gone. Ja sam ispunjena sa ovim duhovnim bogatstvom koje sad imam. Šta je
loše sa mojom sadšnjošću što bi trebalo da žrtvujem za budućnost, ma kako to bilo uzvišeno? Vi
kažete da je realnost u sadašnjosti. Ja volim moju sadašnjpst. Ja je želim. Ja ne želim da večno
336
budem uznemirena, nespokojna, u vezi mog statusa i njegove budućnosti. Ja ne želim da jurim više
i bolje. Dopustite mi da volim ono što imam.

M: Vi ste saavim u pravu. Radite to. Samo budite pošteni - jednostavno, volite šta vi volite -
nemojte se napinjati i usiljavati.

P: To je ono što ja nazivam predaja Guruu.

M: Zašto eksteriorisati, ići izvan sebe? Predajte se vašem sopstvenom sopstvu, koje je osnova svega
( sve je njegova ekspresija, manifestacija).

91 Užitak i sreća
Poklonik: Moj prijatelj, mladić od dvadeset i pet godina, saznao je da boluje od neizlječive bolesti
na srcu. Napisao mi je kako mu je draže samoubojstvo od dugog i sporog umiranja. Odgovorio sam
mu da se bolest, koja je prema zapadnoj medicini neizlječiva, može izliječiti na neki drugi način.
Postoje joginske moći koje mogu dovesti do skoro trenutnih promjena u ljudskome tijelu. Učinci
čestih postova također graniče s čudesnim. Napisao sam mu da se ne žuri umrijeti, već da radije
pokuša s nekom alternativnom metodom.
Čuo sam da neki jogin koji živi nedaleko od Bombaya posjeduje čudesne moći. On se
specijalizirao za kontrolu životnih sila koje vladaju tijelom. Sreo sam nekoliko njegovih učenika i
poslao mu po njima fotografiju svoga prijatelja. Sad ću vidjeti što će se dogoditi.
Maharaj: Točno, čuda se često događaju, ali mora postojati želja za životom. Nema li nje, čudo se
ne može dogoditi.
P: Može li se želja za životom u nekoga usaditi?
M: Površinska želja može, ali takva želja brzo će se istrošiti. Načelno, nitko ne može prisiliti
drugu osobu da živi. Uz to, postojale su kulture u kojima je samoubojstvo imalo priznato i ugledno
mjesto.
P: Nije li naša dužnost da proživimo svoj životni vijek?
M: Naša je dužnost živjeti prirodno, spontano i s lakoćom. Ali bolest i patnja nisu prirodne.
Plemenita je vrlina nepokolebljivo izdržati sve što život nosi, ali ima i dostojanstva u odbijanju
besmislenog mučenja i poniženja.
P: Dobio sam knjigu koju je napisao neki siddha. U njoj je opisao mnogo svojih neobičnih, čak i
zapanjujućih iskustava. Po njegovu mišljenju, put istinskoga sadhake završava kad sretne svojega
učitelja i preda mu tijelo, um i srce. Od toga trenutka guru preuzima sadhakin život u svoje ruke i
postaje odgovoran za svaki, pa i najmanji događaj u njegovu životu, sve dok njih dvoje ne postane
jedno. To možemo nazvati samoostvarenjem kroz poistovjećivanje. Učenika obuzima sila koju
nema pod nadzorom i kojoj se ne može oduprijeti, a pritom se osjeća bespomoćnim kao list u oluji.
Jedino što ga može spasiti od ludila i smrti jest vjera u ljubav i moć njegova gurua.
M: Svaki učitelj poučava u skladu s vlastitim iskustvom. Iskustvo se oblikuje prema uvjerenju, a
uvjerenje prema iskustvu. Čak i učenik oblikuje gurua prema vlastitoj predodžbi. Učenik je taj koji
gurua čini velikim. Kad jednom postane jasno da je guru nosilac moći oslobođenja koja djeluje i
iznutra i izvana, zdušna predanost postaje prirodna i laka. Kao što se čovjek preplavljen bolima

337
potpuno predaje u ruke kirurga, tako se i učenik bez ikakvih ograda povjerava svojemu guruu.
Sasvim je prirodno tražiti pomoć kad se osjeća goruća potreba za njom. Ali, koliko god guru bio
moćan, on ne smije nametati svoju volju učeniku. S druge strane, učenik koji ne vjeruje i oklijeva
mora ostati neispunjen, a da njegov guru nije nimalo kriv za to.
P: Što se tada događa?
M: Kad se sve ostalo pokaže neuspješnim, život postaje naš učitelj. Ali na pouke života treba
dugo čekati. Moguće je uštedjeti mnoga odgađanja i nevolje ako samo postoji povjerenje i
poslušnost guruu. No, do takvoga povjerenja dolazi samo onda kad ravnodušnost i nemir ustupe
mjesto jasnoći i miru. Čovjek koji ne poštuje samoga sebe neće moći vjerovati ni sebi ni bilo kome
drugome. Zbog toga učitelj daje u početku sve od sebe kako bi uvjerio učenika u svoje visoko
podrijetlo, plemenitu prirodu i veličanstvenu sudbinu. On mu prenosi iskustva velikih svetaca
jednako kao i svoja vlastita te nastoji u učeniku probuditi povjerenje u samog sebe i u vlastite
bezgranične mogućnosti. Kad povjerenje u sebe i u učitelja idu ruku pod ruku, u učenikovu se
karakteru i životu događaju brze i dalekosežne promjene.
P: Možda se ja ne želim mijenjati. Moj je život dovoljno dobar takav kakav jest.
M: Govoriš tako jer još nisi uvidio koliko je bolan život koji vodiš. Nalik si djetetu koje spava s
lizaljkom u ustima. Možeš se osjećati sretnim u trenutku kad si potpuno usmjeren na svoje sebstvo,
ali dovoljno je samo pomnije pogledati ljudska lica da bi na njima zamijetio sveobuhvatnu činjenicu
patnje. Čak je i tvoja sreća tako ranjiva i kratkotrajna, izložen si milosti i nemilosti bankrota ili čira
na želucu. Tvoja je sreća samo trenutak predaha, puki vremenski razmak između dvije patnje.
Stvarna sreća nije ranjiva, zato što ne zavisi od okolnosti. P: Govoriš li iz vlastitoga iskustva? Jesi li
i ti nesretan? M: Ja nemam osobnih problema. Ali svijet je pun živih bića čiji su životi pritiješnjeni
između straha i želje. Oni su nalik stoci dovedenoj u klaonicu koja bezbrižno i sretno skače i juri
naokolo, ali ne prođe ni sat vremena a već je mrtva, oderane kože.
Tvrdiš da si sretan. Jesi li uistinu sretan ili samo nastojiš samoga sebe uvjeriti u to? Pogledaj u
sebe bez straha i začas ćeš shvatiti da tvoja sreća zavisi od uvjeta i okolnosti te da je stoga trenutna,
a ne stvarna. Stvarna sreća dolazi iznutra. P: Od kakve mi je koristi tvoja sreća? Ona mene ne čini
sretnim.
M: Možeš je imati cijelu, i više od toga, samo ako je zatražiš. Ali ti je ne tražiš, čini se da je ni ne
želiš. P: Zašto to kažeš? Ja želim biti sretan.
M: Ti se u potpunosti zadovoljavaš svojim užicima. Tu nema mjesta za sreću. Isprazni svoju
šalicu i očisti je, inače se neće moći napuniti. Drugi ti mogu pružiti užitak, ali nikada sreću.
P: Meni je već dovoljan i lanac ugodnih događaja. M: Prije ili kasnije taj će se lanac prekinuti i
završiti u boli, ako ne i u nekoj golemoj nesreći. Joga nije ništa drugo do traganje za trajnom
srećom u sebi.
P: Ti možeš govoriti jedino o životu na Istoku. Na Zapadu su životni uvjeti drukčiji i ondje se to
ne može primijeniti.
M: Nema istočne ili zapadne patnje, odnosno istočnoga ili zapadnoga straha. Problem je
univerzalan, postoji patnja koju treba prekinuti. Uzrok je patnje zavisnost, a lijek je nezavisnost.
Joga je znanost i umijeće postizanja oslobođenja zahvaljujući razumijevanju samoga sebe.
P: Ne osjećam se spremnim za jogu.
M: A za što bi drugo mogao biti spreman? Svi ti tvoji dolasci i odlasci, traganje za užitkom,
ljubav i mržnja - sve to pokazuje tvoju borbu protiv ograničenja, samonametnutih ili prihvaćenih
izvana. U svojemu neznanju činiš pogreške te nanosiš bol sebi i drugima. Ali poriv za
oslobođenjem postoji u tebi i ne smije se zanijekati. Isti poriv koji vapi za rođenjem, srećom i

338
smrću vapit će i za razumijevanjem i samoostvarenjem. On je poput iskre plamena u tovaru
pamuka. Možda ni ne znaš da je iskra u pamuku, ali prije ili kasnije cijeli će brod izgorjeti.
Oslobođenje je prirodan proces i dugo traje, ali je neminovan. No, u tvojoj je moći da ga dovedeš u
sadašnji trenutak.
P: Zašto onda na svijetu postoji tako malo oslobođenih ljudi?
M: U određenom trenutku u golemoj je šumi samo malobrojno drveće u punome cvatu, ali će na
svako drvo doći red.
Prije ili kasnije, tvoji tjelesni i mentalni izvori iscrpit će se. Što ćeš tada učiniti? Očajavati?! U
redu, očajavaj. Umorit ćeš se od očajavanja i počet ćeš postavljati pitanja. U tom ćeš trenutku
postati spreman za svjesnu jogu.
P: Meni sve to traganje i mozganje izgleda veoma neprirodno.
M: Tvoja prirodnost nalik je prirodnosti čovjeka koji se rodio kao bogalj. Možda si nesvjestan, ali
to te ne čini prirodnim. Ti uopće ne znaš što znači biti prirodan ili normalan, a ne znaš ni da to ne
znaš.
Trenutačno lutaš i zato si u opasnosti. Onome koji luta u svakome se trenutku može nešto
dogoditi. Bilo bi pametnije da se probudiš i uvidiš u kakvoj se situaciji nalaziš. To da jesi - to znaš;
ali što jesi - to ne znaš. Otkrij što uistinu jesi.
P: Zašto na ovome svijetu ima toliko patnje? M: Uzrok je patnje sebičnost. Nema drugog uzroka.
P: Mislio sam da je patnja sastavni dio ograničenoga osobnog postojanja.
M: Razlike i osebujnosti nisu uzrok patnje. Jedinstvo u različitosti prirodno je i dobro. Istinska
patnja pojavljuje se u svijetu jedino zbog osjećaja odvojenosti i traganja za sebičnim
zadovoljstvima.

92 Uzdigni se iznad ideje "ja sam tijelo"

Poklonik: Ljudi su nalik životinjama, jure naokolo uzalud tražeći sreću i čini se da tome nema
kraja. Postoji li izlaz?
Maharaj: Bit će ti ponuđeno mnogo zaobilaznica koje će te samo voditi natrag do polazne točke.
Najprije moraš shvatiti da tvoj problem postoji samo u budnome stanju i da ga u potpunosti možeš
zaboraviti, koliko god bolan bio, kad odeš na spavanje. U budnom si stanju svjestan, a za vrijeme
spavanja jedino si živ. I svjesnost i život možeš nazvati Bogom, ali ti si iznad jednog i drugog,
iznad Boga, iznad bitka i nebitka. Um koji se temelji na sjećanjima sprječava te da spoznaš sebe
kao onoga koji je sve i koji je iznad svega. On ima nad tobom moć sve dok mu vjeruješ. Nemoj se
boriti s njime. Samo se ne obaziri na njega. Lišen tvoje pozornosti, on će polako usporiti i otkriti
mehanizam svojega rada. Kad jednom spoznaš njegovu prirodu i namjeru, nećeš mu više dopustiti
da izmišlja probleme.
P: Ali, nisu svi problemi izmišljeni. Postoje i stvarni problemi.
M: Mogu li postojati ikakvi drugi problemi osim onih koje stvara um? Život i smrt ne stvaraju
probleme. Bol i užitak dolaze i odlaze. Doživljavamo ih u svojemu iskustvu i zatim zaboravljamo.
No, sjećanje i zamišljanje stvaraju problem želje za postignućem ili izbjegavanjem, obojene
sviđanjem ili nesviđanjem. Istina i ljubav čovjekova su stvarna priroda, a um i srce načini na koje se
očituje.
P: Kako se um može dovesti pod nadzor? Što učiniti sa srcem koje ne zna što hoće?

339
 M: Um i srce ne mogu raditi u mraku. Da bi ispravno funkcionirali, potrebna im je svjetlost čiste
svijesti. Svi napori da ih se stavi pod nadzor samo će ih podrediti zapovijedima sjećanja. Pamćenje
je dobar sluga, ali loš gospodar. Ono uspješno sprječava otkrivanje istine. U stvarnosti nema mjesta
za napor. Napor je znak sebičnosti koja nastaje uslijed poistovjećivanja s tijelom, što je glavni
čovjekov problem i uzrok svih drugih problema. A sebičnost se ne može ukloniti ulaganjem napora,
već samo jasnim uvidom u njezine uzroke i način djelovanja. Napor je znak postojanja sukoba
između proturječnih želja. Njih treba prozreti jer će jedino tada nestati.
P: A što će ostati?
M: Ostat će ono što se ne može promijeniti - veliki mir, duboka tišina, skrivena ljepota stvarnosti.
Budući da se ne može prenijeti riječima, istina čeka da je iskusiš.
P: Ne mora li čovjek biti spreman i osposobljen za postizanje oslobođenja? Naša je priroda u
svojoj biti životinjska. Kako bismo se mogli nadati da će se u nama pojaviti stvarnost ako ne
pobijedimo najprije tu životinjsku prirodu?
M: Pusti životinju na miru, neka živi svoj život. Samo se prisjećaj što si. Iskoristi svaki događaj
tijekom dana da te podsjeti kako bez tebe kao svjedoka ne bi bilo ni životinje ni Boga. Shvati da si
ti i jedno i drugo, srž i građa svega što jest pa se čvrsto drži svog razumijevanja.
P: Je li razumijevanje dovoljno? Nisu li mi potrebni opipljiviji dokazi?
M: Tvoje razumijevanje odlučit će o valjanosti dokaza. Ali, treba li ti opipljiviji dokaz od
vlastitoga postojanja? Kamo god ideš, susrećeš sebe. Koliko god daleko otputuješ u vremenu, ti si
ondje.
P: Očito je da ja nisam sveprožimajući i vječan. Ja sam samo ovdje i sada.
M: To je već dovoljno. Ovdje je svugdje, a sada je uvijek. Uzdigni se iznad ideje da si tijelo i
shvatit ćeš da su prostor i vrijeme u tebi, a ne ti u njima. Kad jednom budeš to razumio, bit će
uklonjena glavna zapreka do samoostvarenja.
P: Sto je samoostvarenje koje se nalazi onkraj razumijevanja?
M: Zamisli gustu šumu punu tigrova, a sebe u čvrstom, čeličnom kavezu. Znajući da te kavez u
potpunosti štiti, bez straha promatraš tigrove. U sljedećoj fazi, tigrovi se nalaze u kavezu, a ti lutaš
džunglom. Na kraju, kavez iščezava, a ti jašeš na tigrovima!
P: Prisustvovao sam grupnoj meditaciji koja se nedavno održala u Bombayu i svjedočio ludilu i
mahnitom prepuštanju osjećajima onih koji su u njoj sudjelovali. Zašto ljudi rade takve stvari?
M: Sve su to izumi nemirnoga uma koji hrane ljude u potrazi za senzacijama. Neki od tih izuma
pomažu nesvjesnom da otpusti potisnuta sjećanja i želje, čime se postiže određeno olakšanje. Ali, u
konačnici, takve metode ostavljaju praktikanta na istome mjestu na kojem je i bio ili čak i na gorem.
P: Nedavno sam pročitao knjigu koju je napisao neki jogin, a govori o njegovim iskustvima u
meditaciji. Knjiga je prepuna vizija i zvukova, boja i melodija, prava raskoš i izvrsna zabava! Na
kraju su svi joginovi doživljaji iščeznuli, a ostao je jedino osjećaj potpune neustrašivosti. Nije čudo,
čovjek koji je prošao kroz sva ta iskustva neozlijeđen uistinu se ne treba plašiti ničega. Unatoč
tome, pitao sam se od kakve mi koristi može biti takva knjiga?
M: Ni od kakve, vjerojatno, budući da te nije privukla. Netko drugi možda bi bio očaran. Ljudi se
razlikuju. Ali svi su suočeni s činjenicom vlastitoga postojanja. Osjećaj "ja jesam" osnovna je
činjenica, a pitanje "tko sam ja?" osnovno pitanje na koje svatko mora sam naći odgovor.
P: Je li odgovor isti za sve?
M: Isti u srži, ali različit u izražaju.

340
 Svaki duhovni tragalac prihvaća ili pronalazi metodu koja mu najbolje odgovara, primjenjuje je
na sebi s određenom ozbiljnošću i naporom te postiže rezultate u skladu sa svojim temperamentom i
očekivanjima. Zatim ih ulijeva u kalupe riječi, gradi od njih sustave, uspostavlja tradiciju i počinje
primati učenike u svoju "školu joge". Sve se to gradi na sjećanju i zamišljanju. Nijedna takva škola
nije bezvrijedna, ali nije ni neophodna. U svakoj od njih pojedinac može napredovati do one točke u
kojoj se i želja za napretkom odbacuje kako bi se omogućio daljnji napredak. Nakon toga odbacuju
se sve škole i prestaju svi napori. U samoći i tajanstvenom neznanom napravit će se zadnji korak
kojim se zauvijek okončava neznanje i strah.
Međutim, pravi učitelj neće zarobiti svojega učenika nekim propisanim slijedom ideja, osjećaja i
djelovanja, već će mu, naprotiv, strpljivo ukazivati na potrebu da se oslobodi svih ideja i obrazaca
ponašanja. Tražit će od njega da bude budan i ozbiljan te da pliva u skladu s bujicom života, ma
kamo ga ona nosila, ali ne da bi uživao ili patio, već da bi razumijevao i učio. Učenik, pod
vodstvom pravoga učitelja, uči učiti, a ne prisjećati se i slušati. Satsang, društvo plemenitih i svetih,
ne oblikuje ga u kalup, već ga oslobađa svih kalupa. Čuvaj se svega što te čini zavisnim. Većina
takozvanih "predavanja" guruu završava razočaranjem, ako ne i tragedijom. Srećom, ozbiljan će se
tragatelj izvući na vrijeme, obogaćen mudrošću koju je stekao zahvaljujući tom iskustvu.
P: Sasvim je sigurno da predanost sebstvu ima određenu vrijednost.
M: Predati se sebstvu znači predati mu sve svoje brige. To se ne može učiniti, to se događa kad
spoznaš svoju istinsku prirodu. Verbalna predanost, čak i ako je praćena iskrenim osjećajima, nije
gotovo ni od kakve važnosti i ruši se kod prvoga stresa. Ona, u najboljem slučaju, odaje iskrenu
namjeru, ali ne i stvarnu činjenicu.
P: U Rg-vedi se spominje prvobitna joga (adhi joga), koja se sastoji od vjenčanja mudrosti
(prađnja) i života (prana), što označava, barem sam tako ja shvatio, sjedinjenje toga dvoga. Smatraš
li ti da to znači i jedinstvo ispravnosti (dharma) i djelovanja (karma)?
M: Da, upravo tako, pod uvjetom da pod ispravnošću smatraš usklađenost sa svojom pravom
prirodom, a pod djelovanjem isključivo nesebičnu akciju koja nije motivirana željom. U adhi jogi
sam je život guru, a um je njegov učenik. Um osluškuje potrebe života, ali mu ne zapovijeda. Život
teče prirodno i bez napora, a um uklanja zapreke koje stoje na putu njegova vječnog tijeka.
P: Nije li život po svojoj prirodi sklon ponavljanju? Neće li povađanje za životom voditi do
zastoja?
M: Život je sam po sebi beskrajno kreativan. Sićušna sjemenka tijekom vremena postaje golema
šuma. Um je nalik šumaru koji štiti beskrajni životni poriv postojanja i koji upravlja njime.
P: Shvati li se adhi joga kao služenje uma životu, ona predstavlja savršenu demokraciju. Svatko
živi svoj život u skladu sa svojim najvećim sposobnostima i znanjem i svi su učenici istoga gurua.
M: Može se i tako reći. Postoji mogućnost da zaista bude tako, ali sve dok osoba ne voli život i
dok mu ne vjeruje, sve dok ne ide za njim s ozbiljnošću i poletom, bit će neozbiljno govoriti o jogi
koja je kretanje u svjesnosti i svijest u akciji. P: Jednom sam prilikom promatrao kako planinski
potok teče preko kamenja. Kod svakog kamena voda stvara virove na drukčiji način, u skladu s
njegovim oblikom i veličinom. Nije li svaka osoba samo vrtloženje vode života koja prelazi preko
njezina tijela, a život je jedan i vječan?
M: Virovi i voda nisu odvojeni. Smetnja u slobodnom protoku čini te svjesnim vode. Svjesnost je
uvijek u kretanju i u promjenama. Ne postoji nepromjenjiva svjesnost. Nepromjenjivost istoga trena
u potpunosti briše svjesnost. Čovjek koji je lišen vanjskih i unutarnjih osjeta gubi svijest ili se
uzdiže iznad svjesnosti i nesvjesnosti do stanja u kojem nema ni rođenja ni smrti. Svjesnost se rađa
samo kad se združe duh i materija.
P: Jesu li oni jedno ili dvoje?
341
 M: To ovisi o riječima koje koristiš. Oni su jedno, dvoje ili troje. U procesu istraživanja troje
postaje dvoje, a dvoje jedno. To se može usporediti s licem, zrcalom i odrazom lica u zrcalu. Za
svako dvoje potrebno je treće da bi ih ujedinilo. U sadhani vidiš troje kao dvoje, dok iznenada ne
shvatiš da je dvoje jedno.
Dokle god tvoju pozornost zaokuplja svijet, nećeš moći spoznati svoje sebstvo. Da bi ga spoznao,
odvrati pozornost od svijeta i okreni je prema unutra.
P: Ne mogu uništiti svijet.
M: Nema potrebe za tim. Samo shvati da ono što vidiš nije ono što uistinu jest. Zahvaljujući
procesu istraživanja, pojave će iščeznuti, a na površinu će izbiti stvarnost koja se nalazi u njihovoj
pozadini. Ne trebaš spaliti kuću da bi je napustio. Jednostavno iziđi. Kuća postaje za tebe zatvor
jedino onda kad ne možeš slobodno ulaziti i izlaziti iz nje. Ja izlazim iz svjesnosti i ulazim u nju
lako i prirodno te je zbog toga svijet za mene dom, a ne zatvor.
P: Ali, konačno, postoji li svijet ili ne?
M: Ono što vidiš zapravo je tvoje sebstvo. Možeš ga nazvati kako god želiš, ali sama činjenica
neće se promijeniti. Služeći se filmom sudbine, tvoja svjetlost prikazuje slike na platnu. Ti si
gledatelj, svjetlost, slika i platno. Sam si odabrao čak i film sudbine (prarabdha) pa ga samome sebi
nametnuo. Duh se voli igrati i uživa u svladavanju zapreka. Sto je zadatak teži, to je dublje i šire
njegovo samoostvarenje.

93 Ne djeluje to čovjek
Poklonik: Od početka života progoni me osjećaj nepotpunosti. Od osnovne do srednje škole, na
poslu, u braku, tijekom stjecanja materijalnih dobara, neprestano sam zamišljao da će mi mir
sigurno donijeti upravo ono sljedeće. Ali mira nije bilo. Kako godine prolaze, taj osjećaj
neispunjenosti sve više raste.
Maharaj: Dokle god postoji tijelo i osjećaj istovjetnosti s njime, frustracija je neminovna. Jedino
kad sebe spoznaš kao onoga tko je potpuno odvojen i različit od tijela moći ćeš predahnuti od
mješavine straha i želje, neodvojive od ideje "ja sam tijelo". Puko ublažavanje strahova i
zadovoljavanje želja neće ukloniti osjećaj praznine od kojega pokušavaš pobjeći. Pomoći ti može
jedino znanje o sebstvu. Pod tim pojmom mislim na potpuno poznavanje onoga što nisi. Takvo je
znanje moguće steći, i to do kraja. Ali, otkrivanju onoga što jesi ne može biti kraja. Što više
otkrivaš, pojavljuje se više onoga što još moraš otkriti.
P: Da bismo to postigli, morali bismo imati drukčije roditelje i obrazovanje, živjeti u drukčijem
društvu.
M: Ne možeš mijenjati okolnosti, ali možeš promijeniti svoj stav prema njima. Ne trebaš biti
vezan za ono što nije bitno. Dobro je jedino ono što je nužno. Mir se može naći samo u onom
najhitnijem.
P: Ja tražim istinu, a ne mir.
M: Sve dok nisi u miru, ne možeš vidjeti ono što je istinito. Miran um od presudne je važnosti za
ispravnu percepciju, a ona je neophodna za samoostvarenje.
P: Toliko toga moram učiniti. Jednostavno si ne mogu priuštiti da budem u miru.
M: Razlog je tome iluzija da to ti djeluješ. Istina je, međutim, da se sve događa tebi, a ne
zahvaljujući tebi.
P: Budem li samo dopuštao da sve događa samo od sebe, kako ću biti siguran da se događa onako
kako sam to zamislio? U svakom slučaju, događaje moram pokoriti svojim željama.
342
 M: Tvoja ti se želja naprosto događa, kao i njezino ispunjenje ili neispunjenje. Ništa ne možeš
promijeniti. Možeš jedino vjerovati da se naprežeš, boriš i nastojiš nešto postići. No, to se samo
događa, kao što se događaju i plodovi djelovanja. Ništa se ne događa zahvaljujući tebi i za tebe. Sve
je već u slici koja se prikazuje na platnu, ničega nema u svjetlosti, uključujući i ono čime se
smatraš, a to je osoba. Ti si samo svjetlost.
P: Ako sam ja samo svjetlost, kako sam to mogao zaboraviti?
M: Nisi to zaboravio. U slici na platnu zapisano je da ćeš zaboraviti, a onda se prisjetiti. Ne možeš
prestati biti čovjek zato što sanjaš da si tigar. Slično tome, ti si čista svjetlost koja se pojavljuje kao
slika na platnu. Ta će se slika ponovno sjediniti sa svjetlošću.
P: Budući da se sve samo događa, zašto bih se trebao brinuti?
M: Točno, ne trebaš se više brinuti. Oslobođenje znači osloboditi se briga. Budući da si shvatio da
ne možeš utjecati na plodove svojega djelovanja, nemoj više usmjeravati pozornost na svoje želje i
strahove. Pusti ih da dolaze i odlaze. Nemoj ih hraniti zanimanjem i pozornošću.
P: Ne budem li usmjeravao pozornost na ono što se događa, od čega ću živjeti?
M: To je kao da me pitaš: "Što ću raditi prestanem li sanjati?" Prestani sanjati i vidjet ćeš što se
dogoditi. Ne trebaš se bojati pitanja "što je sljedeće?". Uvijek postoji nešto sljedeće. Život nikada
nije započeo i nikada neće završiti. Neprestano se pokreće i vječno traje. Svjetlost se ne može
istrošiti, mada se zahvaljujući njoj projiciraju bezbrojne slike. Jednako tako, život ispunjava svaki
oblik do ruba i vraća ga njegovu izvoru, gdje se uništava.
P: Ako je život tako čudesan, kako je uopće nastalo neznanje?
M: Želiš izliječiti bolest, a nisi vidio pacijenta. Prije negoli počneš postavljati pitanja o neznanju,
zašto prvo ne istražiš tko je neznalica? Kad kažeš da si neznalica, ne znaš da si trenutačnom stanju
svojih misli i osjećaja nametnuo koncept neznanja. Ispitaj ih onako kako se događaju, sasvim se
usredotoči na njih i otkrit ćeš da ne postoji neznanje, već samo nepažljivost. Usmjeri pozornost na
ono što te brine, to je sve. Naposljetku, briga je mentalna bol, a bol je neminovno poziv na
pozornost. U trenutku kad usmjeriš pozornost na taj poziv, on nestaje i pitanje se neznanja gubi.
Umjesto da čekaš odgovor na svoje pitanje, otkrij tko je onaj koji ga postavlja i što ga potiče na to.
Veoma ćeš brzo ustanoviti da je to um tjeran strahom od boli. A u strahu postoji sjećanje i
predviđanje, prošlost i budućnost. Pozornost te vraća u sadašnjost, u sada. A prebivanje u
sadašnjem trenutku stanje je koje nam je uvijek blizu, mada ga rijetko zamjećujemo.
P: Sveo si sadhanu na najobičniju pozornost. Kako to da drugi učitelji poučavaju cjelovite i teške
tehnike koje izvjesno vrijeme treba prakticirati?
M: Guru obično podučava onu vrstu sadhane kojom je sam dosegao cilj, kakav god da mu je bio
cilj. To je sasvim prirodno jer svoju sadhanu najbolje poznaje. Mene je moj guru podučio da se
usredotočim na osjećaj "ja jesam" i ja sam otkrio da je to krajnje djelotvorna tehnika. Zbog toga o
njoj mogu govoriti s potpunim uvjerenjem. Ali često ovamo dolaze ljudi koji su potpuno pogrešno
postupali sa svojim tijelom, mozgom i umom tako da su postali izopačeni i slabi te im je stanje
bezoblične pozornosti nedostižno. U takvim slučajevima pogodniji su neki jednostavniji znaci
ozbiljnosti. Ponavljanje mantre ili promatranje određene slike mogu pripremiti njihovo tijelo i um
za dublje i neposrednije traganje. Naposljetku, neophodna je jedino ozbiljnost, ona je presudni
čimbenik. Sadhana je samo posuda koja se mora do ruba ispuniti ozbiljnošću. Ozbiljnost pak nije
ništa drugo do ljubav na djelu. Jer, ništa se ne može učiniti bez ljubavi.
P: Volimo jedino sebe.
M: Bilo bi sjajno kad bi tako bilo! Voli sebe mudro i postići ćeš vrhunac savršenstva. Svi vole
svoje tijelo, ali veoma malo njih voli svoj stvarni bitak.

343
 P: Je li mojemu stvarnom bitku potrebna moja ljubav?
M: Tvoj stvarni bitak sama je ljubav, a tvoje mnogobrojne ljubavi jedino su njezini odrazi u
skladu sa situacijom u određenom trenutku.
P: Mi smo sebični, poznajemo jedino sebičnu ljubav.
M: To je dovoljno za početak. U svakom slučaju, želi sebi dobro. Razmisli o tome, osjeti duboko
što je uistinu dobro za tebe i iskreno teži k tome. Ubrzo ćeš ustanoviti da je stvarnost tvoje jedino
dobro.
P: Unatoč tome, ne razumijem zašto različiti gurui uporno propisuju učenicima složenu i tešku
sadhanu? Zar ne znaju ništa bolje?
M: Nije važno ono što činiš, već ono što si prestao činiti. Ljudi koji počinju sa sadhanom veoma
su grozničavi i nemirni pa ih se mora u potpunosti zaposliti kako bi se održali na putu. Za njih je
dobra rutina kojoj se mogu u potpunosti predati. No, nakon nekog vremena smiruju se i odustaju od
daljnjih napora. U miru i tišini pokrov lažnog "ja" iščezava, a vanjsko i unutarnje postaju jedno.
Prava sadhana teče bez napora.
P: Ponekad imam osjećaj da je cijeli svemir moje tijelo.
M: Dokle god si vezan iluzijom "ja sam ovo tijelo", samo si točka u prostoru i trenutak u
vremenu. Kad više nema poistovjećivanja s tijelom, sav prostor i vrijeme u tvojemu su umu, koji je
samo mali val u svjesnosti, a ona je pak svijest odražena u prirodi. Svijest i materija aktivni su i
pasivni aspekt čistoga bitka, koji se nalazi u obojem i onkraj obojeg. Prostor i vrijeme jesu tijelo i
um univerzalnoga postojanja. Ja imam osjećaj da se sve ono što se događa u prostoru i vremenu
događa meni, da su sva iskustva moja, kao i svi oblici. Ono što mislim da jesam postaje moje tijelo,
a sve što se događa tom tijelu postaje moj um. No, u korijenu univerzuma postoji samo čista svijest,
iznad prostora i vremena, ovdje i sada. Spoznaj da je ona tvoj stvarni bitak i djeluj u skladu s time.
P: Zašto bi se ono što mislim o sebi moralo odražavati u mojemu djelovanju? Djelovanje se
događa u skladu s okolnostima. M: Okolnosti i uvjeti upravljaju neznalicom. Poznavatelj stvarnosti
nije pod njihovim utjecajem. Jedini zakon kojem se on pokorava jest zakon ljubavi.

94 Ti si izvan prostora i vremena

Poklonik: Stalno mi govoriš da se nikada nisam rodio i da nikada neću umrijeti. Ako je uistinu
tako, kako je moguće da svijet vidim kao netko tko se rodio i tko će sigurno umrijeti?
Maharaj: Ti vjeruješ u rođenje i smrt jer nikada nisi doveo u pitanje svoje uvjerenje da si tijelo
koje je očito rođeno i zato mora i umrijeti. Dok je tijelo živo, ono privlači pozornost i toliko snažno
opčinjava da pojedinac veoma rijetko može percipirati svoju pravu prirodu. Čini se da on percipira
samo površinu oceana, a da u potpunosti zaboravlja na beskraj koji se nalazi ispod nje. Svijet je
samo površina uma, a um je beskonačan. Ono što zovemo mislima samo su mreškanja u umu.
Miran um odražava stvarnost. Kad je potpuno nepokretan, on iščezava, a ostaje samo stvarnost. Ona
je toliko konkretna i stvarna, toliko opipljivija od uma i materije, da je u usporedbi s njom čak i
dijamant mekan poput maslaca. Njezina sveobuhvatna prisutnost čini svijet nalik snu, maglovitim i
beznačajnim.
P: Kako možeš svijet, koji prolazi kroz tako duboku patnju, doživljavati kao nešto beznačajno?
Potpuno si bezdušan!
M: Ti si taj koji je bezdušan, a ne ja. Ako je tvoj svijet toliko ispunjen patnjom, učini s njim nešto.
Nemoj samo uvećavati njegovu patnju svojom pohlepom i lijenošću. Ja nisam prinuđen živjeti u
344
tvojem svijetu nalik snu. U mojem svijetu ne sade se sjemenke očaja, želje i straha i ne žanje se
patnja. U njemu nema proturječja i nepomirljivih suprotnosti koje se uzajamno uništavaju, već
svugdje vlada sklad. Njegov je mir nalik stijeni. Taj mir i tišina moje su tijelo.
P: To što si rekao podsjetilo me na Buddhu i jedno od njegovih imena, utjelovljenje dharme
(dharmakaja).
M: Moguće, ali ne trebamo uvoditi novu terminologiju. Samo shvati da je osoba kojom se smatraš
dio svijeta koji percipiraš unutar svojega uma. Promatraj svoj um izvana jer ti nisi um. Naposljetku,
tvoj jedini problem jest gorljivo poistovjećivanje sa svime što percipiraš. Odbaci tu naviku i
neprestano se prisjećaj da nisi ono što se može percipirati. Upotrijebi svoju moć budne odvojenosti.
Vidi samoga sebe u svemu što živi i tvoje će ponašanje izraziti tu viziju. Kad jednom shvatiš da na
ovome svijetu nema ničega što bi mogao nazvati svojim, gledat ćeš ga izvana kao što promatraš
predstavu na pozornici ili sliku na platnu, čudeći se i uživajući, ali zapravo nedirnut. Sve dok
zamišljaš da si nešto opipljivo i čvrsto, jedna od mnogih stvari koje trenutačno postoje u vremenu i
prostoru, da si kratkoga vijeka i ranjiv, prirodno je da ćeš se tjeskobno brinuti za svoj opstanak i
rast. Ali kad jednom budeš spoznao sebe kao onoga koji se nalazi izvan prostora i vremena i koji je
s njima u dodiru samo u točki koja postoji ovdje i sada, no inače je sveprožimajući i
svesadržavajući, nepristupačan, nedostupan i neranjiv - nećeš više biti uplašen. Spoznaj sebe kakav
jesi - protiv straha nema drugoga lijeka.
Moraš naučiti misliti i osjećati na takav način ili ćeš neizbježno ostati na osobnoj razini želje i
straha, gubitka i dobitka, rasta i zastoja. Osobni problem ne može se riješiti na razini osobe. Sama
želja za životom glasnik je smrti, kao što je čežnja za srećom jezgra patnje. Svijet je ocean boli i
straha, tjeskobe i očaja. Užici su poput riba, dolaze u malom broju i hitro. Rijetko se pojavljuju i
brzo nestaju. Čovjek niske inteligencije vjeruje, usprkos svim dokazima, da je on iznimka i da ga je
svijet dužan usrećiti. Ali svijet mu ne može dati ono što ni sam nema. U svojoj je srži nestvaran pa
mu za postizanje stvarne sreće nije ni od kakve koristi. Ne može biti drukčije. Tragamo za stvarnim
zato što smo nesretni s nestvarnim. Budući da je sreća naša stvarna priroda, ne možemo se smiriti
dok je ne nađemo. Ali rijetko znamo gdje je treba tražiti. Kad jednom budeš razumio da svijet nije
ništa drugo do pogrešan pogled na stvarnost i da nije onakav kakvim se pojavljuje, oslobodit ćeš se
njegovih opsesija. Jedino te ono što je u skladu s tvojim stvarnim bitkom može usrećiti, a svijet
kakav ti percipiraš izravno je nijekanje stvarnoga.
Budi veoma miran i promatraj sve što dolazi na površinu tvojega uma. Odbaci znano, dočekaj s
dobrodošlicom daleko i neznano, a na kraju, kad na to dođe red, odbaci i njega. Tako ćeš doći u
stanje u kojemu nema znanja, u kojemu postoji samo bitak, u stanje u kojem je bitak sam po sebi
znanje. Znati bitkom neposredno je znanje. Ono se temelji na istovjetnosti onoga koji promatra i
objekta promatranja. Posredno znanje temelji se na osjetima i pamćenju, na blizini onoga koji
percipira i objekta percepcije, a ograničeno je njihovom suprotnošću. Isti je slučaj sa srećom. Moraš
biti tužan da bi znao što je radost i radostan da bi znao što je tuga. Istinska sreća nema uzroka i ne
može iščeznuti zbog nedostatka poticaja. Ona nije suprotnost tuzi, već uključuje svu tugu i patnju.
P: Kako je moguće biti sretan usred tolike patnje? M: Unutarnja sreća ne može se prekinuti. Ona je
neodoljivo stvarna. Kao i sunce na nebu, može biti zaklonjena oblacima, ali nikada nije odsutna.
P: Kad smo u nevolji, moramo biti nesretni.
M: Strah je jedina nevolja. Spoznaj sebe kao nezavisni bitak i bit ćeš slobodan od straha i
njegovih sjena.
P: Kakva je razlika između sreće i užitka?
M: Užitak uvijek o nečemu ovisi, a sreća ne.
P: Ako sreća ne ovisi ni o čemu, zašto nismo uvijek sretni?

345
 M: Sve dok vjerujemo da nam je potrebno nešto što će nas usrećiti, moramo vjerovati i da ćemo
biti nesretni ako to izgubimo. Um se uvijek oblikuje u skladu sa svojim uvjerenjima. Zbog toga je
veoma važno steći uvjerenje da za sreću ne trebaju nikakvi razlozi, a da je užitak samo nepažnja i
smetnja zato što isključivo povećava lažno uvjerenje da trebamo imati ili činiti nešto kako bismo
bili sretni. U stvarnosti je upravo suprotno.
Ali čemu uopće govoriti o sreći? O njoj misliš samo kad si nesretan. Čovjek koji tvrdi: "Sada sam
sretan" nalazi se između dvije patnje, prošle i buduće. Njegova sreća samo je uzbuđenje koje je
uzrokovao prestanak boli. Stvarna sreća nije uopće svjesna sebe. Ona se najbolje izražava niječnim
pojmovima: "Sa mnom se trenutačno ne događa ništa loše, ne trebam se ni zbog čega brinuti."
Naposljetku, krajnji je cilj sadhane dosegnuti točku u kojoj se to uvjerenje temelji na stvarnom i
uvijek prisutnom iskustvu, a nije samo verbalno.
P: O kakvom se iskustvu radi?
M: O iskustvu da si prazan, neopterećen sjećanjima i očekivanjima. To je sreća otvorenoga
prostora, mladosti, obilja vremena i energije da radiš ono što voliš, da otkrivaš, da krećeš u
pustolovinu.
P: A što se treba otkriti?
M: Svemir koji je izvan nas i beskraj koji je u nama, i to onakve kakvi su u stvarnosti, u velikom
srcu i umu Boga. Otkriti treba smisao i svrhu postojanja, tajnu patnje i način izbavljenja života iz
kandži neznanja.
P: Ako biti sretan znači isto što i biti slobodan od straha i brige, može li se reći da je uzrok sreće
odsutnost poteškoća?
M: Stanje odsutnosti ili nepostojanja ne može biti uzrok sreće. Sam pojam podrazumijeva
prethodno postojanje uzroka. Tvoje prirodno stanje, u kojemu ništa ne postoji, ne može biti uzrok
postajanja. Uzroci su skriveni u velikoj i tajanstvenoj moći sjećanja. Ali tvoj istinski dom nalazi se
u ništavilu, u praznini bez sadržaja.
P: Praznina i ništavilo, kako to strašno zvuči!
M: Tvoje je lice najsretnije kad odlaziš spavati! Otkrij stanje budnoga spavanja i ustanovit ćeš da
je ono u potpunom skladu s tvojom pravom prirodom. Riječi ti mogu prenijeti samo ideju, ali ideja
nije iskustvo. Sve što mogu reći jest da istinska sreća nema uzroka, a da je ono što nema uzroka
nepokretno. No, to ne znači da se može i percipirati, kao na primjer užitak. Ono što se može
percipirati jest bol i užitak. Stanje oslobođenja od patnje može se opisati jedino niječnim
pojmovima. Da bi ga mogao neposredno spoznati, moraš nadići um, koji je bolesno ovisan o zakonu
uzročnosti i tiraniji vremena.
P: Ako sreća nije svjesna i ako svjesnost nije sretna, što ih onda povezuje?
M: Svjesnost koja je proizvod uvjeta i okolnosti ovisna je o njima i s njima se mijenja. Ono što je
neovisno, nestvoreno, bezvremeno i nepromjenjivo, a ipak uvijek novo i svježe, nalazi se iznad
uma. Kad um misli o tome, on sam iščezava, a ostaje jedino sreća.
P: Kad sve nestane, ostaje ništavilo.
M: Kako bi ničeg moglo biti bez nečeg? Ništavilo je samo ideja, a ovisi o sjećanju na nešto. Čisti
bitak potpuno je neovisan o postojanju nečega što se može definirati i opisati.
P: Molim te, reci nam nastavlja li se svjesnost i s one strane uma ili završava s umom?
M: Svjesnost dolazi i odlazi, a svijest nepromjenjivo sja.
P: Tko je svjestan u svijesti?

346
 M: Kad postoji osoba, postoji i svjesnost. Ideja "ja jesam", um i svjesnost označavaju jedno te isto
stanje. Kažeš li: "Ja sam svjestan", to samo znači: "Ja sam svjestan da mislim o tome kako sam
svjestan." U svijesti ne postoji "ja jesam".
P: A što je sa svjedočenjem?
M: Svjedočenje pripada području uma. Svjedok postoji usporedo s onime što svjedoči. U stanju
nedvojnosti nestaju sva odvajanja.
P: A što je s tobom? Postojiš li ti i dalje u svijesti?
M: Osoba, odnosno ideja "ja sam ovo tijelo, ovaj um, ovaj lanac sjećanja, ova hrpa želja i
strahova" iščezava, ali ostaje nešto što bi se moglo nazvati identitetom. On mi omogućava da
postanem osoba, kad je to potrebno. Ljubav stvara sve što joj je nužno, ona čak može postati i
osoba.
P: Rečeno je da se stvarnost očituje kao postojanje-svjesnost-blaženstvo. Jesu li te osobine
apsolutne ili relativne? M: One su međusobno povezane i ovisne. Stvarnost je nezavisna od svojih
očitovanja.
P: U kojem su odnosu stvarnost i njezina očitovanja?

M: Između njih nema odnosa. U stvarnosti je sve stvarno i istovjetno. To se može izraziti
tvrdnjom da su pojavnost sa svojstvima (saguna) i nepojavnost bez svojstava (nirguna) jedno te isto
u vrhovnoj stvarnosti (parabrahman). Postoji samo vrhovna stvarnost. Kad se kreće, ona poprima
svojstva, a kad je nepokretna, tada je bez svojstava. No, samo je um taj koji se kreće i ne kreće.
Stvarnost je iznad toga, ti si iznad toga. Kad jednom shvatiš da ništa od onoga što možeš percipirati
ili zamisliti ne možeš biti ti, bit ćeš slobodan od svih zamišljanja. Za postizanje samoostvarenja
nužno je sve sagledati kao zamišljanje koje se rađa iz želje. Zbog nedostatka pozornosti propuštamo
stvarnost pa neumjerenim zamišljanjem kreiramo nestvarno.
Cijelo svoje srce i um moraš posvetiti tim pitanjima i uvijek iznova duboko razmišljati o njima.
To je nalik pripremanju hrane. Neko je vrijeme moraš držati na vatri da bi postala spremna za jelo.
P: Nisam li ja pod utjecajem sudbine (karma)? Što mogu učiniti protiv nje? Ono što jesam i što
činim unaprijed je predodređeno. Čak je i moj takozvani slobodni izbor već predodređen. Jedino što
toga nisam svjestan pa zamišljam da sam slobodan.
M: Ponovno ti kažem, sve ovisi o načinu na koji gledaš. Neznanje je poput groznice zbog koje
vidiš ono čega nema. Sudbina (karma) način je liječenja koji je propisao Bog. Izrazi joj srdačnu
dobrodošlicu, vjerno slijedi njezine upute i bit će ti bolje. Pacijent može napustiti bolnicu tek nakon
što se oporavi. No, zahtijeva li on uporno da mu se istoga trena omogući sloboda izbora i
djelovanja, samo će odgoditi svoj oporavak. Prihvati svoju sudbinu i ispuni je - to je najkraći put da
je se oslobodiš, iako se time nećeš osloboditi ljubavi i njezinih zahtjeva. Djelovanje iz želje i straha
jest ropstvo, a djelovanje iz ljubavi sloboda.

95 Prihvati sve što ti život donosi

Poklonik: Bio sam ovdje prošle godine. Sada sam opet pred tobom. Zaista ne znam što me
ponukalo da ponovno dođem, ali nikako te ne mogu zaboraviti.
Maharaj: Neki me zaboravljaju, a neki ne. To je u skladu s njihovom sudbinom koju možeš
nazvati i slučajem, ako ti se to više sviđa.

347
 P: Između slučaja i sudbine postoji temeljna razlika.
M: Ona postoji samo u tvojemu umu. U stvari, ti ne znaš kako su stvari uzročno povezane.
Sudbina je samo prazna riječ koja skriva neznanje. Slučajnost je još jedna riječ koja čini isto.
P: Je li moguća sloboda bez poznavanja uzroka i njihovih posljedica?
M: Uzroci i posljedice bezbrojni su i beskonačno raznoliki. Sve utječe na sve. Kad se u ovome
univerzumu promijeni samo jedna stvar, sve se mijenja. Odatle proizlazi velika čovjekova moć da,
mijenjajući sebe, promijeni svijet.
P: Prema tvojim riječima, ti si se, milošću svojega gurua, prije četrdesetak godina iz korijena
promijenio. Unatoč tome, tvoj svijet ostao je isti kao i prije.
M: Moj se svijet u cijelosti promijenio, a tvoj je ostao isti, zato što se ti nisi promijenio.
P: Kako je moguće da tvoja promjena nije utjecala na mene?
M: Zbog toga što između nas nije bilo zajedništva. Nemoj smatrati da si odvojen od mene i istoga
trena naći ćemo se u zajedničkom stanju.
P: U SAD-u posjedujem neku imovinu koju namjeravam prodati. Kupit ću malo zemljište u
Himalaji. Ondje kanim izgraditi kuću, urediti vrt, kupiti dvije ili tri krave i mirno živjeti. Ljudi mi
govore da imovina i mir ne idu zajedno i da ću istoga trena zapasti u nevolje sa službenim vlastima,
susjedima i lopovima. Je li to neizbježno?
M: Najmanje što možeš očekivati jest beskonačni niz posjetilaca koji će tvoju kuću pretvoriti u
besplatno i uvijek otvoreno prenoćište. Bolje je da prihvatiš svoj život onako kako dolazi, da se
vratiš kući u SAD i da se s ljubavlju i nježnošću brineš za svoju ženu. Nitko te drugi ne treba. Tvoji
snovi o slavi vodit će te u još veće nevolje.
P: Ali ja ne tražim slavu, već stvarnost.
M: Da bi našao stvarnost, potreban ti je sređen i miran život, spokojan um i beskrajna ozbiljnost.
Sve ono što u određenom trenutku dolazi u tvoj život, a da to nisi tražio, dolazi od Boga i sigurno će
ti pomoći budeš li to znao iskoristiti na najbolji mogući način. Nevolje ti donosi samo ono za čime
težiš zbog vlastitoga zamišljanja i želje.
P: Je li sudbina isto što i milost?
M: Apsolutno. Prihvati sve što ti život donosi i shvatit ćeš da ti je to najveći blagoslov.
P: Još bih i mogao prihvatiti vlastiti život, ali kako ću prihvatiti način života kojim su prisiljeni
živjeti ljudi oko mene?
M: Ti to u svakom slučaju prihvaćaš. Patnja drugih ne sprječava te da uživaš u vlastitim
zadovoljstvima. Kad bi uistinu bio suosjećajan, već bi odavno odbacio sve brige za sebe i postigao
jedino stanje koje omogućuje pružanje pomoći.
P: Kad bih imao veliku kuću i dovoljno zemlje, mogao bih sagraditi ašram s jednokrevetnim
sobama, zajedničkom prostorijom za meditaciju, kantinom, knjižnicom, uredom i slično.
M: Ašrami se ne grade, oni se događaju. Ne možeš ih ni započeti graditi ni zaustaviti njihovu
gradnju, kao što ne možeš ni pokrenuti rijeku ili pak zaustaviti njezin tijek. U izgradnju uspješnoga
ašrama uključeno je previše faktora, a tvoja unutarnja zrelost samo je jedan od njih. Naravno, ne
poznaješ li svoj stvarni bitak, sve što činiš mora se pretvoriti u pepeo. Ne možeš se pretvarati da si
guru i izbjeći posljedice. Svako licemjerje mora završiti u velikoj nesreći. P: Zbog čega je loše
ponašati se poput sveca prije negoli postaneš svet?
M: Ponašati se poput sveca jest sadhana. To je savršeno u redu pod uvjetom da iz toga ne nastojiš
izvući nikakvu korist za sebe.
348
 P: Kako ću znati jesam li u stanju osnovati ašram prije negoli to pokušam?
M: Sve dok sebe smatraš osobom, tijelom i umom, odvojenim od struje života, nekim tko
posjeduje vlastitu volju i slijedi vlastite ciljeve, živiš samo na površini. Ono što činiš bit će kratkoga
vijeka i neće imati veliku vrijednost. To će biti samo slamka koja hrani plamen taštine. Moraš
uložiti istinsku vrijednost da bi mogao očekivati nešto stvarno. Koju ti vrijednost ulažeš?
P: Kako ću to odrediti?
M: Istraži sadržaj svojega uma. Ti si ono o čemu razmišljaš. Nisi li cijelo vrijeme zaokupljen
vlastitom malom osobom i njezinim svakodnevnim potrebama?
Vrijednost redovne meditacije jest u tome što te ona odvlači od svagdašnje dnevne rutine i što te
podsjeća da nisi ono što misliš da jesi. Ali samo prisjećanje nije dovoljno. Uvjerenje mora biti
popraćeno djelom. Nemoj biti poput bogataša koji je napisao detaljnu oporuku, ali odbija umrijeti.
P: Nije li postupnost zakon života?
M: Oh, ne! Jedino je priprema postupna, a sama promjena iznenadna je i potpuna. Postupna
priprema neće te dovesti do nove razine svjesnog bitka. Potrebna ti je hrabrost za otpuštanje
nepotrebnog.
P: Priznajem da mi nedostaje hrabrosti.
M: To je zato što nemaš čvrsto uvjerenje. Takvo uvjerenje stvara i želju i hrabrost. A meditacija je
umijeće stjecanja vjere kroz razumijevanje. U meditaciji duboko promišljaš učenje koje si dobio, u
svim njegovim aspektima. To činiš sve dok se iz jasnoće ne rodi uvjerenje, a iz njega djelovanje.
Uvjerenje i djelovanje neodvojivi su. Ako tvoje uvjerenje nije popraćeno djelovanjem, nemoj sebe
optuživati za nedostatak hrabrosti, već preispitaj svoja uvjerenja. Omalovažavanje samoga sebe
neće te nikamo odvesti. Nema li jasnoće i emocionalnog pristanka, volja nije ni od kakve koristi.
P: Sto ti smatraš pod emocionalnim pristankom? Ne trebam li djelovati protivno svojim željama?
M: U tom slučaju nećeš djelovati protiv svojih želja. Jasnoća nije dovoljna. Energija dolazi iz
ljubavi. Da bi mogao djelovati, moraš voljeti, kakav god bio način na koji se ljubav izražava i kakav
god bio objekt tvoje ljubavi. Bez jasnoće i suosjećanja hrabrost je razorna. Ljudi su u ratu čudesno
hrabri, ali kakva je korist od toga?
P: Sasvim jasno vidim da je sve što želim kuća s vrtom u kojoj ću mirno živjeti. Zašto ne bih smio
djelovati u skladu s tom željom?
M: U svakom slučaju, djeluj. Ali nemoj zaboraviti na neizbježno i neočekivano. Ne bude li kišilo,
tvoj vrt neće cvjetati. Za pustolovinu ti je potrebna hrabrost.
P: Potrebno mi je vrijeme da skupim hrabrosti, nemoj me požurivati. Dopusti mi da sazrem za
djelovanje.
M: Cijeli je tvoj pristup pogrešan. Odgađanje djelovanja jednako je odustajanju. Moguće je da će
se pojaviti nove prilike za djelovanje, ali sadašnji je trenutak nenadoknadivo izgubljen. Sve
pripreme usmjerene su ka budućnosti, ne možeš se pripremati za sadašnjost.
P: Što je loše u pripremanju za budućnost?
M: Te pripreme ne mogu mnogo pomoći djelovanju u sadašnjem trenutku. Jasnoća je sada,
djelovanje je sada. Razmišljanje o spremnosti ometa djelovanje, a djelovanje je mjerilo stvarnosti.
P: Čak i kad djelujemo bez uvjerenja?
M: Ne možeš živjeti bez djelovanja, a u pozadini svakoga djelovanja nalazi se neki strah ili želja.
Konačno, sve što činiš temelji se na tvojemu uvjerenju da je svijet stvaran i nezavisan.

349
 Kad bi bio uvjeren u suprotno, tvoje bi ponašanje bilo sasvim drukčije.
P: Nema ničega lošeg u mojim uvjerenjima. Moje se djelovanje oblikuje ovisno o okolnostima.
M: Drugim riječima, uvjeren si u stvarnost svojih okolnosti, odnosno svijeta u kojem živiš. Prati
svijet do njegova izvora i otkrit ćeš da si prije njega postojao ti te da ćeš, kad njega više ne bude, ti i
ostati. Pronađi svoj bezvremeni bitak i tvoje će djelovanje sadržavati dokaz o tome. Jesi li ga našao?
P: Ne, nisam.
M: A što bi drugo trebao raditi? U svakom slučaju, to je tvoja najvažnija zadaća. Ne možeš
uvidjeti da si nezavisan od svega ako ne odbaciš sve pa ostaneš nepoduprt i nedefiniran. Kad
jednom budeš spoznao sebe, bit će nevažno ono što radiš, ali da bi spoznao svoju nezavisnost,
moraš je provjeriti otpuštanjem svega onoga o čemu ovisiš. Ostvarena osoba živi na razini
apsolutnoga. Njezina mudrost, ljubav i hrabrost potpune su, u njoj nema ničega relativnoga. Zbog
toga se ona mora potvrditi na strožim testovima i podvrgnuti se zahtjevnijim kušnjama. Onaj tko
provjerava, ono što se provjerava i postupak provjeravanja odigravaju se u pojedincu. To je
unutarnja drama u kojoj nitko ne može sudjelovati.
P: Raspeće, smrt i uskrsnuće - na poznatom smo tlu! Beskonačno sam čitao, slušao i govorio o
tome, ali ne osjećam se sposobnim da to napravim.
M: Budi miran, neka te ništa ne dodiruje pa će mudrost i moć doći u pravo vrijeme. Ne trebaš
žudjeti za njima. Čekaj ih u tišini svojega srca i uma. Veoma je lako biti miran, ali tek ponetko ima i
spremnosti. Ljudi žele postati nadljudi preko noći. Budite bez ambicija, bez i najmanje želje,
ogoljeni, ranjivi, nezaštićeni, nesigurni i sami, u potpunosti otvoreni životu. Izrazite mu
dobrodošlicu onako kako se događa, bez sebičnog uvjerenja da vam sve mora donijeti užitak ili
profit, bilo materijalni bilo takozvani duhovni.
P: Slažem se sa svime što kažeš, ali jednostavno ne vidim načina kako da to postignem.
M: Kad bi znao kako, ne bi to učinio. Odustani od svakog pokušaja i jednostavno budi. Nemoj se
boriti, nemoj nastojati, otpusti svaki oslonac i prioni uz slijepi osjećaj bitka, ne obazirući se ni na
što drugo. To je dovoljno.
P: Kako da to učinim? Što više odbacujem i otpuštam, to više sadržaja izlazi na površinu.
M: Ne usmjeravaj pažnju na njih, dopusti da sve dolazi i odlazi. Želje i misli također su tvarne
prirode. Ne obaziri se na njih. Od pradavnih vremena prašina događaja prekriva čisto zrcalo tvojega
uma tako da možeš vidjeti jedino sjećanja. Očisti prašinu prije negoli se nataloži. To će čišćenje
otkrivati stare slojeve sve dok se ne pokaže istinska priroda tvojega uma. Postupak je veoma
jednostavan i razmjerno lak. Budi ozbiljan i strpljiv, to je sve. Nepristranost, nevezanost, sloboda
od želje i straha, od svake brige za sebe, puka svijest - oslobođena sjećanja i očekivanja - to je
stanje uma u kojem može doći do otkrića. Konačno, oslobođenje je sloboda koju treba otkriti.

96 Odbaci sjećanja i očekivanja

Poklonik: Amerikanac sam po rođenju. Proteklih godinu dana živio sam u jednom ašramu u
Madhya Pradeshu, proučavajući jogu u njezinim mnogobrojnim aspektima. Imali smo učitelja čiji je
guru učenik velikog Shivanande Saraswatija, a živi u Monghyru. Neko vrijeme proveo sam i u
ašramu Ramane Maharshija. Ovdje u Bombayu prošao sam intenzivni tečaj burmanske meditacije
koji je vodio učitelj po imenu Goenka. Unatoč tome, nisam našao mir. Došlo je do određenoga
350
poboljšanja u mojoj samokontroli i u dnevnoj disciplini, ali to je sve. Ne mogu reći na koji je način
djelovala na mene svaka od tih sadhana zasebno.
Maharaj: Dobri će se rezultati pojaviti prije ili kasnije. Jesi li i u ašramu Sri Ramane dobio
duhovne upute?
P: Da, poučavali su me neki Englezi, a jedan Indijac, sljedbenik drijema joge, koji ondje stalno
živi, držao mi je lekcije. M: Kakvi su ti planovi?
P: Moram se vratiti u Ameriku zbog poteškoća s vizom. Namjeravam diplomirati i proučavati
načine prirodnoga liječenja jer se kanim time kasnije u životu baviti.
M: To je nesumnjivo lijepo zanimanje.
P: Možeš li mi reći je li opasno slijediti put joge po svaku cijenu?
M: Je li kutija šibica opasna kad je kuća u plamenu? Traganje za stvarnošću nešto je najopasnije
čime se možeš baviti zato što to uništava svijet u kojem živiš. Ali, ako su tvoji motivi ljubav prema
istini i životu, ne trebaš se plašiti.
P: Plašim se vlastitoga uma. Veoma je nestabilan!
M: Slike se pojavljuju i iščezavaju u zrcalu tvojega uma, ali zrcalo ostaje. Nauči razlikovati
nepokretno od pokretnoga, nepromjenjivo od promjenjivoga, sve dok ne shvatiš da razlike postoje
samo u pojavama, a da je jednota jedina nepromjenjiva činjenica. Tu temeljnu istovjetnost možeš
nazvati Bogom, brahmanom ili matricom (prakriti), riječi su najmanje važne. Bitno je samo
spoznati da je sve jedno. Kad jednom, s punim povjerenjem rođenim iz neposrednoga iskustva,
budeš mogao ustvrditi: "Ja sam svijet, svijet je ja", bit ćeš, s jedne strane, slobodan od svih želja i
strahova, a s druge ćeš postati u potpunosti odgovoran za svijet. Tvoja jedina briga bit će
nerazumna patnja čovječanstva.
P: Dakle, čak i mudrac ima problema?
M: Točno, ali ne stvara ih on sam. Njegova patnja nije zatrovana osjećajem krivnje. Nema ničega
lošeg u patnji zbog tuđih grijeha. Vaše se kršćanstvo temelji na tome.
P: Nismo li svu patnju stvorili sami?
M: Točno, patnju stvara odvojeno sebstvo dokle god postoji. Na kraju puta spoznaješ da nema
grijeha, a time ni krivnje ni iskupljenja, već postoji jedino život u svojim beskonačnim
preobrazbama. Nestajanjem osobnoga "ja" nestaje i osobna patnja. Ostaje samo duboka tuga
suosjećanja i užasavanje zbog nepotrebnoga bola.
P: Ima li ičeg nepotrebnog u Božjem planu?
M: Ništa nije nepotrebno, ništa nije neminovno. Navika i strast zasljepljuju i vode na pogrešan
put. Suosjećajna svijest liječi i otkupljuje. Nema ničega što bismo mogli učiniti, možemo jedino
dopustiti da se stvari događaju u skladu sa svojom prirodom.
P: Savjetuješ li nam potpunu pasivnost?
M: Jasnoća i suosjećanje jesu djelovanje. Ljubav nije lijena, a jasnoća određuje smjer njezina
djelovanja. Ne trebaš se zamarati djelovanjem, samo vodi računa o svojemu umu i srcu. Glupost i
sebičnost jedina su zla.
P: Je li bolje ponavljati Božje ime ili meditirati?
M: Ponavljanje Božjega imena stabilizirat će tvoje disanje. Duboko i mirno disanje poboljšat će
vitalnost, što će utjecati na mozak i pomoći umu da postane čist, stabilan i spreman za meditaciju.
Bez vitalnosti veoma se malo može učiniti i zbog toga je važno da se ona zaštiti i poveća. Stav tijela
i disanje dijelovi su joge jer tijelo mora biti zdravo i sasvim pod nadzorom. No, prevelika
351
usredotočenost na tijelo poništava vlastitu svrhu, budući da je um u početku primaran. Kad um
otpočine pa više ne uznemiruje unutarnji prostor (ćidakaš), tijelo poprima novo značenje pa njegova
preobrazba postaje i nužna i moguća.
P: Proputovao sam cijelu Indiju, susreo mnoge gurue i naučio osnove nekoliko vrsta joge. Nije li
u redu probati od svega pomalo?
M: Ne, to je samo uvod. Srest ćeš osobu koja će ti pomoći da nađeš vlastiti put.
P: Osjećam da guru kojega bih sam izabrao ne može biti moj pravi guru. Da bi guru bio pravi,
mora se pojaviti neočekivano i biti neodoljiv.
M: Najbolje je ništa ne predviđati unaprijed. Presudan će biti način na koji ćeš odgovoriti na
njegov poziv.
P: Vladam li ja svojim odgovorima?
M: Razlučivanje i nepristranost koje sada prakticiraš dat će svoje plodove u pravo vrijeme. Ako
su korijeni zdravi i dobro opskrbljeni vodom, plodovi će sigurno biti slatki. Budi čist i budan. I
posve spreman.
P: Jesu li strogosti i pokore od neke koristi?
M: Već je dovoljna pokora suočavanje sa životnim promjenama! Nije potrebno izmišljati nevolje.
Jedina pokora koja ti je potrebna jest radosno dočekivanje svega što ti život donosi.
P: A što je s požrtvovnošću?
M: Dijeli dobrovoljno i radosno sve što imaš s onima koji nemaju. Nemoj izmišljati okrutnosti pa
nametati ih samome sebi.
P: Što je predanost?
M: Prihvatiti sve što dođe.
P: Osjećam se previše slab da bih stajao na vlastitim nogama. Potrebno mi je sveto društvo gurua i
dobrih ljudi. Ravnoteža uma izvan je mojega dosega. Pomisao na prihvaćanje svega u životu onako
kako dolazi silno me plaši. O povratku u Ameriku razmišljam s užasom.
M: Vrati se kući i iskoristi na najbolji mogući način sve što ti se ondje nudi. Najprije diplomiraj.
Uvijek se možeš vratiti u Indiju da bi izučavao prirodno liječenje.
P: Potpuno sam svjestan svih mogućnosti koje mi se pružaju u Americi. Ali plašim se
usamljenosti.
M: Uvijek si u društvu sa svojim sebstvom - ne trebaš se osjećati usamljeno. No, ako si od njega
udaljen, bit ćeš usamljen čak i u Indiji. Sva sreća dolazi od ugađanja sebstvu. Ugodi mu. Nakon
povratka u Ameriku nemoj činiti ništa što ne bi bilo dostojno veličanstvene stvarnosti u tvojemu
srcu i bit ćeš sretan. A ta će sreća u tebi i ostati. Ali moraš tragati za sebstvom, a kad ga nađeš,
moraš ga i zadržati.
P: Donosi li potpuna samoća neku dobrobit?
M: To zavisi od tvojega temperamenta. Možeš raditi s drugima i za druge, a ostati budan i srdačan
te rasti i više nego u samoći, koja te može učiniti tupim ili te prepustiti milosti i nemilosti
beskonačnog brbljanja tvojega uma. Nemoj zamišljati da se možeš promijeniti uslijed vlastitih
napora. Nasilje, čak i kad se okrene protiv sebe, kao u strogostima i pokorama, ostaje bez plodova.
P: Postoji li način da se utvrdi tko je ostvarena osoba, a tko nije?
M: Jedini dokaz koji imaš jesi ti sam. Otkriješ li da si se pretvorio u zlato, to će biti znak da si
dotaknuo kamen mudrosti. Ostani s osobom koju si našao i promatraj što će ti se dogoditi. Nemoj
352
ispitivati druge sljedbenike. Njihov učitelj ne mora biti i tvoj guru. Guru može biti univerzalan u
svojoj srži, ali ne i u izražavanju. Izvana on može izgledati ljut, pohlepan ili previše zaokupljen
svojim ašramom i obitelji. Zbog toga ćeš možda biti zaveden pojavnostima, a ostali ne.
P: Nije li moje pravo očekivati potpuno savršenstvo, unutarnje i vanjsko?
M: Unutarnje - da; ali vanjsko savršenstvo ovisi o okolnostima, o osobnom i društvenom položaju
tijela i bezbrojnim drugim faktorima.
P: Rekli su mi da potražim mudraca od kojega ću moći naučiti umjetnost postizanja mudrosti, a ti
mi sad govoriš da je sav taj pristup pogrešan budući da mudraca ne mogu prepoznati. Uz to,
mudrost nije moguće steći odgovarajućim načinima. Sve je to tako zbunjujuće!
M: Razlog je zbunjenosti tvoje potpuno nerazumijevanje stvarnosti. Tvoj um prožet je navikama
vrednovanja i stjecanja pa ne želi priznati da ono neusporedivo i nedostižno bezvremeno čeka u
tvojemu srcu da ga prepoznaš. Jedino što moraš učiniti jest odbaciti sva sjećanja i očekivanja. Samo
budi spreman, u krajnjoj ogoljenosti i ništavnosti.
P: Tko je taj koji mora sve odbaciti?
M: Bog će to učiniti. Ti moraš samo uvidjeti potrebu za odbacivanjem. Nemoj se opirati, nemoj se
čvrsto držati osobe kojom se smatraš. Budući da zamišljaš da si ti osoba, zamišljaš i da je mudrac
osoba, samo malo drukčija, obrazovanija i moćnija. Moglo bi se reći da je mudrac vječno svjestan i
sretan. Ali to je daleko od izražavanja cijele istine. Nemoj vjerovati definicijama i opisima jer te
zavode na krivi put.
P: Sve dok mi ne kažu što da radim i kako da to radim, osjećam se izgubljenim.
M: Ti se svakako osjećaj izgubljenim! Sve dok se osjećaš kompetentnim, sve dok vjeruješ
svojemu znanju, stvarnost je izvan tvojega dosega. Sve dok unutarnju pustolovinu ne prihvatiš kao
način života, ništa od otkrića.
P: Kakvog otkrića?
M: Otkrića središta tvojega bitka, koje je slobodno od svih smjerova, načina i ciljeva.
P: Je li cilj biti sve, znati sve, imati sve?
M: Cilj je ne biti ništa, ne znati ništa i nemati ništa. To je jedini život vrijedan življenja i jedina
sreća vrijedna posjedovanja.
P: Moram priznati da je cilj o kojem govoriš onkraj mojega shvaćanja. Molim te, reci mi barem na
koji ću ga način ostvariti.
M: Moraš naći vlastiti put. Sve dok ga sam ne pronađeš, to neće biti tvoj put i neće te odvesti
nikamo. Iskreno živi svoju istinu u onoj mjeri u kojoj si je spoznao. Djeluj u skladu s onim što si
razumio, ma kako to malo bilo. Ozbiljnost je ta koja će te voditi dalje, a ne pamet - tvoja ili tuđa.
P: Plašim se pogrešaka. Mnogo sam toga pokušao, a iz toga se nije izrodilo ništa.
M: Dao si premalo sebe. Bio si samo znatiželjan, ali ne i ozbiljan.
P: Ne znam ništa bolje.
M: Bar toliko znaš. Imajući na umu da su tvoja iskustva površna, nemoj im pridavati nikakvu
vrijednost, već ih zaboravi čim prođu. Živi čistim, nesebičnim životom, to je sve.
P: Je li moralnost toliko važna?
M: Ne varati i ne povrjeđivati druge - nije li to važno? No, više od svega potreban ti je mir u srcu,
a on zahtijeva sklad između unutarnjeg i vanjskog. Radi ono u što vjeruješ i vjeruj u ono što radiš.
Sve je drugo uzaludno gubljenje energije i vremena.
353
 97 Um i svijet nisu odvojeni
Poklonik: Vidio sam ovdje slike nekih svetaca. Rekli su mi da su to tvoji duhovni preci. Tko su
oni i kako je sve to započelo?
Maharaj: Poznati smo kao "devetorica učitelja". Legenda kaže da je naš prvi učitelj bio riši
Dattatreja, velika inkarnacija trojstva Brahme, Višnua i Šive. Čak su i devetorica učitelja mitološke
osobe.
P: Koja je posebna značajka njihova učenja?
M: Jednostavnost u teoriji i praksi.
P: Kako se postaje jednim od vas, inicijacijom ili nasljeđivanjem?
M: Niti jednim od tih načina. Tradicija devetorice učitelja (navnath parampara) nalik je rijeci koja
teče prema oceanu stvarnosti i nosi sa sobom svakoga tko u nju ude.
P: Podrazumijeva li to i prihvaćanje živoga učitelja koji pripada istoj tradiciji?
M: Oni koji prakticiraju sadhanu usredotočujući svoj um na osjećaj "ja jesam" mogu se osjećati
povezanima s onima koji su slijedili isto učenje i ostvarili vrhovni cilj. Takvi praktikanti mogu
odlučiti i da riječima izraze svoje osjećaj pripadnosti toj tradiciji pa se nazivaju sljedbenicima
devetorice učitelja. To im pruža osjećaj zadovoljstva jer pripadaju slavnoj tradiciji.
P: Imaju li oni ikakve koristi ako joj se pridruže?
M: Broj članova društva svetaca (satsang) s vremenom se sve više povećava.
P: Stječu li oni na taj način pristup izvoru moći i milosti koji bi im u protivnom bio nedostupan?
M: Moć i milost pripadaju svima i mogu ih dobiti svi koji se za to mole. Uzimanje određenoga
imena ne pomaže mnogo. Možeš se nazvati bilo kojim imenom, ali sve dok napeto vodiš brigu za
svoje lažno "ja", zapreke koje su se ispriječile znanju o stvarnom sebstvu neće biti uklonjene.
P: Budući da mi se sviđa tvoje učenje i da te prihvaćam kao učitelja, mogu li sebe nazvati
sljedbenikom devetorice?
M: Ugodi svojemu umu koji je bolesno vezan za riječi! Puko ime neće te promijeniti. U najboljem
slučaju, može te podsjećati kako se trebaš ponašati. Postoji niz gurua i njihovih učenika koji u znak
zahvalnosti poučavaju nove učenike i na taj način održavaju svoju liniju. Ali kontinuitet je tradicije
neformalan i dobrovoljan. On je poput prezimena, samo što se ovdje radi o duhovnoj obitelji.
P: Mora li pojedinac postići samoostvarenje da bi se mogao pridružiti devetorici učitelja?
M: Linija devetorice učitelja samo je tradicija, određeni način prenošenja učenja i njegova
prakticiranja. Ona ne označava razinu svjesnosti. Prihvatiš li nekog učitelja iz te tradicije za svojega
gurua, pridružuješ se njegovoj liniji. Obično dobivaš neki znak njegove pažnje - pogled, dodir,
riječ, ponekad i živopisan san ili sposobnost neprestanoga prisjećanja. Ponekad je jedini znak
milosti uočljiva i brza promjena u karakteru i ponašanju učenika.
P: Znam te već nekoliko godina i redovito se susrećem s tobom. Misao na tebe skoro nikada ne
napušta moj um. Čini li me to pripadnikom tvoje linije?
M: Pripadnost ovoj tradiciji stvar je tvojega osjećaja i uvjerenja. Naposljetku, sve je to verbalno i
formalno. U stvarnosti ne postoje ni guru ni učenik, ni teorija ni praksa, ni neznanje ni
samoostvarenje. Sve ovisi o onome što misliš da jesi. Spoznaj samoga sebe takvim kakav uistinu
jesi. Za znanje o sebstvu nema nadomjestaka.
P: Što će biti dokaz da uistinu poznajem sebe?
354
 M: Ne trebaju ti dokazi. Iskustvo je jedinstveno i nedvosmisleno. Kad se u određenoj mjeri uklone
prepreke, ono će se iznenada pojaviti u tebi. To je nalik pucanju izglodanoga užeta.
Na tebi je da ga nastojiš prekinuti i do toga jednom mora doći.
Pucanje užeta može se odgoditi, ali ne i spriječiti.
P: Zbunjuje me što niječeš zakon uzročnosti. Znači li to da nitko nije odgovoran što je svijet takav
kakav jest?
M: Ideja o odgovornosti nalazi se u tvojemu umu. Ti misliš da mora postojati nešto ili netko tko je
isključivo odgovoran za sve što se događa. Između mnogostrukog univerzuma i pojedinačnog
uzroka postoji proturječnost. Nešto od toga mora biti lažno. A možda je i oboje lažno. Ja sve to
vidim samo kao sanjarenje na javi. Ideje nisu stvarne. Činjenica je da bez tebe ne bi mogli nastati ni
univerzum ni njegov uzrok.
P: Ne mogu shvatiti je li univerzum stvorio mene ili sam ja stvorio univerzum?
M: To da "ja jesam" uvijek je prisutna činjenica, a ideja "ja sam stvoren" samo je ideja. Ni Bog ni
univerzum nisu ti došli reći da su te stvorili. Um, opsjednut idejom uzročnosti, izmišlja stvaranje i
zatim se pita tko je stvoritelj. Upravo je on stvoritelj. No, čak ni to nije potpuna istina, zato što su
onaj koji stvara i ono što je stvoreno jedno. Um i svijet nisu odvojeni. Shvati da je ono što smatraš
svijetom u stvari tvoj vlastiti um.
P: Postoji li svijet i iznad, odnosno izvan uma? M: Sav prostor i sve vrijeme nalaze se u umu.
Kamo ćeš smjestiti supramentalni svijet? Postoji mnogo razina uma i svaka projicira svoju verziju
svijeta, ali ipak, sve se one nalaze u umu i on ih stvara.
P: Kakav je tvoj stav prema grijehu? Kako gledaš na grješnika, na onoga koji krši vanjski ili
unutarnji zakon? Želiš li da se on promijeni ili samo osjećaš sućut za njega? Ili si možda
ravnodušan prema njemu zbog njegovih grijeha? M: Ne poznajem ni grijeh ni grješnika. Tvoja
razlikovanja i vrednovanja nimalo me se ne tiču. Svatko se ponaša u skladu sa svojom prirodom. To
se ne može spriječiti, niti zbog toga treba žaliti.
P: Drugi pate.
M: Život živi od života. U prirodi vlada proces prisile, a u društvu bi trebala vladati dobra volja.
Nema života bez požrtvovnosti. Grješnik se odbija žrtvovati i time priziva smrt. To je tako kako
jest, ali nije razlog za osudu ili žaljenje.
P: Sigurno osjećaš barem malo suosjećanja kad vidiš čovjeka koji je ogrezao u grijehu.
M: Da, osjećam da sam taj čovjek ja i da su njegovi grijesi moji.
P: To je lijepo, ali što činiš?
M: Kad postanem jedno s njime, on postaje jedno sa mnom. To nije svjestan proces, već se u
cijelosti događa sam od sebe. Ne možemo to zaustaviti ni on ni ja. Ono što se treba promijeniti
svakako će se promijeniti. Dovoljno ti je da upoznaš samoga sebe kakav i jesi, ovdje i sada. Joga je
pomno i metodičko istraživanje uma.
P: Što je s lancima sudbine koje je iskovao grijeh?
M: Kad iščezne neznanje koje je majka grijeha, nestaje i sudbine koja nije ništa drugo do prisila
da se ponovno griješi.
P: Ali grijeh se mora iskupiti.
M: Kad se neznanje privede kraju, kraju se privodi i sve ostalo.
Tada sve vidiš kako i jest, spoznaješ da je sve dobro.

355
 P: Ako grješnik, prekršitelj zakona, dođe k tebi i zamoli te za milost, što ćeš mu odgovoriti?
M: Dat ću mu ono što traži.
P: Unatoč tome što se radi o veoma lošem čovjeku?
M: Ja ne poznajem loše ljude, ja poznajem samo sebe. Ne vidim ni grješnike ni svece, samo živa
bića. Ne dijelim milost. Nema ničega što bih ti ja mogao dati ili uskratiti, a što i sam ne posjeduješ
u jednakoj mjeri. Samo postani svjestan svojega bogatstva i iskoristi ga na najbolji način. Sve dok
zamišljaš da ti je potrebna moja milost, stajat ćeš poput prosjaka na mojim vratima moleći me da ti
je dam.
Kad bih ja tebe molio za milost, to također ne bi imalo smisla! Nismo odvojeni, stvarnost je
zajednička svima.
P: Kad bi majka došla k tebi s tužnom pričom da njezin sin jedinac uzima drogu, da se odao
promiskuitetu te da stvari idu iz zla u gore, kad bi te molila da mu se smiluješ, što bi joj odgovorio?
M: Vjerojatno bih se zatekao kako joj govorim da će sve biti dobro.
P: Je li to sve?
M: To je sve, što još očekuješ?
P: Ali, hoće li se njezin sin promijeniti?
M: Možda hoće, a možda i neće.
P: Ljudi koji se skupljaju oko tebe i koji te godinama znaju smatraju da se, kad ti kažeš da će
nešto biti u redu, ono što si rekao neizbježno i događa.
M: Možeš isto tako reći da je majčina ljubav spasila dijete. Za sve postoje bezbrojni uzroci.
P: Kažu mi da je osoba koja ništa ne želi za sebe svemoćna. Cijeli univerzum stoji joj na
raspolaganju.
M: Vjeruješ li da je tako, djeluj u skladu s time. Odbaci svaku osobnu želju i iskoristi moć koju
ćeš na taj način steći da promijeniš svijet!
P: Svi buddhe i rišiji nisu ga uspjeli promijeniti.
M: Svijet nije podložan promjeni. On je po svojoj prirodi bolan i prolazan. Sagledaj ga kakav jest
i oslobodi se svih želja i strahova. Kad te svijet više ne bude vezivao i ograničavao, postat će za
tebe boravište radosti i ljepote. U svijetu možeš biti sretan jedino onda kad ga se oslobodiš.
P: Što je ispravno, a što pogrešno?
M: Najopćenitije rečeno, pogrešno je ono što uzrokuje bol, a ispravno ono što je uklanja. Tijelo i
um ograničeni su i zbog toga ranjivi. Potrebna im je zaštita koja povećava strah. Sve dok se
poistovjećuješ s tijelom i umom, morat ćeš patiti. Shvati da nisi ovisan o njima i postani sretan.
Kažem ti, to je tajna sreće. Uvjerenje da tvoja sreća ovisi o stvarima i ljudima nastalo je kao
posljedica neznanja o tvojoj pravoj prirodi. Mudrost je spoznaja da ti za sreću nije potrebno ništa
drugo osim znanja o sebstvu.
P: Je li prvo nastao bitak ili želja?
M: Kad se u svjesnosti pojavljuje pojedinačni bitak, zajedno s njime u tvojemu umu nastaju ideje
o onome što jesi i što bi trebao biti. To donosi sa sobom želju i djelovanje pa započinje proces
postajanja. On prividno nema ni početka ni kraja zato što ponovno započinje svakoga trena. S
nestankom zamišljanja i želje, prestaje i postajanje, a bivanje ovim ili onim uranja u čisti bitak, koji
se ne može opisati, već samo iskusiti. Tebi se svijet čini tako neodoljivo stvarnim jer cijelo vrijeme
razmišljaš o njemu. Prestani razmišljati o svijetu i on će se raspršiti u rijetku izmaglicu. Nemoj
356
zaboraviti: kad nestane želje i straha, nestaje i ropstva. Emotivno upletanje i obrazac sviđanja i
nesviđanja koji nazivamo karakter i temperament ono je što stvara ropstvo.
P: Što je motiv za djelovanje kad nema želje i straha? M: Motiva nema, osim ako dovoljnim
motivom ne smatraš već i samu ljubav prema životu, ispravnosti, ljepoti. Nemoj se plašiti slobode
od želje i straha. Ona će ti omogućiti da živiš svoj život na sasvim drukčiji način od ovoga koji
trenutačno poznaješ, mnogo dublje i zanimljivije nego do sada, tako da gubitkom svega zapravo
dobivaš sve.
P: Budući da svoje duhovne pretke brojiš od rišija Dattatreje, imam li pravo što vjerujem da ste ti
i svi tvoji prethodnici njegove reinkarnacije?
M: Možeš vjerovati što god želiš, a budeš li djelovao u skladu sa svojim uvjerenjem, to će donijeti
i ploda. Ali za mene to nema nikakve važnosti. Ja sam ono što jesam i to mi je dovoljno. Nemam
želje poistovjećivati se ni s kim, koliko god glasovit bio, a ne osjećam ni potrebu da mitove
smatram stvarnošću. Brine me samo neznanje i kako ga se osloboditi. Guru je zapravo tu da rasprši
neznanje u srcu i umu svojega učenika. Kad učenik to jednom shvati, na njemu je da u svojemu
djelovanju to i potvrdi. Nitko ne može djelovati umjesto tebe. Ne djeluje li učenik ispravno, to samo
znači da nije postigao razumijevanje i da guruov posao još nije završen.
P: Sigurno postoje i beznadni slučajevi.
M: Nitko nije beznadan slučaj. Sve se zapreke mogu svladati. Ono što život ne može popraviti,
dovršit će smrt, ali guru će sigurno uspjeti u svojoj zadaći.
P: Što ti jamči da je tako?
M: Guruova i čovjekova unutarnja stvarnost uistinu su jedno te isto i zajednički rade na
ostvarenju istoga cilja - na otkupljenju i spasenju uma. Tu ne može biti neuspjeha. Upravo od
kamenja koje stvara zapreke oni grade svoje mostove. Svjesnost ne predstavlja cjelokupni čovjekov
bitak. Postoje i druge razine na kojima je čovjek spremniji na suradnju. Guru je kod kuće na svim
razinama, a njegova energija i strpljivost neiscrpne su.
P: Neprestano mi govoriš da sanjam i da je krajnje vrijeme da se probudim. Kako je moguće da
me Maharaj, koji je došao k meni u moj san, nije uspio probuditi? On me stalno potiče na buđenje i
podsjeća me na to koliko je ono nužno, ali san se i dalje nastavlja.
M: Nisi se probudio zato što još uvijek nisi razumio da uistinu sanjaš. To je srž ropstva, miješanje
stvarnog i nestvarnog. U tvojem sadašnjem stanju jedino se osjećaj "ja jesam" odnosi na stvarnost.
"Sto sam ja?" i "kako sam ja?" samo su prividi nametnuti sudbinom ili slučajem.
P: Kad je moj san započeo?
M: Čini se da on nema početka, ali u stvari postoji jedino sada. Obnavljaš ga iz trenutka u
trenutak. Kad jednom shvatiš da sanjaš, probudit ćeš se. Ali ti ne vidiš da sanjaš jer želiš da se san
nastavi. Doći će dan kad ćeš za prestankom sna čeznuti svim svojim srcem i dušom. Tada ćeš biti
spreman platiti bilo koju cijenu da se to dogodi, a cijena će biti nepristranost i nevezanost, gubitak
interesa za taj san.
P: Kako sam samo bespomoćan! Sve dok san postojanja traje, ja želim da se nastavi. A sve dok ja
želim da se nastavi, on traje.
M: Željeti da se san nastavi nije neminovno. Uvidi jasno u kakvim se uvjetima nalaziš i tvoja će te
jasnoća osloboditi.
P: Dokle god sam s tobom, sve što govoriš čini mi se sasvim očitim. Ali čim se udaljim od tebe,
lutam naokolo nemiran i tjeskoban.
M: Ne trebaš se držati podalje od mene, barem ne u svojemu umu. Ali tvoj se um brine za
357
dobrobit svijeta!
P: Svijet je pun nevolja, nije čudo da je moj um zaokupljen njima.
M: Je li svijet ikada bio bez nevolja? Tvoje postojanje u obliku osobe ovisi o nasilju nad drugima.
I samo je tvoje tijelo bojno polje, puno smrti i umiranja. Postojanje podrazumijeva nasilje.
P: Ako misliš na postojanje tijela, to je točno, ali ako misliš na postojanje ljudskoga bića, to je
sasvim sigurno netočno. Za čovječanstvo je nenasilje zakon života, a nasilje zakon smrti.
M: U prirodi ima vrlo malo nenasilja.
P: Bog i priroda nisu ljudi i ne trebaju se ponašati kao ljudi. Mene zabrinjava jedino čovjek. Da
bih mogao biti čovjek, moram biti bezuvjetno sućutan.
M: Zar ne uviđaš da sve dok imaš lažno "ja" koje trebaš štititi moraš biti nasilan?
P: Uviđam. Da bih bio istinski čovjek, moram biti nesebičan. Sve dok sam sebičan, bliži sam
životinji nego čovjeku. Tada sam samo humanoidan.
M: Dakle, skoro svi smo humanoidni, ima veoma malo ljudi. No, neovisno o tome koliko ih ima,
malo ili mnogo, jasnoća i suosjećanje ono su što ih čini pripadnicima ljudske vrste. Kod onih koji
su na razini ispod čovjekove, kod humanoida, prevladava pasivnost (tamas) i aktivnost (rađas), a
kod ljudi prevladava uravnoteženost (sattva). Jasnoća i suosjećanje svojstva su uravnoteženosti
budući da utječu na um i djelovanje. Ali stvarnost se nalazi iznad svojstva uravnoteženosti. Otkada
te znam neprestano se zamaraš pomaganjem svijetu. Koliko si mu pomogao?
P: Nimalo. Nismo se promijenili ni svijet ni ja. Ali, činjenica jest da svijet pati i da zajedno s njim
patim i ja. Prirodno je boriti se protiv patnje. A što su drugo civilizacija i kultura, filozofija i religija
doli pobuna protiv patnje? Nije li zlo i okončavanje zla ono najvažnije čime se i ti baviš? To što ja
radim možeš nazivati neznanjem, ali svodi se na isto.
M: Točno, riječi nisu važne, a nije ni važno u kakvom si trenutačno liku. Imena i likovi
neprestano se mijenjaju. Spoznaj sebe kao nepromjenjivog svjedoka promjenjivoga uma. To je
dovoljno.

98 Oslobođenje od poistovjećenosti s lažnim "ja"

Maharaj: Možeš li sjediti na podu? Treba li ti jastuk? Imaš li kakvih pitanja? Naravno, ne moraš
ništa pitati, možeš samo sjediti ovdje sa mnom, u tišini. Važno je biti i jedino biti. Ne moraš ništa ni
pitati ni činiti. Takav način provođenja vremena, koji prividno izgleda kao lijenost, u Indiji se
visoko cijeni. To znači da te neko vrijeme ne progoni pitanje: "Što je sljedeće?" Kad nisi u žurbi i
kad je um oslobođen svih strahova, on postaje miran, a samo se u tišini može čuti ono što se obično
ne opaža jer je previše nježno i suptilno. Um mora biti otvoren i miran da bi to mogao zamijetiti.
Ovdje u Indiji nastojimo dovesti svoj um u njegovo prirodno stanje da bi mogao razumjeti što je
stvarno.
Poklonik: Mogu li ovdje naučiti kako da se prestanem brinuti?
M: Ne trebaš se brinuti zbog svojih briga. Samo budi. Nemoj se truditi biti miran. Stanje spokoja
ne smije se pretvoriti u zadatak koji moraš obaviti. Nemoj se uznemirivati zbog nemira ni patiti zato
što patiš. Samo budi svjestan da jesi i ostani u toj svjesnosti. Nemoj reći: "Da, postigao sam mir. Što
je sljedeće?" U svjesnosti "ja jesam" nema "sljedećeg", to je bezvremeno stanje.
P: Ako je to bezvremeno stanje, ono će se u svakom slučaju uspostaviti.
M: Ti jesi ono što jesi, bezvremeno, ali od kakve ti je to koristi ako to ne znaš i ako ne djeluješ u
358
skladu s time? Tvoja prosjačka zdjelica može biti napravljena i od čistoga zlata, ali sve dok to ne
saznaš, bit ćeš prosjak. Da bi svoju unutarnju vrijednost mogao izraziti svakodnevnim žrtvovanjem
želje i straha, moraš je spoznati i moraš joj vjerovati.
P: Kad spoznam svoje sebstvo, hoće li sve moje želje i strahovi nestati?
M: Usprkos novostečenom vidu, mentalne će navike možda još neko vrijeme potrajati, kao i
navika čežnje za poznatom prošlošću i straha od nepoznate budućnosti. Ali tek kad shvatiš da obje
navike potječu iz uma, moći ćeš se uzdignuti iznad njih. Sve dok njeguješ različite vrste ideja o
sebi, poznaješ svoje sebstvo samo kroz maglu koju one čine. Odbaci sve ideje kako bi mogao
spoznati sebe kakav uistinu jesi. Ne možeš zamisliti kakav je okus čiste vode, možeš ga jedino
otkriti odbacivanjem svih drugih okusa.
Sve dok si zainteresiran za svoj sadašnji način života, nećeš ga moći odbaciti. Do otkrića ne može
doći dokle god si čvrsto vezan za ono što ti je blisko. Izlaz je moguće naći jedino kad u potpunosti
shvatiš beskrajnu tugu svojega života i kad se pobuniš protiv nje.
P: Sada razumijem da tajna vječnoga života o kojem govorite ovdje u Indiji leži u onim
dimenzijama postojanja o kojima je ova zemlja od pamtivijeka podučavala druge.
M: Da, to je njezina javna tajna i uvijek je bilo onih koji su je bili spremni dijeliti s drugima.
Učitelja ima mnogo, ali postoji svega nekolicina neustrašivih učenika.
P: Ja sam u potpunosti spreman učiti.
M: Nije dovoljno naučiti riječi. Možeš poznavati teoriju, ali dok nemaš stvarnoga iskustva o sebi
kao o neosobnom i besvojstvenom središtu bitka, ljubavi i blaženstva, puko verbalno znanje neće ti
donijeti ploda.
P: Što onda trebam raditi?
M: Nastoj biti, jedino biti. Ovdje je najvažnija riječ nastojati. Nađi svakodnevno dovoljno
vremena da sjediš u miru i nastojiš, jednostavno nastojiš uzdići se iznad svoje osobnosti sa svim
njezinim bolesnim ovisnostima i opsjednutostima. Nemoj pitati kako se to radi jer se to ne može
objasniti. Samo stalno nastoj to činiti, sve dok ne uspiješ. Budeš li ustrajan, uspjeh ti je zajamčen.
Pritom su najvažnije iskrenost i ozbiljnost. Ali, uistinu moraš biti zasićen svojim postojanjem u liku
osobe kojom se smatraš. Uvidi svoju neodgodivu potrebu da se oslobodiš beskorisne
poistovjećenosti s hrpom sjećanja i navika. Taj postojani otpor spram nepotrebnoga tajna je
uspjeha.
Naposljetku, ti si ono što jesi svakoga trenutka u svojemu životu, ali nikada nisi svjestan toga,
možda samo u času buđenja nakon dubokog sna. Moraš samo postati svjestan svojega bitka, ali ne
kao verbalne tvrdnje, već kao sveprisutne činjenice. Svjesnost da jesi otvorit će ti oči za ono što
jesi. Sve je to veoma jednostavno. No, najprije moraš učvrstiti stalan doticaj sa svojim sebstvom.
Neprestano ga se drži. Dok si u svjesnosti o sebstvu, obasipaju te svi blagoslovi. Započni kao
središte promatranja i namjerne spoznaje te izrasti u središte ljubavi na djelu. Osjećaj "ja jesam"
sićušna je sjemenka koja će izrasti u golemo drvo, i to sasvim prirodno, bez imalo napora.
P: Vidim toliko zla u sebi. Ne moram li najprije to promijeniti?
M: Zlo je sjenka nepažljivosti. U svjetlosti svjesnosti o sebi zlo mora presahnuti i otpasti.
Svaka ovisnost o drugima beskorisna je jer sve ono što ti mogu dati mogu ti i uzeti. Jedino će ono
što je na početku bilo tvoje ostati tvoje i na kraju. Nemoj prihvatiti nikakvo drugo vodstvo osim
onoga koje dolazi iznutra, ali čak i tada iznesi na vidjelo sva sjećanja jer te ona zavode na krivi put.
Čak i ako uopće ne poznaješ staze i načine kojima se dolazi do unutarnjega vodstva, budi miran,
gledaj u sebe i ono će sigurno doći. Nikada nisi prepušten samome sebi, uvijek ti je dostupno znanje
o tome što bi trebao biti tvoj sljedeći korak. Nevolja je u tome što ga ponekad pokušavaš izbjeći.
359
Guru je ovdje da ulije u tebe hrabrost svojega iskustva i uspjeha. Ali od trajne koristi bit će ti jedino
ono što otkriješ kroz vlastitu svjesnost i vlastiti napor.
Upamti, ništa od onoga što percipiraš nije tvoje. Izvana ti ne može doći ništa vrijedno. Važni su
samo tvoji osjećaji i razumijevanje, oni ti pomažu u otkrivanju. Riječi koje si čuo ili pročitao stvorit
će samo slike u tvojemu umu. Ali ti nisi mentalna slika, ti si moć percepcije i djelovanja u pozadini
i onkraj slike.
P: Čini mi se da nam savjetuješ da budemo usmjereni na sebe, sve do krajnje sebičnosti. Ne
moram li ja odustati od svoje koristi radi drugih ljudi?
M: Tvoje je zanimanje za druge sebično jer proizlazi iz brige za samoga sebe i usmjereno je, u
stvari, isključivo na tebe. Tebe ne zanimaju drugi kao osobe. Zanimaju te samo u onoj mjeri u kojoj
mogu obogatiti i oplemeniti sliku koju imaš o sebi. A vrhunska je sebičnost zaokupljati se samo
zaštitom, održavanjem i razmnožavanjem vlastitoga tijela. Pod tijelom mislim na sve ono što je
povezano s tvojim imenom i likom - obitelj, rod, zemlju, rasu i slično. Sebičnost je vezanost za
vlastito ime i lik. Čovjek koji zna da nije ni tijelo ni um ne može biti sebičan jer on ne posjeduje
ništa zbog čega bi bio sebičan. Može se reći i da je on podjednako "sebičan" prema svima koje
susreće. Dobrobit bilo kojeg pojedinca ujedno je i njegova dobrobit. Za takvog je čovjeka osjećaj
"ja sam svijet, svijet je ja" sasvim prirodan. A kad se on jednom uspostavi, više jednostavno ne
postoji mogućnost sebičnosti. Biti sebičan znači pohlepno žudjeti, stjecati i skupljati samo u korist
jednog dijela, a protiv cjeline.
P: Netko će možda posjedovati velika bogatstva koja je stekao nasljedstvom, brakom ili čak
zahvaljujući sreći.
M: Ali mora biti čvrsto vezan za njih ne želi li da mu budu oduzeta.
P: Možeš li ti, u svojem sadašnjem stanju, voljeti drugu osobu kao osobu?
M: Ja jesam ta druga osoba, ona je moje sebstvo. Razlikujemo se imenom i likom, ali između nas
nema odvojenosti. U temelju svojega bitka mi smo jedno.
P: Nije li uvijek tako kad se ljudi vole?
M: Uvijek je tako, ali ljudi nisu toga svjesni. Oni osjećaju privlačnost jedni prema drugima, ali ne
znaju razlog za to.
P: Zašto je ljubav tako izbirljiva?
M: Nije izbirljiva ljubav, već želja. U ljubavi nema stranaca. Kad više ne postoji središte
sebičnosti, svaka želja za užitkom i strah od boli iščezavaju. Tada nismo zainteresirani za to da
budemo sretni budući da iznad sreće postoji čista snaga, neiscrpna energija, ekstaza davanja koja
dolazi iz vječnoga izvora.
P: Ne bih li najprije morao razriješiti problem što je pogrešno, a što ispravno?
M: Ljudi smatraju dobrim ono što je ugodno, a lošim ono što je bolno.
P: Da, tako je to s nama, običnim ljudima. Ali kako je to s tobom, na razini jednote? Što je za tebe
dobro, a što loše?
M: Loše je ono što povećava patnju, a dobro ono što je uklanja.
P: Dakle, ti ne smatraš da patnja može biti dobra. Postoje religije koje je smatraju dobrom i
plemenitom.
M: Sudbina (karma) jest očitovanje zakona dobrobiti, univerzalne sklonosti prema ravnoteži,
skladu i jedinstvu. U svakome trenutku događa se ono što je najbolje. To može izgledati bolno i
ružno, kao gorka i besmislena patnja, a da unatoč tome predstavlja jedini i najbolji izlaz iz tragične

360
situacije, uzimajući u obzir prošlost i budućnost.
P: Pati li čovjek zbog vlastitih grijeha?
M: On pati zbog onoga s čime se poistovjećuje. Osjećaš li da si jedno s čovječanstvom, patit ćeš
zbog čovječanstva.
P: A budući da ti tvrdiš da si jedno s univerzumom, u vremenu i prostoru nema granica tvojoj
patnji!
M: Biti znači patiti. Što je uži krug onoga s čime se poistovjećuješ, to je manje duboke patnje
uzrokovane željom i strahom.
P: Kršćanstvo prihvaća patnju kao put pročišćenja i oplemenjivanja, a hinduizam na nju gleda s
gnušanjem.
M: Kršćanstvo čine riječi složene na jedan, a hinduizam čine riječi složene na drugi način.
Stvarnost je iza i onkraj riječi, njima ju je nemoguće prenijeti, već je valja iskusiti neposredno. Ona
je eksplozivna u svojem djelovanju na um. Ne želi li se ništa drugo osim nje, veoma ju je lako steći.
Nestvarno je stvoreno zamišljanjem, a održavaju ga želje.
P: Ne postoji li patnja koja je nužna i dobra?
M: Slučajna ili nenamjerna bol neizbježna je i prolazna. Namjerna bol, makar joj se podvrgli u
najboljoj namjeri, besmislena je i okrutna.
P: Ti nisi pobornik kažnjavanja zločinaca?
M: Kazna je zakoniti zločin. U društvu koje bi se temeljilo na prevenciji, a ne na naknadnoj kazni,
bilo bi veoma malo kriminala. U takvome društvu mali broj iznimki mogao bi se liječiti medicinski,
kao nezdrav um i tijelo.
P: Čini mi se da ti religiju ne smatraš previše korisnom.
M: Što je religija? Oblak na nebu. Ja živim na nebu stvarnosti, a ne u oblacima koji nisu ništa
drugo nego riječi složene na određen način. Ukloniš li prazne riječi, što će ti ostati? Ostat će istina.
Moj je dom u nepromjenjivom, koje se doima kao stanje neprestanog mirenja i ujedinjavanja
suprotnosti. Ljudi dolaze ovamo da bi učili o stvarnom postojanju takvoga stanja i o zaprekama
koje stoje na putu njegova pojavljivanja. Oni uče kako da ga zadrže u svjesnosti nakon što ga
jednom percipiraju i kako da izbjegnu sukob između razumijevanja i življenja. No, to stanje
nadilazi um i nije ga potrebno učiti. Um se može jedino usredotočiti na zapreke. Sagledati zapreke
kao takve veoma je djelotvorno jer tada um djeluje na um. Počni od početka: usredotoči se na
činjenicu da jesi. Nikada ne možeš reći: "Ja nisam bio." Jedino što možeš reći jest: "Ne sjećam se."
Dobro ti je poznata nepouzdanost pamćenja. Prihvati činjenicu da si zbog zaokupljenosti
beznačajnim osobnim problemima zaboravio tko si. Nastoji povratiti izgubljeno sjećanje,
uklanjajući ono što ti je poznato. Ne može ti biti rečeno što će se dogoditi, a to nije ni poželjno.
Predviđanje će stvoriti iluziju. U unutarnjem traganju neizbježno ćeš naići na neočekivano. Otkriće
istine sigurno je iznad svih tvojih zamišljanja. Kao što nerođeno dijete ne može znati kakav će mu
biti život nakon rođenja, jer u njegovu umu nema ničega što bi mu omogućilo da stvori pouzdanu
sliku, tako i čovjekov um nije sposoban misliti o stvarnom u okvirima nestvarnog, osim nijekanjem,
"ne ovo, ne ono". Prihvaćanje nestvarnog kao da je stvarno jest osnovna zapreka. Sagledavanje
lažnoga kao lažnoga i odricanje od lažnoga uvodi stvarnost. Stanje krajnje jasnoće, beskrajne
ljubavi i potpune neustrašivosti u ovome su trenutku za tebe samo prazne riječi, crteži bez boje,
pokazatelji onoga što tek može biti. Nalik si slijepcu koji se nada da će nakon operacije očiju
progledati! U stanju u kojem se ja nalazim riječi ništa ne znače, a ne postoji ni vezanost za njih.
Važne su jedino činjenice.
P: Kad ne bi bilo riječi ne bi bilo ni religije.
361
 M: Sve zabilježene religije samo su hrpe praznih riječi. One pokazuju svoje pravo lice tek tijekom
djelovanja u tišini. Da bi saznao u što čovjek vjeruje, promatraj kako djeluje. Za većinu ljudi
religija je služenje vlastitom tijelu i umu. Oni možda gaje religijske ideje, ali se ne ponašaju u
skladu s njima. Takvi se ljudi samo poigravaju sa svojim idejama, često ih veoma ljube, ali ne
postoji sklad između njihovih misli i djela.
P: Riječi su potrebne radi komunikacije.
M: Potrebne su samo za razmjenu informacija jer stvarna međuljudska komunikacija nije
verbalna. Da bi se uspostavio i održao neki odnos, potrebna je svjesnost prožeta ljubavlju koja se
izražava u neposrednom djelovanju. Nije važno što kažeš, nego što činiš. Riječi je stvorio um i
značajne su samo na razini uma. Riječ "kruh" ne možeš pojesti, a ne možeš ni živjeti od nje. Ona
samo prenosi određenu ideju. Ta riječ poprima značenje jedino kad stvarno jedeš kruh. U istom tom
smislu, govorim ti da prirodno stanje nije verbalno. Mogao bih reći da je to mudra ljubav koja se
izražava u djelovanju, ali te riječi veoma malo prenose ne iskusiš li ih sam u svoj njihovoj punoći i
ljepoti.
Riječi imaju ograničenu upotrebljivost, ali mi ih ne ograničavamo i time se dovodimo do ruba
katastrofe. Naše plemenite ideje okaljane su neplemenitim djelovanjem. Govorimo o Bogu, Istini i
Ljubavi, ali umjesto neposrednoga iskustva imamo samo definicije. Umjesto da proširujemo i
produbljujemo djelovanje, samo usavršavamo svoje definicije. A pritom još zamišljamo da znamo
sve što možemo definirati!
P: Kako se iskustvo može prenijeti osim riječima?
M: Iskustvo se ne može prenijeti riječima. Ono dolazi s djelovanjem. Čovjek koji ima duboka
iskustva širit će oko sebe samopouzdanje i hrabrost. Drugi će također djelovati inspirirani njime i
steći vlastito iskustvo rođeno iz djelovanja. Verbalno učenje ima svoju korist jer priprema um na
otpuštanje svega što je nagomilao.
Razina mentalne zrelosti dostiže se kad vanjsko više nema nikakve vrijednosti i kad je srce
spremno svega se odreći. Tada stvarnost dobiva priliku i ona je i iskorištava. Dođe li do bilo kakvih
zastoja, to znači da ih je uzrokovao um koji još nije spreman da nešto vidi ili odbaci.
P: Jesmo li uistinu tako potpuno prepušteni sami sebi? M: O, ne, nismo. Oni koji imaju mogu dati
svima, a takvih je davatelja mnogo. Svijet je, sam po sebi, vrhunski dar koji se održava služenjem iz
ljubavi. Ali pravih primatelja, mudrih i poniznih, veoma je malo. "Tražite i bit će vam dano" - to je
vječni zakon.
Toliko si mnogo riječi naučio, toliko si mnogo riječi izgovorio. Znaš sve, ali ne poznaješ sebe, jer
sebstvo se ne može spoznati riječima. Otkriti ga može jedino neposredni uvid. Gledaj u sebe, traži u
sebi.
P: Veoma je teško odbaciti riječi. Naš mentalni život temelji se na neprekidnoj verbalnoj bujici.
M: Odbacivanje riječi nije pitanje lakoće ili težine. Nemaš drugoga izbora, možeš samo pokušati
ili ne. Odluka je tvoja.
P: Pokušao sam mnogo puta i nisam uspio. M: Pokušaj ponovno. Nastaviš li pokušavati, nešto će
se dogoditi, ali ne budeš li se trudio, ostat ćeš zaglavljen. Možeš poznavati sve prave riječi, citirati
svete spise, biti nenadmašan u raspravama, a ipak ostati vreća kostiju. A možeš biti i neupadljiv i
ponizan, sasvim beznačajna osoba, a ipak zračiti blagom ljubaznošću i dubokom mudrošću.

362
 99 Ono što se percipira ne može biti onaj tko percipira
Poklonik: Putujem od mjesta do mjesta i upoznajem različite vrste joge koje praktikantu stoje na
raspolaganju, ali ne uspijevam odlučiti koja mi najbolje odgovara. Bit ću ti zahvalan budeš li mi dao
neki kompetentni savjet. Trenutačno se sva ta traganja svode na to da sam već umoran od ideje da
trebam naći istinu. Traganje za istinom čini mi se nepotrebnim i uznemirujućim. U životu, takvom
kakav jest, moguće je uživati i više ne vidim nikakve svrhe da ga popravljam.
Maharaj: Bilo bi dobro kad bi zauvijek mogao ostati zadovoljan. No, je li to moguće? Mladost,
vitalnost i novac proći će i prije nego što očekuješ. Tuga, koju toliko izbjegavaš, neprestano će te
slijediti. Želiš li se uzdići iznad patnje, moraš je presresti na pola puta i zagrliti. Odreci se svojih
navika i ovisnosti, živi jednostavnim i trezvenim životom i nemoj povrjeđivati živa bića. To je
temelj joge. Da bi otkrio stvarnost, moraš biti stvaran i pri najmanjim dnevnim aktivnostima. U
traganju za istinom nema varanja. Kažeš da je tvoj život vrijedan uživanja. Možda je trenutačno
zaista tako. Ali tko uživa u njemu?
P: Priznajem da ne poznajem ni onoga tko uživa ni ono u čemu on uživa. Poznajem samo
uživanje.
M: To je sasvim točno. Ali uživanje je stanje uma koje se javlja i nestaje. Percipirati ga možeš
upravo zahvaljujući njegovoj prolaznosti. Ne možeš biti svjestan onoga što se ne mijenja. Sva je
svjesnost zapravo svjesnost o promjeni. Ali ne zahtijeva li već i sama percepcija promjene neku
nepromjenjivu pozadinu?
P: Ne, nikako. Iskustvo promjene daje sjećanje na prošlo stanje u usporedbi s trenutačnim,
odnosno sadašnjim stanjem.
M: Između onoga čega se sjećamo i onoga što je trenutačno prisutno postoji temeljna razlika koja
se može promatrati iz trena u tren. Niti u jednom trenutku ono što je trenutačno prisutno nije i ono
čega se sjećamo. Između toga dvoga postoji razlika i u vrsti, a ne samo u intenzitetu. Ono što je
trenutačno prisutno jest nedvojbeno. Nikakvim naporom volje ili zamišljanja ne možeš zamijeniti to
dvoje. Ali što to daje jedinstvenu kakvoću onome što se trenutačno događa?
P: To što se trenutačno događa stvarno je, a glede onoga što pamtimo postoji prilična nesigurnost.
M: Sasvim točno. Ali zašto je tako? Samo čas ranije ono čega se sjećamo bilo je trenutačno
prisutno, a za koji će čas ono što je trenutačno prisutno biti ono čega ćemo se sjećati. Što čini ono
što je trenutačno prisutno toliko jedinstvenim? To je, očito, osjećaj tvojega prisustva. U sjećanju i
predviđanju postoji jasan osjećaj da su to mentalna stanja koja promatramo, a u onome što se
trenutačno događa od presudne je važnosti osjećaj da smo prisutni i svjesni.
P: Da, mogu to shvatiti. Svjesnost je ta koja stvara razliku između onoga što se trenutačno događa
i onoga čega se sjećamo. Pojedinac razmišlja o prošlosti, ali prisutan je jedino sada. M: Kamo god
išao, cijelo vrijeme nosiš sa sobom osjećaj prisutnosti ovdje i sada. To znači da si nezavisan od
prostora i vremena, da su oni u tebi, a ne ti u njima. No, tvoje poistovjećivanje s tijelom koje je,
naravno, ograničeno prostorom i vremenom, daje ti osjećaj konačnosti. U stvarnosti si beskrajan i
vječan.
P: Kako da spoznam svoje beskonačno i vječno sebstvo?
M: Je li sebstvo koje želiš spoznati neko sebstvo koje je odvojeno od tebe? Jesi li ti napravljen od
većeg broja sebstava? Svakako, postoji samo jedno sebstvo, a to si sebstvo ti. Ukloni i odbaci
pogrešne ideje o sebi i ono će biti ovdje s tobom, u svoj svojoj veličanstvenosti. Jedino te tvoj um
sprječava da ga spoznaš.
P: Kako da se oslobodim uma? Je li život bez njega uopće moguć na ljudskoj razini?
M: Um ne postoji. Postoje samo ideje, a neke su od njih pogrešne. Odbaci sve pogrešne ideje zato
363
što su lažne i zato što te sprječavaju da vidiš svoje sebstvo.
P: Koje su ideje pogrešne, a koje istinite?
M: Ideje kojima nešto tvrdimo obično su pogrešne, a ideje kojima nešto niječemo obično su
ispravne.
P: Ne može se živjeti u nijekanju svega!
M: Jedino se u nijekanju svega može živjeti. Ropstvo je tvrditi nešto. Nužno je sve dovesti u
pitanje i zatim zanijekati. To je srž pobune, a bez pobune nema slobode.
Nema drugog ili višeg sebstva koje bi trebao tražiti. Ti si najviše sebstvo, samo odbaci lažne ideje
koje imaš o sebi. I vjera i razum govore ti da nisi ni tijelo ni njegove želje i strahovi, da nisi um s
njegovim zamišljanjima i idejama, da nisi uloga koju pod pritiskom društva moraš igrati, a ni osoba
kojom se smatraš. Odbaci lažno i istina će doći na vidjelo.
Tvrdiš da želiš spoznati samoga sebe. Ti jesi to što jesi, ne možeš biti ništa drugo do ono što jesi.
Je li znanje odvojeno od bitka? Sve što možeš spoznati umom pripada umu, ali ne ti sam. O sebi
možeš reći samo "ja jesam", "ja sam svjestan", "ja to volim".
P: Po mojemu mišljenju, biti živ veoma je bolno stanje.
M: Ti ne možeš biti živ, ti jesi sam život. Pati jedino osoba kojom se smatraš, a ne ti. Postani
svjestan te osobe i time je uništi. Ona je samo hrpa sjećanja i navika. Između svjesnosti o
nestvarnom i svijesti koja je tvoja prava priroda nalazi se provalija koju ćeš lako prijeći kad jednom
svladaš umijeće bivanja u čistoj svijesti.
P: Znam jedino da ne poznajem sebe.
M: Kako znaš da ne poznaješ sebe? Tvoj neposredni uvid govori ti da ponajprije poznaješ sebe jer
za tebe ništa ne postoji nema li tebe koji ćeš iskusiti to postojanje. Ti samo zamišljaš da ne poznaješ
sebe jer se ne možeš opisati. Uvijek možeš reći: "Ja znam da jesam" i na taj način odbaciti neistinitu
tvrdnju: "Ja nisam". Ali, ti ne možeš biti ono što se može opisati, a ono što jesi ne može se opisati.
Svoje sebstvo možeš spoznati jedino tako da budeš sebstvo, a ne da ga pokušavaš definirati ili na
neki način prikazati. Kad jednom budeš razumio da ti nisi nešto što se može percipirati ili pojmiti,
da ne možeš biti ništa od onoga što se pojavljuje u polju tvoje svjesnosti, dat ćeš se na
iskorjenjivanje svih poistovjećivanja jer je to jedini put koji te može dovesti do dublje spoznaje
vlastitoga sebstva. Istinski napreduješ upravo odbijanjem svega - to je prava raketa. Spoznati da nisi
ni u tijelu ni u umu, iako jesi svjestan i jednoga i drugoga, već je znanje o sebstvu.
P: Ako nisam ni tijelo ni um, kako je moguće da sam ih svjestan? Kako mogu percipirati nešto što
mi je potpuno strano? M: Prvi je korak misao "ja nisam ništa", a drugi "ja sam sve". Obje su
povezane s idejom "postoji svijet". Kad se i ona odbaci, ostaješ ono što jesi, nedvojno sebstvo. Ti si
to, ovdje i sada, ali tvoj je vid zamućen lažnim idejama koje imaš o sebi.
P: U redu, priznajem da jesam, da sam bio i da ću biti, barem od rođenja do smrti. Nemam
nikakve sumnje što se tiče mojeg bitka ovdje i sada. Ali smatram da to nije dovoljno. Mojem životu
nedostaje radost koja se rađa iz sklada unutarnjega i vanjskoga. Postojim li jedino ja, pa je svijet
samo moja projekcija, otkud sav taj nesklad?
M: Taj nesklad stvaraš ti sam i onda se žališ na njega! Kad želiš i strahuješ, kad se poistovjećuješ
sa svojim osjećajima, stvaraš patnju i ropstvo. A kad stvaraš s ljubavlju i mudrošću, kad nisi vezan
za svoje tvorevine, posljedica je toga sklad i mir. Ali, kakvo god bilo stanje tvojega uma, na koji se
način ono odražava na tebe? Jedino te poistovjećivanje s umom čini sretnim ili nesretnim. Pobuni se
protiv robovanja umu, shvati da si svoje granice stvorio ti sam te slomi lance privlačnosti i
gnušanja. Imaj na umu svoj cilj slobode sve dok ne shvatiš da si već slobodan, da sloboda nije nešto
što je moguće zaslužiti u dalekoj budućnosti ulaganjem bolnih napora, već da je ona tvoja imovina
364
koju uvijek možeš koristiti! Oslobođenje nije stjecanje slobode, već se radi o hrabrosti koja će ti
omogućiti da povjeruješ kako si već slobodan i da djeluješ u skladu s time.
P: Budem li činio sve što mi se sviđa, morat ću patiti.
M: Unatoč tome ti jesi slobodan. Posljedice tvojih djela ovise o društvu u kojemu živiš i njegovim
običajima.
P: Mogao bih djelovati nepromišljeno.
M: Usporedo s hrabrošću pojavit će se mudrost, suosjećanje i sposobnosti za djelovanje. Znat ćeš
što moraš raditi, a ono što ćeš raditi donosit će dobrobit svima.
P: Otkrio sam da u meni ratuju moji različiti aspekti i da stoga nemam mira. Gdje su sloboda,
hrabrost, mudrost i suosjećanje? Moje djelovanje samo povećava provaliju u kojoj živim. M: Sve je
to zato što misliš da si netko ili nešto. Zaustavi se, promatraj, istražuj, postavljaj prava pitanja, dođi
do pravih zaključaka i imaj hrabrosti djelovati u skladu s njima pa ćeš vidjeti što će se dogoditi.
Prvi koraci mogli bi dovesti do toga da ti se sruši krov nad glavom, ali zbrka će se veoma brzo
razbistriti i nastat će mir i radost. Toliko toga znaš o sebi, ali ne poznaješ onoga tko to zna. Otkrij
tko si ti, tko je poznavatelj onoga što znaš. Marljivo se promatraj i ne zaboravi neprestano se
prisjećati da ono što se percipira ne može biti onaj koji percipira. Upamti dobro da ti nisi ništa što
vidiš, čuješ, ništa o čemu misliš. Ti nisi ono što se događa, ti si onaj kome se to događa. Uroni
duboko u osjećaj "ja jesam" i sigurno ćeš otkriti da je središte percipiranja sveobuhvatno, kao što je
sveobuhvatna i svjetlost koja osvjetljava svijet. Sve što se događa u univerzumu događa se tebi,
šutljivome svjedoku. S druge strane, sve što se u univerzumu čini, čini se zahvaljujući tebi,
univerzalnoj i neiscrpnoj energiji.
P: Bez imalo sumnje, svakoj je osobi veoma ugodno čuti da je šutljivi svjedok i univerzalna
energija. Ali kako iz verbalne tvrdnje stići do neposrednoga znanja? Čuti nije isto što i znati.
M: Prije negoli bilo što spoznaš neposredno, neverbalno, moraš spoznati spoznavatelja. Dosada si
smatrao da je to um, ali jednostavno nije tako. Um te obasipa slikama i idejama koje ostavljaju
tragove u pamćenju. Ti misliš da je sjećanje isto što i znanje. Ali istinsko je znanje uvijek svježe,
novo, neočekivano. Ono izvire iznutra. Kad znaš što si, ti si ujedno i to što znaš. Između znanja i
bitka nema raskoraka.
P: Um mogu istraživati jedino umom.
M: Svakako koristi um da bi upoznao um. To je savršeno ispravno, a ujedno i najbolja priprema
za nadilaženje uma. Bitak, znanje i uživanje pripadaju tebi. Ali najprije spoznaj svoj bitak. To je
lako zato što te osjećaj "ja jesam" uvijek prati. Zatim spoznaj sebe kao spoznavatelja koji je
odvojen od onoga što spoznaje. Kad budeš spoznao svoje sebstvo kao čisti bitak, postići ćeš ekstazu
slobode.
P: Kakva je to joga?
M: Čemu se brinuti? Došao si ovamo zato što nisi bio zadovoljan svojim životom kakav si
poznavao, životom svojega uma i tijela. Možeš ih pokušati poboljšati tako što ćeš ih staviti pod
nadzor ili poistovjetiti s nekim idealom, a možeš i u potpunosti presjeći čvor svih poistovjećivanja
pa promatrati svoje tijelo i um kao nešto što se događa, ali što te ni na koji način ne obvezuje.
P: Mogu li put nadzora i discipline nazvati rađa jogom, put nevezanosti đnjana jogom, a put
obožavanja ideala bhakti jogom?
M: Možeš ih nazvati kako god ti se sviđa. Riječi nagovješćuju, ali ne objašnjavaju. Ja podučavam
drevni, jednostavni način oslobađanja razumijevanjem. Shvati svoj um i on više neće utjecati na
tebe. Um razumijeva na pogrešan način jer je to u njegovoj prirodi. Ispravno razumijevanje jedini je
lijek, kakvo god mu ime dao. Ono je prvo i posljednje zato što se bavi umom takvim kakav jest.
365
 Ništa od onoga što činiš neće te promijeniti jer ti promjena nije potrebna. Možeš promijeniti svoj
um ili svoje tijelo, ali u tom se slučaju mijenja samo nešto izvan tebe, a ne i ti sam. Zašto se uopće
mučiti promjenama? Shvati jednom zauvijek da nisi ni tijelo ni um, da nisi čak ni vlastita svjesnost
pa prebivaj u svojoj istinskoj prirodi koja se nalazi iznad svjesnosti i nesvjesnosti. Nikakav te napor
ne može dovesti do nje, jedino jasnoća razumijevanja. Prati svoja pogrešna razumijevanja i odreci
ih se. To je sve. Nema ničega što bi trebalo tražiti i naći jer ništa nije ni izgubljeno. Opusti se i
promatraj osjećaj "ja jesam". Stvarnost se nalazi odmah za njim. Budi miran i tih i ona će se
pojaviti. Ili točnije, ona će te prigrliti k sebi.
P: Ne moram li se najprije osloboditi svojega tijela i uma?
M: Ne možeš ih se osloboditi jer te sama ideja o oslobađanju veže za njih. Samo to shvati i nemoj
im više pridavati važnost.
P: Ne mogu to učiniti jer nisam cjelovit.
M: Zamisli da si potpuno cjelovit i da su tvoje misli i djela savršeno usklađeni. Kako bi ti to
moglo pomoći? To te neće osloboditi od pogrešnoga razumijevanja da si tijelo ili um. Um i tijelo
moraš vidjeti na ispravan način, kao nešto što nisi, to je sve.
P: Ti želiš da upamtim kako ih moram zaboraviti!
M: Da, izgleda da je tako. Unatoč tome, stvar nije beznadna. Ti to možeš učiniti. Samo kreni na
posao s najvećom ozbiljnošću. Tvoje slijepo tapkanje u mraku puno je obećanja. Samo traganje već
je i nalaženje. Uspjeh ti je zajamčen.
P: Patimo zato što nismo cjeloviti.
M: Patit ćemo sve dok naše misli i djela budu pokretali želje i strahovi. Uvidi njihovu ispraznost i
opasnost pa će kaos koji stvaraju nestati. Nemoj se pokušavati promijeniti, samo shvati koliko je
uzaludna svaka promjena. Promjenjivo se zadržava na promjeni, a nepromjenjivo čeka. Nemoj se
nadati da će te promjenjivo dovesti do nepromjenjivoga, to se nikada neće dogoditi. Tek kad se
sama ideja o promjeni sagleda kao lažna i odbaci, nepromjenjivo može doći do izražaja.
P: Kamo god da dođem, svi mi govore da se moram iz temelja promijeniti, želim li ugledati
stvarnost. Taj proces namjerne promjene koji smo sami sebi nametnuli naziva se jogom.
M: Sve promjene odnose se jedino na um. Da bi mogao postati ono što stvarno jesi, moraš se
uzdići iznad uma, do svojega stvarnog bitka. Sasvim je nevažno kakav je um koji si ostavio za
sobom, pod uvjetom da si ga ostavio radi nečega boljega. Ali to nije moguće učiniti prije negoli
dođe do samoostvarenja.
P: Dolazi li prvo do odustajanja od uma ili do samoostvarenja?
M: U svakom slučaju prvo dolazi do samoostvarenja. Um ne može nadići sam sebe. On se mora
rasprsnuti.
P: A nije li prije tog rasprsnuća potrebno istraživati? M: Sila koja je potrebna za rasprsnuće uma
dolazi iz stvarnosti. Ali, dobio si dobar savjet, um se mora pripremiti na to. Strah uvijek može
odgoditi samoostvarenje, sve dok se ne pojavi nova prilika.
P: Mislio sam da uvijek postoji šansa.
M: Teoretski postoji, ali u praksi se mora pojaviti situacija u kojoj će biti prisutni svi faktori nužni
za samoostvarenje. Ali, to te ne treba obeshrabriti. Tvoje prebivanje u osjećaju "ja jesam" veoma će
brzo stvoriti novu šansu, i to zato što ispravno ponašanje privlači povoljnu priliku. Sve što znaš
došlo ti je iz druge ruke. Jedino osjećaj "ja jesam" dolazi iz prve ruke i ne traži nikakve dokaze.
Stoga neprestano prebivaj u njemu.

366
 100 Razumijevanje vodi do slobode
Poklonik: U mnogim zemljama na svijetu istražitelji primjenjuju određene postupke kako bi
iznudili priznanje od svojih žrtava. Pokaže li se to potrebnim, mijenjaju i njihovu osobnost. Mudrim
izborom različitih oblika fizičke i moralne deprivacije te beskonačnim uvjeravanjima stara se
osobnost slama, a njezino mjesto zauzima nova. Čovjek koji se nalazi pod istragom bezbroj će puta
čuti daje neprijatelj države i izdajnik svoje zemlje te će na kraju doći dan kad će se nešto u njemu
slomiti, kad će, s potpunim uvjerenjem, početi osjećati da je uistinu izdajnik, buntovnik, sasvim
nedostojna osoba vrijedna prezira te da zbog toga zaslužuje najstrožu kaznu. Taj je postupak poznat
kao "ispiranje mozga".
Duboko me pogodilo kad sam shvatio da je disciplina religije i joge veoma slična "ispiranju
mozga". Ovdje se također susreću fizička i mentalna deprivacija, različite vrste osamljivanja,
snažan osjećaj grijeha, očajna patnja i želja da se pobjegne od nje kroz pokajanje i obraćenje, uz
prihvaćanje nove slike o sebi koju treba utjeloviti. Jednako tako, ovdje postoji i ponavljanje niza
formula: "Bog je dobar, guru i duhovna zajednica znaju sve, vjera će me spasiti." U takozvanim
praksama joge i religije djeluje potpuno isti mehanizam kao i kod "ispiranja mozga". Um se mora
usmjeriti na neku određenu ideju i pritom isključiti sve ostale, a njegova usredotočenost snažno se
ojačava strogom disciplinom i bolnim pokorama. Budući da se plaća visoka cijena, život ili sreća,
čini se da je ono što pojedinac dobiva zauzvrat od iznimno velike važnosti. To namješteno
obraćenje, očito ili skriveno, religijsko ili političko, etičko ili socijalno, može se doimati istinskim i
trajnim, ali unatoč tome, javlja se u vezi s njime osjećaj nečeg neprirodnoga.
Maharaj: Sasvim si u pravu. Kad se um podvrgne tolikim teškoćama, on se izobličava i postaje
nepokretan. Njegovo je stanje veoma nesigurno i sve što takav um poduzima vodi u još veće
ropstvo.
P: Zašto je onda propisana sva ta sadhana?
M: Sve dok u nešto ne uložiš golemi napor, ne možeš biti siguran da te napor nikamo ne vodi.
Pojedinačno sebstvo toliko vjeruje samome sebi da se neće predati sve dok ga posve ne obeshrabriš.
Puko verbalno uvjerenje nije dovoljno. Jedino jaki dokazi mogu ukazati na potpunu ništavnost slike
koju imamo o sebi.
P: Onaj koji mi ispire mozak tjera me da postanem lud, a guru me tjera da postanem zdrav. Oboje
koriste sličan postupak. Unatoč tome, njihov motiv i namjera potpuno su drukčiji. Sličnosti su
možda samo verbalne.
M: I poziv i prisila na patnju sadrže u sebi nasilje, a plod nasilja ne može biti sladak.
Postoje određene životne situacije koje su neizbježno bolne i koje moraš prihvatiti kako najbolje
znaš i umiješ. Postoje također određene bolne situacije koje si stvorio sam, namjernim djelovanjem
ili propustom. Iz takvih situacija moraš izvući neku pouku, kako se više ne bi ponavljale.
P: Čini se da moramo patiti kako bismo naučili svladavati bol.
M: Bol se mora izdržati. Nema svladavanja boli i to nije potrebno vježbati. Vježbanje za
budućnost učenjem novih oblika ponašanja samo je pokazatelj straha.
P: Kad jednom saznam kako se suočiti s bolom, oslobodit ću ga se i neću ga se više bojati. Zbog
toga ću biti sretan. To je ono što se događa i zatvoreniku. Prihvati li on svoju kaznu kao pravednu i
odgovarajuću, živjet će u miru sa zatvorskim vlastima i državom. Sve religije čine samo jedno:
propovijedaju prihvaćanje i predanost. Ohrabruju nas da se osjećamo krivima, da preuzmemo
odgovornost za sva zla u svijetu i da upremo prstom u sebe kao u jedini uzrok za sve to. Ne vidim
367
veliku razliku između "ispiranja mozga" i sadhmie, osim što na sadhanu nismo fizički primorani.
Element prisilne sugestije prisutan je u oba slučaja.
M: Kao što si rekao, sličnosti su samo površinske. Ne moraš se stalno vraćati na njih.
P: Sličnosti nisu površinske. Čovjek je složeno biće i istovremeno može biti tužitelj, optuženi,
čuvar, zatvorenik i krvnik. U "dobrovoljnoj" sadhani malo je toga dobrovoljno. Pojedinca pokreću
sile koje se nalaze izvan njegova razumijevanja i nadzora. Ne podvrgnem li se bolnom i
dugotrajnom upinjanju koje se zove joga, mogu tek malko promijeniti svoj mentalni sustav, a isto
toliko i tjelesni. Jedino što me zanima jest: "Slaže li se Maharaj sa mnom da joga uključuje nasilje?"
M: Slažem se da joga kakvom je ti prikazuješ znači nasilje, a ja nikada ne zastupam ništa slično.
Moj je put potpuno nenasilan. I mislim upravo to što kažem: moj je put nenasilan. Otkrij sam što to
znači. Ja samo kažem da on nije nasilan.
P: Ja ne zloupotrebljavam riječi. Kad guru traži od mene da do kraja svoga života meditiram
šesnaest sati dnevno, ne mogu to učiniti bez ekstremnog nasilja prema sebi. Je li takav guru u pravu
ili griješi?
M: Nitko te ne prisiljava da meditiraš šesnaest sati dnevno, osjećaš li ti da to ne želiš. To je samo
jedan od načina da ti se kaže: "Ostani sa svojim sebstvom, nemoj se izgubiti među drugim ljudima."
Učitelj može čekati, ali um je nestrpljiv.
Nije nasilan učitelj, već um, a um se ujedno i plaši vlastitoga nasilja. Pogrešno je proglasiti
apsolutnim ono što dolazi iz uma jer je to relativno.
P: Ostanem li pasivan, ništa se neće promijeniti, a budem li aktivan, morat ću biti nasilan. Što bih
mogao činiti, a da to ne bude ni neplodno ni nasilno?
M: Sasvim sigurno, postoji put koji nije ni nasilan ni neplodan, a ipak je vrhunski djelotvoran.
Samo promatraj sebe kakav jesi, sagledaj sebe kakav jesi, prihvati sebe kakav jesi i ulazi sve dublje
u to što jesi. Nasilje i nenasilje opisuju tvoj stav prema drugima. Sebstvo nije ni nasilno ni
nenasilno u odnosu prema samome sebi, ono čak nije ni svjesno ni nesvjesno sebe. Poznaje li
sebstvo sebe, sve što radi bit će dobro. Ali, ne poznaje li sebe, sve što radi bit će loše.
P: Što misliš kad kažeš: "Ja poznajem sebe kakav jesam?"
M: Prije uma - ja jesam. Stav "ja jesam" nije misao u umu. Um se događa meni, a ne ja njemu. A
budući da su vrijeme i prostor u umu, ja sam iznad njih, vječan i sveprisutan.
P: Misliš li ti to ozbiljno? Želiš li stvarno reći da postojiš svugdje i u svako doba?
M: Da, upravo tako mislim. Meni je to očito koliko i tebi sloboda kretanja. Zamisli da drvo upita
majmuna: "Misliš li ti ozbiljno da se možeš kretati s mjesta na mjesto?" A majmun mu odgovori:
"Da, upravo tako mislim."
P: Jesi li oslobođen i zakona uzročnosti? Možeš li stvarati čuda?
"M: Svijet je sam po sebi čudo. Ja sam iznad čuda - potpuno sam normalan. Sve mi se događa
onako kako mora biti. Ne miješam se u stvaranje. Od kakve su mi koristi mala čuda, kad se u meni
cijelo vrijeme događaju najveća od svih čuda? Sve što vidiš tvoj je bitak. Uđi sve dublje u sebe i
traži u sebi. U otkrivanju sebstva nema ni nasilja ni nenasilja. Uništenje lažnoga nije nasilje.
P: Kad se samoispitujem ili ulazim u sebe s idejom da ću od toga imati neke koristi, ipak bježim
od onoga što jesam.
M: To je sasvim točno. Istinsko ispitivanje uvijek te uvodi u nešto, nikad te ne izvodi iz nečeg.
Ispitujem li se samo zato da bih nešto dobio ili izbjegao, zapravo se ne ispitujem. Da bih nešto
spoznao, moram to u potpunosti prihvatiti.

368
 P: Da, da bih spoznao Boga moram ga prihvatiti - kako je to zastrašujuće!
M: Prije negoli uzmogneš prihvatiti Boga, morat ćeš prihvatiti sebe, a kako je tek to zastrašujuće!
Prvi koraci u prihvaćanju sebe nisu nimalo ugodni jer ono što pojedinac vidi obično nije osobito
lijepo. Potrebna nam je velika hrabrost da bismo nastavili dalje. No, pomaže tišina. Promatraj
samoga sebe u potpunoj tišini i nemoj se opisivati. Gledaj biće za koje vjeruješ da jesi i ne zaboravi
da ono što vidiš nisi ti. "To nisam ja, a što sam ja?" - to je trenutak istinskoga samoispitivanja.
Nema drugog puta do oslobođenja, svi su ostali samo odgađanje. Odlučno odbacuj ono što nisi, sve
dok u svojem veličanstvenom ništavilu, u svojoj praznini u kojoj ničega nema, ne izroni tvoje
stvarno sebstvo.
P: Svijet prolazi kroz brze i ključne promjene. Kod nas u Americi možemo ih sasvim jasno
vidjeti, iako se događaju i u drugim zemljama. S jedne strane, dolazi do velikog porasta kriminala, a
s druge do porasta stvarnije i istinskije duhovnosti. Osnivaju se različite duhovne zajednice, a neke
su od njih na veoma visokoj razini cjelovitosti i discipline. Čini se kao da zlo uništava samo sebe
vlastitim uspjesima, poput vatre koja uništava svoje gorivo. A dobro se, poput života, neprestano
obnavlja.
M: Sve dok dijeliš događaje na dobre i zle, ti možda i jesi u pravu. U određenom trenutku dobro
postaje zlo, a zlo dobro.
P: A što je s ljubavlju?
M: Kad se ljubav pretvori u požudu, postaje razorna.
P: Što je požuda?
M: Prisjećanje, zamišljanje, predviđanje. Požuda je osjetilne i verbalne prirode te predstavlja
oblik ovisnosti.
P: Je li u jogi neophodno suzdržavanje od seksa (barahma-ćarja)?
M: Život ograničavanja i potiskivanja nije joga. Um mora biti oslobođen od želje i opušten. Do
toga se dolazi razumijevanjem, a ne odlučnom usmjerenošću, koja je samo drugi oblik pamćenja.
Um koji razumije slobodan je od želja i strahova.
P: Kako da postignem takvo razumijevanje?
M: Meditiranjem koje predstavlja usmjeravanje pažnje. Postani potpuno svjestan svojega
problema, razgledaj ga sa svih strana, razmotri na koji način utječe na tvoj život. Tada ga ostavi na
miru. Ne možeš učiniti ništa više od toga.
P: Hoće li me to osloboditi?
M: Slobodan si od onoga što si razumio. Vanjskim izražajima slobode potrebno je vrijeme da bi
se mogli očitovati, ali oni su već ovdje. Ne očekuj savršenstvo. U pojavnom svijetu nema
savršenstva. Detalji se moraju međusobno sukobljavati. Niti jedan problem ne može se riješiti u
cijelosti, ali se možeš odmaknuti od njega na razinu na kojoj više ne djeluje na tebe.

369
 101 Mudrac se ni za što ne hvata i ništa ne zadržava
Poklonik: Kako postupa mudrac kad nešto treba učiniti? Radi li on planove, odlučuje li o
njihovim detaljima pa ih provodi u djelo?
Maharaj: Mudrac u potpunosti razumije situaciju i zato istoga trena zna što treba učiniti. To je
sve. Ostalo se događa samo od sebe i u velikoj je mjeri nesvjesno. Mudračevo poistovjećivanje sa
svime što jest tako je potpuno da mu univerzum odgovara na isti način na koji on odgovara njemu.
Mudrac ima vrhunsko povjerenje da će se događaji, kad se situacija jednom spozna do kraja,
oblikovati u pravi odgovor. Običan čovjek zabrinut je na osoban način te stoga važe moguće rizike
za gubitak i šanse za dobitak. Mudrac stoji po strani, posve siguran da će se sve dogoditi onako
kako mora biti. Njemu nije važno što će se dogoditi jer je neizbježno da se na kraju sve vrati u
prvobitnu ravnotežu i sklad. Srce svega što jest uvijek je u miru.
P: Shvatio sam da je osobnost iluzija i da je budna nevezanost bez gubljenja identiteta naša
dodirna točka sa stvarnošću. Hoćeš li mi reći, molim te, jesi li ti u ovome trenutku osoba ili identitet
koji je svjestan samoga sebe?
M: Ja sam i jedno i drugo. Ali stvarno sebstvo može se opisati samo pojmovima koji se tiču
osobe, pojmovima onoga što nisam. Što god možeš reći o osobi nije sebstvo, a o sebstvu ništa ne
možeš reći što se ne bi odnosilo na osobu kakva jest, kakva bi mogla i kakva bi trebala biti. Sva
svojstva tiču se osobe. Stvarnost je iznad njih.
P: Jesi li ti ponekad sebstvo, a ponekad osoba?
M: Kako bi to bilo moguće? Ja se samo drugim osobama pojavljujem kao osoba. Za samoga sebe,
ja sam beskrajno prostranstvo svjesnosti u kojem se, u beskonačnom nizu, pojavljuju i nestaju
bezbrojne osobe.
P: Kako je moguće da se nama osoba, koja je za tebe sasvim iluzorna, čini toliko stvarnom?
M: Ti, kao sebstvo, kao bitak koji je temelj svekolikog bitka, svjesnosti i blaženstva, pridaješ
stvarnost svemu što percipiraš. To pridavanje stvarnosti neprestano se događa sada, a ne u nekom
drugom vremenu, zato što prošlost i budućnost postoje jedino u umu. Bitak se odnosi jedino na
trenutak koji je sada.
P: Nije li i vječnost beskonačna?
M: Vrijeme je beskonačno, mada je ograničeno, a vječnost se nalazi u sadašnjem trenutku koji je
usječen između prošlosti i budućnosti. Mi propuštamo taj trenutak zato što naš um neprestano luta
amo-tamo između prošlosti i budućnosti. On se ne želi zaustaviti da bi se usredotočio na trenutak
koji je sada, što je relativno lako učiniti. Samo mora postojati interes za to.
P: Što ga može pobuditi?
M: Ozbiljnost koja je znak zrelosti.
P: A kako se postiže zrelost?
M: Um treba biti neprestano čist i bistar, u svakome trenutku treba živjeti životom pune svjesnosti
bez obzira na to što on nosi te treba ispitivati i uništavati želje i strahove čim se pojave.
P: Je li uopće moguća takva usredotočenost?
M: Pokušaj pa ćeš vidjeti. Učiniti odjednom samo jedan korak lako je, a energija će proisteći iz
ozbiljnosti.
P: Čini mi se da nisam dovoljno ozbiljan.
M: Veoma je bolno varati samoga sebe. To izjeda um poput raka. Jedini su lijek jasnoća i

370
cjelovitost mišljenja. Pokušaj razumjeti da živiš u svijetu iluzija, ispitaj ih i otkrij njihove korijene.
Već će te i sam pokušaj uozbiljiti jer blaženstvo izvire iz ispravnoga nastojanja.
P: Kamo će me to odvesti?
M: A kamo bi te moglo dovesti!? Do vlastitoga blaženstva. Kad se jednom čvrsto utemeljiš u
sadašnjem trenutku, nemaš više kamo otići. Ono što bezvremeno jesi, to vječno i izražavaš.
P: Jesi li ti jedan ili mnogi?
M: Ja sam jedan, ali pojavljujem se kao mnogi.
P: Zašto se pojedinac uopće pojavljuje?
M: Dobro je biti i dobro je biti svjestan.
P: Život je tužan.
M: Patnju uzrokuje neznanje. Sreća je posljedica razumijevanja.
P: Zašto bi neznanje trebalo biti bolno?
M: Neznanje se nalazi u korijenu svih želja i strahova koji su veoma bolna stanja i izvor
beskonačnih zabluda.
P: Viđao sam kako se ljudi koji su se navodno ostvarili smiju i plaču. Ne pokazuje li to da još nisu
oslobođeni želja i strahova?
M: Oni se mogu smijati ili plakati ovisno o okolnostima, ali iznutra su mirni i sabrani te nevezano
promatraju svoje spontane reakcije. Pojave uvijek zavode, a još i više kad se radi o mudracu.
P: Ne razumijem te.
M: Um to ne može razumjeti zato što je uvježban da se za sve hvata i da sve zadržava, a mudrac
se ni za što ne hvata i ništa ne zadržava.
P: Sto ja to ne mogu otpustiti, a ti možeš?
M: Vi ste bića stvorena od sjećanja ili barem zamišljate da ste takvi, a ja sam u potpunosti stvaran.
Ja sam to što jesam i ne mogu se poistovjetiti ni s jednim psihičkim ili mentalnim stanjem.
P: Neka bi nesreća možda uništila tvoju ravnotežu.
M: Možda ti to izgleda neobično, ali nije tako. Na moje veliko iznenađenje, uvijek ostajem takav
kakav jesam, čista svijest, i uvijek sam spreman na sve što se događa.
P: Hoćeš li biti takav čak i u trenutku svoje smrti?
M: Što bi meni trebalo značiti što moje tijelo umire?
P: Nije li ti ono potrebno da bi mogao biti u doticaju sa svijetom?
M: Meni nije potreban svijet. Ja ne živim u njemu. Svijet na koji ti misliš nalazi se samo u
tvojemu umu. Ja ga mogu vidjeti tvojim očima i tvojim umom, ali potpuno sam svjestan da je on
projekcija tvojega sjećanja. Taj svijet dotiče se sa stvarnošću jedino u točki svjesnosti koja može
biti samo sada.
P: Čini se da je jedina razlika između nas ta što ja neprestano tvrdim da ne poznajem svoje
stvarno sebstvo, a ti tvrdiš da ga odlično poznaješ. Postoji li ikakva druga razlika?
M: Između nas nema razlike. Ni ja ne mogu reći da poznajem svoje sebstvo. Ja samo znam da se
mene ne može ni opisati ni definirati. Za najdaljim dosegom uma proteže se golemo prostranstvo.
To je moj dom, to sam ja. A to je prostranstvo i ljubav.
P: Ti svugdje vidiš ljubav, a ja mržnju i patnju. Povijest čovječanstva povijest je ubojstava,
371
individualnih i kolektivnih. Nijedno drugo živo biće ne uživa toliko u ubijanju kao čovjek.
M: Budeš li dublje istraživao motive takvoga ponašanja, otkrit ćeš da je u pozadini svega uvijek
ljubav - ljubav pojedinca prema samome sebi i onome što mu navodno pripada. Ljudi se bore za
ono što prema svome mišljenju i vole.
P: Njihova ljubav, sasvim sigurno, mora biti za njih dovoljno stvarna kad su za nju spremni i
umrijeti.
M: Ljubav je bezgranična. Stoga se ono što se ograničava na svega nekoliko osoba ili ideja ne
može nazvati ljubavlju.
P: Poznaješ li ti takvu bezgraničnu ljubav?
M: Da, poznajem.
P: Kako se ona doživljava?
M: Sve je voljeno i vrijedno ljubavi. Ništa nije isključeno.
P: Čak ni ružnoća ili kriminal?
M: Sve je unutar moje svjesnosti, sve je moje. Potpuno je suludo rascijepiti samoga sebe na ono
što voliš i ono što ne voliš. Ja sam iznad toga, ja nisam otuđen.
P: Biti slobodan od sviđanja i nesviđanja znači postati ravnodušan.
M: To može tako izgledati na početku, tada se možeš osjećati ravnodušnim. No, budeš li ustrajan
u toj ravnodušnosti, ona će procvjetati u sveprožimajuću i sveobuhvatnu ljubav.
P: Svi imamo trenutke kad nam um postaje poput cvijeta ili ljubavnog plamena, ali oni ne traju
dugo i život se vraća svojem svakidašnjem sivilu.
M: Diskontinuitet je pravilo kad se baviš konkretnim. Trajnost se ne može iskusiti zato što nema
granica. Svjesnost podrazumijeva izmjene, u njoj promjena slijedi promjenu. Kad se jedan događaj
ili stanje privede kraju, započinje nešto drugo. Ono što nema granica ne može se iskusiti u
uobičajenom smislu riječi. Pojedinac jedino može biti, on ne može znati što je. No, on može znati
što nije. A sasvim sigurno nije ništa od cjelokupnog sadržaja svjesnosti koja je neprestano u
kretanju.
P: Ako se ono što je nepokretno ne može spoznati, koji je smisao i svrha njegova ostvarenja?
M: Ostvariti ono što je nepokretno znači postati to nepokretno, a svrha je dobrobit za sve što živi.
P: Život je kretanje. Nepokretnost je smrt. Kako bi smrt mogla koristiti životu?
M: Ja govorim o nepokretnosti kao o postojanosti, a ne kao o ukočenosti. Kad postigneš
samoostvarenje, postaješ postojan u ispravnosti, preobražavaš se u snagu koja sve poboljšava. To
može, ali i ne mora uključivati napornu vanjsku aktivnost. Važno je jedino da um ostane dubok i
miran.
P: Kad promatram svoj um uviđam da se cijelo vrijeme mijenja, da raspoloženja slijede jedno za
drugim u beskonačnoj raznolikosti. No, čini mi se da se ti neprestano nalaziš u istom raspoloženju,
u radosnoj blagonaklonosti.
M: Raspoloženja pripadaju području uma i nisu bitna. Uđi u sebe, uzdigni se iznad njih. Prestani
biti opčinjen sadržajem svoje svjesnosti. Kad dosegneš dublje slojeve svojega istinskog bitka,
shvatit ćeš da na tebe veoma malo utječe površinska igra uma.
P: Ali ona nikad neće prestati.
M: Miran um nije mrtav.

372
 P: Svjesnost je uvijek u kretanju, to je lako uočljiva činjenica. Tvrditi da je svjesnost
nepromjenjiva predstavlja proturječnost. Na što misliš kad govoriš o mirnome umu? Nije li um isto
što i svjesnost?
M: Moramo se prisjetiti da se riječi koriste na mnogo načina i da u velikoj mjeri ovise o
kontekstu. Činjenica je da postoji mala razlika između svjesnoga i nesvjesnoga - oni su u osnovi
jedno te isto. Budno stanje razlikuje se od dubokog spavanja samo po prisutnosti svjedoka. Zraka
svijesti osvjetljava dio našega uma i taj dio postaje naš san ili budna svjesnost, a sama svijest
pojavljuje se kao svjedok. Svjedok obično poznaje jedino svjesnost. Sadhana se sastoji u tome da se
svjedok najprije vrati u svjesnost o samome sebi, a preko nje u čistu svijest. Svijest o sebstvu jest
joga.
P: Ako je svijest sveprožimajuća, znači li to da slijepac, nakon samoostvarenja, može progledati?
M: Brkaš osjetilne senzacije sa sviješću. Mudrac poznaje sebe kakav jest. On će biti svjestan da je
njegovo tijelo osakaćeno ili da njegov um ne dobiva određenu vrstu osjetilnih senzacija. Ali njemu
nije važno posjeduje li određene sposobnosti ili ne.
P: Moje je pitanje mnogo određenije: "Hoće li se slijepcu vratiti očinji vid kad postane mudrac?"
M: Kako bi slijepac mogao vidjeti ako mu se ne obnove oči i mozak?
P: Ali hoće li se njegove oči i mozak, nakon samoostvarenja, obnoviti?
M: Možda hoće, a možda i neće. Sve ovisi o sudbini i milosti. Mudrac raspolaže osebujnim
načinom spontane, izvanosjetilne percepcije, koji uzrokuje da vidi neposredno, a ne s pomoću
osjetila. On se nalazi iznad percepcije i koncepcije, iznad kategorija vremena i prostora, iznad
imena i likova. Mudrac nije ni ono što se percipira ni onaj koji percipira, već jednostavan i
univerzalan faktor koji percepciju čini mogućom. Stvarnost je unutar svjesnosti, ali ona nije ni
svjesnost ni bilo koji od njezinih sadržaja.
P: Što je lažno, svijet ili moje znanje o njemu?
M: Postoji li svijet izvan tvojega znanja? Možeš li se uzdignuti iznad onoga što poznaješ? Ti
možeš samo pretpostaviti da postoji svijet iznad tvojega uma, ali on će ostati koncept, nedokazan i
nedokaziv, sve dok ne stekneš svoje iskustvo. Ono je tvoj dokaz i vrijedi samo za tebe. Tko bi drugi
mogao imati tvoje iskustvo, kad je druga osoba za tebe samo onoliko stvarna koliko se pokazuje
stvarnom u tvojemu iskustvu?
P: Jesam li toliko beznadno usamljen?
M: Kao osoba - jesi; ali u svojemu stvarnom bitku posve si cjelovit.
P: Jesi li ti dio svijeta koji nosim u svojoj svjesnosti ili si nezavisan od njega?
M: Ono što ti vidiš tvoje je, a ono što ja vidim moje je. To dvoje ima veoma malo zajedničkoga.
P: Mora postojati neki zajednički čimbenik koji nas ujedinjava.
M: Želiš li ga pronaći, moraš odbaciti sve razlike. Samo je univerzalno zajedničko svima.
P: Čini se strahovito čudnim što kažeš da sam, s jedne strane, ja puki proizvod svojih sjećanja koji
je jadno ograničen, a da s druge stvaram široki i bogati svijet u kojem je sve sadržano, uključujući i
tebe i tvoje učenje. Veoma mi je teško razumjeti kako se ta širina može kreirati i kako može biti
sadržana u mojoj malenkosti. Možda mi ti iznosiš cijelu istinu, ali ja shvaćam samo njezin mali dio.
M: Unatoč tome, to jest činjenica. Maleno projicira cjelinu, ali ne može je sadržavati. Koliko god
velik i cjelovit bio tvoj svijet, on je proturječan, prolazan i sasvim iluzoran.
P: On možda jest iluzoran, ali je ipak predivan. Kad gledam, slušam, dodirujem, mirišem i kušam,
mislim i osjećam, sjećam se i zamišljam, ne mogu a da ne ostanem zapanjen svojom čudesnom
373
kreativnošću. Promatram svijet s pomoću mikroskopa ili teleskopa i vidim čuda. Slijedim putanju
atoma i čujem šapat zvijezda. Ako sam ja jedini stvoritelj svega toga, tada sam uistinu Bog! Ali,
ako jesam Bog, zašto se samome sebi činim tako malenim i bespomoćnim?
M: Ti si Bog, ali ti to ne znaš.
P: Ako sam Bog, tada svijet koji sam kreirao mora biti stvaran.
M: Stvaran je u svojoj srži, ali ne i u pojavi. Oslobodi se želje i straha i tvoj će vid postati
odjednom jasan. Tada ćeš sve vidjeti u pravom svjetlu. Moglo bi se reći i da svojstvo
uravnoteženosti stvara svijet, da ga svojstvo pasivnosti zatamnjuje, a svojstvo aktivnosti izobličava.
P: To mi ne govori mnogo, ali, budem li te upitao što su ta svojstva, tvoj će odgovor biti: ono što
stvara, zatamnjuje i izobličava. No, ostaje činjenica da mi se dogodilo nešto nevjerojatno, a ja ne
razumijem ni što ni kako ni zašto.
M: Da, čudo je početak mudrosti, a postojano i neprestano čuđenje jest sadhana.
P: Živim u svijetu koji ne razumijem i zbog toga ga se bojim. Takvo iskustvo imaju svi ljudi.
M: Odvojio si se od svijeta i zbog toga te on boli i plaši. Otkrij svoju zabludu i oslobodi se straha.
P: Tražiš od mene da odbacim svijet, a ja želim biti sretan u njemu.
M: Tražiš li nemoguće, može li ti itko pomoći? Ono što je ograničeno mora neizbježno biti
naizmjenično bolno i ugodno. Tragaš li za stvarnom srećom, nepobitnom i nepromjenjivom, moraš
ostaviti svijet sa svim njegovim bolima i zadovoljstvima iza sebe.
P: Kako to izvesti?
M: Puko fizičko odricanje samo je znak ozbiljnosti, ali ozbiljnost, sama po sebi, ne oslobađa. Uz
to, mora postojati i razumijevanje koje dolazi s budnom prijemčivošću, gorljivim ispitivanjem i
dubokim istraživanjem. Da bi se spasio od grijeha i patnje, moraš neumoljivo raditi.
P: Što je grijeh?
M: Sve ono što te veže.

Dodatak I
374
 Prirodna joga (nisarga-joga)
U skromnom stančiću Sri Nisargadatte Maharaja samo se po električnoj rasvjeti i zvukovima
uličnog prometa moglo znati u kojem se razdoblju ljudske povijesti nalazimo. U njegovoj malenoj
sobici vladalo je ozračje bezvremenosti, a takve su bile i teme o kojima se raspravljalo, teme koje
od pamtivijeka pobuđuju čovjekovo zanimanje. Način na koji su se izlagale i razrađivale bio je
jednako tako bezvremen. Prošla su stoljeća, tisućljeća, čak i čitave juge, a čovjek se i dalje bavi
istim pitanjima, neizmjerno starim, a ipak vječno novim.
Rasprave koje su se ondje vodile i učenja koja su se naučavala bila su ista i deset tisuća godina
prije, a ista će ostati i deset tisuća godina poslije. Uvijek ima svjesnih bića koja se čude samoj
činjenici svoje svjesnosti i istražuju njezin uzrok i svrhu. Odakle dolazim? Tko sam ja? Kamo
idem? Takvim pitanjima nema ni početka ni kraja. Od presudne je važnosti znati odgovore na njih
jer bez potpunog razumijevanja samoga sebe, i u vremenu i u bezvremenosti, život je samo san što
ga nameću sile koje ne poznajemo, sa svrhom koju ne možemo razumjeti.
Maharaj nije bio obrazovan čovjek. On nije poznavao niti jedan drugi jezik osim svog
materinskog marathskog. Nije citirao autoritete, veoma je rijetko spominjao svete tekstove. U
njegovu učenju začuđujuće bogato naslijeđe Indije više se samo po sebi podrazumijeva, nego što se
jasno ističe. Nikada nije izgradio ašram, a većina njegovih poklonika bili su skromni ljudi u radnom
odnosu koji su veoma cijenili svaku priliku da s vremena na vrijeme sudjeluju u jednosatnom
satsangu.
Jednostavnost i poniznost glavne su odrednice Maharajeva života i učenja. Ni u fizičkom ni u
psihičkom smislu on nikada nije zauzimao viši položaj. Srž bitka o kojem je govorio vidio je
jednako jasno u drugima kao i u samome sebi. Maharaj je priznavao da je on tog bitka svjestan a
ostali još nisu, ali je govorio da je ta razlika privremena i od male važnosti te da se tiče jedino uma i
njegovih vječno promjenjivih sadržaja. Kad su ga ispitivali o njegovoj jogi, govorio je da nema što
ponuditi, da ne postoji neki posebni sustav koji bi mogao izložiti, neka posebna teologija,
kozmogonija, psihologija ili filozofija koju bi mogao predstaviti. On je samo spoznao svoju istinsku
prirodu, koja je istovjetna istinskoj prirodi njegovih slušatelja te stoga ukazuje na nju. Slušatelj je
ne može sam vidjeti zato što ne može vidjeti ono što je očito, jednostavno i neposredno. Sve što zna
spoznao je svojim umom koji stimuliraju osjetila. A čak nije ni posumnjao da je i sam um osjetilo.
Maharajeva prirodna joga (nisarga-joga) gotovo je zabrinjavajuće jednostavna. Sveprožimajući
um mora prepoznati vlastiti bitak i prodrijeti u njega. To ne znači biti ovo ili ono, ovdje ili ondje,
tada ili sada; to znači biti samo bezvremeni bitak.
Bezvremeni bitak izvor je života i svijesti. U okvirima vremena, prostora i uzroka on je
svemoguć, bezuzročan uzrok, sveprožimajući, vječan, jer nema ni početka ni kraja, jer je uvijek
prisutan. Slobodan je jer nema uzroka, sveznajući jer sve prožima i sretan jer nije razdijeljen. On
živi, voli i beskrajno se zabavlja oblikujući i preoblikujući univerzum. Svaki čovjek posjeduje
bezvemeni bitak, on jest taj bitak. No, nažalost, čovjek ne poznaje sebe kakav jest i zbog toga se
poistovjećuje s imenom i likom svojega tijela i sadržajem svoje svijesti.
Jedini način da čovjek ispravi pogrešno razumijevanje svoje stvarne prirode jest da u potpunosti
spozna kako radi njegov um pa ga pretvori u instrument otkrivanja vlastitoga sebstva. U samom
početku duhovne evolucije um je bio dragocjeno oruđe u borbi za opstanak. Morao je naučiti
zakone i putove prirode da bi je mogao pokoriti. To je činio i čini još uvijek jer život se na višu
razinu može podići samo ako um i priroda rade zajedno. Ali, u tom procesu um je stekao umijeće
simboličnog razmišljanja i komunikacije, sposobnost i vještinu izražavanja govornim jezikom.
Riječi su postale iznimno važne. Ideje i pojmovi poprimili su izgled stvarnosti, konceptualno je
zamijenilo stvarno, a sve je to dovelo do toga da čovjek sada živi u verbalnom svijetu, zagušen
riječima koje su stekle vlast nad njim.

375
 Očito je da se u svakodnevici moramo služiti predmetima i komunicirati s ljudima, a u oba slučaja
riječi su iznimno korisne. Ali zbog njih stajemo u svijetu živjeti potpuno simbolično pa stoga i
nestvarno. Da bismo iz tog zatvora verbalnog uma pobjegli u stvarnost, moramo biti u stanju
premjestiti žarište svoje pozornosti s riječi na ono o čemu govore, na samu stvarnost.
Riječ koja se najčešće upotrebljava i koja je najviše prožeta osjećajima i idejama jest "ja". Um
pokazuje sklonost da je uključi u sve čime se bavi, i u tijelo i u apsolut. U duhovnoj disciplini riječ
"ja" služi kao putokaz prema iskustvu koje je neposredno, izravno i beskrajno značajno. Najvažnije
je biti i znati da jesi. Zanimljivo nam može biti samo ono što je povezano s našim svjesnim
postojanjem, koje je žarišna točka svake želje i straha. Krajnji cilj svake želje jest istaknuti i
pojačati osjećaj vlastitog postojanja, a svaki osjećaj straha u svojoj je srži samo strah od prestanka
postojanja ili uništenja.
Nisarga-joga znači prebivanje u osjećaju "ja jesam", tako stvarnom i životnom, s namjerom da se
stigne do njegova izvora. Budući da taj osjećaj nije neprekidan, on mora imati izvor iz kojega dolazi
i u koji se vraća. Bezvremeni izvor svjesnoga bitka jest ono što Maharaj zove našom stvarnom
prirodom ili bitkom (svarupa).
Kad govori o načinima spoznaje svojega vrhovnog identiteta kao sveprisutnog bitka, Maharaj je
izrazito neograničen. On tvrdi da svatko raspolaže vlastitim putom do stvarnosti te da stoga ne
može postojati opće pravilo koje bi vrijedilo za sve. Ali, za svakoga tragaoca glavna ulazna vrata u
stvarnost predstavlja osjećaj "ja jesam", neovisno o tome kako je stigao do njih. Upravo se
uviđanjem izuzetne važnosti osjećaja "ja jesam" i njegovim nadilaženjem stiže do njegova izvora pa
tako spoznajemo vrhovno stanje, koje je ujedno prvobitno i krajnje. Razlika između početka i kraja
postoji jedino u umu. Kad je um tup ili uznemiren, taj se izvor ne može spoznati. No, kad je čist i
jasan, um postaje vjeran odraz izvora. Izvor je uvijek nepromjenjiv, nalazi se izvan mraka i
svjetlosti, izvan života i smrti, izvan svjesnoga i nesvjesnoga.
Poniranje u osjećaj "ja jesam" veoma je jednostavna, lagana i prirodna joga. U njoj nema nikakve
tajnovitosti ili ovisnosti, ona ne zahtjeva posebnu pripremu ili inicijaciju. Tko god je zbunjen
samom činjenicom svojega postojanja kao svjesnoga bića pa iskreno želi pronaći svoj izvor, može
čvrsto prionuti uz vječno prisutni osjećaj "ja jesam" te marljivo i strpljivo prebivati u njemu sve dok
se ne rasprše oblaci koji mu zamračuju um, dok ne ugleda srce bitka u svoj njegovoj
veličanstvenosti.
Bude li pojedinac ustrajan u prakticiranju nisarga-joge, ona će uroditi bogatim plodom i dovesti
ga do toga da postane svjestan i aktivan u onome u čemu je oduvijek bio nesvjestan i pasivan. Ne
postoji razlika u kakvoći, već samo u načinu očitovanja, kao što ne postoji razlika između grumena
zlata i veličanstvenog nakita koji je iz njega izrađen. Život se nastavlja dalje, ali postaje spontan i
slobodan, svrhovit i sretan.
Maharaj veoma jasno opisuje to prirodno, spontano stanje, ali kao što čovjek koji je od rođenja
slijep ne može zamisliti svjetlost i boje, tako i neprosvijetljen um nije u stanju pridati značenje
takvim opisima. Izrazi kao što su spokojna sreća, suosjećajna nevezanost, bezvremenost i
bezuzročnost bića i pojava zvuče mu strano i ne izazivaju nikakav odgovor. Čovjek samo intuitivno
osjeća da se u njima krije duboko značenje i stoga oni bude u njemu neobičnu čežnju za
neobjašnjivim, kao vjesnici nečega što tek treba doći. Ali to je sve. Upravo kao što Maharaj kaže,
riječi su samo putokazi, one upućuju na smjer kretanja, ali ne mogu poći s nama. Istina je plod
ozbiljnog traganja, a riječi samo pokazuju put.
Maurice Frydman

Dodatak II

376
 Devetorica učitelja (navanath sampradaja)
Pojmom hinduizam obuhvaćene su brojne sekte, vjere i kultovi. Podrijetlo većine gubi se u
drevnoj prošlosti. "Tradicija učitelja" (nath sampradaja), kasnije poznata kao "tradicija devetorice
učitelja" (navanath sampradaja), samo je jedna od njih. Neki učenjaci smatraju da ta sekta vuče
korijen od mitskog učitelja (riši) Dattatreje, za kojeg se vjeruje da je bio zajedničko utjelovljenje
svetog trojstva Brahme, Višnua i Šive. Jedinstvena duhovna postignuća tog legendarnog lika
spominju se u Bhagavata-purani, Mahabharati, a i u nekim kasnije nastalim Upanišadama. Neki pak
smatraju da je to učenje ogranak hatha-joge.
Ma kakvo da mu je podrijetlo, učenje "tradicije devetorice učitelja" postajalo je tijekom stoljeća
složeno poput labirinta i počelo u različitim dijelovima Indije poprimati različite oblike. Neki gurui
iz te "tradicije" počeli su naglašavati put predanosti Bogu (bhakti), neki put mudrosti (đnjana), a
neki put djelovanja (karma). Pojedini su pak učitelji smatrali da je važan jedino cilj svake joge, a to
je sjedinjenje s vrhovnom stvarnošću. U četrnaestom stoljeću živio je veliki hatha-jogin po imenu
Svatmarama Svami, koji je jadikovao nad tamom različitih mišljenja. U namjeri da rasprši taj mrak
upalio je svjetiljku svojim čuvenim djelom Hatha-joga-pradipika.
Prema nekim učenim komentatorima, "tradicija devetorice učitelja" naučavala je da je cijela
kreacija rođena iz zvuka (nada), koji predstavlja božanski princip, i iz svjetlosti (bindu), koja
predstavlja materijalni princip, a da je vrhovna stvarnost, iz koje oba potječu, Šiva. Po njihovu
mišljenju, oslobođenje je stapanje duše sa Sivom u procesu uništenja (laja) ljudskog ega, odnosno
iščeznuće osjećaja osobnog postojanja.
Međutim, u svakodnevnim duhovnim uputama svojim poklonicima učitelji su se rijetko pozivali
na metafizičke spoznaje do kojih su učeni ljudi došli u svojim istraživanjima. U stvari, pristup tih
učitelja bio je potpuno nemetafizički, jednostavan i izravan. Iako pjevanje svetih himni i
bogoštovnih pjesama te štovanje idola jesu tradicionalne značajke sekte, njezino učenje naglašava
da se vrhovna stvarnost može spoznati jedino u vlastitom srcu.
"Tradicija učitelja" postala je poznata kao "tradicija devetorice učitelja" kad su jednom u dalekoj
prošlosti sljedbenici sekte izabrali devetoricu od svojih prvih gurua kao istaknute primjere vlastitih
vjerovanja. Nažalost, ne postoji suglasnost glede imena te devetorice majstora. Bilo kako bilo,
najprihvaćeniji je sljedeći popis: Matsjendranath, Gorakhnath, Đalandharnath, Kantinath,
Gahininath, Bhartrinath, Revananath, Ćarpatnath i Naganath.
Dvojica od devetorice tih majstora, Gahininath i Revananath, imali su velik broj sljedbenika u
južnim dijelovima Indije, uključujući i državu Maharasthru, kojoj pripada i Sri Nisargadatta
Maharaj. Smatra se da je Revananath osnovao vlastitu podsektu izabravši Kadasiddhu za svojeg
glavnog učenika i nasljednika. Ovaj je pak inicirao čuvenog Lingađangama Maharađa i Bhausahiba
Maharađa, kojima je povjerio ašram i širenje svojega učenja. Bhausahib Maharađ osnovao je
kasnije tradiciju koja je postala poznata kao injćegeri sampradaja, novi pokret unutar tradicionalnog
stada. Njegovi najpoznatiji učenici bili su Amburao Maharađ, Grimallešvar Maharađ,
Siddharamešvar Maharađ i čuveni filozof dr. R. D. Ranade. Sri Nisargadatta Maharaj izravni je
učenik i nasljednik Siddharamešvara Maharađa.
Ovdje svakako moramo spomenuti da Maharaj nikada nije pridavao mnogo važnosti sektama,
kultovima i vjerama, uključujući i vlastitu, iako je službeno bio tadašnji guru ogranka injćegeri
sampradaj. Odgovarajući na pitanje jednog tragaoca koji se želio pridružiti "tradiciji devetorice
učitelja", Maharaj je rekao: "Navnath sampradaja samo je tradicija, način poučavanja i provođenja
duhovne discipline. Ona ne označava razinu svijesti. Prihvatiš li učitelja iz te tradicije za svog
gurua, pridružio si se i njegovoj tradiciji. Tvoja pripadnost tradiciji ovisi samo o tvom osobnom
osjećaju i uvjerenju. Naposljetku, sve je to verbalno i formalno. U stvarnosti ne postoji ni guru ni
učenik, ni teorija ni duhovna disciplina, ni neznanje ni samoostvarenje. Sve ovisi o tome što misliš
o sebi. Spoznaj samoga sebe na ispravan način. Ništa drugo ne može zamijeniti znanje o sebstvu."
377
Učenja "tradicije devetorice učitelja" nude tragaocu kraljevski put do oslobođenja koji u sebi
sjedinjuje sva četiri sporedna puta: bhakti, đnjana, karma i dhjana margu. I Adinath Bhairava, za
kojeg se smatra da je bio utjelovljenje samoga Gospoda Šive, u svom životopisu pod naslovom
Nathlingamrita tvrdi da je put na koji je ukazala ta tradicija najbolji od svih jer vodi izravno do
oslobođenja.

DODATAK III - OBJAŠNJENJE - REČNIK

378
adhar..................................podržavanje, trpljenje
adhi-yoga...........................svevišnja joga, iznad, svevišnje + joga
ahimsa ...............................nenasilje, odustajanje od povređivanja drugih rečju ili delima,
neubijanje, nepovređivanje
akash .................................praznina, eter kao elelment prostora, nebo
ananda ...............................blaženstvo, sreća
anirvachaniya ....................neopisivo
antahkarana .......................psiha, um, um u ukupnom smislu uključujući inteligenciju, ego i um,
manas
anubhava ...........................direktna percepcija, iskustvo, prepoznavanje. Iskustvo koje se ostvaruje
na kraju akcije. U svim iskustvima nema iskušenika osim "ja". Tako su
sva iskustva direktna (anubhavas) i vode ka "ja" principu - "ja jesam"
Atma, Atman.....................Svevišnje Sopstvo, individualna duša. Atman je iznad sve tri gune
prirode, prakriti. Atman je onaj koji ne deluje, već samo Prakriti,
priroda.
Atma - bhakti ....................obožavanje svevišnjeg
Atma - prakash ..................svetlost Sopstva
atmaram.............................radost Sopstva
avatara ...............................inkarnacija, Onaj koji je sišao
avyakta ..............................nemanifestovano
bhajan ................................pevanje svetih pesama, praksa obožavanja
bhakti.................................devocija, obožavanje
bhoga, bhogi......................iskušavanje svetovnih radosti i tuge, "bhogi" je onaj koji je uključen u
svetovne radpsti i tuge, "bhoga marga" put je svetovnih težnji, radosti i
tuge
Brahma ..............................jedan od Bogova Hinduističkog trojstva: Brahma-kreator, Vishnu-
održavatelj i Shiva-transformator, preobražatelj
Brahmacharya ...................uzdržavanje, religiozno školovanje sa celibatom, neženjstvo, u širem
smislu odustajanje od svih čulnih uživanja
Brahman ............................Apsolut, Konačna Realnost čije su karakteristike: apsolutno postojanje-
sat, apsolutna svesnost-chit, i apsolutno blaženstvo-ananada. Po
Sanakaracharyai Brahman, Apsolut, ima pet različitih lica, faza: 1.
Hiranyagarbha, Kosmičko Sopstvo, Ishvara, 2. personalni Bog u formi
Avatara, 3. jiva, individualna duša, 4. prakriti, prolazna, nestalna
priroda, i 5. shakti, kreativna moć, sila.
Brahmasmi ........................Ja sam Svevišnji, Brahman, "ja jesam" čista svesnost samo-postojanja -
Purushae. Kada ova čista svesnost bude uključena, inkorporirana u
materiju, čisto "ja jesam" se menja u "ja sam to", "ja sam ovo - i ono"
buddhi ...............................inteligencija, odraz realnog u umu, moć koja osposbljava um da opaža
objekte u pojavnom svetu. Sve dok budhi funkcioniše kroz medijum,
sredstvo uma, nije moguće spoznati čistu svesnost, probuditi se.

379
chetana ..............................svesnost, unutarnje probuđenje, chit
chidakash...........................Brahman u svom aspektu, obliku, neograničenog znanja, ekspanzija
svesnosti, različito korišćena za svesnost, kako individualnu tako i
univerzalnu.
chidananda ........................svesnost blaženstva, radost duha
chidaram............................radost svesnosti
chit.....................................Univerzalna svesnost
chitta..................................individualna svesnost, priroda svesnosti ne materijalna - ali pod uticajem
materije, produkt svesnosti i materije, Purushe i Prakriti, obuhvata sve
nivoe uma, od kojih je najniži manas
deha ...................................fizičko telo
deha - buddhi.....................intelekt koji čini da čovek identifikuje sopstvo sa fizičkim telom
digambara..........................nag, čovek obučen u četvrtinu neba
gnana .................................znanje, posebno više znanje ostvareno iz meditacije, često pisana i kao
"jnana", gnani, znalac, gnana je ostvarenje jedinstva svih stvari u
Brahmanu
gunas .................................atributi, kvaliteti, u filozofiji Samkhya tri kvaliteta Kosmičke Supstance,
Prakriti, jesu: prosvetljenost-sattva, aktivnost-rajas, i opadanje-tamas.
guru ...................................duhovni učitelj, nastavnik, majstor
yagrat-sushupti..................probuđeno spavanje, budan san
jiva, jivatman.....................individualna duša, po Vedanti jiva dospeva u postojanje kao rezultat
pogrešne identifikacije atmana sa telom, čulima i umom. Atman +
činjenje, delovanje, jeste jiva
kalpana ..............................imaginacija, zamišljanje, fantazija
karma.................................delovanje, posebno odgovorna akcija, dobra ili loša, karma je od tri vrste
akcija: sanchita-sakupljenih iz prethodnih rođenja, prarabdha-deo prošle
karme koja treba da se odradi u sadašnjem životu, i agami-tekuća karma
čiji rezultat će doneti plodove u budućnosti
karana ................................uzrok, primarni uzrok neminovno predhodi rezultatu, nemanifestovan
potencijalni uzrok koji blagovremeno uzima oblik kao vidljiv žovot,
efekt, materojalni uzrok univerzuma, karana je kosmička enrgija u
potencijalnom obliku
lila .....................................igra, sport, kosmos posmatran kao božanska igra. Lila nije Apsolutna
Istina Brahmana. Ona je samo delimična istina, koja se ne rezlikuje od
neistine. Na primer, led može biti opisan od nekih kao voda i kao para
od drugih, ali oba ta stanovišta su samo delimično istinita.
mahdakash.........................velika prasak, ekspanzija egzistencije, Univerzum od materije i enrgije
maha-karta.........................veliki stvaralac, delovaoc - um, uvek zauzet, uvek angažovan nečim,
ovim ili onim
maha-mantra......................velika inkarnacija

380
maha-maya ........................velika obmana, nerealno, velika obmanjujuća slika koja skriva, pokriva
Realnost. Priroda maye je da obmanjuje. Maya je sveukupnost svih
mentalnih projektovanja, stvaranja.
maha-mrityu ......................konačno rastapanje, velika smrt cele kreacije
maha-sattva .......................Svevišnja Harmonija, Sklad
maha-tattva........................Velika Realnost, Svevišnja Svesnost
maha-vakya .......................sublimacioni zvuk, izjava, rečenica. Četiri upanišadske objave izražavaju
najviše vedantijske istine, koje su poznate kao mahavakyas. One su:
Prajnam Brahman - svesnost je Brahman, Aham Brahmasmi - ja sam
Brahman, Tat Tvam Asi - ta tvoja umetnost i Ayam Atma Brahma -
Sopstvo je Brahman
mana, manas......................um, razumevanje, sposobnost razmišljanja, razlučivanja, u Nyaya
filozofiji manas je duša, različita od Atmana
manana ..............................meditacija, refleksija, razmišljanje
mantra................................inkarnacija, himna, instrument misli, idealni zvuk vizualiziran kao slova
i vokalizovan, artikulisan, kao slogovi. Mantra je grupa reči čije stalno
ponavljanje proizvodi posebne rezultate.
marga.................................put, staza
moksha ..............................emancipacija, oslobođenje od svetovnog postojanja, "Mukta" -
oslobođena persona, osoba
moksha - sankalpa.............odluka da se bude slobodan od lažnog
mumukshattva ...................ispravna želja koja sadrži ozbiljnost da se spozna Konačni Princip i
pomoću toga da se ostvari oslobođenje; u vedanti jedan od četiri uslova
tragaoca za Istinom: ispravno razlikovanje - viveka, ispravna nepri-
strasnost - vairagya, ispravno vođstvo - sat sampat i isprvna
mumukshattva. Mumukshattva je intenzivna težnja ka oslobođenju.
neti - neti ...........................ne ovo - ne ovo, analitički proces progresivnog, razumnog negiranja svih
imena i oblika od kojih je svet stvoren, radi dosezanja večnog, Konačne
Istine
nirguna ..............................neuslovljeno, bez kvaliteta
nirvana...............................konačno rastapanje, preobraženje, ugašenost plamenom života,
oslobođenje od materije i ponovno ujedinjenje sa Svevišnjim Duhom,
Brahmanom. "Nirvani" je tragalac nirvane.
nirvikalpa ..........................oslobođenje od formiranja ideja, potpuna kontrola uma, bez
modifikacije, promena, uma
nisarga ...............................prirodno, nerođeno
nivritti................................oslobođenje od svetovne egzistencije, odricanje
Parabrahman......................Svevišnja Realnost
Paramakash .......................Velika ekspanzija, prasak, bezvremena i neograničena, beskonačna,
Realnost, Apsolutno Postojanje, Bit
Paramartha ........................sublimaciona, uzvišena istina

381
pragna................................ne-samosvesno znanje, kognitivna, ne razmišljajuća svesnost, čista
svesnost. Takođe se piše kao "prajna". Prajna se smatra za višu svesnost.
prakriti...............................Kosmička Supstanca, izvorni neuzročni uzrok pojavnog, manifestovanog
postojanja, egzistencije, koja je bezoblična, neograničena, nepokretna,
večna i sve-prožimajuća. Takođe nazvana "Avyakta".
pralaya...............................potpuno rastapanje, kada se kosmos utapa u Nemanifestovani Apsolut
Svevišnje Realnosti
prana..................................dah života, vitalni princip
prarabdha...........................sudbina, ono što je počelo kao obaveza. Količina, zaliha, karme prošlih
života, sanchita, koja je postala sudbina u sadašnjem životu
pravritti..............................neprekidna aktivnost, naklonost prema svetovnom životu
Premakash .........................Brahman u svom aspektu neograničene ljubavi. To je drugo ime za
Chidakash, ali on naglašava aspekt ljubavi, a ne aspekt spoznavanja.
LJubav je izraz Sopstva kroz srce. Premakash je srce + ja jesam - ja sam
srce
puja....................................Obožavanje, odanost
purna .................................punina, potpunost, apsolutno, beskonačno, koristi se za Brahman
Purusha..............................Kosmički Duh, večni i delotvorni uzrok univerzuma, koji daje pojavnost
svesnosti ka svim manifestacijama materije, prakriti. Ropstvo Purushe u
materiji je zbog "ja" svesnosti koja je rođena iz Chitta - vrittis, što
dovodi do porasta nebrojenih želja.
rajas ...................................motivacija, aktivnost, energija, jedna od tri karakteristike, sastavni deo
Kosmičke Supstance (sattva, rajas i tamas), bez koje se druge dve ne bi
mogle manifestovati. U jogi - egoizam.
sad-chit ..............................transcendentalno stanje univerzalnog potencijala, sat-postojanje + chit-
svesnost
sadaanubhava ....................iskustvo večne realnosti, sada-uvek + anubhava-iskustvo
sadashiva ...........................večna lepota, dobrota, uvek uspešna, sada- uvek, + Shiva-otmen,
milostiv, povoljan
sat-cit-ananda ....................konačni princpi sa tri kvaliteta u apsolutnom savršenstvu: sat-postojanje
+ chit-svesnost + ananda-blaženstvo
sadguru ..............................istinski duhovni učitelj
sadhana..............................praksa koja donosi uspeh "siddhi", sadh-ići pravo ka cilju, biti uspešan
sadhu .................................asketa, sadh-ići pravo ka cilju
saguna ...............................manifestovano stanje sa tri "gune" - sattva, rajas i tamas, Svevišnji
Apsolut shvaćen kao kvaliteti koje poseduje: ljubav, zahvalnost, itd., kao
razlika između nedifirenciranog Apsoluta, Advaita Vedante
samadhi .............................nadsvesno stanje, duboka meditacija, trans, ushićena apsorpcija,
stapanje, praksa joge u kjoj tragalac-saddhaka, postaje jedno sa
objektom svoje meditacije, sadhya, i tako ostvaruje neopisivo,
apsolutno, blaženstvo. Samadhi je stanje koje se pojavljuje u pet tipova:
savikalpa - vizualizacija čulnog objekta, obično nekog ideala, ili Boga u

382
 dualističkoj sferi; nirvikalpa - iznad svih dualnosti, imena i oblika;
nissankalpa - sve želje prestaju da dolaze u obliku "sankalpe"; nirvirittik
- čak i nevoljna spominjanja, talasi vrittje prestaju; nirvisana - želja je
smirena
samskara............................mentalna impresija, utisak, saosećanje, memorija, takođe nazvana
vasana, želja, zaostala impresija
samvid ...............................istinska svesnost
sat ......................................transcendentalni aspket Konačnog principa u aktivnom stanju,
postojanje, biće, suprtno "asat"
sat-sang .............................druženje sa istinskimm duhovnim i mudrim ljudima, biti sa Istinom
sattva .................................postojanje, egzistencija, istinska bit, srž, u jogi kvalitet čistote ili
dobrote, "sattvic" čisto, istinsko
sattvanubhava....................iskustvo, anubhava, istinske harmonije Univerzuma, sattva, postojanje
satyakama..........................onaj koji teži Uzvišenoj Istyini, sattya, istina, brahman + kama, kamana,
želja
Shiva .................................jedan od Bogova Hinduističkog trojstva - Brahman-kreator, Vishnu-
održavatelj i Shiva, transformator, preobražatelj; povoljan, srećan,
nakolonjen; destrukcija kosmosa od boga Shive je povoljan akt za
destrukciju prethodnog stvaranja, kreacije; Shiva je apsoltna ljubav "ja"
principa u čoveku; kao uništitetž, transformator, On donosi ostvarenje,
potpunu anihilaciju, uništenje ljudskog ega
shravana ............................slušanje svetih knjiga, akt slušanja
siddha ................................ostvarena osoba, onaj koji je ostvario savršnstvo, sadh, ići pravo ka cilju,
biti uspešan
smarana .............................sećanje, mentalno recitovanje
soham ................................ja sam on, so-on + aham-ja sam
sutratma.............................spajajuća, ujedinjujuća veza između sih bića, sutra-nit, opruga + atma,
duša; oslonac kao neprekinuta nit manifestovanog sveta, otuda je Čista
Svesnost osnova svih bića, postojanja; Maharaj koristi reč akumulirana
karma od života do života
swarga ...............................nebeski region
swarupa .............................čovekov sopstveni oblik, priroda, karakter, sva - nečije sopstveno + rupa
-suptilni element oblika
tamas .................................mračnost, inercija, tromost, pasivnost, jedan od tri konstituenta, delova,
guna Kosmičke Supstance, tj. sattva, rajas i tamas
tat-sat.................................ovo je Istina, tat - to + sat - istina, Postojanje, Realnost
tattva..................................istinska Suština, Realnost, tad-tat - to + tva - apstraktni sufiks, tj. to
turiya .................................nadsvesnos stanje samadhija, turiya, četvrti, četvrto stanje duha u kome
on postaje jedno sa Brahmanom, najviša svesnost
turiyatita ............................iznad najviše svesnosti, turiya + atita, ići iznad
tyaga ..................................odricanje, odricanje od plodova svakog rada, sprovođenje karme sa
odricanjem i bez želja za rezultatima
383
uparati ...............................odmor, smirenost, počinak, tolerancija i odricanje od svih sektaških
izdvajajućih obreeda, upa - prema, ispid, dole + rati, odmor, od korena
ram, biti zadovoljan, u vedanti jedno od šest postignuća: satsampat:
sama - smirenost, dama - uzdržavanje, samoodricanje, uprati -
tolerancija, trpeljivost, titiksha - izdržljivost, sraddha - vera i samadhana
- ravnoteža
vairagya.............................odsustvo svetovnih želja, vi - bez traga želja, ravnodušnost prema
nerealnom i prolaznom, potpuno odsustvo bilo kakve privlačnosti prema
objektima, koji donose zadovoljstvo
Vishnu ...............................jedan od bogova Hinduističkog Trojstva - Brahma, Vishnu i Shiva.
viveka ................................razlikovanje, ispravno razlučivanje između istinitog i lažnog, realnog i
nerealnog, vi - izvan, bez + veka, od korena vic, proveriti, odvojiti,
prekinuti. Viveka je jedan izraz duhovne svesnosti skriven iza uma.
Viveka vodi ka vairagyi, nevezanosti.
vyakta ................................manifestovana materija, evoluirana, razvijena, priroda, vi - pored, izvan,
bez + akta, pasivni princip od anj, miropomazati. Otud razvijen
miropomazan produkt, suprotno - "avyakta".
vyakti.................................persona, osoba, spoljašnje Sopstvo
vyaktitva............................personalnost, ograničena samo-identifikacija sa telom

yoga...................................jedan od šest sistema Hindu filozofije (od yuj, spojiti ili sjediniti). Joga
uči načine sa kojima individualna duša, jivatma, može da se sjedini ili
spoji sa Univerzalnim Duhom, Paramatma. Joga sistem je po verovanju
utemeljio Patanjali.
yoga - bhrashta ..................onaj koji je pao sa visokog stanja joge
yoga - kshetra ....................polje delovanja za jogu, fizičko telo u filozofskom smislu, kshetra, polje
yoga - sadhana...................duhovna praksa joge
yogi ...................................onaj ko praktikuje jogu.

384
OMOT KORICA KnjIGE - prvi list

Realno ne umire, nerealno nikad nije živelo

Zamislite veliki oblakoder, koji se ruši, neke sobe su u krhotinama, neke neoštećene. Ali, da li vi
možete govoriti o prostoru kao upropaštenom ili nedirnutom? Samo je struktura ta koja pati, boluje,
i ljudi koji su se zadesili da tu žive. Ništa se nije desilo sa samim prostorm. Slično, ništa se nije
desilo sa životom, kada su oblici uništeni i imena izbrisana. Zlatar topi stare dragulje, nakite, da bi
napravio druge. Jednom kada vi spoznate da se smrt dešava telu, a ne vama, vi samo gledate vaše
telo, koje opada, nestaje, kao istrošeno odelo. Realno, vi ste večni i iznad rođenja i smrti. Telo će
preživeti, trajati, toliko dugo, koliko je potrebno. Nije važno da ono treba da živi dugo.
JA SAM TO
SRI NISARGADATTA MAHARAJ

SRI NISARGADATTA MAHARAJ je neobično, čudno slobodan od svih omalovažavanja i

osuđivanja, grešnik i svetac su samo zamenili uloge: svetac je grešio, grešnik će biti posvećen.
Vreme je ono koje će im to doneti zajedno. Učitelj ne ocenjuje, ne vrednuje, jedina njegova briga je
oko patnje i "kraja patnji". On zna iz ličnog iskustva da su koreni tuge u umu, i da je um tak koji
mora biti oslobođen od svih iskrivljenih i destruktivnih navika. Od njih, najfatalnija,
najsudbonosnija, je identifikacija Sopstva, sa svojim projekcijama, manifestacijama. Sa poukom i
promenom, Sri Nisargadatta Maharaj pokazuje najkraći put - nelogičan, ali iskustveno ispravan,
potvrđen. On deluje sa razumevanjem.

385
OMOT KORICA KnjIGE - zadnji list
Maurice Fridman, prevodilac ove knjige, je rođen u jevrejskom getu u Krakovu, u Poljskoj, 1900
godine. Inženjer, pronalazač, filozof, učitelj - on nije video četkicu za zube, niti je jeo beli hleb sve
do svoje četnaeste godine. Bio je rođeni buntovnik. Mrzeo je licemerstvo u bilo kom obliku.
Osuđivao je prinudu, isto tako i religioznu prinudu, koja ide pod imenom duhovne discipline. Ali u
poslednjim godinama svog života, buntovnik u njemu je otišao na spavanje. Ova metamorfoza se
dogodila u njemu kada je sreo Sri Nisargadatta Maharaja, čija konverzacija sa različitim tragaocima
je prevedena na engleski - preveo je Maurice. Ovaj pleleniti zadatak on je preduzeo nekoliko godia
pre svoje smrti, u matru 1976. godine. Putem "JA SAM TO" on je postao bakljonosac istine, za
hiljade ljudi u mnogim, različitim krajevima sveta, i na taj način, propagirajući besmtrna učenja Sri
Maharaja, on je i za sebe ostvario besmrtnost.

386
Kada sam prvi put čitao "JA SAM TO" pre par godina, bio sam duboko impresioniran i potresen,
podstaknut njegovom mudrošću i elokvencijom, rečitošću. Po mom mišljenju, Nisargadatta se
svrstava sa velikim Upanishadskim učiteljima.
Robert Panjell, autor "Povratak punom smislu"

Autor "JA SAM TO" je izvanredno prisutan u svojim odgovorima na pitanja koja su mu
postavljena. Direktne i bliske njegove izreke su zapanjujuće snage.
Rene Fonere, autor "Krishnamurti ou la revolution du real"

Maharaj je jedinstveni Guru. Velika vrednost njegovog učenja jeste da je ono potpuno univerzalno;
štagod da On govori, ima jedan očigledan pečat autentičnosti, izvornosti, istinitosti.
Ptof. dr Jean Riviere Joffroy, Univerzitet Madrid

"JA SAM TO" je knjiga koju bih preporučio svim tragaocima za Istinom. Ona donosi istinitost
istinskog Mudraca.
M. V. Kamath, Editor, ilustrovanog nedeljnika Indija

387