MAJ 2011 - PRAVE OMLADINSKE NOVINE - B E S P L AT N O I Z D A N J E

S6/// ARCADE FIRE

-
S16/// ISTRAŽUJEMO
MLADI NA
KAKO RAZMIŠLJAJU
?
JUGU I ISTOKU SRBIJE

S18/// INTERVJU -
RAMBO AMADEUS
S2

FILM IVICA MILARIĆ

HOBO WITH A SHOTGUN

LA HERENCIA VALDEMAR LA HERENCIA VALDEMAR je samo prvi

deo ove priče: za sada, stvari nisu loše, Miris eksploatacije je jak u vazduhu – a
Ukleta kuća i ljudi koji nestaju u njoj je zapet ali režiser i scenaristi će morati više da se ovaj film kuva sve prave elemente. Tu su
star skoro koliko i vukodlaci i Frankenštajn. potrude u drugom delu da bi ova horor priča loše lutke glavnih likova koje krvare i gube
U ovom španskom ostvarenju, dva priče prevazišla prosečan status. organe, meso, kost i kožu, tu su apsurdni
se prepliću: jedna se dešava u sadašnjosti negativci i opaljena, tripozna kinematografi-
(možda alternativnoj), gde procenitelji ja. Rutger Hauer pokazuje da nije suviše
nekretnina odlaze u staru, izolovanu vilu, star da bude jako zabavan, a Kanada da
ali se ne vraćaju, a druga, pomerena 100 je u stanju da pravi akciju kakvu retko
godina u prošlost, uključuje scenirane se- očekujemo iz te zemlje.
anse prizivanja preminulih, Alistera Kroulija HOBO WITH A SHOTGUN pogađa sve
i ikonografiju H. F. Lavkrafta. svoje žanrovske mete u sam centar.

THE CRAZIES THE CRAZIES je bazičan

horor preživljavanja. Priča
ne optereću sa uzrocima
Čini se da je još od fantastičnog DAWN
zaraze ili njenom pozadi-
OF THE DEAD iz 2004, Holivud uspeo da
nom, već nas stavlja rame
učini nešto nezamislivo: pronađe recept
uz rame sa glavnim likov-
kako da pravi uspešne, ali ujedno i solidno
ima. Uz njih, pratimo sve
kvalitetne nove verzije starih horora.
užase kroz koje prolaze.
THE CRAZIES je novo pričanje priče o
U filmu, postoje dve pret-
malom selu u ruralnoj Ajovi u kom, bez
nje: zaraženi ljudi, koji se
ikakvog razloga, ljudi odjednom počnu da
ponašaju kao zombiji, ali
se ponašaju čudno. Dejvid, lokalni šerif,
nemaju problem da ko-
sumnja da se nešto mnogo veće dešava,
riste oružje i oruđe zarad
a kada pronađe vojni avion koji se srušio
ubijanja, ali i vojne snage, koji bez previše
u obližnjoj močvari - a čiji pad niko nije Osim ovog propusta, film je gledljiv horor
ustezanja otvaraju vatru.
prijavio - postaje jasno da je situacija vrlo koji stoji iznad proseka žanra. Međutim,
ozbiljna. kada se poredi sa prethodno spomenu-
Najveća mana filma jeste način na koji se
igra sa njima. Dok su susreti sa vojskom tim 28 WEEKS LATER, koji priča gotovo
Tada, međutim, vojska zatvara kompletnu identičnu priču, THE CRAZIES gubi na go-
relativno nepredvidivi, svaki susret za lu-
oblast i počinje da kupi ljude sa ulica, a mis- tovo svakom frontu.
dacima je identičan: grupa junaka dolazi
terija za šerifa i njegove bližnje odjednom
na nepoznato mesto, nadajući se da je
postaje bitka za goli život.
sigurno, nakon čega se ispostavi da nije.
Ovakav repetativni recept ubrzo počinje da
Uz osetljiv šmek sličnih, zombi-apokalipsa
zamara.
filmova, pre svega 28 WEEKS LATER,

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat
d.o.o. - Tiraž: 2000 - Štampa: Retografika, Subotica - Novina je publikovana kao deo projekta “Širenje aktivizma u južnoj Srbiji - promocija konstruktivne kritike i
angažovanje mladih” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72,
16000 Leskovac, Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo
mišljenja i stavovi autora/autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). ///
 S3

Razumeš Globiš, razumeš ceo svet ^.- konstatovali da je to način uništavanja

JELENA BEGENIŠIĆ
Sa početkom 21. veka pojavljuje se novo
sredstvo komunikacije, ne toliko poznato
na našim prostorima, ali u zemljama za-
pada veoma popularno, tzv. Globiš.
„Jezik’’ sačinjen od samo 1500 improvi-
zovanih reči, razumljivih u gotovo svim
delovima sveta - posebno kod mlađih
generacija.
Veoma jednostavne reči, pisane su latini-
com i predstavljaju fonetiku engleskih reči,
tj. Izgovor. Prilikom komunikacije, koristi se
što manji broj reči i sklapaju jednostavne,
kratke rečenice.
REČI NOVOG GLOBIŠA, PREDSTAV-
LJAJU USTVARI, MEŠANE, KOM-
BINOVANE, SKRAĆENE, NAJPOPU-
LARNIJE REČI ENGLESKOG JEZIKA.
Ima ih samo 1500 i ljudi ’specijalizovani’ za
ovaj novi jezik, tvrde da je taj broj dovoljan
za sporazumevanje ljudi iz bilo kog kutka
planete.
Kako bi se dokazala njegova praktičnost,
vršena su mnogobrojna upoređivanja
sa drugim jezicima, a prvenstveno sa
engleskim, kao trenutno najzastupljenijim
sredstvom komunikacije
širom sveta. Razlika
koja je isticana u tu
svrhu je baš taj famozni
broj reči, koji je što se
Globiša tiče veoma
mali, a engleskog bi taj
broj bio 615000 (manje-
više). Ali ko još prilikom
komuniciranja koristi
toliko reči?! Tako da im
ta minimalnost reči i
nije neka fora.
Sam naziv, Globiš,
takođe je izveden
od različitih reči, u
ovom slučaju Global
English – Globiš, a
tvorac imena, Indijac,
Madukara Gogatea,
okarakterisao je ovo
sredstvo komunikacije
kao jednostavan jezik.
I zaista je jednostavan,
čak toliko da su profe-
sori engleskog jezika
pravog engleskog.
- Koristiti što kraće rečenice.
- Ponavljati.
- Izbegavati metafore i široke opise.
- Izbegavati bilo koji oblik humora... i još
gomila sličnih ’načela’ dodatno govore o
ovom jeziku, za koji se govori da je jezik
21.veka. A meni se se sve to čini, kao neki
jezik robota, isprogramiranih da pričaju
što kraće, jasnije i bez ikakvih mudrolija..
bez unošenja bilo kakve emocije. Bez
mogućnosti za zbijanje šala, upotrebe
humora uopšte..? Dosadno. I prilično
osakaćeno.
Ali pored toga, postoji kako bi pomogao
ljudima u sporazumevanju, što nije loša
svrha, i govori ga oko 90% ljudi.(o.O).
Kao primeri korišćenja Globiša navode
se razni marketiški slogani, nazivi firmi,
proizvoda, muzičkih grupa, koji su ustvari
zapisani izgovori engleskih reči u zeml-
jama u kojima su zastupljeni drugi jezici. To
bi kod nas možda bilo nešto poput... Koka
Kola Lajt :D Npr..
Ili: I cnt blv this. Thats gr8. So Stephano hs
invited us..... we cd visit frnds over there..
... so he cn prepare eg. I cd b at ur place
by 7..
I TO BI BIO GLOBIŠ!
I ovo je uglavnom svima poznato, jer je
često u upotrebi na internetu, kako bi se
nešto za što kraće vreme i jednostavnije
iskucalo.
I kao zaključak, može se reći da ima
tu praktičnu stranu... Ali mu je estetska
veoma loša, čak se čini tupavo. Da li će
zaista postati jezik 21. veka? Odgovor na
to je još uvek rano davati... Zavisi od ljudi,
da li će ga oni prihvatati i koliko.
Time will tell! (rečeno pravim engleskim)

BROJČANIK
ANITA ERKER

Prilazim grobu. Zemlja se još uvek nije
slegla. Oseća se vlaga, ali je prekriva miris
cveća. Bele ruže. Ispod su Kale, poneki
Ljiljan i Gerber. Sve je nabacano, ispre-
vrtano; marker sa traka sliva se po belim
laticama, razmazuje po lišću i mokroj zem-
lji. Izgriženi kolači i do pola popijene kafe.
Mnoštvo opušaka pa se čini da zamenjuju
šljunak oko ploče. Levo uz ogradu, klupa.
Ovde počiva junak , urezali su pre neko-
liko dana. Iznad, krupnim brojkama: 1921,
crtica, 2011. Iznad, još krupnijim slovima,
štampanim: ime, praznan prostor, prezime.
Čitam ponovo godine. Računam iznos
crtice. 90, ravno. Računam ponovo ne bi
li bila sigurna. Očigledno je. Dve krupne
brojke s razlikom od 90. Crtica je važnija, a
jedva se vidi.
I eto. Crtica kao junaštvo. Crtica kao život,
preživljavanje, uživanje i tuga. Rođenje i
smrt, pak, uredno naglašeni. Ono između-
crtica.
,, Ej, kako ti je bilo u Francuskoj ? Jesi li...’’
,, A, pa crtica ! ’’.
Pade zaključak, da li s neba, možda i
sunca , ali evo ga, tu je, predamnom,
dodiruje mi prste na nogama. Isprečio se
pa sam u senci.
Detinjstvo -crtica, tinejdžerske godine-
crtica, juče u gradu- crtica, fakultet-crtica.
Trenutno sam- crtica.
Pitam se koja li će brojka biti važnija od
danas.
Ponovo prilazim grobu. Drugom nekom.
Nema cveća, ne vidi se zemlja ( prekrivena
je mermerom ), nema kafa niti voća. Čitam:
1948, crtica, 2001. Matoro.
Pored je još jedan. I desno od njega,
takođe. Ispred jedan s anđeoskim krilima.
Ima ih ovde mnogo. Mnogo nekih godina
i datuma.
Možda ipak:
Ovde počiva junak
Živeo je
, ionako su brojke samo za bubanje.
S4
Imagografski svet DŽENI HOLCER…
UROŠ STOJANOVIĆ
IMAGOGRAFIJA – STUDIJA O PRIROD-
NIM ASPEKTIMA SUŠTINE ČOVEKA SA
ANTROPOLOŠKOG, PSIHOLOŠKOG
I SOCIOLOŠKOG ASPEKTA U CILJU
VERIFIKACIJE ODGOVORNOSTI
ČOVEČANSTVA DA REAGUJE.
Jezik kao nosilac sadržaja i korišćenje ne-
tradicionalnih medija i javnih prostora za
preispitivanje različitih ideja, praksi i politika
su osnove na kojima se zasniva rad Dženi
Holcner, američke konceptualne umetnice.
Pionirka je lingvističkih intervencija koje,
kao ideologija, proizvode subjekt.
U skladu sa poststrukturalističkom teorijom,
danas su mnogi spremni da napuste ideju
da postoji jedna autoritativna istina koju
treba otkriti i braniti. Istina i znanje postoje
na nivou označitelja. Ako posmatramo sub-
jekt kao efekat kulture, tj. rezultat značenja
u simboličkom poretku pre nego njihovo
izvorište, subjektivnost će reprodukovati
neizvesnost i niz verovanja pre nego što će
doći do razrešenja.
Radovi Dženi Holcer ukazuju na određene
teme, ali ne nude rešenja niti tome teže.
Naizmeničnim kretanjem između činjenica
i fikcije, javnog i privatnog, opšteg i
specifičnog, Dženi Holcer nudi britki
društveni i psihološki portret današnjice.
Jednu od prvih definicija ovakve vrste umet-
nosti dao je Sol LeWitt, američki umetnik:
„U konceptualnoj umetnosti ideja ili koncept
su najvažniji aspekt rada. Kada umetnik
koristi konceptualnu formu umetnosti, to
znači da je sve unapred isplanirano i da je
realizacija površna i aljkava. Ideja postaje
mašina koja stvara umetnost.“
DŽENI HOLCER… DŽENI HOLCER…
DŽENI HOLCER…
make too many sacrifices), muškarac ne
može da zna kako je to biti majka (a man
can’t know what it is to be a mother),
romantična ljubav je izmišljena zbog ma-
nipulacije nad ženama (romantic love was
invented to manipulate women).
Ukazujući na mogućnosti/važnost ličnog
angažovanja, Holcer poručuje: osuđivati
znači pokazati znake života (being judg-
mental is a sign of life), bes i mržnja mogu
biti korisna motivaciona sila (anger or hate
can be a useful motivating force), upamti da
uvek imaš slobodu izbora (remember you
always have freedom of choice), ne smeš
se slagati sa autoritetima (you must dis-
agree with authority figures).
U radu „Inflammatory essays“ Holcer, u
duhu Lakana, a prenoseći tekstove inspiri-
sane Mao Ce Tungom, Hitlerom, Trockim,
Lenjinom iskazuje na malim posterima i
po abecednom redu, svoju zabrinutost za
savremeno društvo.
Nove tehnologije i aktivizam
UMETNOST NA ULICE! Pojavom novih tehnologija, Holcer emituje
devet svojih truizama na Times Square-u
na elektronskoj tabli/prostoru za reklamu u
Osnovna ideja Dženi Holcer je „izneti“ umet-
intervalu od 40 sekundi.
nost na ulice, van muzejskog i umetničkog
Kombinovanjem semantičkog znan-
sveta. Fokusirajući se na upotrebu reči u
ja, korišćenjem „jezika vesti“ sa novim
javnom prostoru, Holcer je stvorila čitavu
tehnologijama i marketinškim metodama,
seriju iskaza koje je štampala na posterima,
Holcer nastavlja da koristi elektronske
majicama, kondomima, nalepnicama sa
oglasne table i u „Survival Series“ u kojoj
ciljem da izazove reakciju prolaznika. Ne
poruke koreliraju sa svakodnevnim životom
potpisujući svoje radove kako ne bi uticala
i problemima. Emitovanje poruka na zgra-
na svest sada već učesnika u umetničkom
dama, crkvama, muzejima (Wright’s Gug-
radu, Holcer je pratila reakcije smatrajući
genheim, Gehry’s Guggenheim, Foster’s
da je svaki doprinos važan kao povratna
Bundestag, Mies van der Rohe’s Neue
informacija – prolaznici su obeležavali ono
Nationalgalerie) Holcer koristi da ukaže na
što im se (nije) dopadalo. Serija rečenica/
moć muškaraca i kontrolu nad ženama.
iskaza nazvana truizmi (truisms) iako
Objašnjavajući zašto upotrebljava nove
možda više deluje kao grass roots aktiv-
tehnologije i LED (light emitting diode)
izam, skreće pažnju na stereotipne podele
mašine, Holcer kaže: „U radovima u
uloga, odnos znanje/moć, politiku aktuelnih
čvrstom materijalu gde su slova, recimo u
diskursa u društvu i neophodnost lične in-
kamenu, jezik je tamo, stoji i uvek možeš
trospekcije.
da mu se vratiš. Možda se značenje menja
Novac kreira ukus (money creates taste),
u zavisnosti od stanja vašeg uma tog dana,
politika služi za ličnu korist (politics is used
ali reči su vam dostupne. U drugim situ-
for personal gain), privatna imovina je stvo-
acijama, recimo kada se tekst kreće, vi
rila zločin (private property created crime),
ne znate koji je njegov izvor. Ne želim da
dalja distribucija bogatstva je imperativ (re-
ljudi vezuju to što vide za određenu osobu,
distributing wealth is imperative) su neki
tj autora.“
od iskaza koji ukazuju na trulost vladajućih
principa i neophodnost promena u društvu.
Ipak, Holcer ne pokreće revoluciju, ali
utiče na kreiranje stavova velikog broja
ljudi, mnogo većeg od onog koji bi posetio
galeriju. Kako sama kaže, 80-ih je postojala
navika da se reaguje na situaciju u društvu.
Holcer „truizmima“ ukazuje i na rodne ste-
reotipe i potencijalna rešenja za postiza-
nje jednakosti muškaraca i žena: odgajajte
dečake i devojčice na isti način (raise boys
and girls the same way), majke ne bi tre-
balo toliko da se žrtvuju (mothers shouldn’t

U radovima prikazanim na LED mašinama,
Holcer utiče na posmatrača koristeći jaka
svetla kombinovana sa rečima koje se
kreću, a sama postavka rada podseća na
podatke koji izlaze na poslovnim, bankars-
kim berzama. Ovakve kombinacije izazivaju
vrtoglavicu kod posmatrača i nemogućnost
obrade velike količine informacija. Umetni-
ca ovakva stanja upoređuje sa situacijama
koje prouzrokuju loše politike koje vode
vlade nekih zemalja.
Upotreba novih tehnologija kako bi se
skrenula pažnja na određene društvene
procese i probleme je neophodna jer se
ljudi okreću ka svetlima, vole ono što šljašti.
Holcer smatra da umetnost treba prezento-
vati na način kao što se prezentuju koncerti
i proizvodi.
Drugačija prezentacija umetnosti može
dovesti u pitanje smisao umetnosti uko-
liko se umetnost posmatra kao lepota,
veština ili kreativnost. Međutim, ukoliko
se umetnošću naziva ono što umetnik ili
posmatrač nazivaju umetnost, ostavlja se
prostor za subjektivni doživljaj. Ovo pitanje
je zapravo lingvističko, a rasprave o tome
šta konstituiše umetnost su zapravo debate
o jeziku.
INTELEKTUALNI OTPAD.COM - PREPORUKE
MUZIKA – S.A.R.S. (PERSPEKTIVA)
Svojim stihovima daju nadu u bolju
budućnost, ma koliko to patetično zvučalo.
Zato „kreni i ne oklevaj, sruši sistem il’ ga
podrivaj, oseti se vredan, opet ponosan” jer
može i drugačije „fale glave hladnije, ali i ra-
zumevanje, svi pričaju ali ipak niko nikoga
ne čuje”.
Film – V FOR VENDETTA
„Količina stvari koje su braća u filmu
okrznuli naprosto je zadivljujuća. Kao prvo,
tračak u oko odleteo je u pravcu SAD-a.
Zatim, masovni su mediji prikazani upravo
onakvima kakvi jesu – s žestokom tenden-
cijom da isperu mozak, manipulišu infor-
macijama, i besramno lažu, a naravno, tek
su lutka na koncu državnog aparata. Istog
onog državnog aparata koji zatire bilo ka-
kav pokušaj otpora, koji ne priznaje ništa
doli načina na koji isključivo njima odgov-
ara i koji preko masovnih ubistava u vlasti-
toj režiji prelazi kao preko najnormalnije, pa
čak i poželjne pojave”.
Slobodan pristup informacijama
Iako je iskaze u truizmima sama pisala, u
poslednjih deset godina Holcer citira doku-
menta sa kojih je američka vlada skinula
oznaku tajnosti, pisma, izveštaje i dop-
ise američke vojske. Pored kompleksnih
i zbunjujućih poruka na LED mašinama,
Holcer vrlo često slika kopije zvaničnih do-
kumenata američke vlade koje je prikupila
koristeći pravo na slobodan pristup infor-
macijama (Freedom of Information Act). U
dokumentima se vide naznake tehnika ispi-
tivanja: uskraćivanje sna, izlaganje strobos-
kopskom belom svetlu, strujnim udarima i
podsticanje zamaranja mišića. Vrlo često,
dokumenta su potpuno prikrivena crnom
bojom (jer američka vlada te podatke i dalje
smatra važnim za državnu bezbednost)
pritom obesmišljavajući skidanje oznake
državne tajne sa dokumenata. Samo je
poneka reč vidljiva i čitka.
Holcer utiče na posmatrača da reči koje su
„slobodne“, a koje takođe kriju torturu, pos-
matra kao što bi posmatrao neki pejzaž ili
portret. Međutim, posmatranje portreta ne
stvara odnos između posmatrača i dela kao
što to čine reči rata.
Korišćenjem ovakvih metoda, umetnica
Knjiga – KOLAPS // Jared Diamond
KOLAPS: KAKO DRUŠTVA BIRAJU
IZMEĐU USPEHA ILI KOLAPSA
(Collapse: How Societies Choose to Fail or Succeed)
Knjiga koja pokušava da odgovori na neka
od najkompleksnijih pitanja u čovekovoj
prošlosti, ali i sadašnjosti. Kroz ovo delo au-
tor nas vodi upoređujući primere društava iz
dalje i bliže prošlosti, njihove sličnosti i raz-
like pokušavajući tako da utvrdi šta je to što
nekim društvima omogućava da cvetaju,
a neka u potpunosti uništava. Iako se ra-
zlozi kolapsa od društva do društva razli-
kuju, ono što je njima zajedničko u ovim
primerima jesu problemi u ekosistemima
koji ova društva podržavaju. Ekosistemi
društava koja su doživela kolaps bili su u
manjoj ili većoj meri uništeni delovanjem
ovih društava.
U DOBA KADA PROŽIVLJAVAMO
FUKUŠIMU I NE TAKO DAVNO
ČERNOBILJ, NE MOŽEMO A DA SE NE
ZAPITAMO PRAVIMO LI ISTE GREŠKE?
S5
ukazuje da jezik ne može biti izuzet od
ideoloških interesa i stavova. „Radovi sa
dokumentima sa kojih je skinuta oznaka
državne tajne ukazuju na moju zabrinutost
u vezi sa ratom i promenama kroz koje pro-
lazi američko društvo. Postoji neuobičajeno
bliska veza sa ovim umetničkim radovima i
mojih privatnih političkih stavova“
Sličan odnos se kreira i sa njenim ranijim
radom Lustmord (ubistvo koje uključuje i
seksualni odnos) o genocidu i silovanju
žena tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Nasilje nad ženama se pominje i u truizmi-
ma – ubistvo ima i svoju seksualnu stranu
(murder has its sexual side).
Dženi Holcer kroz svoju umetnost traži
da razmotrimo svoje misli i društveni
angažman dekonstruišući stereotipe, lažna
uverenja i navike kako bismo dostigli novi,
viši nivo tolerancije i razumevanja. Prateći
nove tehnologije i mogućnosti koje pruža
kratki jezički iskaz, jednom nedeljno pono-
vo postavlja/tweet-uje svoje truizme na
Twitter-u.
Delovanje na lokalnom nivou je jedina nada
(grass roots agitation is the only hope).
Art – TKV
TKV, rođena 1988. godine u Beogradu.
Završila srednju grafičku školu, smer foto-
grafija. Trenutno je IV. godina na Fakultetu
za medije i komunikaciju „Singidunum”,
smer komunikologija. Streetartom se bavi
od 2004. Živi i stvara u Beogradu.
2010.maj – „Mikser” festival.
2010.mart – grupna izložba „Platno od be-
tona!” Umetnički centar UBSM, Univerz-
itetska biblioteka.
2010.januar – grupna izložba „Mladi maj-
muni zaposedaju grad”, Francuski kulturni
centar, Beograd.
2009.septembar – Samostalna izložba,
„K.C. Grad” , Beograd.
2009.avgust – Festival savremene umet-
nosti „AKTO”, Bitolj, Makedonija.
2009.maj – Talent zona, Belgrade Design
week, Beograd.
2008.septembar – TRGNI SE! POEZIJA!,
Beogradski festival poezije, Beograd.
2007.jul – grupna izložba „Street art and
graffiti”, Galerija “BLOK”, Beograd.
S6
ARCADE FIRE „ DECO PROBUDITE SE” !!!
Muzika je nalik okeanu. Slušanje muzike
je poput krstarenja istim. Od stene do
stene, od ostrva do ostrva. Kraj nekih samo
prođemo, radoznalo posmatrajući. O neka
se očešemo i nastavimo svojim putem,
dok nas nekima privuku snažni sudbinski
talasi i jednom kad nas obuzme čarolija
njihovih mirisa, ostajemo im privrženi. I sa
njih isplovljavamo, lutajući dalje za nekim
novim ostrvima. Ali uvek se ponovo ukot-
vimo u njihovu luku. Čak i da se nikad ne
vratimo, dodir sa njima nas menja, definiše
kao ličnosti, oplemenjuje, obogaćuje. A to i
jeste krajnji cilj svake umetnosti.
Na jednom takvom ostrvu nas čeka Arcade
fire. Nećemo ga lako pronaći. Proći će dani
dok ga uočimo na mapi. Nekima to nikad
neće poći za rukom. Na njihovu štetu.
Arcade fire je indi rok bend iz Mon-
treala u Kanadi. Čine ga supružnici
Win Butler (glavni vokal i tesktopi-
sac) i Régine Chassagne (vokal i
multiinstrumentalista),Will Butler (mul-
tiinstrumentalista), Richard Reed Parry
(multiinstrumentalista i kompozitor),
Tim Kingsbury (gitara, bas gitara), Jer-
emy Gara (bubanj) i Sarah Neufeld (vio-
lina).
Ovi multitalentovani i kreativni umetnici
stvaraju jedan poseban svet, neobičan,
a opet pristupačan. Oni su ekscentrični,
a ipak su teme koje obrađuju lako pre-
poznatljive, arhetipske. Na turnejama im se
pridružuje još nekoliko muzičara, što njihov
nastup čini dodatno efektnim.
Prvi album su izdali 2004-te i nazvali su ga
“Funeral”, jer su tokom njegovog stvaranja
umrli srodnici bliski članovima benda.
uspeh i doprinosi popularizaciji indi roka.
Iz jednog detinjstva ispunjenog sukobima,
lažima, fantazijama i noćnim morama, dru-
gim albumom kao da se otiskuju putem
ostvarenja svojih snova, i tamo se susreću
sa ružnom stranom života. Nakon sahrane,
dolazi buđenje.
Tematski se sa ličnog prebacuju na glo-
balni plan, na globalne tragedije, kao što
su ratovi (Mirror,mirror on the wall,show me
where their bombs will fall”), prirodne katak-
lizme („Nothing lasts forever That’s the way
it’s gotta be There’s a great black wave in
the middle of the sea”) kraj sveta ,mržnja,
strah („There’s a fear I keep so deep Knew
its name since before I could speak.”).
Na ovom albumu je uočljiva veća doza
pesimizma, nalik zlosutnom predskaza-
nju („I know a time is coming All words will
lose their meaning”). On je poput dubokog
,mračnog, realnog ogledala u kome se re-
flektuju naša turbulentna vremena :„If some
night I don’t come home
Please don’t think I’ve left you alone
The same place animals go when they die
Jedan kritičar je ovaj album opisao kao You can’t climb across a mountain so high
„mudrije detinjstvo ponovo doživljeno
očima odraslog čoveka”, kao istovre-
meno ‘predivan i razdirući, teatralan i
iskren”.
Album karakteriše pomalo tmurna at-
mosfera, pre svega zahvaljujući pes-
mama koje peva Regine: Une anee
sans lumiere, In the Backsit (My fam-
ily tree’s losing all its leaves, crashing
towards the driver’s seat, the light-
ning bolt made enough heat to melt
the street beneath your feet), i Haiti,
u kojoj se vidi i element društvene
angažovanosti spram političke situ-
acije na Haitiju, odakle Regine potiče
(Mes cousins jamais nés hantent les
nuits de Duvalier. Rien n’arrete nos
esprits. Guns can’t kill what soldiers
can’t see). Izdvojila bih i pesmu Re-
bellion, kao najuspešniji singl sa ovog
albuma, i naravno, Wake up, kao
najupečatljiviju pesmu o izgubljenoj
nevinosti detinjstva (Something filled The same city where I go when I sleep
my heart with nothing, someone told me not You can’t swim across a river so deep”(Keep
to cry. But now when I’m older my heart is the car running),
colder and I can see it’s a lie), o greškama „Been working for the church
koje dovode do patnje i sputavaju samoraz- While your life falls apart
voj (If the children don’t grow up our bod- Singing hallelujah with the fear in your heart
dies get bigger, but our hearts get torn up), Every spark of friendship and love
pesmu koja je postala himna cele jedne Will die without a home”(Intervention).
generacije, pevaju je i kao uvodnu pesmu
na brojnim utakmicama poznatih timova, a
doživela je već par obrada.
2007. godine izdaju drugi album „Neon
bible”, koji doživljava veliki komercijalni

Ceo album je poput jedne velike ironije i
kritike upućene crkvi i uopšte religiji, veri
u dobrog Boga koji ipak čini loše stvari,
kao i ljudskoj naivnosti spram istih, i
nemoći spram prirode, društva, sudbine,
unutrašnjih kamena spoticanja. Na kraju,
izdvojila bih pesmu „My body is a cage”,
pesmu o ljubavi koju nije moguće ostvariti
niti joj se prepustiti, jecaj nesigurne i men-
talnim barijerama sputane osobe koja se
stalno bori sa sobom i nema snage da se
bori za ono za čim žudi
(“I’m standing on the stage
Of fear and self-doubt
It’s a hollow play
But they’ll clap anyway”).
Treći album pod nazivom “The suburbs”
izdali su 2010-te. Inspirisan Vinovim i
Vilovim odrastanjem u predgrađima Hjus-
Spoj lepog i korisnog +12
Ekologija, možda najvažnija nauka, koja se
primenjuje poražavajuće retko, bar na ovim
prostorima.
Plastične kese se vijore sa bandera i
pozdravljaju nas iz zemlje, gde čekaju
hiljadu godina da se razlože.
Smeće na sve strane, izduvni gasovi
marširaju ka nebu, uginule životinje surfuju
po rekama, a izgleda da sve to nikome ne
smeta. Pojmovi kao što su „rupe u ozon-
skom omotaču“ i „globalno zagrevanje“
zvuče kao sajns fikšn, ali na žalost to je naj-
surovija realnost.
U cilju očavanja životne sredine na Vlasin-
skom jezeru od 6. do 11. maja se održala
omladinska razmena i radionica (Youth
Exchange) sa temom „Let’s work together“
(Uradimo zajedno), u organizaciji Resurs
centra Leskovac na kojoj su učestovali
mladi ljudi iz Makedonije, Bosne i Herce-
govine, Malte, Litvanije, Poljske i Srbije.
Glavni ciljevi ove radionice bili su :
• Podizanje nivoa svesti o prob-
lemima današnje životne sredine i značaj
tona, ovaj album je nalik povratku kući i
starom susedstvu nakon dugog putovanja
i saznanju da tamo više ništa nije isto kao
što je bilo dok su bili deca.
(„Oh, this city’s changed so much
Since I was a little child.
Pray to god I won’t live to see
The death of everything that’s wild”).
Čak ni oni sami („All my old friends, they
don’t know me now
Oh-oh All my old friends, are staring
through me now”).
Osećaj nepripadanja pomešan sa izves-
nom dozom sentimentalnosti i nostalgije su
osnovne emocije ovog albuma:„And like a
mirror the city lights shine, they’re scream-
ing at us: We don’t need your kind!”(Sprawl
II), „It seems strange anekatips
How we used to wait for letters to arrive
reciklaže
• Podizanje nivoa svesti kod
mladih ljudi kako bi aktivno učestvovali i
svakodnevno doprinosili zaštiti životne sre-
dine
• Korišćenje umetnosti kao sredst-
vo za kreativni rad i promovisanje reciklaže
• Da se razmene iskustva,
razmišljanja i učenja kroz rad, kako bi se u
budućnosti stvarali projekti sa sličnim pitan-
jima
• Promovisanje zajedničkog rada
i razbijanje barijera između ljudi različitog
porekla
Uz odlične predavače, kao što su Katerina
Đordjievska (Makedonija), Havijer Santos
(Portugalija), Lea Cikoš (Srbija), Milica
Milović (Srbija), provodili smo sate na ra-
dionicama, učeći, što kroz igru - što se
meni iskreno nije dopalo - što kroz timski
rad koji je bio veoma interesantan - jer je
tu kreativnost dolazila do izražaja. Smišljali
smo tematske koreografije, flash mobove,
predstave, gradili mostove od papira...
Posebno zanimljivo je bilo od otpada praviti
korisne stvari kao što su novčanici, torbe,
S7
But what’s stranger still
Is how something so small can keep you
alive”(We used to wait).
I eto, to su oni, Arcade fire, pametni, mladi
ljudi, netipični predstavnici vremena u
kome živimo. Oni pevaju o detinjstvu težeći
da spoznaju mudrost, pevaju o velikim
nesrećama vapeći za rešenjem, sa blagom
dozom sete pevaju o odrastanju i nužnim
promenama koje ono sa sobom donosi,
izražavajući nadu da će ipak neko zrno
detinje nevinosti i čistote opstati u ovom
svetu koji ne mari za žrtve: “Now our lives
are changing fast
Hope that something pure can last”(We
used to wait). Govore o svetu punom prob-
lema, patnje, mržnje i nerazumevanja,
HAJDE DA IH POSLUŠAMO!
VESNA PETKOVIĆ
pa čak i muzički instrumenti. Gledali smo
i veoma poučne dokumentarne filmove
„Story of Stuff“, gde je na veoma interesan-
tan način prikazan proces od proizvodnje
do samog razlaganja proizvoda, koje sva-
kodnevno koristimo; kao i film „The Home“
( koji sam prespavao) i „Food INC“, odličan
dokumentarni film o hrani, posle kog se
zapitate, da li je dobro to što prevrćete po
ustima. Održavalo se i interkulturalno veče,
na kom su se države, koje su učestvovale
u radionici, predstavlje tradicionalnim je-
lom i pićem. Moram posebno da pohvalim
poljsku vodku i makedonski ajvar i sudžuk.
Slobodno vreme je proteklo uz alkohol i
druženje. Bane i Vlada iz Resurs centra
Leskovac, spremali su tradicionalni srp-
ski roštilj i leskovačku mućkalicu, te su i
stanovnici drugih država mogli da uživaju u
odličnoj srpskoj kuhinji.
Za mene je ovo bilo divno iskustvo, stekao
sam dosta novih prijatelja, a boga mi, dosta
toga sam i naučio.
Kada već ne možemo da vratimo vreme i
ispravimo greške, hajde bar da presečemo
sada i doprinesemo koliko možemo razvoju
jednog čistijeg i zdravijeg sveta.
STEFAN MARKOVIĆ
S8
Leskovac centar stripa na
Balkanu !!!!
ALEKSANDAR NIKOLIĆ
LESKOVAC – GRAD STRIPA
U prošlom broju, uveo sam vas u čarobni
svet stripa. Leskovac je grad poznat po
mnogo čemu – prvo što vam padne na
pamet verovatno je leskovački roštilj.
Međutim, poslednjih dvadeset godina
pored mirisa paprika i čuvenih pljeskavica
ime našeg grada proslavlja miris sveže
štampe i izadnja sa potpisom leskovačkih
strip autora čija se imena daleko čuju. Ko-
liko daleko procenite sami, ako vam kažem
da su to države poput: Francuske, Belgije,
Nemačke, Amerike, zemlje Balkana...
A KAKO JE POČELO?
Leskovac kao da je sudbinski predodređen
da bude ta zvezdana kapija stripa.
Krenulo je sa jednim velikanom
devete umetnosti čije ime je dobro
poznato i svetu i kod nas – Nikolom
Mitrovićem Kokanom (1933-1997).
Čovek kome dugujemo prve korake
stripa u Jugoslaviji posle Drugog
Svetskog Rata bio je leskovački strip
crtač i ilustrator. Završio je srednju
Umetničku školu „Đorđe Krstić’’ u
Nišu u njenoj prvoj generaciji. Počeo
je da radi kao nastavnik likovnog ob-
razovanja, ali je gotovo čitav radni
vek proveo kao dizajner u preduzeću
„Toma Kostić’’ u Leskovcu. Bio je
jedan od prvih stripskih saradnika
tek osnovanih „Dečijih novina’’ iz
Gornjeg Milanovca sa stripom „Buk
i Vuk’’. Od tada mu je štampan ogro-
man broj tabli i kaiševa, a verovatno
najpozantiji njegov rad jeste onaj koji
je uradio za ediciju „Nikad robom’’.
Bio je kreator svakako najkomerci-
jalnijeg i najpozantijeg stripa na ovim
prostorima, „Mirka i Slavka’’. Objav-
ljivao je i u ljubljansko-zagrebačkom
„Našem stripu’’’. Početkom devede-
setih za Politikin zabavnik radio je
bajke za decu u stripu. U drugoj po-
lovini devedesetih preuzeo je likov-
no oblikovanje i tehničko uređivanje
časopisa Đački zabavnik. Sa Miomi-
rom Mijom Kulićem pokrenuo je, pot-
puno volonterski, Leskovačku školu stripa
29.maja.1995. godine (danas škola nosi
Kokanovo ime). Za života je grupno izlagao
na izložbi „Sedam veličanstvenih’’ u Les-
kovcu, na drugom salonu stripa u ilustrator i strip crtač), Marko Stojanović
Zaječaru, na izložbi „60 godina domaćeg
stripa u Srbiji’’ u Subotici. Na prvoj Balkans-
koj smotri mladih strip autora 1998. održana
mu je prva samostalna, posthumna izložba.
Od tada su njegovi radovi izlagani na
grupnim izložbama u Šapcu, Kragujevcu,
Zaječaru, Zrenjaninu, Nišu i Beogradu.
Dobitnik je nagrade „Makisim’’ za životno
delo salona srpskog stripa u Zaječaru i Ok-
tobarske nagrade grada Leskovca 1997.
godine. Na Balkanskim smotrama mladih
strip autora od njihovih početaka 1998.
godine ustanovljena je nagrada koja nosi
ime „Nikola Mitrović Kokan” i dodeljuje se
najboljem mladom balkanskom strip crtaču,
ilustratoru, scenaristi, teoretičaru, a nje-
govo ime nosi i najdugovečnija nagrada za
doprinos srpskom stripu koja se dodeljuje u
Srbiji.
Navedena biografija govori vam o čoveku
koji je postavio temlje jedne večno moderne
umetnosti u našem gradu. Leskovačka
škola stripa dala je nesumnjivo veliki broj
talenata koji su nastavili gradnju sveta
ove grafičke grane. Odatle je, kako kažu
predavači ove škole, izašlo mnogo aka-
demskih slikara i grafičara, animatora, strip
crtača, scenarista, arhitekata... Imena ovih
ljudi danas se čitaju širom sveta u strip al-
bumima, knjigama i drugim publikacijama.
Srđan Nikolić Peka (predavač u školi stripa,
(predavač u školi stripa, scenarista i strip
teoretičar) vode školu stripa koju su doveli
do pravog savršenstva. Od njenog nastan-
ka do danas neumorno su radili i rade na op-
stanku te podizanju kvaliteta leskovačkog
stripa. Brojne nagrade koje osvajaju širom
Balkana i Evrope govore o tome. Finansija
nikada nije bilo dovoljno ali je dobre volje i
energije koja pokreće sve to bilo uvek – to
nas je, na kraju krajeva, i održalo.
Ove godine Leskovačka škola stripa
„Nikola Mitrovic Kokan” koja radi u ok-
viru Leskovačkog Kulturnog Centra
organizovaće po dvanaesti put mani-
festaciju „Balkanska smotra mladih
strip autora”.
Manifestacija će se odigrati 25-27. juna
2011. u prostorijama Leskovačkog Kulturn-
og Centra i Narodnog Muzeja u Leskovcu.
Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će
najbolji u kategorijama mladog strip crtača,
ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara
na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom
Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se
i četiri dodatne diplome u sve četiri kat-
egorije... Diplomu će dobiti i najbolji debi-
tant, a dodeliće se i plaketa za dopri-
nos srpskom stripu, čiji će dobitnik
biti predsednik tročlanog žirija za
dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli
radovi biće izloženi u velikoj galeriji
Leskovačkog Kulturnog Centra u
Leskovcu, i njihovi autori će autori
dobiti zahvalnice za učestvovanje
na smotri kao i biti pobrojani u kata-
logu koji će svaki učesnik dobiti. U
sklopu same manifestacije koja će
trajati tri dana, održaće se nekoliko
predavanja, javni čas crtanja u holu
Kulturnog Centra, projekcije animira-
nih, igranih i dokumentarnih filmova,
promocija nekoliko strip časopisa (iz
zemlje ali i iz inostranstva) i knjiga o
stripu, a biće neizostavno i tribina,
javnih intervjua te okruglih stolova.
Što se propozicija za učestvovanje
u takmičarskom delu tiče, one su
sledeće: pod terminom mladi autor
podrazumevaju se oni autori mladi
od trideset godina, i svi koji ispun-
javaju taj osnovni uslov slobodni su
da svoje radove u bilo kojoj od četiri
kategorije podnesu na uvid žiriju, ili
kao materijal za izlaganje (izlagati
mogu i stariji autori, ali oni neće ući
u konkurenciju za dodelu nagrada).
U kategoriji ilustracije moguće je
konkurisati kako ilustracijom u boji,
tako i crno belom ilustracijom, a strip
scenarije i teorijske tekstove treba slati ot-
kucane, ili pak podneti gotove i završene
stripove koji su po scenarijima nastali.
Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje
svim mladim strip autorima, školama i radi-
onicama stripa koje deluju na prostoru Bal-
kana; Leskovačka škola stripa će se potru-
diti da bude što je moguće bolji domaćin
svim gostima.
Važna napomena: Radove treba slati na
sledeću adresu:
Škola stripa „Nikola Mitrovic Kokan“
Leskovački Kulturni Centar
Trg Oslobođenja 101
16000 Leskovac
 S9
u ovom slučaju u mikrofon kaže šta misli, i

ALPHA FEMALE/ proda novu ploču u milionskom tiražu. Ali,

Keni Arkana koja ne samo da se nije uda-
vila u tom moru već uspešno jaše na tala-
ALFA MUŽJAK sima, koja je jaka, sa razlogom besna, sa
glasom koji u svakom trenutku ima šta da
Primetićete da se u svetu šou biznisa kaže, bombarduje hip-hop i iz sve snage
čiji sastavni deo su muzika, film, čak I vrišti svoju svrhu – ona je bes naroda, glas
književnost, i sve ostale vrste umetnosti onih koji ćute. Kako kaže pesma, „La rage
koje bogate naš život svakodnevno, bilo du peuple, Rage of the people, La rabia del
da je u pitanju svetlosna instalacija, ulje pueblo“.25 Ona svoju muziku vodi do više
na platnu ili pozorišni komad, često spo- instance, I podređuje je drugom cilju, pri
minje izraz Alpha male, tj. Alfa mužjak. I tom pokazujući da ne postoje ograničenja
takođe ćete primetiti, da se retko ili nika- I predrasude kada su u pitanju pol, ili još
da ne spominje Alpha Female, odnosno bitnije društveno konstruisan rod. Za takvu
ALFA ŽENKA. nejednakost je slepa i ne priznaje je, dok
se protiv klasne i ekonomske, bori svim si-
Ako tu sintagmu posmatramo sa biološke lama.
tačke gledišta, izraz Alfa mužjak se koristi Devedesetih godina koje su bile zahvaćene
za opisivanje dominantnog vođe životinjske trećim talasom feminizma, taj pokret je u
zajednice. Ako posmatramo to sa malo štampi, na televiziji i radiju, i uopšte svim
uzdignutijeg zemljišta i prenesemo domi- popularnim medijima prikazivan sa nega-
naciju u ljudski, civilizovani svet, videćemo tivnom konotacijom, tačnije kao da je su-
da rezultat nije mnogo drugačiji. Ako po- protstavljen muškarcima, seksu I seksu-
ravnotežu, i skakuće iz rata u rat. Ovo jed- alnosti. Ali, stupanjem prvog ženskog pop
gledamo svet filma, uvek će se izdvajati
nostrano društvo se ruši ogromnom brzi- benda na scenu, Spice Girls, sve se to
neko ko dobija najbolje uloge, zabavlja se
nom kroz serije katastrofa, upravo zbog naizgled promenilo. „Udar koji su izazvale
sa najlepšim holivudskim glumicama ili naj-
te svoje jednostranosti. I konačno je došlo Spice Girls je imao ulogu da obezbedi novi
popularnijim pevačicama, izaziva nesvesti-
vreme kada žene treba da iskorače, i svoj preokret feminističkom diskursu moći i sub-
cu kod najvećeg broja tinejdžerki. Kao takvi
životni ritam učine delom tog nepomišljenog jektivnosti. Govoreći svojim fanovima da
se mogu okarakterisati Bred Pit (Brad Pitt) i
kretanja moći.“ Kako bih povezala naizgled je feminizam neophodan i zabavan, da je
Anđelina Žoli (Angelina Jolie), najsjajniji par
nespojivo, hip-hop, i reči jednog od najvećih deo svakodnevice, i da devojke pre treba
koji je svet ikada video, da ih tako nazovem
književnika, poslužiću se rečima jednog od da izazivaju nego da prihvataju tradiciona-
vođena reakcijom javnog mnjenja ne samo
mnogobrojnih Alfa mužjaka hip-hopa koji lna ograničenja - U šta gledaš, dečače?
Sjedinjenih država, već čitavog sveta. Ako
sebe tako ne posmatra, već se samo tako Spajs devojka je previše za tebe? - pro-
se okrenemo na muzičku polovinu planete,
ogleda u mainstream ogledalu, Lorensa dale su 1990-te kao „ženski svet“ i pred-
neće biti tako lako odrediti predvodnika tog
Parkera (Lawrence Parker), poznatijeg kao stavile budućnost u ženskom rodu.“26 Ali
čopora, jer u svakom žanru koje je zbog
KRS 1, koji u pesmi „Krush them“ poručuje uprkos čitavoj „Girl power“ pomami, da tako
neprestanog bujanja vrlo teško prebrojati,
„You supposed to get free and intelligent“ nazovem akciju ovih pop zvezda, od kojih
postoji po jedan takav primerak. I upravo
(Treba da postanete slobodni i inteligentni), je jedna danas najpoznatija trofej-supruga
zbog tog izobilja, ja ću se zadržati samo
i u potpunosti zaboravlja i sklanja sa vidika na svetu, baš onakva o kojima je govo-
na hip-hop žanru koji je smatran tipično
bilo koje druge razlike. Ne postoje muški i rila Beti Fridan šezdesetih i sedamdesetih,
muškim poljem delovanja, u kom je naročita
ženski žanrovi. Postoje inteligencija, slo- smatram da je potrebno nešto više od kam-
pažnja posvećena nadmetanju, šaljivo
boda i smislenost izražavanja, smelost panje koja uz feminizam sadrži i igranje na
rečeno viteškom takmičenju, u kom onaj
da se pokažu obe strane medalje, i sva kartu seksepila, tekstove koji su savršeno
ko ima najveći tiraž, najprovokativnije tek-
osećanja – ključni elementi za stvaranje uklopljeni u muški jezik, jer da je sve to uro-
stove koji ne samo da zabavljaju već iznose
bilo kakve muzike. Umetnosti uopšte. A za dilo plodom pre skoro dvadeset godina, ne
stavove i kritikuju, ili najviše ženskih zadn-
tako nešto su potrebni svi ljudi, i ravnoteža, bi bilo potrebe da sada dokazujem mesto
jica koje se u krupnom planu tresu pred ka-
koju po rečima Tagorea žene donose sa žene u muzici. Isto tako ne bi bilo potrebe
merom, osvaja pehar. Platinastu ploču na
sobom. Iako je teoretski, drugi talas femi- za postojanjem organizacija koje se bore
zidu, tačnije. Na takav teren je neovlašćeno
nizma već potopljen trećim, i nadolazećom protiv eksploatacije, i margnalne pozicije
zagazila Keni Arkana sa svojom krhkom,
plimom post-feminizma, smatram da je hip- žena, naročito afričko-američkog porekla,
po malo neuglednom pojavom koja istovre-
hop žanr ostao zarobljen u godinama kada u okviru hip-hop kulture. Jedan od takvih
meno razbija ogledalo u kome je veći-od-
je bilo sasvim normalno da žene sede kod je i onlajn pokret, www.Mysistahs.org koji
života odraz ženske muzičke zvezde pred-
kuće i pružaju podršku svojim muževima se pored ostalih nepravdi u modernom
stavljene u medijima (koji u hiperrealnosti
svaki put pred odlazak na posao, ili u ovom društvu, poput objektifikovanja žena, loše
koju mi naseljavamo kreiraju sve što vidi-
slučaju izlazak na binu na kojoj će „poki- ponude poslova, nepovoljnih ekonomskih i
mo) sa parolom „jedan život imam, pustite
dati mikrofon“ i pokazati svima šta znaju. socijalnih pozicija, bori i protiv stereotipa u
me da ga proživim kao plavuša“ , i isijava
„Iznova i iznova su žene slušale glasove hip-hopu koji ženu predstavljaju samo kao
moć koja nas zapljusne čim otvori usta i
tradicije i Frojdovske sofisticiranosti, da ne aksesoar, tačnije ukras muškim izvođačima.
progovori. Upala je na tuđ posed, i poljul-
mogu poželeti bolju sudbinu od one u kojoj Zbog toga je potrebno da neko kao Keni
jala ono što smo svi mislili o hip-hopu. Ona
će slaviti divotu sopstvene ženstvenosti.“ Arkana istupi, i bez ikakvog naglašavanja
je zemljište na kom patrijarhalno drvo ne
Beti Fridan (Betty Friedan), jedna od is- svoje ženstvene ili muškobanjaste prirode,
uspeva, i koja će pokazati da ni jedan vid
taknutih feministkinja drugog talasa, piše o kaže šta ima. Bez obzira koliko klišeom i
umetnosti nije rezervisan isključivo za žene
još jednoj vrsti glorifikacije muškarca, kada stereotipom zapušenih ušiju postoji, koje su
ili muškarce. Indijski Nobelovac, Rabindra-
su žene „učene da sažaljevaju neurotične, gluve na reči koje izgovara žena, naćiće se
nat Tagore smatra da su žene esencija I
muškobanjaste, I nesrećne žene koje nekoliko pari koje će biti otvorene i spremne
snaga modernog sveta, i taj stav iskazuje
su želele da budu pesnikinje, fizičarke ili da je saslušaju i zaista čuju. To će jednog
sledećim rečima. „Na stepeniku istorije
predsednice“ i tako kroz bavljenje svojim dana dovesti do toga da kažemo da ne
na kome se trenutno nalazimo, civilizacija
damskim stvarima poput učenja kako da postoje rodno određeni žanrovi, i mesta na
je skoro isključivo muškog roda/ironično,
„ulove“ muškarca I da ga zadrže, da nauče koja jedni ili drugi ne smeju da zalaze, već
uprkos ženskom rodu imenice/, civilizacija
svoje dete da pravilno sedi na noši, ili kako da postoji samo muzika koja ovu našu hip-
u kojoj se odmerava moć, a u kojoj je žena
da se obuku na pravi način i učine svoj errealnost usporava I daje joj ljudskost.
sklonjena u stranu, sakrivena senkom. Up-
brak uzbudljivijim, ostave mesta snažnijem
ravo zbog toga je ona/civilizacija/ izgubila
polu da se bavi zaista bitnim pitanjima, ili
ANA MILANOVIĆ
S 10
Aleksandar Berček
Pošto lično smatram da je Robert de Niro
najbolji filmski glumac koji je ikada postojao
u svetskoj kinematografiji, svojevremeno
sam se zapitao ko bi od naših glumaca
mogao da bude ‘’srpski Robert de Niro’’,
iako ne volim takvu vrstu poređenja jer je
ipak svaki glumac priča za sebe. Ipak, u
ovom slučaju bilo mi je zanimljivo da nađem
nekoga ko bi mogao da parira toj veličini jer
se radi o zaista posebnoj veličini i došao
sam do jedinog mogućeg odgovora, a to je
Aleksandar Berček.
Jedino on može da oglumi toliko široki
spektar likova sa toliko ubedljivosti kao što
nijedan naš glumac ne može i ne ume. U
Srbiji svakako ima puno genijalnih glumaca
ali Berček je ipak vanredan slučaj. On je
jedini koji, bilo koji lik da odglumi, publika
ga vidi kao takvog i u privatnom životu jer
Berček kao da tog lika kog tumači nije glu-
mio, već ga apsolutno živi u tom trenutku.
Kod nas veoma često određene glumce, a
to se često dešava i u svetu, pamtimo po
određenoj ulozi ili kada snimi nešto novo
atraktivno, mi ga ne oslovljavamo kao
glumca ličnost, već po liku po kome je on
postao medijski popularan. Međutim, kod
velikih glumaca, kalibra Robert de Niro,
glumca oslovljavamo punim imenom i
prezimenom. Ma šta glumio, on je jedan
jedini takav. Berček zaista jedini može,
ume i radi na tom nivou kod nas, bilo šta
da kreira, a glumio je razne likove. Od na-
ivnih i smotanih mladića do džangrizavih i
egoističnih staraca, ali i buntovne i bezo-
brazne, nežne i grube, autoritete i one koji
podilaze autoritetima, moralne i nemoralne,
pozitivce i negativce, normalne i lude... U
„Specijalnom vaspitanju’’ iz 1977. dobar
deo filma ne progovara ali je harizmatičan
i ubedljiv.
Dovoljno je da se pojavi i u epizodnoj ulozi,
on to briljanto i efektno odglumi, tako da
je nemoguće ne zapaziti njegovu ulogu.
Naravno, tu ne računam epizodne role sa
početka karijere, gde još uvek nije dolazio
do izražaja njegov ogroman talenat.
Kroz svoju karijeru sarađivao je sa našim
najvećim filmskim i TV rediteljima. Đorđe
Kadijević, Goran Gajić, Srđan Karanović,
Goran Marković, Slobodan Šijan, Dragan
i na privatnom planu. Iz nijednog problema
ne može da izađe jer se sukobljava sa oko-
linom koja je kreirana na jedan banalan
malograđanski način koji njemu nikako ne
odgovara. Ta okolina želi da ga promeni i to
u njemu izaziva još veći revolt koji počinje
sve više da ispoljava. U toj uzaludnoj borbi,
neće uspeti da se izbori ni sa sobom, ni sa
pogrešno skrojenim svetom, pa će tako os-
tati jedini poražen, iako film želi da pokaže
da čitavo društvo počiva na nekom kvaru
i da je samo pitanje da li će se određeni
pojedinci priključiti tom kvaru ili će ostati i
dalje neprilagođeni ljudi sa svojim stavom o
pokvarenom svetu. Saša želi da se progov-
ori istina, ma koliko ona bila bolna, dok oko-
lina želi iluziju kao jedino pravo rešenje za
društvo.
Nakon „Kvara’’ nastavio je saradnju sa
Mišom Radivojevićem. Važne uloge u nje-
govim filmovima imao je i u „Snovi, život,
smrt Filipa Filipovića’’ iz 1980, „Dečko koji
obećava’’ iz 1981, „Čavka’’ iz 1988, „Uvod
u drugi život’’ iz 1992. i „Ni na nebu, ni na
Kresoja, Darko Bajić i Emir Kusturica samo
zemlji’’ iz 1994, dok se u Mišinoj TV drami
su deo liste autora koji su prepoznali u ve-
„Devojka sa lampom’’ iz 1992. pojavljuje
likom glumcu kvalitet.
samo kao specijalni gost.
Aleksandar Berček rodio se 4. septembra
Nezaboravne uloge po kojima ga pamte
1950. u Vrdniku, drevnom naselju u opštini
mnoge generacije ostvario je u komedijama
Irig, koje se nalazi u Sremskom okrugu, na
„Nacionalna klasa’’ iz 1979. i „Ko to tamo
južnoj strani Fruške gore. Živeo je i u Rumi,
peva’’ iz 1980. Replike koje je izgovorio
a onda je otišao u Beograd da bi upisao Ak-
kroz lik Bunjuela, mucavca koji nikako da
ademiju za pozorište, film, radio i televiziju
upiše režiju u „Nacionalnoj klasi’’ i Miška,
i upisao je iz prve. U Beogradu je ostao do
besprekornog vozača autobusa u „Ko to
danas, dok je oduvek ostao istinski vezan
tamo peva’’, i danas su omiljene među lju-
za Frušku goru.
dima koji vole dobar humor.
Debitovao je najpre u pozorištu 1970. Kao
1985. Berček glumi u filmu „Jagode u grlu’’
student glume pojavio se na sceni Jugo-
u kome se nažalost sva pozitivna energija
slovenskog dramskog pozorišta u predstavi
iz serije „Grlom u jagode’’ slila u mračnu
„Kapetan od Kepenika’’ u režiji Aleksandra
priču i kao da je naslutila i tragediju same
Ognjanovića.
bivše domovine.
Na televiziji debituje 1971. u kratkom TV
Od smirenog i racionalnog mladića koji
filmu „Domovina u pesmama’’ Slavoljuba
obećava u svakom pogledu u seriji „Gr-
Stefanovića Ravasija. Iste godine glumio
lom u jagode’’, u filmu „Jagode u grlu’’ isti
je i u dugometražnoj TV drami „Muzički au-
onaj Uške koji pravi pametne poteze, sada
tomat’’ koju je režirao Branko Pleša.
kao odrastao čovek, razočaran u sve, živi
1972. pojavio se po prvi prvi put i na filmu.
sasvim suprotno načelima iz mladosti. U
Dobio je epizodnu rolu u klasičnom ratnom
„Jagodama u grlu’’ srećemo se sa jednim
ostvarenju „Prvi splitski odred’’ Vojdraga
potpuno novim Ušketom, krajnje nezrelim
Berčića. Iz nekog razloga ni ne čuje se
i teškim čovekom koji može svakome da
Berčekov glas u ovom filmu, već imamo
kaže istinu u lice. Kao takav, on postaje loš
nasinhronizovane rečenice i iz današnje
za okolinu, a što je najgore, sve to trpe i
perspektive to prilično para uši, pošto
njegova žena i sin.
smo se kroz sve kasnije uloge veoma do-
Berčekov raskošan talenat najviše je
bro navikli na originalan i prepoznatljiv
odjeknuo kroz TV filmove. „Narodni poslan-
Berčekov glas.
ik’’ iz 1990, „Video jela, zelen bor’’ iz 1991,
Širu popularnost stiče tek zahvaljujući
„Zlostavljanje’’ iz 1992. i „Zla žena’’ iz 1996.
ulozi u čuvenoj TV seriji ‘’Otpisani’’ koja
neki su od naslova gde je ostavio najubed-
je snimana 1974. i 1975. i bezbroj puta
ljivije role koje će ostati za sva vremena kao
je reprizirana, pa je i do današnjih dana
primer kako jedan glumac treba da iznese
ostala aktuelna. 1976. snimljen je i film
svoju ulogu.
„Povratak otpisanih’’, a pod tim naslovom
Berček je glumac koji je u poslednjoj de-
1978. snimljena je i nova sezona kultne
ceniji nepravedno zapostavljen. I pored
storije. Neuništiva partizanska družina je te
toga, iza sebe je ostavio glumačke domete
1978. doživela još jedan povratak na male
koje kod nas još uvek niko ne može da
ekrane kroz TV film „Otpisani’’.
dostigne.
Verovatno prva uloga gde je počeo da po-
Poslednju ulogu za sada imao je u filmu
kazuje svoju posebnu umetničku crtu je
Emira Kusturice ‘’Zavet’’ iz 2007. Sramo-
„Kvar’’ Miše Radivojevića koji je snimljen
ta je za našu kulturu da ovakav glumac
1978. Bila mu je to i prva prava glavna ulo-
nije imao od tada nijednu ulogu jer je on
ga i tu je mogao nesmetano da razvije svoj
jednostavno rečeno umetnik za svako
glumački dar, više nego što je to mogao u
poštovanje i verovatno, a za mene sigurno,
dotadašnjim rolama. Saša, lik koga tumači
naš najbolji glumac.
u „Kvaru’’, je mlad televizijski novinar koji
nailazi na ozbiljne probleme i na poslovnom BRANKO RADAKOVIĆ

Acomplishments have no color
STOP RACISM
Žuta, crvena, crna, bela boja kože, jaka
stvar, svi mi pocrnimo kad se sunčamo ili
pocrvenimo kada se stidimo. A opet, čak od
doba velikih kolonija postoji rasizam, koji je
sve do dana današnjeg uzrok mnogim ne-
milim događajima. Kako bi sociolozi rekli,
ovaj pojam predstavlja rasnu diskriminaciju
i verovanje da je jedna ljudska rasa supe-
riornija od druge. Ali šta u ovoj definiciji
nedostaje?! To svakako nije samo verovan-
je, već je u najvećem broju slučajeva i nasil-
no delovanje kako bi se ta teza dokazala.
Opštepoznato je da ljudska boja kože evolu-
irala u 4 oblika zbog raznoraznih prirodnih
pojava, bilo je neophodno prilagođavanje,
ali to nikako nije promenilo čoveka kao biće
niti je umanjilo njegovu vrednost. Svi mi
imamo ruke, noge, misli osećanja i naravno
odgovarajuća prava koja bi trebala biti za
sve nas ista. A to je glavni problem, buntov-
ni Evropljani, svetska sila, nabasali su jed-
nom davno i na one drugačije od sebe što
im se nije preterano dopalo pa su brže bolje
rešili da takve i eksploatišu i na sve moguće
načine iskoriste. Počelo je sa uzurpiranjem
prava crnaca, Indijanaca, a nešto kas-
nije nastradali su „nearijevci” u masovnom
MUUU! BEEEEEEE!
DALIBOR KOCIĆ
Eto, konačno se i to desilo. I ako sam
bio skoro uveren da je tako, sada sam
stoprocentno siguran, JA SAM OVCA
(dobro ovan, ali da ne sitničarimo).
Nekako imam neku neverovatnu potrebu
da se istresem svojim roditeljima, ljudima
koji su me vaspitali tako da budem pošten i
vredno radim, da sebe gradim kao poštenog
i normalnog građanina ove države, što me
upropastše. Rekoše mi da je to jedini način
da stvorim sebi i svojoj porodici bolje sutra.
Uf, nema tih reči kojima bih opisao gnev
koji osećam. Epska ispala, zar ne?
Mada, primećujem da ljudi već oduzeti
od pameti, zbog svega što nam se već
dešavalo prethodinh decenija, gotovo i da
nisu svesni da se zdrava pamet ugasila na
Dan Evrope 2011-te godine, pa se nešto
mislim nikakve koristi od istrisanja na glupe
roditelje. U Evropi se 9-tog maja slavi po-
JOVANA BOŽIĆ
pogromu. A do dana današnjeg mržnja
nije iskorenjena. Rase su samo usitnjene
na grupe i podgrupe koje svakodnevno
krvoločno kidišu jedne na drugu, što samo
dodatno ojačava ovu ideologiju. Formirane
su čitave rasističke organizacije koncipi-
rane kao klanovi, bande i udruženja čija
je „delatnost” i krilatica iskorenjivanje ljudi
druge rase. Svima je najpoznatiji Kju Kluks
Klan (nastalo radi ugnjetavanja crnaca) koji
postoji gotovo 150 godina, a koji je sejao
užas u 19. i 20. veku..Ne možemo reći da
su samo belci rasistički nastrojeni. Crnački
gangovi i geta, kao i meksički kvartovi u
Srednjoj Americi zasnovani su na pravilima
kojim se uče od samog rođenja. Ubistva,
sukobi, konstantna netrpeljivost, potpuno
su prirodna stvar za stanovnike takvih sre-
dina. Malo šta se preduzima po tom pitanju,
a jako je i teško.
Postavlja se pitanje zbog čega smatramo
da je pravo jednog čoveka veće od prava
drugog kada su nam svima zakonom i
prirodom propisana ista? Pa naravno, puni
smo neizlečivih kompleksa i predrasuda jer
mislimo da je bog želeo da budemo baš
crni, baš žuti, crveni ili beli. A možda je baš
planirao da svi budemo ljubičasti pa se sve
beda nad fašizmom, slavi se pobeda zdra-
vog razuma, a kod nas u Srbistanu će se od
sada obeležavati totalni sumrak razuma.
Verujem da je načinjen istorijski presedan i
to svetskih razmera, kada je jedna „pravna“
država nedvosmisleno poručila: „Kriminal
se isplati! Ko je pošten ćelava mu keva.“.
O čemu li ja to pričam dođavola, a? Dotična
pevaljka, svi znamo koja, „dogovori“ se
tada sa našom državom „pravnom“ da se
raskusuraju i da svako otalja svoje. Pa, da
nastave sa normalnim životom. A to podra-
zumeva trpanje (zbog prokletog vaspitanja
ne mogu da upotrebim vulgarniju i verodos-
toniju reč) nas ostalih direktno u mozak. Za-
malo da napišem „zdrav“ mozak, ali jasno
je da toga ovde nema.
I žalosno je što smo izgleda kao narod
prilično nastrani, čini se da smo teški mazo-
histi. Kako inače objasniti toliku upornost
da budemo redovno odrađivani, a da do
sada nije podignuta nova, savremena nar-
S 11
negde u međuvremenu iskomplikovalo.
Kao što znamo da ljude ne možemo okara-
kterisati po boji očiju, tako ne možemo ni
po boji kože. Ona nigde ne utiče na njih-
ovu ličnost, moralnost, intelekt pa je i sama
rasna podela donekle apsurd i može se
posmatrati isključivo kao podela prema
prebivalištu naših predaka a ne kao nekak-
va teorija različitosti. I dokle god pojedinac
ljude druge rase posmatra kao grupu, neće
biti sposoban da sagleda suštinu i individu-
alnu vrednost i posebnost svakog njenog
pripadnika.
Da li vam je lepo dok gledate Majkla
Džordana kako zakucava, ili da slušate
Bijonse kako peva ?! Svi se divimo umeću
Brus Lija ili Džeki Čena kad im ruke i noge
lete po ekranu brzinom svetlosti… Zanim-
ljive su nam i poučne priče Indijanaca iz
raznih plemena. To je trenutak kada svi
postajemo daltonisti i primećujemo samo
ono što je stvarno važno. Hajde da to radi-
mo češće, uvek, unutrašnjost nam je svima
ista...
odna revolucija. Izgleda da to volimo. Meni
se nešto okreće u želucu, ne mogu više da
budem strana koja „prima“. Došlo braćo do
duvara. Samo, šta činiti…
Ma, znam. Rećiću vam sada i probaću da
budem što jasniji. Vi koji ne želite da bu-
dete goveda ceo život, kofer u šake i put
pod noge u beli svet. Bićete doduše robovi,
ali i to je božiji dar naspram ovoga. A, vi koji
ostajete… ako i dalje verujete da je sve ovo
neka tamo propaganda, a u stvari nam teče
med i mleko, imate izbor. Birajte da li ćete
da mučete ili blejite dok vas sa uživanjem
šibaju od pozadi.
A, MOŽDA I PRESTANETE VIŠE DA BU-
DETE GOVEDA… ČULI STE MOŽDA ZA
REVOLUCIJU!?
S 12
Zgrada bez TEMELJA
Umoran od dnevne politike i osmodnevnih
ispraznih komentara političara, analitičara,
lekarskih timova i svekolike javnosti o jed-
nom štrajkaču, koji je, čini mi se, već zab-
oravio i zašto je štrajkovao i šta je tražio,
reših da se okrenem nekim, takođe sumor-
nim, temama prisutnim u domenu obra-
zovanja.
Mislim da smo svi saglasni da nas,
dugoročno gledano, samo kvalitetno ob-
razovanje može održati iznad površine.
Zemlja neukih ljudi, bez jasne specijal-
izacije i bez jasne perspektive, osuđena je
na uvoz radne snage ili na propast. Jasno
je: neminovno treba ulagati u obrazovni
sistem. Nažalost, gotovo svi akteri prisutni
u domenu obrazovanja u Srbiji gledaju na
ovo pitanje, bez ikakve jasne vizije i strate-
gije. O tome sam pisao ranije i obećao
nastavak, a evo i dobrog povoda: besplatni
Život bez
cenzure
Biti maturant u Srbiji 2011. godine je jako
teško. Na tebi je da izabereš, kažu mi - nije
bitno šta ćeš završiti, bitno je da završiš.
Realna situacija, teško da danas ovde
možeš i sa završenim fakultetom da uradiš
nešto, no ti njega završi pa ćeš posle videti
šta ćeš.
Nađeš se u konfuznoj situaciji gde te stave
u malu kutiju, u kojoj sva pitanja koja te
muče lebde oko tebe i nemaju gde da
izađu. Svako pitanje se umnožava, a ti
polako krećeš da paničiš. Na stranu da
svi vrše pritisak na tebe, počev od uže do
šire porodice, preko profesora do n.n lica
u autobusu, koju zanima kako ćeš ti sutra
leba da jedeš. Ne pravi istu grešku kao i mi
udžbenici.
Kraj je i ovog meseca, a ne zna se kakvi će
udžbenici biti. Stručna javnost je podeljena
i neću ovde iznositi svoj stav o tome da li
su besplatni udžbenici dobra stvar ili ne.
Oni su u ovom slučaju paradigma (ne)funk-
cionisanja našeg obrazovnog sistema. On
radi po principu: hajde da uvedemo nešto,
ali, pošto ne znamo da to nešto uvedemo,
a sramota nas je da pitamo, onda lutamo i
menjamo koncept.
Bilo je toga i ranije, u izobilju. Osnovci su
potpuno zbunjeni i sluđeni stalnim izme-
nama programa. Njihovi nastavnici takođe.
Kvalitet nastave je potpuno u zapećku,
a pod plaštom „poštovanja prava deteta“
neretko se tolerišu anarhija i nasilje.
Srednje stručno obrazovanje takođe pati
od ozbiljnih boljki, ali je, mora se prizna-
ti, situacija u njemu nešto manje kon-
fuzna. Osnovni problem je što ponuda
nije usaglašena sa tržištem rada. Svi bi
ekonomsku i medicinsku struku, a nama
trebaju, na primer, varioci. Varioci imaju
i obezbeđen posao, ali uzalud. Svi bi da
budu menadžeri. Samo, da bi se nečim
upravljalo, mora nešto i da se proizvede.
Učenici danas neće na „zanate“, jer nemaju
prohodnost prema fakultetima, a posla sa
zanatom – ipak ima. Zato treba proširiti
sistem tako da obrazovanje bude obavezno
do sticanja prve kvalifikacije, preciznije ba-
rem do završetka nekog zanata.
Gimnazije se po ko zna koji put pripremaju
za reformu. Po ko zna koji put su reformu
odložile. Puno je otvorenih pitanja, malo je
jasnih odgovora. Ostavljamo ovu temu za
drugi put.
O visokom obrazovanju sasvim jasno gov-
– rečenica koju prečesto čujem poslednjih
godinu dana. Teško je. Mozak u ovim go-
dinama ne razmišlja racionalno ma koliko
se mi tešili da mi znamo od čega želimo
sutra da živimo. A na paletama fakulteta
koje nam nude, nekada prosto ne možeš
da pronađeš svoju nijansu. I šta onda? Šta
kada to što ti želiš ovde ne postoji. Kao
grom iz vedra neba udari vas novo golemo
pitanje, da li da odem ili ne? Gde da odem,
kako da odem, zašto bi išla, čekaj pa zašto
bih ostala?
Nije prijatno. Svaki novi dan proveden u
kutiji pitanja stvara još veću zbunjenost.
Počneš da razmišljaš na duge staze, a za-
pravno ne znaš šta će se desiti sutra. Okoli-
na ti konstantno puni glavu, a ti više nemaš
snage da je držiš na ramenima. Onda
kažeš sebi, najbolje je da pauziram godinu,
da malo ohladim mozak, pa ću sledeće
godine videti šta će se promeniti u mom
životu. Kako ti tako nešto pada na pamet,
ore bilbordi i promoteri privatnih univerzite-
ta. Trka za profitom i sistemsko urušavanje
sistema vrednosti nametnuli su i ovakve
bilborde, i ovakve promotere. Mislite da će
neki privatni fakultet trpeti posledice zbog
takvih skandala? Naravno da neće. Dok
fakulteti koji su naučno i stručno snažni i sa
čijom diplomom je moguće naći posao i kod
nas i u inostranstvu imaju ozbiljnih prob-
lema da popune upisne kvote ili plate gre-
janje, oni koji obrazuju „menadžere“ uživaju
u izobilju izbora i visokim školarinama. To
je legitimno, ali osim diplome treba pružiti i
kakav-takav kvalitet.
Da zaključim: potrebno je sistemski pro-
meniti mnogo toga u obrazovanju. Najpre,
definisati jasnu misiju, viziju i strategiju. Po-
tom ići u korak sa tom vizijom, uvoditi nove
obrazovne profile, osavremeniti programe,
motivisati prosvetne radnike da rade svoj
posao (škola je, podsećam po ko zna koji
put, i vaspitna institucija) i uvesti jasne
standarde postignuća učenika, studenata
i nastavnika. Ako institucija ne može da
osigura kvalitet obrazovnog procesa – za tu
instituciju ne bi trebalo da ima mesta u ob-
razovnom sistemu. Zvuči surovo, ali je tako.
Ostaje nam da se nadamo da će neke nove
garniture imati snage da Srbiju ipak povedu
u pravcu društva znanja. Ova garnitura,
izgleda, nema snage, niti hrabrosti za to.
Dokle god populizam, demagogija i dod-
voravanje nastavnicima i roditeljima budu
važniji od kvaliteta nastave, naš obrazovni
sistem izgledaće kao nakaradna građevina
koja je zidana bez temelja i projekta i na
koju svake godine neko nakalemi pokoji
sprat po slobodnom nahođenju. Takva
zgrada nije samo ružna na oko – u njoj se
ne može živeti i sklona je padu. Dajte da
preradimo građevinu dok još ima materijala.
MARKO SELAKOVIĆ
pa ti nikada nećeš ni upisati fakultet- česti
su komentari. Ništa im ne valja. Ako upišeš,
šta ćeš sa tim - ako pauziraš, nećeš nikada
ni upisati - ako uspeš da odeš, predaleko
si. I iz svog tog pritiska shvatiš jednu do-
bru stvar. Ne treba nikog da slušaš. Onako
kako se ti osećaš i kako ti misliš da treba da
postupiš, tako treba da bude. Nije fakultet
za sve ljude, nije inostranstvo za sve ljude,
možda ovo nije prava godina kada ja treba
da se upišem na fakultet. Ako dovoljno to
želiš – uspećeš i sledeće, ako si dovoljno
snalažljiv- snaćićeš se i bez istog, ako
želiš da odeš preko i vidiš kako tamo stvari
funkcionišu – idi. Jednom mi je neko rekao:
„Ako budeš radila ono u čemu si najbolja, u
tome ćeš i uspeti“. Zapitajte se šta je vaše
najjače oružje, i krenite od toga. Šta možete
da pružite drugima, a da i vas čini srećnim.
To je odličan početak.
TIJANA MIRKOVIĆ
 S 13

Eto, zato je malo!

ODLUKA DA SE ZA NAPAD NA SNI-
MATELJA B92 BOŠKA BRANKOVIĆA
DOBIJE SAMO DESET MESECI
KUĆNOG PRITVORA JE SKANDALOZ-
NA, SAGLASNI U OCENI PREDSTAVNICI
MEDIJA U SRBIJI.
Dan nakon presude, urednici vodećih lis-
tova kažu da neprimereno niskim kaznama
nisu iznenađeni, jer su i do sada za napade
na novinare izrečene smešne kazne.
Prema oceni glavnog urednika „Politike“
Dragana Bujoševića, poruka poslata ovako
blagom kaznom je: „Mlatite novinare gde
god stignete“. Pravosudni sistem je već
više puta pokazao ko je zaštićen u Srbiji.
„Ja mislim da je reč o jednom velikom skan-
dalu koji poručuje svakom huliganu, svakoj
barabi da može da tuče novinare, da lomi
noge, da im lomi opremu, jer kazna de fakto
ne postoji, kazne su simbolične i ne odgov-
araju delu za koje su izrečene“, kaže ured-
nik „Vremena“ Filip Švarm.
Autori „Insajdera” molimo vas pod hitno
emisije o pravosuđu u Srbiji! Ja ne smem!
Možda me neko sutra stvarno zatvori u ge-
pek. Ionako se taj čitav slučaj godinu dana
vuče ko prebijena mačka po Osnovnom
sudu! A ko zna…
Možda se Bojti ili Mesku digne... da me tuže
jer sam preneo nešto što je neko drugi reko
za njih pa da od svoje crkotine plaćam nji-
hov „krvavo zarađen lebac”. Ionako mi je-
dan od njih reče: „Ja od takvih kao ti živim.
Na sudu sam dve tri godine, skupim 200
‘iljada i zabole me... ja sam mali Bog”!
SRAM TE BRE BILO!
„Ako poredite recimo Velimira Ilića, on nije
ni procesuiran zato što je pokušao da šutne
onog novinara. Nikom nije ni palo na pamet
da pokrene taj postupak, ali je zato čovek
koji je udario Velimira Ilića dobio dve go-
dine robije. Znači da ne smete da pipnete
političare, a novinaru možete da radite šta
god hoćete“, smatra Dragan Bujošević,
glavni I odgovorni urednik „Politike”.
Ali koga više zabole... šta on ima da kaže. Ili
moj urednik, ili neko treći. A Ti narode samo
pljuj po nama kako lažemo, kako smo pol-
troni crvljivog sistema, bagra novinarska…
Video bih Tebe narode u mojoj koži! Bilo bi
ti malo svega!
Malo je zato što to nije deset meseci zat-
vora, nego deset meseci sedenja kod kuće.
Malo je, jer kada nekome polomiš koleno,
ne samo da će taj mesecima morati da ide
na rehabilitaciju i da se povlači po bolni-
cama, nego će ceo život imati posledice
zbog te povrede. Malo je, jer za tih neko-
liko meseci čovek neće moći da radi svoj
posao. Malo je, jer je korak od toga do ja-
vnog linča. Malo je, jer taj čovek ne snima
tamo za svoju ličnu kolekciju, nego da bi
svi građani ove... zemlje mogli da iskoriste
„svoje pravo da znaju sve“. Malo je, jer iako
je sud ocenio da momak nije sklon vršenju
krivičnih dela (kao ni Ceca), ja se dobro
sećam da su ga tražili danima, da se on
ošišao i da se krio… To ne zvuči kao neko
ko se kaje zbog svojih postupaka. Malo je,
jer kako ova presuda sutra treba da bude
upozorenje drugima koji se reše da lome
noge ili ruke neistomišljenicima, nego
ljudima koji rade svoj posao i nikoga ne
ugrožavaju? Malo je, jer sutra ovako nešto
lako može pasti na pamet nekom studentu,
đaku, navijaču. Malo je, jer je onaj čovek za
„mučki udarac sa leđa“ dobio dve godine, a
povreda je kod oštećenog u tom slučaju bila
dramatično manja.
Eto, zato je malo!
DRAGAN MARINKOVIĆ

TOP LISTE
POP MAŠINA PROVERA MIKROFONA
MAJ 2011.
RADIO B92 - sredom od 20h RADIO 016 - ČETVRTAK OD 20:15H
MAJ 2011.

1.SVI NA POD – Ljubavi /Mixer Music/

1. 3MAN – PARE ZA STUDIO
2.MARČELO & FILTERI – Mamica /Multimedia/ 2. ISKAZ – KONTRADIKCIJA FT. MARČELO
2. ILL G / SKUBI / DJ ROKAM – FUNK SOUL BROTHER
3.THE MOTHERSHIP ORCHESTRA – London Breeze (Navigatorz Mix) /Ammonite/
3. ANA THE – TURBO REPERI
4.DARKWOOD DUB – Nešto sasvim izvesno /Exit Music/ 4. JOKER & I.BEE & MARCONIERO – NIJE SVEJEDNO / VELIKI BRAT
4. FRKA – BEZ SRCA
4.KANDA KODŽA I NEBOJŠA – Pašću u svest /Odličan hrčak/ 5. EUL – POSTAO SAM PISAC
5.NEŽNI DALIBOR – Jeste li poludeli ljudi? /Odličan hrčak/
5. 4ELEMENTA FT. CYA I SHONE MAY DAY – NE MOGU DA ZABORAVIM ’90
6. KANDŽIJA – DESNO
6.SEVDAH BABY & Djinx feat. Moj prvi put - /Samostalno izdanje/ 6. DON DADA – STEP N ROLLA
7. DJEČACI – MACI
6.JARBOLI – Ples /Odličan hrčak/
7. ZMAJ – ODOH FT. MAGDALENA
7.VELIKI PREZIR – To /Samostalno izdanje/ 8. FULL STRIKE FT. BOOKEY / STEFAN CVETKOVIĆ / IRENA SLADIĆ –
KAKO VOLIM
8.ISKAZ – S.I.S.T.E.M. /Samostalno izdanje/
8. NEEDLE – REZEREKCIJA
9.ŽENEKESE – Po preriji juri konj /Odličan hrčak/ 8. KOVLAJ – OGLEDALO
9. GOLEM – POŠTOVANA GOSPODO
10.SINESTEZIJA– Nije isto /Samostalno izdanje/ 9. SHOME-DODIRNI ME
10. MARAQYA – DAN FT. LOU BENN
S 14
NE, OVO NIJE NI METAFORA, NI NEKI
POST SA NEKOM POZADINOM PUNOM
SIMBOLA. OVO JE PRIČA O UMIRAN-
JU U BEOGRADU. TUŽNA, RUŽNA, DA
RUŽNIJA NE MOŽE BITI. I SVI JE ZNA-
MO, ŽELIM DA JE NIKO NE DOŽIVI VIŠE
U BEOGRADU, PUSTI SNOVI, BOJIM SE.
Umiranje u Beogradu
Ističem Beograd u nadi, želji da u drugim
gradovima, koji su ipak manji, žive ljudi,
zdravstveni radnici, koji imaju dušu ili bar
lepu reč za svoje pacijente, da tamo nije
sve u novcu. Ne znam, nadam se!
Da li je ovo mesto na kome se piše o smrti,
umiranju ili je to isključivo vezano za Poli-
tiku, čitulje. Prilično sam smušena, verovat-
no i nedorečena. Pišem već duže vreme,
nailazila sam na postove o iskustvima sa
lekarima, skoro sam pročitala jedan post,
blogera, koji je opisao muke; kada je svoju
malenu devojčicu vodio po lekarima.
Nije bilo pomoći, u redu je. Draga, bliska
osoba je off-line, forever – Who Wants to
Live Forever !
Ali - Ako imaš preko 70 godina i živiš u Beo-
gradu - umrećeš sigurno (ako imaš bilo šta,
što nije kijavica). Provereno u zadnjih par
meseci.
U redu je, svet ostaje na mladima, najpre
njih lečiti - ali to nije tako.
Dakle, imaš preko 70 godina, i ako te spase
lekar iz Hitne pomoći; zapali sveću za
zdravlje, i to je to. Ako ne ?
Mogući - doživljeni odgovori:
- Pa, dobro šta hoćete, vidite koliko ima go-
dina, šta biste vi želeli - da živi 100 godina.
Lepo vi, gospođu kod vašeg lekara u Dom
zdravlja, pa neka vidi šta će, mi u bolnici
nemamo mesta (odgovor dobijen više puta
iz raznih bolnica, nakon uputa i instrukcije
lekara hitne pomoći da mora hitno u bol-
nicu).
Veze, vezice i ostale proverene stvari:
- Dobro, dovedite je na pregled, pa da vi-
dimo dalje.
Neumoljivo sunce, opet.
RAMBO AMADEUS
POŠTO NE VOLIM KUKANJE KAO
SPORT, OD POJAČANOG SUNČEVOG
ZRAČENJA IPAK MOŽEMO IMATI KO-
RISTI, AKO SMO PAMETNI I PRAKTIČNI.
Moderni solarni kolektori za grijanje
vode imaju stepen iskorištenja 80 %. U
poređenju sa dizel motorom, koji je navod-
no ekonomičan, a ima stepen iskorištenja
energije 40 %, ispred nosa nam je prava
tehnološka revolucija.
2 kvadratna metra solarnih kolektora i ka-
Ne može ni do ćoška da ode, ali, hajde,
nosi, vuci, bodri…
Posle više od 5-6 sati u bolnici,
raznoraznih pregleda i testiranja (više
od polovine je prošlo po raznoraznim
čekaonicama):
- Jako joj je loše, ali mi ne znamo šta joj
je, znači nije slučaj za nas... za koga je...
mislite gde da idete, pa to vidite sa vašim
lekarom u Domu zdravlja…
Šta li si ti burazeru, ako nemaš pojma, a
doktorka u Domu zdravlja - ima?
I tako to ide. Sve gore i gore. Lekari se
ređaju. Svaki ima svoju dijagnozu, koja
ama baš nema nikakve veze sa dijagnozom
prethodnog lekara, za koga naravno kaže,
da taj nema pojma.
Šta još da vam kažem.
Kako to izgleda u privatnoj bolnici. Pa
imate svoj televizor i kupatilo i svi su slat-
ki. Možete da naručite da jedete, šta vam
padne na pamet!!!!!
Pošto je stvar ozbiljna, mada niko ne zna
šta je, mora se pozvati stručnjak sa VMA,
kao i kolega konsultant sa Klinčkog centra
itd. Naravno, nije baš poželjno za privatnu
bolnicu da se tu umire, pa je hitno da se ta
preporuka prebaci u Klinički centar.
Čekajte, pitam ja jednu slatku sestricu - Pa
u kliničkom nema mesta, a i rekli su da to
nije slučaj za njih?
Kaže sestrica u poverenju (parafraziram):
- A, pa ne brinite, ovaj doktor konsultant
koga ste posebno platili (iako mi imamo 150
lekara, koji ulaze u tzv.redovnu cenu koju
plaćate), je kum sa načelnikom tog i tog
odeljenja …..
KLINIČKI, URGENTNI I SVE OSTALE
BOLNICE U BEOGRADU
Pre nekoliko godina, moja ćerka je imala
strašnu nesreću. Tada sam mnogo toga
naučila i po pitanju medicine, a i po pitanju
funkcionisanja bolnice.
zan od 300 l vode instalirani na krovu ili ter-
asi obezbjeđuju toplu vodu za četvoročlanu
porodicu tokom čitave godine. Od maja do
oktobra ta voda je vrela, a zimi, kad je na-
polju minus, voda se zagrije na 30 tak ste-
peni, pa ko ne podnosi mlaku vodu, može
da je dogrije po želji.
Vruća voda iz kolektora može se spojiti
sa sistemom za etažno grijanje, pa kad je
god minus, a napolju vedro, eto sasvim
dovoljnog besplatnog grijanja.
Želite da budete uz svoje voljene, kada su u
bolnici? - Naravno da trebate.
Ali kako ćete to izvesti, kada su posete
ograničene?
Lako.
Načina ima mnogo, evo jednog proverenog;
još uvek funkcioniše:
Ne gledam televiziju i ne mogu da dam
100% precizne podatke, ali koga interesuje
snaćiće se.
Pre par godina je bila u pitanju španska
serija u posle podnevnim časovima - sada
su tu Turci i njihove serije u večernjim
časovima. Sve sestre su zakucane ispred
televizora u isto vreme. Posle toga ide
Farma ili Dvor, i vremena koliko hoćete.
To je vreme da pomognete, okupate, date
večeru, presvučete, šta god je potrebno.
Ja sam naučila da skidam infuziju, pošto
nema te sile koja će dići sestru ako se in-
fuzija završila u vremenu trajanja serije.
Draga čistačica me je naučila kako se men-
jaju kese, i gde stoje. Naučila sam da pre-
vijam rane… ma ne mogu više da mislim
o tome...
Vreme današnje.
Mladić, tridesetak godina, problemi sa sr-
cem, zvoni, zlo mu je. Tu je negde između
večeri i noći (još jedno doba dana, kada
možete da se prošvercijete u bolnicu). Zvo-
ni, zove, celo odeljenje čuje. Dežurna ses-
tra spava. Dežurni doktor je u nekoj drugoj
dimenziji, levitira verovatno - pošto ga je
nemoguće naći.
Probuđena sestra izjavljuje - da ako još
nekom padne na pamet da je probudi,
zvaće miliciju, obezbeđenje… jer ona ima
suviše malu platu da sluša gluposti. Tras
vrata, ključ se okreće u bravi…
Mladić je preminuo. Da li je za njega bilo
nade?
E, moje sestrice, moji doktori - male vam
plate, za šta – za spavanje.
Odlutala sam, pogubila sve niti, šta da vam
kažem.
Gledajte Hausa i učite, zapisujte –
nemam pametniji savet.
DRAGANA AMARILIS (abc.amarilisonline.com)
Čitav sistem, ključ u ruke- isplati se kroz
račun za struju za manje od dvije sezone,
a poslije uživate blagodeti ovog izuma pot-
puno besplatno.
Zašto države ne propagiraju ove sisteme –
razmislite sami – monopol na prodaju nafte,
uglja i struje sasvim je dovoljan razlog da
nas vječno drže u ne znanju. Eto interneta,
pa se raspitajte za detalje.
MENI SU MAJSTORI VEĆ U KUĆI.

drama o drami
Već duže vreme pokušavam da napišem
dramu. Dugo nisam napisala ništa u
dramskom obliku, a jako volim da pišem
drame. Još kao maloj mama mi je govorila
da ne dramatizujem. Upisala sam Fakultet
dramskih umetnosti nošena idejom da
budem dramski pisac i scenarista, pošto
sam uvek za nijansu više volela film nego
pozorište. Pokušavajući da nađem posao i
više živeći nego pišući gotovo da za tri go-
dine ništa nisam napisala. Barem ništa u
dramskom obliku. Zapitala sam se zašto je
to tako. I da li je moguće da oko mene nema
dramatične teme koja bi me ponukala da se
U futroli
ZORAN PLAVŠIĆ
Nije moj najveći grijeh što ne znam sa
ljudima. Prije bi se to moglo reći da
među nama nikad i nije bilo neke hemi-
je. Nije to poput ljubavi da je postojao
obostrani interes. U ljubavi moguće su
razno razne varijante, veze i valencije, ali
između mene i ljudi nije bilo mogućnosti
ma za i najmanji oblik veze.
Ma oprostio bih ja njima sve, pa da je i ma-
kar najmanji pokušaj bio da me se prihvati
i razumije, ali ne. Oni su postajali agresvni
na svaki moj pokušaj da premostim jaz,
tankom paučinom prepletem most na kome
bi se ravnopravno našli i razgovarali. Oči u
oči. Ali ne. Oštrim pokretima mača sjekli
su sve ono što bih ja s velikim strpljenjem
pleo danima i noćima. Svo svoje vrijeme
upotrebih na razboju između mene i njih, i
šta sad?
Kad bih ma i riječ rekao, užarenim kliještima
nastojali bi jezik da mi iščupaju, kao da je
moja riječ zarazna. Neizlječivo, a htio sam
samo da im kažem da sam i ja tu, i da post-
ojim. Da samo nešto kažem, pa makar bi to
bila i posljednja riječ koju bih izgovorio, pa
da bar nesaslušan ne odem.
Ne nije išlo. Ne stoga što sam i umuknuo i
samo klimao glavom. Ni to nije bilo dosta.
Ni odmahivanje glavom nije bilo odricanje,
već poziv na linč podsmijehom, što je gori
od najkrvavija biča. Sjekli su mi riječi u kori-
njom pozabavim? Ili se sva dramatika slila
zapravo u moj život, gde joj je zapravo uvek
i bilo mesto. Moj život u poslednje tri godine
zaista je dobio novi kvalitet zbog, nadam
se, doživotne romanse, pa su možda moje
potencijalno dramatične teme za dramski
komad postale beznačajne, a moj mozak
se ulenjio. Naravno, mogla sam da pišem
dečije drame ili vodvilje, koje nipošto nisu
manje ozbiljne, ali kao da sam sve vreme
pokušavala da nađem tu neku čudesnu ve-
liku temu, obuzimajuće dramatičnu. I dugo
nisam mogla da je nađem. A onda me samo
ščepala za gušu. I čudno, ali dugo je bila
jenu, u dubini duše od srca na tren.
Iglom i koncem zaših sebi usta i zadnji čvor
svezah takvim mornarskim čvorom da ni
najveća bura ne odriješi isti - koji svezah sa
srebrenim sidrom i svim onim tetovažama
na duši.
Još neko vrijeme tinjala je nada da slika
govori više od hiljadu riječi. Čekao da vide
svu nepravdu u očima koju slikah sa bo-
jama, nijansiranim sa vlastitom krvlju i su-
zama. Bojama neba i sunca. Rekli su da
takva slika ne vrijedi pišljiva boba. Kritičari
nisu ni prilazili. Sasvim je bilo dovoljno da
vide konopac od paučine kojim sam se
krajnjim snagama pridržavao za dokove i
molove, pa da završnim udarcima prepuste
valovima i buri da dovrše njihov posao. Nije
bilo ni pomisli da me se udostoji jednog
pogleda u kojima bi bilo ljudskog bar koliko
bi stalo u škatulju od šibica. Ne. Ni to nije
bilo dosta. Tupim predmetima skidali su sve
one boje iz moga pogleda. Kao slojeve laka
na podu gazili grubim čizmama dok sam
ječao i molio.
Te iste oči. Slike koje sam slikao još tad
zatvorih komadima svoje kože sa dlanova
i zalijepih takvom snagom da je ludačka bol
sjekla moje sljepočnice i jagodice. Dlanovi
koje ostavih samo s kostima lomile su i mr-
vile kosti u prah pretvarajući sve u kašu.
S 15
tu, samo što je nisam uzimala za ozbiljno.
Preopšta. Trenutno aktuelna, a ja to ne vo-
lim. A onda mi se jedne noći javila kristal-
nija nego ikad. Pa da, kao i obično pisaću
o sebi. Pisaću o tome što osećam da, iako
je moja mladost divna, jer sam zdrava, za-
ljubljena i zabavna, da iako je svako vreme
pravo za mladost, ovo nekako baš bez
veze. Imam 26 godina, puna sam ideja,
za koje imam utisak da su zatvorena sva
vrata. Ok, trebalo bi više da se trudim, da
imam deset drama ili scenarija, da stalno
i svuda šaljem sve što imam, da zovem
sve moguće redakcije i nudim im svoju ob-
razovanu i načitanu individuu koja bi baš
mogla da im pomogne i osveži program.
Odlučila sam da napišem dramu o devo-
jci koju izdržavaju roditelji koji je vole, što
opet u njoj budi nervozu i stalnu krivicu, jer
nikome nije potrebna, kao ni njene ideje za
koje oni zabetonirani u institucijama neće
ni da čuju. U njoj će se postaviti pitanje da
li smo mi navikli da budemo lenji i čekamo
da nam neko nešto naruči, da dedlajn i
novčani stimulans ili je svemu kriv sistem
ovakav kakav je, a gadan je. Govoriće i o
večnom pitanju u kakvim to uslovima umet-
nik treba i može da radi da bi to što radi
valjalo, o lenjosti i o činjenici da u današnje
vreme umetnik kod nas mora da radi još
šesnaest poslova da bi od umetnosti i
preživeo. I osećam ovu temu kao veliku, jer
je o meni. I ne samo o meni, nego o mnogo
ljudi koji s vremena na vreme osećaju da ne
vrede ništa jer ništa nisu zaradi.
ANA VUČKOVIĆ
Gnoj i sluz, krv i prašina. Iznova novo ljepilo
stvaralo je kraste koje iznova zacjeljuju i ot-
padaju.
A to što sve zaboravih i oprostih, nisu mi
oprostili. Gnječili su moje prste i dušu.
Stajali mi na ušima, vrteći petom kao da
gase pikavac od cigarete u sijenu. S takvom
strašću da su se gumeni đonovi oslikavali
na mome licu kao tragovi gume od kočenja.
Ne nije bilo dovoljno što sam pristao i da
slušam, bez da vidim ili zatražim riječju riječ
kojom bi rekli da sam tu među njima i da
postojim. Život dajem, ali žrtvu ne vide.
Sve niti. Sve i jednu uplešću samo sa jed-
nim ciljem. Da zatvorim svijet od sebe, da
ih sklonim od pošasti kojom sam od prirode
majke stvoren. Uplešću oko sebe niti. Od
gvožđa jače, od svile nježnije. Stvoriću svi-
jet sav svoj u futroli od paučine.
Pokidaću niti i posramiću sve slikare i
akvarele. Sve pjesnike i vijesnike proljeća.
Ne neću stati. Žariću vatrometom boja.
Raspaljivaću maštu svih onih romatika koji
su mačem sjekli sve mostove između svi-
jetova.
Ja sam leptir. I moje vrijeme tek dolazi.
Pozdravlja Vas Zoran Plavšić, nesumnjivo
uporan u tumačenju nejakih i slabih.
S 16

Mladi Reporter /// ISTRAŽUJE

Kako razmišljaju mladi na jugu i istoku Srbije?

RESURS CENTAR LESKOVAC JE

U MARTU OVE GODINE ZAJEDNO ZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM
SA SVOJIM PARTNERIMA, RESURS ŽIVOTOM
CENTROM BOR I CRC BUJANOVAC
SPROVEO ISTRAŽIVANJE O STAVOVIMA Svojim životom zadovoljno je 23,7%
MLADIH PO RAZLIČITIM PITANJIMA. ispitanika, uglavnom zadovoljno 42,6%,
ISTRAŽIVANJE JE SPROVEDENO NA neodlučno je 12,6%, uglavnom nezado-
UZORKU OD 1088 ISPITANIKA U 15 voljno 11,5%, potpuno nezadovoljno je
OPŠTINA JABLANIČKOG, PČINJSKOG I 8,3% anketiranih. Po opštinama, najzado-
BORSKOG OKRUGA. voljniji su u Vladičinom Hanu (80%), Boru
MLADI SU ODGOVARALI NA PITANJA (76,3%), Bujanovcu (75,2%), Leskovcu
KAO ŠTO SU LJUDSKA PRAVA, TOL- (73,9%) i Vranju (71,2%). Najnezadovoljniji
ERANCIJA, ODNOS PREMA NACIONA- su u Trgovištu (60%), Surdulici (42,5%) i
nije Srbin može da bude dobar predsednik
LNIM MANJINAMA, RELIGIJI, POLITICI, Preševu (35%). U kategoriji „potpuno zado-
Srbije. Pozitivna vest je uspostavljen široki
SLOBODNOM VREMENU, SEKSUALNIM voljnih“ daleko ispred ostalih je Vladičin
konsenzus oko evropske budućnosti Srbije
MANJINAMA, EVROPSKOJ BUDUĆNOSTI Han (50%), a slede Bor (30,9%) i Bujano-
o čemu govori podatak da je 60% ispitanika
SRBIJE...UKOLIKO ŽELITE DA IMATE vac (30,8%). U nezadovoljstvu prednjači
navelo da podržava evropske integracije
KOMPLETNO ISTRAŽIVANJE U Trgovište sa 30% potpuno nezadovoljnih.
naše zemlje. Mladi su veoma netolerantni
ŠTAMPANOM OBLIKU, JAVITE NAM SE
kada je reč o ljudskim pravima seksulanih
NA OFFICE@RCLESKOVAC.RS. INFORMISANJE
manjina budući da se čak 65,6% ispitanika
oštro suprostavlja organizaciji Parade
KLJUČNI REZULTATI Mladi se najviše informišu preko internet
ponosa kao načinu za manifestovanje
sajtova (62,7%), TV i radijskih programa
prava i sloboda svakog pojedinca.
Ključno nerešeno pitanje mlade populacije (37,1%), Fejsbuka i drugih društvenih
Aktivno učešće mladih varira od vrste
je nezaposlenost koju ističe kao najvažniji mreža (21,7%), novina (16,6%), preko
angažmana, ali je najveće u oblasti sporta i
problem dve trećine ispitanika. Imajući u roditelja (12,9%) i vršnjaka
rekreacije, kao
vidu činjenicu da je u Srbiji dvostruko više (9,8%).
i na polju kulturnih i umetničkih aktivnosti.
mladih koji su nezaposleni u poređenju sa
Muškarci i mladi u urbanim sredinama
prosekom nezaposlenosti radno sposob- ZADOVOLJSTVO STANJEM U DRUŠTVU
generalno pokazuju viši stepen društvenog
nog stanovništva, možemo zaključiti da
angažmana u odnosu na žene i mlade sa
su neophodne podsticajne mere države Na pitanje o zadovoljstvu u društvu 23,5%
sela. Važno je navesti
kako bi se položaj mladih unapredio na ispitanika ističe da je većinom zadovoljno
da u proseku dve trećine mladih ispi-
polju zapošljavanja i samozapošaljavanja. dok 58,9%
tanika nije angažovano ni na jedan način
Uprkos brojim reformama u privredi i ističe da je većinom nezadovoljno, dok
u društvu. Kada je reč o međuetničkom
promociji privatnog sektora, najviše mladih 17.3% nema stav. Samo 5,7% mladih
dijalogu, više od 60% ispitanika nema ništa
opredeljuje se za rad u državnoj službi, izjavljuje da je
protiv emotivne veze sa pripadnikom druge
posmatrajaći državnu upravu kao izvor potpuno zadovoljno stanjem u našem
nacionalne zajednice, a tek svaki peti Srbin
sigurnosti sopstvenog radnog mesta. društvu, Mladi pokazuju visok stepen ne-
smatra da bi pripadnik manjinske naciona-
Upravo nedostatak posla dovodi do veoma zadovoljstva u
lne zajednice bio dobar predsednik Srbije.
izražene želje mladih ljudi da napuste društvu pre svega u Jablaničkom okrugu
sredinu u kojoj žive. Poražavajuća činjenica gde više od dve trećine ispitanika navodi da
za lokalne zajednice je podatak da tek svaki je pretežno
NAJIZRAŽENIJI PROBLEMI MLADIH
peti ispitanik bira da ostane u svom mestu nezadovoljno stanjem u društvu. Najveće
dok gotovo trećina ispitanika ističe želju za zadovoljstvo iskazano je u opštinama Bosi-
Najveći procenat mladih (67,6%) navodi
odlaskom u inostranstvo. Možemo reći da legrad, Bujanovac i Preševo dok se najveće
nezaposlenost kao svoj najveći problem
su mladi uprkos svemu zadovoljni svojim nezadovoljstvo primećuje u opštinama
potom nedostatak sportskih i kulturnih
životom pošto dve trećine ispitanika navodi Vladičin Han (77,5%) i Leskovac (73%).
sadržaja (43,5%), a zatim slede ak-
da je većinom zadovoljno svojim životom. U Kladovu 45% ispitanika ističe da je
tivno učešće mladih u društvenom životu
Treba imati u vidu da su srednjoškolci apsolutno nezadovoljno stanjem u društvu.
(23,8%), obrazovanje (17,7%), nedostatak
značajno zadovoljniji stanjem u društvu Najveće nezadovoljstvo ističu pripad-
prilika za neformalno obrazovanje
u odnosu na starije ispitanike. Internet je nici romske (79%), bugarske nacionalne
(13%), dok 3,8% mladih nema stav. Gle-
postao medij koji mladi najradije koriste za zajednice
dano po opštinama, problem nedostatka
informisanje budući da je Internet dvostruko (63,1%) i srpske zajednice (62,7%). Pri-
sportskih i kulturnih sadržaja je najizraženiji
više ispitanika navelo kao primarni medij padnici vlaške zajednice pokazuju nešto
u Preševu (78%), dok obrazovanje kao
za svakodnevno obaveštavanje u odnosu niži stepen nezadovoljstva (52,3%) dok su
problem vidi 30% ispitanika u Vladičinom
na televiziju. Pripadnici srpske nacionalne Albanci najmanje nezadovoljni sa 20,5%
Hanu. Isti odgovor daje i 27,5% anketiranih
zajednice svoju zemlju dominantno vide većinski nezadovoljnih.
u Surdulici zatim 25,5% u Vranju i 24,3%
kao nacionalnu državu dok se ispitanici iz
u Leskovcu. Nezaposlenost kao prioritetan
manjinskih zajednica opredeljuju za kon-
problem je najizraženija u Trgovištu (90%
cept građanske države. Indikativno je da
ispitanika je navelo nezaposlenost kao
čak tri puta manje ispitanika srpske nacio-
najveći problem), 85% u Vladičinom Hanu,
nalnosti u odnosu na anketirane pripadnike
a 82,6% u Bujanovcu i 79,7% u Preševu.
manjinskih zajednica smatra da neko ko

SIGURAN POSAO ILI DOBRA ZARADA
Mladi postavljaju sigurnost i postojanost
radnog mesta ispred visine zarade.
Siguran posao bez obzira na visinu zarade
priželjkuje 46,8% ispitanika dok 29,9% bira
posao koji donosi dobru zaradu. Skloniji
riziku su muškarci koji u 38% slučajeva
biraju posao koji donosi dobru zaradu bez
obzira na sigurnost dok to istovremeno čini
samo 23,8% žena.
Po pitanju izbora buduće karijere, ističu se
tri grupe mladih: najbrojnija grupa mladih
(37,0%)
koja bi se najradije angažovala u javnom
sektoru, grupa koja bi radila za stranog
poslodavca (26,8%) i grupa preduzetnika,
koja je spremna da preuzme rizike koje nosi
pokretanje sopstvenog biznisa (22,7%).
Samo 5,6% ispitanika bi se zaposlio u
domaćoj privatnoj firmi, dok 7,9% mladih
još ne razmišlja o budućim koracima svoje
karijere. Za preduzetništvo i pokretanje
sopstvenog biznisa su dosta spremniji
muškarci (27,6%), naspram (18.3%) anke-
tiranih žena.
Samo 19,8% ispitanika namerava da
ostane u svom mestu nakon završetka
školovanja dok 28,8% anketiranih planira
da ode u inostranstvo. Da se nastani u
susednom većem mestu ima želju 23,5%.
Beograd kao poželjnu destinaciju za život
vidi 13,4% ispitanika.
ODNOS PREMA NACIONALNIM MAN-
JINAMA
Sa tezom „Srbija kao nacionalna država“
potpuno je saglasno 23,9% anketiranih dok
se delimično saglasilo 14,4%. Potpuno je
nesaglasno 33,4% ispitanika, a delimično
nesaglasno je 9,2%. U 19,1% slučajeva
nije iskazan jasan stav. Sa tezom „Pred-
stavnik manjinske nacionalne zajednice
kao predsednik Srbije“ potpuno je saglasno
21,2% anketiranih dok se delimično saglasi-
lo 12%. Potpuno je nesaglasno 30,6% ispi-
tanika, a delimično nesaglasno je 11,2%.
U 25% slučajeva nije iskazan jasan stav.
Većinsku saglasnost sa ovom mogućnošću
daju najviše Romi (73,7%) i Bugari (63,2%),
a slede Albanci (61,3%), Vlasi (50%) i
Srbi (28,2%). Većinom nesaglasni su Srbi
(46,4%). Druženje samo sa pripadnicima
sopstvenog naroda- sa ovom tezom pot-
puno je saglasno 10,3% anketiranih dok
se delimično saglasilo 6,9%. Potpuno je
nesaglasno 49,2% ispitanika, a delimično
nesaglasno je 15,5%. U 18,1% slučajeva
nije iskazan jasan stav.
UNIVERZALNO PRAVO NA SEKSUALNO
OPREDELJENJE
Sa ovom tvrdnjom potpuno je saglasno
46,7% anketiranih dok se delimično sa-
glasilo 13,2%.
Potpuno je nesaglasno 15,2% ispitanika,
a delimično nesaglasno je 4,8%. U 20,1%
slučajeva nije
iskazan jasan stav. Sa tvrdnjom je pot-
puno nesaglasno 8% žena i čak 23,4%
muškaraca. Većinsku saglasnost sa ovom
mogućnošću daju najviše Albanci (90,8%),
a slede Srbi (58,4%), Romi (47,4%), Bugari
(44,5%) i Vlasi (45,7%).
Kada je reč o održavanju „Parade ponosa“
kao manifestacije kojom se demon-
strira pravo na iskazivanje sopstvenog
stava, gotovo dve trećine mladih (65,6%)
smatra da ovakvu manifestaciju ne treba
održavati dok svega 16,1% ima pozitivan
stav o održavanju „Parade ponosa“. Žene
pokazuju viši stepen otvorenosti budući da
18,3% žena ima pozitivan stav naspram
59% pripadnica ženskog pola koje su protiv
organizacije pomenute manifestacije. Čak
73% muškaraca je protiv održavanja „Pa-
rade ponosa“.
SRBIJA U EU
Za prijem Srbije u članstvo Evropske unije
zalaže se 61,4% ispitanika dok je 17,5%
protiv s tim što ne treba zanemariti i 21,1%
neopredeljenih. Mlađi ispitanici (15-19 go-
dina) pokazuju niži stepen podrške prijemu
Srbije u Evropsku uniju sa 54,6% naspram
podrške od 68% iskazane kod starijih ispi-
tanika (20-25 godina). Posmatrajući stavove
pripadnika različitih nacionalnih zajednica
možemo uočiti da su predstavnici manjin-
skih zajednica pozitivnije raspoloženi po
pitanju evropskih integracija Srbije budući
da 85,1% njihovih pripadnika podržava
ulazak Srbije u Evropsku uniju. Kada je reč
o pripadnicima većinskog naroda, podrška
ulasku u Evropsku uniju iznosi 56,4%.
Opštine koje prednjače po podršci evrop-
skim integracijama su Bosilegrad (100%),
Preševo (98,3%) i Kladovo (80%) dok je
najmanja podrška pokazana u Majdan-
peku (42,5%), Bojniku (45,2%) i Vlasotincu
(48,6%). Podrška članstvu Srbije u Evrop-
skoj uniji najviše je iskazana u Pčinjskom
okrugu (66%), a zatim u Borskom (57,8%) i
Jablaničkom okrugu (55,8%).
ODNOS MLADIH PREMA POLITICI
Akitvno je u politici 10,3% ispitanika dok
je u toku sa političkim prilikama u društvu
27,7%
anketiranih. Politiku treba prepustiti
političarima smatra 13,9% mladih, nein-
S 17
teresovanje prema
politici iskazuje 30,9% ispitanika, dok
16.6% ispitanika nema stav. Muškarci
pokazuju veći aktivizam u ovoj sferi budući
da je 13% muškaraca izjavilo da je politički
aktivno u odnosu na 7,8% žena. U okviru
političkih stranaka, svoj angažman pronašlo
je 7,5% muškaraca i 3,6% žena.
Mladi uglavnom nisu politčki organizovani
pošto 80,3% ispitanika izjavljuje da nije član
nijedne
političke stranke dok samo 5,5% anketi-
ranih navodi da je veoma aktivno u okviru
političkih
organizacija.
AKTIVIZAM
Mladi generalno ne participiraju u aktivnos-
tima i članstvu nevladinih organizacija
budući da 73,9% ispitanika izjavljuje da
uopšte ne učestvuje u aktivnostima NVO,
prilično neaktivno učestvuje 10,9%, a samo
7,1% anketiranih navodi da je veoma aktiv-
no u NVO sektoru. Neaktivnih najviše ima
u Jablaničkom okrugu (80,7%) dok je nešto
manja neaktivnost premećena u Pčinjskom
(70,9%) i Borskom okrugu (64,3%).Svega
3% anketiranih navodi da je veoma ak-
tivno u nekoj od verskih organizacija dok
apsolutnu nezainteresovanost ističe 70,6%
mladih. Verski aktivizam primetan je u
opštinama Vladičin Han (25%), Bujanovac
(25%) i Lebane (20,2%) dok je najmanje
mladih zainteresovano za verska pitanja u
opštinama Trgovište, Preševo, Surdulica i
Bosilegrad. Mladi ne pokazuju veliku zain-
teresovanost za aktivnosti koje sprovode
kulturne i umetničke organizacije budući da
58,6% ispitanika navodi da ne učestvuje
u ovakvim aktivnostima dok svega 9,1%
mladih ističe visok nivo aktivizma. U odnosu
na ostale vrste društvenog aktivizma, naj-
manje odsustva mladih uočava se upravo
na polju učešća u aktivnostima sportskih
organizacija. Ipak 40,4% mladih navodi da
nije aktivno u pomenutim organizacijama
dok visok stepen aktivizma ističe tek 21,1%.
64,3% mladih navodi da ne učestvuje u
aktivnostima koje sprovode đački parla-
menti i studentske organizacije dok 9,4%
ispitanika navodi da je veoma aktivno na
ovom polju što je na nivou uključivanja
mladih u kulturne i umetničke aktivnosti, a
dvostruko više od angažmana u omladins-
kim aktivnostima.
ISKUSTVO U VOLONTIRANJU
Trostruko manje je mladih koji su imali lično
iskustvo u volontiranju (25,8%) u odnosu
one koji
nisu praktikovali volonterski rad (74,1%).
Najviše mladih bi želelo da volontira kako bi
steklo radno iskustvo (25,5%) dok su motivi
koji slede pre svega mogućnost kasnijeg
zaposlenja (24,3%), pružanje pomoći
onima kojima je potrebna (20,4%), druženje
(11,1%) i opšte dobro (7,6%). Procenat
mladih koji ne bi volontirali iznosi 11,2%.
Najmanje popularno je volontirati u Maj-
danpeku, Surdulici i Vlasotincu, a najviše u
Boru, Vladičinom Hanu i Preševu.
S 18
INTERVJU - Rambo Amadeus
Da li ste zadovoljni na koji način SOKOJ
raspodeljuje tantijeme?
Nezadovoljan visinama honorara iz Sokoja
povjerio sam svoja djela društvu za zaštitu
autorskih prava „PAm“ iz Crne Gore prije
3 godine, tako da zaista ne znam da li bih
sada bio zadovoljan ili ne.
Da li možete da nam kažete koliko vam
je novca SOKOJ isplatio prošle godine
na ime autorskih.ž
Do prije tri godine, za zaštitu prava na
teritoriji Srbije, do mog prelaska u „Pam”
dobijao sam prosječno u današnjoj vrijed-
nosti oko 200- 500 eura godinšje.
Samo su mi 2000 te godine, nakon pada
Miloševića uplatili tih 500 maraka ili eura
ne sjećam se, i to je bio moj najveći honorar
dobijen od njih.
Imam registrovano preko 150 pjesama,
ne računajući gomilu muzika za pozorišne
predstave, televizijske emisije i filmove.
Crnogorski „Pam” mi godišnje isplati
između 1500 i 2000 eura, što je takođe jako
malo, ali ipak mnogostruko više nego što je
to radio „Sokoj”. Dobijam još oko 600 eura
godišnje iz Slovenačkog „Sazasa” i to je
sve.
Kako komentarišete to što svake godine
isti ljudi dobijaju najviše novca, a tek
ponekad se pojavi „sa strane”?
Razlog je jednostavan. Takav je pravilnik,
što vas više ima u medijima, dobijate više
para. „Sokoj” je registrovan kao društvo
građana i ne polaže račune nikome, sam
interni pravilnik je napravljen tako da se
nedovoljno cijene i boduju prava autorska
djela, klasika, jazz, autorski rok, na primer:
Jedna klasična Simfonija, koju izvodi
amsabl od 100 ljudi i koja se zbog svoje
kompleksnosti izvede na primer jednom
godišnje uživo, i još jednom na radiju i
na televiziji, zaradi mnogo manje na ime
autorskih prava od neke shund numere
turbofolk protagonista koja probija uši sa
RAMBOAMADEUS.COM
splavova i pretparačkih medija. Radio i
tv stanicu sada posjeduje svaka budala,
i naravno da im je i programska politika
saobrazna njihovoj nepismenosti.
Tako da ljudi koji namjenski proizvode
shund i kitch „copy paste” muziku, umjesto
da plaćaju porez - što sistematski zaglu-
pljuju narod - zarađuju velike sume.
S druge strane, zakon se ne krši, koliko ja
vidim.
Dakle, tu nije „Sokoj” kriv nego državna
medijska politika.
Loša ili nikakva kontrola sadržaja medija, uz
pogrešan pravilnik „Sokoja” štiti razrađenu
hiperproizvodnju pjesama koje su daleko
od bilo kakvog autorstva, omogućuje
im da zarađuju puno, a sa druge strane
ozbiljni, samopregorni, predani kompozi-
tori čija djela ne zadovoljavaju sumnjive
ukuse novokomponovanih medija žive na
prosjačkom štapu.
Na primer, vjerovali ili ne, bez ikakve
lazne skromnosti, jednako se boduju svaki
moj tekst pjesme kao i sve one turbo folk
baljezgarije koje odzvanjaju po lokalima i
medijima.
Umjesto da ti autori i mediji plaćaju porez
na šund, zarađuju bogatstvo.
Dakle problem je kompleksan, on je slika
čitavog društva koje je zapravo izgubilo
sve estetske i etičke kriterijume i nara-
vno prelama se vrlo očigledno baš tu,
na samom izvoru novca, gdje imamo
bogate „kompozitore” koji imaju razrađenu
hiperprodukciju tralala shunda i sa druge
strane posvećene autore koji očigledno nisu
potrebni nikom. Ni primitivrnim medijima, ni
primitizovanom društvu.
Ali nacija, koja sistematski uništava svoju
kulturu, vrlo brzo će izgubiti i sve ostalo,
tako da je meni stvarno ispod časti da se
u zemlji u kojoj ima milion gladnih uopšte
petljam i raspravljam o ovom problemu koji
je ipak poslijedica moralne propasti društva,
a ne njen uzrok.
Naravno moram da budem pošten i da
kažem da me je jedan moj kolega koji je
u odboru SOKOja zvao da pređem opet u
„Sokoj”, i da će mi honorari biti neuporedivo
veći nego što su bili...
Ali, dok je pravinik Sokoja ovakav, a
državna medijska politika ovako izvitoper-
ena, ne mogu da dajem legitimitet čitavoj toj
šaradi.
Kako komentarišete činjenicu da se u
prvih deset pesama koje su zaradile
najviše od emitovanja u medijima u
Srbiji nalaze čak tri pesme od ministra
Mlađana Dinkića?
Podatak, koliko je na prvi pogled čudan,
ipak je vjerovatan.
Medisjki magnati i emiteri su sigurno u želji
da se dodvore ministru Dinkiću emitovali u
svojim programima njegovu pjesmu mnogo
više nego što bi to bilo za očekivanje.
Ali, tv magnati su upravo i uspjeli da
izgrade i održe svoje carstvo kroz sve
režime baš zahvaljujući svom vrhunskom
poltronstvu prema vlasti.
Mlađanu je muzika hobi i siguran sam da
mu je zbog tog ogromnog poltronstva koje
vlada u show businessu neprijatno.
Eto, na primer moje pjesme se emituju
jako mršavo ili nikako medijima, ali mi je
teško da povjerujem da je to zato što moje
pjesme nisu interesantne publici.
SIGURAN SAM OPET, S DRUGE
STRANE, KAD BI PREDSEDNIK TADIĆ
SNIMIO NEKU PJESMU DA BI SE, PO
PRIRODI STVARI I ONA NAŠLA MEĐU
PRVIH 10.
 MAJ 2011.

(de)konstrukcija
dodatak
Sve dugine boje u Srbiji
S 20
S20
Sve dugine boje u Srbiji
MEĐUNARODNI DAN PROTIV HOMOFO-
BIJE I TRANSFOBIJE (IDAHO), 17. MAJ
SE POD TIM NAZIVOM OBELEŽAVA OD
2004. GODINE A TAJ DAN JE ODABRAN
JER JE SVETSKA ZDRAVSTVENA OR-
GANIZACIJA NA OVAJ DAN ODLUČILA
DA HOMOSEKSUALNOST SKINE SA
LISTE MENTALNIH POREMEĆAJA.
Ove godine, obeležen je i u Srbiji. Pripad-
nici i pripadnice seksualnih manjina u Srbiji
su izloženi gotovo svakodnevnim pretn-
jama, govoru mržnje, diskriminaciji i nasilju
samo što je to nasilje nevidljivo i uglavnom
neprijavljeno.
Gej strejt alijansa (GSA) od 2007. godine
priprema i uređuje godišnje izveštaje koji
obuhvataju teme kao što su slučajevi nasilja
i diskriminacije nad lezbejkama, gejevima,
biseksualnim i transrodnim (LGBT) oso-
bama, odnos državnih institucija i političkih
partija prema LGBT populaciji, sloboda ja-
vnog okupljanja, kao i druga pitanja vezana
za prava LGBT osoba u Srbiji. Već drugu
godinu za redom fokus izveštaja je na pre-
seku stanja slučajeva koji su pokrenuti pred
sudovima u Srbiji a koji se tiču nasilja i dis-
kriminacije po osnovu seksualne orijentaci-
je. S obzirom na nedostatak sudske prakse
i dotadašnje poslovično ignorisanje od
strane pravosudnih organa, GSA je 2009.
godine formirala Pravnu službu koja pruža
besplatnu pravnu pomoć i savete LGBT
osobama, pokreće procese pred pravosud-
nim organima Srbije i zastupa žrtve u tim
procesima.
Iako Srbija ima adekvatan pravni okvir za
borbu protiv nasilja i diskriminacija nad
LGBT osobama (pored Ustava Repub-
like Srbije i Krivičnog zakona na snazi
je još nekoliko zakona koji prepoznaju
i sankcionišu diskriminaciju po osnovu
seksualne orijentacije pre svega Zakon o
zabrani diskriminacije, a zatim i Zakon o
radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon
o radiodifuziji i Zakon o javnom informisanju)
postoji veliki problem sa implementacijom,
tj. sa nepostojanjem mehanizama i volje za
primenu postojećih zakona i nedovoljnom
promocijom tolerancije prema LGBT popu-
laciji od strane državnih insitucija. Takođe,
legislativa u Srbiji još uvek ne prepoznaje
institut „zločina iz mržnje” koji se u mnogim
zemljama tretira kao otežavajuća okol-
(de)konstrukcija
dodatak
nost u sudskim procesima. Najznačajniji
događaj koji se tiče LGBT populacije u Srbiji
svakako je održavanje prve Parade ponosa
10. oktobra 2010. godine u Beogradu. Na
Paradi je bilo prisutno preko 1000 učesnika/
ca među kojima i značajan broj predstavni-
ka/ca državnih institucija, diplomatskog
kora, internacionalnih organizacija, nevla-
dinog sektora, političkih partija i narodnih
poslanika. Država je ovaj
put za razliku prethod-
nih godina demonstrirala
nedvosmislenu spremnost
da zaštiti učesnike/ce Pa-
rade a policija je tog dana
odigrala ključnu ulogu u
obračunu sa mnogobro-
jnim huliganima i eks-
tremistima koji su pokušali
da spreče održavanje
Parade i napadnu njene
učesnike/ce. Za razliku od
prethodnih godina u ko-
jima je bilo važno da li se
uopšte izjašnjavaju, bilo
pozitivno bilo negativno, o
temi ljudskih prava LGBT
osoba, političari u 2010.
godini postaju afirma-
tivniji u svojim izjavama.
Većina parlamentarnih
političkih stranaka u Srbiji
se po prvi put javno i afir-
mativno odredila prema
poštovanju ljudskih prava
LGBT populacije kroz
dijalog sa LGBT aktivis-
tima u kome je dostignut
politički konsenzus o osudi nasilja i dis-
kriminacije nad LGBT osobama. Međutim i
pored određeni pomaka koji su se desili u
političkoj sferi i na nivou države i njenih in-
stitucija, društvo u Srbiji je još uvek izrazito
homofobično. Prema istraživanju koje su
2010. sproveli GSA i CeSID, javno mnjenje i
dalje „odoleva“ činjenici da je homoseksual-
nost davno skinuta sa zvaničnih lista bolesti
pa 67% građana tvrdi da je homoseksual-
nost bolest. Među vrlo zabrinjavajućim re-
zultatima istraživanja između ostalih su i oni
koji govore da čak polovina ljudi u Srbiji tvr-
di da bi odbacila svoje bližnje u slučaju da
saznaju da su oni homoseksualci, kao i da
90% građana vidi drugačiju seksualnu ori-
jentaciju kao veliku prepreku za druženje.
 (de)konstrukcija
dodatak S 21
S 21

ska i gej zajed-

AUTOVANJE javnog obj avl jiva nja da je nek a osoba gej, lezbejka
ili biseksualna. Lezbej
orij ent aci ju.
coming out/out) - Čin pšti svoju seksualnu
(od engleskog termina odluči da nekome sao
in kor isti za situ aci ju kada gej ili lezbejka
nica u Srbiji ovaj term

rci.
lezbejke i/ili gej muška
BIFOBIJA bama koje sprovode heteroseksualne osobe,
ilje prema biseksualnim oso
- Netolerantnost ili nas

A
BISEKSUALNA OSOB
pola.
na prema osobama oba
lna orijentacija usmere
- Osoba čija je seksua

principu razliko vanja i različitosti. Prin-

IJA
DISKRIMINACnja že i ne mora uključivati fizičko
nasilje. Zasnovana na
no znanje, ali su mu u osn
ovi netolerant-
i rep res ije, koj i mo ju tako i za priv ileg ova
- Svaki oblik zlostavlja se vezati kako za ignora
nci
cija funkcioniše može
cip po kome diskrimina
nost i moć.

veka, kada mediji

amdesetih godina 20.
GEJ č ula zi u širo ku upo trebu šezdesetih i sed g obo ljen ja, zam eni rečju gej.
no zna čen je term ina je razdragan, veseo. Re koj i kor iste psi hija tri pri dijagnozi mentalno
- Osnov oseksualac,
pokreta da se izraz hom
prihvataju zalaganja gej

rac koji je ubio gej

. Dešavalo se da muška
GEJ PANIKA ili ubistva zasnovano na tvrd nji da je žrtv a flertovala sa nasilnikom
i seksualno mu se nab
aci vao , što je iza zva lo paniku. “Gej
- Obrazloženje nasilja što je ova j fler tov ao nas ilan odg ovor, koji čak može
nav odi da je bio iza zvan da to uradi zato eriš e da fler t sa oso bom istog pola izaziva
muškarca mržnje, i sug
a krivi žrtvu za zločin iz
panika” znači da odbran
da izazove smrt.

ili
sualnim odn osima (brak, porodica)
HETEROFOBIJA sek sua lnim oso bam a i institucijama koje su
zasnovane na heterosek
hetero
- Strah i mržnja prema oljava u formi ignori-
ržavaju ove odnose (crk
va, država). seksizam se često isp
institucijama koje pod ina val idn a sek sua lna orijentacija. Hetero isto pol ne par ove .
st jed
v da je heteroseksualno koji nigde ne pominju
Heteroseksizam - Sta bro jni čla nci o ljub avi , parovima i odnosima
. Na primer,
sanja lezbejki i gejeva

ust va
RO SE KS UA LN A OS OBA seksualna osoba ne mo
ra da ima seksualna isk
HETE no privlače isključivo oso
be sup rotn og pol a. He tero
- Osoba koju fizički i/ili
emotiv st heterosek-
kao heteroseksualna. pitna vera u superiorno
oso bom sup rotn og pola da bi se definisala ma gej mu ška rcim a. Manifestuje se kao neu ual nim oso bam a. Nasilje se
sa , nasilje ili mržnja pre ilje prema neheteroseks
- Str ah, net ole ran cija kse koj e rađ aju nas ošl jav anj u, plaćanju
Homofobija ne društvene pra diskriminaciji pri zap
u kulturne i institucional roseksualnom roditelju,
sualnosti, koju podstič anj u pot om stv a neh ete
čkim napadima, oduzim
ogleda u verbalnim i fizi nom postupku itd.
ljen ju, imi gra cio
poreza, umirov
 (de)konstrukcija
S 22 dodatak

INTERSEKSUALNA OSOBA -
Osoba koja se rađa sa polnim i reproduktivnim organima koji nisu definisani kao izričito ženski ili muški. Ovaj izraz odmenjuje zastareo i
politički nekorektan izraz hermafrodit.

LEZBEJKA
- Žena koja se emotivno, društveno ili psihološki investira u druge žene. Reč potiče od imena grčkog ostrva Lezbos gde je rođena
pesnikinja Sapfo koja je uznosila ljubav među ženama.

POL
- Klasifikovanje na osnovu reproduktivnih organa/funkcija i genitalija na muški, ženski i interseks. Društveno prihvaćeni su samo muški i
ženski pol.

POLNI IDENTITET
- Individualno identifikovanje po pitanju pola i polne pripadnosti koji ne zavisi od pola koji je pripisan rođenjem.
Queer (kvir) - Reč se prvenstveno odnosi na sve što se razlikuje od uobičajenog, a na neki neobičan način (čudno, ekscentrično). U
početku su konotacije ovog termina u gej upotrebi bile negativne, pa čak i danas postoji otpor prema ovom izrazu, osobito među starijim
homoseksualnim osobama.

ROD
- Društveni konstrukt koji određuje društvene uloge muškaraca i žena, to jest osoba muškog ili ženskog pola. Takođe, individualni kon-
strukt sopstvenog identiteta koji potvrđuje, negira i prevazilazi društveno zadate i formirane polne i rodne uloge muškaraca i žena.
Rodni identitet - Individualni osećaj sebe i samosvesnost kao polnog/rodnog društvenog ljudskog bića koji ne zavisi od pola koji je
pripisan rođenjem. Podrazumeva osobni koncept/konstrukt koji može biti u skladu sa društveno propisanim definicijama u pogledu pola/
roda ili ih može negirati, prevazilaziti i menjati.
 (de)konstrukcija
dodatak
S 23

RODNO IZRAŽAVANJE
- Vizuelna i spoljna prezentacija svake osobe koja se ogleda kroz odevanje, odevne ili telesne oznake, frizuru, ponašanje i govor tela.
Seksualna orijentacija - emocionalna i fizička privlačnost ili naklonost koja može biti prema osobama istog i/ili različitog pola. Izbega-
vajte korišćenje uvredljivog izraza “seksualna preferencija”, koji se često koristi kako bi se impliciralo da je istopolna seksualna orijent-
acija nešto što se može i treba promeniti.

TRANSRODNO
- Sveobuhvatni termin koji se koristi kako bi se opisale različite osobe, ponašanja i grupacije koje imaju zajedničko delimično ili potpuno
suprotstavljanje nametnutim rodnim i polnim ulogama. Transrodnost se ne odnosi na seksualnu orijentaciju osobe.

TRANSEKSUALNA OSOBA
- Osoba koja ima jasnu želju i nameru da promeni svoj pol, kao i osoba koja je delimično ili potpuno modifikovala (uključuje fizičku i/ili
hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izražavajući svoj rodni i/ili polni identitet i osećaj sebe.
Transfobija - Oblik diskriminacije, zasnovan na strahu, neznanju i mržnji, usmeren protiv transseksualnih i transrodnih osoba ljudi. Interi-
orizovana transfobija karakteristična je za trans osobe koje iskušavaju krivicu, sramotu, nedostatak samopouzdanja ili negativnu sliku o
sebi.

TRANSRODNA OSOBA
- Osoba čiji rodni identitet i/ili rodno izražavanje nije u skladu sa tradicionalnim rodnim ulogama i normama.

TROUGAO / CRNI TROUGAO/ ROZE TROUGAO

- Tokom Drugog svetskog rata nacisti su u svojim konc-logorima ružičastim trouglom obeležavali gejeve, a crnim trouglom lezbejke,
Romkinje i prostitutke. Tokom Drugog svetskom rata u nacističkim logorima pogubljeno je više desetina hiljada istopolno orijentisanih
osoba.

ZASTAVA DUGINIH BOJA

- Simbol jedinstva i različitosti koji se koristi širom sveta, kao obeležje mirovnog, feminističkog i LGBTTIQ pokreta.