Logistika nabavke

• Treba dati odgovor na pitanje:kada treba nabaviti sirovine, koliko treba nabaviti sirivina?
• U savremenom smislu reči nabavka obuhvata: istraživanje tržišta nabavke, komparativnu analizu
ponude, izbor najpovoljnijeg dobavljača, ugovaranje kupoprodaje, nabavku u užem smislu,
odnosno kupovinu i preuzimanje nabavljene robei pripremu sredstava za proizvodnju, kadrove i
finajsijska sredstva
• Logistika nabavke se može definisati kao skup aktivnosti čija je svrha kontinuirano i ekonomično
snabdevanje proizvodnje svim potrebnim resursima
 Pojam i zadaci nabavke

• Da bi preduzece moglo da ostvari svoje ciljeve, mora predhodno da obezbedi sredstva za

proizvodnju (materijal i ostale predmete rada i redstvaza rad)
• Sredsva za proizvodnju se obezbeđuju nabavkom .
• Nabavka se u klasičnom smislu reči sastoji u kupovini i preuzimanju sredstava za proizvodnju
koja su neophodna za rad preduzeca.
• Aktivnosti koje sačinjavaju sadržinu nabavke usmerene su na nesmetano, sigurno i ekonomično
komuniciranje sa tržištem nabavke.
• Zadaci nabavke se sastoje u obezbeđivanju informacija o stanju zaliha sredstava za proizvodnju i
informacija o odstupanju stvarnih od normiranih zaliha, otendecijama na nabavnom
tržištu,obezbeđivanje optimalnih zaliha,u minimiziranju troškova nabavke, skraćenje vremena
potrebnih za nabavku, efikasnoj kontroli količine i kvaliteta nabavljenih sredstava, negovanju
dobrih poslovnih odnosa, zbrinjavanju otpadaka, koordinaciji rada sa ostalim segmentima
poslovne logistike i ostalim funkcijama preduzeća
 2.3 Nabavka i kontinuitet snabdevanja

• Kada bi potrebne količine predmeta rada bile unapred tačno poznate, kako količinski , tako i u
pogledu momenta ulaska u proces proizvodnje i kada bi dužina vremena nabavke takođe bila
unapred tačno poznata, kontinuitet procesa proizvodnje bi mogao da se obezbedi
odgovarajućom organizacijom procesa nabavke.
• Pošto ovakvi slučajevi u praksi postoje samo kao izuzeci, može se reći da su za obezbeđenje
kontinuiteta proceta priuzvodnje neophodne manje ili vece zalihe.
• Zalihe prema Pfol-u predstavljaju pufer(nem.puffer –odbojnik , amortizer udarca) između tokova
inputa i outputa materijalnih dobara
• Potrebno je utvrditi kvantitativno, kvalitativno i vremensko definisanje potrebne sirovine,
materijala, kao i utvrditi visinu i dinamiku zaliha.
• Polazna osnova za utvrđivanju potreba može biti:
-plan proizvodnje potrošnje, koji polazi od plana proizvodnje, zasnovanog na
planu prodaje(to je determinističko utvrđenje potreba,
-Stvarna proizvodna potrošnja u proteklim vremenskim
intervalima(stohastičko utvrđivanje potreba)
 Nabavka kao činilac poslovnog uspeha

• Preokupirana prevashodno problemima proizvodnje i prodaje, privredna praksa je sve do

nedavno nabavku smatrala neproizvodnom funkcijom.
• Zbog takvog odnosa prema nabavci, u njenim okvirima su se akumulirali mnogobrojni poslovni
problemi, čijim rešavanjem se danas može datižnačajan doprinos povećanju poslovnog uspeha.
• Ovaj zadatak se ostvaruje sprovođenjem odgovarajućih mera u oblasti:
-povećanja ekonomičnosti nabavnog i skladišnog poslovanja,
-povecanja rentabilnosti sredstava angažovanih u zalihama i
-unapređenja organizacije nabavne funkcije.
• Za sprovođenje navedenih mera neophodno je savladati odgovarajuće metode i tehnike rada.
 ABC - analiza

• U okviru tekuće politike nabavke posebna pažnja se mora posvetiti artiklima koji imaju veći
značaj.
• Da bi se ovi artikli i ovi dobavljači mogli izdvojiti od ostalih koriste se u praksi tzv. ABC –analiza.
• ABC –analiza se vrši u 5 etapa i to:
1) za svaki predmet rada , koji se nabavlja , izračunavaju se godišnje potrebe.U tom smislu
se godišnja potrebna količina , iskazana odgovarajućom jedinicom mere, množi sa nabavnom
cenom.
2) godišnje potrebe svakog predmeta rada iskazane finansijski rangiraju se po
opadajućoj veličini.
3) za sve rangovane stavke izračunavaju se procentualno učešće u ukupnim
potrebama (100%), a zatim se ovo učešće sabira s prethodnom pozicijom (kumulira se).
4) za svaku poziciju se izračunavaju procentualno učešće u ukupnom
broju artikala, a zatim se ono kumulira s predhodnom stavkom.
5) najzad povlači se granica za proizvoljan procentualni deo
ukupno potrebnih , vrednosno iskazanih , predmeta rada (npr.80%).Broj artikla koji sačinjavaju
ovaj deo potreba ( npr.20%)predstavljaju grupu A Na isti način se određujue koliki iznos i koliko
artikla predstavlja grupu B i grupu C.
 242 Klasični modeli nabavke

• Prvi cilj nabavke je obezbeđenje kontinuiteta proizvodnje, može se ostvariti s većom ili manjom
količinom predmeta rada.
• Ostvarenje drugog cilja nabavke , tj. obezbeđenje ekonomičnosti nabavnog poslovanja , bitno
zvisi od toga da li je obim nabavke dobro odmeren , da li je ispravno utvrđena optimalna količina
nabavke(EKN).
• Izračunavanje EKN je neophodno samo u vecim preduzecima
• U manjim preduzećima se zadovoljavajući rezultati mogu postići jednostavnim metodama kao
što je snabdevanje preko konsignacionih skladišta ili učestalo snabdevanje manji količinama.
• Za izračunavanje EKN neophodno je raspolagati podacima o troškovima posedovanja zaliha
(kamate na angažovana sredstva , troškovi zakupa skladišta, troškovi rukovanja i održavanja,
administrativni troškovi, troškovi investiranja, izdaci za oiguranje i gubici ) i troškovi nabavke
 2421 Andlerova formula i njena modifikacija

• Andlerova formula za izračunavanje EKN daje dobre rezultate pod sledećim uslovima:
1) da je potreba za određenim predmetom rada u jedinici vremena poznata konstanta,
2) da ne postoje restrikcije koje bi mogle uticati na proračun EKN , kao što je npr.
Rizik od nestašice ili problemi dopreme i nedostatak skladištenog prostora, ili nelikvidnost
preduzeća, 3) da se radi o pojedinačnim a ne zbirnim poruažbinama (tzv.”porodicama
delova”)
• Adlerova formula
• EKN-optimalna količina nabavke
• P-planirana godišnja potreba predmeta rada
• Tn-troškovi nabavke
• Nc – nabavna cena
• Sc- stopa troškova posedovanja zaliha (iskazana procentualno u odnosu na vrednost prosečne
zalihe)
• Sobzirom da Andlerova formula ne daje zadovoljavajuće rezultate u slučaju kada se na
nabavljenu količinu odobrava rabat , E. Kosiol je izvršio njenu modifikaciju gde je : R-količinki
rabat, Ks- kamatna stopa na sredstva angažovana u zalihama i Sz – stopa troškova
posedovanja zaliha (iskazano precentualno od vrednosti prosečne zalihe.
 Vagner-Vitinov postupak

• Svrha ovog postupka se sastoji u definisanju optimalne politike nabavke kojom se obezbeđuje
kontinuitet procesa proizvodnje uz minimalne troškove nabavke i posedovanja zaliha
• Minimalni troškovi se izračunavaju iterativnim postupkom tako, što iz svake iteracije rezultiraju
kumulirani minimalni troškovi nabavke i troškovi posedovanja zaliha (Tn + Sz ) .
• Rezultat jedne iteracije predstavlja polaznu osnovu za računicu u okviru naredne
• Otuda rezultat poslednje iteracije predstavlja zbir minimalnih troškova nabavke i skladištenja
za sve planske periode u okviru datog planskog horizonta , odnosno minimalne ukupne
troškove nabavke i skldištenja
 Klizni postupak utvrđivanja količine nabavke i Postupak uravnoteženja troškova

• Klizni postupak utvrđenja količine nabavke se zasniva na Andlerovoj formuli prema kojoj se na
istom mestu izjednačavaju minimalni ukupni troškovi i minimalni troškovi po jedinici predmeta
rada
• Klizni m postupkom utvrđenja količine nabavke minimiraju se relevantni troškovi po jedinici
predmeta rada.
• Kliznim postupkom utvrđivanja količine nabavke mini miraju se relevantni troškovi po jedinici
predmeta rada , koji se definiše na sledeci način :Tnsmin = Troškovi nabavke +kumulativni
troškovi posedovanja zaliha kroz Kumulativne potrebe
• Postupak uravnoteženja troškova se zasniva na činjenici da se troškovi nabavke (koji se
porastom količine imaju tendenciju rasta) međusobno izjednačavaju u tački optimalne navavke
• Izjednačavanje EKN pomoću postupka uravnoteženja troškova e odvija tako što se :
• Postepeno kumuliraju troškovi posedovanja zaliha za potrebe pojedinih planskih intervala, ve dok
e ovi troškovi ne izjednače a troškovima nabavke
• S planskim intervalom u kome kumulativni troškovi posedovanja zaliha prevazilaze troškove
nabavke započinje naredna etapa uravnoteženja
• Naredna etapa uravnoteženja se odvija na isti način , postepenim kumuliranjem troškoma
posedovanja zaliha u narednim planskim intervalima, sve dok se oni ne izjednače sa troškovima
nabavke
 Postupak “komad puta period”

• Postupak “komad puta period” se odvija na sledeći način :

1)Troškovi nabavke jedne porudžbenice se obračunavaju po jedinici troškova poedovanja
zaliha, dele se sa ovim troškovima pokomadu predmeta rada TN kroz Szq , rezultat ovog
obračuna pokazije koliko dinara troškova nabavke otpada na jedan troškova posedovanja
zaliha. Ovaj rezultat služi kao kriterijum prilikom definisanja količine nabavke, koja će zadovoljiti
potrebe odgovarajućih planskih intervala, a kod koje će – istovremeno – troškovi nabavke i
troškovi posedovanja zaliha biti približno jednaki.
2) Pošto su izračunati troškovi nabavke poedovanja zaliha za svaku od
definisanih potreba za predmetima rada. Ovo se dobija množenjem potrebne količine predmeta
rada sa vremenom uskladištenja (periodi), po čemu je ovaj postupak i dobio ime.
3) da bi se mogla identifikovati ona količina potreba kod koje se
troškovi navavke približno izjednačavaju sa troškovima posedovanja zaliha , iznosi dobijeni u
predhodnoj tački e kumuliraju.
 Sistemi nabavljanja

• Modeli nabavke , kao instrumenti za vođenje optimalne politike nabavke, daju vrlo dobre
rezultate u svim onim slučajevima u kojima su potrebe i duzina vremena nabavke unapred
poznati i nepromenljivi.
• Zato se koriste i stohastički modeli, tj, modeli koji respektuju promenljivost proizvodnih potreba.
• Pošto su ovi modeli vezani za korišcenje obimnog matematičko-statističkog instrumentarija koji
stručnjaci – praktičari teško mogu da savladaju , u praksi se – umesto stohastičkih modela –
uglavnom koriste pojednotavljena organizaciona pravila.
• Skup ovih pravila, na osnovu kojih se donose odluke o :
• Terminu naručivanja i
• Veličini porižbine u ulovima promenljivosti potreba , odnosno količinski nejednakog odliva
predmeta rada sa skladišta naziva se sistemom nabavljanja
• Prema načinu tvrđivanja termina naručivanja Arnolds/ Hege / Tusing razlikuju tri grupe sistema
nabavljanja i to:
• Kontinuirane siteme
• Periodične sisteme
• i adaptirane sisteme
 Kontinuirani sistem nabavljanja

• Zasniva e na zahtevima da se prilikom svakog odliva zaliha (izdavanje predmeta rada ) izvrši
kontrola preostale količine zaliha i ukoliko je ova količina pala na nivo minimalne zalihe,
preduzimaju se mere za poruđbinu nove, unapred određene količine EKN
• Kontinuirani sistem nabavljanja predstavlja kontrolu zaliha u različitim vremenskim intervalima i
nabavku uvek iste količine predmeta rada.
• Minimalna zaliha , u ovom slučau , predstavlja tzv. “tačku naručivanja” ili signalnu zalihu.
• Instrumenti za upravljanje nabavkom jesu:
• Tačka naručivanja i
• Ekonomična količina nabavke
• Primena kontinuiranog sistema nabavljanja zahteva organizaciju praćenja dinamike zaliha i
signalizaciju njihovog približavanja minimumu radi lansiranja nove poružbine.
 Periodični sistem nabavljanja

Periodočni s istem nabavljanja se zasniva da e kontrola zaliha odvija u konstantnim , unapred

definisanim vremenskim intervalima.
Dužina ovog intervala zavisi od skladišnog informacionog sistema.
Periodični sistem nabavljanja zahteva da se dehinišu gornja i donja granica dinamike zaliha.
Pravilo za obavljanje zaliha po periodičnom sistemu nabavljanja glasi: stanje zaliha treba kontrolisati
svakih x dana i svaki put poručiti oonu količinu predmeta rada koja zajedno sa postojecom
zalihom – nece preci utvrđenu gornju granicu zaliha
Količina koja se poručuje , nakon kontrole, izračunava se na onovu zbira predpostavljenih potreba
( u vremenskom periodu koji obuhvata interval kontrole i interval naručivanja) i eventualno
očekivanog utroška minimalne zalihe.
 Pravovremeni sistem nabavljanja

• U kontinuiranom sistemu nabavljanja kontrole zaliha se vrši u različitim vremenskim intervalima ,

ali se nabavlja uvek ista količina
• U periodičnom sistemu nabavljanja kontrolna zaliha se vrši u itim vremenskim intervalima , ali se
nabavlja uvek različita količina , ona koja zajedno sa pospojecom zalihom nece preci utvrđenu
gornju granicu zaliha
• Pravovremeni ili JUST –IN –TIME sistem predstavlja, zapravo nabavno poslovanje bez zaliha ,
odnosno bez skladišta .
• Ovaj sitem obezbeđuje visoku rentabilnost poslovanja.
• Pravovremeni sistem nabavljanja se zasnima na potpunoj sinhrinizaciji ulaznih ,
transformacionih i izlaznihtokova u jednom preduzecu.
• Ovaj sistem nabavljanja organizuju uglavnom trgovačka preduzeca ili proizvodna preduzeca
koja imaju JIT sistem proizvodnje
• JIT sistemi proizvodnje su stvoreni u velikim japankim preduzećima kao rezultat njihovog
prilagođavanja potrebama potrošača.
 Menadžment integriane logistike

• Da bi logistika bila integrisana u organizaciju teba je sprovesti kroz : teoriju osnova ,

organizacionu strukturu i organizaciju funkcionisanja .
• Treba je uvrstiti u logistiku nabavke: kroz pojam i zadatke nabavke, kroz navavku i kontinuitet
proizvodnje i nabavku i ekonomičnost proizvodnje.
• Treba stvoriti logistiku skladištenja kroz definiciju i funkciju skladištenja, raspored transporta i
tehniku skladištenja.
• Treba stvoriti logistiku transporta . Kroz definiciju i funkcije transporta, kroz sredstva transporta i
kombinovani transport.
 Logistički menadžment

• Sve aktivnosti se mogu podeliti u dve skupine:

• Izvršne, neposredno izvršavanje i
• Dispozitivne kojima se usmeravaju izvršne aktivnosti.
• Menadžment je upravljanje, rukovođenje, . U funkcionalnom značenju on znači vođenje ili
usmeravanje preduzeća.
• Kao poslovna funkcija on je vezan za donošenje odluka.
• Menadžment može biti : strateški, taktički i operativni.
• Zadatak strateškog menadžmenta se sastoji u obezbeđivanju dugoročnog, stabilnog razvoja
preduzeća.
• Zadatak taktičnog menadžmenta se sastoji u transformaciji strateških ciljeva razvoja u kolektivne
zadatke organizacionih jedinica na svim nivoima hijerarhije preduzeca .
• Zadatak operativnog menadžmenta se sastoji u neposrednom usmeravanju materijalnih i
informacionih procesa u preduzecu uz obezbeđenje likvidnosti.
 Ključne aktivnosti logističkog menadžmenta

• Struktuiranje logističkog menadžmenta na glavne grupe i podgrupe aktivnosti koje se bave

kontrolom robnih i informacionih tokova je moguće uraditi na različite načine.
• Najbolji logistički teorijski dvojac na svetu Stock i Lambert identifikuju značajno širi set ključnih
logističkih aktivnosti:
• Servis potrošača
• Predviđanje tržišta
• Komuniciranje u distrubutivnom kanalu
• Kontrola i upravljanje zalihama
• Upravljanje materijalom
• Prosek prijema porudžbine
• Izbor lokacije fabrika, skladišta i prodavnica,
• Pakovanje,
• Transport,
• Manipulisanje,
• Sklacištenje.
 Razvoj logističkog menadžmenta

• Logistika je po poreklu francuska reč i potiče iz vojne terminologije.

• Njeno značenje bi se moglo interpretirati kao umešnost dostavljanja materijala i proizvoda i
održavanje stabilnosti i kontinuiteta toga dostavljanja .
• U ekonomiji termin logistika prekriva sve aktivnosti koje su usmerene na prebrođavanje
prostorne i vremenske nepodudarnosti između proizvodnje i potrošnje.
• Faktori koji se izdvajaju po značaju su: narastanje obima logističko- distributivnih aktivnosti.
• Logička posledica uvecanja obima aktivnosti fizičke distribucije bio je rast logističko –
distributivnih troškova.
• Uporedu sa narastanjem obima poslova koje treba da izvrše d dolazi i do bitnih tehničko –
tehnoloških unapređenja u svim i posebno i glabnim podsistemima(transportu i skladištenju).
• Poseban zamah revolucionisanju logističko- distributivnog sistema davao je izuzetno brzi razvoj
računarsko- informatičke opeme.
• Usavršavanje metodoloških postupaka i tehnika , osebno iz oblasti operacionih istraživanja,
takođe je bitan faktor koji je omogućio primenu novih pristupa planiranju, kontroli i upravljanju
marketing logistikom.
 Pozicioniranje logističkih poslova u preduzeću

• Skoro svaka svera ljudske aktivnosti je na direkran ili indirektan način povezana sa odvijanjem
određenog dela ili celokupnog logističkog procesa.
• Različite pristupe definisanju logističkog domena poslovanja možemo podeliti u dve grupe:1)
pristupi klasičnih marketinških analitičara , 2) pristupi specijalizovanih logističkih teoretičara.
• Prva grupa autora je brojnija, ali se njihovo definisanje logističkog menadžmenta može oceniti
kao oprezno i okvirno.
• Lkasični specijalizanti iz oblasti logistike su objektivniji prišli identifikovanju i definisanju logističkih
problema , odnosno pronalaženju mesta logističkog menadžmenta u okrilju ukupnog poslovnog
upravljanja firmom.

• Savet za logitički menadžment (CLM) kaže da je upravjanje gistikm prces paniranja, rganizacije i
kntrie efektivnsti i trškvne efektivnsti tka i kadištenja materijaa za prizvdnju materijaa i zaiha u
prcesu prizvodnje, gotvih prizvda na putu do krajnjih ptršača i svih relevantnih irformacija od
mesta ponude do mesta potrošnje a sve u cilju zadovoljenja zahteva krajnjih potrošača
 Kreiranje logističke vrednosti

• Stvaranje vrednosti proizvoda se odvija i nakon završetka proizvodnje te robe.

• Stvaranje forme proizvoda , odnosno njegove upotrebne vrednosti odigrava se u okviru proizvodnje.
• Vrednost proizvoda koje se pridodaju upotrebnoj vrednosti u fazi distribucije proizvoda se
nazivaju: vrednost vremena i mesta i vrednost posedovanja proizvoda
• Prostorna vrednost koju jedan proizvod dobija je prometna vrednost koja se stvara njegovim
premeštanjem od mesta proizvodnje ili veleprodaje ka mestima krajnje potrošnje.
• Vremenska vrednost se kreira na taj način što će proizvodi biti na određenom mestu raspoloživi u
tačno zahtevano vreme.
 Kvalitetna usluga i integrisana logistika

• Imati stručnjaka u profesionalnim uslužnim organizacijama je koncept tima.

• Ljudi koji u njima rade su profesoinalni .
• Oni prodaju usuge onima koji ne poseduju znanje o tome.
• Usluge su različite , one koje prižaju restorani, televizijske stanice , u maloprodaji i industriji.
• Ne prodaju opipljiv proizvod (npr. Osiguravajuća kuća prodaje proizvod zaztitu od rizika , po ceni
koja se zove premija osiguranja)
• Proizvode koje prodaju najčešće su potrebe klijenata, upravljanje projektima, ugovaranje novog
projekta i naplaćivanje duga.
 Menadžment usluga i benčmarking u logistici

• Usluga je neopipljiva, neophodno dosledna i nekad kvarljiva.

• U ovim firmama je najčešće izvršavaju izvršioci , menadžeri i direktori.
• Usavršavaju odnose sa klijentima , primenjuju stručno znanje, utiču na razumevanju potreba,
logističku kontrolu i primenu stručne sposobnosti.
• Uslužni paket čini ekspertiza, izvršenje i iskustvo.
• Ovde se usluzni tim stimuliše u zadovoljenju potreba klijenata.
• Timovi mogu biti fleksibilni i fiksni.
• Prvi rade samo na pojedinim projektima , dok su drugi angažovani i na više.
• Menadžeri planiraju rad , motivišu ljude, direktor zaključuje ugovore sa klijentom.
• Kod fleksibilnih timova radi konkretnog projekta firme poput uslužnih moraju voditi računa o
profitabilnoti , unapređenju ooblja i stope rasta.

• Benčmarking je nova filozofija poslovanja i predstavlja kompariranje svog poslovanja sa

poslovanjem najbolje organizacije.
 Organizovanje funkcije menadžmenta u profesionalnim uslužnim organizacijama

• Kako dizajnirati potrošački orjentisanu uslužnu organizaciju: najpovoljnija je ona koja odgovara
konkretnoj situaciji.
• Najbitnije je uništiti hijerarhiju i uspostaviti vezu između proizvodnje i marketinga.
• Organizaciona struktura mora biti decentralizovana i fleksibilno organizovana , prožeta uspešnim
ljuduma.
• Prema Loogu organizacija bi trebalo da stvara strukturu koja sledi organizaciju , delovi bi trebalo
da budu podeljeni na područja, broj nivoa treba da bude ograničen, kontrola bi trebalo biti jasno
definisana.
• Treba raditi na efikasnoti, na adaptiranju zaposlenih .
• Potrebno je insistirati na interakciji menadžmenta i potrošača, usavršavati komunikaciju između
osoblja.
• Prva grupa uslužnih organizacija predstavlja uslužne firme koje obezbeđuju standardne usluzne
firme.
• Organizacije imaju mogućnost specifikaije procesa usluzivanja.
 Usluzna ekonomija i nova konkurencija

• Uslužna ekonomija sve više figuriše.Uslužna pravila su drugačija od proizvodnje.

• U uslužnoj ekonomiji igra se igra između ljudi , uslužne aktivnosti su zapravo odnos između
proizvođača i korisnika usluga.
• Gadrey ilustruje definiciju : uslužna aktivnost je takva aktivnost pomocu koje davalac usluge a
menja uslove objekta C (stvari , informacije ili ličnu karakteristiku , koji pripadaju uslužnom
korisniku B , po najnovijem zahtevu.
• Tipično je da su i proizvođeč i korisnik više ili manje prisutni na istom mestu.
• U tipičnim uslužnim aktivnostima , korisnik participira u proizvodnji-tipični uslužni proizvodi su
jedinstveni i ne predstavljaju nikad dve identične relacije.
• Relacioni karakter uslužne aktivnosti znači da su oni tipično radno intezivni , da su sa
ograničenim mogućnostima ekonomije obima .
• Uslužni proizvod kao promena uslova je fundamentalno drugačiji od od materijalnog
proizvoda.
• Igre koje se sprovode , evidentiraju se u samoj firmi , u relaciji između osoblja i tržišta stvara
uslužni trougao.
• Uslužni sektor se kod nas objašnjava kao tercijalni ili rezidualni.
 Klasifikacija usluga

• Usluge se klasifikuju u odnosu na : tržište, stručnost, ciljeve, regilisanje, radnu intezivnost i

odnosa sa potrošačima.
• Razlike među segmentima su kroz razlike steprn opipljivosti odluka, svrsishodnost izvršenja
usluga.
• Uslužne usluge mogu biti porfolio ili neportfolio usredsređene. Radna intezivnpost kod usluga je
različita kao npr. Blagajnički orjentisane , kao i automatsko bankarske usluge.
Profesionalne usluge mogu se klasifikovati kao: čiste usluge, dok distribucija kao kvazi
proizvodnja.
• Bitno je istaći . Stepen kontakta, obim u kome je usluga prilagodljiva, diskreciju ili autonomiju
davaoca usluge, obim čiji je najveći deo dodatne vrednosti načinjen u direktnom kontaktu sa
potrošačima.
• Razlikuje se uslužna fabrika – ona pruža standardizovanu uslugu sa izrazitim kapitalnim
investicijama.
• Kod Front offise stvara se velika diskrecija usluživanja kupaca kod osoba koje to stvara.
• Kod service shops potrošačkog kontakta , broj potrošača i poverljivost osoba stvara se između
profesionalnih i velikih usluga
 Tendencije u uslužnom sektoru

• Usluge koje su nematerijalne su manje opipljivi proizvodi.

• Prisutan je trend rasta udela tercijalnih delatnosti.
• Moderan menadžment sve više pažnje posvećuje uslužnom menadžmentu koji postaje izvor
poboljšanja.
• Realna vrednost uslužnog autoputa iz nekih delova uslužnog sektora , teško se meri ( vladine
usluge, usluge zdravstva, obrazovanja).
• Razvoj uslužnog sektora stvara sporiji rast produktivnosti, tražnja za uslugama, odvojenost
uslužnog dobavljača, standard pruzanja usluga.
• Brži rast produktivnosti u drugim sektorima stvara sporiji rast produktivnosti, , tražnje
uslugama, odvojenost uslužnog dobavljača, standard pruzanja usluga
• Rast usluga sve se više koristi i kroz posredničku tražnju.
 Učešće usluga u stvaranju društvenog proizvoda

• Stvaraju se nove vrste usluga i uslužnih organizacija.

• Nove usluge kao npr. Kompjuterske usuge , informatičke usluge, ostvaruju rast u društvenom
proizvodu i uslužnom sektoru razvijenih zemalja, dok klasične usluge dok se klasične usluge
javljaju kao : trgovina , saobraćaj, finansije.
• Rast usluga prate obimne promene u tehnologiji.
• Stara ekonomija se ogleda u standardizovanoj proizvodnji, proizvodnji usluga u kući, lokalna
tržišta i vertikalnoj proizvodnji.
 Sistem uslužnog menadžmenta , logistika usluga

• Uspešno opisan biznis jeste stvaranje veze između mesta i oglašivača u kojoj uloga kompanije
obuhvata organizovanje koje omogućava korist svojim učesnićima.
• Usluga je socijalni proces, deo menadžmenta se sastoji od identifikovanja faktora koji čine
određenu funkciju uslužnog sistema.
• Potreba za motivacijom na lokalnom nivou , predstavlja prototip McDonaldsa , u kome kontrola
fizičkog rasporeda predstavlja ključne osnove za uspeh u uslužnom biznisu.
• Tržišni segment i uslužni koncept , imiž, kultira i filozofija jesu osnovni okvir komponenti
uslužnog menadžmenta.
• Karakteristike mogu biti merene i specipične odnose se na razumevanje potrošača određene
usluge i njegove potrebe.
• Isporuka usluge je ekvivalent sistema proizvodnje i distribucije, između uslužne i robne
proizvodnje sa aspekta upravljanja kvalitetom..
• Fizičko okruženje pruža pokazatelje o nedostatku kvaliteta.
• Organizaciju čine norme, stil, ponašanje, odlučivanje, bitna je njena kultura i filozofija.
 Put ka uslužnoj dominaciji

• Dugoročno opredeljenje prema vrsti posla i položasa na tržištu je misija.

• Vizija trba da bude realna i konkretna.
• Misija traba da bude ostvarena ambiciozno i praktično.
• Put kompanije treba da odražava zajedničke vrednosti sistema koje organizacija sadrži.
• Misija u kompaniji traba da bude definisana kao namera .
• Uspešna potrošačka strategija predstavlja segmentaciju tržišta, vrednuje atraktivnosti
segmenata firmi , vrši se baza za segmentaciju , razvijanjem profita.
• Tržišni segmenti formiraju se grupisanjem potrošača.
• Proces pozicioniranja uključuje : proizvod, praksu, politiku, sistem isporuke usluge, snabdevač i
potrošač.
• Pozicije trebaju biti podrazumevane i neplanirane.
 Dizajniranje organizacije

• Organizaciona struktura koja ne odrovara datoj situaciji usporava sposobnost menadžmenta,

menadžment treba da izabere organizacionu strukturu koja odgovara firmi.
• Promene u organizaciji moraju da ostvare da preduzeće preživi i da ostvari dobru komunikaciju
sa okruženjem .
• Struktura mora da ima principe dizajniranja, njena se efikasnost mora pospešiti.
• Struktura treba da sledi strategiju, ciljevi moraju biti podređeni skupu.
• Područja stručnjaka predstavljaju delove strukture , radi isporuke komunikacije broj nivoa treba
da bude određen .Kontrola se vrši prema poslovima , promene u okruženju jako su bitne za
dizajn strukture.
• Potrebno je pospešiti efikasnost , dinamično samoodržavanje, motivaciju zaposlenih.
• Dobro je ostvatiti interakciju potrošača i menadžmenta , tako se ostvaruje potrošački orjentisana
uslužna firma.
• Promene u procesu pružanja usluga podrazumevaju promene u kodeksu potrošača.
 Trojstvo uslužnog menadžmenta

• Organizacije koje pružaju usluge za njih su bitni i oni su komponenta uslužnog proizvoda.
• Problemi se odnose na kako dizajnirati strukturu i motivisati sistem , zavisi od specifičnih zahteva
koje profesionalna uslužna firma i filijale koje stvaraju široke asortimane usluga.
• Tržišne potrebe i stepen konkurencije , nivo usluga, tip sistema prižanja usluga, vrsta predmeta
koji olakšavaju uslužne transakcije , tip zaposlenih, tip organizacione strukture, tip motivacionog
sistema, bitni su kao faktori u procesu dizajniranja organizacione strukture u uslužnoj firmi.
• Fabula koja danas jeste vodeća u mnogim kompanijama , stvaraju strategiju i kvalitet kao dve
strane istog problema.
• Prava strategija mora da učini dominaciju u konkurencji.
• Održati liderstvo – znači uspešno se izboriti sa konkurencijom.
 Strategija uslužne firme

• Kooperativna strategija je model fabularnih ciljeva, namera i resursa, poređeno sa okruženjem .

• Planiranje je inertno i funkcionalno orjentisano, sprovodi se kroz efektivnost , reaguje se na
promene na tržištu.
• Receptna strategija predstavlja strategiju čiji su elementi unapred definisani.
• Slučajna kooperativna strategija je bazirana na povećanoj neuzvesnosti
• Ikea u Švetskoj ima jasnu stratešku poziciju , kupci koji koriste Ikeu su mladi potrošači , sa
zahtevom sa niskim cenama .
• Treba raditi na prednosti.
• Ikea je izvršila konfiguraciju svojih aktivnosti sa nižim cenama .
• Biznis ciljevi se trebaju ostvariti .Informacioni resursi ne gube na značaju , oni su najčešće
neopipljivi , tu spadaju reputacija i postojanost klijentele.
• Strategija firme je kaže Kau” brak između njenih internih sposobnosti i eksternih odnosa”.
• Formula uspeha je : precizno definisati segment tržišta, precizno dehinisati koncept koristi, dobro
regulisati sektor, izgraditi preoznatljiv stil i imidž.
 Definicija uslužne vizije

• Definicija uslužne vizije bi izgledala ovako” željena perhekcija u izvodženju uslužnog procesa “,
po Hesketu, ili uslužna vizija vizija koja predstavlja uslužno orjentisanu poslovnu misiju.
• Biznis ima viziji i to je vizualizacija napretka.
• Predvodnik softverske industruje Microsoft na čelu sa Bil Gatesom je pospojeći lider koji ima
jasnu viziju , predviđanja u budućnosti i podstrekivanja inovativnosti.
• Najpre se utvrđuju ciljni segmenti marketinga, određuju pozicioniranje, stvara uslužni koncept,
usklađuju se troškovi i rezultati, stvara se operaciona strategija , usklađuju se troškovi .
• Zahtev ispred firme izgleda ovako:
• Bizija-moramo postati svetska uslužna organizacija
• Misija-pružiti kvalitetne usluge
• Standardi su nam uspešni,
• Inoviramo, po to pionirski svi slede,
• Investiramo u budućnost kako bi ona bila svetlija.
 Domaći inutrašnji transport

• Cilj ovog dela je upoznavanje sa značajem i logističkim aspektima unutrašnjeg

transporta
• Savladavanje odgovarajućih metoda i tehnika u rešavanju logističkih problema
unutrašnjeg transporta i
• Upoznavanje sa osobinama , značajem i perspektivama kombinovanog transporta.
 Logistika unutrašnjeg transporta

• Uslov za opstanak jeste postojanje između njihovih elemenata .

• Tokovi materijala , energije i informacija , kao krvotok u ljudskom organizmu ,
predstavlja život , omogućuje funkcionisanje sistema..
• Pod transportom podrazumevamo svako prenošenje materijala ili ljudi sa jednog na
drugo mesto pomoću ptransportnog sredstva..
• Spoljni transport povezuje delove makroekonomskog sistema .
• Unutrašnji transport povezuje delove preduzeca koji mse nalaze na istoj
mikrolokaciji.
 Zadaci i značaj unutrašnjeg transporta

• Unutrašnji transport ima dva zadatka:

• Povezivanje spoljnog i unutrašnjeg transporta na nnačin koji omogućuje nesmetan
protok materijala, robe iz jednog sistema u drugi, i
• Dostava materijala u neoštećenom stanju u pravo vreme.
• Unutrašnji transpiort predstavlja faktor uspešnosti poslovanja,
• Značaj i uspešnost se svodi na:
• Učešće troškova transporta un ukupnim troškovima poslovanja ,.
• Učešće vremena koje predmeti rada provedu u transportu u dužini ciklusa
reprodukcije , i
• Učešće radnika .
 Tehnologija unutrašnjeg transporta

• Pod tehnologijom unutrašnjeg transporta se podrazumevaju standardizovane

procedure utovara , prevoza , pretovara i istovara materijalnih dobara u okviru
preduzeća.
• Ove procedure su pedodređene:
• Vestom transporta ,
• Transportnom tehnikom
• Sistemom pretovara
 Vrste transporta

• Za klasifikaciju transporta u preduzecu se koriste više kriterijuma i to :

• Povezanost transportnog sredstva za liniju kretanja,
• kontinuitet transportnog procesa ,
• Položaj transporta u odnosu na pod proizvodnog pogona ,
• Način upravljanja transportnim sredstvom.
• Sa aspekta kontinuiranog transportnog procesa razlikujemo kontinuirani i
diskontinuirani transport.
 Transportna tehnika

• Uspešnost ostvarivanja zadataka unutrašnjeg transporta , prvestveno na dotavu

materijala je : dostava u neoštecenom stanju, u pravo vreme, na pravo mesto, uz
najniže troškove prevoza.
• Izbor tehničkih sredstava pomocu kojih se odvija proces unutrašnjeg transporta
zasniva se na :
• Principu unifikacije( sastoji se u zahtevu da se izbor tehničkih sredstava ograniči na
najmanji mogući broj različitih vesta transportnih sredstava), i
• Principu kompatibilnosti( sastoji se u zahtevu da se u sistem unutrašnjeg transporta
uključi samo ona tehnika sredstava koja omogićavaju povezivanje internog i
eksternog transporta,)
 Kombinovani transport

• Od početka tridesetih godina ovog veka razvijene zemlje Zapada traže put za
efikasnije prevazilaženje prostornih i vremenskih razlika između sektora primarne i
sekundarne proizvodnje sa jedne i proizvodnje i potrošnje sa druge strane.
• Za kontinuirani transport se karakteristične:
• Zamena žimog rada minulim,
• Mehanizacija pretovara,
• Kombinacija prednosti regionalnog i transregionalnog transporta.
• Razvijena su tri oblika kombinovanog transporta:
• Kontejnerski,
• Kontrejlerski,
• Roudrejlerski transport.
 Kontejnerski transport

• Razvojem kontejnerskog transporta ostvaruju se krupni ekonomski efekti:

• Smanjuju se troškovi pakovanja i ambalaže,
• Skraćuju se vremena transporta,
• Smanjuju se troškovi skladištenja,
• Povećava se stepen iskorišćenosti transportnih sredstava,
• Smanjuje se vreme utovara i istovara .
 Kontrejlerski transport

• Transport natovarenog transportnog sredstva drugim transportnim sredstvom

( kontejlerom ) zove se kontrejlerski transport.
• Najrazvijeniji oblik ovog transporta jeste prevoz transportnih sredstava drumskog
saobraćaja sredstvima železničkog saobraćaja.
• Ovaj transport je rentabilan samo na intraragionalnim relacijama dužim od 500 km .
• Ova vrsta transporta se najviše koristi u SAD i Francuskoj.
 Roudrejlerski transport

• Ovablja se transportnim sredstvima koja se mogu kretati i po drumovima i po

železničkim šinama, zahvaljujući odgovarajućoj supstituciji točkova.
• Ova vrsta transporta nije tako razvijena kao kontrejlerski transport.
• Ovaj transport se u SAD koristi za prevoz pošte , U Engleskoj za prevoz komandne
robe.
 Menadžment transporta i njegov domen

• Organizacija transporta robe, bilo da se radi o dovoznom ili o odvoznom transportu je

najvažniji logički posao u bilo kom preduzeću koje se bavi nekom proizvodnjom ili
trgovinom.
• Tržište , troškovi i cene u transportu biti podloga za profilisanje transportne
strategije na svim relacijama , kao segmentiranim delovima transportnog tržišta.

• O važnosti seta transportnih aktivnosti smo već govorili , istaknut značaj transporta
kao logističke aktivnosti u kontekstu troškova koje ovaj skup napravi na nivou firme
priličan je .
• Da li koristiti transport u sopstvenoj režiji ili ne. Odgovor na ovo pitanje je trojak:
• Potpuno obavljanja svih transporta proizvoda , potpuno rentiranje prevoznih usluga,
mešovita transportna strategija.
 Usmerenost ka pojedinim transportnim vidovima

• Određene grane transporta su svojim saobraćajnim putem i sredstvima , tehničko –

tehnološkog karakteristikama predodređene za prevoz samo uske lepeze
proizvoda.
• Tipičan primer za to su cevovodi, kao poseban vid transporta .
• Glavni proizvodi koji se prevoze ovim transportnim vidom su nafta i gas , u novije
vreme to je i tečni gas.
 Savremeno trnsportno tržište

• Saobraćajno tržište , oredeljuju konstitutivni elementi: proizvod , prostor, vreme,

ponuda i tražnja.
• Specifičnost ovof tržišta opredeljene su većim brojem faktora i to:
• Specifičnosti transportne usluge kao proizvoda,
• Specifičnosti tražnje za prevozom.
• Specifičnosti transportne ponude,
• specifičnosti uspostavljanja međusobnih odnosa i ravnoteže između ponude i
tražnje transportnih usluga.
 Transportni problem

• Pošto troškovi imaju visokom učešće u ukupnim troškovima poslovanja,

minimiziranje ovih troškova predstavlja jedan od najznajčajnijih izvora za povećanje
dobiti.
• Operaciona istraživanja se koriste da bi se ovi troškovi minimizirali pomoću metoda ,
kako bi se smanjili troškovi na relaciji skladište sirovina – proizvodni ogoni, ili na
relaciji skladište gotove robe –prodavnice.
• Transportni problem se obično rešava u dve faze.
• Određivanje početnog rešenja,
• Postepeno poboljšanje početnog rešenja.
 Određivanje početnog rešenja

• Početna rešenja prema pravilu dijagonalnog rasporeda dobija se na taj način što se
raspoložive količine robe isporučioca raspoređuju na primaoce počevši od levog
gornjeg ugla tabele , krećući se stepenasto prema desnom donjem uglu tabele.
• Pri tome treba voditi računa o :
• Raspoloživim količinama isporučilaca,
• Ukupnim potrebama primalaca..
• Najpre se raspoređuju sve raspoložive količine prvog isporučioca i zadovoljavaju prvi
primaoci , zatim se nastavlja sa narednim isporučiocima.
 Tehnika raspodele isporučenih količina

• Nakon utvrđivanja početnog rešenja pristupa se prevazilaženju optimalnog rešenja

kroz postepeno poboljšanje početnog rešenja..
• Za ovu fazu postoje različite metode , “ metoda skakanja s kamena na kamen “, .
• To je postupak takve sukcesivne preraspodele utvrđenih isporuka iz početnog
rešenja koja će dovesti do rešenja koja će dovesti do sniženja troškova bez
promene broja isporuka iz početnog rešenja.
 Kriterijim poboljšanja kod preraspodele isporuka

• Jasno je da treba vršiti samo takve preraspodele isporučenih količina koje će

doprineti sniženju ukupnih troškova transporta.
• Da bi od mogućih preraspodela izabrali one koje dovode do sniženja troškova .
• Potrebno je troškove transporta da uvedemo kao kriterijum izbora.
 Postepeno poboljšanje i optimalna rešenja

Moguće snižavanje troškova novom raspodelom dobija se množenjem zbira

alternativnih jediničnih troškova , kao jedinične uštede sa razmenljivom količinom
isporučene robe.

• Može se generisati proizvoljan broj alternativnih optimalnih rešenja uzimajući druge

količine za razmenu.
• Alternativna bazična optimalna rešenja dobijaju se kda se na neutralnim petljama
vrši preraspodela ukupne razmenljive količine, dok samo delimična preraspodela
razmenljivih količina dovodi do nebazičnih optimalnih rešenja.
 Menadžment zaliha , pojam i definicuja

• Pametno upravljanje zalihama je uspešan posao.

• Zalife ili nem. Pufer (odbojnik , amortizer udarca), , između tokova inputa i outputa.
• Ovi puferi nastaju čim dođe do razlike između vremenske i količinske strukture ulaza
i illaza.
• Kada bi tokovi u svim delovima preduzeća bili potpuno sinhronizovani sa
odgovarajućim tokovima izlaza, zalihe bi bile nepotrebne.
• Potrebno je utvrditi potrebe , kvantitativno , kvalitatavno, vremenski
• Potrebno je utvrditi visinu i dinamiku zaliha sirovina.
 Utvrđivanje potreba za predmetima rada

• Polazna osnova za utvrđivanje potreba može biti:

• Plan proizvodnje potrošnje koji polazi od plana proizvodnje, zasnovanog na planu
prodajei stvarna proivodna potrošnja u proteklim planskim periodima.
• Potrebe se utvrđuju deterministički i stohastički.
 Determinističko utvrđivanje potreba

• Polaznu osnovu za determinističko utvrđivanje potreba čine potrebe potrošača ,

odnosno procenjena tražnja.
• Primarne potrebe se definišu kvalitativno i vremenski.
• Potrebe potrošača su promenljive , primarne potrebe treba utvrditi metodom kliznog
planiranja.
• Osim primarnih utvrđuju se i sekundarne potrebe, potrebe koje se koriste za
predmetima rada koji se troše u sopstvenom preduzeću , u fazama višeg stepena
obrade.
• Za utvrđivanje potreba se u praksi koriste tri vrste sastavnice:
• Količinske,
• Strukturne,
• Hijerarhijske.
 Stohastičko utvrđivanje potreba

• Važno je utvrđivati redovne i neredovne potrebe.

• Kod redovnih potreba potrošnja predmeta rada se kreće oko nekog proseka koji se
može proceniti pomoću:
• Srednje vrednosti vremenske serije ili.
• Eksploatacije trenda.
• Od statističkih metoda za izračunavanje srednje vrednosti najčešce se koristi .
• Obična aritmetička sredina,
• Uravnotežena aritmetička sredina,
• Metoda pomičnih proseka i
• Eksponencijalno ponderisanje.
• Izračunavanje potreba ekstrapolacijom trenda koristi se u onim slučajevima u
kojima dinamika potrošnje ima tendenciju pada ili što je sve češći slučaj tendenciju
rasta.
 Kontrola utvrđivanja potreba

• Ni jedna od postojećih metoda izračunavanja potreba nemože se obezbediti trajno

zadovoljavajuće rezultate , jer na visinu potreba utiču i nepredvidivi činioci.
• Zato vremenom dolazi do odstupanja izračunatih tj. Planiranih od stvarnih potreba
• Ako je zbir pozitivnih i negativnih odstupanja planiranih od stvarnih potreba otprilike
jednak , to znači da se radi o slučajnim odstupanjima i da je izvršena procena
potreba –dobra.
• Ukoliko su međutim , odstupanja stvarnih od planiranih potreba velika, treba ih
ispitati.
 Normativi zaliha

• Zalihe se trebaju održavati na onom nivou koji istovremeno obezbeđuje i

kontinuitet i ekonomičnoodnosno rentabilno poslovanje.
• Navedeni zahtevi se zadovaljavaju utvrđivanjem normativa zaliha
• Normativ se može utvrditi pomoću iskutva i pomocu odgovarajućih kvantitativnih
metoda.
• Za kvantitativno utvrđivanje potrebno je poznavati:
• Potrošnju, period nabavljanja, uslove nabavke., uslove transporta, skladištenja, i
karakreristike predmeta rada.
• Normativ se utvrđuje za ; minimalne, standardne, signalne , optimalne, i maksimalne
zalihe.
 Minimalna zaliha

• Minimalna zaliha predstavlja najmanju mpgiću količinu zaliha koja je u stanju da

obezbedi kontinuitet proizvodnje , kontinuitet snabdevanja kupaca
• Za njeno izračunavanje potrebni su podaci o : prosečnoj potrošnji predmeta rada u
jedinici vremena i podaci o dužini perioda nabavljanja izraženog istim vremenskim
jedinicama kao i prosečna potrošnja.
• Ako se prosečna potrošnja označi sa P, a dužina perioda a T, tada je minimalna
zaliha ( Zmin) =
• Zmin= P . T
 Standardna zaliha

• Stvarna zaliha je uvek veća od minimalne.

• Povećanje zaliha je neophodno radi postojanja realnog rizika od povecanja
potrošnje usled:
• Prekoračenja planiranog obima proizvodnje (Zr1)
• Opterećenja predmeta rada , zbog proizvodnje škarta(Zr2)
• Zakašnjenja poručenog materijala, neočekivanog perioda nabavljanja(Zr3)
• Sigurnosna zaliha ( Zsig) = Zr1+ Zr2 + Zr3
• Sigurnosna zaliha se može izračunati i pomoću koeficijenta rizika (k) koji se kreće od
1 i 1,5, , standardna zaliha iznosi:
• Zst= ( P. T) . k
 Signalna zaliha

• Signalna zaliha predstavlja onu količinu predmeta rada kod koje treba izdati nalog
za poružbinu novog kontigenta .
• Signalna zaliha može biti ravna minimalnoj , odnosno standardnoj zalihi.
• Signalna zaliha (Zsn) se utvrđuje za one predmete koji se traže kontinuirano.
• Značajna je u uslovima korišćenja računara u nabavnom poslovanju.
 Optimalna zaliha

• Za razlikuod minimalne i standardne zalihe čiji se zadatak sastoji u obezbeđivanju

kontinuiteta proizvodnje , optimalna zaliha ima i zadatak da omogući ekonomično
nabavno i skladišno poslovanje.
• Bitni su troškovi nabavke i troškovi posedovanja zaliha.
 Maksimalna zaliha

• Maksimalna zaliha (Zmax) se izračunava što se optimalnoj zalihi ( Zopt) doda

ekonomična količina nabavke:
• Z(max)=Zopt + EKN
• Ukoliko preduzeće ne raspolaže podacima o ekonomičnoj količini nabavke
maksimalna zaliha se može izračunati pomoću dvostrukog iznosa potreba za period
od godinu dana (ZP) i koeficijenta obnova zaliha (Koz):
• Zmax = 2P kroz Koz
• Ako se koristi period od mesec dana , mesečne potrebe (Pm) pomnoži se sa 12 i
stavi u odnos sa koeficijentom obrta zaliha tog meseca ( kozm) za koji su iskazane
potrebe , a zatim se dobijeni izraz pomnožiti sa dva :
• Zmax = Pm . 12 kroz Kozm . 2
 Menadžment magacina i logistika skladištenja

• Bitno je razumevanje skladištenja i prethodne nabavke, upoznavanje raznih tehnika

skladištenja i primenu logističkih metoda za rešavanje problema .
• Da bi se prevazišla prostorna i vremenska neuskladženost proizvodnje razmene i
potrošnje, , neusklađenost između ulaza i izlaza mezoekonomskog sistema , na
prelazima iz jedne u drugu fazu ciklusa reprodukcije formiraju se zalihe.
• Zadaci skladišta su :
• Obezbeđenje kontinuitete procesa proizvodnje,
• Čuvanje i zaštita robe od oštećenja,
• Poboljšanje upotrebnih karakteristika proizvoda,
• Obezbeđenje ekonomičnosti nabavke.
 Problem lokacije i izbor optimalne lokacije

• Prvo pitanje koje sebi postavi projektant skladišta jeste :” da li je skladište u

konkretnom slučaju , zaista neophodno i da li je ono potrebno za sve vrste predmeta
rada , odnosno za sve proizvode koji ce se proizvoditi”?
• Odgovor na ovo pitanje ce zavisiti od mogućnosti:
• Direktnog snabdevanja od dobavljača,
• Proizvodnje za poznatog kupca.
• Bitan je optimalan raspored skladišnog objekta i optimalnog rasporeda robe.
• Izbor optimalne lokacije skladišta malog preduzeća je uglavnom lociran pod istim
krovom sa proizvodnim pogonom i orjentišu se prema toku tehnološkog procesa.
• Kod velikog preduzeca vodi se računa da li se radi o izgradnji novog ili o proširenju
preduzeća.
• Koristi se metoda težišta i metoda tona –metar.
 Raspored robe u skladištu

• Fiksni raspored se vrši po katalogu robe u okviru koga je roba razvrstana na grupe po
abecednom redu, i na podgrupe po brojčanom rasporedu.
• Modifikovani fiksni raspored , ista označena roba u visini minimalne zalihe odlaže se
u jednom delu skladišta.
• Haotični, roba se odlaže na mesto koje je trenutno slobodno.
• Modifikovani haotični, sličan prethodnom , ali pri ulasku se otvara skladišna kartica ,
koja ima podatke o vrsti i količini robe, unosi se i šifra odgovarajuće sekcije
skladišta, koja je definisana planom skladišta.
• Raspored pomocu koordinatnog sistema se zasniva na činjenici da svaka
manipulacija robom u skladištu isvako kretanje robe uzazivaju odgovarajuće
troškove.
• Klasihikasija po ABC- klasifikaciji zasniva se na fizičkim karakteristikama robe.
 Pojam i činioci kapaciteta skladišta

• Pod kapacitetom skladišta se podrazumeva sposobnost skladišta da u određenom

vremenskom intervalu prihvati, sačuva , pripremi se za isporuku i isporuči odgovarajuću
količinu robe.
• Kapacitet skladišta je uslovljen :
• Zapreminom skladišnog objekta i
• Tehnologijom skladištenja.
• U stvarnom životu zalihe predstavljaju stohastičku veličinu.matematički se ovako
predstavlja:

• Zt1,t2-stanje zaliha u trenutku t1i t2

• U(t)-ulaz u skladište u posmatranom periodu,
• I(t), izlaz iz skladišta u posmatranom periodu.
• Vrši se procena neto i bruto zapremine skladišta
 Tehnologija sladišta , vrste skladišta i skladišna tehnika

• Pod tehnologijom skladišta se podrazumevaju standadrizovane procedure

manipulacije i kretanja materijalnih dobara u okviruskladišta.
• Sa stanovišta logiskike najznačajniji kriterijumi za klasifikaciju skladišta su:
• Mesto skladišta u ciklusu reprodukcije,
• Vrsta robe i
• Vrsta građevinskog objekta.
• Kladišna tehnika može se razvrstati na : pomoćna tehnička sredstva, regale i
transportna sredstva.
• Pomoćna tehnička sredstva jesu palete.One mogu biti:ravne, stubne, boks palete,
tank palete, specijalne palete.
• Regali mogu biti: obični, visoki, protočni, pokretni i cirkulirajući
• Transportna sredstva su: viljuškari, granici, konvejeri i traslatori.
 Sistemi i tehnike skladištenja, statički i dinamički sistem

• Pod sistemom skladištenja podrazumevaju se metode i tehnika skladištenja ,

usaglašenih sa vrstom skladišta , kojim se ostvaruje definisana koncepcija sladišnog
poslovanja.
• Postoje dva sistema : statički i dinamički.
• U statički sistem spadfaju sledeće tehnike: podno skladištenje i skladištenje u fiksne
regale.
• Skladištenje robe bez regala , neposredno na pod , primenju se kod robe sa velikom
težinom.Njegov nedostatak je nedovoljnoiskorišćenje zapremine skladišta.
• Regalno skladištenje omogućuje bolje korišćenje skladišnog prostora sa izuzetkom
običnog regala s pregradama namenjenog skladištenju sitne robe.
• Dinamički sistem razlikuje : skladištenje u pokretne regale(, skladištenje u protočne
regale( sa ciljem da roba koja je prva ušla u skladište prva iz njega izlazi),
skladištenje u cirkulirajuće regale(omogićuje dobro korišćenje kapaciteta skladišta)
• Skladištenje u transportna sredstva se praktikuje uglavnom u masovnoj ili
višeserijskoj proizvodnji.
 Pojam, funkcije i zadaci pakovanja robe

• Efikasno odvijanje materijalnih logističkih procesa u preduzecu u velikoj meri zavisi

od pakovanja.
• Pored toga što pakovanje omogućava zaštitu proizvoda , ono olakšava skladištenje,
manipulaciju i unutrašnji transport.
• Pod pakovanjem se podrazumeva omot, koristi se reč ambalaža, pod pakovanjem se
podrazumeva proces stavljanja odgovarajuceg omota oko robe.
• Pakovanje robe ima sledeće funkcije :
• Proizvodnu ( pakovanje predmeta rada),
• Marketing funkciju ( značajna je samo za gotove proizvode),
• Upotrebnu ( sposobnost ambalaže da nakon ispakivanja proizvoda čijoj svrsi služi
zadovole i lične ili opšte potrebe potrošača),
• logističku funkciju( da zaštiti proizvod, omogući i olakša skladištenje, omogući i
olakša transport, omogući i olakša manipulisanje i pruži informacije koje su
neophodne za normalno odvijanje logističkih procesa).
 Izbor optimalne ambalaže, logističke jedinice i modularno pakovanje

• Sobzirom da ambalaža ima više različitih funkcija , na definisanju i izboru optimalne

ambalaže radi tim stručnjaka koji bi svojom kompetentnošću pokrivali sve funkcije
ambalaže.
• Pod logističkom jedinicom se podrazumeva ona količina robe koja omogućava
najefikasniji protok robe u logističkom lancu , odnosno količina robe koja zahteva
najmanje rada u procesu merenja, brojanja i manipulisanja robom.
• U okviru logističkog lanca razlikujemo sledeće logističke jedinice:
• Radna jedinica( predstavlja onu količinu proizvoda koja se pakuje u jedinici ambalaže
polazeći sa stanovišta potrebe za očuvanjem kvaliteta proizvoda),
• Manipulativna jedinica(predstavlja količinu proizvoda koja je pogodna za skladištenje
i manipulaciju)
• Transportna jedinica(podudara se sa transportnom ali može da bude i veća).
• Rezultat višegodišnjegistraživanja kojaje finansirala Nemačka industrija ambalaže
jeste modul dimenzija 400x600mm.
• Dimenzije ovog modula su usaglašene sa standardizovanim pul paletama dimenzija:
800x1200mm i 1000x1200mm.
 Činioci koji utiču na organizovanje funkcije poslovne logistike

• Organizacija funkcije poslovne logistike zavisi od:

• Karakteristike preduzeća,
• Vrste delatnosti kojom se preduzeće bavi,
• Karakteristika postojeće organizacione strukture,
• Kompletnosti rukovodećeg kadra, karakreriustika tržišta,
• Kompletnost rukovodećeg kadra,
• Karakteristike proizvoda, značaj pojedinih logističkih aktivnosti.
 Mesto poslovne logistike u organizacionoj strukturi preduzeća

• Poptreba za konstituisanjem poslovne logistike u preduzeću zavisi od značaja koji

ova funkcija ima za uspešnost poslovanja.
• Potrebno je imati potrebu konstituisanja poslovne logistike.
• U zavisnosti od vrste delatnosti s kojom se preduzeće bavi , pojedine logističke
aktivnosti imaju različit značaj.
• U predeuzećima koje se bave eksrtraktivnom industrijom ili poljoprivredom primarni
značaj imaju aktivnosti vezane za nabavno poslovanje.
 Postupak organizovanja funkcije poslovne logistike

• Reorganizacija se provodi kroz kroz tri faze:

• Faza pripreme,
• Faza projektovanja,
• Faza realizacije.
• U fazi pripreme je jedna vrsta psihološke pripreme svih zaposlenih u preduzeću.
• U fazi projektovanja se izdvajaju:
• Analiza postojećeg stanja,
• Identifikacija logističkog sistema,
• Definisanje i analiza sistema ciljeva,
• Izrada logističkog koncepta,
• Izrada projekta reorganizacije..
• Kod realizacije vodi se računa o realizaciji projekta reorganizacije i razrešenje
koordinacionog tela za logistiku.
 Organizovanje funkcije poslovne logistike u malim preduzećima ( izrada projekta
organizacione funkcije logistike)

• Mala preduzeća koja nemaju formalnu organizacionu strukturu, neće ni poslovnu

logistiku formamalno organizovati.
• Za projekat se vezuje:
• Faza pripreme,
• Faza projektovanja i
• Faza realizacije
• STR.135, Gereke
 Organizovanje integrisane logistike i strateške alternative organizovanja logističkih
aktivnosti

• Logističke aktivnosti možemo posmatrati procesno i u tom slučaju se one mogu

segmentirati na poslovne ulazne logistike, unutrašnje logistike i izlazne logistike.
• Priroda logističkih aktivnosti je takva da one uvek predstavljaju podršku odvijanju
neke osnovne delatnosti-proizvodnji i trgovini.
• Glavne logističke funkcije su :
• Transport,
• Skladištenje,
• Nabavka i upravljanja zalihama,
• Servis potrošača,
• Informaciona podrška kao logistika robnih tokova i to u oba smera,
 Pozicioniranje logistike u poslovnom sistemu firme

• Steprn složenosti korporativnog sistema

• Karakteristike proizvoda koji se distribuira
• Stepen feterogenosti mesta isporuke,
• Visina logističkih troškova
• Bitno je da firma precizno definiše svoje poslovne aktivnosti, definišu se veštine koje
poseduju kadrovi uključeni u logistički proces.
 Koncepti i tipovi logističke oganizacije

• Organizacija logistike podrazumeva definisanje odgovarajuće organizacione

strukture.
• Struktura obuhvata unutrašnje unutrašnje organizacione veze između delova ,
zaposlenih i autoriteta, kao i sistem komunikacije.
• Dve kritične komponente strukture su formalne linije autoriteta i komunikacije, sa
jedne i informacija sa druge strane.
• U prvoj fazi akcentuje se efikasno upravljanje transportom i skladištenjem
• U drugoj fazi cilj je da se integrišu logističke aktivnosti
• U trećoj fazi dolazi do integrisanja ukupnog logističkog procesa i koordinacije u
procesu donošenja odluka o svim aktivnostima za fizičku distribuciju i upravljanju
materijalom, odnosno za logistiku.
 Logistički provajderi , 3PL provajderi i 4PL provajderi

• Preduzeća se orjentišu na maksimalno posvećivanje pažnje osnovnoj delatnosti , tj.

značaj tzv. Third party logistics ( 3PL) firmi, odnosno specijalizovanih preduzeća za
vršenje logističkih poslova, na tržištu i porastao u poslednjih dvadeset godina.
• Možda najjednostavnija teorijska definicija 3PL firmi glasi da su to eksterno
specijalizovane kuće za obavljanje najbećeg broja logističkih aktivnosti.
• 4PL provajderi su firme koje upravljaju resursima, kapacitetima, tehnologijom onih
organizacionih formi koje hunkcionišu u okviru jednog lanca kretanja proizvoda.
• 4Pl logistički specijalisti svoj pristup zasnivaju na najkvalitetnijim uslugama
logističkog karaktera duž SC toka roba.
• SC( Supply chain ) koncept, je nov tako su i logistički provajderi sposobni da opsluže
kretanje tokova proizvoda u ovom SC lancu još uvek je retka pojava.
 Informacioni sistemi u integrisanoj logistici, informacija kao podloga za donošenje
upravljačkih odluka u firmi

• Svaka poslovna odluka mora biti zasnovana na kvalitetnim informacijama iz

upravljačkog informacionog sistema , njegovih varijanti u preduzeću.
• Upravljački informacioni sistem u preduzeću podrazumeva opremu neopfodnu za
funkcionisanje sistema, procedure po kojima se radi u sistemui ljude koje obslužuju i
koordiniraju dar različitih ulazno izlaznih linija informacionog sistema.
• Bitna je :
• Dostupnost sistema,
• Tačnost informisanja,
• Efikasnost u komuniciranju.
 Marketing informacioni sistemi

• Specijalizovan vid upravljačkog informacionog sistema u oblasti marketinga se naziva

marketing informacioni sistem.
• Po Kotleru “ marketing informacioni sistem sačinjavaju ljudi, oprema, i procedure koji
sakupljaju sortiraju , analiziraju, ocenjujui distribuirajuu pravo vreme tačne informacije
za potrebe donosioca odluka u oblasti marketingsa.”
• Razlikujemo tri opcije:
• Bazični marketing informacioni sistem,
• Bazični marketing informacioni sistem potpomognut korišcenjem komercijalnih baza
podataka i
• Marketing informacioni sistem zasnovan na marketingu baze podataka.
 Međuzavisnost inhormacionih i tokova proizvoda u logistici

• Značaj koji se pridaje posedovanju pravih, istinitih i jeftinih informacija se, u poslednje
vreme, može staviti u rang sa značajem posedovanja novčanog, radnog i imovinskog
kapitala.
• Može se konstatovati da su efikasni informacioni tokovi srce logističkog
menadžmenta.
• Podaci o kretanju sirovina i repromaterijala na ulasku u proizvodni proces , kao i
praćenje tokova u proizvodnji, su od kapitalnih značaja za logističkog menadžera.
• Različite informacije egzistiraju na različitim nivoima marketing logistike.
 Postavka i implementacija logističkog informacionog sistema, funkcionalnost i principi
logističkog informisanja

• Logistika prati efikasnost u kretanju tokova proizvoda kroz distributivni kanal.

• To je jednosmeran proces koji polazi od proizvođača i završava se kod krajnjeg
korisnika robe.
• Savet za logistički menadžment ( CLM) – američka asocijacija logističara u svojoj
definiciji marketing logistike ukazuje i na kretanje informacija unutar logističkih
tokova.
• To dalje znači da se logistički informacioni sistem tretira kao veza logističkih
aktivnosti unutar integrisanog logističkog puta.
• Logistički informacioni sistem kontroliše tokove proizvoda od nabavke ulaznog
materijala do fizičke distribucije robe.
• Stvara se potreba za dostupnošću, tačnošcu, ažurnosti, elastičnosti, fleksibilnostii
formatiranosti.
 Struktuiranje potreba i tražnje za informacijama, Dizajniranje arfitekture logističkog
informacionog sistema

• Osnovno pitanje pred kreatora informacionog sistema logistike jeste:koje informacije

sistem treba da obezbedi za određene vrste logističkih odluka( nivoe logističkog
odlučivanja).
• Izvori uinformisanja mogu biti na strateškom i taktičkom nivou, internog i eksternog
karaktera, dok na operativnom nivou ovi izvori su isključivo internog karaktera.
• Logistički informacioni sistem(LIS) ima zadatak da uz pomoć hardverske i softverske
podrške upravlja, kontroliše i meri performanse logističkoh aktivnosti u firmi.
• Obuhvatnost logističkog informacionog sistema podrazumeva njihovu prisutnost u tri
glavna polja delovanja:
• Proces prijema narudžbina i proces nabavke, upravljanje i kontrola zaliha,
organizacija skladištewa i dolazno odlaznog transporta.
• Ovaj sistem čine pet elemenata:moduli-pravougaonog oblika, baze podataka-
konusnog oblika, upravljačke aktivnosti i poslovi ulaska podataka trapezastog oblika,
izveštaji- obrnutog trapezastog oblika, komunikacioni linkovi-označeni linijama.
 Proces prijema i realizacije porudžbine i logistički informacioni sistem, upravljanje
sistemom poručivanja u preduzeću

• Uspostavljanje procesa poručivanja u preduzecu jeste rezultat informacionog

logističkog povezivanja i preduslov koncipiranja moderne politike servisiranja
potročača kao najbitnije strateške odluke, u logističkoj nadležnosti, na nivou firme.
• Sistem procesiranja porudžbine je nervni centar celokupnog logističkog sistema
firme.
• Sve aktivnosti , izvedene u jednom vremenskom periodu se mogu drugačije nazvati
sistemom procesiranja.
• Period koji je potreban da roba fizički stigne od dobavljača je posebno bitno –kritično
vreme u sistemu logistigkog obnavljanja zaliha.
• Primer izuzetno efikasne logističke procerure prijema i realizacije porudžbine može
biti Beneton, glavni italijanski proizvođač sportske opreme i moderne odeće sa preko
5000 radnji u 60 zemalja sveta.
 Informacione tehnologije kao podrška razvoju logističkog informacionog sistema

• Danas se i najveći operativni problemi mogu rešiti primenom personalnih kompjutera

u okviru Sistema za podršku pri odlučivanju-DSS.
• DSS se sastoji iz faznog postupka koji čine: proces prikupljanja podataka,
procesiranje podataka i prezentaciju podataka
• Elektronska razmena podataka ( EDI) se može identifikovati kao međukompanijska
razmena poslovnih podataka i dokumenata u standardizovanoj formi.
• Sistemi veštačke inteligencije i ekspertni sistemi ( AIES) počivaju na timskom
konceptu upravljanja informacionih tehnologija uz osnovni cilj da se pomoću
kompjuterskih programa imitira rezonovanje ljudi u procesima donošenja odluka.
• Specifično polje veštačke inteligencije odnosi se na ekspertske sisteme( ES) koji
predstavljaju specijalizovane kompjuterske programe za rešavanbje mnogih
logističkih i9 marketinških problemau poljima : transport, skladištenje/upravlkjanje
materijalom, zalihe, nabavka, pokovanje, informacioni sistemi, servis potrošača
 Računovodstvo u integrisanoj logistici, računovodstvo zaliha u trgovinskim preduzecima

• Trgovinsko računovodstvo je umetnost merenja, opisivanja i interpretiranja

ekonomskih aktivnosti trgovinskih preduzeca.
• Organizaciona struktura trgovinskog računovodstva čine: knjigovodstvo, planiranje,
analiza i kontrola
• Osnovna svrha trgovinskog preduzeća je da obezbedi odgovarajuce informacije o
datom trgovinskom preduzeću.
• Računovostveni principi su: koncepti, principi, pravila sastavljanja finansijskih
izveštaja.
• Zalihe u trgovinskim preduzecima se sastoji od svih roba raspoloživih za prodaju u
toku redovnog poslovanja.
• Računovodstvena zaliha je sa utvrđivanja neto profita, utvrđivanje koji je deo bi od
ukupnih troškova roba raspoloživih za prodaju trebqlo oduzeti od prihoda od prodaje
sledećeg perioda.

• Metoda prosečnih troškova je metod vrednovanja zaliha.

 Strateški menadžment integrisane logistike, karijera u oblasti logističkog menadžmenta

• Logistički menadžeri su u preduzećima sve više prisutni u strateškim organizacionim

timovima koji se bave strateškim planiranjem , timovima koji se bave formiranjem
strateških odluka sa komitentima jednom rečju na svim bitnim mestima u
organizacionoj strukturi preduzeća.
• Na godišnjem nivou mnogo više se traži logističara na raznim poljima nego što ih
diplomira.
• Porast važnosti analitičkih i strateških poslova u logistici povećava aktraktivnost
logističke karijere.
• Izgradnja logističke karijere može biti fokusirana na : logističko planiranje i analiza,
upravljanje transportom, upravljanje transportom, upravljanje skladištenjem,
planiranje i komntrola zaliha, upravljanje nabavkom i kretanjem materijala, upravljanje
globalnim logističkim aktivnostima, planiranje i operacionalizacija proizvodnje,
upravljanje lancima snabdevanja,upravljanje servisom potrošača, planiranje
operacionalizacija i kontrola informacionog sistema, upravljanje parcijalnim
logističkim uslugama, logistički inženjering.
 Vrednovanje logističkih menadžera

• Zarada na logistigkom radnom mestu u svetskim okvirima je odlična.

• Ta plata se sastoji iz osnovnog dela i različitih novčanih bonusa i drugih beneficija.
Istraživanja pokazuju da je osnovna plata samo manji deo ukupne zarade i da preko
85% logističkih menadžera ostvaruje dodatni bonus.
• Primer: Kompanija C.H. Robinson Worldwide ( CHRW) je započeo sa radom
1905.godine, kao kompanija za proizvodnju.Najveći prihod firme ostvaruje se kroz
pružanje drumskog, želežničkog , vodenog i vazdušnog transporta.Poseduje logistički
menadžment.Sa narastanjem obima posla, u savremenim firmama raste i značaj
funkcije transporta, kao i potreba njegove organizacije što iziskuje sredstva koja bi
umesto toga mogla biti usmerena na ostvarivanje primarnih ciljeva.
 Upravljanje logističkim troškovima

• Na makro nivou, odnosno na nivou privrede kao celine, ne pravi se razlika izmežu
troškova logistike i troškova distribucije.
• Razlog tome je što sirovine i repromaterijali za njihove proizvođače predstavljaju
gotove proizvode pa se troškovi logistike mešaju sa troškovima fizičke distribucije.
• Stvaranje logističkih vrednosti u preduzeću iziskuje pravljenje određenih troškova.

• Značajno učešće logističke vrednosti u stvaranju ukupne vrednosti proizvoda, to

parcijalno logičko upravljanje dobija na značaju, odnosno troškove vezane za fizičko
premeštanje, čuvanje i manipulisanje robama dobijaju veću težinu u ukupnoj masi
poslovnih troškova.