Master Rad - Projektovanje Sistema Za Univerzitetsku Štampariju

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
MASTER RAD
Projektovanje sistema za univerzitetsku

štampariju
Mentor:_________ Student: ___________

Profesor: _________ Br.Indeksa: ___________
Mesto, mesec, godina

UNIVERZITET U NOVOM SADU- FAKULETET TEHNIČKIH
NAUKA
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj, RBR:

Identifikacioni broj, IBR:
Tip dokumentacije, TD: Monografska publikacija
Tip zapisa, TZ: Tekstualni štampani materijal
Vrsta rada, VR: Završni- Master rad
Autor, AU: Dajana Aleksić
Mentor, MN: Prof. Dr Ilija Ćosić
Naslov rada, NS: Projektovanje proizvodnog sistema za
Univerzitetsku štampariju
Jezik publikacije, JZ: srpski
Jezik izvoda, JI: srpski
Zemlja publikovanja, ZP: Srbija
Uže geografsko područje, UGP: Vojvodina
Godina, GO: 2010.
Izdavač, IZ: Autorski reprint
Mesto i adresa, MA: FTN, Trg Dositeja Obradovića 6
Fizički opis rada, FO:
(poglavlja, strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga)
Naučna oblast, NO: Grafičko inženjerstvo i dizajn
Naučna disciplina, ND: Proizvodni sistemi
Predmetna odrednica/ključne reči, PO: Program proizvodnje, analiza proizvoda,
proizvod predstavnik, tehnološki postupak,
redukcija programa proizvodnje, tip i varijanta
toka
UDK:
Čuva se, ČU: U biblioteci FTN u Novom Sadu
Važna napomena, VN:
Izvod, IZ: Osnovni cilj ovog rada bio je projektovanje
sistema za Univerzitetsku štampariju,
analiziranjem tržišta, analizom programa
proizvodnje, izbora proizvoda predstavnika,
redukcijom programa proizvodnje i
definisanjem tehnološkog postupka izrade.
Datum prihvatanja teme, DP:
Datum odbrane, DO:
Članovi komisije, KO: Predsednik: Prof. Dr Dragoljub Novaković
Član: Mr Milovan Lazarević Potpis mentora
Član, mentor: Prof. Dr Ilija Ćosić
Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1
UNIVERSITU OF NOVI SAD - FACULTY OF TEHNICAL
SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic Publication
Type of record, TR: Tekstual material, printed
Contents code, CC: Graduate- Bachelor Thesis
Author, AU: Dajana Aleksić
Mentor, MN: Prof. Phd Ilija Ćosić
Title, TI: System design for university print house
Language of text, LT: Serbian
Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, ZP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2009.
Publisher, PB: Author’s reprint
Publication place , PP: Faculty of tehnical science, Trg Dositeja
Obradovića 6
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/graphs/appendixes)
Scientific field, SF: Graphic engineering and design
Scientific discipline, SD: Production systems
Subject/key words, S/KW: Production programe, analysis of products,
Product Reperesentative, tehnological
procedure reduction in production, type and
variant flow
UC:
Holding data, HD: The library of Faculty of Tehnical Sciences,
Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6
Note, N:
Abstract, AB: The aim of this work was to design the system
for graphic, starting with market analysis,
program production, choice of product
representatives to the reduction of production,
and the process of defending the technological
processes.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
Defended on, DE:
Defended Board, DB: President: Prof. PhD Dragoljub Novaković
Member: MSc Milovan Lazarević Mentor’s sign
Member, mentor: Prof. PhD Ilija Ćocić
Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1

Projektovanje proizvodnih sistema
Sadržaj:
Teorijske osnove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
1. Program proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.1. Ciljno tržište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.2. Opis proizvodnog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2. Analiza programa proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
2.1. Osnovna zavisnost stuktura/količine u programu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
2.2. ABC analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
2.3. Analiza karakteristika elemenata proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
2.3.1. Analiza prema formatu gotovog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
2.3.2. Analiza prema formatu tabaka za štampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
2.3.3. Struktura delova prema materijalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
2.3.4. Analiza prema broju boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
2.3.5. Analiza prema načinu dorade i složenosti proizvoda za izradu . . . . . . .56
3. Izbor proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57
3.1. Redukcija programa proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
4. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
4.1.Tehnološki postupak izrade proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . .58
5. Izbor tipa toka u sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
6. Projektovanje struktura sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82
6.1. Ritam toka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82
6.2. Normativi u proizvodnom sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
6.2.1. Normativ vremena za tehnološke operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82
7. Određivanje vremena trajanja ciklusa rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
8. Oblikovanje prostornih struktura sistema i tok proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . 98
9. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
10. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Teorijske osnove
Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima
Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada

i učesnika u procesima rada), relacija između elemenata i njihovih karakteristika uređenih u
skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa
druge strane, odnosno uslovljena postojanjem sistema za proizvodnju oblikovanog na način da
obezbedi transformaciju raspoloživih resursa u proizvode u skladu sa datim potrebama.
Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode
U proizvodnom sistemu odvija se proces rada, tj. proces transformacije ulaznih u izlazne
veličine. Proces rada je niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. U svakoj
fazi odvija se određena operacija (na svakom tehnološkom sistemu), svaka operacija traje
određeno vreme. Proces rada odvija se prema definisanom postupku rada. Svaki sistem ima
svoje ulazne veličine: materijal, informacije i energiju. Dakle u svakom proizvodnom sistemu
postoje tri vrste tokova.

Tok materijala čini skup postupaka promena stanja projektovanih tako da omoguće
transformaciju ulaznih materijala (informacija) u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog
kvaliteta. Tok materijala čini osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu.

Tok informacija predstavlja tok u kome se vrši izdvajanje i obrada podataka u cilju
dobijanja informacija potrebnih za donošenje odluka koje obezbeduju projektovane aktivnosti
za podešavanje sistema i držanje izlaznih veličina u dozvoljenim granicama. Tok informacija je
kontrolni tok.

Tok energije predstavlja skup mreža, uređaja, postrojenja i vodova koji obezbeđuju
rad tehnoloških sistema i uslove rada. Tok energije je pomoćni tok u svakom proizvodnom
sistemu.
Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost.

Kapacitet (Ke) je maksimalna količina rada vremenski izražena koju dati sitem može da da u
određenom vremenu. Efektivnost sistema (Es) je verovatnoća da će sistem u najkraćem vremenu
stupiti u dejstvo, da će pouzdano raditi u projektovanom vremenu bez otkaza i da će se lako
i brzo prilagođavati promenama u okruženju. Mera funkcionalne pogodnosti je fleksibilnost
sistema.
5
Slika 2. Efektivnost sistema u vremenu

Es=OG(t) x P(t) x FP
gde je:
Es – efektivnost sistema
OG – operativna gotovost
P – pouzdanost
FP – funkcionalna pogodnost
6
Osnovni elementi proizvodnih sistema
Proizvod je rezultat transformacije resursa u procesu rada. Zbog proizvoda postoji

preduzeće, a proizvod postoji zbog tržišta – namenjen je zadovoljenju potreba potrošača. Postoji
tendencija da danas opstaje društvo koje ne proizvodi, što je greška.

Karakteristike proizvoda:
• Struktura (da bi smo projektovali sistem koji će davati proizvod, moramo poznavati
strukturu proizvoda, tj. njegovu složenost, odnosno kompleksnost)
• Kvalitet (složenost)
- tehnički kvalitet (izražen parametrima)
- upotrebni kvalitet
- ekonomski kvalitet i
- estetski kvalitet (kvalitet zadovoljstva)
• Količine.
Slika 3: Faze životnog ciklusa proizvoda

Životni ciklus proizvoda možemo definisati kao vreme trajanja proizvoda u razmeni sa
okolinom. Životni ciklus nekog proizvoda može biti svega par dana (flajer), nekoliko meseci
(televizijska reklama), godina ili decenija (vizuelni identitet firme). Ovo vreme je u najvećoj
meri uslovljeno zahtevima okoline. Bez obzira na vreme trajanja, svaki proizvod prolazi kroz
iste faze životnog ciklusa:
1. istraživanje i donošenje odluka,
2. razvoj,
3. uvođenje,
4. rast razmene sa okolinom,
5. uravnoteženost razmene,
6. opadanje razmene (kritične tačka i potreba uvođenja novog proizvoda),
7. zamena postojećeg sa novim proizvodom
Oblikovanje tokova materijala
U procesima rada proizvodnih sistema najveći intezitet imaju kretanja predmeta rada.
Iz ovog razloga je proučavanje tokova materijala proizvodnih sistema od posebnog značaja za
ostvarenje potrebnog nivoa efektivnosti.

7
Određen broj karakterističnih veličina je od posebnog značaja za razvoj postupaka

oblikovanja tokova materijala i određivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema. Ove
veličine su:
• Količine proizvoda, koje karakterišu obim razmene sistema i okoline
• Stepen tehnološke složenosti, predmeta rada, koji predstavlja veličinu koja karakteriše
postupak oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet veze sredstava rada-učesnici u
procesu rada i uslove izvodenja operacija rada,
• Efektivni kapacitet elemenata sistema, koji karakteriše radne mogućnosti, izabrani
režim rada, uslove korišćenja i kvaltet odlučivanja
KOLIČINA
qj
TEHNOLOŠKA EFEKTIVNI
SLOŽENOST KAPACITET
∑tii ke
Slika 4: Osnovne podloge za projektovanje proizvodnog sistema
Osnovu oblikovanja tokova u sistemu čini vremenski izražen odnos između ukupnih
potreba rada neophodnih za izvođenje svih operacija rada za dati program proizvodnje
(opterećenje) i efektivnih mogućnosti strukture sistema (kapacitet), pri čemu se u rezultatu
različitih uticaja javlja karakterističan odnos u smislu nejednačine:
Ukupne potrebe rada > Mogućnosti sistema

OPTEREĆENJE < KAPACITET
Ukupne potrebe rada dobijamo kao zbir vremena trajanja izvodenja operacija rada i
količine za svaki predmet rada iz programa proizvodnje. A efektivni kapacitet za dati sistem je
odreden standardnim režimom rada i on je konstantna veličina za dati vremenski period.

Neophodno je organizovati proces rada tako da u trenutku pojave kritične tačke u
životnom ciklusu proizvoda bude uveden novi proizvod tj. da bude u nekom predviđenom
tolerantnom području. Usled sve učestalijih promena (povećanje životnog standarda, povišen
nivo kulture, obrazovanosti, ...) životni ciklus proizvoda je sve kraći, što posložnjava razvoj,
upravljanje procesima i organizaciju radnih sistema.„Oblikovanje proizvoda je uslovljeno
potrebama zadovoljenja funkcije, minimiziranja proizvodnih troškova i olakšanog vraćanja
sistema iz stanja u otkazu u stanje u radu.“

8
Uslovi razvoja proizvoda:

projektovanje za funkciju – osnovni cilj je zadovoljenje funkcije koju proizvod vrši u
vremenu. Uticaji koji uslovljavaju kvalitet vršenja funkcije vezani su za kvalitet ideje, postupak
oblikovanja, izbor materijela, uslova rada, kvalitet izrade, ... Moramo zadovoljiti karakteristike
ne vodeći računa o troškovima. Ovaj prilaz projektovanju je prevaziđen.

projektovanje za proizvodnju – svodi se na potrebu zadovoljenja minimuma troškova
uz uslov obezbeđenja kvaliteta funkcije i ostvarenja zadatih količina. Od posebnog značaja
su uslovi kvaliteta i izrade. Mera pogodnosti je tehnologičnost koja predstavlja izraz kvaliteta
procesa oblikovanja za proizvodnju i uslov za ostvarenje minimuma proizvodnih troškova.
Slika 5: Uticaj učestalosti promena na vreme trajanja životnog ciklusa

projektovanje za održavanje/servis – se svodi na obezbeđenje uslova za efikasan povratak
proizvoda iz stanja u otkazu u stanje u radu, postupkom popravke ili zamene. Osnovni pokazatelji
za ocenu pogodnosti održavanja je ukupno vreme potrebno za vraćanje proizvoda iz stanja u
otkazu u stanje u radu koje pogodnim projektovanjem može biti svedeno na minimum.

projektovanje za izvrsnost (DFx – Design For Excellence) – Filozofija DFX podrazumeva
da se projekat, koji je u fazi izrade, može sve vreme pratiti, od početka do kraja, dok se ne
poboljšaju proizvodne i druge karakteristike proizvoda. Prednosti koje dobija o korišćenjem
tehnika DFx su:
• kraće vreme proizvodnje,
• manji broj proizvodnih koraka,
• manja skladišta materijala,
• više standardizovanih delova,
• jednostavniji dizajn,
• može pomoći kada ekspertiza nije dostupna.

Da bi bili u stanju projektovati efektivan proizvodni sistem, moramo biti u stanju
predvideti potrebe okoline za proizvodom/uslugom. Ukoliko je predviđanje potreba okoline
preciznije određeno utoliko će i efektivnost sistema biti veća. Najšire primenjeni postupak
zasniva se na pretpostavci da su ponašanja parametara pojave, koja su predmet predviđanja, u
prošlosti osnova za projektovanje ponašanja u budućnosti.

Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda
za program proizvodnje predstavlja kompromis između potražnje, potencijala radnih sistema
i odnosa troškova i dobiti. Program proizvodnje je određen veličinama osnovnih parametara –
strukturom i količinama.

9
Slika 6: Opšti slučaj zavisnosti sistem – okolina u smislu utvrđivanja potreba
Struktura programa (pj) može biti uža i šira. Prednosti uže strukture su: povišen kvalitet
projektovanja, organizovanja i upravljanje procesima rada, sniženje troškova pripreme i
proizvodnje i povećanje ukupnih efekata sistema. Prednosti šire strukture su: povećan stepen
fleksibilnosti i niži troškovi poslovanja.

Količine u programu proizvodnje (qj) određuju se na osnovu uslova okoline (kupovne
moći potrošača, potražnje, ...). Veće količine od realnih potreba dovode do pojave zaliha i
snižavanja efekata sistema, dok manje količine daju osnovu za pojavu konkurencije, što znači
da je potrebno optimizirati date odnose.
10
Tip i varijanta toka
Razvoj proizvodnih sistema zasnovan je na projektovanju koje se izvodi u uslovima

osnovnog modela tokova materijala i fleksibilnih proizvodnih sistema povišenog stepena
automatizacije.
Slika 7: Osnovni model tokova materijala u uslovima pojedinačnog prilaza u oblikovanju

tokova
Detaljna analiza odnosa opterećenje/kapacitet, za svaki predmet rada datog programa
proizvodnje, pokazuje da tip toka u sistemu podleže jednoj od sledeće četiri varijante tokova:
Varijanta 1.1: Osnovni pojedinačni tok
Proizvodni program je struktuiran od različitih proizvoda u jediničnim ili približno

jediničnim količinama i pri tome je ostvaren odnos:
gde je ritam toka
odnosno, ukupna količina rada potrebna za izradu datog proizvoda je manja ili jednaka
efektivnom kapacitetu. Proces u osnovi ima prekidan karakter što upućuje na položaj radnog
mesta bez dalje podele rada. Ovo područje odgovara području IV iz dijagrama pj - qj.
a) odnos (pj-qj) b) odnos opterećenje/kapacitet

u programu proizvodnje za dati slučaj
11
Karakteristike osnovnog pojedinačnog toka su:

• veliki broj predmeta rada u jediničnim količinama,
• rezerva kapaciteta,
• prekidni tok,
• utvrđen položaj predmeta rada,
• jedinična nedovršena proizvodnja,
• ceo tok se može odvijati na jednom radnom mestu, i predmeti rada pojedinačno
prolaze kroz tok (automatizacija nema smisla),
• maksimalan stepen fleksibilnosti,
• postupak upravljanja u funkciji stepena složenosti proizvoda,
• vremena trajanja ciklusa u funkciji stepena složenosti,
• tehnološki sistemi opšte namene,
• visok kvalitet učesnika,
• lako održavanje.

Procesi predmetne vrste su tipični procesi pojedinačne proizvodnje po ugovoru sa
postupcima ručnog (zanatski radovi), mehanizovanog (procesi montaže velikih objekata) i
automatizovanog karaktera (obradni centri, fleksibilni proizvodni sistemi).
Varijanta 1.2: Pojedinačni tok procesnog tipa
Proizvodni program je sastavljen od različitih proizvoda u različitim količinama, proces

izrade se izvodi obradom istih delova u datim količinama i pri tome je ostvaren odnos za svaki
deo:
odnosno, ukupna količina rada za predmete rada na određenoj operaciji je veća od kapaciteta.
U slučaju da je:
uz uslov da je na većem broju od m operacija rada:
Karakteristike pojedinačnog toka procesnog tipa:

• šira struktura i manje količine proizvoda
• prekidni tok,
• prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu,
• univerzalnost sredstava rada i numerički upravljani tehnološki sistemi,
• visoko kvalifikovana radna snaga,
• povišen stepen fleksibilnosti,
• povišen kapacitet međufaznih skladišta,
• složenost organizacije sistema i postupaka upravljanja,
• duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
12
• visok nivo nedovršene proizvodnje,

• nizak koeficijent obrtanja novčanih sredstava.
a) odnos (pj-qj) u b) odnos opterećenje/kapacitet za dati slučaj

programu proizvodnje strukture i tehnološke složenosti predmeta rada
Slika 8: Pojedinačni tok procesnog tipa

Varijanta 2.1: Pojedinačni višepredmetni tokovi
U ovom slučaju proizvodni program je uže strukture i nešto većih količina u odnosu na
prethodnu varijantu. Za predmete rada iz datog programa proizvodnje važi:
gde je:
odnosno ukupna količina rada potrebna za izradu predmeta rada na određenoj operaciji više
puta prelazi efektivni kapacitet, uz uslov da na većem broju operacija:
Karakteristike pojedinačnog višepredmetnog toka su:

• uža struktura i veće količine (velikoserijska proizvodnja),
• proizvodna struktura predmetnog tipa,
• odvijanje procesa rada u partijama,
• stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica,
• produkcioni tehnološki sistemi (isplati se automatizacija),
• nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa rada (postojanje
međuskladišta bunkerskog tipa),
13
• srednji stepen stručnosti radnika,

• povišena efektivnost,
• smanjen stepen fleksibilnosti,
• pojednostavljeno upravljanje,
• niži nivo nedovršene proizvodnje,
• viši koeficijent obrtanja novčanih sredstava.
Radna jedinica i varijanta toka 2.1 su osnove za postavljanje efektivnog proizvodnog
sistema.

Slika 9: Pojedinačni višepredmetni tok
Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok
Program proizvodnje je sastavljen od jednog ili malog broja predmeta rada u velikim
(masovnim) količinama. Za slučaj da je za sve predmete rada datog programa proizvodnje:

odnosno
gde je:

Karakteristike jednopredmetnog toka:
• mali broj predmeta rada u masovnoj proizvodnji,
• podela rada na više tokova (podela operacijskih grupa – homogenizacija operacijskih
grupa),
14
• velikoserijska i masovna proizvodnja,

• namenski tehnološki sistemi visokog stepena automatizacije,
• niža stručnost radnika,
• niska fleksibilnost,
• visok stepen efektivnosti,
• maksimalna jednostavost organizacije upravljanja.
Procesi predmetne vrste su procesi linijskog tipa izvedeni na predmetnom principu sa
razmeštajem radnih mesta po redosledu operacija. Vremena trajanja operacija rada u najvećoj
meri međusobno usaglašena:

Slika 10: Jednopredmetni tok

Tokovi materijala u sistemu omogućavaju obuhvatanje procesa rada u proizvodnji u
četiri osnovne varijante:
- za prekidne tokove
varijanta 1.1 – osnovni pojedinačni tok
varijanta 1.2 – pojedinačni tokovi procesnog tipa
- za neprekidne tokove
varijanta 2.1 – pojedinačni višepredmetni tokovi
varijanta 2.2 – jednopredmetni tok

Pod pojmom prekidni tokovi podrazumevaju se tokovi karakteristični za područja šire
strukture jediničnih i manjih količina iz relacije pj - qj (područja IV i III) koji su određeni
ritmom ulaza/izlaza iz procesa rada. Karakteristike veličina prekidnih tokova su:
- za područje IV, jedinični, u najvećem broju slučajeva različit proizvod, a
- za područje III, serija istih ili sličnih proizvoda sa ukupno nopt [jed./ser.], gde se
veličina nopt dobija na ulazu u sistem u rezultatu analiza jediničnih troškova.

Neprekidni tokovi karakteristični su za područje uže strukture i većih količina (područja
II i I) određeni ritmom ulaza odnosno izlaza jedinica predmeta rada ili partija istih ili sličnih
15
oblika i dimenzija. Neprekidni tokovi su zasnovani na predmetnom principu koji uslovljava

specifičan raspored prostornih struktura i prinudan ritam toka, utvrđena međuoperaciona
vremena, povišen stepen podele rada, produkcioni i namenski karakter tehnoloških sistema i u
odnosu na ostale zanemarljivu veličinu propremno-završnih vremena, što rezultuje povećanjem
efektivnosti, ali dovodi do smanjenja fleksibilnosti sistema.
16
Normativi proizvodnih sistema
Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnoloških koeficijenata ai,j

– koji pokazuju koliko je potrebno utrošiti jedinica resursa »i« za izradu (obradu, montažu
merenje, prenošenje, skladištenje), jedinice predmeta rada »j«. Normativi, u iskazanom smislu,
čine osnovnu podlogu za projektovanje proizvodnih struktura.
Razlikujemo:

Normativ vremena
predstavlja skup vremenskih standarda ti,j koji pokazuju koliko je jedinica vremena
»ti« potrebno utrošiti na određenoj operaciji rada - tehnološkom sistemu »i« za izradu (obradu,
montažu, merenje, prenošenje, skladištenje) jedinice predmeta rada »j«. Vremenski koeficijent
- standard za dati period vremena i date uslove rada je određen u toku razrade tehnološkog
postupka.
Normativ materijala
predstavlja skup standarda materijala (mv)j koji pokazuje koliko jedinica materijala
»v« je potrebno da se dobije jedinica predmeta rada »j«. Materijalni koeficijenat - standard
materijala (mv)j je određen na bazi radioničkog crteža u toku razrade tehnološkog postupka koji
sadrži podatke o materijalu potrebne i dovoljne za projektovanje struktura sistema i upravljanje
procesima rada u toku eksploatacije sistema.
Normativ alata
predstavlja skup alata potrebnih za izradu (postavljanje, obradu, montažu, merenje,
prenošenje, skladištenje) predmeta rada na projektovanim operacijama rada. Alat potreban za
učvršćenje - predmeta rada pri obradi - pribor, alat za obradu i alat za merenje - kontrolu,
prenošenje, skladištenje je određen u toku razrade tehnološkog postupka na bazi kriterijuma
postojanosti, analize uslova rada i iskustvenih podloga.
Normativ materijala
Vreme obrade i mateijali imaju karakter konačnih utrosaka pri obradi određenog
predmeta rada. Alat se međutim troši postupno u toku izrade vise predmeta rada. Normativi
ai,j predstavljaju, kako je rečeno standarde za date uslove rada. Pri promeni konstrukcije,
tehnološkog postupka i uslova rada menjaju se i predmetni normativi. Kako su promene
proizvoda, konstrukcije, tehnološkog postupka i uslova rada relativno česte to održavanje
segmenta baze podataka koji se odnosi na normative proizvodnih sistema predstavlja zadatak
posebnog značaja u industrijskim radnim sistemima.
Normativ površina
predstavlja skup površina radnih mesta potrebnih za smeštaj tehnoloških sistema
(obradnih, montažnih, mernih, za rukovanje materijalom i upravljačkih) u okviru prostorne
strukture sistema. U opštem slučaju na površini radnog mesta - čvoru odgovarajućeg toka u
sistemu su razmesteni:
• osnovni tehnološki sistemi - mašine, i
• pomoćna sredstva za ulaganje i odlaganje materijala, smeštaj alata, sredstava
za održavanje i nosioci informacija.
Proces rada na radnom mestu uslovljava veličinu i strukturu površina na radnom mestu
na način koji je za slučaj obradnog radnog mesta dat na slici 11. gde je:
Fos - osnovna površina koju zauzima obradni sistem i koja predstavlja
površinu određenu projekcijom graničnih položaja mehanizama mašine
17
na horizontalnu ravan. Za određivanje

potrebne zapremine treba uzeti granične položaje i u trećoj dimenziji.
Fod - površina održavanja, pretstavlja površinu potrebnu za održavanje,
podmazivanje, odstranjivanje strugotine,
Fpo - površina posluživanja, je predviđena za kretanje pri obavljanju poslova
postavljanja, obrade i kontrole predmeta u toku procesa rada.
Fop - površina opasnosti, je zona ugrožena od ispadanja predmeta rada iz
pribora za učvršćenje, strugotine, alata, površine temperature, zračenja i
prašine,
Fpr - površine za ulaganje/odlaganje predmeta rada su predviđene za uređaje
za ulaganje/odlaganje predmeta pre i posle obrade. Zavisna je od karakteristika
predmeta,
Fos- osnovna površina

Fod- površina održavanja
Fpo- površina posluživanja
Fop- površina opasnosti
Fpr- površina ulaganja/odlaganja
predmeta rada
Fal- površina za alat
Sika 11: Struktura površina na radnom mestu

Fal - površine za smeštaj alata, služe za smestaj ormarića za alat.
Kako se iz slike 11. vidi, neke od datih površina se međusobno prekrivaju što nema posebnog
značaja. Za potrebe projektovanja i razmeštaja radnih mesta u sistemu pogodno je izraditi u
određenoj razmeri modele standarda tehnoloških sistema u dve ili tri dimenzije što omogućava
lako komponovanje različitih varijanti.
Veličina osnovne površine elementa proizvodne strukture je u potpuno određenom
odnosu sa zahtevima procesa rada i određuje se na osnovu:

Fts,i – Fos,i = b · l [m2]
gde su »b« i »l« gabaritne mere projekcija graničnih položaja mehanizama tehnološkog sistema
na horizontalnu ravan.
Površina za smestaj tehnološkog sistema se dobija iz:
Frm,i = Fts,i · kf [m2]
gde je »kf« - koeficijenat površine određen na osnovu analize površina realnih proizvodnih
sistema u smislu:
osnovna površina tehnološkog sistema

koeficijent kf
Fts,i – Fos,i = b · l [m2]
<4 4
4 -12 3
12 -16 2,5
> 16 <2
18
Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema
Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno:

• odnosom struktura – količine u programu proizvodnje,
• stepenom tehnološke složenosti predmeta rada i
• kapacitetom sistema.

Predmeti rada, u opštem slučaju, protiču kroz proces sa ili bez povratnih tokova,
opterećujući različite preseke projektovanim postupkom, strukturom i količinama. Kao rezultat
dobijamo osnovni model tokova materijala u sistemu.Postoje dva prilaza za projektovanje
struktura proizvodnih sistema:
-pojedinačni prilaz u oblikovanju tokova materijala i
-grupni prilaz za oblikovanje tokova materijala
Slika 12: Osnovni model tokova materijala u sistemu
Pojedinačni prilaz u oblikovanju tokova materijala
Kod ovog prilaza se posmatra svaki proizvod ponaosob, za svaki se određuje potreban
broj elemenata sistema, postupci rada i projektuju se proizvodni tokovi, odnosno utvrđuje se
tehnološki postupak za sve predmete rada. Razrada tehnoloških postupaka podrazumeva izbor
varijante procesa, izbor varijante postupka rada, razradu operacija rada (odredivanje zahvata i
redosleda izvođenja operacija rada, utvrđivanje vremenskih normativa, ...). Sve ovo uslovljava
„j“ (j=1, 2, 3, ... n) pojedinačnih tokova materijala u sistemu. Kod programa proizvodnje šire
strukture i manjih količina (područja III i IV) na zahvate razrade postupka rada i projektovanje
potrebnih alata i pribora odlazi najviše od ukupnog vremena utrošenog na pripremi proizvodnje,
što značajno utiče na troškove proizvodnje.

Osnovne karakteristike pojedinačnog prilaza u oblikovanju tokova materijala su:
- raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinačan prilaz u oblikovanju
postupka rada, što vodi različitim postupcima za slične delove,
- pojedinačan prilaz u oblikovanju postupaka rada, što vodi različitim postupcma za
19
relativno slične delove,

- duži rok pripreme proizvodnje
- nizak stepen iskorišćenja sredstava rada u vremenu i radnim karakteristikama zbog
malih količina različitih delova,
- visoki iznosi pripremno-završnih vremena,
- dugi rokovi isporuka, odnosno vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
- teškoće u ažuriranju baza različitih podataka,
- složenost postupaka planiranja i kontrole redosleda operacija i radnih naloga,
- nemogućnost primene metoda neprekidnih tokova u uslovima programa šire
strukture.
Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala
Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama sličnosti delova u programima

proizvodnje, ograničenog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada sličnih karakteristika
u operacijsku grupu osnovnu jedinicu posmatranja. Operacijska grupa je utvrđena na osnovu
sistema klasifikacije, koji u sebi sadrži kriterijume razvrstavanja, čime su stvoreni uslovi za
povećanje količina na relaciji ulaz- izlaz procesa rada.

Za ovako dobijenu operacijsku grupu vrši se izbor realnog ili projektovanje kompleksnog
predmeta rada i za njega se razrađuje tehnološki postupak. Pod pojmom sličnost karakteristika
podrazumeva se skup relevantnih obeležja predmeta rada u operacijskoj grupi koji određuju
mogućnost na jednom ili skupu tehnoloških sistema istih karakteristika. Na ovaj način javljaju
se, umesto pojedinačnih, tokovi operacijskih grupa što povećava količine u toku i, nizom drugih
efekata, podiže kvalitet tokova u celini.

Primenom grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala postižu se sledeći efekti:
- minimalizacija pripremno-završnih vremena,
- smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
- smanjenje nedovršene proizvodnje,
- sniženje stepena složenosti tokova materijala u sistemu,
- povećanje stepena fleksibilnosti struktura preduzeća,
- povišenje stepena serijnosti,
- mogučnost izbora odgovarajučeg stepena automatizacije,
- olakšano upravljanje procesima rada,
- sniženje stepena složenosti informacionih tokova,
- optimalan razmeštaj radnih mesta,
- primena grupnog modularnog prilaza u razvoju proizvoda,
- izgradnja sistema bez ugrađenih ograničenja,
- povećanje nivoa kvaliteta,
što kao rezultat daje povećanje ukupne efikasnosti i efektivnosti sistema u celini.

U oblikovanju unutrašnje strukture (razmeštaj radnih mesta) postoje takode dva prilaza:
procesni i predmetni.

Procesni prilaz zasnovan je na grupisanju svih operacija, odnosno tehnoloških sistema
iste vrste u istu radnu jedinicu - radionicu. Različitost karakteristika predmeta rada uslovljava i
različite tehnološke postupke, a samim tim različiti predmeti rada se kreću na različite načine. Ta
različitost je izražena u različitom redosledu operacija, postojanju povratnih kretanja uslovljenih
položajem tehnoloških sistema i ukrštanjem putanja predmeta rada, što tokove u sistemu čini
nepotrebno složenim. Ovaj prilaz se primenjuje kod proizvodnih programa šire strukture sa
20
Slika 13: Procesni

razmeštaj
elemenata
proizvodne
strukture
relativno malim količinama. Prednost ovog prilaza je u visokom stepenu fleksibilnosti, olakšanoj
kontroli tehnoloških postupaka, ...

Nedostaci predmetnog prilaza u postavljanju tokova materijala ogledaju se u složenosti
upravljackih struktura, usporenom protoku, velikom obimu nedovršene proizvodnje i visokim
troškovima rukovanja materijalom.

Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih
sistema na principu organizovanja celina radnih jedinica koje, objedinjavaju tehnološke
strukture i učesnike u procesu rada potrebne za izradu grupe sličnih predmeta rada utvđenih
tehnološkim postupkom. „Osnova predmetnog prilaza je sadržana u oblikovanju prostorno
izdvojenih nezavisnih delova strukture sistema u kojima počinje i u potpunosti se završava
izrada grupe predmeta rada određenog stepena tehnološke složenosti koji uslovljava sličnost
tehnoloških postupaka“.

Kao rezultat različitog stepena složenosti predmeta rada odnosno različtih vremena
trajanja operacija rada na određenim mestima javljaju se bunkeri za smeštaj predmeta rada u
redovima čekanja. Prednost ovog prilaza je u povećanoj efikasnosti, manjem obimu nedovršene
Slika 14:Predmetni
razmeštaj elemenata
proizvodne strukture
21
proizvodnje, boljem iskorišcenju kapaciteta i olakšanom upravljanju, a nedostaci su povišen

stepen nefleksibilnosti i otežana kontrola tehnoloških postupaka.

Kombinujući ove prilaze u oblikovanju strukture preduzeća dobijamo sisteme zasnovane
na pojedinačnom i procesnom ili predmetnom principu, i grupnom i procesnom ili predmetnom
prilazu. Najveći broj naših proizvodnih sistema postavljen je na pojednačnom i procesnom
prilazu. Ovako postavljeni procesi u proizvodnim sistemima generišu niz ograničenja koja
sprečavaju ostvarenje projektovanih efekata.
Neka od tih ograničenja su:

- široka područja rasipanja karakteristika predmeta rada, kao rezultat pojedinačnog,
odvojeno za svaki proizvod i deo, projektovanja i konstruisanja,
- visok stepen složenosti tehnologija izrade velikog broja različitih predmeta rada,
- značajno učešće pasivnih pripremno-završnih vremena u ukupnom vremenu izrade,
- upotreba velikog broja alata i pribora,
- neoptimalnost rada u serijama malih veličina,
- visok nivo nedovršene proizvodnje,
- niska pogodnost upravljanja,
- zapostavljanje principa minimalnih rastojanja,
- složenost mreže tokova u sistemu,
- pojave zastoja i čekanja u redovima koji produžavaju vreme trajanja ciklusa
proizvodnje,
- nizak nivo motivacije učesnika u procesima rada.

Iz tih razloga nameće se zamena proizvodnih sistema zasnovanih na ovim prilazima
efektivnijim, novim prilazom koji će navedena ograničenja eliminisati. Kao savremeniji pristup
javlja se proizvodni sistem zanovan na grupnom i predmetnom prilazu. U osnovi ovog pristupa
je radna jedinica – deo strukture sistema u kojoj počinju i završavaju se sve projektovane
operacije rada. Grupni i predmetni prilaz podrazumeva poštovanje sledećih principa:
- princip sličnosti,
- princip sposobnosti održanja nezavisne egzistencije,
- princip upravljanja prema ciljevima,
- princip sposobnosti za efektivan rad,
- princip izgradnje efektivne motivacije i obezbeđenja uslova rada.
Poštujući ove principe proizvodni sistem stiče preduslove za prevazilaženje ugrađenih
ograničenja još u fazi projektovanja. Primenom grupnog i predmetnog prilaza postižemo:
- smanjenje pasivnih vremena od 3 do 12 puta,
- smanjuje se nedovršena proizvodnja od 4 do 12 puta,
- povećava se koeficijent obrta kapitala sniženjem nedovršene proizvodnje do 10 puta,
- vreme trajanja ciklusa proizvodnje se smanjuje od 8 do 25 puta,
- obezbeđeni su uslovi za timski rad,
- obezbeđuje se izvršenje operativnih planova do nivoa 95-100 %,
- povišenu pogodnost za automatizaciju tehnoloških struktura sistema,
-razvijenu produktivističku klimu u radnoj jedinici i povišen nivo motivacije učesnika.
22
Proizvodni sistem
1. Program proizvodnje
1.1. Ciljno tržište
Program proizvodnje sistema definisan je na osnovu potreba Univerziteta u Novim

Sadu u oblasti štampanih medija. Zbog veličine institucija potrebno je detaljno se upoznati sa
njima, i izdefinisati potrebe za štampanim proizvodima. Na osnovu ovog istraživanja i analize
projektuje se program proizvodnje i sam proizvodni sisitem.
Univerzitet u Novom Sadu je drugi po veličini univerzitet u zemlji. Osnovan je 28. juna
1960. godine i predstavlja autonomnu, obrazovnu, naučnu i umetničku ustanovu. U sastavu
Univerziteta je 14 fakulteta sa sedištem u 4 grada Vojvodine: Novom Sadu, Subotici, Somboru
i Zrenjaninu. Univerzitet čine, po redosledu osnivanja, sledeći fakulteti:
Filozofski fakultet u Novom Sadu (1954. godine)
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1954. godine)
Pravni fakultet u Novom Sadu (1959. godine)
Tehnološki fakultet u Novom Sadu (1959. godine)
Ekonomski fakultet u Subotici (1960. godine)
Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu (1960. godine)
Medicinski fakultet u Novom Sadu (1960. godine)
Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu (1969. godine)
Akademija umetnosti u Novom Sadu (1974. godine)
Građevinski fakultet u Subotici (1974. godine)
Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu (1974. godine)
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu (1974. godine)
Pedagoški fakultet u Somboru (1993. godine)
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici (2006. godine)
Univerzitet se nalazi u univerzitetskom kampusu, površine 259,807 m2, na levoj obali
Dunava, u neposrednoj blizini centra grada Novog Sada.
Od 14 fakulteta koji čine Univerzitet u
Novom Sadu, 9 fakulteta ima sedište u Novom
Sadu, od kojih je 7 smešteno u univerzitetskom
parku: Filozofski, Poljoprivredni, Tehnološki,
Pravni, Fakultet tehničkih nauka, Prirodno-
matematički i Fakultet sporta i fizičkog
vaspitanja, dok se Medicinski fakultet nalazi u
krugu Kliničkog centra, a Akademija umetnosti
na Petrovaradinskoj tvrđavi.
U sastavu Univerziteta su i 5 fakulteta
koji nemaju sedište u Novom Sadu: Ekonomski
fakultet, Građevinski fakultet i Učiteljski Slika 15. Rektorat
fakultet na mađarskom nastavnom jeziku imaju sedište u Subotici, Tehnički fakultet “Mihajlo
Pupin” u Zrenjaninu, a Pedagoški fakultet u Somboru.
Univerzitet u brojkama:
43.440 broj studenata - I stepen studija
3.417 broj studenata - II i III stepen studija
4.261 broj zaposlenih
3.017 broj nastavnika, saradnika i istraživača
1.244 broj nenastavnog osoblja

Filozofski fakultet u Novom Sadu osnovan je 1954. godine i jedan je od dva najstarija
fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. Te godine, Fakultet je nastavni i naučno-
24
istraživački rad počeo da realizuje u okviru šest studijskih grupa: za istoriju, za južnoslovenske
jezike, za jugoslovensku književnost, za engleski jezik i književnost, za nemački jezik i
književnost, i za matematiku sa fizikom. Značaj Fakulteta za Univerzitet u Novom Sadu ogleda
se i u činjenici da je zahvaljujući paralelnom razvoju društveno-humanističkih i prirodno-
matematičkih disciplina, iz prirodno-matematičkog smera Filozofskog fakulteta 1969. godine
nastao je Prirodno-matematički fakultet.
U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 4171 studenata na sva tri
nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 17 odseka:
¬ Odsek za anglistiku,
¬ Odsek za romanistiku,
¬ Odsek za filozofiju,
¬ Odsek za rumunistiku,
¬ Odsek za germanistiku,
¬ Odsek za rusinistiku,
¬ Odsek za hungarologiju,
¬ Odsek za slavistiku,
¬ Odsek za istoriju,
¬ Odsek za slovakistiku,
¬ Odsek za komparativnu književnost,
¬ Odsek za sociologiju,
¬ Odsek za medijske studije,
¬ Odsek za srpski jezik i lingvistiku,
¬ Odsek za pedagogiju,
¬ Odsek za srpsku književnost i
¬ Odsek za psihologiju.
Poljoprivredni fakultet je osnovan

1954. godine sa misijom da obrazuje
stručnjake iz oblasti poljoprivrede,
Slika 16. Univerzitetski kampus
razvija istraživačku delatnost i doprinosi
unapređenju i povećanju poljoprivredne
proizvodnje. Nakon osnivanja Univerziteta u Novom Sadu, Fakultet postaje jedan od njegovih
prvih fakulteta.
Poljoprivredni fakultet je izrastao u jednu od najvećih obrazovnih i naučnih institucija iz
oblasti poljoprivrede u zemlji. Rezultati naučnih istraživanja realizovanih na Fakultetu doprineli
su unapređenju tehnoloških procesa u poljoprivrednoj proizvodnji – ratarstvu, stočarstvu,
voćarstvu i vinogradarstvu, zaštiti bilja i drugim granama poljoprivrede, a Fakultet je tokom
više decenija postao ugledna instistucija u zemlji i inostranstvu i poznat po stvaranju velikog
broja visokoprinosnih sorti pšenice, šećerne repe, krmnih bilja, ječma, hmelja, povrća, vinove
loze, visokoprinosnih hibrida kukurusa, sorti i hibrida suncokreta.
nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 8 departmana:
¬ Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo,
¬ Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu
arhitekturu,
¬ Departmanu za fitomedicinu i zaštitu životne sredine,
¬ Departmanu za stočarstvo,
¬ Departmanu za poljoprivrednu tehniku,
¬ Departmanu za uređenje voda,
¬ Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela i
¬ Departmanu za veterinarsku medicinu.
25
Pravni fakultet je osnovan 1955. godine, a prva generacija studenata upisana je u

školskoj 1959 godine. Tokom školske 1972/1973. godine u saradnji sa Ekonomskim fakultetom
u Subotici otvoren je novi, poslovno-pravni smer za ekonomiste. Dve godine kasnije, prva
generacija studenata upisuje se na poslediplomske studije. Fakultet 1986. godine, u značajnoj
meri modifikuje nastavni program dodiplomskih studija time što pored Opšteg smera, otvara i
Smer unutrašnjih poslova. Nova zgrada Pravnog fakulteta u okviru univerzitetetskog kampusa
izgrađena je 1989. godine.
nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 9 katedri:
¬ Katedre građanskopravnih nauka;
¬ Katedre privredno pravnih nauka;
¬ Katedre za krivično pravo;
¬ Katedre za istoriju države i prava;
¬ Katedre za teoriju države i prava, filozofiju prava i sociologiju;
¬ Katedre za javno pravo;
¬ Katedre za radno i socijalno pravo;
¬ Katedre za međunarodno pravo i
¬ Katedre pravnoekonomskih nauka.
Tehnološki fakultet u Novom Sadu osnovan je 1959. godine sa ciljem da obrazuje

inženjere prehrambene tehnologije. Tokom 45 godina postojanja, fakultet se razvio u naučnu
i obrazovnu instituciju visoke reputacije u zemlji i inostranstvu. Visok nivo akademskog
obrazovanja, objavljeni naučni radovi, projekti, primenjene inovacije, registrovani patenti kao i
ostala dostignuća zaposlenih, obezbedili su da se Fakultet rangira veoma visoko među poznatim
institucijama ove vrste.
nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na 8 katedri:
¬ Katedri za opšte inženjerske discipline;
¬ Katedri za primenjene i inženjerske hemije;
¬ Katedri za hemijsko inženjerstvo;
¬ Katedri za ugljenohidratnu hranu;
¬ Katedri za tehnologije konzervisane hrane;
¬ Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo;
¬ Katedri za naftno-petrohemijske tehnologije i
¬ Katedri za inženjerstvo materijala.
Ekonomski fakultet u Subotici osnovan je 1960. godine. Sedište Fakulteta nalazi se u

Subotici a nastavni proces se već više od 30 godina uspešno realizuje na dve lokacije, u sedištu
Fakulteta i na Odeljenju u Novom Sadu čija zgrada se nalazi u kampusu Univerziteta u Novom
Sadu.
Ekonomski fakultet je danas po broju studenata na sva tri novoa studija drugi po veličini
fakultet u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu
studira ukupno 6287 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad
odvija se na 6 departmana:
¬ Departmanu za agrarnu ekonomiju i agrobiznis;
¬ Departmanu za evropsku ekonomiju i biznis;
¬ Departmanu za finansije, bankarstvo, računovodstvo i reviziju;
¬ Departmanu za menadžment;
¬ Departmanu za poslovnu informatiku i kvantitativne metode i
¬ Departmanu za trgovinu, marketing i logistiku.
26
Fakultet tehničkih nauka je osnovan 1960. godine kao Mašinski fakultet u Novom
Sadu, da bi uskoro postao sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu. Nakon otvaranja odseka
za elektrotehniku i građevinarstvo, Fakultet 1974. godine prerasta u Fakultet tehničkih nauka.
Od te godine do danas, pored postojećih odseka otvoreni su i sledeći: saobraćaj u 1979. godini,
arhitektura u 1996. godini, industrijsko inženjerstvo i menadžment, inženjerstvo zaštite životne
sredine i grafičko inženjerstvo i dizajn u 1999. godini i mehatronika u 2002. godini.
¬ Departmanu za arhitekturu,
¬ Departmanu za elektroniku, energetiku i telekomunikacije,
¬ Departmanu za energetiku i procesnu tehniku,
¬ Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn,
¬ Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment,
¬ Departmanu za građevinarstvo,
¬ Departmanu za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo,
¬ Departmanu za opšte discipline u tehnici,
¬ Departmanu za proizvodno mašinstvo,
¬ Departmanu za računarstvo i automatiku,
¬ Departmanu za saobraćaj,
¬ Departmanu za tehničku mehaniku,
¬ Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine.
Medicinski fakultet u Novom Sadu osnovan je 1960. godine. Glavna zgrada Fakulteta
nalazi se neposredno pored novosadskog Kliničkog centra, čije brojne klinike i instituti
obezbeđuju studentima medicine okruženje za učenje, kao i neposredno kliničko iskustvo.
nivoa studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se u okviru 35 katedri:
¬ Katedre za opšteobrazovne predmete, ¬ Katedre za pedijatriju,
¬ Katedre za biohemiju, ¬ Katedre za patološku fiziologiju,
¬ Katedre za dermatovenerološke bolesti, ¬ Katedre za patologiju,
¬ Katedre za epidemiologiju, ¬ Katedre za radiologiju,
¬ Katedre za farmaciju, ¬ Katedre za stomatologiju,
¬ Katedre za farmakologiju i toksikologiju, ¬ Katedre za fiziologiju,
¬ Katedre za ginekologiju i opstetriciju, ¬ Katedre za gerijatriju,
¬ Katedre za histologiju i embriologiju, ¬ Katedre za hirurgiju,
¬ Katedre za infektivne bolesti, ¬ Katedre za higijenu,
¬ Katedre za internu medicinu, ¬ Katedre za onkologiju,
¬ Katedre za medicinsku rehabilitaciju, ¬ Katedre za neurologiju,
¬ Katedre za medicinu rada, ¬ Katedre za anatomiju,
¬ Katedre za opštu medicinu, ¬ Katedre za oftalmologiju,
¬ Katedre za otorinolaringologiju, ¬ Katedre za zdravstvenu negu,
¬ Katedre za sudsku medicinu, ¬ Katedre za urgentnu medicinu,
¬ Katedre za psihijatriju i medicinsku psihologiju,
¬ Katedre za socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku sa informatikom,
¬ Katedre za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju,
¬ Katedre za stomatologiju sa maksilofacijalnom hirurgijom,
¬ Katedre za mikrobiologiju sa parazitologijom i imunologijom.
Prirodno-matematički fakultet je osnovan 1969. godine. Pre osnivanja fakulteta, pravi

institucionalni razvoj visokoškolske nastave prirodno-matematičkih disciplina počeo je 1954.
godine kada je osnovan Filozofski fakultet. Na Filozofskom fakultetu su od školske 1961/1962.
27
godine predavani kursevi hemije, fizike, biologije, matematike i geografije. Prirodno-

matematički fakultet je danas obrazovna i naučna ustanova na kojoj se stiču znanja i obavljaju
naučna istraživanja iz oblasti biologije, hemije, fizike, matematike, informatike, geografije,
turizmološke struke i zaštite životne sredine.
¬ Departman za biologiju i ekologiju
¬ Departman za fiziku
¬ Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo
¬ Departman za hemiju
¬ Departman za matematiku i informatiku

Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu osnovan je 1974. godine. U školskoj
2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 1102 studenata na dva nivoa studija, a nastavni
i umetničko-istraživački rad odvija se na 3 departmana:
¬ Departman muzičkih umetnosti
¬ Departman likovnih umetnosti
¬ Departman dramskih umetnosti.
Građevinski fakultet je osnovan 22. aprila 1974. godine. Danas je to savremena

obrazovna i istraživačka institucija sa nastavom na srpskom i delom na mađarskom jeziku,
na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, te diplomskim i doktorskim. Fakultet ima
uspešnu saradnju sa drugim fakultetima, institutima i građevinskim kompanijama. Fakultet je
smešten u novoj zgradi, koju su u saradnji sa profesorima projektovali njegovi prvi studenti
kroz svoje diplomske radove. Zgrada raspolaže dobro opremljenim učionicama, amfiteatrima,
laboratorijama, računarskim učionicama, internet kafeima, restoranima i bibliotekom koja broji
preko 7000 stručnih naslova, nekoliko hiljada knjiga i naučnih časopisa.
U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 602 student na sva tri nivoa
studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se u okviru šest katedri:
¬ Katedre za konstrukcije i materijale;
¬ Katedre za hidrotehniku i vodno inženjerstvo okoline;
¬ Katedre za inženjersku mehaniku;
¬ Katedre za geotehniku i saobraćajnice;
¬ Katedre za menadžment i društvene nauke i
¬ Katedre za urbanizam i arhitekturu.
Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu osnovan je 1974. godine kao Pedagoški
tehnički fakultet obezbeđujući obrazovanje iz oblasti politehnike. Od 1979. do 1986. godine,
fakultet je proširio svoju aktivnost uvođenjem nastave informatike, osnova tehničkog
inženjerstva i proizvodnje, transporta i metalurgije. Pedagoško tehnički fakultet se 1986.
godine udružuje sa Višom tehničkom školom pod nazivom Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”.
U okviru novoosnovanog Fakulteta formirani su: Institut za politehniku, Institut za mašinstvo
i Tehnološki odsek. Iz tadašnje organizacione strukture Fakulteta 1990. godine izdvaja se Viša
tehnička škola u Zrenjaninu, a Institut za politehniku sa delom Instituta za mašinstvo od tada
čine Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”.
U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 2885 studenata na dva nivoa
studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na šest katedri:
¬ Katedre za metodike nauka i tehnologije u obrazovanju;
¬ Katedre za informatiku i računarske nauke;
¬ Katedre za mašinsko inženjerstvo;
¬ Katedre za opšte i tehničke nauke;
28
¬ Katedre za osnovne i primenjene discipline i

¬ Katedre za menadžment.
Fakultet fizičke kulture osnovan je 22. aprila 1974. godine. Utvrđene delatnosti
Fakulteta bile su da obrazuje nastavnike fizičkog vaspitanja za rad u školama osnovnog i
srednjeg obrazovanja i vaspitanja, da obrazuje stručnjake za rad u sportskim organizacijama i
stručnjake za organizaciju i sprovođenje rekreacije u privrednim i drugim organizacijama. Pored
toga, delatnost Fakulteta obuhvata stručni i naučno-istraživački rad u oblasti fizičke kulture,
obrazovanje i usavršavanje stručnjaka u ovoj oblasti, kao i podizanje nastavnog i naučnog
podmlatka Fakulteta. Savet Univerziteta u Novom Sadu na svojoj sednici 11. septembra 2006.
godine doneo je odluku da Fakultet fizičke kulture promeni naziv u Fakultet sporta i fizičkog
vaspitanja.
U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 1506 studenata na dva nivoa
studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se u okviru 20 katedri:
¬ Katedre za teoriju i metodiku fizičkog vaspitanja; ¬ Katedre za gimnastiku;
¬ Katedre za antropomotoriku; ¬ Katedre za fudbal;
¬ Katedre za istoriju i teoriju fizičke kulture; ¬ Katedre za košarku;
¬ Katedre za borilačke sportove; ¬ Katedre za rukomet;
¬ Katedre za aktivnosti u prirodi; ¬ Katedre za odbojku;
¬ Katedre za društveno-humanističke nauke; ¬ Katedre za atletiku;
¬ Katedre za biomedicinske nauke; ¬ Katedre za plivanje;
¬ Katedre za sportski menadžment; ¬ Katedre za rekreaciju;
¬ Katedre za metodologiju istraživanja; ¬ Katedre za biomehaniku;
¬ Katedre za korektivnu gimnastiku;
¬ Katedre za teoriju i metodiku sportskog treninga.
Pedagoški fakultet u Somboru u školskoj 2009/2010. godini broji ukupno 883 studenata
na prvom i drugom nivou studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na pet katedri:
¬ Društvene nauke,
¬ Informatika i mediji,
¬ Jezik i književnost,
¬ Prirodno-matematička katedra i
¬ Stručno-umetnička katedra.
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici najmlađa je visokoškolska

institucija Univerziteta u Novom Sadu u čijem sastavu se nalazi od januara 2006. godine.
Fakultet je nastao osamostaljivanjem subotičkog odeljenja Pedagoškog fakulteta u Somboru u
okviru kojeg je realizovana nastava na mađarskom jeziku.
U školskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 251 studenata na prvom i
drugom nivou studija, a nastavni i naučno-istraživački rad odvija se na pet katedri:
¬ Katedri za jezik i književnost;
¬ Katedri za društvene nauke;
¬ Katedri za prirodno-matematičke nauke;
¬ Katedri za stručno-umetničke predmete i fizičku i
¬ Katedri za didaktičko-metodičke nauke.
29
1.2. Opis proizvodnog programa
Proizvodni program obuhvata petnaest različitih proizvoda koji se koriste za potrebe

Univerziteta. Grupisani su po sličnosti izrade i namene.
KNJIGA MEKOG I TVRDG POVEZA, BROŠURA- Predstavljaju proizvode koji se

sastoje od dva dela: knjižnog bloka i korica. U zavisnosti od namene prozvode se u razlčitim
obimima, formatima, kvalitetu štampe i vrsti materijala.
ČASOPIS je periodična publikacija stručnog, zabavnog ili naučnog karaktera, izlazi

u redovnim vremenskim intervalima. Štampa je isključivo obostrana na papirima od 60g/m2
do 135 g/m2. Korice se štampaju u koloru i često su plastificirane. Za izradu korica koriste se
papiri od 250 do 300 g/m2.
KATALOG I PROSPEKT služe za informisanje o novim proizvodima. Za razliku

od plakata i flajera većeg su obima. Katalog predstavlja sistematizovani popis predmeta ili
proizvoda. Štampa se kreće od nisko zahtevne jednobojne štampe do punih kolora, materijal za
štampu je papir od 100g/m2 do 200 g/m2, u velikom broju formata.
SVESKA I VEŽBANKA - Primenu nalaze najčešće u školskom obrazovanju, uglavnom

se izrađuju u A4 i B5 formatu, različitih obima.
LISTOVNI OBRASCI - U ovoj grupi se nalaze proizvodi koji se javljaju u vidu lista
papira, različitog formata, štampani jednostrano ili obostrano na papirima od 60 do 120 g/m2.
Imaju široku primenu u administrativnim poslovima (školstvo, sudstvo, zdravstvo...) ili npr.
kancelarijsko poslovanje (memorandumi, pisma i dr.).
BLOKOVI - Ovo je grupa obrazaca različitih formata, koja se sastoji od više spojenih
listova. Mogu biti različitog obima od: 50, 60, 80, 100, 120 i 150 listova. Štampani su uglavnom
jednostrano. Za štampu se koriste papiri od 60g/m2 do 80 g/m2 dok se za korice mogu koristiti
papiri od 250-300 g/m2. Mogu biti sastavljeni od više setova, a osim lepljenja mogu biti ojačani
i žicom. Imaju veoma široku primenu.
PLAKATI I FLAJERI - Koriste se u informativno-marketinškim kampanjama i

predstavljaju važnog nosioca vizuelnih informacija bez kog se ne može zamisliti jedna kampanja.
Štampa se kreće od nisko zahtevne jednobojne do punih kolora, materijal za štampu je papir od
100g/m2 do 200 g/m2 , u velikom broju formata.
KARTICE - Po svom izgledu ova grupa proizvoda je slična listovnim obrascima, ali se
izrađuje na papirima veće gramaže (250 do 300 g/m2) i većim tehnološkim zahtevima u izradi.
Tiraži su manji u različitim formatima. U ovu grupu spadaju: vizit karte, akreditacije, čestitke,
pozivnice ...
DIPLOMA - Može biti različitih formata, najčešće A3.
KESA- Predstavlja ambalažni proizvod. Može biti različitih formata. Za izradu se

uglavnom koriste papiri veće gramature.
30
Proizvodni sistem: Projekat broj:
PROGRAM Deo projekta:
Izvor podataka:
PROIZVODNJE
Datum: list/listova:
PROIZVOD količina masa vrednost cena košt. ostatak dohotka

r.b. oznaka naziv kom/god kg/kom kg/god din/kom din/god din/kom din/kom din/god
1 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 000 0.3 30 000 400 40 000 000 320 80 8 000 000
2 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 0.7 21 000 1 000 30 000 000 800 200 6 000 000
3 103 ČASOPIS 100 000 0.2 20 000 100 10 000 000 80 20 2 000 000
4 104 KATALOG 50 000 0.3 15 000 150 7 500 000 120 30 1 500 000
5 105 BROŠURA 100 000 0.15 15 000 70 7 000 000 55 15 1 500 000
6 106 PROSPEKT 150 000 0.01 1 500 30 4 500 000 25 5 750 000
7 107 SVESKA 100 000 0.25 25 000 50 5 000 000 40 10 1 000 000
8 108 VEŽBANKA 150 000 0.06 9 000 20 3 000 000 15 5 750 000
9 109 BLOK 20 000 0.015 1 200 250 5 000 000 200 50 1 000 000
10 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000 0.05 7500 2 1 000 000 1.5 0.5 250 000
11 111 PLAKAT 200 000 0.05 10 000 4 800 000 3.2 0.8 160 000
12 112 FLAJER 400 000 0.003 1 200 0.5 200 000 0.4 0.1 40 000
13 113 DIPLOMA 10 000 0.04 400 50 500 000 40 10 100 000
14 114 KESA 30 000 0.1 3 000 100 3 000 000 80 20 600 000
15 115 VIZIT KARTA 1 500 000 0.001 1 500 1 1 500 000 0.8 0.2 300 000
Proizvodni sistem: Projekat broj:01/15
KARTA Deo projekta:/
PROIZVODA Štamparija Izvor podataka: Marketing
Datum: 01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KNJIGA meki povez

Oznaka: 101
Namena: Za štampu
Jedinica mere: kom/god
Struktura materijala:
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%
Prikaz proizvoda (fotos, skica) Izgled proizvoda na tabaku:

i osnovne mere: B2 (707x 500)
B5 (176x250)
Ostali podaci: -Vrednost jedinice proizvoda: 400din

-Cena koštanja: 320din
Plan razvoja: Povećanje razmene
Potpis:
KARTA Deo projekta:/
PROIZVODA Štamparija Izvor podataka: Marketing
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KNJIGA tvrdi povez

Oznaka: 102
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%
Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne Izgled proizvoda na tabaku:

mere: B2 (707x 500)
B5 (176x250)

Potpis:
KARTA Štamparija Deo projekta:/
PROIZVODA Izvor podataka:Marketing
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: Časopis
Oznaka: 103
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

Plan razvoja: Smanjenje razmene
Potpis:
KARTA Štamaprija Deo projekta:/
PROIZVODA Izvor podataka:
Datum:01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KATALOG
Oznaka: 104
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: BROŠURA
Oznaka: 105
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
B5 (176x250)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: PROSPEKT
Oznaka: 106
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: SVESKA
Oznaka: 107
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: VEŽBANKA
Oznaka: 108
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: BLOK
Oznaka: 109
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: LISTOVNI OBRAZAC

Oznaka: 110
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A4 (210x297mm)

-Cena koštanja: 1.5din
Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: PLAKAT
Oznaka: 111
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
B2 (500x707mm)

-Cena koštanja: 3,2din
Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: FLAJER
Oznaka: 112
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
B6 (125x176mm)
Ostali podaci: -Vrednost jedinice proizvoda: 0,5din

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: DIPLOMA
Oznaka: 113
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
A3 (297x420mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: KESA
Oznaka: 114
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: B2 (707x 500)
B3 (353x500mm)

Potpis:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA OKOLINE
Naziv: VIZIT KARTA

Oznaka: 115
Namena: Za štampu
iz domaćih izvora:
iz uvoza: 100%

mere: 610 x 500mm
50x90mm

Potpis:
2. Analiza programa proizvodnje
2.1. Osnovna zavisnost stuktura/količine u programu
Na sledećem grafiku je predstavljen redosled proizvoda u programu proizvodnje prema

količinama - od proizvoda sa najvećom do proizvoda sa najmanjom količinom.
qj
10000000
5000000
KNJIGE TVRDI POVEZ
KNJIGE MEKI POVEZ
2500000 LISTOVNI OBRASCI
VIZIT KARTE
VEŽBANKE
PROSPEKTI
KATALOZI
BROŠURE
ČASOPISI
BLOKOVI
DIPLOME
PLAKATI
SVESKE
FLAJERI
pj
Na osnovi složenosti delova u programu proizvodnje i podataka sa prethodnog
dijagrama, može se predpostaviti da osnovne veličine datog programa proizvodnje određuju
njegovu pripadnost u III područije univerzalnog karaktera zavisnosti struktura/količine.
47
2.2. ABC analiza
Količinska analiza
Poređenje u količinskoj analizi izvršeno je za svih petnaest proizvoda ali na osnovu
broja tabaka godišnje, kako svaki proizvod sadrži različit broj tabaka.
PROIZVOD KOLIČINA KOLIČINA KOLIČINA

red. br. oznaka naziv kom/god tabaka/god %
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 000 1 250 000 22,01
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 562 500 9,9
3. 103 ČASOPIS 100 000 1 000 000 15,2
4. 104 KATALOG 50 000 375 000 6,6
5. 105 BROŠURA 100 000 375 000 6,6
6. 106 PROSPEKT 150 000 37 500 0,66
7. 107 SVESKA 100 000 1 000 000 15,2
8. 108 VEŽBANKA 150 000 187 500 3,3
9. 109 BLOK 20 000 500 000 8,8
10. 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000 125 000 2,2
11. 111 PLAKAT 200 000 200 000 3,52
12. 112 FLAJER 400 000 25 000 0,44
13. 113 DIPLOMA 10 000 5 000 0,01
14. 114 KESA 30 000 15 000 0,26
15. 115 VIZIT KARTA 1 500 000 21 500 0,38
100%
qj
101 103 107 102 109 104 105 111 108 110 106 112 115 114 113
A B C pj
48
Masena analiza
PROIZVOD MASA MASA

red. br. oznaka naziv kg/god %
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 30 000 18,39
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 21 000 13,02
3. 103 ČASOPIS 20 000 12,24
4. 104 KATALOG 15 000 9,3
5. 105 BROŠURA 15 000 9,3
6. 106 PROSPEKT 1 500 0,93
7. 107 SVESKA 25 000 15,5
8. 108 VEŽBANKA 9 000 5,58
9. 109 BLOK 1 200 0,74
10. 110 LISTOVNI OBRAZAC 7 500 4,65
11. 111 PLAKAT 10 000 6,2
12. 112 FLAJER 1 200 0,74
13. 113 DIPLOMA 400 0,25
14. 114 KESA 3 000 1,86
15. 115 VIZIT KARTA 1 500 0,93
100%
qj
101 107 102 103 104 105 111 108 110 114 106 115 109 112 113
A B C pj
49
Vrednosna analiza

PROIZVOD VREDNOST VREDNOST

red. br. oznaka naziv din/god %
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 40 000 000 33,61
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 000 25,21
3. 103 ČASOPIS 10 000 000 8,4
4. 104 KATALOG 7 500 000 6,3
5. 105 BROŠURA 7 000 000 5,88
6. 106 PROSPEKT 4 500 000 3,78
7. 107 SVESKA 5 000 000 4,2
8. 108 VEŽBANKA 3 000 000 2,52
9. 109 BLOK 5 000 000 4,2
10. 110 LISTOVNI OBRAZAC 1 000 000 0,84
11. 111 PLAKAT 800 000 0,67
12. 112 FLAJER 200 000 0,17
13. 113 DIPLOMA 500 000 0,42
14. 114 KESA 3 000 000 2,52
15. 115 VIZIT KARTA 1 500 000 1,26
100%
qj
101 102 103 104 105 107 109 106 108 114 115 110 111 113 112
A B C pj
50
2.3. Analiza karakteristika elemenata proizvoda
Prilikom postavljanja i razvoja procesa rada proizvodnog sistema štamparije, pored

zavisnosti struktura/količine, analiziraju se i relevantne karakteristike elemenata proizvoda.
Najbitnije karakteristike elemenata proizvoda iz oblasti štampanih medija mogu se
svesti na sledeće:
- Karakteristike formata
- Karakteristike materijala
- Broj boja
- Način dorade
- Složenost izrade proizvoda.
2.3.1. Analiza prema formatu gotovog proizvoda
Format gotovog proizvoda je u grafičkoj industriji izraz za dimenzije proizvoda na

kraju procesa njegove izrade. Format nekog proizvoda može biti strogo definisan i to isključivo
zavisi od namene proizvoda. Čak i kada dimenzije nekog proizvoda nisu od ključnog značaja
pridržavamo se standardnih veličina tj. formata, pri njihovoj izradi. U nastavku sledi prikaz
formata za navedeni program proizvodnje štamparije.
PROIZVOD
B2 B3 B5 B6 A3 A4 A5 50x90
red. br. oznaka naziv
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 90 000 10 000
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 25 000 5 000
3. 103 ČASOPIS 200 000
4. 104 KATALOG 10 000 40 000
5. 105 BROŠURA 50 000 50 000
6 106 PROSPEKT 30 000 20 000 100 000
7 107 SVESKA 10 000 90 000
8 108 VEŽBANKA 20 000 130 000
9 109 BLOK 20 000
10 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000
11 111 PLAKAT 120 000 30 000 50 000
12 112 FLAJER 200 000 100 000
13 113 DIPLOMA 10 000
14 114 KESA 30 000
15 115 VIZIT KARTA 1 500 000
120 000 60 000 235 000 200 000 60 000 1 095 000 250 000 1 500 000
51
1.500.000
1.000.000
108 115
103
500.000
110 105
Godišnje
količine
113 112
111 106 111 111 101 112
A3 A4 A5 B2 B3 B5 B6 50x90 Formati papira
2.3.2. Analiza prema formatu tabaka za štampu
Format tabaka za štampu nekog proizvoda uglavnom ne mora biti određen formatom
proizvoda, ali je uslovljen formatom štamparske mašine. Štamparija raspolaže sa dve štamparske
mašine: ofset štamparskom mašinom KBA PERFORMA 74 maksimalnog formata 520x740mm i
digitalnom štamparskom mašinom koja može da štampa na papiru maksimalne širine 610mm.
U zavisnosti od proizvoda, tiraža i drugih kriterijuma bira se mašina na kojoj će se
štampati. Neke proizvode je neisplativo štampati na ofset mašini, npr. vizit karte. Formati
štamparskih proizvoda su uglavnom B2 ili A2 formata.
2.3.3. Struktura delova prema materijalu
Prilikom izrade grafičkih proizvoda u štampariji se koriste najrazličitiji repromaterijali

i njih možemo podeliti na osnovne i pomoćne repromaterijale. Pod osnovnim materijalom
podrazumevaju se papiri, polukartoni, kartoni i lepenke, dok pomoćni materijal podrazumeva
štamparsku boju, lepila i druge materijala potrebne za izradu grafičkog proizvoda. Predmet
analize biće osnovni materijal jer uglavnom najviše učestvuje u ceni koštanja nekog grafičkog
proizvoda, dok je učešće pomoćnog materijala znatno manje.
Repromaterijal je najvećim delom vezan za vrstu proizvoda koji se izrađuje i zbog toga
je teško predvidiva kategorija. Najveća količina papira koji se koriste za štampanje su ofset i
kunstdruk papiri i polukartoni, oni čine gotovo 90% papira na koji se štampa. Bitno je istaći da
se papiri naručuju u A1 i B1 formatu i da se potom seku na format za štampu. Na sledećoj tabeli
i grafiku su prikazane potrebne količine i gramature papira za štampanje količina navedenih u
programu proizvodnje.
52
PROIZVOD OFSETNI PAPIR KUNSTDRUK PAPIR
red. br. oznaka naziv A1 60g A1 70g A1 80g A1 150g B1 70g B1 80g B1 150g A1 135g A1 150g A1 300g B1 135g B1 150g B1 200g
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 125 000 562 500
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 234 375
3. 103 ČASOPIS 500 000
4. 104 KATALOG 150 000 18 750
5. 105 BROŠURA 46 875 46 875
6 106 PROSPEKT 13 000 3 750
7 107 SVESKA 450 000 25 000
8 108 VEŽBANKA 81 250 6 250
9 109 BLOK 562 500
11 111 PLAKAT 12 500 67 500
12 112 FLAJER 6 250 6 250
13 113 DIPLOMA 2 500
14 114 KESA 7 500
15 115 VIZIT KARTA 10 750
562 500 206 250 512 500 6 250 568 750 259 375 6 250 512 500 209 875 2 500 67 500 69 375 18 250
53
A1 60g A1 70g A1 80g A1 150g B1 70g B1 80g B1 150g A1 135g A1 150g A1 300g B1 135g B1 150g B1 200g
114
115
Formati i gramature papira

Kunstdruk papir
105
106
104
Ofsetni papir
111
113
105
104
106
103
111
112
102
107
101
108
112
107
110
108
101
109
500.000
400.000
300.000
200.000
100.000
količine
Godišnje
2.3.4. Analiza prema broju boja
Broj boja je pored vrste materijala jedan od najbitinijih segmenata koji utiču na vreme
izrade i cenu proizvoda. Postoji više varijanti i kombinacija štampanja boje, jednostrano ili
obostrano i sa jednom, dve, tri ili četiri boje. Ovaj parametar razlikuje se od proizvoda do
proizvoda u zavisnosti od njegove namene ili jednostavno od želje kupca.
54
PROIZVOD BROJ BOJA

red. br. oznaka naziv 1/0 1/1 2/0 2/2 3/0 3/3 4/0 4/4
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 000
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 10 000 20 000
3. 103 ČASOPIS 20 000 80 000
4. 104 KATALOG 10 000 40 000
5. 105 BROŠURA 25 000 75 000
6 106 PROSPEKT 60 000 90 000
7 107 SVESKA 100 000
8 108 VEŽBANKA 150 000
9 109 BLOK 20 000
11 111 PLAKAT 60 000 140 000
12 112 FLAJER 150 000 250 000
13 113 DIPLOMA 10 000
14 114 KESA 10 000 20 000
15 115 VIZIT KARTA 600 000 900 000
1 280 000 220 000 160 000 105 000 60 000 1 320 000 305 000
1.500.000
113
104 114
109 111
108
1.000.000 112
110
500.000
115 102
115 102 104
105
103
Godišnje
količine
107 114 111 103

105
101 112 106 106
1/0 1/1 2/0 2/2 3/0 3/3 4/0 4/4
Broj boja
55
2.3.5. Analiza prema načinu dorade i složenosti proizvoda za izradu
Analiza prema složenosti izrade proizvoda izvršena je na osnovu pregleda broja operacija
kroz koje svaki proizvod prolazi.
PROIZVODI
OPERACIJE
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
Prijem
materijala * * * * * * * * * * * * * * *
Dizajn i prelom * * * * * * * * * * * * * * *
Probni
otisak * * * * * * * * * * * * * * *
Montaža
stranica * * * * * * * * * * * * * * *
na tabak
Izrada ofset
ploča * * * * * * * * * * * * * * *
Probijanje
štamparske * * * * * * * * * * * * * * *
forme
Sečenje papira
na tabake * * * * * * * * * * * * * * *
Štampa
tabaka * * * * * * * * * * * * * * *
Štampa
korica * * * * * *
Ravnanje
tabaka * * * * * * * * * * * * * *
Savijanje
tabaka bloka * * * * * * * *
Sakupljanje
tabaka u blok * * * * * * * * * * * *
Plastificiranje * * *
Raskidanje
presvlake * * *
Bigovanje *
Bušenje *
Numeracija *
Lepljenje * * * *
Povezivanje
žicom * * * * *
Sečenje tabaka
na korice * * * * * * *
Okrugljivanje
bloka *
Krojenje i
sečenje *
lepenke
Krojenje i
sečenje papira *
za presvlačenje
Okrugljivanje
korica *
Lepljenje
predlista *
Obrezivanje * * * * * * * * * * * * * * *
Presovanje * * * * * * * * * * * * * * *
Pakovanje * * * * * * * * * * * * * * *
19 24 20 17 17 15 17 16 14 14 12 12 14 13 13
3. Izbor proizvoda predstavnika
Proizvod predstavnik biramo pomoću ABC analize. On predstavlja stvaran - realan deo
programa proizvodnje koji sadrži najveći broj elemenata ostalih delova programa proizvodnje
koje predstavlja i po pravilu se bira iz područja A.
U količinskoj, masenoj i vrednosnoj ABC analizi u područiju A i na prvom mestu nalaze
se knjige mekog poveza. Kada se posmatra drugi uslov koji proizvod predstavnik treba da
zadovoljava, njegovu tehnološku složenost, primećujemo da se knjige mekog poveza ubrajaju
u složenije proizvode našeg proizvodnog programa.
3.1. Redukcija programa proizvodnje
Redukcija je izvršena primenom koeficijenata koji se uzimaju u obzir:

- masa - rm
- složenost izrade - rs
- broj boja - rb
PROIZVOD KOL
rm rs rb ru qrj=qjxru
red. br. oznaka naziv kom/god
1. 101 KNJIGA MEKI POVEZ 100 000 1 1 1 1 100 000
2. 102 KNJIGA TVRDI POVEZ 30 000 2,33 1,26 1,5 4.4 132 000
3. 103 ČASOPIS 100 000 0,67 1,05 1,5 1.05 105 000
4. 104 KATALOG 50 000 1 0,89 1,5 1.33 66 500
5. 105 BROŠURA 100 000 0,5 0,89 1,5 0.67 67 000
6 106 PROSPEKT 150 000 0,03 0,79 1,5 0.4 60 000
7 107 SVESKA 100 000 0,83 0,89 1 0.74 74 000
8 108 VEŽBANKA 150 000 0,2 0,84 0,5 0.08 12 000
9 109 BLOK 50 000 0,2 0,74 0,5 0.07 3 500
10 110 LISTOVNI OBRAZAC 500 000 0,05 0,74 0,5 0.02 10 000
11 111 PLAKAT 200 000 0,17 0,63 1,5 0.16 32 000
12 112 FLAJER 400 000 0,01 0,63 1,5 0.01 4 000
13 113 DIPLOMA 10 000 0,13 0,74 1,5 0.14 1 400
14 114 KESA 30 000 0,33 0,68 1,5 0.34 10 200
15 115 VIZIT KARTA 1 500 000 0,01 0,68 1,25 0.01 15 000
REDUKOVANA KOLIČINA qred = 692 600 komada
57
4. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika
Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih promena stanja predmeta rada
u vremenu, određuju karakter transformacije ulaznih veličina - resursa u izlazne veličine tj.
proizvode različite vrste. Postupak transformacije se u opštem slučaju, izvodi procesima:
- dizajna
- pripreme
- štampe
- dorade
- rukovanja materijala (transporta i skladištenja)
Detaljna razrada ovih procesa na faze, operacije rada, rezultira u postupcima promene
stanja ili tehnološkim postupcima kao osnovnim podlogama za izvođenje procesa rada.
Tehnološki postupci određuju koeficijente transformacije, utroške resursa (materijala,
vremena, energije itd.) za dobijanje jedinice proizvoda. Dati utrošci su određeni tehničko-
tehnološkim koeficijentima (normativima u procesu) koji pokazuju koliko jedinica resursa je
potrebno utrošiti u postupku promene stanja za jedinicu proizvoda j.
4.1.Tehnološki postupak izrade proizvoda predstavnika
Tehološki postupak za izradu proizvoda predstavnika sastoji se od sledećih faza:

T1 - Prijem materijala
T2 - Dizajn i prelom
T3 - Probni otisak
T4 - Montaža stranica na tabak
T5 - Izrada osfet ploča
T6 - Probijanje štamparske forme
T7 - Sečenje papira na tabake
T8 - Štampa tabaka
T9 - Štampa korica
T10 - Sušenje
T11 - Ravnanje tabaka
T12 - Savijanje tabaka bloka
T13 - Sakupljanje tabaka u blok
T14 - Plastifikacija korica
T15 - Raskidanje presvlake
T16 - Sečenje tabaka na korice
T17 - Lepljenje korica i bloka
T18 - Obrezivanje
T19 - Presovanje
T20 - Pakovanje
58
Šema 1: Postupak izrade

proizvoda predstavnika
59
Deo: Materijal: Masa [kg]
TEHNOLOŠKI
Ident. broj Dimenzije Ident. broj Dimenzije Konstr. Tehnol. Planska
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
OPERACIJA RADNO MESTO tpz [min]
GRUPA JEDINICA
RAČUNAR ZA PRIJEM
Broj: 01 Naziv: PRIJEM MATERIJALA
MATERIJALA
Elementi postupka rada Elementi režima rada Elem. vrem. rada [min]
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
SOFTVERSKI
Materijal se dobija u ALATI:
- Adobe Photoshop
dva različita oblka: - Adobe InDesign
- neobrađene - Adobe Illustrator
informacije: tekst, - Adobe Acrobat
crteži i fotografije u - Microdoft Word
različitim formatima - Corel Draw
- već dizajnirana i
prelomljena knjiga u
obliku elektronskog
filma
UKUPNO:
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 02 Naziv: DIZAJN I PRELOM RAČUNAR ZA DIZAJN
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
- Definisanje SOFTVERSKI 10 3 2
formata ALATI:
- Adobe Photoshop
- Određivanje - Adobe InDesign
veličine - Adobe Illustrator
margina - Adobe Acrobat
- Ubacivanje
teksta i slika
- Izbor fonta
- Prelom slike I
taksta
- Korektura
- Izrada PDF
formata
UKUPNO: 15 min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
DIGITALNA ŠTAMPARSKA
Broj: 03 Naziv: PROBNI OTISAK 12
MAŠINA
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
3 0,8 0,2
-uložiti tabak u
štamparsku mašinu,
-štampati probni otiska
na digitalnoj
štamparskoj mašini
- štosovati tabake
- izvršiti korekciju
grešaka
UKUPNO: 4 min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 04 Naziv:MONTAŽA STANICA NA TABAK RAČUNAR ZA MONTAŽU
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
3 1 1
-montirati gotove - Creo Preps
tabake u elektronskoj - InPosition
formi na tabak za
štampu po utvrđenom
redosledu
UKUPNO: 4min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
MAŠINA ZA IZRADU OFSET
Broj: 05 Naziv: IZRADA OFSET PLOČA 12
PLOČA
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
6 1 1
-izraditi ploču CtP Softverski alati:
(Computer to Plate) Softverski RIP
tehnologijom
-za svaku boju izraditi

jednu ofset ploča, što
znači za pun kolor na
jednoj strani potrebno je
izraditi 4 ploče
UKUPNO: 8min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 06 Naziv:PROBIJANJE ŠTAMPARSKE FORME MAŠINA ZA PROBIJANJE
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.34 1.5 0.5
- probušiti ploče kako bi
se mogle postaviti na
cilindar nosilac
štamparske forme
- postaviti ploču na sto i

mehaničkom silom
probušiti.
UKUPNO: 2,34min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 07 Naziv:SEČENJE PAPIRA NA TABAKE NOŽ
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.0005 0.0025 0.0001
- postaviti papir na nož
- podesiti parametre za
sečenje na nožu
- iseći papir na
štamparske tabake,
prema predviđenim
merama
UKUPNO: 0.0031min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 08 Naziv: ŠTAMPA TABAKA OFSET ŠTAMPARSKA MAŠINA 60
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.01 0.005 0.003
- podesiti parametare na Lupa
mašini prema formatu i
gramaturi papira
-pripremiti mašinu za
štampu
-kontinualno štampanje
-nakon štampe
obračunati tiraž
UKUPNO: 0.018min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 09 Naziv: ŠTAMPA KORICA OFSET ŠTAMPARSKA MAŠINA 60
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.01 0.005 0.003
- podesiti parametare na Lupa
mašini prema formatu i
gramaturi papira
-pripremiti mašinu za
štampu
-kontinualno štampanje
-nakon štampe
obračunati tiraž
UKUPNO: 0.018min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
MAŠINA ZA RAVNANJE
Broj: 11 Naziv: RAVNANJE TABAKA
TABAKA
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.006 0.01 0.004
- uključiti mašinu
- uložiti manje količine
papira postepeno
- izložiti poravnati
papir
UKUPNO: 0.02min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 12 Naziv: SAVIJANJE TABAKA BLOKA MAŠINA ZA SAVIJANJE 15
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.012 0.006 0.004
- podesiti savijačicu
prema formatu,
gramaturi i broju
prevoja
- uložiti tabak za
savijanje
-izvršiti presovanje
savijenih tabaka
UKUPNO: 0.022min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 13 Naziv: SAKUPLJANJE TABAKA U BLOK STO ZA DORADU 15
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.02 0.005 0.005
- sakupiti tabake ručno
-prilikom slaganja
obratiti pažnju na smer
linija
- kompletan tabak
odložiti na paletu
UKUPNO: 0.03min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 14 Naziv: PLASTIFIKACIJA KORICA MAŠINA ZA PLASTIFICIRANJE 18
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.9 0.2 0.1
- Uložiti tabake
pojedinačni i
ručno
- Plastificirati
tabake
- Namotati
plastificirane
tabake na
cilindar
UKUPNO: 1.2min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 15 Naziv: RASKIDANJE PRESVLAKE MAŠINA ZA PLASTIFIKACIJU
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.016 0.05 0.03
- Presvlaku koja
je posle
plastifikacije
namotana na
cilindar ručno
raskinuti na
pojedinačne
tabake
- Skalperom
presecati foliju
između tabaka
- Odložiti
pojedinačne
tabake
UKUPNO: 0.096min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 16 Naziv: SEČENJE TABAKA NA KORICE NOŽ
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.0008 0.004 0.002
- staviti papir sa palete
na nož
- podesiti parametare za
sečenje na nožu
- seći papir na
štamparske tabake,
prema predviđenim
merama
UKUPNO: 0.0068min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 17 Naziv: LEPLJENJE KORICA I BLOKA BINDER 20
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.4 0.1 0.05
- Regulisati
nanos lepka,
format I
temperature pre
početka rada
- Umetnuti
knjižni blok u
držače
- Izložiti gotove
knjige nakon
lepljenja
UKUPNO: 0.55min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 18 Naziv: OBREZIVANJE NOŽ
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.001 0.005 0.003
- podesiti parametare
za sečenje
- uložiti knjige
-seći sa tri strane
UKUPNO: 0.009min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 19 Naziv: PRESOVANJE PRESA
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
0.25 0.05 0.02
- podesiti pritisak
- uložiti knjige u presu
- presovati
UKUPNO: 0.32min
TEHNOLOŠKI
POSTUPAK
OPERACIONA RADNA
GRUPA JEDINICA
Broj: 20 Naziv: PAKOVANJE STO ZA DORADU
Kvalitet l v so a
Skica Zahvat obrade
Alat i pribor
d n s i tio tip tid
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
- gotove knjige 0.3 0.06 0.04
pakovati se u - mehanizam za
pakete koji lepljivu traku
mogu biti
propisani od - četka za lepak
kupca ili
oformljeni
prema veličini
knjiga i
mogućnosti
transporta
- zalepiti pakete
širokom mat
trakom.
- na svaki paket
nalepiti
nalepnicu sa
podacima UKUPNO: 0.4min
preduzeća i
proizvoda
5. Izbor tipa toka u sistemu
T2= 40 000strana x ti2 = 40 000 x 4 = 160 000

T3= 2 500tab x ti3 = 2 500 x 4 = 10 000
T4= 2 500tab x ti4 = 2 500 x 4 = 10 000
T5= 2 500tab x ti5 = 2 500 x 8 = 20 000
T6= 2 500tab x ti6 = 2 500 x 2,34 = 5 850
T7= 4 328 750tab x ti7 = 4 328 750 x 0,0031 = 13 420
T8= 8 484 350tab x ti8 = 8 484 350 x 0,018 = 152 718
T9= 173 150tab x ti9 = 173 150 x 0,018 = 3 117
T10= 8 657 500tab x ti10 = 8 657 500 x 0,02 =173 150
T11= 8 484 350tab x ti11 = 8 484 350 x 0.02 = 169 687
T12= 8 484 350tab x ti12 = 8 484 350 x 0.022 = 186 655
T13= 8 484 350tab x ti13 = 8 484 350 x 0.03 = 254 530
T14= 173 150tab x ti14 = 173 150 x 2 = 346 300
T15= 173 150tab x ti15 = 173 150 x 0.096 = 16 622
T16= 173 150tab x ti16 = 173 150 x 0.0068 = 1 177
T17= qred x ti17 = 692 600 x 0.55 = 380 930
T18= qred x ti18 = 692 600 x 0.009 = 6 234
T19= qred/20 x ti19 = 34 630 x 0.32 = 11 082
T20= qred/20 x ti20 = 34 630 x 0.4 = 13 852
OPERACIJA RADNO MESTO OPTEREĆENJE

Ti(min/god)
T1- Prijem matrijala Računar -
T2- Dizajn i prelom Računar 160 000
T3- Probni otisak Digitalna štamparska mašina 10 000
T4- Montaža tabaka Računar 10 000
T5- Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča 20 000
T6- Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme 5 850
T7- Sečenje papira na tabake za štampu Nož 13 420
T8- Štampa tabaka Mašina za ofset štampu 152 718
T9- Štampa korica Mašina za ofset štampu 3117
T10- Sušenje - 173 150
T11-Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka 169 687
T12- Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabaka 186 655
T13- Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka 254 530
T14- Plastifikacija korica Mašina za plastifikaciju 346 300
T15- Raskidanje presvlake Mašina za plastifikaciju 16 622
T16- Sečenje tabaka na korice Nož 1 177
T17- Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje 380 930
T18- Obrezivanje Nož 6 234
T19- Presovanje Presa 11 082
T20- Pakovanje Sto za doradu 13 852
79
T1
T2 prekid toka
T3 prekid toka
T4 prekid toka
T5 prekid toka
T6 prekid toka
T7 prekid toka
T8 prekid toka
T9 prekid toka
T10 prekid toka
T11 prekid toka
T12
T13
T14
T15 prekid toka
T16 prekid toka
T17
T18 prekid toka
T19 prekid toka
T20 prekid toka
Ke=180.000 min/god
Slika 18: Pregled odnosa opterećenje kapacitet
Ke= me x ne x se x ŋe
Ke=180.000 min/god
ΣTi = 1 935 324 min/god
ΣTi> Ke
Timax> Ke
Kser > 1
80
Na osnovu upoređivanja utvrđenih veličina zaključujemo da je varijanta toka našeg

proizvodnog sistema 1.2.
81
6. Projektovanje struktura sistema
6.1. Ritam toka
Za uslove varijante toka 1.2 ritam serije definisan je sledećom formulom:

Rs=Ke/In=3462min/ser
6.2. Normativi u proizvodnom sistemu
Obim i složenost strukture proizvodnog sistema su uslovljeni postavljenom funkcijom

cilja, stepenom tehnološke složenosti, vrstom i veličinom tehnoloških sistema, utvrđenim tipom
tokova u sistemu i imaju značajnu ulogu u obezbeđenju stabilnosti izlaznih veličina i ukupne
efektivnosti sitema. Projektovanje strukture proizvodnih sistema predstavlja proces visokog
stepena složenosti, baziran na određenom broju osnovnih podloga koje sadrže relevantne
podatke za ostvarenje potrebnog i dovoljnog kvaliteta predmetnog procesa. Normativi
proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnoloških koeficijenata koji pokazuju koliko je
potrebno utrošiti jedinica resursa “i” za izradu predmeta rada “j”. U zavisnosti od vrste resursa
koji se troši u procesu rada, razlikuje se:
- normativ vremena,
- normativ materijala,
- normativ energije,
- normativ alata,
- normativ površina

6.2.1. Normativ vremena za tehnološke operacije
Normativ vremena predstavlja skup vremenskih standarda koji pokazuju koliko jedinica
vremena ti je potrebno utrošiti na određenoj operaciji rada - tehnološkom sistemu za izradu
jedinice predmeta rada.
82
Predmet rada:
NORMATIV KNJIGA
VREMENA
Operacija Radno mesto Vreme t i i

oznaka naziv naziv oznaka [min/kom]
T1 Prijem materijala Računar za prijem materijala R1 -
T2 Dizajn i prelom Računar za dizajn i prelom R2 4
T3 Probni otisak Digitalna štamparska mašina M1 4
T4 Montaža stranica na tabak Računar za montažu R3 4
T5 Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča M2 8
T6 Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme M3 2,34
T7 Sečenje Nož N1 0,0031
T8 Štampa tabaka Ofset štamparska mašina M4 0,018
T9 Štampa korica Ofset štamparska mašina M4 0,018
T10 Sušenje - - 0,02
T11 Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka M5 0,02
T12 Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabaka M6 0,022
T13 Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka M7 0,03
T14 Plastifikacija korica Plastificirka M8 2
T15 Raskidanje presvlake Plastificirka M8 0,096
T16 Sečenje tabaka na korice Nož N1 0,0068
T17 Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje M9 0,55
T18 Obrezivanje Nož N1 0,009
T19 Presovanje Presa M9 0,32
T20 Pakovanje Sto za doradu D1 0,4
83
OPERACIJSKA GRUPA:
KARTA VREMENA
ZA OPERACIJU
oznaka: naziv: broj delova:
veličina
veličina br. elementi norme fond vremena
količina norme
OPERACIJA serije serija vremena
vremena
za operaciju
Qopi n in tpzi tii tni Ti
[ser/go
oznaka naziv radno mesto [jed/god] [jed/ser] [vr.jed/ser] [vr.jed/jed] [vr.jed/ser] [vr.jed/god]
d]
1 2 3 4 5 6 = 4/5 7 8 9=7+5x8 10 =6 x 9
T1 Prijem materijala Računar za prijem materijala - - - - - - -
T2 Dizajn i prelom Računar za dizajn i prelom 40 000 769 52 - 4 3076 159 952
T3 Probni otisak Digitalna štamparska mašina 2 500 48 52 12 4 204 10 608
T4 Montaža stranica na tabak Računar za montažu 2 500 48 52 - 4 192 9 984
T5 Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča 2 500 48 52 12 8 396 20 592
T6 Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme 2 500 48 52 - 2,34 112.34 5 841
T7 Sečenje Nož 4 328 750 83 245 52 - 0,0031 258 13 416
T8 Štampa tabaka Ofset štamparska mašina 8 484 350 163 160 52 60 0,018 2996 155 792
T9 Štampa korica Ofset štamparska mašina 173 150 3 329 52 60 0,018 120 6 240
T10 Sušenje - 8 657 500 166 490 52 - 0,02 3329 173 108
T11 Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka 8 484 350 163 160 52 - 0,02 3263 169 676
T12 Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabak 8 484 350 163 160 52 15 0,022 3604 187 408
T13 Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka 8 484 350 163 160 52 15 0,03 4909 255 268
T14 Plastifikacija korica Plastificirka 173 150 3 329 52 18 2 6676 347 152
T15 Raskidanje presvlake Plastificirka 173 150 3 329 52 - 0,096 319 16 588
T16 Sečenje tabaka na korice Nož 173 150 3 329 52 - 0,0068 22 1 144
T17 Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje 692 600 13 319 52 20 0,55 7345 381 940
T18 Obrezivanje Nož 692 600 13 319 52 - 0,009 119 6 188
T19 Presovanje Presa 34 630 665 52 - 0,32 212 11 024
T20 Pakovanje Sto za doradu 34 630 665 52 6 0,4 272 14 144
KARTA Proizvodni sistem:
OPTEREĆENJA
PRESEKA SISTEMA
Radno mesto Opterećenje Ti
oznaka Naziv [min/god]
R1 Računar za prijem materijala -
R2 Računar za dizajn i prelom 160 000
M1 Digitalna štamparska mašina 10 000
R3 Računar za montažu 10 000
M2 Mašina za izradu ofset ploča 20 000
M3 Mašina za probijanje forme 5 850
N1 Nož 20 830
M4 Ofset štamparska mašina 155 835
M5 Mašina za ravnanje tabaka 169 687
M6 Mašina za savijanje tabaka 186 655
M7 Mašina za sakupljanje tabaka 254 530
M8 Plastificirka 362 922
M9 Mašina za lepljenje 380 930
M10 Presa 11 082
D1 Sto za doradu 13 852
85
PRORAČUN BROJA Proizvodni sistem:
JEDINICA
TEHNOLOŠKIH SISTEMA
Radno mesto Ti Ke Broj jedinica
oznaka naziv [min/god] [min/god] Mip Miu ηits

R2 Računar za dizajn i prelom 160 000 180 000 0,89 1 0,89
M1 Digitalna štamparska mašina 10 000 180 000 0,05 1 0,05
R3 Računar za montažu 10 000 180 000 0,05 1 0,05
M2 Mašina za izradu ofset ploča 20 000 180 000 0,11 1 0,11
M3 Mašina za probijanje forme 5 850 180 000 0,03 1 0,03
N1 Nož 20 830 180 000 0,11 1 0,11
M4 Ofset štamparska mašina 155 835 180 000 0,86 1 0,86
M5 Mašina za ravnanje tabaka 169 687 180 000 0,94 1 0,94
M6 Mašina za savijanje tabaka 186 655 180 000 1,04 2 0,52
M7 Mašina za sakupljanje tabaka 254 530 180 000 1,41 2 0,7
M8 Plastificirka 362 922 180 000 2,02 3 0,67
M9 Mašina za lepljenje 380 930 180 000 2,12 3 0,71
M10 Presa 11 082 180 000 0,06 1 0,06
D1 Sto za doradu 13 852 180 000 0,08 1 0,08
86
Radna jedinica: projekat broj:
PREGLED deo projekta:
izvor podataka:
TEHNOLOŠKE OPREME
datum: list/listova:
Tehnološki sistem površina snaga masa vrednost
oznaka proizvođač/tip naziv i tehničke karakteristike br.jed. m2/jed m2 kW/jed kW kg/jed kg din/jed din
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
KBA MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU 1 14,26 14,26 22 550 22 550

KBA Performa 74
Format papira max. 520 x 740 mm
Format papira min. 330 x 330 mm
Broj otisaka 13.000 otisaka/h
Fuller Grafix MAŠINA ZA LEPLJENJE 3 1,96 5,88 780 2340

HORIZON BQ-270
Učinak: max. 500/knjiga/sat
Fuller Grafix SAVIJAČICA 2 2,78 5,56 2,7 5,4 1 350 2 700

Horizon AFC-544AKT
Max. format: 540 x 760 mm
Min. format: 120 x 172 mm
Broj džepova: 4
Učinak: 230 m/min max. 40.000
taktova
Fuller Grafix MAŠINA ZA SAKUPLJANJE 2 1,58 3,16 1,7 3,4 289 578
Broj ulagajućih strana 10
Max veličina papira 350x500mm
Min veličina papira 148x148
MILTIN PLASTIFICIRKA 3 1,08 3,24 150 450

Hladno plastificiranje
PREGLED deo projekta:
izvor podataka:
TEHNOLOŠKE OPREME
Tehnološki sistem površina snaga masa vrednost
oznaka proizvođač/tip naziv i tehničke karakteristike br.jed. m2/jed m2 kW/jed kW kg/jed kg din/jed din
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Fuller Grafix MAŠINA ZA POVEZIVANJE 1

ŽICOM
Format 550x220 mm
KBA NOŽ 1 1,4 1,4 2,2 2,2 1650 1650

Perfecta 76
Epson MAŠINA ZA DIGITALNU 1 0,66 0,66 1w 1w 48,9 48,9

ŠTAMPU
Stylus Pro 7800
Hewlett RAČUNAR ZA PRIJEM 3 1,2 3,6 0,4 1,2

Packard MATERIJALA, DIZAJN I
MONTAŽU
HP Pavilion p6300z series
AMD Sempron(TM) LE1300
procesor 2.3GHz
AGFA MAŠINA ZA IZRADU OFSET 1 1.64 1.64 1 1 200 200

PLOČA
AGFA ACENTO IIL50
HEINRICH MAŠINA ZA RAVNANJE 1 0,074 0,074

BAUMAN TABAKA
Pregled tehnološke opreme

KBA Performa 74
Ofset štamparske mašine za štampanje tabaka KBA Performa 74 pripadaju tipskom
redu mašina, koje su određene za štampu na tabacima do formata 520x740mm.
Zbog svoje univerzalne konstrukcije KBA Performa 74 nalazi široku primenu u malim,
srednjim i velikim štamparijama kod štampe široke skale štamparskih proizvoda sve do
najzahtevnijih reprodukcija umetničkog karaktera.
Dobar parametar preciznosti registra mašine kod štampe garantuje kvalitetan otisak
višebojano štampanih proizvoda na svim vrstama papira.
Sve procesne jedinice mašine ispunjavaju internacionalne propise sigurnosti. Mašine
nose oznaku CE.
Tehnički podaci:
Format papira max. 520 x 740 mm
Format papira min. 330 x 330 mm
Površina otiska max. 510 x 735 mm
Debljina papira 0,05 – 0,6 mm
Broj otisaka 13.000 otisaka/h
Format štamparske forme 575 x 740 mm
Debljina štamparske forme 0,2 – 0,3 mm
Visina naslage ulagača 840 mm
Visina uređaja za izlaganje 920 mm
Visina mašine 1.810 mm
Širina mašine 1.595 mm (bez motora)
Dužina (2-/4-/5-/6-boja) 5300 mm/ 7120 mm/
8030 mm /8.940 mm Slika: KBA Performa 74
Lakirni agregat + 910 mm
Produženo izlaganje + 1.400 mm
Horizon BQ-270
BQ-270, mašina za bešavni povez je linijskog tipa. Preko touch screen monitora
dostupne su sve opcije za upravljanje mašinom. Poseduje automatsko uključivanje mašine
preko programiranja na monitoru.
Poseduje sistem za automatsko merenje debljine knjižnog bloka. Raspolaže sa visokim
kapacitetom spremišta za odlaganje rezanog otpada.
Značajnije karakteristike su vezane za automatsko merenje debljine knjižnog bloka.
Automatsko izlaganje knjižnog bloka. Visok kapacitet spremišta za odlaganje rezanog otpada.
Ulaganje: 1 knjižni blok
Visina naslage korica: 710 mm
Radna temperatura mašine: 120 do 180 0C
Maksimalna dubina urezivanja: 3 mm
Brzina mašine: 500 ciklusa/h
Tehnički podaci:
Maximalne dimenzije knjige: 320 x 320 mm
Minimalne dimenzije knjige: 148 x 105 mm
Debljina poveza: 1-50 mm
Max. format omota: 660 x 320 mm
Min. format omota: 230 x 135 mm Slika: Horizon BQ-270
Ulagač omota: 80 mm
Gramatura korica: 100 - 300 g/m²
89
Vrsta lepka/temperatura: Hotmelt 160-200 C°

Vreme zagrejavanja: ca. 40 min.
Električni priključak: 3-fazna struja 400 V
Masa: 780 kg

Perfecta 76 je potpuno kompjuterizovan sistem za rezanje sa touch screen monitorom
i potpunim grafičkim prikayom postupka rezanja, programiranih i neprogramiranih poslova.
Sistem je potpuno prilagođen za profesionalnu i jednostavnu upotrebu. Konstruisan je tako da
veoma ekonomično i precizno izvršava sve vrste rezanja.
omogućava veliku brzinu rada što pokazuje brzina pomeranja prednjeg graničnika od 40
cm/sec. Osnovne specifikacije: servo poziconiranje graničnika papira, visok stepen sigurnosti,
svetlosno označavanje linije sečenje, sto za manipulisanje papirom poseduje vazdušni jastuk,
CIP 3 kompatibilnost.
Tehničke kerakteristike:
Širina reza 760mm
Visina ulaganja 110mm
Min. ostatak kod rezanja 15mm
Pritisak 35kN
Snaga glavnog monitora 2,2kW
Visina stola 870mm
Netto masa mašine 1650kg
Slika: Perfecta 76
HORIZON AFC 544AFC

Savijačica je opremljena sa touch screen monitorom koji omogućava veoma jednostavno
upravljanje mašinom. Mašina je opremljena softverom koji omogućava automatizovano
podešavanje. Ponuđeno je 15 programa za automatizovano savijanje tabaka. Omogućeno je i
manuelno podešavanje koje daje najrazličitiji spektar savijanja. Mašina poseduje opciju za i2i
sistem koji se integriše sa pre-press i press odeljenjem. On omogućava potpuno automatizovan
način proizvodnje preko JDF formata. Sastoji se iz 4 džepa sa podešavajućim graničnicima
i noža sa dva džepa ispod noža. Dužina savijanja tašni :1 džep 30 do 450 mm, od 2 do 6
džepa 30 do 360 mm, džepovi ispod noža od 30 do 150 mm. Maksimalna veličina tabaka na
nožu za savijanje 350x540 mm, minimalna 30x160 mm (dužina noža za savijanje 360 mm).
Maksimalna brzina 35 000 tabaka/h A4 format, paralelan prevoj, 14 000 tabaka/h 500x700
mm na dva prevoja (8 stranica) Omogućava perforaciju što dovodi do boljeg savijanja tabaka i
kasnije boljeg lepljenja tj. spajanja knjižnog bloka i korica.
Tehnički podaci:
Učinak: 230 m/min max. 40.000 taktova
Gramatura papira: 40 – 250 g/m²
Visina naslage: 650 mm
Max. format: 540 x 760 mm
Min. format: 120 x 172 mm
Pogonska snaga: 2,7 KW
Priključak struje: 400V 50/60 Hz trofazna stuja
Masa: 1.350 kg
Broj džepova: 4
Slika: HORIZON AFC 544AFC
90
PRORAČUN BROJA Proizvodni sistem:
UČESNIKA U
PROCESIMA
Radno mesto Ti Ke Broj jedinica
oznaka naziv [min/god] [min/god] R ip R iu ηiu

R2 Računar za dizajn i prelom 160 000 90 000 1,78 2 0,86
M1 Digitalna štamparska mašina 10 000 90 000 0,12 1 0,12
R3 Računar za montažu 10 000 90 000 0,12 1 0,12
M2 Mašina za izradu ofset ploča 20 000 90 000 0,23 1 0,23
M3 Mašina za probijanje forme 5 850 90 000 0,065 1 0,065
N1 Nož 20 830 90 000 0,23 1 0,23
M4 Ofset štamparska mašina 155 835 90 000 1,73 2 0,86
M5 Mašina za ravnanje tabaka 169 687 90 000 1,88 2 0,94
M6 Mašina za savijanje tabaka 186 655 90 000 2,07 3 0,69
M7 Mašina za sakupljanje tabaka 254 530 90 000 2,83 3 0,94
M8 Plastificirka 362 922 90 000 4,03 5 0,8
M9 Mašina za lepljenje 380 930 90 000 4,23 5 0,85
M10 Presa 11 082 90 000 0,12 1 0,12
D1 Sto za doradu 13 852 90 000 0,15 1 0,15
91
Proizvodni sistem:
PREGLED UČESNIKA U projekat broj:
deo projekta:
PROCESIMA izvor podataka:
Učesnik u procesu rada Stepen stručnosti

redni broj I II III IV V VI.1 VI.2 VII.1 VII.2 VIII
vrsta zanimanja
broj učesnika NKV PKV KV.1 SSS/KV.2 SSS sp/KV.3 VŠS/VKV (VSS VKV)sp VSS mr/SPEC dr
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
1 Grafički dizajner 3 1 2
2 Radnik u pripremi zA štampu 3 1 1 1
3 Operater na nožu 1 1
4 Operater na ofset mašini 2 1 1
5 Operater na mašini za ravnanje 2 1 1
6 Operater na mašini za savijanje 3 1 1 1
7 Operater na mašini za sakupljanje 3 1 1 1
8 Operater na mašini za plastifikaciju 5 3 2
9 Operater na mašini za lepljenje 5 2 3
10 Operater na presi 1 1
11 Pomoćni radnici u doradi 1 1

Proizvodni sistem:
KARTA
POVRŠINA
Tehnološki sistem Površina [m2]

radnog
oznaka naziv br. jed. osnovna kf ukupna
mesta
R1 Računar za prijem materijala 1 1,2 4 4,8 4,8
R2 Računar za dizajn i prelom 1 1,2 4 4,8 4,8
M1 Digitalna štamparska mašina 1 0,66 4 2,64 2,64
R3 Računar za montažu 1 1,2 4 4,8 4,8
M2 Mašina za izradu ofset ploča 1 6,2 3 18,6 18,6
M3 Mašina za probijanje forme 1 1,2 4 4,8 4,8
N1 Nož 1 1,4 4 5,6 5,6
M4 Ofset štamparska mašina 1 14,26 2,5 35,65 35,65
M5 Mašina za ravnanje tabaka 2 1 4 4 8
M6 Mašina za savijanje tabaka 2 2,78 4 11,12 22,24
M7 Mašina za sakupljanje tabaka 3 1,58 4 6,32 18,96
M8 Plastificirka 3 1,4 4 5,6 16,8
M9 Mašina za lepljenje 1 1,96 4 7,84 7,84
M10 Presa 1 1,8 4 7,2 7,2
D1 Sto za doradu 1 2,1 4 8,4 8,4
UKUPNA 171,13
93
7. Određivanje vremena trajanja ciklusa rada
Zbog dužine trajanja operacija i ukupne dužine Tcp, način prelaska sa operacije na
operaciju je redno-paralelni. Ovaj način omogućava maksimalno iskorištenje tehnoloških
sistema.
Na osnovu prethodno izvršenih analiza i proračuna utvrđene su osnovne grupe
veličina:
i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
tii(min/tab) 4 4 4 8 1.34 0.0031 0.018 0.018 0.02 0.02 0.022 0.03 1.2 0.096 0.0068 0.55 0.009 0.32 0.4
Mii 1 1 1 1 1 1 1 1 - 1 2 2 3 3 1 3 1 1 1
i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
ti’(min/tab) 4 4 4 8 1.34 0.0031 0.018 0.018 0.02 0.02 0.011 0.015 0.4 0.032 0.0068 0.18 0.009 0.32 0.4
94
1
t2’ t2’ t 2’
2 n
1 2
t3’ t3’ t3’
3 1 2 n
t4’ t4’ t4’

4 1 2 n
t5’ t5’ t5’

5 1 2 n
t6’ t6’ t6’ t6’

6 1 n-1 n
t7’ t7’ 7
t ’ t7’
7 1 2 n-1 n
t8’t8’ t8’
8 n
1 2
t9’ t9’ t9’
9 1 2 n
t10’t10’ t10’
10
1 2 n
t11’t11’ t11’
11
1 2 n
t12’t12’ t12’
12
1 2 n-1 n
t13’ t13’
13 1 n
t14’ t14’
14 1 n
t15’ t15’ t15’
15 1 n
t16’ t16’
16 1 n
t17’ t17’
17 1 n
t18’ t18’
18 1 n-1 n
t19’ t19’
19 1 n
t20’ t20’
20 1 n
Σtmoi
Tcp
t2 + t3 + t4 + nt5 + t6 - (n-2)t7 +t8 + t9 + t10 + nt11 - (n-2)t12 + t13 + nt14 + t15 - (n-2)t16 + nt17 - (n-2)t18
+ t19 + nt20 + Σtmoi= 5501min/ser
96
Rs1=3462 min/ser Rs2 Rsn Rs51 Rs52
...............
1
5
....................... .......................
6
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
Tcp = 5501min/ser Slika 19: Ritam serije

8. Oblikovanje prostornih struktura sistema i tok proizvoda predstavnika
Razlikujemo dve vrste prilaza u oblikovanju tokova materijala, procesni i predmetni.

Zaključeno je da naš sistem pripada prekidnim tokovima sa procesnim principom razmeštaja
radnih mesta zasnovanom na grupisanju, u prostornom smislu, svih operacija u jednu celinu,
radionicu za određenu vrstu procesa rada.
GRAFIČKA PRIPREMA
R1- računar za prijem materijala
R2- računar za dizajn
R3- računar za montažu strana
M1- digitalna štamparska mašina
M2- mašina za izradu ofset ploča
ŠTAMPA
M4- ofset štamparska mašina
N1- nož
M8- mašina za plastifikaciju
GRAFIČKA OBRADA
M5- mašina za ravnanje tabaka
M6- mašina za savijanje
M7- mašina za sakupljanje
M9- mašina za lepljenje
M10- presa
D1- sto za doradu
98
R1 R2 M1
R3
M2
M3
M4
N1
M8
M10
M5
M6
D1
M7
M9
Slika 20: Dijagram toka materijala

99
deo projekta:
KARTA TOKA PROCESA izvor podataka:
OPERACIJA Količina Broj

Elementi vremena za rad
obrada kontrola transport skladište ratojanje (jed/god) učesnika tpz tii
oznaka naziv radno mesto (min/ser) (min/tab)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
T1 Prijem materijala Računar za prijem materijala ● ■ → ▲ - - - -
T2 Dizajn i prelom Računar za dizajn i prelom ● ■ → ▲ 40 000 2 - 4
T3 Probni otisak Digitalna štamparska mašina ● ■ 2 500 1 12 4
T4 Montaža stranica na tabak Računar za montažu ● ■ → 2 500 1 - 4
T5 Izrada ofset ploča Mašina za izradu ofset ploča ● ■ → 2 500 1 12 8
T6 Probijanje štamparske forme Mašina za probijanje forme ● ■ → 2 500 1 - 2,34
T7 Sečenje Nož ● ■ → ▲ 4 328 750 1 - 0,0031
T8 Štampa tabaka Ofset štamparska mašina ● ■ → ▲ 8 484 350 2 60 0,018
T9 Štampa korica Ofset štamparska mašina ● ■ → ▲ 173 150 2 60 0,018
T10 Ravnanje tabaka Mašina za ravnanje tabaka ● ■ → 8 484

350
2 - 0,02
T11 Savijanje tabaka Mašina za savijanje tabak ● ■ → ▲ 8 484

350
3 15 0,022
T12 Sakupljanje tabaka Mašina za sakupljanje tabaka ● ■ → ▲ 8 484

350
3 15 0,03
T13 Plastifikacija korica Plastificirka ● ■ → 173 150 5 18 2
T14 Raskidanje presvlake Plastificirka ● ■ → 173 150 5 - 0,096
T15 Sečenje tabaka na korice Nož ● ■ → ▲ 173 150 1 - 0,0068
T16 Lepljenje korica i bloka Mašina za lepljenje ● ■ → ▲ 692 600 5 20 0,55
T17 Obrezivanje Nož ● ■ → ▲ 692 600 1 - 0,009
T18 Presovanje Presa ● ■ → 34 630 1 - 0,32
T19 Pakovanje Sto za doradu ● ■ → ▲ 34 630 1 - 0,4

R1 R2 M1
R3
M2
M3
M4
N1
M8
M10
M5
M6
D1
M7
M9
Slika 21: Razmeštaj odeljenja i opreme u proizvodnji

101
9. Zaključak
Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata relacija između elemenata i

njihovih karakteristika uređenih u skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne
i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane. Elementi neophodni za postojanje proizvodnje su
predmet rada, sredstava rada i učesnici u procesima rada pa su tako u ovom radu analizirani
ti elementi i projektovan novi proizvodni sistem. Projektovan je proizvodni sitem u grafičkoj
industriji. Ovaj proizvodni sistem razvijen je da bi podmirivao potrebe Univerziteta u Novim
Sadu u oblasti štampanih medija. Pored ove funkcije Univerzitetska štamparija bi predstavljala
mesto gde bi studenti, prvenstveno Grafičkog inženjerstva i dizajna pa i svi ostali, mogli da
obavljaju praksu i steknu praktična znanja.

Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor
proizvoda za program proizvodnje predstavlja kompromis između potražnje, potencijala radnih
sistema i odnosa troškova i dobiti. Program proizvodnje je određen veličinama osnovnih
parametara – strukturom i količinama. Izabrani proizvodni program je rezultat istraživanja
potreba Univerziteta. Sagledani su podaci o broju smerova svakog fakulteta, broju studenata
i boju zaposlenih. Proizvodni program čini petnaest proizvoda koji se koriste isključivo za
potreba Univerziteta.

Analiza programa proizvodnje izvršena je kroz ABC analizu i analizu karakteristika
elemenata proizvoda: karakteristike formata, karakteristike materijala, broj boja, način dorade
i složenost izrade proizvoda.

Na osnovu ovih analiza određen je proizvod predstavnik. Proizvod predstavnik ovog
proizvodnog sistema je knjiga mekog poveza. Ovaj proizvod se u ABC analizi pojavljuje u
područiju A i tehnološki je najsloženiji.

Upoređivanjem utvrđenih veličina zaključeno je da je varijanta toka našeg proizvodnog
sistema 1.2. Proizvodni program je sastavljen od različitih proizvoda u različitim količinama,
proces izrade se izvodi obradom istih delova u datim količinama, prostorna struktura je
oblikovana na procesnom prilazu. Procesni princip razmeštaja radnih mesta zasnovan je na
grupisanju, u prostornom smislu, svih operacija u jednu celinu, radionicu za određenu vrstu
procesa rada.

102
10. Literatura
1. Dragutin Zelenović, Ilija Ćosić, Rado Maksimović, “PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH

SISTEMA- tokovi materijala”, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2003.
2. Ilija Ćosić, Aleksandar Rikalović, “PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA”,

priručnik za vežbe, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2008.
3. Dragoljub Novaković, “GRAFIČKI PROCESI”, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2005.
4. Dragoljub Novaković, “ZAVRŠNA GRAFIČKA OBRADA”, Fakultet tehničkih nauka Novi

Sad, 2006.
5. www.wikipedia.org
6. www.kba-print.com
7. www.epson.com
8. www.hp.com
9. www.agfa.com
10. www.grid.ns.ac.yu
103
Gotovi seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih
oblasti, lektire , puškice, tutorijali, referati - specijalizovan tim za usluge
visokokvalitetnog pisanja, istraživanja i obradu teksta za kompletan region
Balkana.
Posetite nas na sajtovima ispod:
WWW.MATURSKIRADOVI.NET
WWW.SEMINARSKIRAD.ORG
WWW.MATURSKI.NET
WWW.MATURSKI.ORG
WWW.SEMINARSKIRAD.INFO
Dostupni smo Vam 24h 365 dana u godini.
Za gotove verzije rada obratiti se na mail:
maturskiradovi.net@gmail.com
061/ 11-00-105
Seminarski, diplomski, maturski radovi, prevodi na engleski i eseji…

Master Rad - Projektovanje Sistema Za Univerzitetsku Štampariju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rad - Projektovanje Sistema Za Univerzitetsku Štampariju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

Projektovanje sistema za univerzitetsku

Mentor:_________ Student: ___________

Mesto, mesec, godina

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj, RBR:

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1

Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima

Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada

Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode

Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost.

Slika 2. Efektivnost sistema u vremenu

Osnovni elementi proizvodnih sistema

Proizvod je rezultat transformacije resursa u procesu rada. Zbog proizvoda postoji

Slika 3: Faze životnog ciklusa proizvoda

Oblikovanje tokova materijala

Određen broj karakterističnih veličina je od posebnog značaja za razvoj postupaka

Slika 4: Osnovne podloge za projektovanje proizvodnog sistema

Ukupne potrebe rada > Mogućnosti sistema

Uslovi razvoja proizvoda:

Slika 5: Uticaj učestalosti promena na vreme trajanja životnog ciklusa

Slika 6: Opšti slučaj zavisnosti sistem – okolina u smislu utvrđivanja potreba

Tip i varijanta toka

Razvoj proizvodnih sistema zasnovan je na projektovanju koje se izvodi u uslovima

Slika 7: Osnovni model tokova materijala u uslovima pojedinačnog prilaza u oblikovanju

Varijanta 1.1: Osnovni pojedinačni tok

Proizvodni program je struktuiran od različitih proizvoda u jediničnim ili približno

gde je ritam toka

a) odnos (pj-qj) b) odnos opterećenje/kapacitet

Karakteristike osnovnog pojedinačnog toka su:

Varijanta 1.2: Pojedinačni tok procesnog tipa

Proizvodni program je sastavljen od različitih proizvoda u različitim količinama, proces

uz uslov da je na većem broju od m operacija rada:

Karakteristike pojedinačnog toka procesnog tipa:

• visok nivo nedovršene proizvodnje,

a) odnos (pj-qj) u b) odnos opterećenje/kapacitet za dati slučaj

Slika 8: Pojedinačni tok procesnog tipa

Karakteristike pojedinačnog višepredmetnog toka su:

• srednji stepen stručnosti radnika,

a) odnos (pj-qj) u b) odnos opterećenje/kapacitet za dati slučaj

Slika 9: Pojedinačni višepredmetni tok

Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok

• velikoserijska i masovna proizvodnja,

a) odnos (pj-qj) u b) odnos opterećenje/kapacitet za dati slučaj

Slika 10: Jednopredmetni tok

oblika i dimenzija. Neprekidni tokovi su zasnovani na predmetnom principu koji uslovljava

Normativi proizvodnih sistema

Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnoloških koeficijenata ai,j

na horizontalnu ravan. Za određivanje

Fos- osnovna površina

Sika 11: Struktura površina na radnom mestu

Frm,i = Fts,i · kf [m2]

osnovna površina tehnološkog sistema

Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema

Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno:

Slika 12: Osnovni model tokova materijala u sistemu

Pojedinačni prilaz u oblikovanju tokova materijala

relativno slične delove,

Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala

Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama sličnosti delova u programima

Slika 13: Procesni

Mentor:_ Student: ___