Садржај

Увод .........................................................................................................................2

Употреба средстава силе (општа обрада)............................................................3

Употреба службене палице.................................................................................3

Употреба средстава за запречавање лица и возила.............................................4
Употреба средстава за везивање.........................................................................6
Употреба хемијских средстава...........................................................................7
Употреба ватреног оружја.................................................................................8
Употреба службених паса................................................................................9
Употреба специјалних возила...........................................................................10
Употреба експлозивних направа.......................................................................11
Употреба воденог топа.....................................................................................12

Употреба физичке снаге (посебна обрада)..................................................13

Закључак.................................................................................................................15

Литература..............................................................................................................16
 Увод
Основни циљ сваке државе јесте задржавање политичке и економске власти. Из тога
разлога држава је прокламовала основне вриједности и прописала санкције за њихово
непоштовање. Једно од битних обиљежја државе је управо то што она представља
организацију са монополом физичке принуде у друштву. Принуда која се врши у име
државе има правни карактер и разликује се од недозвољене или противправне принуде
која се законом забрањује и кажњава. Под принудом подразумјевамо употребу силе. Под
средствима принуде, односно под силом у смислу члана 27. Став 2. Закона о унутрашњим
пословима Републике Српске коју примјењују радници полиције подразумјева се :
 Физичка снага ( борилачке вјештине )
 Службена палица
 Средства за везивање
 Средства за присилно заустављање лица или возила
 Хемијска средства
 Ватрено оружје
 Службени пси
 Водени топ
 Специјална возила
 Специјалне врсте оружја
 Експлозивне направе
 Средства на бази електрицитета

Законски основ:
(1) Полицијски службеник може употријебити силу само када је потребно и
искључиво у мјери потребној ради остваривања законитог циља.
(2) У смислу овог закона средства силе су: физичка сила, укључујући борилачке
вјештине, службена палица, средства за везивање, средства за присилно
заустављање лица или возила, хемијска средства, ватрено оруж је, службени пси,
водени топ, специјална возила, специјалне врсте оружја, експлозивне направе и
средства на бази електрицитета.
(3) Средства силе из става 2. овог члана могу се употри јебити када је то потребно
за заштиту људских живота, одбијање напада, савладавање отпора, спречавање
бјекства.
(4) Прије употребе било којег средства силе полицијски службеник да је упозорење,
осим ако би то могло угрозити безбједност полицијског службеника или другог
лица или би било очигледно непримјерено у да тим околностима.
(5) Детаљније прописе о употреби силе доноси министар на приједлог директора.

1
 Употреба средстава силе (општа обрада)
Употреба службене палице
Послије физичке снаге, с обзиром на посљедице које могу наступити њеном
употребом, службена палица се сматра најблажим средством принуде. Службена палица
спада у личну опрему полицајца који има овлашћења да је употријеби из истих разлога
као и физичку снагу, а то је ради спријечавања бјекства, савладавање отпора или одбијања
напада од себе.
Употребу ових средстава принуде приликом одбијања напада од себе, другог лица
или објекта који се обезбјеђује најчешће условљавају у практичном поступању ОСЛ два
основна разлога. Први је што поједина лица суочена с примјеном вјештина одбране и
напада или службене палице , одустају од таквих понашања, те престају са отпором.
Други се огледа у чињеници да су ОСЛ често у могућности да употребом ових средстава
принуде, ефикасније и са мање штетних посљедица одбијају напад или спречавају
бјекстволица него употребом неког неког по својим посљедицама тежег средства
принуде,нпр. ватреног оружја.1

Службена палица се неће употријебити према лицима:

 Која пружају пасиван отпор

 Која су очигледно болесна или изнемогла
 Тешким инвалидима
 Дјеци (лицима до 14 година старости)
 Очигледно трудним женама

Употреба службене палице и према овој категорији лица је дозвољена, али само ако
неко од ових лица ватреним оружјем, оруђем или другим опасним предметом угрожава
живот ОСЛ или другог лица.

У контексту употребе службене палице с циљем тренутног савладавања односно

онеспособљавања лица које врши напад или пружа активни отпор, трба разликовати три
мете на које се усмјерава употреба:

1. Примарна мета (односи се на оне дијелове тјела који су прекривени беликим

групама мишића а то су :задњица,бутине,бедра,трицепси,лист..)
2. Секундарна мета (односи се на оне дијелове тјела који су мало прекривени
мишићима а то су :кључна кост,ребра,цјеванице...)
3. Опасна мета (односи се на оне дијелове тјела који су означени као
смртоносне тачке а то су : глава, кичма, бубрези, гениталије груди).
1
Талијан М., Аранђеловац Д., Велимировић Д., „Организација и послови униформисаних припадника
полиције“ Београд, 2001.год., стр,386.

2
Постоје и примјењују се сљедеће врсте службених палица:

 Гумена палица ( која је направљена од куване еластичне гуме,представља саставни

дио опреме полицајца)
 Томб палица ( направљена од гуме,није савитљива, а поред тога је дебља и дужа од
гумене палице и има рукохват који је постављен под углом од 90 степени у односу на
основни дио палице.
 Дрвена палица ( дужа од томб, а намјењена првенствено код сузбијања грађанских
нереда,или других облика нарушавања јавног реда и мира.
 Електрична или шок палица ( направљена је од бакелита, односно тврде
пластике,има рукохват, а у тјело палице стављају се батеријски улошци који омогућавају
да се на бази сртујног удара додиром људског тијела самим врхом палице изазове
краткотрајна онеспособљеност лица чији се отпор савладава без посљедица по здравље
лица.

Службена палица се употребљава у складу са законским овлашћењима у циљу

тренутног онеспособљавања лица које врши забрањене радње и истивремено стварања
услова за примјену неког блажег овлашћења. То значи да је припадник полиције дужан
престати са употребом службене палице чим је лице престало са пружањем отпора.

Употреба средстава за запречавање лица и возила

Средствима за запречавање сматрају се средства за принудно заустављање возила и

средства за запречавање проласка лица. Приликом употребе, средства за запречавање
штити потребан број овлашћених службених лица, које одреди њихов непосриједни
старијешина.

(1) За присилно заустављање возила користи се бодљикава трака „јеж“ која се

поставља попречно на коловоз с циљем да се возило принудно заустави.

(2) Ако полоцијски службеник у датој ситуацији не располаже средством из става

(1) овога члана, за присилно заустављање може користити заштитне ограде, службена
возила, рампе, грађевинске машине и грађевински материјал.

(3) Средства за присилно заустављање моторног возила може се користити ради

спречавања бјекства моторним возилом лица за које постоји основи сумње да је извршило
кривично дјело за које се може изрећи казна затвора од пет година или строжија казна или
лице које је лишено слободе или за које је издата наредба за лишење слободе због
извршења таквог кривичног дјела.

3
 (4) Испред мјеста на коме је постављено средство за присилно заустављање
моторног возила на одговарајућој удаљености поред пута, морају се поставити
одговарајући уређаји или саобраћајни знаци, а по потреби и одговарајуће свјетло у складу
са прописима о сигурности саобраћаја на путевима.

Средства за запречавање проласка лица

Средства за запречавање проласка лица могу се

употријебити за пресијецање и подијелу простора приликом
одржавања јавног реда и обезбјеђивања јавних скупова, за блокаду
одређеног простора или објекта, односно за ограничење, забрану
или усмјеравање кретања лица на јавним мјестима, одређеним
подручјима или правцима.
(1)Средства за присилно заустављање лица су заштитне ограде, посебно возило с
оградом и друга приручна средства.

(2)Средства за присилно заустављање лица употребљавају се за запречавање

продора веће групе лица на одређено мјесто или простор, за затварање улица, тргова и
других простора, пресијецање простора на коме се одржава јавни скуп, као и за одржавање
јавног реда и мира.

(3) Изузетно, службена возила која нису посебно опремљена могу се користити као
присилно заустављање великих скупина лица, или спречавање бјекства лица против којега
се може употријебити ватрено оружје.

(4) Забрањена је употреба службеног возила са намјером да се нанесе било каква

штета или повреда грађана.

Употреба средстава за везивање

4
 Везивање је овлашћење без кога се не може обезбједити извршење појединих
службених задатака и успјешна заштита свих припадника полиције.ОСЛ везаће лице које
лишава слободе, приводи или спроводи у случајевима када постоје основи сумње да ће то
лице:

 Пружити отпор
 Покушати да побјегне
 Напасти ОСЛ или лице које се штити
 Извршити самоповређивање и
 Ако је затечено на извршењу кривичног дјела или постоје основи сумње да
је извршило кривично дјело за које је законом предвиђена казна затвора у
трајању од пет година или тежа казна, или ако је осуђено за такву казну-

Употрбом средстава за везивање сматра се везивање лица , по правили, руку лица,

испред или иза леђа.2 Средства за везивање неће се примјенити према:

 Која су очигледно болесна или изнемогла

 Тешким инвалидима
 Дјеци (лицима до 14 година старости)
 Очигледно трудним женама

Међутим и ова категорија лица биће везана ако угрожавају живот полицајца или
неког другог лица.

Постоји више врста средстава за везивање, а најчешће се оне дијеле на основна и

приручна. У основна средства за везивање спадају:

-службене лисице, које су намјенски изграђене од метала и служе као средство за

везивање руку. Састоје се од двије металне наруквице које су међусобни повезане кратким
ланцем. Наруквице се састоје од два дијела, од којих је један дио фиксан, а други покретан
и назубљен. Лисице су конструисане тако да се могу закључавати на оптималном обиму
руку везаног лица, помоћу утврђивача на лисицама и кључем за лисице.

-пластичне траке су изграђене на истом принципу као и службене лисице, али оне
немају механизам за закључавање па због тога служе за једнократну употребу.

-приручна средства употребљавају се у недостатку основних средстава, и у ту

сврху може послужити све оно што може послужити да се лице веже, а то може бити
ланац, конопац, опасач, љепљиве траке, жица и слично.

Употреба хемијских средстава

2
Милетић С., „Полицијско право“ , Београд,2003.год.,стр.238.

5
 Под употребом хемијских средстава
подразумјева се активирање и усмјеравање хемијске
материје ( бацањем, испаљивањем и испуштањем из
разних врста направа) према лицима ради њиховог
краткотрајног онеспособљавања у циљу извршења
службеног задатка, као и испуштање хемијских
материја са неподношљивим мирисом ради
удаљавања лица са одређеног мјеста. 3 Приликом
употребе хемијских средстава мора се водити рачуна
о дози која се користи, јер је употреба хемијских
средстава дозвољена само у дози која неће оставити никакве штетне посљедице по лица
према којима је извршена. Хемијска средства се могу употријебити само у сљедећим
условима:

-када је јавни ред и мир нарушен у већем обиму, а не може се успоставити блажим
средствима принуде, као што су физичка снага и службена палица.
-ради одбијања напада на себе, другог лица или објекта који се обезбјеђује,
-ради савладавања отпора лица које треба лишити слободе
-када постоје услови за употрбу ватреног оружја.
Полиција употребљава хемијске материје с циљем да краткотрајно онеспособи
лице или лица ради извршења службеног задатка. Хемијске материје дјелују на очи, нос,
кожу и дисајне органе и њихово дејство не треба бити дуже од двадесет минута.није их
препоручљиво користити у простиријама мањим од 30 кубних метара.
Руковањем хемијским средствима треба да обављају посебно обучени полицајци.
Полиција користи више врста хемијских средстава а то су :

 Хемијске бомбе, које могу бити ручне и тромблонске.ручне се користе на

удаљености до 50 метара, бацају се из руке, а тежине су од 15/ до 500 грама. Тромблонске
се користе на удаљености од 130 до 250 метара и испаљује се из стрељачког наоружања са
тромблона.
 Хемијско наоружање које се користи за испаљивање хемијске муниције, а ради се о
хемијском пиштољу и хемијској пушци. Хемијска муниција се код ових наоружања
ставља на исти начин као код ловачког наоружања, а оно се користи ради прецизног
гађања на даљим растојањима.
 Хемијску муницију која се састоји од чахуре, барутног пуњења, каписле, и
хемијске материје за мања одстојања, а метак који се користи за већа одстојања у себи има
још и хемијски пројектил.

3
Гаћеша Д., „ Полиција, организација, надлежност, руковођење“, Бања Лука,1997.год.,стр 145.

6
  Хемијске распршиваче који се користе с циљем ослобађања веће количине
хемијске материје, на просторима на којима је потребно створити јаке концетрације
сузавца, а могу бити ручни са пуњењем до 500 грама, или леђни са пуњењем до 10
килограма.
 Хемијске спреј боце које се користе за личну одбрану на блиским одстојањима или
за онеспособљавање агресивних лица која треба лишити слободе, а основано се
предпоставља да ће пружити активни отпор.
 Хемијске ампуле и таблете које се користе за контаминирање одређеног простора
са кога треба удаљити окупљене грађане (демонстранте).

Употреба ватреног оружје

Због посљедица које могу бити

проузроковане употребом ватреног оружја, ово
средство принуде је најтеже и најопасније. Због тога
је потребно да припадници полиције поштују
начело рестриктивности , односно да се на употребу
ватреног иружја одлучују тек онда када другим
средствима није могуће извршити службену радњу.

Употреба ватреног оружја сматра се пуцање у правцу лица према коме се употреба
врши. Не сматра се употребом ватреног оружја само потезање, стављање у положај за
употребу, као ни пуцање у ваздух ради упозорења и слично. Пошто је ватрено оружје
најтеже средство принуде, полицајац у вршењу полицијских послова може употријебити
ватрено оружје само ако на други начин или другим средствима силе не може:
 Заштитити животе људи или свој живот од непосредне пријетње смрћу или тешке
тјелесне повреде
 Спријечи извршења кривичних дјела која представљају пријетњу по живот, ухапси
лице које је извршило кривично дјело које представља пријетњу по живот и које
пружа отпор полицији или спријечи бјекство тога лица
 Заштити животе људи до чијег угрожавања би могло доћи намјерним изазивањем
опасности (подметање пожара, експлозија и изазивање хаварије).4

Према одредбама закона полицајац не смије испаљивати метак упозорења, али је

дужан прије употребе упозорити да ће употријебити ватрено оружје ако лице не престане
са радњом због које се ватрено оружје може употријебити. Код употребе ватреног оружја
полицајац не може пуцати на возило које је у покрету осим у случају када се очигледно
4
Закон о унутрашњим пословима Републике Српске,Сл гласник РС број 43/08, чл.33.

7
види да се оно користи као средство наношења повреда полицајцима или или другим
лицима. У случајевима у којима се полицијски послови обављају у саставу јединице или
групе, полицајац може употријебити ватрено оружје само по наређењу руководиоца те
јединице или групе, осим у случајевима одбијања напада у којима је полицајац угрожен.

Употреба службених паса

Врсте посебно дресираних паса који се, због јако

развијеног чула мириса, употребљавају у полицијске сврхе су:
трагачи, нападачи, чувари. Пси се могу ефикасно употријебити
за проналажење извршилаца КД због јако развијеног чула
мириса (50 пута јачег од човјека – не свих * Афричка племена),
као и због тога што сваки човјек има индивидуалне мирисе.

У изворе мириса – трагове код човјека спадају:

 чврсте и течне материје које човјек даје од себе (зној, крв, коса, сперма и др.);
 предмети који су били у сталном контакту са тијелом човјека (одјећа, обућа и
сл.);
 предмети који су повремено били у контакту са тијелом човјека (оруђе, оружје,
новчаник, чешаљ, оловка и други предмети које човјек користи у свакодневном
раду).

На основу способности праћења трага мириса, посебно дресиран службени пас у

оперативној дјелатности може се употријебити у сврхе да:

 укаже на лице од којег потиче траг мириса остављен на ЛМ КД;

 укаже на правац у ком се удаљило лице које је оставило траг мириса на ЛМ КД
и који се доводи у везу са извршењем КД (осумњичени)
 пронађе предмете који су у вези са извршењем КД и да укаже на лице које је
било у контакту са предметом;
 пронађе одређене трагове који потичу од учиниоца или су у вези са КД (крв,
мокраћа, измет, трагови стопала, одјећа, обућа, возило и др.);
 пронађе лешеве, или дијелове леша.

Услови за успејшно дјеловање службених паса су:

 Да је пас одморан (пожељно је да бар сваки ЦЈБ има посебно дресираног пса).

8
  Локација на којој се употребљава (неповољни су услови гдје се креће више
људи или животиња, што доводи до мијешања трагова).
 Да је траг очуван, а максимално до 20 сати. Када су у питању атмосферске
прилике:

Повољни услови за очување трага су: влажно вријеме, слаба киша, магла, снијег
дебљине до 2 цм, слаб вјетар, благо сунце и сл. Неповољни услови за очување трага су:
јаке кише и мразеви, јак и брз вјетар, дебљи слој снијега, лед, дебљи слој прашине и сл.
Траг се може ослабити и дјеловањем одређених противмириса, као што су бибер, бијели
лук, црвени лук, паприка и др. Одлука о употреби: оперативни радник и водич службеног
пса на лицу мјеста у складу са постојећом ситуацијом.

Могу се дресирати за трагање за:

 разним врстама дрога,

 експлозивом,
 оружјем и др.

Ефекат употребе службеног пса (рације, обезбјеђења јавних скупова, обезбјеђења

објеката, лишења слободе, патролирања и др.).

Употреба специјалних возила

Под специјалним возилима, подразумјевају се возила која су намјенски конструисана
за обављање специфичних послива и задатака, а разликујемо сљедећа:
 специјална оклопна возила са или без уграђене запречне ограде
 хеликоптери
 возила за уклањање препрека и друга возила за посебне намјене

Специјална оклопна возила са или без уграђене запречне ограде

Ова возила веома ефикасно могу да заштите припаднике
полиције од каменице и других предмета којима се могу нанијети
тјелесне повреде, па чак и одватреног оружја. Она озстављају
снажно психолошко дејство на изгреднике јер бов са заштитном
оградом може да блокира улице до шест метара ширине и да у тој
ширини чисти све препреке.
Специјална возила се употребљавају ради:
 пуцање из монтираног оружја на возилу
 уклањање препрека и брикада

9
  запречавање проласка демонстраната

Хеликоптери
Хеликоптери се такође убрајају у специјална возила, а полиција их користи као
средство принуде у следећим случајевима:
 за масовнију употребу хемијских средстава
 за снајперска дејства
 за извиђање терена, праћење безбједносне ситуације
 одржавање релејне везе
 откривање засједа
 давање упозорења и издавање наређења
 организовање потјера за одбјеглим и наоружаним лицима
 спасавање жртава на неприступачним мјестима
 брзог превоза јединица средстава и слично.

Употреба експлозивних направа

Експлозивна средства није дозвољено употребити

према лицима у маси. Одлуку о употреби посебних врста
оружја и експлозивних средстава доноси директор полиције,
уз сагласност министра. Посебна оружја и експлозивна
средства није дозвољено употребити ради спречавања
бекства лица.

(1) У смислу овог правилника експлозивне направе

су посебно осмишљени предмети који садрже експлозивне материје и средства за њихово
активирање. Експлозивне направе не смију проузроковати гелере или друге фрагменте
при експлодирању.
(2) Експлозивне направе користе се за отварање закључаних просторија, отклањање
препрека, онеспособљавање лица и у друе полицијске сврхе.
(3) Експлозивне направе не могу се користити за наношење повреда лицима.
(4) Експлозивним направама могу руковати само полицијски службеници који су за то
посебно обучени.
Употреба воденог топа

10
 Водени топ је цистерна која је направљена тако да може
избацивати воду под јаким притиском. Употребљава се према
већем броју лица. Поред воде може избацивати и боју за
обиљежавање демонстраната и других учесника у нередима.

Има више начина за употребу:

 хоризонталним дјеловањем јаким млазом по првим редовима учесника у
нередима, с циљем њиховог заустављања
 дјеловањем на масу млазом у облику кише
 физичким запречавањем проласка масе.

Водени тип се може употријебити само по наређењу надлежног руководиоца.

Употреба физичке снаге (посебна обрада)

11
 Уколико се физичка снага употребљава у складу са вјештинама са вјештинама које
се изучавају у оквиру специјалног физичког образовања, онда се може константовати да је
физичка снага најблаже средство принуде. Припадници полиције имају обавезу да
покушају конфликтне ситуације да рјешавају прво упшотребом физичке снаге, па тек ако
то не да резултате да посежу за тежим облицима принуде. Физичка снага се употребљава
ради одбијања напада од себе, другог лица и објекта који се штити. Напад је свака радња
која је усмјерена на то да се овлаштено службено лице спријечи у извршавању конкретне
службене радње. Физичка снага се употребљава и ради спречавања бјекства лица лишеног
слободе, значи кад му је већ одузета слобода па оно настоји побјећи, као и бјекства лица
затеченог у вршењу кривичног дјела. Физичка снага се употребљава и ради савлађивања
отпора лица које ремети јавни ред и мир, или које треба привести, задржати или ишити
слободе.

Услов за употребу физичке снаге јесте постојање отпора. Отпор представља свако
супростављање законитом наређењу овлаштеног службеног лица које се издаје ради
извршавања различитих полицијских послова. Отпор се различито манифестује, у
зависности од тога он може бити блажи (пасивни) и тежи (активни).

Пасивни отпор се појављује у два облика. Први облик је психолошки отпор који се
састоји у игнорисању упозорења и наређења овлаштеног службеног лица, а други облик је
дефанзивни, који је активнији од претходног, и састоји се у радњама као што су
оглушавање о законито наређење, затим да лице легне, клекне, ухвати се за неки предмет
и на тај начин онемогућава извршење службене радње.

Активни отпор се углавном појављује у два облика. Први је напад на ОСЛ без
оружја и оруђа, што се огледа у нападању физичком снагом (шакама, ногом, рвањем и
сл.), што је блажи облик активног отпора. Други облик је напад на ОСЛ са оружјем или
оруђем, што се у пракси најчешће огледа у нападу ножем, ватреним оружјем или неким
другим подесним предметом.

Под употребом физичке снаге подразумјевају се

захвати, бацања, ударци и друге вјештине одбране и
напада. Захвати у суштини представљају више радњи које
омогућавају припаднику полиције да на погодан начин
савлада отпор лица према коме употребљава физичку
снагу. Захвати обухватају полуге које се изводе на
зглобовима, а могу и комбиновано, увртање и извртање
помоћу којих се лицу наноси јак бол и остварује контрола
над њим, те технике самоодбране које подразумјевају
вјештину усмјеравања властите снаге и покрета на
дијелове тијела лица чији се отпор савлађује.

12
 Бацања подразумјевајусве облике поремећаја равнотеже и обарања. Успјешност
бацања зависи зависи од чврстине и правилности хватања лица чији се отпор савлађује.
Захвати и бацања претходе ударцима, а када они не успију, онда се употребљавају ударци
као теже средство. Припадник полиције, када је у ситуацији да примјењује ударце, мора
имати на уму да се ударци могу наносити само на један од сљедећих начина:

 Бридом шаке,
 Врховима прстију руку,
 Ојачаним дијелом длана,
 Лактом,
 Кољеном,
 Главом и
 Стопалом

Ударци се не могу наносити отвореном шаком као ни стиснутом шаком.

Физичка снага се може употребљавати само док траје отпор.

На крају треба истаћи да успјешна употреба физичке снаге подразумјева да

припадник полиције познаје правни основ за употребу, да влада техникама захвата,
бацања, удараца, да је психофизички спреман за обављање конкретне радње, да има
правилну процјену како лица према коме примјењује физичку снагу тако и властитих
могућности, да донесе правилну одлуку за најоптималнију технику и да испољи довољно
енергичности и ауторитативности.

Закључак

13
 У складу с овим што је напред наведено, може се констатовати да принуда има
следеће елементе: законска утемељитост, што значи да принуда мора бити законом
допуштена, на закону заснована и у границама дозвољеног. Из тога произилази нужност
прецизирања и детаљног законског уређивања случајева у којима се принуда може
примјенити, начина примјене средстава принуде и свих осталих питања везаних за
принуду. Оправданост чији је општи циљ штитити прокламоване вриједности кроз
примјену права. Количина употребњене принуде мора бити сразмјерна циљу због кога се
примјене употребљује. Насилна суштина се састоји у забрани недозвољених чињења или
наметању дужних чињења,тј.присиљавању неког на понашање које он не одобрава.

Под употребом физичке снаге подразумјевају се захвати, бацања, ударци и друге

вјештине одбране и напада. Захвати у суштини представљају више радњи које омогућавају
припаднику полиције да на погодан начин савлада отпор лица према коме употребљава
физичку снагу. На крају треба истаћи да успјешна употреба физичке снаге подразумјева да
припадник полиције познаје правни основ за употребу, да влада техникама захвата,
бацања, удараца, да је психофизички спреман за обављање конкретне радње, да има
правилну процјену како лица према коме примјењује физичку снагу тако и властитих
могућности, да донесе правилну одлуку за најоптималнију технику и да испољи довољно
енергичности и ауторитативности.

. 

Литература

14
Драгомир Јовичић, Основи јавне безбједности, Бања Лука, 2009.год
Правилник о употреби силе,2010.
Закон о полицијским службеницима,2010.
Интернет

15