Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
О ВЕРИ У МРАК - Свети владика Николај Велимировић

О ВЕРИ У МРАК - Свети владика Николај Велимировић

Ratings: (0)|Views: 65 |Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on May 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2013

pdf

text

original

 
ВЛАДИКА НИКОЛАЈБЕСЕДЕ ПОД ГОРОМ
О ВЕРИ У МРАК
 
Бог је видело и таме у њему нема никакве.Будите синови видела(1 Joв. 1, 5; Јов.12,36)
 
О lux а qua omnis lux, lumen a quoomne lumen. Lux suprema...Lux, quae illuminas omniatota simul. semel, et semper.S. August. Soliloquia, cap. XIII, 1.
 
Ми верујемо, господо, у Бога.
 Наши противници добацују нам: ви верујете у мрак!- Како то? питамо ми у чуду. Ми смо, гле, и поверовали у Бога из жудње за светлошћу.Одкуда то сад, да ми верујемо у мрак? Можете ли нам ви позајмити своју светлост,којом ви живите? питамо ми наше противнике.А наши противници нам одговарају:
 
- Да, ми ћемо вам позајмити нашу светлост, да растерате ваш мрак. Ево, видите, у чему је наша светлост:"Не постоји ни Бог ни богови, постоји само природа и природни закони. Мипроучавамо природу, и њени закони постају нам све јаснији и јаснији. Мисистематишемо законе природне у многобројне науке, и носимо те науке као буктињепред собом, куда год ходимо. Оне осветљавају пут наш и ходећи за њима, ми ходимосигурним путем без посртања и лутања.Треба ли нам, на пример, да испитамо море, ми узимамо науку о мору и кроз њу, каокроз рефлектор, гледамо смело у тајанствену дубину морску, у којој људи без наукеслуте цео лавиринт божанских насеобина. Место Посејдона и нимфа наука нампоказује октоподе, и морске пауке, и корале.Треба ли нам, да сазнамо утробу земље, геологија и минералогија нуде нам своје услугепрогонећи отуда Плутона и цео његов двор.Треба ли нам да видимо, какви се процеси врше иза коре једног дрвета, - ту су ботаникаи хемија, које неће да знају за нереиде.Хоће ли нам се, да видимо, шта се све збива испод коже нашег тела, - ту је физиологија,која је истерала све зле и добре духове из човечјег бића.Хоће ли нам се, да се винемо у далеке небесне висине,- астрономија ће нас водити, без питања Аполона, и Венере, и Кастора, и Полукса.Хоће ли нам се, да знамо свему меру, и облик, и број,- математика ће нас о свему обавестити, без кабалистичке замршености и питагорејскемистике.Желимо ли познанство с облацима и громовима, ми се обраћамо физици, а не Јупитеруи Перуну.Желимо ли здравља, ми се обраћамо медицини, а не Ескулапу.Желимо ли плодна поља, ми питамо агрономију, а не Додолу.Наука је, дакле, прогнала све богове из природе, и знање је заменило сва веровања.Наука је отуда наша светлост, вера је ваш мрак. Одбаците ваш мрак, и примите нашусветлост."Тако нам говоре наши противници. А ми им у чуђењу одговарамо:"Па ми већ имамо ту светлост, коју ви имате. Наука је наша својина онако исто, као иваша. Где год нам буктиња науке може осветлити пут у животу, ми се том буктињомслужимо, као и ви. Наша вера у Бога јесте само један наш плус; то је једна буктињавише, којом се ми служимо, а коју ви одбацујете. Зар је у већем мраку онај, коме светли
 
више буктиња?Наука је бацила велику светлост на природу, - то је истина. Но наука је прогнала изприроде само полубогове, а не Бога. Наука је само уравнала пут правој вери. Наука јеочистила храм природни од идола, и у тај храм уселио се Онај, који је и достојан тогахрама. Наука је осветлила дубине морске и висине облачне, и растерала мрак подземнии надземни; од светлости науке ишчезли су сви псевдо-богови, сви духови, велики имали, којима је машта људска населила овај свет, но од светлости науке није по тамнео,но још више се засијао истински дух природе, истинити, једини Бог. Ми не верујемо,дакле, у мрак, но у светлост.Природи инхерирају закони, велите ви. Ако је тако, онда природи инхерира логика. Аако је опет тако, онда природи инхерира разум. Зар није тако?Рецимо, да није тако. Рецимо, да закони не значе логику и не значе разум. Но тадзакони не значе ни ред, а ако они не значе ред, закони не значе законе, а ако закони незначе законе, они не постоје. То не допуштате ни ви, ни ми. Јер ако закони не постоје,онда несумњиво ни природа не постоји. Природа се не да замислити без закона. У томесе слажемо и ми и ви, и дотле идући заједно нити ми пребацујемо вама веру у мрак,нити ви нама.Ми се слажемо, дакле, у томе, да постоје закони. Но ми идемо један корак даље од вас,и кажемо: закони значе разум. Природа се држи законима, дакле: природа се држи разумом. Тај разум, којим се природа држи далеко је већи од разума људског. Разумљудски је само један нерв тога великог природног разума. Кад постоје нерви, постоји ицентар тих нерава, велимо ми. Центар свих нерава у васиони, или средиште свих законау природи, или _ и _ свеколиког реда, који егзистира у стварима, јесте наш Бог. НашБог је дакле, разум и светлост. Од куд да ми верујемо у мрак?Замислите два мрава, који би имали све наше научне апарате у минијатури, и који бипомоћу тих апарата могли испитивати један наш прст на руци. Замислите, да они тачноиспитају и нервну конструкцију нашег прста и равномерност крвотока у њему. Изамислите их сад, где се после трудног испитивања одмарају и препиру око тога, какво је то чудо прст? Један од њих рекао би: овај прст је један свет, у коме владају закони, укоме се нерви на правилан начин укрштају, и у коме крв вечно тече истим, правилнимтоком. Други би рекао: да; но одакле почињу и где се завршују ти нерви? И одаклепотиче и куда се враћа та крв? Ја верујем, рекао би даље тај мрав своме колеги, да овисви нерви имају један центар; тај центар називам ја мозак, и верујем да сви ови каналии каналићи крви потичу из једног резервоара, који ја називам срце."Ја у то не верујем", викнуо би први мрав. "Ни мозак ни срце не постоје", "постоје самонерви и крв, и постоје закони који њима управљају; ми можемо говорити само о ономе,што видимо; ми видимо прст, прст и постоји; мозак и срце ми не видимо, мозак и срцене постоје. Твоја вера у мозак, пријатељу мој, јесте вера у мрак".Или замислите, да ова два мрава-научника имају један телескоп у минијатури ипосматрају кроза њ сунчеву светлост. Рецимо, они виде кроз њихов мали телескоп самонеколико зрака сунчевих, но не виде сунце. Један би мрав рекао: "ми видимо многезраке светлости, знамо њихову јачину и њихову боју и знамо време кад се онипојављују и кад трну. И с тим је свршено. Ми знамо све, што се може о светлости

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->