Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
11Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
prmo

prmo

Ratings: (0)|Views: 610 |Likes:
Published by Ivana Kovačević

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Ivana Kovačević on Jun 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/15/2013

pdf

text

original

 
ORGANI ZA PREDSTAVLJANJE DRZAVA U MEDJUNARODNIM ODNOSIMA- ORGANI UNUTARDRZAVE
Šef države
- U doba apsolutizma, vladari, tadasnji sefovi drzava, smatrali su se subjektimaMP. Sef drzave danas u svakom slucaju to nije- on je samo organ svoje drzave koji je zastupau medjunarodnim odnosima bez posebnog punomoćstva. Gotovo sve do XIX veka vladalo jeshvatanje da je šef države ovlašćen da zastupa državu u celosti, odnosno da je njegovo pravoneograničeno u pogledu vođenja spoljnih poslova njegove zemlje. Vremenom je ovo pravoustavnim putem ograničavano i danas je šef države nadležan uglavnom za: proglašavanjeratnog stanja, zaključivanje mira, primanje, akreditovanje, i opozivanje diplomatskihpredstavnika, i eventualno za ratifikaciju međunarodnih ugovora. Sve do I s.r. šef države jebio međunarodnopravno potpuno neodgovoran, danas on može biti odgovoran za zločineprotiv mira i čovečnosti, ratne zločine, posebno za zločin genocida, bez obzira da li je on naosnovu ustava svoje zemlje oslobođen svake odgovornosti. Inostrani šef države jeeksteritorijalan i uživa apsolutni krivični imunitet. Rezidencija u kojoj boravi je nepovrediva.On ima pravo da slobodno i neograničeno opšti sa svojom zemljom. Ukoliko bi izvršio zločinmože mu se otkazati gostoprimstvo u zemlji u kojoj boravi. Šef države u inostranstvu imapravo na najviše počasti koje su protokolom utvrđene: pravo na tutulu, vojne počasti, nasvečan doček itd.
Vlada
- Spoljnopolitički akti vlade kao celine izražavaju određene državne interese. Bez obzirau kojoj se formi donose (rezolucija, deklaracija i sl.) spoljnopolitički akti vlade obavezujudržavu. Predsednik vlade ovlašćen je da daje izjave u ime vlade, on predstavlja svoju državubez punomoćstva na osnovu svoje aktivne funkcije.
Ministar inostranih poslova –
Na čelu spoljnog resora nalazi se odgovorni ministar kojirukovodi celokupnom spoljnom službom. Ono obuhvata kako sve službenike, tako i svanjegova diplomatska i konzularna predstavništva. Dužnost je ministra da prima stranepredstavnike, da vrši nadzor prilikom sastavljanja spoljnopolitičkih akata, da vodi računa oizvavanju međunarodnih ugovora i svih obaveza preuzetih od strane njegove zemlje.Ministar je predstavnik vlade sa ovlašćenjem da ističe i štiti interese države u oblasti spoljnihposlova. Prema MP, ministar inostranih poslova je na osnovu svoje funkcije ovlašćen da dajeizjave u ime svoje vlade i one obavezuju njegovu državu.KODIFIKACIJA DIPLOMATSKOG PRAVAGotovo celokupno diplomatsko pravo dugo se zasnivalo na nepisanom međunarodnomobičajnom pravu. Izuzetak je bio Pravilnik o rangu diplomatskih predstavnka iz 1815. (Bečkikongres). Prema tom pravilniku, tri su klase dimplomatskih predstavnika: ambasadori,poslanici, i otpravnici poslova. Protokolom Ahenskog kongresa 1818. izvršena je dopunaBečkog Pravilnika na taj način što se obrazovala nova klasa, klasa ministra rezidenta, koji senalazio između poslanika i otpravnika poslova. Ova dva akta su predstavljala celokupnukodifikaciju diplomatskog prava sve do Bečke konferencije o diplomatskim odnosima iimunitetima 1961. godine.Na planu regionalne kodifikacije bitna je Havanska konvencija 1928. godine koja je izvršilapodelu diplomatskih predstavnika na redovne i vanredne. Redovni su predstavnici oni kojistalno predstavljaju vladu jedne države kod vlade druge države, dok su vanredni oni kojima jepoverena specijalna misija, ili su akreditovani da predstavljaju vladu na međunarodnimkongresima i konferencijama. Konvencija reguliše njihove privilegije i imunitete, ceremonijal,izbor, funkcije, početak i kraj misije.Nakon osnivanja OUN postavilo se pitanje kodifikacije. Kao prioritetne iz ove oblasti donete su:Konvencija o privilegijama i imunitetima UN 1946. i Konvencija o privilegijama i imunitetimaspecijalizovanih agencija 1947. Komisija za međunarodno pravo je uzela za prioritetkodifikaciju diplomatskih odnosa i imuniteta, i izradila tri konvencije: o regularnoj diplomatiji,letećoj diplomatiji, i diplomatiji u okvirumeđunarodnih organizacija (1957). Generalnaskupština OUN je naložila da se 1961. sazove u Beču međunarodna konferencija sa ciljem dase putem konvencija izvrši kodifikacija pravila o diplomatskim odnosima i imunitetima. Na
1
 
Bečkoj konferenciji je usvojena Konvencija, i dva protokola: Protokol sa fakultativnimpotpisivanjem o sticanju državljanstva (članovi misije koji nemaju državljanstvo države kodkoje se akredituju ne mogu steći državljanstvo te države) i Protokol sa fakultativnimpotpisivanjem koji se tiče obaveznog rešavanja sporova pred Međunarodnim sudom pravde. Uokviru ove kodifikacije donete su i Konvencije o specijalnim misijama 1969; Konvencija osprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica pod međunarodnom zaštitom 1973.Sve do usvajanja Bečke konvencije o konzularnim odnosima 1963. nije vršena kodifikacijakonzularnog prava. Konvencija reguliše niz konzularnih odnosa, njihovih imuniteta i privilegija,i položaja karijernih i počasnih konzula.DIPLOMATSKE MISIJE- PRAVO POSLANSTVA, SASTAV MISIJE, RANG DIPLOMATSKIHPREDSTAVNIKA, POSTAVLJANJE I O POZIVANJE DIPLOMATSKIH PREDSTAVNIKADiplomatski predstavnici su ovlašćena lica za predstavljanje države u inostranstvu. Bečkakonvencija od 1961. precizira i daje sledeća značenja pojedinim diplomatskim predstavnicima,čineći jasne razlike: šef misije je lice koje je država akreditovala, i dala mu ovlašćenja da delau tom svojstvu; članovi misije dele se na članove diplomatskog osoblja koji imaju diplomatskosvojstvo, i na članove osoblja misije koji obuhvataju administrativno i tehničko osoblje. Šef misije ili član diplomatskog osoblja može predstavljati državu kod svake međunarodneorganizacije, kao i što više država može da akredituje isto lice kao šefa misije u jednoj drugojdržavi. Svaka suverena država ima pravo na slanje diplomatskih predstavnika, kao i pravo naprimanje stranih diplomatskih predstavnika.Prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, šefovi misija se dele na triklase: (a) ambasadore ili nuncije akreditovane kod šefova država, (b) poslanike, ministre iliinternuncije akreditovane kod šefova država, (c) otpravnike poslova akreditovane kod ministrainostranih poslova.Države se sporazumevaju o klasi kojoj treba da pripadaju šefovi njihovih misija. Oni dobijajurang u svojoj klasi prema danu i času preuzimanja funkcije (po podnošenju akreditivnihpisama). Postoje dve vrste otpravnika poslova: pravi otpravnik poslova (koji je posebnoakreditovan i predstavlja šefa misije), i privremeni otpravnik poslova (nije akreditovan, već jeto najstariji službenik predstavništva u odsustvu šefa misije).Pre upućivanja diplomatskih predstavnika države moraju jedna drugoj dati odobrenje zaotvaranje stalnog diplomatskog predstavništva. Odobrenje na osnovu koga se izvesno liceprima za šefa misije jedne strane države zove se agreman. Običajno je pravilo da odbijanjeagremana treba da bude obrazloženo. Agreman se daje šefu misije. Međutim danas jeodobrenje potrebno i za vojnog, pomorskog, i vazduhoplovnog atašea. Nakon dobijenogagremana, diplomatski predstavnik se postavlja dekretom ili ukazom (unutrašnji pravni akt).Novi šef misije nosi sa sobom akreditivna pisma (strogo formalne prirode), koja se predaju nasvečan način, i time se stiče pravo na vršenje diplomatske funkcije. Ostale članove misijedržava imenuje po svoj izboru. Za njih je potrebna notifikacija ministarstvu inostranih poslovazemlje u kojoj se akredituju kako kod njihovog dolaska, tako i kod odlaska.U glavne razloge za kraj diplomatske misije treba pre svega uvrstiti protok vremena, izvršenjediplomatskog zadatka (npr. protokolarna misija povodom proglašenja nove države), smrtpredstavnika, opoziv ili zahtev teritorijalne države da se diplomatski predstavnik povuče sasvog položaja ukoliko je postao nepoželjan, prekid diplomatskih odnosa, i rat.DIPLOMATSKE MISIJE- F UNKCIJE DIPLOMATSKIH MISIJA, PRIVILEGIJE I IMUNITETIGlavne funkcije diplomatskih predstavnika sastoje se u predstavljanju države koju onizastupaju; u zaštiti interesa njihove države i njenih državljana; u ovlašćenju da pregovarajusa vladom države u kojoj su akreditovani; da obaveštavaju svoju vladu o događajima u zemljiu kojoj su akreditovani; i u unapređenju prijateljskih odnosa i razvijanju privrednih, kulturnih,
2
 
i naučnih odnosa među državama. Diplomatski predstavnici sve službene poslove obavljajupreko ministarstva inostranih poslova.Izložene funkcije diplomatskih predstavnika zahtevaju njihov nezavisan i posebno zaštićenpoložaj. Diplomatski imuniteti i privilegije predstavljaju skup Konvencijom utvenih imeđunarodno običajnih pravila, kojima se države podvrgavaju. Pravni osnov diplomatskihimuniteta i privilegija treba tražiti u zaštiti opšteg interesa u međunarodnoj zajednici.Diplomatske privilegije i imuniteti mogu se svrstati u tri grupe:
(a)
imuniteti i privilegije u pogledu prostorija misije i njene arhive
- zgradapredstavništva je nepovrediva, organima teritorijalne države nije dozvoljen ulazak bezdozvole šefa misije. Misija je oslobođena plaćanja poreza na imovinu. Arhiva je takođenepovrediva.
(b)
imuniteti i privilegije koje se odnose na rad same mislije
-pravilo je da vlada ivlasti teritorijalne države pružaju sve potrebne olakšice u cilju uspešnog vršenjadiplomatske misije. Misija ima pravo da traži pomoć i uobičajene informacije. Članovimisije imaju pravo na slobodu putovanja i kretanja na teritoriji države kod koje suakreditovani. Uživaju slobodu opštenja u službene svrhe.Diplomatski kurir najčešćenosi diplomatsku poštu. On je pod zaštitom svoje države i uživa pravo nepovredivostisvoje ličnosti.
(c)
lični imuniteti i privilegije
- jedno od najstarijih pravila međunarodnog običajnogprava je da je šef misije zajedno sa svojom pratnjom uživa imunitet (danas se toodnosi na sve članove misije sa porodicama). Imunitete ivaju i članoviadministrativnog i tehničkog osoblja. Diplomatski predstavnik ne može biti lišenslobode, prostorije njegove misije kao i njegov stan nepovredivi su. Diplomatskipredstavnik uživa krivičnopravni imunitet, i nije obavezan da se pojavljuje kao svedokpred sudom u zemlji u kojoj je akreditovan. Oslobođen je plaćanja svih poreza i taksi .KONZULARNE MISIJE- FUNKCIJE, USPOSTAVLJANJE, POSTAVLJANJE I OPOZIVANJE, VRSTE IRANGU doba krstaskih ratova razvijeni trgovacki gradovi (Djenova, Dubrovnik, Venecija) osnivali sutrgovacke kolonije u raznim lukama sirom Sredozemnog mora. Svaka od ovih trgovackihkolonija birala je sebi staresinu koji se zvao konzul. On je bio nadlezan da odrzava red ukoloniji, primenjuje zakone svoje zemlje, i imao je sudsku funkciju. Za vreme apsolutizmakonzule vise ne postavljaju clanovi kolonije vec drzava sa zadatkom da stite interese svojihgradjana pred lokalnim organima vlasti.Konzuli su ovlascena lica koja na teritoriji druge drzave stite interese drzave i njenihdrzavljana u administrativnom i ekonomskom pogledu, i na prosvetnom, kulturnom, inaucnom polju. Pravilo je da konzuli nemaju politicku funkciju.Razlikuju se dve vrse konzula: konzul od karijere i pocasni konzul. Konuzl od karijere je stalnisluzbenik drzave koji osim ovog ne moze imati drugo zanimanje. Pocasni konzuli su uglednigradjani, najcesce teritorijalne drzave koji bez plate obavljaju konzularne poslove. Postoje 4klase sefova konzulata: generalni konzul (postavlja ga sef drzave), konzul (postavlja ga sef drzave i ima manji konzularni okrug), vice konzul (nalazi se pod kontrolom konzula iligeneralnog konzula i postavlja ga ministar inostranih poslova, konzularni agent (postavlja gageneralni konzul ili konzul uz saglasnost drzave i on radi na osnovu ovlascenja koje je dobiood generalnog konzula ili konzula)Sefovi konzulata imaju rang u svakoj klasi prema datumu izdavanja egzekvature (izvršnice).Novonaimenovani sefovi konzulata dobijaju od drzave imenovanja patentno pismo. Generalnikonzul i konzul ovo pismo dobijaju od sefa drzave, a vice konzul od ministra inostranihposlova. Naimenovani sef konzulata u jednoj zemlji dobija to svojstvo tek kada drzava u kojuodlazi pristane da to lice vrsi takve funkcije. Pristanak drzave se ogleda u dodeljivanjuizvnice. Becka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. dozvoljava mogucnost iprivremenog stupanja na duznost sefa konzulata.
3

Activity (11)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
sandranesic liked this
Bojan Rogic liked this
Bojan Rogic liked this
Andjela Dudic liked this
Andjela Dudic liked this
Ivana Kovačević added this note
Ma to ti je skripta sa katakombi (radjena je po onoj drugog knjizi, ne kreca-avramov), samo sam izdvojila po pitanjima sta treba za ovaj drugi semestar(bez kolokvijuma)

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->