УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН“ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ЗА ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ

КРУШЕВАЦ

ПРЕДМЕТ:

СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ

ПРЕДЛОГ УНАПРЕЂЕЊА СТРАТЕГИЈСКОГ ПЛАНА

ЈКП „ВОДОВОД КРУШЕВАЦ“

– пројектни задатак –

Кандидати: Предметни наставник:

Градимир Милосављевић М03/10 проф. др Нада Живановић
Гордана Милосављевић М04/10
Крушевац, 2011. год.

1
 Садржај

1 Увод..............................................................................................................................................2
2 Стратегијско планирање ...........................................................................................................3
3 Стратегијски план ЈКП „Водовод Крушевац”.........................................................................9
3.1 Анализа општег окружења..................................................................................................9
3.2 Анализа конкурентског окружења...................................................................................10
3.2.1 Економске карактеристике гране..............................................................................10
3.2.2 Покретачке снаге гране..............................................................................................11
3.2.3 Критични фактори успеха..........................................................................................12
3.2.4 Атрактивност гране ...................................................................................................12
3.3 Анализа ресурса и способности предузећа.....................................................................13
3.3.1 Перформансе досадашње стратегије........................................................................14
3.3.2 SWOT анализа и анализа компетентности...............................................................17
3.3.3 Ланац вредности.........................................................................................................19
3.3.4 Стратегијске дилеме...................................................................................................19
4 Финансијски механизам којима се постиже одрживи програм замене водомера..............22
4.1 Потребна средства за редовну замену водомера............................................................22
4.2 Финансијски механизам којима се обезбеђују потребна средства за редовну замену
водомера:..................................................................................................................................22
4.2.1 Потребна средства за редовну замену водомера обезбеђују се из прихода по
основу пружања услуге одржавања мерног места...........................................................22
4.2.2 Постојећи финансијски механизам којим се обезбеђују средства за замену
водомера...............................................................................................................................23
5 Закључак....................................................................................................................................25
6 Литература ................................................................................................................................26

1
 1 Увод
У промењљивом и непредвидљивом окружењу у коме пословни системи траже
начине да освоје конкурентску предност, знање које пословни систем поседује постаје
један од одлучујућих фактора у тржишној борби за превласт, на прелазу из индустријског
у друштво знања.
У условима све веће турбуленције и комплексности средине у којој пословни
системи обављају своју пословну и ширу друштвену мисију, потреба за изучавањем
стратегијског менаџмента, као систематског приступа управљању променама, све више се
намеће. Питање како одржати пословни систем способним да одговори изазовима и
променама свог окружења постаје данас централно питање менаџмента.
С обзиром на то, ниједна ваљана пословна стратегија не може се градити на
непотпуном знању или анализи. Због тога је задатак стратегијског менаџмента да омогући
пословном систему рационално и благовремено реаговање на промене у средини у којој
она обавља своју пословну и ширу активност, где стратегијски менаџмент укључује у себе
стратегијско планирање и стратегијску промену.
Стратегијски менаџмент је процес који се односи на знања која су неопходна за
успешно пословање, односно остваривање конкурентске предности у условима пословања
које карактерише изражена неизвесност на глобалном нивоу. У савременим условима
пословања пословни системи се суочавају са проблемима који захтевају нова решења, нов
начин пословања, уколико желе да постигну побољшање постојећих позиција на
конкурентском тржишту. Стратегијски менаџмент доприноси стварању креативног,
флексибилног, брзог и континуираног менаџмент процеса са циљем да пословни систем
одговори изазовима средине у којој послује, уз остваривање успешног пословања, и
спречавање изненађења. Посебно се истиче усаглашеност свих ресурса пословног система, да
би се омогућуло стварање стратегијске предности.
Стратегијски менаџмент се може дефинисати као процес усмеравања активности
пословног система којим се на основу шанси и опасности, на једној, и јаких и слабих страна
пословног система, на другој страни, идентификују критични фактори пословног успеха, па се
на основу стратегијске визије одређује мисија, као и циљеви, правци и методе њихове
оптималне реализације. Стратегијски менаџмент даје јасну представу о томе где се пословни
систем налази, и које стратегијске опције може користити за реализовање жељених акција.
Процес стратегијског менаџмента обухвата анализу и предвиђање средине пословног
система, усмеравање пословног система (визије, мисија и циљеви), формулисање стратегије,
имплементацију стратегије и стратегијску контролу. Добар стратегијски избор треба да буде
довољно изазован, да иде испред конкуренције, али да истовремено буде остварљив. Анализа
има важну улогу при стварању стратегијско избора, али су битне и вештине, и просуђивање.
Изабрана стратегија треба да одговори на питање: шта, како, када, ко и зашто. Стратегијски
циљ, стратегијска процена и расположиве опције су три елемента формулисања стратегијског
процеса, међусобно повезана.
Стратегијски менаџмент полази од јасно дефинисаних циљева, адекватних ресурса за
њихово остварење, и од тражења и коришћења шанси које не морају бити везане за природу
текућег пословања пословног система. Стратегијски менаџмент се у ствари односи на
одлучивање о стратегијама, и на планирање како би изабрана стратегија ребало да се
спроведе.
Основна питања (тј. одговори на њих) чине суштину стратегијског менаџмента,
односно стратегијског планирања као његовог интегралног дела: шта је активност пословног
система, шта ће бити и шта би требало да буде.

2
 2 Стратегијско планирање
Потреба за стратегијским планирањем произилази као резултанта деловања
бројних фактора: убрзане промене у средини, глобализација – глобална конкуренција и
стварање глобалних стратегијских алијанси, смањују се баријере уласка на бројна
национална тржишта... У турбулентној средини није једноставно сагледати покретачке
снаге промена, идентификовати важна стратегијска питања и користити праве критичке
факторе успеха у доношењу одлука. Карактеристике турбулентне средине су: раст је
немогуће екстраполирати, раније стратегије постају непоуздане, рентабилност не прати
повећање обима пословне активности, будућност постаје неизвесна. Плански приступ
таквој ситуацији је неопходан да би се сагледало стање дисконтинуитета, да би се
проценили ефекти на пословни систем.
На промене у средини се често реагује већ када је пословни систем претрпео
одређену штету. Касно је да се рационално реагује кад пословни систем констатује
дисконтинуитет. Неопходно је да се скрати размак између сагледавања промена које значе
опасност по пословни систем и доношења планских одлука које ће иницирати акцију у
рационалном смеру. Планско реаговање претпоставља предузимање акције унапред, на
основу дијагнозе ситуације и процене алтернативних начина реаговања на ситуацију.
Пословни систем стратегијским планирањем може настојати да смањи утицај промена у
средини на његову позицију у грани и привреди, да смањи кашњење у реаговању и
коначно да смањи трошкове реаговања.
Промене у средини могу бити:
− оперативне – не доводе до промене у односу између пословног система и
средине (на њих се реагује планским прилагођавањем обима активности)
− конкурентске – доводе до трансформације у тржишној позицији пословног
система – појављује се нови производ на тржишту или у грани (на њих се
реагује планским акцијама које воде промени положаја пословног система у
структури гране)
− стратегијске – одражавају суочавање пословног система са новом врстом
проблема за које не постоје рутински одговори (на њих се реагује променом
тржишта, технологије и капацитета пословног система; ове промене траже
време и зато се мора брзо и плански реаговати).
Дакле, потреба за стратегијским планирањем произилази из промена у средини и
потреба пословног система да на њих рационално реагује.
Дефиниције стратегијског планирања:
− начин управљања неминовним променама у привреди
− метод алоцирања ограничених извора пословног система да би се креирало
пословање у будућности
− процес избора оптималног пута од данашњег до будућег пословања
− метод суочавања са комплексном ситуацијом на тржишту
− процес да се пословање учини осетљивим на могућности и опасноси у
средини, одреде циљеви и алоцирају извори да се они остваре
− позиционирање пословног система у привреди на начин да може да
просперира у будућности.
Стратегијско планирање је процес који укључује: сагледавање тржишних услова,
потреба потрошача, конкурентских снага и слабости, социополитичких, правних и
економских услова, технолошки развој, као и сагледавање специфичних могућности и
опасности са којима се суочава пословни систем. Често се поистовећују појмови
3
дугорочно и стратегијско планирање. Чињеница је да стратегисјке одлуке имају дугорочне
консеквенце на резултате пословања пословног система. Није сваки дугорочни план
стратегсијког карактера (неки су само проста екстраполација прошле ситуације у
будућност).
Стратегијски планови не доносе се увек у прецизираним временским
интервалима, већ када се јави потреба да се рационално приђе опасностима и
могућностима које су уочене у средини.
Атрибути стратегијског планирања:
− орјентисаност на базична питања ефективности пословања (одабрати право
подручје делатности), на тој основи се могу стварати тактички планови који су
орјентисани на ефикасност (максимирање односа између улагања и ефеката)
− орјентисаност на промену стратегијске позиције пословног система (односа
између потенцијала пословног система и средине), стратегијско планирање је
начин превазилажења размака између садашње и жељене позиције, битно је да
се прецизно идентификују ограничења да се оствари пожељна позиција
− орјентисаност на раст и развој, раст је резултат успеха да се тржишту понуди
адекватан програм.
Стратегијске планове по правилу развијају профитне организације. Тек од
недавно су и непрофитне организације (НПО) схватиле важност стратегијског планирања,
а само неколико њих заиста има неки стратегијски план. Стратегијско планирање даје нам
одговоре на питања :
− Ко смо ?
− Који су наши капацитети ?
− Шта можемо да урадимо?
− Које проблеме желимо да решимо?
− Шта желимо да променимо?
− На које кључне проблеме желимо да одговарамо?
− Који су нам приоритети?
Када одговоримо на ова питања могуће је дати одговор и на то који су наши
тренутни задаци, како требамо да се организујемо да би их постигли и ко ће, шта и када
радити ?.
Стратегијски план треба базирати на разумевању спољашњег окружења и требало
би употребити досадашњи рад да би се проширило разумевање спољашњег окружења,
капацитета, снаге и слабости.
Стратегијско планирање није нешто што ће се десити само од себе и оно захтева
пажљиво планирање да би процес био успешан. Када се развија или ревидира стратегијски
план, одређују се параметри рада организације у периоду од 2-3 године.

4
Слика 1. Градивни елементи стратегијског планирања
Планирање процеса стратегијског планирања укључује:
− Тајминг (временски план)
− Ко треба да буде укључен у процес
− Инпут (улазне информације)
− Припремни рад
− Планирање процеса
Тајминг (временски план) обухвата питања:

− Када је потребно да урадимо стратегијски план? Стратегијски план је

потребан када стратегијски оквир у коме организације или пројекат
функционише треба да буде развијен, потврђен или консолидован.
− Колико често је потребно да радимо стратегијски план? Једном у три године је
довољно осим уколико не дође до драстичних промена у организацији или
њеног окружења. Анализа стратегијског плана може да се ради чешће.
− У ком периоду животног циклуса организације или пројекта требамо да
урадимо стратегијски план? Нпр. Када започиње неки нови пројекат или нова
организација, када смо при завршетку пројекта.
− Колико треба да буде дуг процес стратегијског планирања ? Потребно је од
три до пет дана.

5
 Ко треба да буде укључен у процес?

У нацрту стратегијског плана укључена је визија и вредности организације и зато

је важно укључити целокупно особље у најмање један део процеса стратегијског
планирања.
Инпут ?

Стратегијски план укључује ширу слику па је из тог разлога корисно укључити

спољашње улазне информације у процес. Спољашњи инпут треба да покаже које
могућности, изазови и претње из спољашњег окружења утичу на рад организације. Улазне
информације требају се тражити од особе која разуме развој, има увид у сектор развоја у
који је организација укључена или планира да се укључи и ко резуме допринос који
организација може да да. Такође је важно имати особу која представља ауторитет. Може
бити укључено више од једне особе. На крају прикупљања улазних података, требало би
сви да имају обухватно разумевање контекста и нова размишљања која се могу
искористити у процесу стратегијског планирања. Треабало би настојати да се добије
целокупна слика не само једне тачке гледишта.
Припремни рад?

Задаци који требају да се заврше пре почетка процеса стратегијског планирања су

анализе рада организације и анализа интерног функционисања организације. Начини
анализе рада организације су: обимна еxтерна евалуација пре процеса стратегијског
планирања, да би се ове информације укључиле у стратегијски план, анализа уређеног
посла пројекта укључивши утицај рада на одређене области индикаторе утицаја и преглед
рада менаџерског тима. Начини анализе интерног функционисања организације су:
еxтерна анализа спроведена од стране некога са темељним познавањем развоја и рада
непрофитних организација, менаџерска анализа интерног функционисања организације и
улазне информације од стране особља.
Не може се ништа планирати без испитивања унутрашњег и спољашњег
окружења организације. SWOT анализа је добро средство за то. Усмерена је на
идентификовање шанси и опасности у окружењу које се анализирају у односу на процену
интерних способности пословног система. SWOT анализа подразумева процену предности
и слабости предузећа на интерном плану и процену шанси и опасности у екстерном
окружењу. Предпоставка је да ће пословни систем у погледу шанси у конкурентском
окружењу користити сопствене предности да би остварило пословни успех. Она ће
наставити да одговара на опасности из окружења и покушати да их преокрене у реалне
шансе.

Предности Слабости
S W

O T
Шансе Опасности

Слика 2. SWOT анализа

SWOT анализу карактеришу и неки недостаци који се занемарују. То се односи на
пропусте у оцени стварног значаја појединих критеријума на којима се заснива процена
предности или недостатака пословног система. Не ретко занемарују се и процене
тржишних перформанси пословног система.
6
 ПРЕДНОСТИ СЛАБОСТИ ШАНСЕ ОПАСНОСТИ
Улазак на нова Неповољна политичко
Јасна визија и мисија Одсуство лидера
тржишта и сегменте –економска ситуација
Јасни циљеви и Одсуство визије и Вертикална
Рецесија
стратегије мисије интеграција
Способност кретања
Добре конкурентске Нејасни циљеви и ка бољим и Неповољне
вештине стратегије профитабилнијим демографске промене
гранама
Проширивање Улазак нове
Добро мишљење Погоршање
комплементарних конкуренције на
купаца конкурентске позиције
производа постојећа тржишта
Потврђено тржишно Лоша ликвидност и Разноврстност у Повећање продаје
лидерство профитабилност сродним производима супститута
Добра ликвидност и Слаба имплементација Успорени тржишни
Брз раст тржишта…
профитабилност стратегија раст
Повећање
Адекватни Присуство
преговарачке снаге
финансијски извори оперативних проблема
добављача и купаца
Приступ економији Силазни трендови Промена потреба,
обима истраживање развоја жеља и укуса купаца…
Властита
Лош тржишни имиџ…
технологија…
Табела 1. Процена пословног система
Планирање процеса ?
У току планирања процеса треба знати шта се жели постићи одн. треба имати
јасну визију исхода процеса. У вези стим треба одредити кораке који ће се предузети и
додатне ставке које ће се обухватити када за то буде време. Пажљиво треба одредити
приоритете. Дозвољена је флексибилност у планирању процеса али се треба придржавати
временског плана. Да би се процесс стратегијског планирања несметано одвијао потребно
је укључити неколико активности у позадини целог процеса. Ове активности укључују:
дискусију о улазним информацијама, разјашњења анализе проблема, разматрање програма
организације као функционалног система, разјашњење параметара планирања итд.
Шта је то стратегијски план?
Стратегијски план је писани документ који служи као дугорочни водич за једну
организацију (три до пет година). Он је резултат процеса планирања чији је циљ да се
нађу одговори на следећа основна питања:
− Због чега организација постоји ?
− Шта она ради ?
− Куда треба да иде ?
− Како ће тамо стићи?
Како изгледа један стратегијски план?
Један успешан стратегијски план обично садржи следеће ставке:
− Визију, мисију и вредности организације
− Анализу организације из које се виде њени повереници, њене предности и
слабости, као и њени успеси
− Циљеве и задатке које би организација желела да оствари у наредних три до
пет година

7
 − Временски оквир за остварење ових планова и задатака
− Евалуацију резултата

вредности визија мисија

циљ

Идентификација
проблема
задаци

резултати

Акционо Интерне
планирање импликације

Слика 3.Процес планирања стратегијског плана

Стратегијски план усмерава: на мерљиве циљеве, на стратегије за остваривање
плана, ствара оквир за одговорност, ствара механизам у којем се знају приоритети и
доносе компромисне одлуке. Он представља оквир за доношење одлука. Две стране
стратегијског планирања су: садржина одн.питања која ће се разматрати и процес одн.како
се доносе одлуке.

8
 3 Стратегијски план ЈКП „Водовод Крушевац”
За израду стратегијског плана ЈКП „Водовод Крушевац” из Крушевца, неопходно је
сагледати специфичности његове делатности.
Специфичност јавних комуналних предузећа је у природи и циљу њихове делатности.
Њихова суштина је нужност обављања делатности, и то трајно и на задовољавајућем нивоу,
јер је без тога живот грађана и делатност привредних субјеката немогућа (нпр. континуирано
снабдевање водом, одвођење отпадних вода). Осим тога делатности су слабо профитабилне, а
комунална предузећа која их врше су монополисти на својим подручјима. Њихов циљ није
стицање профита, већ задовољавање потреба потрошача, односно корисника њихових услуга,
и то на ваљан и квалитетан начин, док је профит споредан циљ, који мора да буде подређен
главном циљу.
Законска регулатива је у овој области ограничавајући фактор јер су оквири деловања
јавних комуналних предузећа веома прецизно дефинисани. Функционисање је везано за јаку
контролу од стране органа локалне управе која је и формални оснивач пословног система.
Сходно томе услови за рад су диктирани потребама локалне заједнице, што значи да
стратегија развоја пословног система у великој мери зависи од стратегије развоја локалне
заједнице, односно од оних делова стратегије који се односе на делатност овог пословног
система.
Локална заједница преко ограна локалне управе врши контролу пословања пословног
система, односно да ли он поштује усвојене стратегијске планове развоја и пословања.
Пословни систем се дакле развија у складу са потребама локалне заједнице са једне стране, а
са друге води рачуна да свој интерни развој прилагоди потребама праћења развоја и
одржавања система водоснабдевања и одвођења и пречишћавања отпадних вода. Пословни
систем дакле има слободу у дефинисању стратегије развоја пословног система, повећања
ефикасности пословања, унапређења техничко-технолошког система итд.
Предузећа опредељена за, морају да у формулисању и вредновању стратегијских
опција, пођу од анализе општег окружења и анализе најближег окружења у коме се планира
овај раст, односно гране којој пословна јединица припада. Такође, неопходно је направити
анализу способности и ресурса којима располаже конкретно производни систем а којима се
овај раст обезбеђује.
У том смислу природна је опредељеност ЈКП „Водовод Крушевац” за интерни раст,
полазећи при том од специфичности делатности коју обавља и законима јасно опредељене
мисије, производни систем дефинише вредности и визију на следећи начин :

Табела 2. Мисија, вредност визија ЈКП „Водовод Крушевац“

3.1 Анализа општег окружења

Анализа општег окружења сагледава утицај фактора, који утичу на општи
амбијент у коме послују сва предузећа, на сопствене пословне перформансе предузећа.
Стратегијска
Финансијски утицај
анализа
ПЕСТЕЛ Убрзани процес транзиције друштва у целини, упркос политичкој нестабилности, доводи до
фактори реализације великог броја инфраструктурних капиталних инвестиција у области водоснабдевања
из донација (МИСП) и државних инвестиционих пројеката из фондова насталих из средстава
Политички
остварених приватизацијом (НИП). Имплементација пројеката који трају више година углавном
фактори
се поверава предузећу што, у периоду имплементације изградње, захтева јачање кадровске
структуре предузећа и трансакцијских трошкова и повећање њиховог учешћа у укупним
расходима предузећа.
Економски Значајне капиталне инвестиције у области водоснабдевања условљене су захтевима за

9
 побољшањем економских перформанси предузећа. Повећање прихода и смањење свих врста
трошкова и расхода по основу губитака својствених грани, основни су задаци који се постављају
пред производни систем како би се остварило рентабилно пословање и одржање уложеног
капитала. С друге стране, прописана су ограничења цена комуналних услуга које производни
фактори систем пружа својим корисницима што истовремено доводи до остваривања нижих прихода од
економски потребних да би се покрили сви трошкови и расходи пословања и повећава губитке
услед нерационалне потрошње и ненаплате који настају и као последица ниских цена. Наиме,
производни систем, због природе делатности, нема могућност да утиче на обим услуга које пружа
при свакој датој цени (административно утврђеној).
Последица процеса транзиције јесте слабљење платежне моћи грађана којима се услуге пружају,
Социјални
што доводи до раста расхода по основу отписа ненаплаћених потраживања, раста трошкова
фактори
наплате судским путем (судске таксе) и стално присутне претње од неликвидности предузећа.
Технологија производње је углавном подложна спорим променама а њена промена поставља
значајне захтеве за улагањем капитала, да би у кратком року било могуће смањење трошкова по
основу њене примене (јер напредак те технологије углавном иде у правцу смањења трошкова
Технолошки
експлоатације). С друге стране, присутан је напредак технологије мернорегулационе опреме која
фактори
захтева ангажовање много мање капитала а омогућава мерење, надзор, управљање и контролу
дистрибутивног система, што омогућава откривање и смањење губитака на дистрибутивној
мрежи и смањење броја потребних радника.
Присутне су растуће опасности од загађења изворишта првенствено услед повећавања
индустријских капацитета што доводи до већег ангажовања средстава за инвестиције за
Еколошки обезбеђивање зоне санитарне заштите извориша и трошкове праћења и анализа квалитета воде
фактори (приоритетна изградња скупих канализационих система у селима у непосредној близини
изворишта, свеобухватније анализе квалитета и сирове и прерађене воде, контрола примене
ђубрива и средстава хемијске заштите у пољопривреди).
Законска регулатива се убрзано мења и изазива значајан раст трошкова и расхода по основу
њихове примене: Закон о планирању и изградњи доводи до значајног раста нелегално
Легалистчки прикључених корисника што доводи до раста трошкова и неостварења прихода, Закон о порезу на
фактори додату вредност опорезује и комуналне услуге, истина по нижој стопи, али уз изражену
ненаплату (30% – 50%) и дугог периода напате (2 – 6 месеци) повећава расходе и негативно утиче
на ликвидност предузећа.

Табела 3. Анализа окружења

3.2 Анализа конкурентског окружења

У овом кораку стратегијске анализе долази до изражаја специфичност делатности
ЈКП “Водовод Крушевац” из Крушевца.

3.2.1 Економске карактеристике гране

Економске карактеристике гране говоре о амбијенту у коме се реализује
стратегија.
Предузећа из гране, односно из области водоснабдевања јесу природни монополи
из чега произилази да је економске карактеристике гране потребно посматрати шире и не
у контексту конкурентске борбе на тржишту. У том смислу треба сагледати у чему су
погодности и ограничења са којима је грана суочена у Републици Србији па и шире.
Тржиште је одређено бројем становника, степеном развијености привреде и
степеном изградње инфраструктуре града на чијој територији обавља делатност. То значи
да је могућност раста тржишта ограничена природним и друштвеним факторима;
Тржиште расте изградњом инфраструктуре у насељима која немају решено
питање водоснабдевања, развојем привреде и растом броја становника. Према томе
могућност и брзина раста тржишта зависе од достигнутог степена изградње
инфраструктуре и брзине њене даље изградње, развоја привреде и демографских кретања
становништва;
Раст тржишта, условљен је, високим капиталним захтевима (захтеви за улагањем
у основна средства и инфраструктуру дистрибутивне мреже) што има пресудни стратешки
значај јер представља готово непремостиву баријеру уласка у грану;
Грана обавља комуналну делатност која представља делатност од општег
интереса. Делатности од општег интереса првенствено обављају јавна предузећа али их
могу обављати и привредна друштва, односно други облик предузећа, део предузећа и

10
предузетник, у складу са законом којим се уређује њихов правни положај, када им
надлежми орган повери обављање те делатности. Када други облици предузећа, део
предузећа и предузетник обављају делатност од општег интереса имају исти правни
положај као и јавно производни систем ;
 Предузећа послују на граници рентабилности. Више је разлога томе :
а) Недовољни приходи јер су законским прописима ограничене цене тако да је
дозвољен њихов раст кумулативно највише до нивоа раста цена на мало односно опште
стопе инфлације у календарској години, што значи да цене нису производ калкулације
трошкова већ су административно одређене;
б) Високи расходи по основу ненаплате потраживања, јер се услуга производње и
дистрибуције воде прво пружа корисницима а тек онда очитавањем водомера мери
утрошак односно обим пружене услуге, фактурише и наплаћује. У том редоследу
пружања услуге и наплате настаје проблем јер у условима ниске платежне моћи грађана и
неликвидности привреде корисници прво плаћају добра и услуге где је то услов да се оне
добију. То значи да је ризик наплате потраживања од купаца висок а период наплате дуг ;
ц) Опорезивање порезом на додату вредност услуга са тако високим ризиком и
дугим периодом наплате додатно оптерећује расходе и ликвидност предузећа у грани;
Додатно оптерећење представља и опорезивање порезом на добит предузећа потраживања
отписаних због ненаплативости услед застаревања (Закон о облигационим односима
прописује рок застаревања ових потраживања од грађана од свега годину дана) и високе
судске таксе ради утуживања корисника због неплаћања.
д) Губици који настају због неостваривања прихода по основу остварених
трошкова производње, услед губитака на разлици између произведене и фактурисане
количине воде.
Као саставни део структурних реформи за постизање макроекономског оквира за
раст и стабилност привреде Србије, очекује се најављено унапређење регулаторног оквира
за инфраструктурне и комуналне делатности и покретање приватизације (делимичне или
потпуне) предузећа из ових делатности.
Ова очекивања имају посебан значај за планирање и утврђивање пословне и
развојне политике предузећа у грани.

3.2.2 Покретачке снаге гране

Као покретачке снаге гране које узрокују промену конкурентске структуре гране
и пословног окружења могу се препознати:
− Раст капиталних инвестиција у развој инфраструктуре водоснабдевања које се
финансирају из буџета локалних самоуправа и Републике или евентуално из
донација чиме се остварује раст тржишта, а нарочито уколико су праћене
директним инвестицијама у нове привредне субјекте;
− Економија обима као резултат изградње инфраструктуре водоснабдевања и
несразмерно већег раста тржишта;
− Промене у регулацији ( дерегулација у одређеној мери у оквиру најављиваних
структурних реформи);
− Промене у трошковима и ефикасности (смањење губитака по основу разлике
између произведене и фактурисане количине воде и фактурисане и наплаћене
количине воде);

11
 − Технолошке промене ( напредак технологије мернорегулационе опреме која
омогућава мерење, надзор, управљање и контролу дистрибутивног система
што омогућава откривање и смањење губитака на дистрибутивној мрежи и
тиме задовољење потреба корисника уз мању производњу и самим тим ниже
трошкове);
− Промене у друштвеним ставовима и животном стилу (рационална потрошња
као реакција на веће рачуне до којих долази услед веће цене и смањења
губитака на мерењу утрошене воде и пробуђене свести корисника о значају и
ограничености овог природног ресурса).

3.2.3 Критични фактори успеха

Критични фактори пословог успеха односе се на елементи стратегије, атрибут
производа, ресурсе, компетентности, способности и тржишну позицију који пресудно
утичу на рентабилност предузећа. Критични фактори успеха, са аспекта специфичности
делатности предузећа, могу се препознати као:
− Ефикасност у производњи, односно јефтина производња (остварива кроз
економију обима);
 Висок степен коришћења капацитета јер је високо учешће компоненте
фиксних трошкова у укупним трошковима (капитално интензивна
грана);
 Дистрибуција и наплата сигурно представљају назначајније кључне
факторе успеха, и то:
a) смањење губитака на разлици између произведене и фактурисане
количине воде,
b) смањивање ризика ненаплате, и
c) скраћење времена наплате потраживања од купаца.
 Приступ финансијским тржиштима, као критични фактор успеха који је
својствен капитално интензивним гранама, посматрано са аспекта
предузећа, зависи од смера у коме ће ићи најављене структурне реформе
предузећа у грани. Наиме, садашњи правни и економски положај гране не
ствара претпоставке за финансирање капиталних инвестиција из извора
позајмљених од стране предузећа. Средства за капиталне инвестиције
дотичу у производни систем кроз сталну докапитализацију од стране
оснивача и републике из буџетских средстава која потичу из јавних
прихода, позајмљених извора од стране оснивача и донација.

3.2.4 Атрактивност гране

Ово питање треба посматрати кроз расподелу одговорности локалне самоуправе и
ЈКП за делатност снабдевања водом. За потребе разумевања овог питања корисно је
анализирати превод дела текста документа Канадске државе Nova Scotia министарства за
заштиту животне средине са насловом Поуздана вода за пиће из јавних водоводних
система (www.gov.ns.ca/enla/water/docs/DrinkingWaterDueDiligenceOverview.pdf). Овај
текст је изабран из разлога што локална самоуправа задржава најважније елементе
одговорности за делатност снабдевања водом док активности на пружању услуге поверава
оператеру. Приказана расподела одговорности није усамљен пример односно овакав или
сличан концепт је преовлађујући у свету.

12
 На основу резултата анализе који су добијени у претходним корацима и горе
наведеног извода текста, може се закључити да се економска атрактивност гране може
постићи само кроз адекватне структурне реформе. Потенцијал раста гране јесте у јаснијем
раздвајању и дефинисању одговорности и интереса власника и оператера и примереном
регулаторном оквиру. Тек тада би се могло говорити о потенцијалу раста гране који јесте
ограничен али је у великој мери неискоришћен, конкурентској структури и повољним или
неповољим утицајима кључних покретачких снага. Ту се огледају највећи ризици и
неизвесностима које ће важити за будуће услове пословања у грани.
С друге стране, треба имати у виду да због опште дефицитарности воде као
природног ресурса који се може директно или након технолошког третмана користити за
пиће, вода постаје ресурс 21. века што ову грану, опет, чини изузетно атрактивном јер је
од основне важности за очување живота људи.
Вода има двоструки значај, као ресурс и као роба, тако да ће вредност ресурса у
будућности бити важнија од статуса робе јер ће се ићи на контролисану експлоатацију у
циљу очувања ресурса.

3.3 Анализа ресурса и способности предузећа

Усвојена стратегија је усмерена на раст капиталних инвестиција у развој
инфраструктуре водоснабдевања које се финансирају из буџета локалних самоуправа и
Републике и из донација чиме се остварује раст тржишта:
− Изградња и довршавање сеоских водоводних система са свим потребним
објектима који ће се снабдевати са водосистема Ћелије,
− Реконструкција постројења за прераду воде у Мајдеву,
− Изградња регулационог резервоара у Липовцу
− Пројектовање и изградња канализационих система у селима која имају
водоводну мрежу.
Активности на спровођењу усвојених стратегија се спроводе, међутим у
контексту претходних разматрања постоје могућности за корекцију односно унапређење
усвојених стратегија у области смањења трошкова што је у садшњој ситуацији опште
неликвидности веома битан циљ.
Анализом интерног окружења ЈКП „Водовод Крушевац” (ресурса и способности)
којима располаже производни систем, уважавајући његове специфичности наведене у
уводу овог рада, обухватна анализа ресурса и способности предузећа постиже се давањем
одговора на следећа питања:
a) Колико је успешна садашња стратегија ?
b) Који ресурси предузећа представљају снаге и слабости, наспрам екстерних
шанси и опасности ?
c) Са којим се стратегијским дилемама производни систем суочава ?
ЗА потребе анализе користићемо интерне податке, извештаје, анализе и резултате
при изради - Програма замене водомера.
Основни подаци о Програму :
ЈКП “Водовод Крушевац”, на основу овлашћења од оснивача – општинске управе,
има одговорност за пружање услуге одржавања водоводних прикључака на системима
водовода у општини Крушевац. ЈКП “Водовод Крушевац” ће изградити сопствене ресурсе

13
(јачање капацитета) за реализацију редовних послова одржавања водоводног прикључка
односно мерног места .
Сврха израде – Програм замене водомера, био је да се изврши обука кадрова и
покрене шира иницијатива у смислу стварања регулаторрног оквира за формулисање
одрживе стратегије редовне замене водомера

3.3.1 Перформансе досадашње стратегије

Прво питање у анализи ресурса и способности јесте: колико је успешна садашња
стратегија?
Да би дошло до одговора на ово питање производни систем је извршило анализу
односа произведене и фактурисане воде односно Биланс вода градског водоводног
система по годинама за период од 2006.год. до 2010.год.
Извршена анализа односа произведене и фактурисане воде за вишегодишњи
период показује високу, мада благо опадајућу, стопу губитака на разлици између
произведене и фактурисане количине воде. Број прикључака на градски дистрибутивни
водоводни систем у том периоду повећао се са око 17.000 на близу 27.000 прикључака.
Губици воде су неизбежни у сваком водоводном систему и јављају се у свим
деловима водоводног система. Опсежна студија о губицима воде у 40 европских градова
показала је да се највећи проценат губитака налази на секуднарној водоводној мрежи,
приључцима и инсталацијама.
Интернационална асоцијација за дистрибуцију воде (Конгрес у Паризу 1982.год.)
израдила је препоруку у погледу губитака воде, класификујући све водоводе у четири
категорије:
1. Мање од 15% - честитка онима који се брину о експлоатацији водоводног
система.
2. Губитак воде од 15 – 30% - стање се може побољшати бољом организацијом и
техничким поступцима.
3. Губитак воде 30 – 50% - треба увести ред (позвати у помоћ специјалисте)
4. Губитак воде већи од 50% - "Ви радите оно што вам није посао"
Упоредни преглед губитака воде у водоводним системима неких
карактеристичних градова у свету (подаци су из периода 1987 до 1990.год. али је преглед
врло индикативан):

Скопљ Погориц НовиСа

Београд Загреб Љубљана Сарајево Приштина Амстердам Беч
е а д

22,0% 22,6% 30,7% 46,4% 49,0% 19,0% 22,0% 27,1% 22,0% 9,0%

Будимпешта Бразилија Цирих Денвер Хамбург Лондон Париз Рим Софија Токио

11,5% 40,0% 7,1% 15,0% 3,8% 19,0% 12,0% 25,0% 30,0% 21,0%

Табела 4. Преглед губитака воде у свету

Слична ситуација је и у водоводном систему Крушевца. Сва разлика између
произведене и фактурисане количине воде не може се приписати само техничким
губицима. Ту је и потрошња која није фактурисана: нелегални прикључци, нерегистрована

14
потрошња и комунална потрошња. Разлика између фактурисане и стварно потрошене воде
јавља се и због неисправних водомера. Такође је познато да класични водомери не мере
сасвим мале протоке што такође утиче на губитке воде за пиће.
По основу нефактурисане воде, губици воде у систему у 2006.год. били су 37 %, у
2006. год. су смањени на 34 %, а у 2007. год. износе 30% од укупно произведене воде за
пиће.
2006 2007 2008 2009 2010
Годи на
м3 м3 м3 м3 м3
Захв аћена
12846081 100% 11893564 100% 11550080 100% 11291455 100% 10902238 100%
вода
Сопствена
145727 1% 431144 4% 507408 4% 656831 6% 610904 6%
потрош ња
Прои зв едена
12700354 99% 100% 11462420 96% 100% 11042672 96% 100% 10634624 94% 100% 10291334 94% 100%
вода
Фактурисана
8962944 70% 71% 8813464 74% 77% 8735106 76% 79% 8813464 78% 83% 7926788 73% 77%
потрош ња
Губи ци воде 3737410 29% 29% 2648956 22% 23% 2307566 20% 21% 1821160 16% 17% 2364546 22% 23%

Табела 5. Преглед губитака воде у ЈКП „Водовод Крушевац“

Са економског аспекта смањење губитака на разлици између произведене и
фактурисане воде значи смањење потребе за новим инвестицијама, смањују се трошкови
амортизације и трошкови прераде и дистрибуције воде и повећавају приходи, што је битно
и са аспекта очувања воде као природног ресурса јер се она непотребно не црпи и не
расипа.
Други важан сегмент посматрања јесте наплата потраживања од корисника за
утрошену воду, која се креће у распону од 50 – 70% фактурисаних потраживања.Ту је
присутно више проблема, високи ризик наплате потраживања, високи трошкови наплате
( опомене, утужења и искључења корисника са водоводне мреже) и дуг период наплате
који се креће од 2 – 6 месеци од доспећа потраживања. Проблем је изражен у грани као и у
предузећу и зависи првенствено од економске снаге корисника односно окружења у коме
производни систем послује.
Уз све наведено, јасно је да је присутна стална опасност од нерентабилног
пословања и неликвидности предузећа.
Према извршеној анализи производни систем стагнира по свим мерилима
перформанси, што је и преовлађујућа карактеристика гране у целини на целој територији
републике Србије.

15
 Стандардне дефиниције губитака воде
Сваком разговору који се односи на губитке воде мора да претходи јасно
дефинисање компоненти биланса воде и осталих термина који се користе у снабдевању
водом:
"Захваћена вода" је количина воде која се добија на изворишту и доводи се до
постројења за прераду воде.
„Сопствена потрошња“ је количина воде која се користи на самом постројењу за
потребе процеса рада.
"Произведена вода" је количина воде која се преради и испоручи у транспортне
цевоводе или директно у дистрибутивни систем.
"Фактурисана потрошња" је измерена или неизмерена количина воде коју
преузима регистровани потрошач или други ко је за то посредно или непосредно
овлашћен од водовода, ради коришћења за домаће, комерцијалне или индустријске сврхе.
Ту је укључена и предата вода. Ова, овлашћена потрошња, обухвата и количине воде које
се троше за гашење пожара и обуку ватрогасаца, испирање цевовода и канализације,
прање улица и заливање градских зелених површина, јавне фонтане и чесме, и сл. У
зависности од локалне праксе све ово може бити наплаћено или бесплатно, мерено или
немерено.
"Губици воде" у систему се рачунају на следећи начин:
Губици воде = Улаз у систем - Овлашћена потрошња
Губици воде могу да се анализирају на нивоу целог система или по појединим
деловима као што су систем сирове воде, пренос или дистрибуција. У сваком од случајева
појединих делова се посебно одређују компоненте биланса. Губици воде се састоје од
стварних и привидних губитака.
"Стварни губици" су физички губици воде из система под притиском, све до
водомера. Количине које се изгубе кроз све видове цурења, кварова и преливања а зависе
од фреквенције, протока и средњег трајања појединачног цурења као и у производном
процесу постројења.
"Привидни губици" се састоје од неовлашћене потрошње (крађа или бесправни
спојеви), и сви типови грешака везаних за мерење било по несавршености мерача, било по
условима којим је мерач изложен у конкретном случају код корисника. Умањивање
вредности добијених на мерачима производње воде и увећавање вредности на водомерима
код потрошача имају за последицу потцењивање стварних губитака. Обрнуто, увећавање
вредности на мерачима у производњи и умањење вредности добијених на водомерима
добијају се прецењене вредности стварних губитака.

16
 Проценат
Позиција м3
учешћа
Захваћена вода 1 10902238
Сопствена потрошња 2 610904 6%
Произведена вода 3 1-2 10291334 94%
Домаћинства 4 4167004 38%
Стамбене зграде 5 1612661 15%
Укупно 6 4+5 5779665 53%
ФактурисаноПривреда 7 1928373 18%
Школе и установе 8 218750 2%
Укупно 9 7+8 2147123 20%
Укупно 10 6+9 7926788 73%
Губитак 11 3-10 2364546 22%
Губитак укупни 12 1-10 2975450 27%

Табела 6. Преглед испоручене и утрошене воде

3.3.2 SWOT анализа и анализа компетентности

За адекватно формулисање стратегије неопходно је сучељавање интерних снага и
слабости са шансама и опасностима из окружења.Ово је заокружено у техници
стратегијског менаџмента познатој под називом SWOT анализа.
СНАГЕ (предности ресурса ЈКП)
- Санитарно обезбеђено изворише богато водом
одговарајућег квалитета који захтева једноставну и
јефтину технологију прераде. Утврђени капацитет
изворишта превазилази потребе општине Крушевац
за водом, тако да је извориште водопривредном
основом Републике Србије категорисано као
извориште регионалног значаја;
- производни систем је природни монопол и нема
конкуренцију на тржишту на страни тражње;
ШАНСЕ (регулација локална и републичка, друге
активности локалног или републичког значаја које
могу бити искоришћене)
- Унапређење регулаторног оквира за
инфраструктурне и комуналне делатности и
покретање приватизације (делимичне или потпуне)
предузећа из ових делатности;
- Економско јачање окружења у смислу повећања
платежне моћи и ликвидности корисника који чине
тржиште предузећа;
- Наставак реализације великих капиталних
инвестиција у инфраструктуру у области
водоснабдевања ;
СЛАБОСТИ (слабости ресурса ЈКП)
- Високи губици на разлици између произведене и
фактурисане количине воде;
ПРЕТЊЕ (регулација локална и републичка, друге
активности локалног или републичког значаја које
могу бити препрека)
- производни систем је основано и пре свега,
обавља делатност на подручју града, односно
општине Крушевац. Дефинисано тржиште, односно
асортиман услуга су ограничавајући фактор у
пословању предузећа, при чему се, на пословање
негативно одражавају лоше финансијско стање
привреде и грађана, као и све мање учешће у
потрошњи воде корисника из категорије привреде
(која плаћа воду по вишој цени).
- Због природе делатности наплата се врши након
извршене услуге уз доста проблема због: навике
неплаћања, отежане и неефикасне судске наплате,
немогућности искључења корисника који се
снабдевају преко заједничког водомера, нелегалних
прикључака, недефинисаних власничких и
корисничких статуса, односно њихових промена и
ажурирања корисника..
- У сфери набавки производни систем

17
 функционише на отвореном тржишту на коме се
цене, углавном, слободно формирају. Закон о
јавним набавкама је доста успорио набавке, и
практично онемогућио да производни систем
конкурише на слободном тржишту за извођење
одређених комуналних грађевинских радова, јер не
може да планира материјал за њих. Добављачи врло
често достављају некомплетну документацију или
се не јави потребан број понуђача, па се поступак
јавних набавки често понавља.
- Неповољан регулациони оквир: а)
административно ограничавање продајних цена
услед законских ограничења ,
б) ограничавање масе за исплату зарада, ц)
опорезиивање ПДВ-ом у условима високе
ненаплате потраживања, д) опорезивање порезом на
добит предузећа отписаних потраживања због
ненаплативости услед кратких рокова застаревања
(застаревају за годину дана ЗОО ).
- Због локалне политичке нестабилности цена воде
заостаје за ценом воде у другим градовима.
Табела 7. SWOT анализа производног система
Услед специфичности делатности коју обавља, компетентности ЈКП “Водовод
Крушевац” су производ монополског положаја и материјалне активе, и на њима
заснованог учења и искуства.
Кључне компетентности предузећа истовремено су и дистинктивне
компетентности јер их на дефинисаном тржишту има право и могућности једино оно да
обавља или има одређену конкуренцију у односу на коју производни систем има значајну
предност у кадровима, знању, вештинама и материјалној активи које поседује.
Да би се сагледала интерна конкурентска предност и финансијски утицај
потребно је анализирати три основне групе услуга од којих производни систем остварује
приходе :
1. Услуге производње и дистрибуције воде корисницима за пиће и друге потребе
и одвођење отпадних вода (канализација) од којих производни систем остварује
доминантне приходе којима покрива највећи део трошкова и расхода укупног пословања.
производни систем има монополски положај у пружању ових услуга на дефинисаном
тржишту градског подручја општине Крушевац и неколико околних села али цене ових
услуга производни систем утврђује калкулацијом у оквиру прописаних ограничења и уз
сагласност власника (локалне самоуправе).
2. Остале комунална услуге (Одгушење канализације специјалним возилима и
ручно, пражњење септичких јама, одржавање система атмосферске и мешовите
канализације за потребе општине Крушевац и др..), које у мањој мери учествују у укупним
приходима предузећа. По основу пружања ових услуга на тржишту општине Крушевац
производни систем има одређену конкуренцију. Ван територије општине Крушевац
производни систем ретко пружа ове услуге, углавном у суседним општинама
(појединачни случајеви). Цене ових услуга производни систем утврђује калкулацијом у
оквиру прописаних ограничења и уз сагласност власника (локалне самоуправе).
3. Остале услуге су : изградња комуналне инфраструктуре - водовод, канализација
и др. и остале услуге у функцији обављања основне делатности (мишљење и сагласности
на пројекте, издавање техничких услова за изградњу и прикључење, изградња прикључака
и др..). По основу услуга извођења грађевинских радова производни систем послује у
условима јаке тржишне конкуренције и ретко и у мањем обиму пружа ове услуге, тако да
18
по том основу повремено остварује мање приходе (ангажовано је углавном од стране
власника и за сопствене потребе). По основу осталих услуга у функцији обављања
основне делатности производни систем по природи тих услуга нема конкуренцију јер је
једино оно овлашћено да их пружа на територији општине Крушевац. Цене услуга
извођења грађевинских радова производни систем утврђује на основу калкулације цене
коштања и тржишних услова а цене осталих услуга у функцији обављања основне
делатности се утврђујеу искључиво калкулацијом цене коштања.

3.3.3 Ланац вредности

Питање начина на који производни систем покушава да створи вредност за своје
кориснике, са аспекта ЈКП „Водовод Крушевац”, може се анализирати преко концепта
ланца вредности. Ланац вредности идентификује примарне активности и активности за
подршку. Њиме се дефинише сет повезаних активности које се изводе унутар производни
систем. Свака активност ствара трошкове и веже одређену активу. Ланац вредности
укључује и пословни добитак који, у конкретном случају у условима прописаних
ограничења продајних цена, корисници плаћају изнад трошкова извођења обе групе
активности ако и у мери у којој производни систем успева да снизи трошкове преко
производње и дистрибуције мање количине воде за задовољење истих потреба корисника
односно смањи губитке на разлици између произведене и фактурисане количине воде.
Ланац вредности омогућава анализу снага и слабости по појединим активностима.

3.3.4 Стратегијске дилеме

У одговору на питање "са којим се стратегијским дилемама производни систем
суочава ?", полази се од резултата две претходно извршене анализе - анализе
конкурентског окружења и анализе ресурса и способности.
Резултати извршених анализа идентификују губитке воде као основу
стратегијских дилема и проблема са којима се производни систем суочава.

3.3.4.1 Губици воде – резултати извршених анализа

Губици воде су важан индикатор за позитивну или негативну оцену ефикасности
водоводног система, било да се ради о појединачној години или о вишегодишњем тренду.
Висок степен или повећање губитака воде у једној години, као последица лоше
пројектованог или изграђеног система, као и недостатка оперативног одржавања, треба да
буде сигнал за отпочињање активног програма контроле губитака воде.
Мрежа без губитака, међутим, не може бити ни технички ни економски замислив
циљ. Одређени ниво губитака воде једноставно је неизбежан, чак и у системима са
најбољим управљањем и одржавањем, где се контроли губитака посвећује највећа пажња.
У свету, у коме је све присутнији тренд ка самоодрживости, економској
ефикасности и заштити околине, проблем губитака у системима за снабдевање водом је од
све већег интереса. Све се већа пажња посвећује како техничком тако и финансијском
аспекту, нарочито за време несташице воде или у периодима појачаног развоја.
Проблеми везани за губитке воде и прихода су:
- Технички: до потрошача не стигне сва вода коју водовод испоручи.
- Финансијски и економски: не наплати се сва испоручена вода.
Стварне количине воде које се изгубе из једног дистрибутивног система
разликоваће се од водовода до водовода у зависности од локалних услова као што су
топографија, дужина цевовода, број прикључака, нивоа услуга као и од начина управљања
19
и одржавања. Добро управљање системом подразумева да се губици воде континуално
прате и контролишу и редовно приказују у годишњим извештајима.
Годишња количина губитака се састоји од два одвојена типа губитака - стварни
(физички) и привидни (не физички).
Поуздано мерење свих количина воде мора да буде саставни део система за
управљање потрошњом воде и одређивање губитака. Најважније код одређивања колико
се губи воде из система за снабдевање је прецизно квантификовање количине воде која је
ушла у систем. За одређивање биланса воде у систему основно је измерити све количине
које се добијају на извориштима и постројењима за прераду, које улазе у систем или се из
њега захватају, као и све трансфере између појединих делова система.
Основна сврха водомера је да се генерише економски приход на основу измерене
потрошње воде, али је њихова тачност такође кључни фактор за прорачун биланса. Ако се
од система водомера очекују репрезентативни и значајни резултати, њима треба пажљиво
управљати.
Ефикасна организација ће препознати и покушати да реши низ потенцијалних
проблема као што су неодговарајући тип или пречник водомера, неправилна инсталација,
њихова инкрустрација и пропадање од старости, протоци мањи од могућности за тачно
мерење, ретко одржавање, замена и калибрација, немогућност очитавања и сл. Када
редовно мерење није могуће, из низа најразноврснијих разлога, треба уложити напор да се
што тачније процене те компоненте потрошње воде да би се са реалним количинама ушло
у биланс.
Биланс воде идентификује колики је губитак воде на једном систему и колики су
настали трошкови које је за те губитке платило ЈКП. Евиденцијама и системском
контролом опреме (мерачи протока) врши се провера тачности. Крајњи циљ Биланса воде
је да помогне ЈКП да изабере и реализује програм смањења губитака на систему водовода.
Биланс воде би ЈКП требало да ради на годишњем нивоу. На основу Биланса воде,
ЈКП ће дефинисати количину губитка воде; потребу да утврди систематско откривање
губитака на терену и; динарску вредност изгубљене воде.

3.3.4.2 Губици воде – "како да ..."; "да ли ..."; "шта чинити поводом ..."
Стварне губитке воде низом активности можемо одржавати на нижем нивоу за
неки проценат.
Привидни - евиденциони губици се могу знатно смањити пре свега заменом
неисправних и водомера са истеклим роком баждарења.
Трошкови производње и дистрибуције воде се константно повећавају, што ће
директно утицати и на потребу за повећавањем цене воде за пиће због чега кључна област
деловања ЈКП “Водовод Крушевац” постаје смањење губитака и рационализација
потрошње.
Методе за смањење губитака и нерационалне потрошње су:
техничко-санитарне, могуће смањење губитака до 50%
финансијске, до 30%
законодавне и до 10%
васпитне до 10%
Део ових метода ЈКП “Водовод Крушевац” примењује у свом раду у сарадњи са
оснивачем, корисницима и средствима јавног информисања.

20
 Све ове методе ће се детаљно осмислити, прецизно дефинисати и систематски
примењивати у пројекту Акциони план замене водомера у 2011. и наредним годинама,
захваљујући стеченим искуствима и знањима стеченим учешћем у раду на пројекту
Акциони план замене водомера 2010.
Комплексност проблематике, велики број водомера (27.000) и корисника (38.100),
података и докумената неопходних за ефикасан, продуктиван и економичан рад захтевају
дораду постојећег информационог система.
Постојећи Генерални пројекат водоснабдевања Крушевца до 2021. год. неопходно
је иновирати и то посебно са становишта водног биланса, потрошње и губитака воде као и
потребних капацитета.
Постојећи математички модел водоводног система града неопходно је ажурирати
и извршити поново калибрисање у циљу добијања реалније слике водоводног система и
заједно са радом на ГИС – у (географском информационом систему) обезбедити добре
подлоге за иновирање Генералног Пројекта, Пројекта замене водомера и других пројеката.
За пројекат акциони план замене водомера 2011. и наредних година неопходно је
утврдити финансијске механизме и обезбедити средства за одрживост програма замене
водомера.

21
 4 Финансијски механизам којима се постиже одрживи
програм замене водомера
За замену водомера су потребна одређена средства. Како смо већ утврдили да
нема слободних средстава која би производни систем могао да издвоји у ову сврху,
потребно је обезбедити средства из спољних извора. Могући извор је учешће корисника у
трошковима замене. Тиме се не би нарушио финансијски положај производног система, тј.
обезбедио би се одрживи развој производног система са једне стране а са друге то је
јефтиније него коришћење кредита (јер код кредита се потребан износ увећава за
трошкове кредита – камате и трошкове обраде кредита).

4.1 Потребна средства за редовну замену водомера

За утврђивање потребних средстава користићемо податке из интерне
документације о цени водомера, броју водомера и периоду прописане замене водомера.
1. Јединична цена редовне замене водомера (DN20мм): cc = 3.500,00 дин/ком
2. Редовна замена водомера врши се у периоду од: n = 5 (година)
3. Укупан број водомера (DN20мм) је: xz = 27000 (комада)
Те је број водомера који се редовно мења годишње:
xy=xz / 5 (комада)
xy=27000/5=5400
4. Потребно је обезбедити финансијских средстава у годишњем плану рада:
xxx= xy * cc динара)
xxx=5400*3.500,00=18.900.000,00

4.2 Финансијски механизам којима се обезбеђују потребна

средства за редовну замену водомера:
Као што смо већ рекли оптимални начин би био преко учешћа корисника у замени
водомера. Учешће би требало на нивоу локалних органа управе прописати.

4.2.1 Потребна средства за редовну замену водомера обезбеђују се из

прихода по основу пружања услуге одржавања мерног места
Овакав механизам захтева израду регулативе локалне самоуправе у циљу
дефиниције услуге и доделе одговорности за пружање ове услуге. Овако исказана услуга
покрила би трошак замене водомера сваком кориснику, по једном водомеру, у периоду
редовне замене водомера. Цена замене водомера, на рачуну за воду, исказивала би се у
посебној позицији у фиксном делу.
Висина износа фиксног дела за замену водомера :
период редовне замене водомера је n = 5 година
Месечни износ по једном водомеру= cc / n*12(месеци)
Месечни износ по једном водомеру= 3.500,00/ 60 = 58,34 (дин/мес)
Замена водомера се формира као посебна услуга за одржавање мерног места која
се на одговарајући начин фактурише кориснику месечно у висини од 1/60 цене коштања
замене водомера увећане за припадајући износ пореза на додату вредност.
22
 Расподела трошкова замене водомера у случају да се више корисника снабдева
преко заједничког водомера вршиће се на исти начин као и потрошња воде.
СНАГЕ (предности ресурса ЈКП) СЛАБОСТИ (слабости ресурса ЈКП)
- Правилнија расподела трошкова замене - Незадовољство корисника, јер се годишње
водомера по кориснику и водомеру; замењује 4000 комада водомера, а
- Наменска средства за замену водомера су трошкове замене финансирају сви
јасно одређена; корисници (20000 корисника).
- Једноставан начин задужења корисника;
- Формирањем услуге замене водомера као
посебне услуге омогућава се издвајање те
услуге из постојећег јавног предузећа и
излазак на тржиште.
ШАНСЕ (регулација локална и републичка, друге ПРЕТЊЕ (регулација локална и републичка, друге
активности локалног или републичког значаја које активности локалног или републичког значаја које
могу бити искоришћене) могу бити препрека)
1. Измена законске регулативе на - Садашња законска регулатива онемогућава
републичком нивоу: увођење овог начина замене водомера и
- Прописивање обавезе корисника да сноси уколико се не промени законска регулатива
трошкове обавезе замене водомера; неће моћи да се спроведе одрживи Програм
- Укинути законску обавезу замене водомера редовне замене водомера.
на 5 година или је продужити на 10 година,
односно да ЈКП утврди оптималан рок за
замену водомера на основу стандарда и
методологије које промењује ЕУ;
- Дефинисати одговарајућим законским
прописима границе надлежности ЈКП
„Водовод Крушевац” и корисника.
Уколико се водомер налази на
непокретности која је власништво
корисника, обавезати корисника да
омогући приступ „ЈКП „Водовод
Крушевац” у циљу контроле мерног места
и уређаја и неопходних радова;
- Обезбедити механизам ефикасне судске
наплате;
- Законским прописима омогућити пријем
потребних радника и дозволити повећање
масе средстава за њихове зараде;
- Дати већа овлашћења локалној самоуправи
да уређује функционисање и финансијско
пословање на свом подручју уважавајући
локлане специфичности.
2. Измена прописа на локалном нивоу:
- Усаглашавање општинске Одлуке о
градском водоводу и канализацији са
републичким прописима.
Табела 8. SWOT анализа услуге за одржавање мерног места

4.2.2 Постојећи финансијски механизам којим се обезбеђују

средства за замену водомера
До стварања законских услова за формирање услуге одржавања мерног места као
посебне услуге финансирање замене водомера ће се вршити из прихода ЈКП „Водовод
Крушевац” при чему је трошак замене водомера калкулативни елемент цене коштања услуге
производње и дистрибуције воде за пиће.
Годишњи план испоруке воде за категорију потрошача – становништво:

23
 xyz = 5779665 м3
У јединичној цени м3 воде трошак замене водомера бб учествује са:
бб(дин/м3) = xxx / xyz
бб(дин/м3) =18.900.000,00 : 5779665 = 3,27 дин/м3
У садашњој калкулацији цене коштања воде укључени су трошкови замене водомера,
али само износ за сервисирање и баждарење водомера који износи 0,65 динара/м3
(3.780.000,00:5779000 = 0,65 где су 3.780.000,00 динара средства опредељена за замену
водомера за кућне прикључке по Програму пословања за 2010.годину). Када од трошка замене
водомера који учествује у јединичној цени м3 воде (3,27 динара) одузмемо калкулативни
износ за сервисирање и баждарење водомера (0,65 динара), добијамо да је:
НЕОПХОДНО ПОВЕЋАЊЕ САДАШЊЕ ЦЕНЕ ВОДЕ
3,27 - 0,65 = 2,62 дин/м3
СНАГЕ (предности ресурса ЈКП) СЛАБОСТИ (слабости ресурса ЈКП)
- Систем који већ делимично функционише и 1. Неравноправно оптерећење корисника са
може се одмах променити уз одговарајућу трошковима замене водомера, јер корисници
надоградњу. који више троше воду финансирају већи
износ за замену водомера од оних корисника
који мање троше воду, с обзиром да је
критеријум за замену водомера 5 година, а не
потрошена количина воде која протекне кроз
водомер.
2. ЈКП „Водовод Крушевац” одговара пред
законом за поштовање рока за замену
водомера и сноси трошкове замене водомера
за уређај који је власништво корисника.
ШАНСЕ (регулација локална и републичка, друге ПРЕТЊЕ (регулација локална и републичка, друге
активности локалног или републичког значаја које активности локалног или републичког значаја које
могу бити искоришћене) могу бити препрека)
- Дозволити одговарајуће повећање цене воде - Садашња законска регулатива – инструкција
за пиће у складу са ценом коштања замене о изради и праћењу програма пословања
водомера по м³. јавних предузећа и Уредба у начину и
- Инструкцијом надлежних министарстава о контроли обрачуна и исплате зарада у ЈП
заради и праћењу реализације годишњих онемогућавају пријем нових радника за
програма пословања локалних јавних замену водомера и обезбеђивање масе
предузећа треба регулисати повећање цене средстава за исплату зарада за ове раднике, па
воде за пиће или то вратити на ниво локалне уколико се не промене садашњи законски
управе; прописи или локална самоуправа не створи
- Омогућити одговарајући пријем нове радне услове неће моћи да се спроведе одржив
снаге у складу са програмом замене Програм замене водомера у складу са
водомера за 2008.годину и дозволити Приручником о редовној замени водомера.
увећање масе зарада за новопримљене
раднике кроз измену Инструкције о изради
и праћењу реализације годишњих програма
пословања локалних јавних предузећа.
Табела 9. SWOT анализа трошак садржан у постојећој цени услуге

24
 5 Закључак

Стратегијски менаџмент мора се позивати на средину, процес, избор и

имплементацију и биће најуспешнији када се ова четири подручја ефикасно односе једно
према другоме и имају подједнаку важност. Разумевање стратегијског менаџмента је
врхунско знање које мора поседовати сваки менаџер лидер без обзира у којој се
организацији налазио. Он мора поседовати перманентна знања потребна за опстанак
организације одн.бизниса. У временима снажне турбулентности и све снажнијег настајања
виртуелних активности у бизнису менаџери морају на најефектнији начин користити
технику стратегијског планирања.
Пословна стратегија да се плански врши замена водомера је у интересу корисника
– потрошача, ЈКП “Водовод Крушевац”, власника – локалне самоуправе, предузећа која
врше сервисирање водомера као и локалне заједнице због очувања и ефикасног и
економичног управљања ресурсима, очувања животне средине, одрживог раста и
задовољства грађана.

Стратегија: Наш план игре

Смањењем губитака, бољим коришћењем постојећих капацитета, изградњом

нових капацитета градског система водоснабдевања и рационалном потрошњом до
нових количина воде за нове кориснике у граду и околним насељима.
Изградња и завршетак система водоснабдевања у насељима која немају решено
питање водснабдевања.
Рационално коришћење и заштита изворишта у циљу одржавања и подизања
нивоа квалитета непрерађене и воде за пиће.
Сакупљање и одвођење отпадних вода у циљу заштите животне средине.

25
 6 Литература

[1] СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ, Проф. др Б. Ђорђевић, ИЦИМ Крушевац, 2005.

год.
[2] СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ, др Б. Машић, Универзитет Браћа Карић Београд,
2001. год.
[3] ВЕЛИКИ ВОДОВОДНИ СИСТЕМИ, Б. Кујунџић, Удружење за технологију воде и
санитарно инжењерство, Београд 1996.год.
[4] КВАЛИТЕТ ВОДЕ, ГУБИЦИ И РАЦИОНАЛНА ПОТРОШЊА ВОДЕ У
ВЕЛИКИМ И МАЊИМ (локалним) ВОДОВОДИМА – ТЕХНОЛОГИЈА И МЕРНИ
УРЕЂАЈИ, Зборник радова, Удружење за технологију воде и санитарно
инжењерство под покровитељством Привредне коморе Србије, Пале, Јахорина
2004.год.
[5] ИНТЕРНИ ПЛАНОВИ, ИЗВЕШТАЈИ И ОПШТА АКТА ЈКП „Водовод Крушевац”

26