Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
20Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Pripovedacki Elementi u Nekolikim Pripovetkama Bore Stankovica

Pripovedacki Elementi u Nekolikim Pripovetkama Bore Stankovica

Ratings: (0)|Views: 4,902|Likes:
Published by Mirjana Andjelkovic

More info:

Published by: Mirjana Andjelkovic on Jun 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

05/10/2013

pdf

text

original

 
Narativna proza srpskog realizma, uklapajuci se u duhovno -ideolosko stanje ovog knjizevnog perioda i istorijskog trenutka,svoje stvaralastvo usmeravala je na savremeni narodni zivot injegove drustvene ( politicke, socijalne, itd. ) probleme. Egzaktno- empirijski model sveta nametao je mimeticki umetnicki izraz,tako da se rec priblizi stvarnosti. Zahvat u tu stvarnost je bioneselektivan - zahvacene su sve sfere zivota, tacnije i nizi i visidrustveni slojevi. Tematika uslovljena angazovanoscu itendencioznoscu, svedena na drustvenu stvarnost, inspirisana jeselom i seoskim zivotom, a nesto kasnije i palanackim. Likovi sutipski i reprezentativni, a jezik stilski neobelezen, informativan,nepristrasan. Posmatrajuci kompozicionu shemu i konstitutivneelemente realisticke narativne proze, vidimo da je, u vecoj meri,ostala tradicionalna.U zizi fabule i dalje je sukob izmedju"pozitivnog" i "negativnog" junaka, sa manjim ili vecim variranjem( nekada je to sukob jedinke i kolektiva ), dakle delovanje"
aktivnog
" junaka. Dogadjaji su predocavani u njihovim
spoljasnjim
vidovima i manifestacijama i to, uglavnom, uvremenskim dimenzijama njihovog trajanja i neposrednimreagovanjima njihovih ucesnika. Situacije, odnosi, sukobi,sprovode se prvenstveno i pretezno jednostavnom kauzalnoscu,bez koordinata koje upucuju i vode u dubinske slozenosti ljudskogzivota. Zadrzavajuci se na
povrsinskim
slojevima zivotneegzistencije covekove, motivacija i uzrocne veze trazene su samou vremenskim dimenzijama tokova dogadjanja. Ovakvakontekstualna karakterizacija likova pored sebe imala je i opisekoji su sluzili samo kao eksplikativni okviri i imali funkcijudodatnog objasnjenja o postupcima likova, tacnije bili supodredjeni pripovedanju. Pripovedanje se, shodno tome, odvija utrecem licu, koje daje neophodnu objektivnost i sveznanje,katkada je i u obliku skaza.Medjutim, u poslednjim godinama 19. veka, u poslednjoj faziepohe realizma, situacija u narativnoj prozi se menja.Zapostavljajuci folklorne motive ranije rustikalne tematike, aokrecuci se ka gradskom, tacnije palanackom zivotu, polako se ispoljasnja perspektiva okrece ka unutrasnjoj. Dolazi do postepenedezintegracije tradicionalne kompozicione sheme i njenih
1
 
konstitutivnih elemenata. Impersonalno pripovedanje sve cescezamenjuje pripovedanje u prvom licu, pripovedac ustupa mestoliku - reflektoru, preko koga saznajemo svet i dogadjaje koji su seodigrali pre trenutka pripovedanja. Odnos izmedju pripovedanja iopisivanja se izjednacava, u korist opisa koji nije vise samopomocno sredstvo, vec se osamostaljuje. Uopsteno gledano,smanjuje se obim spoljnih zbivanja, a povecavaju prostoriunutrasnjih prezivaljavanja.Nastavljajuci jednim delom realisticku tradiciju, srpskanarativna proza, u umetnickom i tehnickom smislu, jenapredovala. Obogacena je novim kvalitetima impresionistickog isimbolistickog stilskog postupka, suptilnim nijansama u davanjupsihologije licnosti i novim kvalitetima jezika.Za razliku od izrazito objektivistickog karaktera realizma,srpsku knjizevnost prvih decenija 20. veka, karakterise izrazita
individualisticka
crta. Naime, prvih godina proslog stoleca,nastupaju velike promene. Stariji pisci i oni sa utvrdjenimknjizevnim glasom, nestaju, a umesto njih se javljaju, i to uvelikom broju, mladi pisci do tada nepoznati. Ta promena je imalaza posledicu i promene u knjizevnim shvatanjima i u opstemknjizevnom pravcu.
1
Raniji pisci, iako, osobeni i u nekoj merioriginalni, bili su pod opstim duhovnim uticajem, imali istu opstuideologiju, knjizevni ukus i iste nacine rada. Sada se to menja.Naravno i izmedju ovih novijih spisatelja se moze pronacizajednicka nit, ali svako ima svoje zasebno knjizevno obelezje i"ide svojim putem", tako da se tu tesko mogu davati opstekarakteristike.
2
Narativna proza je po nekim osnovnimshvatanjima ostala realisticka i to najvise u tom smislu stoposmatra i dalje iskljucivo stvaran zivot, ali sada u njoj ima mnogovise licnog, to jest, knjizevnog
subjektivizma
, kako Skerlic kaze"lirizma". Tema vise nije siroka slika pojedinih drustvenih sredinaili prikazivanje izrazitih drustvenih tipova, vec se u centru paznjenalaze
pojedinacna psiholoska pitanja
. Sada su junaciusamljene jedinke. Dezintegracija utvrdjene kompozicione sheme injenih konstitutivnih elemenata izvodi se do kraja. Vise nemamo "aktivnog " junaka, vec junaka koji " trpi ", koji je, u krajnjoj liniji,pasivan u zivotu. To dovodi do gubljenja sukoba u smislu
1
J. Skerlic, Istorija nove srpske knjizevnosti, Prosveta, Beograd, 1967., str. 433.
2
J. Skerlic, Isto, str. 434.
2
 
suprotstavljanja " negativnog " i " pozitivnog " junaka. Sada su tusukobi potpuno drugacijeg karaktera. Iz pripovednog tekstanestaju suvisne intervencije sa autorske visine i junaci seispoljavaju vlastitim postupcima i govorom, sto dovodi dodefabularizacije i fragmentarizacije. Svi ovi momenti, neminovnosu proizisli iz jednog sasvim izmenjenog odnosa pripovedaca ilikova. Raniju impersonalnost i pripovedanje u trecem licu sadazamenjuje sve veca odsutnost pripovedaca koji prednost dajesamom junaku - njegovim mislima, opazajima, dozivljajima,iskazima, gestovima, mimici. . . Sve se prenosi na fokus (tackugledista) samog lika i
situacije se personalizuju
. Pripovedanje je, dakle, ili u prvom ili u trecem, ali fokalizovanom, licu. Shodnotome, imamo i fokalizovane opise, vezane za vizuelne i auditivnemoci junaka, njegove misli, cak i za njegova izmenljiva telesnastanja, i tako prelomljeni kroz njegov dozivljaj, daju nam slikedubljih psihickih stanja, pa i podsvesnih sadrzaja. Naracija i opissada imaju ravnopravan status. Ovakva optika nove pripovedackeopservacije udvaja znacenjski nivo naracije i otkriva dvostrukoststvari i njihovih simbolicnih odbljesaka. Efekti postignutiupotrebom ovakve tehnike su slozeni, a najslozeniji su, naravno,oni koji se postizu na semantickom planu. Jasno je da se koriscenje ovih postupaka, kod spisateljasrpske moderne, nije desilo odmah i odjednom. Ono je bilopostepeno i postupno, a uspesno u manjoj ili vecoj meri. Kod onihizvanrednih talenata, kakav je pisac cije su pripovetke glavnipredmet naseg rada, u vecoj meri je to bilo stvar osecaja negonekog konkretnog znanja ili svesnog koriscenja. Ali, u slucaju kadamozemo da vidimo razne verzije istog dela ili varijante koje ukonacnim izdanjima nisu usle u obzir, dolazimo do zakljucka da jepisac itekako promisljeno dolazio do konacnih resenja, a omukotrpnosti dugogodisnjeg "grcevitog" rada, kakav imamo uslucaju stvaranja romana "Necista krv" ne treba ni govoriti.Borisav Stankovic je prvi pripovedac koji kod nas donosibitne promene u pogledu tematike, narativnog postupka imotivacionog tretiranja likova. NJegovo delo utkiva u nasunarativnu prozu jedan novi ambijent. Taj ambijent se razlikuje od
3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->