Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
0031-38070702290V

0031-38070702290V

Ratings:
(0)
|Views: 509|Likes:
Published by Slobodan Jovanovic

More info:

Published by: Slobodan Jovanovic on Jun 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/04/2013

pdf

text

original

 
 
PEDAGOGIJA, 2/07.
290
 Dr Nataša VUJISI 
Ć 
-ŽIVKOVI 
Ć 
 
Filozofski fakultet  Beograd 
PRILOG PROU
Č
AVANJU NAU
Č
NOG RADAMILANA ŠEVI
Ć
A
1
 
 Rezime:
Nesporno je mesto Milana Ševi
ć
a (1866–1934) u našoj kulturnoj istoriji. Sadruge strane, Ševi
ć
kao teoreti
č 
ar vaspitanja i pedagoški metodolog, neretko je osporavan i za-nemarivan. Rad Milana Ševi
ć
a na izradi Narodne enciklopedije srsko-hrvatsko-slovena
č 
ke (poimenu urednika poznatijoj kao Stanojevi
ć
eva enciklopedija) nije do sada bio predmet posebneanalize. U 
č 
eš 
ć
e u izradi odrednica u Narodnoj enciklopediji pripada periodu u kome je MilanŠevi
ć
imao najviše razloga da veruje u ostvarenje svojih ideja o unapre
 
enju rada na pedagoš-koj nauci i praksi i podudara se sa osnivanjem Pedagoškog društva, Opšteg pedagoškog semi-nara, Pedagoškog instituta pri Beogradskom univerzitetu i sa intenziviranjem Ševi
ć
evog rada uoblasti pedagoške leksikografije, bibliografije i istorije.U ovom
č 
lanku predstavljeni su prilozi Milana Ševi
ć
a u Narodnoj enciklopediji koji senajve
ć
im delom odnose na li
č 
nosti, u
č 
itelje, pedagoge, književnike, filozofe. Predstavljaju
ć
i nji-hov nau
č 
ni rad, doprinos u izradi školskih knjiga i udžbenika, književno stvaralaštvo i rad naure
 
ivanju prosvetnih i de
č 
 jih listova, Ševi
ć
nije skrivao svoje simpatije i antipatije, nekada i pocenu da odstupi od uzdržanosti koja se o
č 
ekivala od saradnika Narodne enciklopedije. Odnos prema pojedinim li
č 
nostima i njihovim delima ukazuje na specifi
č 
an Ševi
ć
ev pristup u diferen-cijaciji pedagogije i »pedagoštva«.
č 
lanku su posebno analizovane odrednice autobiobibliografskog karaktera u kojimasu izloženi motivi i ciljevi rada u pedagoškom izdavaštvu, prevodilaštvu i obrazovanju u
č 
itelja,kao i autoklasifikacija Ševi
ć
eve bibliografije.
 Klju
č 
 ne re
č 
i:
 Milan Ševi
ć
 , Narodna enciklopedija, pedagoška leksikografija, pedago-gija na univerzitetu.
 
O uticaju Milana Ševi
ć
a na razvoj pedagoške teorije i nauke kod nas postojedve opre
č
ne ocene. Smeštaju
ć
i Ševi
ć
a u kontekst »skretanja ka kulturnoj pedagogici«,
1
 
Č
lanak je rezultat rada na projektu br. 149055,
Promene u osnovnoškolskom obrazovanju – problemi,ciljevi, strategije
(U
č
iteljski fakultet u Beogradu) koji finansira Ministarstvo za nauku i zaštitu životnesredine (2006–2010 god).Pregledni nau
č
ni radPEDAGOGIJALXII, 2, 2007.UDK:
37.015
 
 
 
PEDAGOGIJA, 2/07.
291
Dušan Jovanovi
ć
navodi da je kao honorarni profesor Univerziteta u Beogradu MilanŠevi
ć
»razvio u prvim posleratnim godinama delatnost dovoljno zna
č
ajnu za razvoj pe-dagoške misli u Srba.« (Jovanovi
ć
, 1939; 16) Ševi
ć
eva dela »odaju izvanredno vred-nog pisca i savesnog prikaziva
č
a, ali ni u jednom od njih, rastrgan raznorodnoš
ć
u uti-caja i raznim vidovima svoje delatnosti, on se nije uzdigao do stupnja sinteti
č
ara i stva-raoca sistema«. (Jovanovi
ć
, 1939; 16) Jovanovi
ć
smatra da je na naš pedagoški razvojŠevi
ć
uticao kao »budilac se
ć
anja na prošlost« (pri tome misli na Ševi
ć
eve radove
 Josif Pan
č 
i
ć
kao pedagog
i
O
 
or 
 
u Natoševi
ć
u
), presa
iva
č
inostranih, pre svega nema
č
-kih, uticaja, kao »prakti
č
an trudbenik na srednoškolskoj pedagogici« i »organizator po-kušaja obnove pedagoškog seminara na Univerzitetu u Beogradu pod imenom Opštegpedagoškog seminara«. I Ševi
ć
ev rad na Pedagoškom društvu Jovanovi
ć
je ocenio kao»pokušaj osnivanja«. Jovanovi
ć
nije propustio da primeti da je Ševi
ć
(»uglavnom auto-didakt u užoj pedagogici«) uz Jovana Miodragovi
ć
a bio jedan od retkih autora koji kra- jem 19. i po
č
etkom 20. veka koristi izraz pedagogija a ne pedagogika (u tom kontekstustavlja pod navodnike i »Pedagogijsku« knjižnicu). Mada se u prikazu pedagoškog raz-voja u Srba od 18. do 20. veka pre
ć
utno oslanja na Ševi
ć
evu klasifikaciju ovoga razvo- ja, Jovanovi
ć
osim »budila
č
kog« ne uo
č
ava druge Ševi
ć
eve doprinose razvoju istorijepedagogije kod nas.Diferenciraniji pristup Ševi
ć
evom pedagoškom delu imala je Darinka Mitro-vi
ć
. (Mitrovi
ć
, 1967b) Ševi
ć
eve doprinose ona vidi u tri veoma zna
č
ajna pedagoškapodru
č
 ja: u oblasti teorije škole i školske pedagogije, pedagoškog obrazovanja nastav-nika i univerzitetskih studija pedagogije i u teoriji de
č
 je književnosti i estetskog vaspi-tanja. Ševi
ć
»nije napisao sistematsku teoriju vaspitanja i obrazovanja, kao što su tou
č
inili drugi pedagozi njegovog doba (V. Baki
ć
, Lj. Proti
ć
, V. Raki
ć
i dr)«, piše Darin-ka Mitrovi
ć
, ali je u svojim brojnim
č
lancima i monografijama »pokrenuo nove proble-me, koje je tretirao na moderan nau
č
ni na
č
in, pokazavši svoju pedagošku erudiciju,smeo i kriti
č
ki duh, u njihovom postavljanju i rešavanju«. (Mitrovi
ć
, 1967b; 151) NiDarinka Mitrovi
ć
ne uo
č
ava Ševi
ć
ev doprinos razvoju istorije pedagogije kod nas.Nesporno je mesto Milana Ševi
ć
a u našoj kulturnoj istoriji. Sa druge strane,koliko god to paradoksalno zvu
č
alo, Ševi
ć
kao pedagog, u onom smislu u kome je ob-radio Josifa Pan
č
i
ć
a kao pedagoga, dakle kao teoreti
č
ar vaspitanja i pedagoški metodo-log, neretko je osporavan u periodu izme
u dva svetska, a u posleratnom periodu (saizuzetkom Darinke Mitrovi
ć
), ostao je zanemaren. Dvadesetih godina Ševi
ć
u se zame-ralo da ne vidi nove puteve u rešavanju »krize pedagogije«, nije se shvatalo zašto, Še-vi
ć
, borac za »novu pedagogiju«, ponovno objavljuje Baki
ć
evo
Pedagoško iskustvo
,strahovalo se od toga da bi njegovo zalaganje za univerzitetsko obrazovanje u
č
itelja zasve nivoe škola moglo da ugrozi razvoj pedagoške metodologije i ostvarivanje zadatkapedagogije na univerzitetu da »neguje pedagoško istraživanje i vaspitava za taj rad«,prigovaralo mu se da u radovima o de
č
 joj književnosti prenebregava de
č
 ju psihologi- ju
2
. Ševi
ć
evi prevodi ocenjivani su kao »teški i suviše germanizovani«, neki od vode-
ć
ih istori
č
ara nisu imali razumevanja za tip »nau
č
ne ekonomije« i »mati
č
arske«, pre-
č
anske sentimentalnosti kojoj je bio naklonjen.Deo »krivice« za potcenjivanje Ševi
ć
evog nau
č
nog doprinosa mogao bi se pri-pisati samom Ševi
ć
u. Kao »savestan prikaziva
č
«, istovremeno i žestok polemi
č
ar, Še-
 
2
Ove kritike naj
č
ć
e su dolazile od Vladimira Vuji
ć
a i Prvoša Slankamenca u književnim beleškama
Srp-skog književnog glasnika
. Na zanemarivanje de
č
 je psihologije upozoravali su Svetolik O. Avramovi
ć
i Da-rinka Mitrovi
ć
.
 
 
PEDAGOGIJA, 2/07.
292
vi
ć
je uo
č
avao da se iza kristalne jasno
ć
e i preciznosti nau
č
nog obrasca
beogradskogstila
moglo da potkrade nepoznavanje izvora i literature, kao što se desilo Jovanu Sker-li
ć
u u razmatranju Dositejevog odnosa prema Rusou (Ševi
ć
, 1923); u Srba stariji ter-min pedagogija nije za ljubav nau
č
nosti želeo da žrtvuje
 pedagogici
. Pored toga, Ševi-
ć
eva najzna
č
ajnija dela –
 Istorija pedagogije
i
Opšta i posebna didaktika
, ostala su ne-dovršena što je moglo da poja
č
a utisak o njegovoj »nesistemati
č
nosti«.Recepcija Ševi
ć
evog dela od potonjih generacija pedagoga obeležena je nedo-statkom obzira prema njegovom doprinosu univerzitetskoj institucionalizaciji pedago-gije. Iz razli
č
itih uglova ovaj doprinos sagledavan je kao nedovoljan (J. Iskruljev, D.Jovanovi
ć
) ili pogrešno usmeren (P. Slankamenac). U periodu nakon Drugog svetskograta
č
esto je, sa dosta argumenata, kritikovan odnos predratne prosvetne politike premapedagoškoj nauci, ali je, sasvim neopravdano, takav odnos pripisivan i intelektualnojuniverzitetskoj javnosti. Ševi
ć
eva biografija govori u prilog prvom stavu, njegovi rado-vi dovode u pitanje drugi. Gotovo opšteprihva
ć
eno uverenje o »pedagogiji kao mladojnauci« i o »zaostajanju pedagogije« prenosilo se i na forme nau
č
nog organizovanja:Ševi
ć
evo Pedagoško društvo predstavljano je tek kao »pokušaj osnivanja«, kao »nedo-voljna osnova« za dalji razvoj pedagoških organizacija. Pedagoško društvo, osnovanopod predsedništvom Milana Ševi
ć
a pri Beogradskom univerzitetu 1924. godine, spada-lo je, me
utim, u red slede
ć
ih nau
č
nih univerzitetskih društava: Lingvisti
č
kog društva(Aleksandar Beli
ć
), Društva za srpski jezik i književnost (Pavle Popovi
ć
), Društva pri- jatelja klasi
č
nih studija (Veselin
Č
ajkanovi
ć
), Društva za žive jezike i književnost (Mi-loš Trivunac), Geografskog društva (Jovan Cviji
ć
), Istorijskog društva (Nikola Vuli
ć
),Geološkog društva (Jovan Žujovi
ć
), Biološkog društva (Živojin
or
evi
ć
) i Skopskognau
č
nog društva (Radoslav Gruji
ć
). Iz navedenog spiska nau
č
nih društava i njihovihpredsednika vidi se status koji je pedagogija stekla na univerzitetu u Ševi
ć
evo vreme.Kao i organizovanje nau
č
nog rada u pedagogiji, ostali su potcenjeni i Ševi
ć
eviautorski radovi. Savremeno istražvanje ne
č
ijeg nau
č
nog rada obuhvata i istraživanje ra-da na institucionalizaciji jedne nau
č
ne discipline, njenih nastavnih i pomo
ć
nih ustano-va, sredstava za saopštavanje i širenje nau
č
nih rezultata i ideja (Mili
ć
, 1995; 23). Utom smislu, Ševi
ć
kao »vaspita
č
generacija« (
uri
ć
–Topalovi
ć
, 1935), kao organizatorPedagoškog društva i Opšteg pedagoškog seminara pri Beogradskom univerzitetu, imanezaobilazno mesto u istoriji srpske pedagogije. Organizaciona i nastavna delatnostMilana Ševi
ć
a, u najmanju ruku, jeste »dovoljno zna
č
ajna za razvoj pedagoške misli uSrba« kako je procenjivao Dušan Jovanovi
ć
(Jovanovi
ć
, 1939), ali ona ne bi trebalo dazaseni njegovo autenti
č
no pedagoško mišljenje i osobenosti nau
č
nog postupka koji jeprimenjivao. U ovom
č
lanku bavi
ć
emo se, možda, najizraženijom osobinom Ševi
ć
evognau
č
nog rada: neprestanom diferencijacijom pedagogije iz kulturno-istorijskog miljea,da bi kriti
č
ki prera
ena, bila ponovno integrisana u žive tokove vaspitanja. Neumoranu pribiranju
č
injenica iz kulturne istorije, nauke i književnosti, školske prakse i pro-svetne politike, Ševi
ć
u njima traga za onim što naziva
 pedagoštvo
, koje se potom izla-že svestranoj analizi ili, kako bi rekao Živojin
or
evi
ć
,
logi
č 
kom pedagogi
č 
arstvu
.Koriš
ć
enje ovog postupka više upu
ć
uje na književnog istori
č
ara, nego na tipi
č
nogpredstavnika duhovno-nau
č
nog pravca u pedagogiji. Utoliko je Ševi
ć
današnjem
č
itao-cu bliži od »sinteti
č
ara« i »stvaralaca sistema« iz svoje generacije.Ševi
ć
ev doprinos srpskoj pedagoškoj metodologiji ne sastoji se samo u proši-renju njenog tematskog polja, u unapre
enoj primeni komparativnog i statisti
č
kog me-toda, ve
ć
, pre svega, u opisanom postupku diferencijacije i integracije kojim su naja-

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
wioletawiki liked this
Jasna Terzic liked this
Snezana Manjak liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->