Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

65
UDK: 615.851:159.964.2

JUNGIJANSKA I/ILI KLAJNIJANSKA ANALIZA?

Vladeta Jeroti Srpska Akademija nauka i umetnosti

Apstrakt: Sve su ei pokuaji u nauci plodnog proimanja raznovrsnih elemenata u jedan sistem. Na primeru prednosti i nedostataka jungijanske i klajnijanske analize (didaktike i terapeutske), autor eli da priblii oba poznata analitika uenja, pridruujui se tako slinim pokuajima u svetu (Joann Culbert-Koehn). Uenje Melanije Klajn, Sigmunda Frojda, Karla Gustava Junga i njihovih sledbenika i uenika, nisu nepomirljivo suprotstavljeni jedni drugima, kao to se to dugo mislilo. Egzistencijalne i esencijalne ideje, kao to su: strah, krivica, moralnost i etika, dobro i zlo, svesno i nesvesno, ja i Sopstvo itd, bliske su u svim pomenutim uenjima. Poznavanje teorija i pomenutih shvatanja, kao i primena istih radi boljeg upoznavanja samih sebe kao psihoterapeuta (autoanaliza i didaktika analiza), pomoi e i da naa terapija unesreenih ljudi (naih klijenata) bude uspenija. Kljune rei: K. G. Jung, M. Klajn, didaktika i terapeutska analiza, religija, interpretacija

66

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

Uvod Saglasno modernoj tenji u nauci koja je holistika tei, znai, da dostigne Celinu (ili da se priblii Potpunosti) koja miri, na izgled suprotne teorije i pravce, u fizici, biologiji, psihologiji, poduhvatili smo se da na didaktian nain prikaemo mogunost pribliavanja ili i plodne sinteze jungovske i klajnijanske teorije linosti, primenjene na proces analize, kolske i terapijske. O pokuajima, relativno uspenim, koji traju vie godina, sueljavanja Frojdove i klajnijanske psihoanalize, ili Frojdovog uenja, kao i njegovih nastavljaa sa Jungovog [1], (i njegovih nastavljaa) i Melanije Klajn [2], poznato je kolegama psihoterapeutima koji prate ovakva dogaanja u svetu. Neposredan povod za ovaj moj pokuaj iznoenja prednosti jungijanske, a zatim i klajnijanske analize, uz potonji osvrt na neke nedoumice u pogledu tumaenja nekih znaajnih pitanja ovekovog bia, zdravog, kao i bolesnog, bio je primer dvostruke (ne i paralelne) didaktike analize kod jungijanskog, a potom i klajnijanskog analitiara, jednog enskog psihoterapeuta, prikazanog u lanku Joann Culbert-Koehn Jung und Klein integrieren: Eine persnliche Erfahrung [3]. Poimo, najpre, od nekih prednosti jungijanske analize, pratei osnovne i, u mnogome, za ono vreme, originalne ideje vajcarskog psihijatra Karla Gustava Junga: 1. duboko potovanje pred unutarnjim svetom, odnosno pred psihikom realnou drugog; analitiar treba da je svestan sebe kao ranjenog iscelitelja (u grkoj mitologiji dobri Kentaur, nehotice ranjen od prijatelja Herakla otrovnom strelom; kako nije mogao da ozdravi, dragovoljno je poao u smrt za Prometeja. Nije li Hiron moda praobrazac Hrista, nevino ranjen i optuen, koji polazi u dragovoljnu smrt za oveka-Prometeja?); 2. iskustvo postojanja linog, kao i kolektivnog nesvesnog (teorija arhetipova); 3. iskustvo religiozne funkcije psihe, prisustvo u oveku religioznog (homo religiosus) koji tei prema transcendenciji (u jednom Jungovom pismu od 28. avgusta 1945. godine, u kojem govori o psihoterapiji, stoji: Glavno zanimanje u mome radu nije u leenju neuroza, ve u pribliavanju numinoznom. U stvari, pristup numinoznome je terapija i, ukoliko se dospe do numinoznog iskustva, ovek je razreen prokletstva bolesti (numinozno, od lat. numen, boanstven, velianstven). Kakva razlika ili i slinost sa jednim Frojdovim iskazom da ne preporuujem toliko psihoanalizu kao terapiju, jer je ona jedna meu mnogim terapijama, ve je preporuujem zbog njenog istinskog sadraja!); 4. iskustvo da nesvesno sadri kako destruktivne, tako i reaktivne energije, i da je svestan, odrastao ovek odgovoran kuda e ove energije biti upravljene. Libido je generalizovana energija u oveku; 5. iskustvo odreenih arhetipskih obrazaca koji utiu na ovekovu egzistenciju: ritual inicijacije, rastavljanje majke i kerke, izgon iz raja, rivalitet brae i sestara, smrt i ponovno roenje, alhemijski procesi (neki od ovih

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

67

arhetipskih obrazaca podseaju na Frojdov pojam fantazma, i jo vie na pojam arhajsko naslee); 6. iskustvo odnosa izmeu Ja i Sopstva (Selbst) kao centra linosti; 7. iskustvo psihe i njene odreene strukture: Ja, Persona, Senka, Animus/Anima, Sopstvo; 8. interesovanje za tipologiju: introvertovan/ekstravertovan i za etiri funkcije: miljenje, oseanje, uvstvovanje, intuicija; 9. razumevanje za Jungov pojam kompleksa; teorija preedipalnog libida; 10. iskustvo sposobnosti odravanja suprotnosti u sebi, kao i pojavljivanje transcendentne funkcije; 11. sklonost voenju dijaloga pri emu, na kraju analize, treba da se pojavi trei hemijski element; 12. ukazivanje na neophodnost didaktike analize, i to u razmeni pisama sa vajcarskim lekarom Dr Loyom 1913. godine, a 1946. godine prvi je pisao o znaaju kontratransfera; Paula Hajman o tome je pisala tek 1952. godine; 13. self, pisan malim slovom stoji blie Jungovom pojmu ega i selfreprezentacije, subjektivnom i introspektivnom putu upoznavanja sebe. Self, pisan velikim slovom predstavlja dinamiki aspekt ovekove linosti kao centra koji organizuje celovitu linost. Nemogue je prodreti do Selfa per se, to odgovara uenju svetog Grigorija Palame [4] iz XIV veka da je do Boje sutine nemogue prodreti, ali da su nam zato pristupane Boje energije; 14. naglaavanje znaaja majke u razvoju linosti i u terapiji. Arhetip velike majke i pitanje matrijarhata; 15. psihosomatsko jedinstvo oveka (to je i prvobitno hriansko uenje); 16. proireno tumaenje snova (proireno u odnosu na Frojdovo uenje o snovima) prospektivna i komplementarna uloga snova. Prednosti klajnijanske analize: 1. uestale seanse didaktike i terapijske analize, etiri do pet puta nedeljno, za razliku od jungijanske, jednom nedeljno (panja: vezivanje za terapeuta, regresija pozitivna i negativna); 2. analiza na kauu koja omoguuje klijentu da bude sam sa sobom, da se osea manje odgovornim jer ne prati vizuelno reakcije terapeuta. Analiza valja da pone sa kauem, a onda, u odreeno povoljno vreme za obe strane, da pree na analizu oi u oi. Strah od kaua kod jungijanaca meavina je neznanja, projekcija infantilne psihe na kau, strah od regresije i zavisnosti (panja: ne ili/ili ve i/i); 3. pre nego to se stigne do arhetipova (ako se do njih stigne ili treba da stigne), treba proiveti u analizi jo jednom zavisnost dijade majka-dete. Klajnijanski analitiar uzima na sebe odgovornost za ponovno oivljavanje ranog odnosa deteta sa majkom, prolazei kroz paranoidno-shizoidnu, a potom kroz depresivnu fazu. (Jungijanski analitiari izbegavaju prejaku veza-

68

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

nost sa pacijentom u toku obraivanja transfera i kontratransfera. Jung je imao obiaj, kad primeti kod pacijenta jaku potrebu za mamom, da ih alje kod svoje uenice Toni Volf. Jungovi pacijenti kao da sakrivaju od svoga analitiara potrebu za zavisnou; naravno, analitiar mora biti jaka linost u klajnijanskoj terapiji da bi najpre vezao pacijenta za sebe, sa njime proiveo sve faze ranog detinjstva, a onda ga odvezao od sebe i uinio samostalnim i, koliko je mogue, slobodnim); 4. elja i udnja bivaju od terapeuta prihvaeni kao normalni kod pacijenata. elja i udnja razlikuju se od zavisti i poude koji su (za jungijance) arhetipski i lini problemi Senke; 5. vee obraanje panje na negativnu reakciju klijenata u odnosu na terapeuta, na rivalska oseanja klijenta prema terapeutu, upravo kada se klijentu ini da analiza napreduje; 6. vea se panja obraa (dodue, i u jungijanskoj analizi) na onu fazu terapije kada se klijent buni protiv pojavljivanja novih i zdravijih delova linosti u njemu koji tee rastu linosti; 7. terapeut preuzima, naroito na poetku klajnijanske analize, transferni libido klijenta u celini. Svaki ispriani san pacijenta ulazi u interakciju kao transferni kvalitet (kod jungijanaca uglavnom se interpretira onaj san pacijenta koji je vezan za analitiara); 8. klajnijanska analiza hvata se u kotac sa primarnim ljudskim oseanjima zavisti i ljubomore analizirajui ih, dovodei ih u vezu sa prvobitnim doivljajima novoroenog deteta prema majci (dobra i loa dojka majke). U jungijanskoj analizi uglavnom se prelazi preko oseanja zavisti i ljubomore, pri emu ih analitiar ili potcenjuje ili umiruje analizanda kada ih ovaj ispolji, u kojem sluaju pomenuta oseanja bivaju otcepljena od celine linosti, a onda nekad okrenuta protiv sopstvene linosti; 9. klajnijanska analiza prua realnu mogunost klijentu da preuzme odgovornost za svoje destruktivne tenje. Prepoznavanje Senke, kao neophodan uslov stvarnog napredovanja u individuaciji u jungijanskoj analizi, naglaenije je i rizinije u klajnijanskoj analizi, u smislu ili regresije i infantilizacije, sve do oseanja bespomonosti, ili jaanja Ega i pojaane odgovornosti za dalji tok psihikog sazrevanja i bolje integracije linosti; 10. preedipalna problematika je u klajnijanskoj analizi pristupanija za analizu. Teorijske nedoumice: 1. Nije jasno kako se klajnijanski analitiar odnosi prema slobodnim asocijacijama pacijenta na kauu i prema slobodno lebdeoj panji analitiara, kod psihoanalitiara poznato pravilo. Takoe nije jasno, ve i kod psihoanalitiara, da li on uspeva da u slobodnim asocijacijama pacijenta razlikuje spremne svesne asocijacije od onih koji izviru iz nesvesnog, a iskazuju se svesno ili delimino svesno;

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

69

2. da li je ideja o nesvesnoj fantaziji Melanije Klajn (u stvari, psihoanalitiki pojam) najblii arhetipskoj teoriji K. G. Junga? Podeljena su miljenja meu teoretiarima obeju kola. Dok jedni radije porede arhetipove sa unutranjim objektima (M. Klajn), drugi prihvataju povezanost nesvesne fantazije sa arhetipovima. Endrju Samuels [5] (u knjizi Jung i njegovi sledbenici) pie: Unutranji objekti treba da imaju arhetipsku komponentu, ali takoe proizlaze iz spoljanjeg sveta i zato nisu strukture niti imaju predisponirajuu snagu arhetipa ili uroenog obrasca. Klajnijanska analitiarka Ajsaksova govori o tome da je nesvesna fantazija normalna, a ne neurotina pojava; ona je u kontaktu sa telom i zato je blisko povezana sa instinktivnim potrebama; nesvesna fantazija bi onda bila mentalna ekspresija instinkta. Nije li to onda Jungov pojam autoportret instinkta? Jung je pisao o nesvesnim fantazijama kao o fantazijama koje ele da postanu svesne, govorei o njihovoj bipolarnosti, to opet nije daleko od klajnijanske ideje da nesvesna fantazija mora da ukljui seksualne i destruktivne impulse. Nesvesna fantazija, prema Bionu, proizlazi iz potrebe instinkta za spoljanjim objektima kako bi se sa njima sparila. Ne zaboravimo jo Jungovu tvrdnju da je nesvesna fantazija i neto kreativno; 3. da li je nad-ja uroena moralnost i tako bliska hrianskom pojmu uroene savesti kao glasa Bojeg u nama? Po miljenju psihoanalitiara nad-ja funkcionie kao sudija ili cenzor za ja i vodi ka svesnosti, samoposmatranju i stvaranju ideala [ideal ja kao pounutranjene, idealizovane slike roditelja koje upuuje individuu da oekuje od sebe same ono kakav bi subjekt eleo da bude i, ja-ideal (kao funkcija nad-ja) koji nam nareuje kakav ovek treba i mora da bude da bi izbegao kaznu nad-ja. Odnos ideal-ja, ja-ideala i nad-ja trebalo bi mnogo vie da zanima i teologe i psihoterapeute nego to je to u stvarnosti sluaj]. Teoretiari objektnih odnosa vide nad-ja kao introjekciju progoniteljske dojke nastale projekcijom detetove sopstvene agresije koja moe da bude uzrok majinog naputanja, to kod deteta stvara veliki strah. Tumaei delo Melanije Klajn, Hana Sigal smatra da se nad-ja razvija od najranijih trenutaka u ivotu, a psihoanalitiar Herman Nunberg [6] pie da se nad-ja stvara rano u ivotu deteta kao posledica identifikacije sa majkom (panja: da li to onda znai da je definitivno naputeno poreklo nad-ja u edipalnom periodu razvoja?) K. G. Jung tvrdi da su etika i moralnost uroeni. Uroena forma svesnosti mora da prethodi stvaranju nad-ja, jer ne moe postojati krivica bez prethodno postojeeg bazinog kapaciteta psihe da oseti krivicu (panja: M. Klajn misli da je objasnila zato ve malo dete poinje da osea krivicu. Da li smo do kraja zadovoljni njenim objanjenjem?). I Dems Hilman [7] razmilja o primitivnoj moralnosti kod oveka, pratei razliku izmeu zadravanja neke radnje (inhibicija) koja je uroena i delo je samoreguliue psihe, i zabranjivanja koje dolazi iz spoljanjeg autoritativnog izvora (prohibicija). Pomenuto shvatanje Junga o uroenosti moralnih i etikih formi ve se sasvim pribliilo hrianskom shvatanju savesti kao glasa Bojeg u nama (glas

70

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

savesti postojao je i u antikom dobu, u kome su funkciju savesti imali horovi u antikim tragedijama). Meu psihoanalitiarima D. Vinikot [8] naglaava da dete nije roeno amoralno, ve da se nemoralnost moe shvatiti kao povinovanje spoljanjem autoritetu; dok drugi psihoanalitiar Serls istie da ljudi imaju uroenu potrebu za pomaganjem drugima za koje miljenje postoje mnogi etioloki dokazi. Tako na primer, neke ptice koje ive u dubokim rupama na obali reke, zajedno spavaju, pomau jedna drugoj da naprave rupu, brane je, lee na jajima, hrane i tite mlade. Gotovo sva ova stanovita ukazuju na to da Jungova tvrdnja o uroenom moralnom oseanju nije bila daleko od istine; 4. razumevanje psihoze. Kako ih je razumevao ili i objanjavao, a onda kako i leio Jung, a kako M. Klajn? Da li se moramo opet vratiti na nesvesne fantazije iz prve godine ivota deteta i njihovo destruktivno razvijanje usled neke ozbiljne psihike traume deteta (preko majke ili i oca?), ili je to u psihozi (naravno, ne svakoj) oivljavanje arhetipa kolektivno nesvesnog koje je samo po sebi neutralno, i stoga u stanju da podri dobru ili lou savest? Svakako je mogue pretpostaviti da su i Jung i Klajnova osetili duboko u sebi, i to relativno rano, kada je re o njihovom opredeljenju za psihijatriju i psihoterapiju, potrebu da sopstveno psihotino jezgro sebi razjasne i tako njime ovladaju da bi bolje razumeli, a onda i pomogli psihotinim klijentima; 5. proces individuacije kao religiozan proces? Klajnijanski analitiar D. Melcer [9] 1981. godine napisao je neto neobino to bi moglo jo jednom da priblii klajnijansku teoriju Jungovoj: Gospoa Klajn je opisala ono to bismo mogli nazvati teoloki model uma. Svaka osoba mora da ima ono to bi se moglo opisati kao religija u kojoj njeni unutranji objekti vre funkcije Boga ali religija ne dobija na snazi zbog verovanja u ove bogove, ve zato to ti bogovi, u stvari, obavljaju odreene funkcije u umu. Stoga, ako nemate poverenje u njih, u velikoj ste nevolji, a ta nevolja ima veze sa narcizmom. Ne govori li K. G. Jung neto slino: Mi, moderni ljudi, upueni smo na to da ponovo doivimo duh, to jest, doemo do transiskustva. To je jedina mogunost da se prekine zaarani lanac biolokog zbivanja. Zakljuak Uenje Melanije Klajn i njenih nastavljaa, u irem krugu i uenje Sigmunda Frojda i njegovih nastavljaa, zatim uenje Karla Gustava Junga i njegovih sledbenika, u irem obuhvatu i uenje hrianske religije, nisu nepomirljivo suprotstavljeni jedni drugima, kao to se dugo vremena tvrdilo. Nekoliko trajnih (egzistencijalnih) i sutastvenih (esencijalnih) ideja, kao to su: strah, krivica, moralnost i etika, dobro i zlo, svesno i nesvesno, ja i Sopstvo itd., bliske su i jednom i drugom i treem uenju. to smo kao psihoterapeuti bolje upoznati sa ova tri shvatanja ili pogleda na svet, i pri tome ih primenili radi boljeg upoznavanja samih sebe (autoanaliza i didaktika analiza), i naa terapija unesreenih ljudi (naih klijenata) bie uspenija.

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

71

JUNGIAN AND/OR KLEINIAN ANALYSIS?

Vladeta Jerotic Serbian Academy of Sciences and Arts

Abstract: Scientific attempts at prolific blending of diverse elements into a single system have been growing more frequent. Using the example of advantages and disadvantages of the Jungian and the Kleinian analyses (didactic and therapeutic), the author wishes to bring the well-known analytical teachings closer together, thus joining in similar attempts around the world (Joann Culbert-Koehn). The teachings of Melanie Klein, Sigmund Freud, Carl Gustav Jung and their followers and students are not irreconcilably opposed to one another, as was thought for a long time. Existential and essential ideas, such as: fear, guilt, morality and ethics, good and evil, conscious and unconscious, I and Self etc., are allied in all of the above teachings. The knowledge of theories and the aforesaid conceptions, as well as their application for the purpose of acquiring more knowledge about ourselves as psychotherapists (self-analysis and didactic analysis), will help the therapy we provide to afflicted persons (our clients) be more successful. Key words: C. G. Jung, M. Klein, didactic and therapeutic analysis, religion, interpretation

72

Psihijat.dan./2007/39/1/65-72/ Jeroti V. Jungijanska i/ili klajnijanska analiza?

References 1. Jung GK. O psihologiji nesvesnog, knjiga druga, Odabrana dela K. G. Junga. Novi Sad: Matica srpska; 1977. 2. Klein M. The Origins of Transference. Int J Psychoanal, 1952:33. 3. Culbert-Koehn J. Jung und Klein integrieren: Eine persnliche Erfahrung. Analytische Psychologie December, 1997. 4. Majendorf J. Sveti Grigorije Palama i pravoslavana mistika. Beograd: Pravoslavni Bogoslovski fakultet; 1983. 5. Samuels E. Jung i njegovi sledbenici. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva; 2002. 6. Nunberg H. Allgemeine Neurosen Lehre. Bern/Stuttgart: Huber; 1959. 7. Hillman J. Insearch: Psychology and Religion. Dallas: Spring; 1979. 8. Winnicot DW. The Maturational Processes and the Facilitating Environment. London: Hogarth Press; 1987. 9. Meltzer D. The Kleinian expansion of Freuds metapsychology. Int J Psychoanal 1981 62:2. __________________________ Akademik Vladeta JEROTI, Srpska Akademija nauka i umetnosti; profesor pastirske psihologije, Bogoslovski fakultet, Beograd Academician Vladeta JEROTIC, Serbian Academy of Sciences and Arts; Professor of Pastoral Psychology, School of Theology, Belgrade