Obrada Rezanjem - Zbirka

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Dragoje Miliki
Pavel Kova
Marin Gostimirovi
Sran Uzelac
Milenko Sekuli
TEHNOLOGIJA
TEHNOLOGIJA
OBRADE
OBRADE
REZANJEM
REZANJEM
ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU
Novi Sad, 2000.
Naziv udbenika: TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM
zbirka reenih i zadataka za vebu
Autori: Dr Dragoje Miliki, redovni profesor
Dr Pavel Kova, redovno profesor
Dr Marin Gostimirovi, docent
Mr Sran Uzelac, asistent
Mr Milenko Sekuli, asistent
Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu
Recenzenti: Dr Sava Sekuli, redovni profesor u penziji
Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu
Dr Duan Vukelja, redovni profesor u penziji
Mainski fakultet u Kragujevcu
Dr Janko Hodoli, redovni profesor
Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu
Priprema za tampu: Kompjutersku obradu teksta i slika i kompletan
prelom knjige uradili su sami autori
Izdava: Samostalno izdanje autora kao privremeno reenje
do tampanja stalnog udbenika
Tira: 100 primeraka
Fotokopiranje: LK-foto Novi Sad, Rumenaka 101.
NAPOMENA:
Ovaj materijal sainjen je na osnovu podloga za vebanje iz predmeta Proizvodne tehnologije I
obrada rezanjem koje su autori stvarali tokom dugogodinjeg rada. Materijal ima za cilj da
pomogne studentima da lake prate vebe iz istoimenog predmeta, kao i za pripremu pismenog
dela ispita. Za uspeno praenje vebi i reavanje postavljenih zadataka, svaki student bi
obavezno treba da koristi i knjigu Tehnologija obrade rezanjem maine, ureaji i postupci
obrade koja je za potrebe studenata uraena na isti nain kao i ova zbirka zadataka.
Materijal je strogo internog karaktera i sluie iskljuivo studentima Mainskog odseka Fakulteta
tehnikih nauka u Novom Sadu do izlaska iz tampe zbirke zadataka pod istim ovim nazivom,
koja na Univerzitetu eka tampanje od juna 1999. godine.
SVA PRAVA ZADRANA. Nije dozvoljeno da ni jedan deo ove zbirke bude reprodukovan ili
snimljen na bilo koji nain i bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui
fotokopiranje, snimanje ili druge sisteme umnoavanja, bez izriite dozvole autora.
Novi Sad, januara 2000. godine Autori
II
TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM
PREDGOVOR
TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM zbirka reenih i zadataka za vebu nastala je kao
logina dopuna knjige TEHNLOGIJA OBRADE REZANJEM opta i primenjena teorija
rezanja. U njoj je iznet izbor karakteristinih primera prorauna reima rezanja i drugih
parametara obrade na kojima je prikazana praktina primena teorije rezanja koja je detaljno
obraena u pomenutoj knjizi.
U ovoj knjizi su dati karakteristini primeri reenih zadataka i zadataka za vebu za sve
najvanije postupke obrade rezanjem, odnosno za struganje, buenje, glodanje, rendisanje,
bruenje i provlaenje. Veina reenih zadataka je ilustrovana odgovarajuim planom obrade sa
poloajem obratka i alata, kao i potrebnim kretanjima pri obradi, to samo po sebi doprinosi
boljem razumevanju postavljenog problema.
Za uspeno razumevanje reenih zadataka i pravilno postavljanje i reavanje datih zadataka za
vebu, moraju se, pored primenjene teorije rezanja, dobro poznavati i maine alatke i njihove
mogunosti pri obradi rezanjem. U vezi toga studentima se preporuuje korienje privremenog
izdanja knjige TEHNLOGIJA OBRADE REZANJEM maine, ureaji i postupci obrade.
Ova knjiga je rezultat dugogodinjeg radnog iskustva autora koji su brojnim generacijama
studenata Mainskog fakulteta, kasnije Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu, drali vebe iz
podruja tehnologije obrade rezanjem, u okviru predmeta iji su se nazivi i programi do sada
vie puta menjali. Zbog toga ova zbirka zadataka obuhvata neto iru materiju nego to to
predvia trenutno vaei nastavni plan i program studija mainske struke na FTN u Novom
Sadu, kako bi ista mogla pokriti razliite programe koji su do sada postojali ili e se moda
pojaviti u narednom periodu.
Novi Sad, oktobra 2000. godine Autori
III
ISPRAVKA UOENIH GREAKA U KNJIZI
STRANA UOENA GREKA ISPRAVKA
15 U estom redu odozgo stoji 120 min 30 min
52
U izrazima za snagu pogonskog
elektromotora maine, srednju obimnu silu i
srednji spec. otpor rezanja stoje oznake: F
m
i
k
sm

Nove oznake su: F
vm
i k
vm
62
U izrazima za apsorbovanu snagu, srednju
obimnu silu i srednji spec. otpor rezanja stoje
oznake: F
m
i k
sm
Nove oznake su: F
vm
i k
vm
64
U izrazima za apsorbovanu snagu, srednju
obimnu silu na jednom zubu, broj zuba u
zahvatu i spec. otpor rezanja soje oznake:
F
1m
, k
s
, k
sm
i z

= ... = 4,72
Nove oznake su: F
v1m
, k
vm
, k
vm
i z
z
= ... = 4,72
uz dodatak: usvaja se 5 zuba, pa je onda
P = 6533 W, umesto 6167 W
65
U izrazima za snagu pogonskog
elektromotora i broj obrtaja alata stoje
oznake: zi

F
1m
Nove oznake su: z
z
i F
v1m

66
U izrazima stoje oznake:
z= ... =3,78, F
1m
, k
s
i k
sm
Nove oznake su: z
z
= .. = 3,78 uz dodatak:
usvaja se 4 zuba, F
v1m
, k
vm
i k
vm
, pa je onda
broj obrtaja alata n = 1,019 o/s umesto 1,078
71
U izrazima za apsorbovanu snagu, broj zuba u
zahvatu i srednji spec. otpor rezanja stoje
oznake: z, F
1m
i k
s
Nove oznake su: z
z
, F
v1m
i k
v
73
U izrazu za snagu pogonskog elektromotora
stoje oznake: F
1m
i z, kao i njena vrednost
15290 W
Nove oznake su: z
z
i F
v1m
i nova vrednost
snage 18202 W
74
Oznaka za srednju silu na obimu jednog zuba
glodala F
1m
i broj zuba u zahvatu z= .. =2,52
Nove oznake su: F
v1m
i z
z
= .. =2,52 uz
dodatak: usvaja se 3 zuba, kao i
s
= 26,1,
i
= 49,5 i =
s
-
i
125 Oznaka C korekt. faktor spec. provlaenja Nova oznaka je: K
p
130 Slika klipnjae uz zadatak 4. Slika treba da stoji uz zadatak 5.
144 Tablica S-16. stoji: ugao vahvata Tablica S-16. treba: ugao zahvata
145
Tabeli S-17. vrednosti u 5-tom redu se
menjaju
Nove vrednosti su: 1531; Ck45N; 713; 199;
1427; 0,7715; 198; 0,5426; 232; 0,2319
152
Tablica BR-7 vrednosti drugog i etvrtog
reda se menjaju
Grubo kruno bruenje elika 0,020,05
Fino kruno bruenje elika 0,0050,01
153
Tablica BR-7 za unutranje bruenje u
napomeni stoji pogrena formula:
p
D
t
D
)
p
D
t
D ( a
C
p
v
Ista treba da glasi:

t
D
p
D
)
t
D
p
D ( a
C
p
v

IV
SADRAJ
PREDGOVOR............................................................................................................................III
SADRAJ.....................................................................................................................................V
PREGLED KORIENIH OZNAKA.....................................................................................XI
PREGLED KORIENIH SKRAENICA..........................................................................XV
1. UVOD.........................................................................................................................................1
2. OBRADA STRUGANJEM.......................................................................................................2
2.1. UNIVERZALNI STRUGOVI............................................................................................................2
ZADATAK 1.................................................................................................................................2
ZADATAK 2.................................................................................................................................4
ZADATAK 3.................................................................................................................................7
ZADATAK 4.................................................................................................................................9
ZADATAK 5...............................................................................................................................12
2.2. VIESENI STRUGOVI...............................................................................................................13
ZADATAK 1...............................................................................................................................13
ZADATAK 2...............................................................................................................................16
2.3. REVOLVERSKI STRUGOVI..........................................................................................................19
ZADATAK 1...............................................................................................................................19
ZADATAK 2...............................................................................................................................24
ZADATAK 3...............................................................................................................................26
V
2.4. ZADACI ZA VEBANJE..............................................................................................................28
ZADATAK 1. .............................................................................................................................28
ZADATAK 2. .............................................................................................................................29
ZADATAK 3. .............................................................................................................................29
ZADATAK 4. .............................................................................................................................29
ZADATAK 5. .............................................................................................................................30
ZADATAK 6. .............................................................................................................................31
ZADATAK 7. .............................................................................................................................31
3. OBRADA BUENJEM...........................................................................................................32
3.1. JEDNOVRETENE BUILICE..........................................................................................................32
ZADATAK 1...............................................................................................................................32
ZADATAK 2...............................................................................................................................34
3.2. VIEVRETENE BUILICE............................................................................................................36
ZADATAK 1...............................................................................................................................36
ZADATAK 2...............................................................................................................................38
ZADATAK 3...............................................................................................................................39
3.3. BUILICE SA VIEVRETENOM GLAVOM........................................................................................43
ZADATAK 1...............................................................................................................................43
ZADATAK 2...............................................................................................................................45
ZADATAK 1. .............................................................................................................................48
ZADATAK 2. .............................................................................................................................49
ZADATAK 3. .............................................................................................................................49
ZADATAK 4. .............................................................................................................................49
ZADATAK 5. .............................................................................................................................49
ZADATAK 6. .............................................................................................................................49
VI
ZADATAK 7. .............................................................................................................................50
4. OBRADA GLODANJEM.......................................................................................................51
4.1. HORIZONTALNE GLODALICE......................................................................................................51
ZADATAK 1...............................................................................................................................51
ZADATAK 2...............................................................................................................................53
ZADATAK 3...............................................................................................................................54
ZADATAK 4...............................................................................................................................57
ZADATAK 5...............................................................................................................................60
4.2. VERTIKALNE GLODALICE..........................................................................................................62
ZADATAK 1...............................................................................................................................62
ZADATAK 2...............................................................................................................................65
ZADATAK 3...............................................................................................................................67
ZADATAK 4...............................................................................................................................70
ZADATAK 5...............................................................................................................................72
4.3. PRIMENA PODEONOG APARATA NA UNIVERZALNOJ GLODALICI ........................................................75
ZADATAK 1...............................................................................................................................75
ZADATAK 2...............................................................................................................................77
ZADATAK 3...............................................................................................................................79
ZADATAK 4...............................................................................................................................81
ZADATAK 1. .............................................................................................................................84
ZADATAK 2. .............................................................................................................................84
ZADATAK 3. .............................................................................................................................84
ZADATAK 4. .............................................................................................................................85
ZADATAK 5. .............................................................................................................................85
ZADATAK 6. .............................................................................................................................86
VII
ZADATAK 7. .............................................................................................................................86
ZADATAK 8...............................................................................................................................86
ZADATAK 9. .............................................................................................................................87
ZADATAK 10.............................................................................................................................87
5. OBRADA RENDISANJEM....................................................................................................88
5.1. KRATKOHODE RENDISALJKE......................................................................................................88
ZADATAK 1...............................................................................................................................88
5.2. DUGOHODE RENDISALJKE.........................................................................................................91
ZADATAK 1...............................................................................................................................91
ZADATAK 1. .............................................................................................................................93
ZADATAK 2. .............................................................................................................................94
6. OBRADA BRUENJEM........................................................................................................95
6.1. BRUSILICE ZA KRUNO BRUENJE..............................................................................................95
ZADATAK 1...............................................................................................................................95
ZADATAK 2...............................................................................................................................98
6.2. BRUSILICE ZA RAVNO BRUENJE..............................................................................................101
ZADATAK 1.............................................................................................................................101
ZADATAK 2.............................................................................................................................103
6.3. BRUSILICE BEZ ILJAKA.........................................................................................................105
ZADATAK 1.............................................................................................................................105
ZADATAK 2.............................................................................................................................107
6.4. RADIJALNE BRUSILICE............................................................................................................109
ZADATAK 1.............................................................................................................................109
6.5. ZADACI ZA VEBANJE............................................................................................................112
ZADATAK 1.............................................................................................................................112
ZADATAK 2. ...........................................................................................................................112
VIII
ZADATAK 3. ...........................................................................................................................112
ZADATAK 4. ...........................................................................................................................113
ZADATAK 5. ...........................................................................................................................113
ZADATAK 6. ..........................................................................................................................113
ZADATAK 7. ...........................................................................................................................113
ZADATAK 8. ...........................................................................................................................114
7. OBRADA PROVLAENJEM.............................................................................................115
7.1. MAINE ZA UNUTRANJE PROVLAENJE....................................................................................115
ZADATAK 1.............................................................................................................................115
ZADATAK 2.............................................................................................................................120
ZADATAK 3.............................................................................................................................122
7.2. MAINE ZA SPOLJANJE PROVLAENJE......................................................................................124
ZADATAK 1.............................................................................................................................124
7.3. ZADACI ZA VEBANJE............................................................................................................127
ZADATAK 1. ...........................................................................................................................127
ZADATAK 2. ...........................................................................................................................127
ZADATAK 3. ...........................................................................................................................128
ZADATAK 4. ...........................................................................................................................128
ZADATAK 5. ...........................................................................................................................128
LITERATURA..........................................................................................................................129
PRILOG....................................................................................................................................130
SADRAJ PRILOGA..............................................................................................................131
OPTI PODACI....................................................................................................................131
OBRADA STRUGANJEM I RENDISANJEM.....................................................................131
OBRADA BUENJEM.........................................................................................................132
OBRADA GLODANJEM.....................................................................................................132
OBRADA BRUENJEM......................................................................................................132
OBRADA PROVLAENJEM..............................................................................................132
IX
X
PREGLED KORIENIH OZNAKA
A mm
2
povrina poprenog preseka reueg sloja
A
m
mm
2
srednja povrina preseka reueg sloja
A
p
mm
2
povrina obrade
A
0
mm
2
povrina preseka najslabijeg dela provlakaa
A
1max
mm
2
maksimalna povrina preseka reueg sloja koju skida jedan zub
a mm dubina rezanja
a
v
odnos povratne i radne brzine pri rendisanju
B mm irina obratka
B mm irina tocila
B
a
mm boni radni hod alata
B
t
mm boni radni hod tocila
b mm irina drke strugarskog noa
b mm irina glodanja
b mm irina reueg sloja
C konstanta
C % procenat ugljenika u eliku
D mm prenik krunih alata
D mm polazni prenik obratka
D
p
mm prenik radnog predmeta
D
s
mm prenik radnog stola maine
D
t
mm prenik tocila
d mm zavrni prenik obratka
d mm prenik otvora glodala
d
o
mm osnovni prenik zupanika
E N/m
2
modul elastinosti materijala obratka
e odnos visine i irine drke strugarskog noa
F
p
N sila prodiranja
XI
F
pm
N srednja sila prodiranja
F
r
N radijalna sila rezanja
F
s
N sila pomonog kretanja
F
v
N glavna sila (otpor) rezanja
F
v1m
N srednja sila pri rezanju jednog zuba glodala
F
vm
N srednja sila rezanja na obimu glodala/tocila
F
vmax
N maksimalna glavna sila rezanja
f odnos prepusta i visine drke strugarskog noa
f mm ugib obratka (vretena) u toku obrade
g koeficijent vitkosti strugotine
H mm debljina obratka
HB HB tvrdoa po Brinelu
HV HV tvrdoa po Vikersu
h mm debljina reueg sloja
h mm korak zavojnice
h mm visina drke strugarskog noa
h
m
mm srednja debljina reueg sloja
I mm
4
moment inercije poprenog preseka obratka
i broj prolaza
K kom. broj izraenih obradaka posle kojih se menja zatupljeni alat
K
p
korektivni faktor specifinosti obrade provlaenjem
k koeficijent troenja tocila
k izmenljivi zupanici podeonog aparata
k
i1.1
N/mm
2
specifini otpor rezanja u Kienzle-ovoj jednaini
k
j
korektivni faktor u Kienzle-ovoj jednaini
k
v
N/mm
2
specifini otpor rezanja
k
vm
N/mm
2
srednji specifini otpor rezanja
L mm duina obratka
L m duinska postojanost burgije
L mm radni hod alata
L
R
mm duina reznog dela provlakaa
L
s
mm duina radnog stola maine
l mm duina obrade
l
g
mm duina glodala
l
n
mm prepust noa
l
1
mm dodatni hod alata da bi zahvatio punu dubinu rezanja
M Nm obrtni moment burgije
XII
M
s
kg/s masa skinute strugotine u jedinici vremena
m eksponent
m
n
mm normalni modul zupanika
m
s
kg masa skinute strugotine
N kom. broj obradaka koji se istovremeno obrauju
n o/s broj obrtaja obratka ili alata
n
b
koeficijent dodira po irini glodala
n
L
hod/min broj jednostrukih ili dvostrukih hodova obratka ili alata
n
p
o/s broj obrtaja radnog predmeta
n
r
broj obrtaja ruice podeonog aparata
n
st
o/s broj obrtaja radnog stola maine
n
t
o/s broj obrtaja tocila
n
v
o/s broja obrtaja vodeeg tocila
n
v
broja obrtaja vodeeg vretena stola glodalice
O mm obim
P
K
W korisna snaga rezanja pri rezanju
P
M
W snaga pogonskog elektromotora maine
R
a
m srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije
R
m
N/m
2
zatezna vrstoa materijala
R
max
m najvea visina neravnina
r mm poluprenik zaobljenja vrha noa
s mm/o pomak obratka ili alata
s mm/min brzina stola glodalice
s
a
mm/o aksijalni pomak
s
b
mm/hod boni pomak
s
r
mm/o radijalni pomak
s
v
mm korak vodeeg vretena stola glodalice
s
1
mm/z pomak po zubu
T min postojanost alata
T mm irina tolerantnog polja
t mm korak zuba provlakaa
t mm korak zupaste letve
t
g
s glavno vreme obrade
t
g
s aktivno vreme rezanja
t
k
s vreme obrade po komadu
t
n
mm normalni korak zavojnog vretena
t
p
s pomono vreme obrade
XIII
VB mm irina pojasa habanja
v m/min brzina rezanja
v
a
m/min brzina aksijalnog pomeranja obratka
v
p
m/min brzina radnog predmeta
v
t
m/s brzina tocila
v
v
m/s brzina vodeeg tocila
u,q,w eksponent
Q kom/h kapacitet maine
x,y,z eksponent
z broj zuba alata
z
z
broj zuba alata u zahvatu
z broj podeljaka
z
z
broj zuba zupanika
l mm dodatak za ulazak/izlazak alata u obradu
t
i
s pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno
step. leni ugao alata
step. ugao nagiba vodeeg tocila
step. ugao nagiba tangente na zavojnicu
step. ugao nagiba zuba zupanika
mm ukupni dodatak za obradu
1
mm dodatak za grubu obradu
2
mm dodatak za finu obradu
3
mm dodatak za obradu bruenjem
step. ugao vrha strugarskog noa
k
eksponent
step. grudni ugao alata
step. ugao vrha burgije
step. promenljivi ugao zahvata zuba glodala
step. napadni ugao seiva alata
step. ugao nagiba seiva alata
stepen korisnog dejstva prenosnika maine
koeficijent klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila
0
popravni koeficijent dubine buenja
m
kg/m
3
specifina masa materijala obratka
d
N/m
2
dozvoljeni napon materijala na istezanje
XIV
doz
N/m
2
dozvoljeno naprezanje materijala burgije
s
-1
ugaona brzina
step. ugao zavojnice zuba alata
m
popravni koeficijent materijala alata
mrp
popravni koeficijent materijala radnog predmeta
T
popravni koeficijent postojanosti alata

popravni koeficijent napadnog ugla seiva alata
1/z prenosni faktor punog prenosnika
PREGLED KORIENIH SKRAENICA
B Brzorezni elik
C Konstruktivni elik
Cr Hrom elik
CrNi Hrom-Nikl elik
KP Keramika Ploica
LG Liveno Gvoe
SL Sivi Liv
TM Tvrdi Metalni karbid
XV
1. UVOD
Primenjena teorija rezanja, koja je obraena u knjizi TEHNOLOGIJA OBRADE
REZANJEM opta i primenjena teorija rezanja, zahtevala je i razradu njene praktine
primene na primerima koji su bliski realnoj industrijskoj proizvodnji. S obzirom da ona daje
osnovne smernice za projektovanje tehnologije obrade rezanjem, a posebno za izbor
najpovoljnijeg reima obrade, proizilazi da je to veoma vano pitanje od ijeg reavanja najvie
zavise ekonominost, tanost i kvalitet obraene povrine. To su bili osnovni razlozi koji su
doveli do pojave ove knjige, koja se, osim za potrebe studenata, moe uspeno koristiti i u praksi
pri izboru i proraunu reima rezanja, kao i drugih parametara obrade.
U knjizi su data 44 detaljno uraena zadatka i 39 zadataka za samostalno vebanje
studenata. Izboru zadataka za pojedine postupaka obrade posveena je posebna panja. To su
uglavnom takvi primeri obrade na kojima je praktino pokazano odreivanje svih najvanijih
parametara obrade rezanjem. U svim iznetim primerima posebno se vodilo rauna da se pri
reavanju postavljenih problema pristupi loginim zakljuivanjem, a ne da se formiraju abloni,
koji najee vode ka pogrenom reenju. Reeni zadaci su u veini sluajeva ilustrovani
odgovarajuim planom obrade u kome je naznaen poloaj obratka i alata, kao i sva kretanja
potrebna pri obradi. Takav nain rada, koji umnogome doprinosi boljem razumevanju
postavljenog problema, je vrlo vaan metod i trebao bi da postane stil rada svakog inenjera.
Ova zbirka je izborom zadataka i datim reenjima tako koncipirana da omoguuje
studentima da uspeno savladaju primenjenu teoriju rezanja i da se tako vrlo dobro pripreme za
polaganje pismenog dela ispita, kao i za reavanje praktinih problema u buduem inenjerskom
radu.
U posebnom prilogu zbirke dato je i 40 tabela sa svim podacima potrebnim za proraun
najvanijih parametara obrade rezanjem, tako da se zbirka moe koristiti potpuno autonomno,
odnosno da za reavanje datih zadataka nije potreban nikakav dodatni izvor.
1
2. OBRADA STRUGANJEM
2.1. Univerzalni strugovi
ZADATAK 1.
Obradak prenika 63 mm pre obrade i 60 mm posle obrade, obrauje se na univerzalnom
strugu.
ODREDITI:
povrinu poprenog preseka reueg sloja;
brzinu rezanja za postojanost alata T = 90 min;
glavni otpor rezanja;
snagu pogonskog elektromotora maine;
masu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
materijal obratka CrNi elik R
m
= 70 10
7
N/m
2
;
materijal alata B;
pomak s = 0,3 mm/o;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8.
REENJE:
Povrina poprenog presek reueg sloja odreuje se preko obrasca:
2 6
m 10 45 0 0003 0 0015 0

, , , s a A
gde je pomak zadat i iznosi:
s = 0,3 mm/o
dok se dubina rezanja izraunava na osnovu razlike prenika pre i posle obrade:
mm 5 1
2
60 63
, a

2
Brzina rezanja se odreuje na osnovu zadate postojanosti alata po obrascu:
m/s 471 0 935 0 1 74 0
0003 0 0015 0
009069 0
34 0 24 0
, , ,
, ,
,
s a
C
v
, ,
T m
y x
v

Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su:
'
3 4 0
2 4 0
0 0 9 0 6 9 0
, y
, x
, C
v
iz tab. S-7. za CrNi R
m
= 70 10
7
N/m
2
, a > 1 mm i s = 0,2 0,4 mm/o
dok su popravni koeficijenti odreeni na sledei nain:
koeficijent koji uzima u obzir napadni ugao seiva alata = 90 iz tab. S-5.:

= 0,74
koeficijent koji uzima u obzir materijal alata B iz tab. S-6.:
m
= 1
koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata T = 90 min iz tab. S-7. (z = 6 za obradu
elika):
935 , 0
60 90
3600 3600
6

z
T
T

Glavni otpor rezanja je:
N 1168 0003 , 0 0015 , 0 10 356 , 4
78 , 0 1 8
1 1

y x
k v
s a C F
pri emu su konstanta i eksponenti u jednaini sledei:
'

7 8 0
1
1 0 3 5 6 4
1
1
8
, y
x
, C
k
m
= 70 10
7
N/m
2
Snaga pogonskog elektromotora maine iznosi:
W 688
8 , 0
471 , 0 1168
v F
P
v
M
Masa skinute strugotine u jedinici vremena je:
3
kg/s 10 66 , 1 7850 471 , 0 10 45 , 0
3 6
v A M
s
gde je
m
= 7850 kg/m
3
specifina masa materijala uzeta iz tab. O-1. za elik.
ZADATAK 2.
Na univerzalnom strugu vri se uzduna obrada u jednom i dva prolaza. Odrediti maksimalni
povrinu poprenog preseka reueg sloja za sluaj obrade u jednom prolazu i procentualno
smanjenje snage pogonskog elektromotora maine za sluaj obrade u dva prolaza, a pri istim
zadatim uslovima obrade.
PODACI:
materijal obratka C R
m
= 70 10
7
N/m
2
;
materijal alata TM P25;
postojanost alata T = 20 min;
koeficijent vitkosti strugotine g = 8;
napadni ugao seiva alata = 90;
snaga pogonskog elektromotora maine P
M
= 10 kW;
REENJE:
Povrina poprenog preseka reueg sloja, koja predstavlja proizvod dubine rezanja a i pomak s:
s a A
odreuje se iz uslova maksimalnog iskorienja snage pogonskog elektromotora maine, koja se
odreuje se iz sledeeg izraza:
v F
P
v
M

Pri tome je glavni otpor rezanja:

1 1
y x
k v
s a C F
dok je brzina rezanja:
T mrp
y x m
v
s a T
C
v
tako da se sreivanjem dobija sledei izraz za snagu pogonskog elektromotora maine:

( ) ( )
m
T mrp
y y x x
v k
M
T
s a C C
P
1 1
(1)
Ako se sada napie i izraz sa kojim se definie koeficijent vitkost strugotine:
4
s
a
g
(2)
uvrtavanjem izraza (2) u jednainu (1) i sreivanjem dobija se da je:
( ) ( )
m
T mrp
x x y y x x
v k
M
T
s g C C
P
1 1 1
odnosno:
( )
( )
m/o 10 354 , 0
732 , 1 071 , 1 74 , 0 8 2713 , 0 10 95 , 3
) 60 20 ( 8 , 0 10000
3
15 , 0 1 35 , 0 78 , 0
1
15 , 0 1 8
2 , 0
1
1 1
1
'
'
'
'
x x y y
T mrp
x x
v k
m
M
g C C
T P
s

Konstante i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
'

7 8 , 0
0 , 1
1 0 9 5 , 3
1
1
8
y
x
C
k
iz tab. S-13. za C R
m
= 70 10
7
N/m
2
'
2 , 0
35 , 0
15 , 0
2713 , 0
m
y
x
C
v
iz tab. S-8. za C, TM P25 i pretpostavljeno s 0,75mm/o
dok su popravni koeficijenti u izrazu za brzinu rezanja odreeni na sledei nain:

= 0,74
koeficijent koji uzima u obzir materijal obratka iz tab. S-8.:
071 , 1
10 70
10 75 10 75
7
7 7
m
mrp
R
elika):
732 , 1
60 20
60 60
2

z
t
T
T
T

5
Kako izraunati pomak zadovoljava prethodno uvedenu pretpostavku kod odreivanja vrednosti
konstante i eksponenata iz tab. S-8., moe se nastaviti sa reavanjem zadatka. Vano je
napomenuti, da se u sluaju da dobijeni rezultat ne zadovolji postavljenu pretpostavku, uvodi
nova pretpostavka i sa promenjenim vrednostima konstante i eksponenata se ponavlja proraun.
Sada se iz izraza (2) moe odrediti dubina rezanja:
m 10 83 , 2 000354 , 0 8
3
s g a
tako da je traeni maksimalna povrina poprenog preseka reueg sloja:
2 6
m 10 1 000354 , 0 00283 , 0

s a A
U drugom delu zadatka, za proraun procentualnog smanjenja snage pogonskog elektromotora
maine u sluaju obrade sa dva prolaza, potrebno je odrediti novu dubinu rezanja i pomak, ali da
se zadre isti uslovi obrade, tj. za g = const.:
mm 415 , 1
2
83 , 2
2
1

a
a
mm/o 177 , 0
8
415 , 1
1
1

g
a
s
Snaga pogonskog elektromotora maine, prema jednaini (1), za ove reime obrade je:
( ) ( )
( ) ( )
W 3809
) 60 20 ( 8 , 0
732 , 1 071 , 1 74 , 0 000177 , 0 001415 , 0 9197 , 0 10 95 , 3
2 , 0
2 , 0 78 , 0 15 , 0 1 8
1 1
1
1 1

m
T mrp
y y x x
v k
M
T
s a C C
P
pri emu se, s obzirom na druge uslove obrade, menjaju vrednosti konstante i eksponenata koji
su vezani za brzinu rezanja:
'
2 , 0
35 , 0
15 , 0
9197 , 0
m
y
x
C
v
iz tab. S-8. za C, TM P25 i s 0,3 mm/o
Traeno procentualno smanjenje snage pogonskog elektromotora maine, prema tome je:
% 9 , 61 100
10000
3809 10000
1

M
M M
P
P P
6
ZADATAK 3.
Odrediti najveu dubinu rezanja i broj obrtaja koji njoj odgovara pri uzdunoj obradi na strugu.
PODACI:
materijal obratka LG HB = 180;
materijala alata B;
prenik obratka pre obrade D = 80 mm;
napadni ugao alata = 55;
M
= 1,8 kW;
REENJE:
Najvea dubina rezanja odreuje se iz uslova maksimalnog iskorienja snage pogonskog
elektromotora maine.
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se iz sledeeg izraza:
v F
P
v
M


1 1
y x
k v
s a C F
dok je brzina rezanja:
T m
y x
v
s a
C
v

( ) ( )

T m
y y x x
v k
M
s a C C
P

1 1
(1)
Ako se sada iz izraza sa kojim se definie koeficijent vitkost strugotine:
s
a
g
(2)
izrazi pomak i zameni u jednainu (1), dobija se da je:
( )
( ) y y
T m
y y x x
v k
M
g
a C C
P

+
1
1 1

7
odnosno:
( )
( )
m 10 4,86
1 1 9 , 0 014336 , 0 10 67 , 1
8 7 , 0 1800
3
3 , 0 73 , 0 2 , 0 1
1
8
3 , 0 73 , 0
1
1 1
1
,
`
.
|

,
`
.
|

y y x x
T m v k
y y
M
C C
g P
a

Konstante i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
'
3 , 0
2 , 0
0 1 4 3 3 6 , 0
y
x
C
v
iz tab. S-7. za LG, a > 1 mm i pretpostavljeno s < 0,72 mm/o

'

7 3 , 0
0 , 1
1 0 6 7 , 1
1
1
8
y
x
C
k
iz tab. S-13. za LG HB=180

= 0,9
m
= 1
koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata T = 60 min, koja se usvaja kao
standardna vrednost za alate od B, iz tab. S-7. (z = 9 za obradu livenog gvoa):
1
60 60
3600 3600
9

z
T
T

S obzirom da je za odreivanje konstante i eksponenata iz tab. S-8. bila uvedena pretpostavka za
vrednost pomaka, ona se mora proveriti.
Prema jednaini (2) pomak je:
mm/o ,607 0
8
86 , 4

g
a
s
to znai da je pretpostavka bila tana, ime se rezultati prorauna mogu prihvatiti.
Brzina rezanja, odnosno broj obrtaja obratka za izraunatu dubinu rezanja su:
8
m/s 345 , 0 1 1 9 , 0
000607 , 0 00486 , 0
014336 , 0
3 , 0 2 , 0

T m
y x
v
s a
C
v
o/s 1,373
08 , 0
345 , 0
D
v
n
ZADATAK 4.
Nai dimenzije poprenog preseka drke strugarskog noa kao i glavno
vreme obrade, za sluaj uzdune obrade na strugu pri istovremenom
iskorienju snage pogonskog elektromotora maine i postojanosti alata.
Oblik poprenog preseka drke strugarskog noa je kvadratni.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
prenik obratka D = 50 mm;
dubina rezanja a = 2 mm;
odnos prepusta i visine noa f = 1,5;
dozvoljeno naprezanje materijala drke noa na savijanje
doz
= 22 10
7
N/m
2
;
duina obrade l = 180 mm.
M
= 2,2 kW;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine = 0,7;
REENJE:
Dimenzije poprenog preseka drke strugarskog noa odreuju se na osnovu dozvoljenog
naprezanja materijala drke noa na savijanje i veliine glavnog otpora rezanja
uslovljenog elementima reima obrade.
Prema tome dimenzije poprenog preseka drke
strugarskog noa odreuju se iz dozvoljenog
pomaka s obzirom na otpornost drke noa odreenog
poprenog preseka, a koji ima sledei oblik:
1
1
1
y
x
o k
doz
a C C
s

,
`
.
|

(1)
Vrednost C
o
izraunava se na osnovu standardnih dimenzija
drke strugarskog noa:
e b
f e f
C
o
2
4 , 0 4 , 2 6
(2)
9
gde su veliine:
h
l
f
n
- odnos prepusta i visine noa
b
h
e
- odnos visine i irine noa
Veliine h, b i l
n
su prikazane na skici.
Iz prethodnog se vidi da je za proraun minimalnih dimenzija drke strugarskog noa potrebno
prvo odrediti merodavni reim obrade, koji se prema uslovu zadatka odreuje pri
istovremenom iskorienju snage pogonskog elektromotora maine i
postojanosti alata.
Kada se iz snage pogonskog elektromotora maine:
M
y x
k v
M
n D s a C v F
P

1 1
i brzine rezanja:
T T m
y x
v
n D
s a
C
v
izraze brojevi obrtaja s obzirom na snagu maine i postojanost alata:
D s a C
P
n
y x
k
M
M
1 1
D s a
C
n
y x
T m v
T

pomak, pri kome e se ostvariti istovremeno iskorienje snage maine i postojanosti alata,
dobija se na sledei nain:
D s a
C
D s a C
P
n n
y x
T m v
y x
k
M
T M
1 1
m/o 10 0,47
1 1 1 10 669 , 3 001046 , 0
002 , 0 7 , 0 2200
3
66 . 0 78 . 0
1
8
1 26 . 0
1
1
1
,
`
.
|

,
`
.
|

y y
T m k v
x x
M
C C
a P
s

Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su sledei:
10
'
6 6 , 0
2 6 , 0
0 0 1 0 4 6 , 0
y
x
C
v
iz tab. S-7. za C R
m
= 60 10
7
N/m
2
, a=2 mm i pretp. s 0,4 mm/o
'

7 8 . 0
1
1 0 6 6 9 , 3
1
1
8
y
x
C
k
m
= 60 10
7
N/m
2

= 1
m
= 1
koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata T = 60 min, iz tab. S-7. (z = 6 za obradu
elika):
1
60 60
3600 3600
6

z
T
T

Kako izraunati pomak zadovoljava prethodno uvedenu pretpostavku kod odreivanja vrednosti
konstante i eksponenata iz tab. S-7., moe se nastaviti sa reavanjem zadatka.
Odgovarajui broj obrtaja obratka e biti:
o/s 27 , 5
05 , 0 00047 , 0 002 , 0 10 669 , 3
7 . 0 2200
78 . 0 1 8
1 1

D s a C
P
n
y x
k
M
Za izraunati pomak, ukoliko se iz jednaine (1) izrazi vrednost C
o
:
6 , 118197
002 , 0 00047 , 0 10 669 , 3
10 22
1 78 . 0 8
7
1 1

x y
k
doz
o
a s C
C

iz jednaine (2) moe se odrediti irina drke strugarskog noa:
m 10 9,6
1 6 , 118197
4 , 0 1 1 4 , 2 5 , 1 6 4 , 0 4 , 2 6
3 -

e C
f e f
b
o
gde su:
doz
=22 10
7
N/m
2
- dozvoljeno naprezanje materijala drke noa na savijanje, iz tab.
S-12. za integralni no od B,
11
f = (1 1,6) = 1 - odnos prepusta i visine noa,
e = h / b = 1 - za kvadratni popreni presek drke strugarskog noa.
Prema tome, na osnovu standardnih preseka drki strugarskih noeva iz tab. S-11., minimalne
dimenzije kvadratnog poprenog preseka drke strugarskog noa su:
b h = 10 10 mm
Glavno vreme obrade, shodno skici je:
s 7 , 80
00047 , 0 27 , 5
02 , 0 18 , 0
1
+

s n
l l
i t
g
gde je i = 1 broj prolaza, a l = 2 mm konstruktivno
izabran dodatak za ulaz alata u obradu.
ZADATAK 5.
Na univerzalnom strugu obrauje se obradak sa prenika
80 mm na prenik 70 mm. Odrediti merodavni reim
obrade pod uslovom maksimalnog iskorienja snage
pogonskog elektromotora maine.
PODACI:
materijal obratka 0545 R
m
= 56 10
7
N/m
2
;
materijal alata KP;
elementi rezne geometrije alata = -5 i = 60;
M
= 25 kW;
REENJE:
Merodavni reim obrade obuhvata dubinu rezanja, pomak i broj obrtaja obratka.
Dubina rezanja se odreuje na osnovu dimenzija obratka pre i posle obrade:
mm 5
2
70 80
a
Pomak se odreuje na osnovu zadatog koeficijenta vitkosti strugotine iz izraza:
mm/o 5 , 0
10
5

g
a
s
Broj obrtaja obratka se odreuje na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog
elektromotora maine:
v F
P
v
M


12
gde je brzina rezanja:
n D v
tako da je broj obrtaja obratka:
o/s 66 , 14
08 , 0 5428
8 , 0 25000
D F
P
n
v
M
Glavni otpor rezanja iz prethodne jednaine, s obzirom na zadate elemente rezne geometrije
alata, odreuje se na osnovu Kienzle-ove jednaine:
N 5428 135 , 1 1499 433 , 0 77 , 5
7078 , 0
1 . 1
1

k k h b F
v
m
v
v
Pri tome se irina i debljina reueg sloja odreuju na osnovu izraza datih u tab. S-16.:
mm 77 , 5
60 sin
5
sin

a
b

mm 433 , 0 60 sin 5 , 0 sin s h

glavna vrednost specifinog otpora rezanja i eksponent imaju sledee vrednosti:
'
7 0 7 8 , 0 1
N / m m 1 4 9 9
2
1 . 1
v
v
m
k
iz tab. S-17. za 0545 R
m
= 55,9 10
7
N/m
2
dok se korektivni faktor koji uzima u obzir grudni ugao alata =-5 odreuje na osnovu
podataka datih u tab. S-18.:
( )
135 , 1
100
5 5 , 1 106
100
5 , 1 106
k
2.2. Vieseni strugovi
ZADATAK 1.
Pri obradi na viesenom strugu iz ipkastog
materijala prenika 70 mm dobija se
obradak prikazan na skici.
Odrediti merodavni reim obrade tako da
postojanost najugroenijeg noa bude T = 30
min i posle koliko izraenih obradaka treba
zameniti pojedine zatupljene noeve.
PODACI:
13
materijal obratka: C R
m
= 60 10
7
N/m
2
;
materijal alata: B;
pomak: s = 0,35 mm/o.
REENJE:
Na viesenom strugu zadati obradak se obrauje istovremenim dejstvom
svih noeva postavljenih na uzdunom nosau alata, kako je prikazano
sledeim planom obrade.
Merodavni reim obrade se odreuje iz uslova
da postojanost najugroenijeg noa bude T = 30
min. Pri tome je najugroeniji no br. 1, zbog
toga to u odnosu na druge noeve,
za isti pomak i dubinu rezanja, obrauje
najvei prenik, ime ima najveu brzinu
rezanja i time najmanju postojanost.
Odreivanje merodavnog reima
obrade polazi od definisanja dubina
rezanja.
Dubine rezanja se izraunavaju na osnovu
razlike prenika pre i posle obrade za svaki no
posebno. U ovom sluaju (videti skicu) za sve
noeve dubina rezanja je ista i iznosi:
a = 5 mm
Brzina rezanja odreuje se prvo za no br. 1 i to na osnovu njegove zadate postojanosti:
m/s 0,632 122 , 1 1 74 , 0
00035 , 0 005 , 0
010928 , 0
36 , 0 26 , 0
1

T m
s x
v
s a
C
v
'
3 6 , 0
2 6 , 0
0 1 0 9 2 8 , 0
y
x
C
v
iz tab. S-7. za C R
m
= 60 10
7
N/m
2
, a > 1mm i s = 0,2 0,4 mm/o

= 0,74
14
m
= 1
elika):
122 , 1
60 30
3600 3600
6

z
T
T

Broj obrtaja obratka prema tome je:
o/s 2,875
07 , 0
632 , 0
1
1
D
v
n

Da bi se odredilo posle koliko izraenih obradaka treba zameniti pojedine zatupljene noeve,
mora se prvenstveno znati njihova postojanost.
Na osnovu prethodno odreenog broja obrtaja obratka mogu se odrediti brzine rezanja noeva
br. 2 i 3.
m/s 0,542 06 , 0 875 , 2
2 2
D n v
m/s 0,451 05 , 0 875 , 2
3 3
D n v
Postojanost noeva br. 2 i 3, s obzirom da se obrauje isti materijal sa istom dubinom rezanja i
pomakom, moe se sada odrediti iz poznatog Taylor-ovog obrasca:
const T v
z
odnosno:
3 3 2 2 1 1
T v T v T v
z z z

Postojanosti noeva br. 1 i 2, prema tome su:
s 13630
451 , 0
632 , 0
60 30
s 4525
542 , 0
632 , 0
60 30
6
3
1
1 3
6
2
1
1 2

,
`
.
|

,
`
.
|

,
`
.
|

,
`
.
|

z
z
v
v
T T
v
v
T T
Broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pojedine zatupljene noeve rauna se na sledei
nain:

'
gj
j
j
t
T
K
, gde je j = 1,2,3.
gde je aktivno vreme obrade za pojedine noeve:
15
s 8 , 39
00035 , 0 875 , 2
04 , 0
s 7 , 47
00035 , 0 875 , 2
048 , 0
s 6 , 57
00035 , 0 875 , 2
058 , 0
3 '
3
2 '
2
1 '
1
s n
l
t
s n
l
t
s n
l
t
g
g
g
tako da je:
kom 5 , 342
8 , 39
13630
kom 7 , 94
7 , 47
4525
kom 3 , 31
6 , 57
60 30
3
2
1

K
K
K
Znai, prvi alat e se menjati posle 31, drugi posle 94, a trei posle 342 izraenih obradaka.
ZADATAK 2.
Obradak prema skici obrauje se na viesenom strugu iz ipke 80 mm
tako to svi alati dejstvuju istovremeno.
ODREDITI:
merodavni reim obrade;
glavno vreme obrade;
postojanost najugroenijeg noa.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
16
koeficijent vitkosti strugotine g = 10, isti za sve noeve;
M
= 45 kW;
REENJE:
Na viesenom strugu, prema uslovu
zadatka, obradak se obrauje
istovremenim dejstvom svih noeva
postavljenih na uzdunom i poprenom
nosau alata, kako je prikazano sledeim
planom obrade.
Odreivanje merodavnog reima obrade
polazi od definisanja dubina rezanja.
Kod uzdune obrade dubine rezanja se odreuju na
osnovu razlike prenika pre i posle obrade za svaki
no posebno. Meutim, kako bi za obradu sa
prenika 80 mm na 60 mm dubina rezanja bila
10 mm, to se smatra relativno viom vrednou,
usvaja se da se za ovu obradu koriste dva noa. U
tom sluaju (videti skicu) za sve noeve uzdune
obrade dubina rezanja je ista i iznosi:
a
1
= a
2
= a
3
= 5 mm
Kod poprene obrade dubina rezanja se odreuje na
osnovu irine ljeba koji se izrauje. U ovom
sluaju, zbog istih irina ljebova (videti skicu), dubine rezanja su iste i iznose:
a
4
= a
5
= 5 mm
Pomak se odreuje na osnovu zadatog koeficijenta vitkosti strugotine koji je
isti za sve noeve. Poto su i sve dubine rezanja jednake tada e biti:
mm/o 0,5
10
5

g
a
s
odnosno, za ove uslove obrade:
s
u
= s
p
= 0,5 mm/o
Broj obrtaja obratka se odreuje na osnovu potpunog iskorienja snage
pogonskog elektromotora maine, imajui u vidu da svi noevi u zavrnom
trenutku dejstvuju istovremeno:
17

5
1
5
1
5
1
1 1
i
i
y
i
x
i k
i
i vi
i
Ki
M
n D s a C v F P
P
odnosno sreivanjem prethodnog izraza:
o/s 783 , 6
) 08 , 0 08 , 0 06 , 0 07 , 0 08 , 0 ( 005 , 0 0005 , 0 10 669 , 3
85 , 0 45000
) (
1 78 . 0 8
5 4 3 2 1
1 1
+ + + +
+ + + +
D D D D D a s C
P
n
x y
k
M
Konstanta i eksponenti u prethodnom izrazu su sledee:
'

7 8 . 0
1
1 0 6 6 9 , 3
1
1
8
y
x
C
k
m
= 60 10
7
N/m
2
Glavno vreme obrade, s obzirom da su uzduni i popreni pomak isti, odreuje se shodno nosau
alata sa duim hodom, a to je u ovom sluaju nosa alata za uzdunu obradu:
s 9 , 10
0005 , 0 783 , 6
002 , 0 035 , 0
s n
l l
t
g
Postojanost najugroenijeg noa odreuje se za no br. 1, zbog toga to u
odnosu na druge noeve, za isti pomak i dubinu rezanja, obrauje najvei prenik,
ime ima najveu brzinu rezanja i time najmanju postojanost. Postojanost se odreuje iz
brzine rezanja:
n D
s a T
C
v
T mrp
y x m
v

1
1 1
1
gde je koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata, iz tab. S-8.:
z z
t
T
T T
T
1 1
60 60

tako da je:
s 3128
0005 0 005 0 783 6 08 0
3600 25 1 74 0 2713 0
3600
1 2 0 2
2
35 0 15 0
2
1
1
1 1
1
1
,
`
.
|

,
`
.
|

+
+
,
, ,
m z
z
y x
z
mrp v
, , , ,
, , ,
s a n D
C
T

18
Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
'
2
2 0
35 0
15 0
2713 0
z
, m
, y
, x
, C
v
iz tab. S-8. za C R
m
= 60 10
7
N/m
2
, TM P25 i s 0,75 mm/o

= 0,74
25 1
10 60
10 75 10 75
7
7 7
,
R
m
mpr

2.3. Revolverski strugovi
ZADATAK 1.
Obradak prema skici se obrauje na revolverskom strugu sa horizontalnom glavom, tako to
uzduni i popreni nosai alata deluju istovremeno.
ODREDITI:
postojanost najugroenijeg alata.
PODACI:
19
materijal burgije B, a strugarskih noeva TM K20;
snaga pogonskog elektromotora maine je P
M
= 15 kW;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine je = 0,75.
REENJE:
Na revolverskom strugu, prema uslovu zadatka, obradak se obrauje
istovremenim dejstvom svih alata postavljenih na uzdunom i poprenom
nosau alata, kako je prikazano sledeim planom obrade.
Odreivanje merodavnog reima obrade obuhvata odreivanje dubina rezanja,
pomaka i broja obrtaja obratka.
Dubine rezanja za strugarske noeve se odreuju na osnovu skice obratka:
za uzdunu obradu na osnovu razlike prenika pre i posle obrade:
mm 3
2
50 56
mm 3
2
56 62
2
1
a
a
za poprenu obradu na osnovu irine ljeba koji se izrauju:
mm 3
mm 3
4
3
a
a
Pomak se odreuje na osnovu preporuenih vrednosti za struganje i buenje i to:
20
pomak za uzduno i popreno struganje odreuje se na osnovu preporuenih vrednosti
koeficijenata vitkosti strugotine datih u tab. S-9.:
mm/o 0,6 0,15
20 5
3
mm/o 0,6 0,3
10 5
3

g
a
s
g
a
s
sp
su
pomak za buenje se odreuje na osnovu preporuka iz tab. BU-1. za LG HB = 200 i D
b
=
25 mm:
mm/o 0,3
b
s
tako da se za merodavni pomak, za uzdunu obradu (na osnovu preporuka za uzduno struganje i
buenje) i poprenu obradu (samo na osnovu preporuka za popreno struganje), usvajaju
maksimalno dozvoljene vrednosti, odnosno:
mm/o 6 0
mm/o 3 0
, s
, s
p
u
Broj obrtaja obratka se izraunava na osnovu maksimalnog iskorienja snage pogonskog

elektromotora maine, imajui u vidu da svi alati vre obradu istovremeno:

} s D C ) ] D D ( s ) D D ( s [ a C { n
n s D C
n D s a C
M
v F P
P
y
u
x
b M
y
p
y
u
x
k
y
u
x
b M i
i
y
i
x
i k
i
i v i
i
K i
M
+ + + +

2
2
4 3 2 1
4
1
4
1
5
1
1 1 1
1 1
odnosno sreivanjem prethodnog izraza:
21
o / s 6 , 4 8 4
0 0 0 3 0 0 2 5 0 1 0 9 4 8 8 9 1 2 9 2
7 5 0 1 5 0 0 0
0 6 4 0 0 6 4 0 0 0 0 6 0 0 5 6 0 0 6 2 0 0 0 0 3 0 0 0 3 0 1 0 7 7 8 1
7 5 0 1 5 0 0 0
2
8 0 9 1 6
7 3 0 7 3 0 1 8
4 3 2 1
1 1 1
+
+ + +
+ + + +
] , , , [
,
) ) ] , , ( , ) , , ( , ( , , [
,
} s D C ) ] D D ( s ) D D ( s [ a C {
P
n
, ,
, ,
y
u
x
b M
y
p
y
u
x
k
M
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su sledee:
'

7 3 0
1
1 0 7 7 8 1
1
1
8
, y
x
, C
k
iz tab. S-13. za LG HB = 200.
'

8 0
9 1
1 0 9 4 8 8 9 1 2 9
6
, y
, x
, C
M
iz tab. BU-4. za LG HB = 200.
Da bi se odredilo glavno vreme obrade, s obzirom da su uzduni i popreni pomak razliiti, prvo
se odreuju vremena obrade za uzduni i popreni nosa alata:
s 5 16
0003 0 484 6
002 0 03 0
,
, ,
, ,
s n
l l
t
u
u
gu

s 1 2
0006 0 484 6
002 0 006 0
,
, ,
, ,
s n
l l
t
p
p
gp

pa se kao glavno vreme obrade cele operacije uzima vreme uzdune obrade:
t
g
= 16,5 s
Za odreivanje postojanosti najugroenijeg alata, s obzirom na razliite formule, potrebno je
posebno odrediti postojanosti najugroenijeg strugarskog noa i burgije i time videti koji je alat
najugroeniji.
22
Postojanost najugroenijeg noa odreuje se za no br. 1, koji ima najveu brzinu
rezanja i time najmanju postojanost. Ovo zbog toga to u odnosu na no br. 2, za isti
pomak i dubinu rezanja, no br. 1 obrauje vei prenik, dok noevi br. 3 i 4, koji mada
rade sa veim pomakom, zbog smanjenja prenika obrade imaju manju efektivnu brzinu rezanja.
Postojanost najugroenijeg noa se odreuje iz brzine rezanja:
n D
s a T
C
v
T mrp
y
u
x m
v

1
1 1
1
z z
t
T
T T
T
1 1
60 60

tako da je:
s 6935
0003 0 003 0 484 6 062 0
3600 938 0 74 0 9837 0
3600
1 2 0 6
6
2 0 15 0
6
1
1
1 1
1
1
,
`
.
|

,
`
.
|

+
+
,
, ,
m z
z
y
u
x
z
mrp v
, , , ,
, , ,
s a n D
C
T
Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
'
6
2 0
2 0
15 0
9837 0
z
, m
, y
, x
, C
v
iz tab. S-8. za LG HB = 200, TM K20 i s 0,4 mm/o

= 0,74
938 , 0
200
190 190
25 , 1 25 , 1

,
`
.
|

,
`
.
|
HB
mrp
Postojanost burgije se odreuje iz sledee brzine rezanja:

23
n D
s T
D C
v
b
y m
b
x
b v
b

0
0
0
tako da je:
s 643
025 , 0 0003 , 0 484 , 6
1 11197 , 0
125 , 0
1
25 , 0 1 4 , 0
1
1
0
0 0
,
`
.
|

,
`
.
|

m
x
b
y
v
b
D s n
C
T
Konstanta i eksponenti korieni u prethodnom izrazu su sledei:
'
125 , 0
4 , 0
25 , 0
11197 , 0
0
0
m
y
x
C
v
iz tab. BU-2 za LG HB = 200
dok je koeficijent
0
na osnovu tab. BU-3:
0
= 1 za
1
25
20
<
b
b
D
l

Znai, najugroeniji alat je burgija i njena postojanost je T
b
= 643 s.
ZADATAK 2.
Na revolverskom strugu izvodi se istovremeni zahvat uzdunog struganja i buenja. Odrediti
merodavan reim obrade i potrebnu snagu pogonskog elektromotora maine pod uslovom da
glavno vreme obrade bude t
g
= 1 min.
PODACI:
m
= 7010
7
N/m
2
;
prenik pre obrade struganja D = 80 mm, a posle obrade d = 75 mm;
prenik burgije D
b
= 25 mm;
duina struganja i buenja l = 50 mm;
REENJE:
Plan obrade istovremenog zahvata uzdunog struganja i buenja na revolverskom strugu,
prikazan je na sledeoj skici.
24
Reim obrade, prema uslovu zadatka, odreuje se iz glavnog vremena obrade:
s n
L
t
g
gde duinu radnog hoda nosaa alata definie alat koji ima dui radni hod:
mm 52 2 50 + + l l L
s
mm 60,3 2 25
3
1
50
3
1
+ + + + l D l L
b b
tako da je:
L = L
b
= 60 mm
Pomak se odreuje na osnovu preporuenih vrednosti za struganje i buenje i to:
pomak za struganje odreuje se na osnovu preporuenih vrednosti koeficijenata vitkosti
strugotine datih u tab. S-9.:
( ) ( )
mm/o 0,5 0,25
10 5
2 75 80 2

g
d D
g
a
s
s
pomak za buenje se odreuje na osnovu preporuka iz tab. BU-1. za CrNi R
m
= 7010
7
N/m
2
i D
b
= 25 mm:
mm/o 0,25
b
s
tako da se za merodavni pomak usvaja maksimalno dozvoljena vrednost, odnosno:
mm/o 25 , 0 s
Broj obrtaja obratka, prema tome, iz prvo napisane jednaine je:
25
o/s 4
60 00025 , 0
06 , 0
g
t s
L
n
Snaga pogonskog elektromotora maine je:
W 4692
75 , 0
4 2 00025 , 0 025 , 0 10 325821 , 89
75 , 0
4 08 , 0 00025 , 0 0025 , 0 10 356 , 4
2
8 , 0 2 6
78 . 0 1 8
1 1
n s D C n D s a C M v F P P
P
y x
b M
y x
k v b s
M
Konstante i eksponenti iz prethodnog izraza su sledee:
'

7 8 , 0
1
1 0 3 5 6 , 4
1
1
8
y
x
C
k
m
= 7010
7
N/m
2
'

8 , 0
2
1 0 3 2 5 8 2 1 , 8 9
6
y
x
C
M
iz tab. BU-4. za CrNi R
m
= 7010
7
N/m
2
ZADATAK 3.
Na revolver strugu sa horizontalnom glavom izvodi se istovremeno obrada struganjem i
proirivanjem zavojnom burgijom. Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom maksimalnog
iskorienja snage pogonskog elektromotora maine.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
materijal strugarskog noa i burgije B;
elementi rezne geometrije noa = 5 i = 90;
ugao vrha burgije = 118;
prenik pre obrade struganja D = 80 mm, a posle obrade d = 72 mm;
prenik rupe pre buenja d
b
= 10 mm, a posle buenja D
b
= 20 mm;
pomak s = 0,2 mm/o;
M
= 5 kW;
26
REENJE:
Plan obrade istovremenog zahvata uzdunog struganja i proirivanja zavojnom burgijom na
revolverskom strugu, prikazan je na skici.
Dubina rezanja se odreuje na osnovu prenika obratka pre i posle obrade struganja:
mm 4
2
72 80
2

d D
a
Broj obrtaja obratka se odreuje na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog
n M n D F M v F P P
P
v v b s
M
+
2
( ) ( )
o/s 3 , 6
8 , 25 2 08 , 0 1880
8 , 0 5000
2

+
M D F
P
n
v
M
Glavni otpor rezanja i moment pri buenju iz prethodne jednaine, s obzirom na zadate elemente
rezne geometrije alata, odreuje se na osnovu Kienzle-ovih jednaina.
Glavni otpor rezanja pri obradi struganjem na osnovu Kienzle-ove jednaine je:
N 1880 985 , 0 1686 2 , 0 4
7842 , 0
1 . 1
1

k k h b F
v
m
v
v
gde se irina i debljina reueg sloja pri obradi struganjem odreuju na osnovu izraza datih u tab.
S-16.:
mm 4
90 sin
4
sin

a
b

mm 2 , 0 90 sin 2 , 0 sin s h

27
glavna vrednost specifinog otpora rezanja i eksponent imaju sledee vrednosti:
'
7 8 4 2 , 0 1
N / m m 1 6 8 6
2
1 . 1
v
v
m
k
iz tab. S-17. za 1731 R
m
= 77,5 10
7
N/m
2
dok se korektivni faktor koji uzima u obzir grudni ugao alata = 5 odreuje na osnovu
podataka datih u tab. S-18.:
985 , 0
100
5 5 , 1 106
100
5 , 1 106
k
Obrtni moment pri buenju na osnovu Kienzle-ove jednaine je:
Nm 8 , 25 1 , 1 1 , 1
4
01 , 0 02 , 0
1686 085 , 0 83 , 5 2
4
2
7842 , 0
1 . 1
1

+

+

B op
b b
v
m
K k
d D
k h b M
v
gde se irina i debljina reueg sloja pri obradi buenjem odreuju na osnovu izraza datih u tab.
S-16.:
mm 83 , 5
2
118
sin 2
10 20
2
sin 2

b b
d D
b

mm 085 , 0
2
118
sin
2
2 , 0
2
sin
2

s
h

glavna vrednost specifine sile rezanja k
v1.1
i eksponent (1-m
v
) imaju iste vrednosti kao i pri
obradi struganjem, dok se korektivni faktori odreuju na osnovu podataka datih u tab. S-18.:
korektivni faktor koji uzima u obzir oblik povrine koja nastaje pri obradi rezanjem:
1 , 1
20
1
05 , 1
1
05 , 1 + +
D
k
op
korektivni faktor koji uzima u obzir specifinosti obrade buenjem:
1 , 1
B
K
(za proirivanje ve izbuene rupe)
2.4. Zadaci za vebanje
ZADATAK 1.
Na univerzalnom strugu, vri se zahvat grubog struganja sa prenika 60 mm na prenik 54
mm, duine struganja 45 mm.
Odrediti, pod uslovom da se alat zatupi posle 50 izraenih komada:
28
snagu pogonskog elektromotora maine.
PODACI :
materijal obratka CrNi R
m
= 70 10
7
N/m
2
;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine 0,8.
ZADATAK 2.
Odrediti postojanost alata koja e omoguiti da se pri struganju na univerzalnom strugu obradi
50 radnih predmeta. Na osnovu izraunate postojanosti odrediti kompletan reim obrade.
PODACI:
m
= 6010
7
N/m
2
;
prenik obratka pre obrade 98 mm, a posle obrade 82 mm;
koeficijent vitkosti strugotine 8;
napadni ugao seiva alata 90;
duina struganja 50 mm.
ZADATAK 3.
Na univerzalnom strugu, bez prethodne grube obrade, vri se zavrna obrada otvora u auri
stegnutoj u steznoj glavi spoljanjeg prenika 50 mm, unutranjeg prenika 40
+0,01
mm i
duine struganja (stezanja) 150 mm.
Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom da deformacija (ugib) radnog predmeta pri obradi
ne bude vea od irine tolerancijskog polja, a maksimalna hrapavost obraene povrine ne pree
12,5 m.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
materijal alata B;
postojanost alata 60 min;
dubina rezanja 1 mm;
radijus vrha noa 0,5 mm;
napadni ugao alata 90.
ZADATAK 4.
Na viesenom strugu obrauje se obradak sa skice, tako da u zavrnoj fazi svi alati dejstvuju
istovremeno.
29
ODREDITI:
broj obraenih komada posle kojih treba zameniti najugroeniji pohabani no.
PODACI:
m
= 65 10
7
N/m
2
;
koeficijent vitkosti strugotine 10, isti za sve noeve;
snaga pogonskog elektromotora maine 50 kW;
ZADATAK 5.
Na viesenom strugu izvodi se zahvat uzdunog struganja sa dva noa dubine rezanja a
1
= 3 mm
i a
2
= 1,5 mm, a duine obrade l
1
= 60 mm i l
2
= 50 mm.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u kg/as.
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
materijal alata B;
prenik sirovog komada 80 mm;
napadni ugao alata 60;
snaga pogonskog elektromotora maine 7,5 kW;
30
ZADATAK 6.
Na revolver strugu vri se gruba uzduna obrada. Odrediti elemente reima obrade i koliinu
skinute strugotine u jedinici vremena, pri potpunom iskorienju snage pogonskog
elektromotora maine i postojanosti alata, ako se obrada izvodi sa jednim ili sa dva noa.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
materijal alata B;
prenik obratka pre obrade 120 mm, a posle obrade 108 mm;
ZADATAK 7.
Na revolver strugu sa vertikalnom glavom, izvodi se zahvat uzdunog struganja i buenja
paralelno.
ODREDITI:
glavno vreme obrade.
PODACI:
materijal strugarskog noa TM K20;
materijal burgije B;
prenik obratka pre struganja 100 mm, a posle 95 mm;
prenik burgije 20 mm;
duina struganja 80 mm, a dubina buenja 50 mm;
postojanost ugroenijeg alata 30 min;
31
3. OBRADA BUENJEM
3.1. Jednovretene builice
ZADATAK 1.
Na radijalnoj builici, snage pogonskog elektromotora maine P
M
= 2,75 kW, potrebno je na
ploastom radnom predmetu od konstruktivnog elika R
m
= 60 10
7
N/m
2
, debljine l = 60 mm,
izbuiti otvor 25 mm.
ODREDITI:
najpovoljniji reim obrade;
broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pohabanu burgiju.
PODACI:
postojanost burgije T = 25 min;
REENJE:
Najpovoljniji reim obrade, za traeni zahvat obrade, odreuje se na osnovu istovremene
iskorienosti snage pogonskog elektromotora maine i zadate postojanosti burgije.
Prvo se iz snage pogonskog elektromotora maine:
M
y x
M
M
n s D C M
P

2
i brzine rezanja:
T
y m
x
v
n D
s T
D C
v
0
0
0
izrazi broj obrtaja burgije s obzirom na snagu pogonskog elektromotora maine i postojanost
alata:
32
2
y x
M
M
M
s D C
P
n
0
0
1
y m
o
x
v
T
s T
D C
n

Pomak, pri kome e se ostvariti istovremeno iskorienje snage maine i postojanosti alata,
0
0
0
1
2
y m
x
v
y x
M
M
T M
s T
D C
s D C
P
n n
tako da je:
m/o 10 143 , 0
1 2 025 , 0 163865 , 0 10 076697 , 72
8 , 0 1500 2750
2
3
5 , 0 8 , 0
1
1 4 , 0 2 6
2 , 0
1
0
1
0
0
,
`
.
|

,
`
.
|

y y
x x
v M
m
M
D C C
T P
s
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su:
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
163865 , 0
0
0
m
y
x
C
v
iz tab. BU-2. za C R
m
= 60 10
7
N/m
2
'

8 , 0
2
1 0 0 7 6 6 9 7 , 7 2
6
y
x
C
M
m
= 60 10
7
N/m
2
dok je koeficijent
0
odreen iz tab. BU-3.:
0
= 1 za
4 , 2
25
60

D
l

Odgovarajui broj obrtaja burgije e tada biti:
o/s 9,25
2 000143 , 0 025 , 0 10 076697 , 72
8 , 0 2750
2
8 , 0 2 6

y x
M
M
s D C
P
n
33
Broj uraenih komada (izbuenih rupa) posle kojih treba zameniti pohabanu burgiju rauna se na
sledei nain:
kom 3,06 3
36 , 45
60 25
'

g
t
T
K
pri emu je aktivno vreme obrade:
s 5,36 4
000143 , 0 25 , 9
06 , 0
'
s n
l
t
g
Znai, do zatupljenja burgije mogu se izraditi 33 radna predmeta.
ZADATAK 2.
Na stubnoj builici, snage pogonskog elektromotora maine P
M
= 1,85 kW i stepena korisnog
dejstva prenosnika maine = 0,7, bue se u ploi od Cr R
m
= 85 10
7
N/m
2
, debljine l = 30
mm, otvori 18 mm.
Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom da se burgija zatupi posle K = 50 izbuenih otvora,
ako je materijal burgije B sa dozvoljenim naprezanjem na pritisak
doz
= 22 10
7
N/m
2
.
REENJE:
Merodavni reim obrade odreuje se na osnovu zahteva da burgija izradi 50 otvora pre nego to
se zatupi. Pri tome, prvo treba odrediti pomak vodei rauna o preporuenim vrednostima i
dozvoljenom naprezanju materijala burgije na pritisak u toku obrade.
Preporueni pomak iz tab. BU-1. za Cr R
m
= 8510
7
N/m
2
i D = 18 mm iznosi:
s = 0,189 mm/o
Pomak na osnovu dozvoljenog naprezanja materijala burgije na pritisak izraunava se
iz:
m/o 10 0,158
10 494745 , 103 42
018 , 0 10 22
42
3
8 . 0
1
6
2 3 7
1
3

,
`
.
|

,
`
.
|

y
M
x
doz
C
D
s

gde su koriene sledea konstanta i eksponenti:
'

8 , 0
2
10 4 947 45 , 103
6
y
x
C
M
iz tab. B-4. za Cr R
m
= 8510
7
N/m
2
Merodavan pomak za ovaj zahvat obrade, prema tome je:
s = 0,158 mm/o
Broj obrtaja burgije se odreuje na osnovu postojanosti alata iz izraza za brzinu rezanja:
34
n D
s L
D C
v
m
m m y m
m x
v

,
`
.
|

1
1
0
0
0
gde je postojanost burgije izraena duinom buenja:
m 1,5 03 , 0 50 l K L
tako da je broj obrtaja burgije:
o/s 6,15
018 , 0 000158 , 0 5 , 1
1 09472 , 0
2 . 0 1
1
4 . 0 1 2 . 0 5 . 0 2 . 0
1
1
1
0
0 0

,
`
.
|

,
`
.
|

m
x m y m
v
D s L
C
n
Konstanta i eksponenti u izrazu za brzinu rezanja su sledei:
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
09472 , 0
0
0
m
y
x
C
v
iz tab. BU-2. za Cr R
m
= 8510
7
N/m
2
dok je koeficijent
0
0
= 1 za
66 , 1
18
30

D
l

Proraunati reim obrade se moe usvojiti tek nakon provere potrebne snage pogonskog
W 1684
7 , 0
15 , 6 2 000158 , 0 018 , 0 10 494745 , 103
2
8 . 0 2 6
n s D C
P
y x
M
M
Kako je potrebna snaga pogonskog elektromotora maine za izvoenje ovog zahvata, manja od
instalisane snage (1684<1850 W), proraunati reimi obrade uzimaju se kao merodavni.
35
3.2. Vievretene builice
ZADATAK 1.
Na vievretenoj builici potrebno je izbuiti 3 otvora 25 mm na radnom predmetu od
konstruktivnog elika R
m
= 6010
7
N/m
2
, dubine buenja l = 60 mm.
ODREDITI:
najpovoljniji reim obrade;
broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pohabane burgije.
PODACI:
postojanost burgije T = 30 min;
M
= 7 kW;
REENJE:
Najpovoljniji reim obrade odreuje se na osnovu istovremenog iskorienja snage pogonskog
elektromotora maine i postojanosti alata, imajui svakako u vidu da kod vievretene builice sve
burgije imaju isti pomak i broj obrtaja.
Prvo se iz snage pogonskog elektromotora maine:
M
y x
M i
Ki
M
n s D C M
P
P

2 3 3
3
1
i brzine rezanja:
T
y m
x
v
n D
s T
D C
v
0
0
0
izrazi broj obrtaja burgije s obzirom na snagu pogonskog elektromotora maine i postojanost
alata:
2 3
y x
M
M
M
s D C
P
n
0
0
1
y m
o
x
v
T
s T
D C
n

Pomak, pri kome e se ostvariti istovremeno iskorienje snage maine i postojanosti alata,
36
0
0
0
1
2 3
y m
x
v
y x
M
M
T M
s T
D C
s D C
P
n n
m/o 10 0,139
1 6 025 , 0 163865 , 0 10 076697 , 72
9 , 0 1800 7000
6
3
5 , 0 8 , 0
1
1 4 , 0 2 6
2 , 0
1
0
1
0
0
,
`
.
|

,
`
.
|

y y
x x
v M
m
M
D C C
T P
s
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su:
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
163865 , 0
0
0
m
y
x
C
v
m
= 6010
7
N/m
2
'

8 , 0
2
1 0 0 7 6 69 7 , 7 2
6
y
x
C
M
m
= 6010
7
N/m
2
dok je koeficijent
0
0
= 1 za
4 , 2
25
60

D
l

o/s 9,03
6 000139 , 0 025 , 0 10 076697 , 72
9 , 0 7000
6
8 , 0 2 6

y x
M
M
s D C
P
n
Broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pohabane burgije rauna se na sledei nain:

kom ,65 37
80 , 47
60 30
'

g
t
T
K
pri emu je aktivno vreme obrade:
s ,8 47
000139 , 0 03 , 9
06 , 0
'
s n
l
t
g
Znai, do zatupljenja burgije moe se izraditi 37 radna predmeta.
37
ZADATAK 2.
Na obratku od konstruktivnog elika R
m
= 6510
7
N/m
2
potrebno je na vievretenoj builici
izbuiti vei broj rupa 5 mm na dubinu l = 40 mm.
ODREDITI:
najvei broj alata koji mogu istovremeno da deluju;
ukupnu silu kojom e alati, preko obratka, delovati na radni sto builice.
PODACI:
M
= 3,5 kW;
postojanost alata L

= 2 m.
REENJE:
Najvei broj alata koji mogu istovremeno da vre obradu na vievretenoj builici odreuje se s
obzirom na raspoloivu snagu pogonskog elektromotora maine. Pri tome se merodavni reim
obrade odreuje na osnovu zadate postojanosti alata.
Polazi se od pomaka iji se izbor vri na osnovu preporuenih vrednosti iz tab. BU-1. za C R
m
= 6510
7
N/m
2
i D = 5 mm:
s = 0,108 mm/o
Zbog karakteristika maine ovo e biti merodavni pomak za sve burgije.
Broj obrtaja burgije se odreuje na osnovu postojanosti alata iz izraza za brzinu rezanja:
n D
s L
D C
v
m
m m y m
m x
v

,
`
.
|

1
1
0
0
0
tako da je:
o/s 16,36
000108 , 0 2
005 , 0 6 , 0 15155 , 0
2 , 0 1
1
2 , 0 5 , 0 2 , 0
1 4 , 0 1
1
1
0
0
0
,
`
.
|

,
`
.
|

m
m y m
x
v
s L
D C
n
Pri tome su konstanta i eksponenti iz izraza za brzinu rezanja:
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
15155 , 0
0
0
m
y
x
C
v
m
= 6510
7
N/m
2
dok je koeficijent
0
38
0
= 1 za
8
5
40

D
l

Ukoliko se sa N oznai maksimalan broj alata koji mogu istovremeno da vre obradu, moe se
napisati da je:
n s D C N M N P N
P
y x
M K
M

2
tako da je:
kom 1,25 2
36 , 16 2 000108 , 0 005 , 0 10 388978 , 76
8 , 0 3500
2
8 , 0 2 6

n s D C
P
N
y x
M
M
Konstanta i eksponenti iz izraza za obrtni moment buenja su:
'

8 , 0
2
1 0 3 88 9 7 8 , 7 6
6
y
x
C
M
m
= 6510
7
N/m
2
Prema tome, za date uslove obrade, u vievretenu glavu bi se mogao postaviti 21 alat koji mogu
istovremeno da dejstvuju.
Pod pretpostavkom takve obrade, maksimalna sila kojom bi alati delovali na obradak je:
N 17362 000108 , 0 005 , 0 10 860443 , 98 21
7 , 0 1 6
1 1

y x
F i s uk s
s D C N F N F
Konstanta i eksponenti iz izraza za otpor pomonog kretanja kod buenja su:
'

7 , 0
1
1 0 8 6 0 4 4 3 , 9 8
1
1
6
y
x
C
F
m
= 6510
7
N/m
2
ZADATAK 3.
Na vievretenoj builici istovremeno se bue 4 otvora 8 na dubinu buenja 35 mm i 2 otvora
14 na dubinu buenja 34 mm. Odrediti merodavni reim obrade kao i broj uraenih komada
posle koga treba zameniti zatupljene burgije pod uslovom da glavno vreme obrade po komadu
bude t
g
= 20 s.
PODACI:
39
m
= 7010
7
N/m
2
;
M
= 4,5 kW;
REENJE:
Reim obrade, za postavljeni sluaj obrade, odreuje se pod uslovom da glavno vreme obrade
bude 20 s, uz istovremeno iskorienje snage pogonskog elektromotora maine.
Da bi se odredilo glavno vreme obrade potrebno je prvo odrediti koja od burgija zahteva
maksimalan radni hod vievretene glave, odnosno nosaa alata.
Kako se sa skice vidi, radni hod burgije izraunava se na sledei nain:
mm 42,6 2 2 14
3
1
34 2
3
1
mm 41,6 2 2 8
3
1
35 2
3
1
2 2 2
1 1 1
+ + + +
+ + + +
l D l L
l D l L
Vidi se da dui hod nosaa alata odreuje burgija br. 2, pa je glavno vreme obrade:
s n
L
t
g
2
Snaga pogonskog elektromotora maine, za sluaj istovremenog buenja svih otvora, odreuje se
iz izraza:
40
) 2 4 ( 2
2 2 2 4
2 4 2 4
2 1
2 1
2 2 1 1 2 1
x x y
M
y x
M
y x
M
K K
M
D D n s C
n s D C n s D C
M M P P
P
+
Ako se sada iz glavnog vremena obrade i snage pogonskog elektromotora maine izrazi broj
obrtaja burgije:
s t
L
n
g

2
) 2 4 ( 2
2 1
x x y
M
M
D D s C
P
n
+
reavanjem ovih jednaina po nepoznatoj s dobija se:

m/o 10 0,278
) 014 , 0 2 008 , 0 4 ( 2 10 701259 , 80 0426 , 0
20 8 , 0 4500
) 2 4 ( 2
3 -
1 8 . 0
1
2 2 6
1
1
2 1 2

,
`
.
|
+

,
`
.
|
+

y
x x
M
g M
D D C L
t P
s
o/s 7,66
000278 , 0 20
0426 , 0
2
s t
L
n
g
Konstanta i eksponenti iz izraza za obrtni moment kod buenja su:
'

8 , 0
2
1 0 7 0 1 2 5 9 , 8 0
6
y
x
C
M
m
= 7010
7
N/m
2
Broj komada posle kojeg treba zameniti pojedine zatupljene burgije izraunava se iz:
'
g
t
T
K
pri emu se postojanost alata i aktivno vreme rezanja raunaju na sledei nain:
41
s n
l
t
D s n
C
T
g
m
x y
v
,
`
.
|

'
1
1
0
0 0
Postojanost alata za pojedine burgije je:

s 2097
014 , 0 000278 , 0 66 , 7
1 143025 , 0
s 2945
008 , 0 000278 , 0 66 , 7
765 , 0 143025 , 0
2 , 0
1
4 , 0 1 5 , 0
2
2 , 0
1
4 , 0 1 5 , 0
1
,
`
.
|

,
`
.
|

T
T
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
143025 , 0
0
0
m
y
x
C
v
iz tab. BU-2 za C R
m
= 7010
7
N/m
2
dok se koeficijent
0
za pojedine burgije odreuje iz tab. BU-3.:
01
= 0,765 za
37 , 4
8
35
1
1

D
l

02
= 1 za
42 , 2
14
34
2
2

D
l

Aktivno vreme rezanja za pojedine burgije je:
s 15,97
000278 , 0 66 , 7
034 , 0
'
s 16,44
000278 , 0 66 , 7
035 , 0
'
2
2
1
1
s n
l
t
s n
l
t
g
g
Konano broj komada nakon kojih treba zameniti pojedine zatupljene burgije je:
kom 131,31
97 , 15
2097
kom 79,02 1
44 , 16
2945
2
1

K
K
Prema tome, zamenu burgije 8 potrebno je izvriti posle izraenih 179 komada, dok se zamena
burgije 14 vri posle izraenog 131 komada.
42
3.3. Builice sa vievretenom glavom
ZADATAK 1.
Na builici sa vievretenom glavom obrauje se istovremeno 8 otvora i to 49 mm na dubinu
24 mm i 413 mm na dubinu 36 mm. Odrediti potrebnu snagu pogonskog elektromotora
maine pod uslovom da se sve burgije istovremeno zatupe.
PODACI:
m
= 6010
7
N/m
2
;
postojanost svih burgija T = 18 min;
REENJE:
Da bi se odredila potrebna snaga pogonskog elektromotora maine za date uslove obrade, mora
se prvo odrediti reim obrade.
Reim obrade se odreuje na osnovu uslova da postojanosti svih alata budu iste, imajui svakako
u vidu da kod builice sa vievretenom glavom mogu biti razliiti pomaci i brojevi obrtaja
pojedinih burgija, s tim da mora biti zadovoljen uslov da je n
i

s
i
= const.
Polazi se od pomaka koji se za pojedine burgije odreuju na osnovu preporuka iz tab. BU-1.:
'
mm/o 194 , 0
mm/o 165 , 0
2
1
s
s
m
= 6010
7
N/m
2
i
'
mm 13
mm 9
2
1
D
D
Na osnovu izraza za brzinu rezanja kod buenja:
0
0
0
y m
x
v
s T
D C
v

mogue je izraunati brzine rezanja za pojedine burgije:
m/s 0,484
000194 , 0 1080
946 , 0 013 , 0 16386 , 0
m/s 0,464
000165 , 0 1080
968 , 0 009 , 0 16386 , 0
5 , 0 2 , 0
4 , 0
2
5 , 0 2 , 0
4 , 0
1
v
v
Konstanta i eksponenti iz prethodnog izraza su sledei:
43
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
16386 , 0
0
0
m
y
x
C
v
iz tab. BU-1 za C R
m
= 6010
7
N/m
2
dok se koeficijent
0
01
= 0,968 za
66 , 2
9
24
1
1

D
l

02
= 0,946 za
77 , 2
13
36
2
2

D
l

Broj obrtaja za pojedine burgije, prema tome je:
o/s 11,85
013 , 0
484 , 0
o/s 16,41
009 , 0
464 , 0
2
2
2
1
1
1

D
v
n
D
v
n
Sada je potrebno na osnovu brzine pomonog kretanja nosaa alata, odrediti ugroeniju burgiju.
Ugroenija je ona koja zahteva manju brzinu pomonog kretanja, tako da je to ujedno i
merodavna brzina vievretene glave.
Iz odreenih brzina pomonog kretanja alata:
m/s 0,0023 000194 , 0 85 , 11
m/s 0,0027 000165 , 0 41 , 16
2 2
1 1

s n
s n
vidi se da je ugroenija burgija br. 2, tj. da je merodavna brzina n
2

s
2
= 0,0023 m/s.
Da bi bio zadovoljen neophodan uslov vievretene glave n
i

s
i
= const, ali i uslov zadatka o
jednakosti postojanosti burgija T = const, mora se korigovati reim obrade burgije br. 1
istovremenim menjanjem vrednosti pomaka i broja obrtaja burgija.
Ukoliko se sa n
1
' i s
1
' oznae korigovani reimi obrade za burgiju br. 1, moe se na osnovu
uslova vievretene glave napisati da je:
2 2 1 1
' ' s n s n
(1)
a iz uslova jednakosti postojanosti alata T
1
= T
2
da je:
m
y
x
v
m
y
x
v
s n
D C
s n
D C
1
2 2
02
1
2
1
1 1
01
1
1
0
0
0
0
' '

,
`
.
|

,
`
.
|

(2)
Reavanjem sistema jednaina (1) i (2), po n
1
' i s
1
', dobija se:
44
m/o 10 0,119
013 , 0
009 , 0
946 , 0
968 , 0
000194 , 0
'
3 -
1 5 , 0
1 4 , 0
1 5 , 0
1
1
1
2
1
1
1
02
01
2 1
0
0
0

,
`
.
|

,
`
.
|

,
`
.
|
,
`
.
|

y
x
y
D
D
s s
odnosno:
o/s 19,32
000119 , 0
000194 , 0 85 , 11
'
'
1
2 2
1

s
s n
n
Konano snaga pogonskog elektromotora maine e biti:
( )
( )
( )
W 430 7
8 , 0
) 85 , 11 000194 , 0 013 , 0 32 , 19 000119 , 0 009 , 0 ( 10 076697 , 72 8
8
2 2 4
4 4 4
8 , 0 2 8 , 0 2 6
2 2 2 1 1 1
2 2 2 1 1 1
2 2 1 1 2 1
n s D n s D C
n s D C n s D C
M M P P
P
y x y x
M
y x
M
y x
M
K K
M
'

8 , 0
2
10 0 7 6 6 9 7 , 7 2
6
y
x
C
M
m
= 6010
7
N/m
2
.
ZADATAK 2.
Na builici sa vievretenom glavom bui se istovremeno 6 otvora 212 mm, 215 mm i
224 mm u ploi od ugljeninog elika R
m
= 6010
7
N/m
2
, debljine 50 mm.
Odrediti, pod uslovom da glavno vreme obrade po komadu iznosi t
g
= 30 s:
reim obrade;
snagu pogonskog elektromotora maine ( = 0,8);
broj obraenih komada posle kojih treba zameniti zatupljene burgije.
REENJE:
Reim obrade se odreuje na osnovu uslova da glavno vreme obrade bude 30 s, vodei rauna o
tome da mora biti zadovoljen i uslov vievretene glave n
i

s
i
=const.
45
Polazi se od pomaka koji se za pojedine burgije odreuju na osnovu preporuka iz tab. BU-1.:
'
mm/o 245 , 0
mm/o 203 , 0
mm/o 189 , 0
3
2
1
s
s
s
m
= 6010
7
N/m
2
i
'
mm 24
mm 15
mm 12
3
2
1
D
D
D
Za pravilno iskorienje uslova glavnog vremena obrade potrebno je prvo odrediti koja od
burgija zahteva maksimalan radni hod vievretene glave, odnosno nosaa alata.
Radni hod burgije izraunava se na sledei nain:
l D l L + + 2
3
1
gde su l dubina otvora, D prenik burgije i l dodatak za ulaz-izlaz alata.
Poto sve burgije bue otvore u ploi debljine 50 mm, oigledno je da e merodavna burgija, za
odreivanje glavnog vremena, obrade biti burgija sa najveim prenikom, tako da je:
mm 63 2 2 24
3
1
50 + + L
Iz jednaine za glavno vreme obrade:
s n
L
t
g
odreuje se brzina vievretene glave:

m/s 0,0021
30
063 , 0

g
t
L
s n
Sada je mogue izraunati merodavne brojeve obrtaja za sve burgije:
o/s 8,57
000245 , 0
0021 , 0
o/s 10,34
000203 , 0
0021 , 0
o/s 11,11
000189 , 0
0021 , 0
3
3
2
2
1
1

s
s n
n
s
s n
n
s
s n
n
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se na sledei nain:
46
( )
( )
( )
( )
W 12052
8 , 0
57 , 8 000245 , 0 024 , 0 11 , 11 000189 , 0 012 , 0 10 076697 , 72 4
4
2 2 2 2
2 2 2 2
8 , 0 2 8 , 0 2 6
3 3 3 2 2 2 1 1 1
3 3 3 2 2 2 1 1 1
3 3 2 2 1 1 3 2 1
+ +
+ +
+ +
+ +
+ +
n s D n s D n s D C
n s D C n s D C n s D C
M M M P P P
P
y x y x y x
M
y x
M
y x
M
y x
M
K K K
M
'

8 , 0
2
10 0 7 6 6 9 7 , 7 2
6
y
x
C
M
m
= 6010
7
N/m
2
Broj komada posle kojeg treba zameniti pojedine zatupljene burgije odreuje se iz izraza:
'
g
t
T
K
pri emu se postojanost i aktivno vreme rezanja raunaju na sledei nain:
s n
l
t
D s n
C
T
g
m
x y
v
,
`
.
|

'
1
1
0
0 0
Postojanost alata za pojedine burgije je:

s 643
024 , 0 000245 , 0 57 , 8
1 163865 , 0
s 821,6
015 , 0 000203 , 0 34 , 10
87 , 0 163865 , 0
s 779,5
012 , 0 000189 , 0 11 , 11
78 , 0 163865 , 0
2 , 0
1
4 , 0 1 5 , 0
3
2 , 0
1
4 , 0 1 5 , 0
2
2 , 0
1
4 , 0 1 5 , 0
1
,
`
.
|

,
`
.
|

,
`
.
|

T
T
T
47
'
2 , 0
5 , 0
4 , 0
163865 , 0
0
0
m
y
x
C
v
m
= 6010
7
N/m
2
dok se koeficijent
0
01
= 0,78 za
16 , 4
12
50
1
1

D
l

02
= 0,87 za
33 , 3
15
50
2
2

D
l

01
= 1 za
08 , 2
24
50
3
3

D
l

Aktivno vreme rezanja za sve burgije iznosi:
s 23,8
0021 , 0
05 , 0
'
s n
l
t
g
Konano broj komada nakon kojih treba zameniti pojedine zatupljene burgije je:
komada. 7 2 odnosno kom, 27,0
8 , 23
643
komada; 34 odnosno kom, 34,5
8 , 23
6 , 821
komada; 32 odnosno kom, 32,7
8 , 23
5 , 779
3
2
1

K
K
K
ZADATAK 1.
Pri buenju na stubnoj builici odrediti merodavni reim obrade i potrebnu snagu pogonskog
elektromotora maine, tako da se burgija zatupi posle 50 uzastopno izbuenih rupa.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
dubina buenja 60 mm;
48
ZADATAK 2.
Pri buenju na radijalnoj builici odrediti merodavni reim obrade i broj izraenih otvora posle
kojih treba zameniti zatupljenu burgiju, pod uslovom potpunog iskorienja snage pogonskog
elektromotora maine i zahteva da glavno vreme obrade po otvoru iznosi 42 s.
PODACI:
m
= 60 10
7
N/m
2
;
dubina buenja 60 mm;
ZADATAK 3.
Odrediti postojanost burgija koje e do svog zatupljenja omoguiti da se na vievretenoj builici,
pri izvoenju zahvata istovremenog buenja 3 otvora 20 mm, obradi 50 radnih predmeta. Na
osnovu izraunate postojanosti odrediti kompletan reim obrade i apsorbovanu snagu buenja.
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
debljina ploe 65 mm.
ZADATAK 4.
Posle koliko izraenih radnih predmeta treba zameniti pojedine zatupljene burgije, ako se na
vievretenoj builici istovremeno bue 3 otvora 14 mm i 3 otvora 20 mm, pod uslovom
potpunog iskorienja snage pogonskog elektromotora maine.
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
dubina buenja 33 mm, ista za sve burgije;
ZADATAK 5.
Na builici sa vievretenom glavom bue se istovremeno 8 otvora 210 mm, 415 mm i
225 mm, u ploi od ugljeninog elika R
m
= 60 10
7
N/m
2
debljine 50 mm.
Odrediti merodavni reim obrade, tako da se sve burgije istovremeno zatupe, a da glavno vreme
obrade iznosi 30 sekundi po komadu.
ZADATAK 6.
49
Na builici sa vievretenom glavom, u ploi od C R
m
= 50 10
7
N/m
2
debljine 50 mm,
istovremeno se bue 3 otvora 22 mm i 3 otvora 25 mm. Pod uslovom da se ugroenija
burgija zatupi posle 30 obraenih predmeta, a da manje ugroena burgija obradi to vei broj
radnih predmeta, odrediti merodavni reim obrade i broj komada koji moe izraditi manje
ugroena burgija.
ZADATAK 7.
Na builici sa vievretenom glavom obrauje se istovremeno 8 otvora i to: 312 mm dubine
45 mm, 215 mm dubine 35 mm i 318 mm dubine 40 mm.
Odrediti, pod uslovom da se sve burgije zatupe posle 50 izraenih obradaka:
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
50
4. OBRADA GLODANJEM
4.1. Horizontalne glodalice
ZADATAK 1.
Na horizontalnoj glodalici, pomou valjastog glodala prenika 125 mm, vri se gruba obrada
N = 5 obradaka prenika 115 mm i debljine 60 mm, poreanih jedan do drugog bez razmaka.
ODREDITI:
potrebnu snagu pogonskog elektromotora maine;
glavno vreme obrade po komadu;
koliinu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
postojanost glodala T = 120 min;
pomak po zubu s
1
= 0,15 mm/z;
broj zuba glodala z = 10;
ugao zavojnice zuba glodala = 22;
pomono vreme t
p
= 30 s/kom;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8.
REENJE:
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka L B H = 115 115 60 mm, jednaka je
dodatku za grubo glodanje:
a = = 2,6 mm
Brzina rezanja izraunava se na osnovu zadate postojanosti alata:
51
m/s 0,581
00015 0 22 10 115 0 0026 0 60 120
125 0 0363 0
56 0 13 0 32 0 31 0 46 0 33 0
72 0
1 1
0

, , , , , ,
,
y w u q x m
i
v
y
, , , ) (
, ,
s z b a T
D C
s
C
v
tako da je broj obrtaja glodala:
o/s 1,478
125 , 0
581 , 0
D
v
n
Konstanta i eksponenti iz izraza za brzinu rezanja su:
'

72 , 0 58 , 0
13 , 0 46 , 0
32 , 0 33 , 0
31 , 0 0363 , 0
i y
w x
u m
q C
v
iz tab. G-4. za LG HB = 175
Brzina stola glodalice je:
m/s 10 2,217 10 478 , 1 00015 , 0
3
1

z n s s
Snaga pogonskog elektromotora maine se rauna na sledei nain:
W 755
8 0
581 0 945 1 1 1 1
,
, , v F ,
P
vm
m
gde je srednja obimna sila rezanja:

N 945 10 281 8
581 0
0026 0 115 0 002217 0
8

,
,
, , ,
k
v
a b s
F
vm vm
a srednji specifini otpor rezanja:
2 8
4 7
8
1
N/m 10 8,281
125 0
0026 0
115 0 00015 0
10 448 1

,
K
vm
,
,
, ,
,
D
a
b s
C
k
K
Konstanta i eksponent iz izraza za srednji specifini otpor rezanja su:
'

4 , 7
1 0 4 4 8 , 1
8
k
k
C
iz tab. S-15. za LG HB = 175

Glavno vreme obrade po komadu izraunava se na sledei nain:
s 53,8
5
2 , 269
1

N
t
t
g
g
52
U gornjoj jednaini, prema skici, ukupno glavno vreme obrade za 5 obradaka iznosi:
s 269,2
0,002217
0,597
1
s
L
i t
g
gde je hod alata u toku obrade:
mm 596,8 2 2 ) 6 , 2 125 ( 6 , 2 115 5
2 ) ( 2
1
+ +
+ + + + l a D a D N l l D N L
p p
Koliina skinute strugotine u jedinici vremena iznosi:
kg/s 10 2,37
30 8 , 53
199 , 0
3

+
+

p g k
t t
G
t
G
Q
gde je masa skinute strugotine po komadu:
kg 0,199
4
7400 0026 , 0 115 , 0
4
2
2
a D
a A G
p
p
pri emu je = 7400 kg/m
3
specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za LG.
ZADATAK 2.
Odrediti postojanost valjastog glodala koja e omoguiti da se na horizontalnoj glodalici obradi
K = 50 radnih predmeta. Na osnovu izraunate postojanosti odrediti kompletan reim obrade.
PODACI:
prenik glodala D = 100 mm;
pomak po zubu s
1
= 0,25 mm/z;
53
povrina koja se obrauje 200 80 mm.
REENJE:
Broj komada koje alat moe izraditi pre nego to se zatupi odreuje se preko sledeeg izraza:
l
z n s T
s l
T
t
T
K
g

1
'
Ukoliko se broj obrtaja alata, kao nepoznata veliina, izrazi u funkciji postojanosti alata:

y w u q x m
i
V
s z b a T
D C
D
v
n
1
1
i uvrsti u prethodni izraz za broj komada koje alat moe izraditi pre nego to se zatupi, nakon
sreivanja dobija se da je postojanost alata:
s 4951,9
00025 , 0 28 8 08 , 0 005 , 0 2 , 0 50
1 , 0 0269 , 0
1 33 , 0
1
1 58 , 0 13 , 0 1 32 , 0 31 , 0 46 , 0
1 72 , 0
1
1
1
1
1
1
,
`
.
|

,
`
.
|

m
y W u q x
i
v
s z b a l K
D C
T
'

72 , 0 58 , 0
13 , 0 46 , 0
32 , 0 33 , 0
31 , 0 0269 , 0
i y
w x
u m
q C
v
iz tab. G-4. za LG HB = 220
Da bi se kompletirao reim obrade potrebno je jo odrediti broj obrtaja alata:
o/s 1
00025 , 0 28 8 08 , 0 005 , 0 6 , 4956
1 . 0 0269 , 0
5 . 0 13 . 0 32 . 0 31 . 0 46 . 0 33 . 0
1 72 . 0
1
1

y w u q x m
i
v
s z b a T
D C
n
i brzinu stola glodalice:
m/s 10 2 8 1 00025 , 0
3
1

z n s s .
ZADATAK 3.
54
Na obratku od ugljeninog elika R
m
= 65 10
7
N/m
2
, pomou valjasto-eonog glodala
100 110 mm, vri se grubo glodanje oznaene povrine sa date skice.
Odrediti merodavan reim obrade i potom usvojiti najpovoljniji plan obrade pod uslovom da se
ostvari minimalno glavno vreme obrade.
PODACI:
pomak po zubu s
1
= 0,15 mm/z .
REENJE:
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka L B H = 500 360 100 mm, jednaka je
a = = 4,2 mm
Broj obrtaja glodala izraunava se na osnovu zadate postojanosti alata:
( )
o/s 2,51
00015 , 0 24 12 1 , 0 0042 , 0 60 240
1 , 0 32415 , 1
3 , 0 18 , 0 1 , 0 09 , 0 27 , 0 3 , 0
1 5 , 0
1
1

y w u q x m
i
V
s z b a T
D C
D
v
n
'

5 , 0 30 , 0
18 , 0 27 , 0
1 , 0 30 , 0
09 , 0 32415 , 1
i y
w x
u m
q C
v
iz tab. G-4. za C R
m
= 65 10
7
N/m
2
.
m/s 10 4,5 51 , 2 12 00015 , 0
-3
1
n z s s
55
Da bi se odredio najpovoljniji plan obrade za odreeni reim obrade, a pod uslovom da se ostvari
minimalno glavno vreme obrade, potrebno je razmotriti uzdunu i poprenu varijantu obrade
koje su prikazane na skici. Povoljniji redosled obrade bie varijanta gde se ostvaruje manja
duina hoda alata u toku obrade.

I varijanta II varijanta
I varijanta predstavlja obradu zadata povrina sa 4 uzduna prolaza alata, pa e ukupna duina
hoda alata u toku obrade biti:
mm 1820 524 524 248 524
4 3 2 1 1
+ + + + + + L L L L L
uk
gde su prema skici:
mm 524 2 2 ) 2 , 4 100 ( 2 , 4 500
2 ) ( 2
1 4 3 1
+ +
+ + + + l a D a l l l l L L L
( )
( ) mm 48 2 2 2 ) 2 , 4 100 ( 2 , 4 100 2
2 ) ( 2 ) 2 ( 2
1 2
+ +
+ + + + l a D a l l l l L
II varijanta predstavlja obradu zadata povrina sa 5 poprenih prolaza alata, pa e ukupna
duina hoda alata u toku obrade biti:
mm 1692 384 308 308 308 384
5 4 3 2 1 2
+ + + + + + + + L L L L L L
uk
gde su prema skici:
mm 384 2 2 ) 2 , 4 100 ( 2 , 4 360
2 ) ( 2
1 5 1
+ +
+ + + + l a D a l l l l L L
56
( )
( ) mm 308 2 2 ) 2 , 4 100 ( 2 , 4 2 160 100
2 ) ( 2 ) 2 ( 2
' ' '
1
' ' '
2 2 2
+ + + +
+ + + + + + l a D a l l l l l l L L L
Vidi se da je druga varijanta obrade povoljnija, jer se osvaruje manji hod alata u toku obrade, a
time i manje glavno vreme obrade koje iznosi:
s 376
0045 , 0
692 , 1
2

s
L
t
uk
g
ZADATAK 4.
Na horizontalnoj glodalici vri se gruba obrada eone povrine prstenastih radnih predmeta
spoljanjeg prenika 40 mm, unutranjeg prenika 25 mm i debljine 35 mm, pomou
valjastog glodala 63 mm.
Odrediti plan obrade i merodavni reim obrade pod uslovom da se postigne maksimalni kapacitet
maine u kom/as.
PODACI:
m
= 50 10
7
N/m
2
;
pomak po zubu s
1
= 0,2 mm/z;
duina stola glodalice L
s
= 1500 mm;
pomono i izgubljeno vreme t
i
= 10 s/kom.
REENJE:
Da bi se ostvario maksimalni kapacitet maine potrebno je izvriti obradu jednog do drugog
poreanih obradaka du stola glodalice. Meutim, kako se za zadato glodalo 63 mm iz tab. G-3
moe usvojiti standardna duina glodala l
g
= 50 ili 90 mm,

obrada postavljenih obradaka moe se
sprovesti u jednom i dva reda, kako je prikazano na skici, tako da treba videti koja od ove dve
varijante obezbeuje da se obradi vei broj komada u jedinici vremena.
I varijanta
57
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka L B H = 40 40 35 mm, jednaka je dodatku
za grubo glodanje:
a = = 2 mm
o/s 3,2
0002 , 0 24 8 0312 , 0 002 , 0 ) 60 400 (
063 , 0 206 , 1
3 , 0 18 , 0 1 , 0 09 , 0 27 , 0 3 , 0
1 5 , 0
1
1

y w u q x m
i
V
s z b a T
D C
D
v
n
S obzirom da se irina glodanja u toku obrade menja, za proraun broja obrtaja alata uzima se
maksimalna irina godanja, koja prema skici za I varijantu iznosi:
mm ,2 1 3 5 , 12 20 2 2
2 2 2 2
1 max

p p
r R b b
'

5 , 0 30 , 0
18 , 0 27 , 0
1 , 0 30 , 0
09 , 0 206 , 1
i y
w x
u m
q C
v
iz tab. G-4. za C R
m
= 50 10
7
N/m
2
m/s 10 5,12 2 , 3 8 0002 , 0
-3
1
n z s s
Kapacitet maine izraunava se na sledei nain:
kom/h 200 200,9
10 92 , 7
3600 3600 3600
1

+
+

i g k
t t t
Q
U gornjoj jednaini glavno vreme po komadu iznosi:
58
s 92 , 7
37
14 , 293
1

N
t
t
g
g
Pri to je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto glodalice:
s ,14 93 2
0051 , 0
002 , 0 2 ) 002 , 0 063 , 0 ( 002 , 0 04 , 0 37
2 ) ( 2
1
+ +
+ +
+ +

s
l a D a D N
s
l l D N
s
L
t
p p
g
dok je maksimalni broj komada koji se mogu postaviti na sto glodalice:
kom 37 5 , 37
40
1500

p
s
D
L
N
.
II varijanta
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka L B H = 40 40 35 mm, jednaka je dodatku
za grubo glodanje:
a = = 2 mm
o/s 3
0002 , 0 24 8 06245 , 0 002 , 0 ) 60 400 (
063 , 0 206 , 1
3 , 0 18 , 0 1 , 0 09 , 0 27 , 0 3 , 0
1 5 , 0
1
1

y w u q x m
i
V
s z b a T
D C
D
v
n
S obzirom da se irina glodanja u toku obrade menja, za proraun broja obrtaja alata uzima se
maksimalna irina godanja, koja prema skici za II varijantu iznosi:
mm ,45 62 5 , 12 20 4 4 2
2 2 2 2
1 max

p p
r R b b
59
'

5 , 0 30 , 0
18 , 0 27 , 0
1 , 0 30 , 0
09 , 0 206 , 1
i y
w x
u m
q C
v
iz tab. G-4. za C R
m
= 50 10
7
N/m
2
.
m/s 10 4,8 3 8 0002 , 0
-3
1
n z s s
kom/h 253 253,3
10 21 , 4
3600 3600 3600
1

+
+

i g k
t t t
Q
U gornjoj jednaini glavno vreme po komadu iznosi:
s 21 , 4
74
5 , 311
1

N
t
t
g
g
Pri to je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto glodalice:
s 5 , 311
0048 , 0
002 , 0 2 ) 002 , 0 063 , 0 ( 002 , 0 04 , 0
2
74
2 ) (
2
2
2
1
+ +
+ +
+ +

s
l a D a D
N
s
l l D
N
s
L
t
p p
g
dok je maksimalni broj komada koji se mogu postaviti na sto glodalice:
kom 74 37 2 5 , 37 2
40
1500
2 2
p
s
D
L
N
.
Na osnovu prikazanog, proizilazi da se maksimalni kapacitet maine postie za sluaj obrade
kako je prikazano u II varijanti.
ZADATAK 5.
Od raspoloivih valjastih glodala sa zavojnim zubima prenika 80, 100 i 125 mm, sa
uglovima zavojnice zuba glodala 24, 34 i 42 za sva tri prenika glodala, odabrati odgovarajue
glodalo uz uslov potpune ravnomernosti obimne sile. Zatim za izabrano glodalo odrediti reim
obrade i apsorbovanu snagu rezanja.
PODACI:
materijal obratka C
r
R
m
= 60 10
7
N/m
2
;
dimenzije radnog predmeta L B H = 500 88 72 mm;
pomak po zubu s
1
= 0,12 mm/z;
60
postojanost glodala T = 150 min.
REENJE:
Potpuna ravnomernost obimne sile kod valjastih glodala se postie za sluaj da koeficijent
dodira po irini glodala bude celobrojna vrednost (ili to je mogue blii celobrojnoj vrednosti).
Koeficijent dodira po irini glodala se rauna na sledei nain:
tg
D
z b
t
b
n
a
b

gde je: b = 88 mm - irina glodanja,
z = 10 - broj zuba glodala,
D = 80 / 100 / 125 mm - prenici glodala,
= 24 / 34 / 42 - uglovi zavojnice zuba glodala.
Izraunati koeficijenti dodira po irini glodala, za devet raspoloivih valjastih glodala sa
zavojnim zubima, dati su u sledeoj tabeli:
D (mm)
()
24 34 42
80 1,559 2,362 3,153
100 1,247 1,889 2,522
125 0,998 1,512 2,018
Iz prethodne tabele sledi da je najpovoljnije glodalo, sa stanovita ravnomernosti obimne sile,
glodalo prenika 125 mm sa uglom zavojnice zuba glodala 24.
Reim obrade za ovako izabrano glodalo odreuje se u nastavku.
Dubina rezanja, iz tab. G-1. za dimenzije obratka L B H = 500 88 72 mm, jednaka je
a = = 4 mm
m/s 0,95
00012 , 0 24 10 088 , 0 004 , 0 ) 60 150 (
125 , 0 9328 , 0
35 , 0 18 , 0 1 , 0 09 , 0 27 , 0 33 , 0
5 , 0
1 1
0

y w u q x m
i
v
y
s z b a T
D C
s
C
v

o/s 2,42
125 , 0
95 , 0
D
v
n
61
'

5 , 0 35 , 0
18 , 0 27 , 0
1 , 0 33 , 0
09 , 0 9328 , 0
i y
w x
u m
q C
v
iz tab. G-4. za C
r
R
m
= 60 10
7
N/m
2
m/s 10 2,91 42 , 2 10 00012 , 0
3
1

n z s s
Apsorbovana snaga rezanja se rauna na sledei nain:
W 2506 95 0 2398 1 1 1 1 , , v F , P
vm
gde je srednja obimna sila rezanja:
N 2398 10 240 22
95 0
004 0 088 0 00291 0
8

,
,
, , ,
k
v
a b s
F
vm vm
a srednji specifini otpor rezanja:
2 8
4 10
8
1
N/m 10 22,240
125 0
004 0
088 0 00012 0
10 263 6

,
k
vm
,
,
, ,
,
D
a
b s
C
k
k
Konstanta i eksponent iz izraza za srednji specifini otpor rezanja su:
'

4 , 1 0
1 0 2 6 3 , 6
8
k
k
C
iz tab. S-15. za C
r
R
m
= 60 10
7
N/m
2
4.2. Vertikalne glodalice
ZADATAK 1.
Na obratku od niskougljeninog elika R
m
= 70 10
7
N/m
2
i HB = 220, dimenzija obraivane
povrine 1000 200 mm, vri se grubo glodanje pomou glave za glodanje.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u jedinici vremena;
apsorbovanu snagu rezanja.
PODACI:
prenik glave za glodanje D = 250 mm;
62
broj zuba glave za glodanje z = 16;
postojanost seiva T = 240 min;
pomak po zubu s
1
= 0,15 mm/z;
pomono vreme t
p
= 3,5 min/kom.
REENJE:
Za odreivanje koliine skinute strugotine u jedinice vremena i apsorbovane snage rezanja,
potrebno je prvo odrediti merodavni reim obrade.
m/s 626 , 2
00015 , 0
0,0776
4 , 0
1
0

y
s
C
v
gde je:
0776 , 0
2 , 0 006 , 0 ) 10 70 ( ) 60 240 (
25 , 0 1 10 866 , 136
10 866 , 136
2 , 0 06 , 0 43 , 1 7 184 , 0
176 , 0 10
2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
176 , 0 10
0
b a R T
D k
C
m
o/s 34 , 3
25 , 0
2,626
D
v
n
Konstanta i eksponent iz izraza za brzinu rezanja su:
'
4 , 0
1
y
k
iz tab. G-5. za C R
m
= 70 10
7
N/m
2
i C 0,6%
m/s 10 02 , 8 16 34 , 3 00015 , 0
3
1

z n s s
Koliina skinute strugotine u jedinici vremena iznosi:
kg/s 10 5 , 27
) 60 5 , 3 ( 2 , 132
42 , 9
3

+
+

p g k
t t
G
t
G
Q
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade, shodno skici je:
63
( )
( )
s 2 , 132
00802 , 0
005 , 0 2 2 , 0 25 , 0 25 , 0
2
1
1
2
2
1
2
2 2
2 2
1
+ +
+ +
+ +

s
l B D D l
s
l l l
s
L
t
g
dok je masa skinute strugotine po komadu:
( ) kg 9,42 7850 006 , 0 2 , 0 1 a A G
p
3
specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za elik.
Apsorbovana snaga rezanja odreuje se na sledei nain:
W 6533 626 2 3 452 5 1 1 1 1 , , , v F z , P
vm z
U prethodnom izrazu je srednja obimna sila na jednom zubu:
N ,3 52 4 862 0 10 5,83 00015 0 006 0
8
1
, , , cos k s a F
m vm vm

a broj zuba u zahvatu:
4,72
927 0 16

, z
z
z
usvaja se 5 zuba.
Pri tome je specifini otpor rezanja, prema tab. G-6. za elik:
2 8 26 0 545 0 6
26 0
1
545 0 6 26 0
1
N/m 10 5,83 00015 0 220 10 125 3
10 125 3

, ,
, , ,
vm
, ,
s HB , s C k
dok je:
862 , 0
927 , 0
8 , 0 sin
cos
m
odnosno:
64
rad 0,927 13 , 53
8 , 0
250
200
sin

D
B
ZADATAK 2.
Na vertikalnoj glodalici sa okretnim stolom vri se grubo glodanje pomou glave za glodanje obe
strane prstenastih radnih predmeta spoljanjeg prenika 150 mm, unutranjeg prenika 50
mm i debljine 50 mm.
ODREDITI:
merodavan reim obrade;
postojanost glodala.
PODACI:
pomak po zubu s
1
= 0,3 mm/z;
irina pojasa habanja VB = 1 mm;
spoljanji prenik radnog stola glodalice D
s
= 1300 mm.
M
= 11,5 kW;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8;
REENJE:
Merodavni reim obrade odreuje se na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog
n D F z , v F z ,
P
vm z vm z
M

1 1 1 1
tako da je broj obrtaja alata:
D F z ,
P
n
vm z
M
1 1
S obzirom da se irina glodanja u toku obrade menja zbog prstenastog oblika obratka,
maksimalno optereenje maine javlja se u trenutku obrade kada se postigne maksimalna irina
glodanja. Na prikazanoj skici se vidi plan obrade na vertikalnoj glodalici sa okretnim stolom i
trenutak kada se ostvaruje maksimalna irina glodanja.
65

Prema tome, shodno prethodnoj skici maksimalni broj zuba u zahvatu iznosi:
3,78
848 0 14

, z
z
z
usvaja se 4 zuba.
gde je:
rad 0,848 59 , 48
75 , 0
200
150
2
2
sin

D
D
p
S druge strane je srednja obimna sila na jednom zubu:
N 6 264 3 884 0 10 2,462 0003 0 005 0
9
1
, , , , cos k s a F
m vm vm

gde je specifina sila rezanja, prema tab. G-6. za LG:
2 9 26 0 76 0 6
26 0
1
76 0 6 26 0
1
N/m 10 2,462 0003 0 300 10 915 3
10 915 3

, ,
, , ,
vm
, ,
s HB , s C k
a cos
m
:
884 , 0
848 , 0
75 , 0 sin
cos
m
Broj obrtaja alata sada iznosi:
o/s 019 1
2 0 6 3264 4 1 1
8 0 11500
1 1
,
, , ,
,
D F z ,
P
n
vm z
M
Broj obrtaja radnog stola glodalice odreuje se iz sledeeg odnosa:

66
( )
st p s
n D D z n s s
1
tako da je:
o/s 10 1,25
) 15 , 0 3 , 1 (
14 078 , 1 0003 , 0
) (
3 - 1

p s
st
D D
z n s
n
Postojanost alata odreuje se iz prethodno odreenog broja obrtaja alata:
n D
s HB T
VB
s
C
v
y y

1
3 28 , 0
25 , 0 6
1
0
10 9 , 73
tako da je postojanost alata:
s
s D HB n
VB
T
y
4450
0003 , 0 2 , 0 300 078 , 1
001 , 0 10 9 , 73 10 9 , 73
28 , 0
1
33 , 0 3
25 , 0 6
28 , 0
1
1
3
25 , 0 6
,
`
.
|

,
`
.
|

gde je konstanta y = 0,33 uzeta iz tab. G-5. za LG HB = 300.
ZADATAK 3.
Na vertikalnoj glodalici vri se glodanje pomou glave za glodanje u dva i tri prolaza. Pokazati u
kom odnosu za ta dva sluaja glodanja stoje:
postojanosti glodala za konstantnu koliinu skinutog materijala u jedinici vremena;
koliina skinute strugotine u jedinici vremena za konstantnu postojanost.
Na osnovu odnosa iz prethodne dve take odabrati povoljniji sluaj obrade i za isti odrediti
elemente reima obrade i izraunati koliinu skinute strugotine na as.
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
pomak po zubu s
1
= 0,15 mm/z;
broj zuba glave za glodanje z = 10;
dodatak za glodanje = 12 mm;
povrina koja se obrauje 800 200 mm;
pomono vreme je isto kao i glavno vreme.
REENJE:
Za odreivanje traenih odnosa postojanosti glodala i koliine skinute strugotine u jedinici
vremena, prvo je potrebno pronai njihovu meusobnu vezu.
U izraz za koliinu skinute strugotine:
67
g p g
t
G
t t
G
Q
2
uvrsti se izraz za glavno vreme obrade:
z k s
D b a R T L i
z n s
L
i
s
L
i t
y
m
g

10 1
1
824 , 0 2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
1
10 866 , 136

u koji je prethodno uvrteno, koristei tab. G-5., da je broj obrtaja alata:

824 , 0 2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
1
10
2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
1
176 , 0 10
1
10 866 , 136
10 866 , 136
D b a R T s
k
n
n D
b a R T s
D k
s
C
v
m
y
m
y y
o
Sreivanjem se sada dobija traena zavisnost:

824 , 0 2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
10 1
1
2
10 866 , 136
D b a R T L i
z k s G
Q
m
y
Ako se sada postavi odnos koliine skinute strugotine u jedinici vremena za sluaj obrade sa dva
i tri prolaza, vodei rauna da su osim dubine rezanja i broj prolaza sve ostale veliine iste,
dobija se:
184 , 0
2
3
94 , 0
184 , 0
2
3
06 , 0
184 , 0
2
06 , 0
2 2
184 , 0
3
06 , 0
3 3
3
2
2
3
2
3
2
3
,
`
.
|

,
`
.
|
,
`
.
|
,
`
.
|

T
T
T
T
T a i
T a i
Q
Q
gde se dubine rezanja:

3
2
3
3
2
2

i
a
i
a
Odnos postojanosti glodala za konstantnu koliinu skinutog materijala u jedinici vremena (Q
2
=
Q
3
) e sada biti:
184 , 0
2
3
94 , 0
2
3
1

,
`
.
|
,
`
.
|
T
T
odnosno:
936 , 7
2
3
184 , 0
94 , 0
3
2

,
`
.
|
T
T
Odnos koliina skinute strugotine u jedinici vremena za konstantnu postojanost (T
2
= T
3
), s druge
strane e biti:
68
464 , 1 1
2
3
184 , 0
94 , 0
3
2

,
`
.
|
Q
Q
Iz prethodnog proistie da je povoljnija obrada sa dva prolaza, jer e se za taj sluaj obrade
ostvariti vea proizvodnost uz veu postojanost alata.
Elementi reima obrade za povoljniju obradu sa dva prolaza odreuju se na sledei nain.
Dubina rezanja je:
mm 6
2
12
2

i
a

Broj obrtaja alata iznosi:
o/s 35 , 3
25 , 0 2 , 0 006 , 0 ) 10 70 ( ) 60 240 ( 00015 , 0
1 10 866 , 136
10 866 , 136
824 , 0 2 , 0 06 , 0 43 , 1 7 184 , 0 4 , 0
10
824 , 0 2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
1
10
D b a R T s
k
n
m
y
gde su konstanta i eksponent iz izraza za brzinu rezanja:
'
4 , 0
1
y
k
iz tab. G-5. za C R
m
= 70 10
7
N/m
2
i C 0,6%
m/s 10 02 , 5 10 35 , 3 00015 , 0
3
1

z n s s
Koliina skinute strugotine u jedinici vremena odreuje se na sledei nain:
kg/s 10 97 , 21
86 , 0 2 2
00502 , 0 07 , 15
2 2
3

L i
s G
t
G
Q
g
U gornjoj jednaini ukupna duina obrade, shodno skici je:
69
( )
( ) mm 860 5 2 200 250 250
2
1
800
2
2
1
2
2 2
2 2
1
+ +
+ + + + l B D D l l l l L
( ) kg ,07 5 1 7850 012 , 0 2 , 0 8 , 0
p
A G
3
specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za elik.
ZADATAK 4.
Na vertikalnoj glodalici vri se grubo glodanje
povrina A i B na obratku prema skici,
pomou glave za glodanje prenika 200
mm. Obradak je od C R
m
= 70 10
7
N/m
2
.
Odrediti odnos apsorbovane snage rezanja,
pri obradi naznaenih povrina, pod
uslovom da koliina skinute strugotine u
jedinici vremena bude ista za oba sluaja
obrade, uz ostale iste uslove.
REENJE:
Razliite apsorbovane snage rezanja pri
obradi strana A i B zadatog radnog
predmeta, kao to se vidi na skici, posledica
su razliitih maksimalnih irina glodanja
koje se postiu u toku obrade.
70
Izraz za apsorbovanu snagu rezanja je:
n D sin k s a z , n D F z , v F z , P
v vm z vm z

1
1 1 1 1 1 1
pri emu je broj zuba u zahvatu:
z
z
z
a srednja obimna sila na jednom zubu:
sin
k s a cos k s a F
v m v vm

1 1
Kako se prema uslovu zadatka obrada obe strane obratka izvodi sa istim alatom, uz istu dubinu
rezanja i pomak po zubu, tada je traeni odnos apsorbovane snage rezanja:
B
A
B
A
B B
A A
B
A
n
n
n
n
n
n
P
P

928 , 0
5 , 0
464 , 0
sin
sin
Nepoznati uglovi
A
i
B
odreeni su za trenutak kada se u toku obrade javlja maksimalna
irina glodanja i prema skici su:
za stranu A iz kosinusne teoreme:
0,886
70 100 2
50 70 100
2
cos
cos 2
2 2 2
2 2 2
2 2 2
+
x R
R x R
x R x R R
p
A
A p
sledi da je:
0,464 886 , 0 1 cos 1 sin
2 2

A A

za stranu B je:
5 , 0
100
50
sin
R
R
p
B
gde su: R = 100 mm - poluprenik glodala;

R
p
= 50 mm - poluprenik radnog predmeta;
x = R r
p
= 100 30 = 70 mm (r
p
= 30 mm poluprenik otvora na radnom predmetu).
Nepoznati odnos broja obrtaja alata za obradu strane A i B obratka odreuje se iz uslova zadatka
da su koliine skinute strugotine u jedinici vremena iste za oba sluaja obrade.
Izraz za koliina skinute strugotine u jedinici vremena je:
p
p
p
p
g
D
z n s a A
z n s
D
a A
t
G
Q

1
1

71
tako da iz uslova zadatka
B A
Q Q
:
p
B pB
p
A pA
D
z n s a A
D
z n s a A

1 1

sledi traeni odnos broja obrtaja alata:
1,5625
30 50
50
2 2
2
2 2
2

p p
p
pB
pA
B
A
r R
R
A
A
n
n
Sada je konano mogue izraunati traeni odnos apsorbovanih snaga rezanja:
45 , 1 5625 , 1 928 , 0 928 , 0
B
A
B
A
n
n
P
P
to znai da je za obradu strane A potrebno uloiti 45% vie snage u odnosu na obradu strane B,
naravno uz postavljeni uslov da koliina skinute strugotine u jedinici vremena bude ista za oba
sluaja obrade.
ZADATAK 5.
Na vertikalnoj glodalici, glavom za glodanje prenika 250 mm, obrauje se obradak irine 150
mm kako je prikazano na slici.
ODREDITI:
PODACI:
m
= 713 10
6
N/m
2
(0,42 0,50 % C);
elementi rezne geometrije alata = 0 i = 60;
pomak po zubu s
1
= 0,16 mm/z;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8.
72
REENJE:
Merodavni reim obrade, pored zadate dubine rezanja, podrazumeva odreivanje broja obrtaja
glodala i brzine stola glodalice.
m/s 66 , 2
00016 , 0
0809 , 0
4 , 0
1
0

y
s
C
v
gde je:
0809 , 0
15 , 0 005 , 0 ) 10 713 ( ) 60 240 (
25 , 0 1 10 866 , 136
10 866 , 136
2 , 0 06 , 0 43 , 1 6 184 , 0
176 , 0 10
2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
176 , 0 10
0
b a R T
D k
C
m
o/s 39 , 3
25 , 0
2,66
D
v
n
Konstanta i eksponent iz izraza za brzinu rezanja su:
'
4 , 0
1
y
k
iz tab. G-5. za C R
m
= 71,3 10
7
N/m
2
i C 0,6%
m/s 10 51 , 6 12 39 , 3 00016 , 0
3
1

z n s s
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se na sledei nain:
W 18202
8 0
66 2 3 1659 1 1 1 1
,
, , v z F ,
P
z vm

73
Srednja sila na obimu jednog zuba glodala iz prethodne jednaine, s obzirom na zadate elemente
rezne geometrije alata, odreuje se na osnovu Kienzle-ove jednaine:
N 1659 1 03 1 967 0 1427 126 0 77 5
7715 0
1 1
1

, , , , k k k k h b F
,
a v . v
m
m vm
v
Pri tome se irina i srednja debljina reueg sloja odreuju na osnovu izraza datih u tab. S-16.:
mm 126 , 0 91 , 0 60 sin 16 , 0 cos sin
mm 77 , 5
60 sin
5
sin
1

m m
s h
a
b

gde
m
odreuje poloaj zuba glodala u kome se ostvaruje srednja debljina h
m
:
92 , 0
86 , 0 45 , 0
76 , 0 44 , 0 sin sin
cos
+
+
+
+
i s
i s
m

tako to se uglovi
s
i
i
odreuju na osnovu date skice:
( ) ( )

5 49 76 0
125
70 125 50
2
2
1 26 44 0
125
70 125
2
2
1
1
, ,
/ D
B / D B
sin
, ,
/ D
B / D
sin
i i
s s

Glavna vrednost specifine sile rezanja i eksponent imaju sledee vrednosti:
'
7 7 1 5 , 0 1
N / m m 1 4 2 7
2
1 . 1
v
v
m
k
iz tab. S-17. za 1531 R
m
= 713 10
6
N/m
2
dok se korektivni faktori odreuju na osnovu podataka datih u tab. S-18.:
korektivni faktor koji uzima u obzir brzinu rezanja (z
v
= 0,071 za v 100 m/min):
967 , 0
60 66 . 2
100 100
071 , 0

,
`
.
|

,
`
.
|
v
z
v
v
k
korektivni faktor koji uzima u obzir grudni ugao noa = 0 (
e
= 6 za obradu
elika):
03 , 1
7 , 66
6 0
1
7 , 66
1

e
k

korektivni faktor koji uzima u obzir materijal alata TM:

1
a
k
Broj zuba u zahvatu odreuje se na sledei nain:
52 2
360
6 75 12
360
,
, z
z
z

usvaja se 3 zuba, s tim to je: =
s
+
i
.
74
4.3. Primena podeonog aparata na univerzalnoj glodalici
ZADATAK 1.
Na obratku 40 mm, na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata, vri se izrada
zavojnog vretena sa dva poetka.
ODREDITI:
kinematsku emu prenosa;
izmenljive zupanike podeonog aparata pod uslovom da greka u koraku zavojnog
vretena bude u granicama t 0,05 mm;
broj obrtaja ruice podeonog aparata.
PODACI:
normalni korak zavojnog vretena t
n
= 12 mm;
korak vodeeg vretena stola glodalice s
v
= 5 mm;
prenosni faktor punog prenosnika 1/z = 1/40;
garnitura izmenljivih zupanika podeonog aparata: 24, 28, 30, 32, 39, 40, 44, 47, 48, 56,
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu zavojnice na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog
aparata, koja omoguuje sinhronizovano uzduno i obrtno kretanje obratka, prikazana je na skici.
Korak zavojnice vretena sa dva poetka, kako se vidi na skici, odreuje se na sledei nain:
75
mm 45 , 4 2
01 , 11 cos
12
2
cos
2 2
n
a
t
t h
da bi uz dozvoljenu greku izrade iznosila:
mm 24,4 05 , 0 45 , 4 2 05 , 0
mm 24,5 05 , 0 45 , 4 2 05 , 0
min
max

+ +
h h
h h
Pri tome je ugao nagiba tangente na zavojnicu odreen iz sledee zavisnosti:

D
t
D
h
tg
n
cos
2
cos
sin
tako da je:
01 , 11
190986 , 0
40
12
2 2 sin
D
t
n
Izmenljivi zupanici podeonog aparata:
4
3
2
1
z
z
z
z
k
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja obratka u steznoj glavi podeonog aparata n
p
i broja obrtaja vodeeg vretena stola glodalice n
v
, koja se moe izraziti na sledei nain:
z
k n
z z
z
z
z
n n
v
v p

1
4
3
2
1
U tom sluaju uz uslov da je:
h
s
n
n
n h n s
v
v
p
p v v

prenosni odnos izmenljivih zupanika podeonog aparata je:
76
z
h
s
z
n
n
k
v
v
p

odnosno za dozvoljenu greku:
8,16326 40
50 , 24
5
8,19672 40
40 , 24
5
max
min
min
max

z
h
s
k
z
h
s
k
v
v
Kombinovanjem raspoloivih izmenljivih zupanika potrebno je pronai koja kombinacija
zupanika daje prenosni odnos u granicama tolerancije, a jedno od reenja je:
19047 , 8
28
86
24
64
4
3
2
1

z
z
z
z
k
Broj obrtaja ruice podeonog aparata, za izradu druge zavojnice vretena sa dva poetka z' = 2,
iznosi:
20
2
40

z
z
n
r
.
ZADATAK 2.
Na univerzalnoj glodalici, uz primenu podeonog aparata, izrauje se cilindrini zupanik sa
kosim zubima. Odrediti potrebne elemente, kako bi se sa zadatom tanou ova obrada mogla
izvriti i nacrtati kinematsku emu prenosa.
PODACI:
broj zuba zupanika z
z
= 36;
ugao nagiba zuba zupanika = 36 t 2';
normalni modul m
n
= 3 mm;
v
= 8 mm;
brojevi rupica na podeonoj ploi: 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 23, 27, 29, 31, 33, 37, 39,
41, 43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu zuba cilindrinog zupanika sa kosim zubima na
univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata, koja omoguuje sinhronizovano uzduno i
obrtno kretanje obratka, prikazana je na skici.
77
Ugao nagiba zuba zupanika, kako se vidi na skici, odreuje se na sledei nain:
h
z m
h
d
tg
z n o
cos
pri emu je osnovni prenik cilindrinog zupanika sa kosim zubima:
cos
z n
o
z m
d

Korak zavojnice zuba zupanika, prema tome je:
sin

z n
z m
h
4
3
2
1
z
z
z
z
k
78
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja obratka u steznoj glavi podeonog aparata n
p
i
broja obrtaja vodeeg vretena stola glodalice n
v
z
k n
z z
z
z
z
n n
v
v p

1
4
3
2
1
h
s
n
n
n h n s
v
v
p
p v v

sin

z n
v v
v
p
z m
z s
z
h
s
z
n
n
k
odnosno za zadatu tanost:
0,55391 966 , 35 sin
36 3
40 8
sin
0,55480 033 , 36 sin
36 3
40 8
sin
min min
max max

z n
v
z n
v
z m
z s
k
z m
z s
k
0,55462
68
48
56
44
4
3
2
1

z
z
z
z
k
Broj obrtaja ruice podeonog aparata, za izradu novog meuzublja zupanika sa brojem zuba z' =
z
z
= 36, iznosi:
18
2
1
36
4
1
36
40
+ +
z
z
n
r
to znai da je potrebno obrnuti ruicu za jedan pun krug i 2 rupice na podeonoj ploi od 18
rupica.
ZADATAK 3.
Na univerzalnoj glodalici, uz primenu podeonog aparata, vri se izrada zupaste letve. Odrediti
izmenljive zupanike i broj obrtaja ruice podeonog aparata pod uslovom da tolerancija tanosti
izrade koraka zupaste letve bude t 0,05 mm i nacrtati kinematsku emu prenosa.
PODACI:
normalni modul zupaste letve m
n
= 5 mm;
v
= 8 mm;
prenosni faktor punog prenosnika 1/ z= 1/40;
79
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu zupaste letve na univerzalnoj glodalici uz pomo
podeonog aparata, koja omoguuje uzduno pomeranje obratka za veliinu koraka zupaste
letve, prikazana je na skici.
Korak zupaste letve, prikazan na skici, odreuje se na sledei nain:
mm 15,708 5
n
m t
da bi uz dozvoljenu greku izrade iznosio:
mm 15,658 05 , 0 15,708 05 , 0
mm 758 , 5 1 05 , 0 15,708 05 , 0
min
max

+ +
t t
t t
80
4
3
2
1
z
z
z
z
k
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja ruice podeonog aparata n
r
i broja obrtaja
vodeeg vretena stola glodalice n
v
z k n z
z
z
z
z
n n
v v r

4
3
2
1
v
v v v
s
t
n t n s
z t
s n
z n
n
k
v r
v
r
Ako se za broj obrtaja ruice podeonog aparata, koji se prema preporukama uzima da je ceo broj
od 5 10, uzme da je:
n
r
= 10
prenosni odnos izmenljivih zupanika za zadatu toleranciju tanosti izrade, prema tome je:
0,12692
40 758 , 15
8 10
0,12773
40 658 , 15
8 10
max
min
min
max
z t
s n
k
z t
s n
k
v r
v r
12698 , 0
100
39
86
28
4
3
2
1

z
z
z
z
k
ZADATAK 4.
Na ploastom obratku bue se 5 otvora 3 mm, meusobnog rastojanja kako je prikazano na
skici, na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata.
ODREDITI:
izmenljive zupanike podeonog aparata;
PODACI:
81
v
= 6 mm;
41, 43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu otvora na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog
aparata, koja omoguuje uzduno pomeranje obratka kako bi se ostvarila traena meusobna
rastojanja izmeu otvora, prikazana je na skici.
Da bi se moglo izvriti tano pomeranje radnog stola maine, za traena meusobna rastojanja
izmeu otvora na obratku, usvaja se da jedinica pomeranja, odnosno korak bude t = 0,01 mm,
jer e dimenzije koje treba ostvariti biti celobrojni umnoci jedininog pomeranja.
82
4
3
2
1
z
z
z
z
k
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja ruice podeonog aparata n
r
i broja obrtaja
vodeeg vretena stola glodalice n
v
z k n z
z
z
z
z
n n
v v r

4
3
2
1
v
v v v
s
t
n t n s
z t
s n
z n
n
k
v r
v
r
Ako se za broj obrtaja ruice podeonog aparata, za jedinino pomeranje od t = 0,01 mm, kao
najpogodnija izabere podeona ploa sa 47 rupica (pomeranje ruice podeonog aparata za jednu
rupicu na podeonoj ploi od 47 dae pomeranje stola od 0,01 mm):
47
1
) 01 , 0 (
r
n
prenosni odnos izmenljivih zupanika, prema tome je:
40 47
6 100

40 01 , 0
6
47
1
) 01 , 0 (
z t
s n
k
v r
zupanika daje gornji prenosni odnos, a jedno od reenja je:
64
32
47
30
4
3
2
1

z
z
z
z
k
Brojevi obrtaja ruice podeonog aparata, da bi se izvrilo pomeranje stola za traena meusobna
rastojanja izmeu otvora na obratku, odreuju se na sledei nain:
47
36
15
47
1
741 ) 01 , 0 ( 741 ) 41 , 7 (
47
16
11
47
1
533 ) 01 , 0 ( 533 ) 33 , 5 (
47
18
14
47
1
676 ) 01 , 0 ( 676 ) 76 , 6 (
47
26
17
47
1
825 ) 01 , 0 ( 825 ) 25 , 8 (

r r
r r
r r
r r
n n
n n
n n
n n
83
ZADATAK 1.
Ploa od ugljeninog elika R
m
= 65 10
7
N/m
2
, dimenzija 300 95 60 mm, grubo se poravnava
na univerzalnoj glodalici pomou valjastog glodala 80 100 mm.
ODREDITI:
postojanost alata;
broj komada koji se obradi za jedan sat rada maine;
maksimalnu radijalnu silu koja optereuje vratilo glodala.
PODACI:
brzina rezanja 0,8 m/s;
pomak po zubu 0,15 mm/z;
broj zuba glodala 8;
ugao zavojnice zuba glodala 24;
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno iznosi 1,5 min/kom.
ZADATAK 2.
Na horizontalnoj glodalici, valjasto-eonim glodalom 100 110 mm, grubo se poravnava
pravougaona ploa od LG HB = 200, dimenzija 600 200 40
t
0,05
mm.
Odrediti, pod uslovom da dozvoljeni ugib (deformacija) vratila glodala pri obradi ne bude vei
od zadate tolerancije:
merodavni reim obrade,
apsorbovanu snagu;
koliinu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
postojanost glodala 400 min;
duina vratila glodala 340 mm.
pomono vreme 4 min.
ZADATAK 3.
Odrediti postojanost reznog alata, koji e omoguiti da se na horizontalnoj glodalici, valjastim
glodalom 100 mm, obradi 50 radnih predmeta. Na osnovu izraunate postojanosti odrediti
kompletan reim obrade.
PODACI:
materijal obradka LG HB = 220;
84
dubina glodanja 5 mm;
povrina koja se obrauje 200 80 mm.
ZADATAK 4.
Na vertikalnoj glodalici sa pravougaonim stolom, pomou glave za glodanje, vri se grubo
glodanje jednog do drugog poreanih radnih predmeta 400 100 mm.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u kg/as;
apsorbovanu snagu rezanja.
PODACI:
materijal obratka ugljenini elik R
m
= 70 10
7
N/m
2
, HB = 170 i 0,4 % C;
prenik glave za glodanje 500 mm;
broj zuba glave za glodanje 24;
duina radnog stola glodalice 2,2 m;
pomono vreme 5 min/stolu.
ZADATAK 5.
Pravougaona ploa od LG HB = 180, dimenzija 500 195 50 mm, grubo se poravnava na
vertikalnoj glodalici pomou glave za glodanje 200 mm.
ODREDITI:
postojanost alata;
PODACI:
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine 0,7.
85
ZADATAK 6.
Na vertikalnoj glodalici , pomou glave za glodanje 200 mm, vri se poravnavanje obe eone
povrine cilindrinih radnih predmeta dimenzija 120 65 mm.
Odrediti, pod uslovom da se glodalo zatupi posle 100 obraenih radnih predmeta:
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
pomak po zubu 0.2 mm/z.
ZADATAK 7.
Na vertikalnoj glodalici sa okretnim stolom vri se grubo glodanje, pomou glave za glodanje
400 mm, jednog do drugog poreanih prstenastih radnih predmeta spoljanjeg prenika 210
mm, unutranjeg prenika 140 mm i debljine 50 mm.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u kg/as.
PODACI:
materijal obradka LG HB = 180;
dubina glodanja 5 mm;
irina pojasa habanja 1 mm;
spoljanji prenik radnog stola glodalice 1600 mm;
pomono vreme je iste vrednosti kao glavno vreme;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine 0,7.
ZADATAK 8.
Na univerzalnoj glodalici, uz primenu podeonog aparata, izrauje se cilindrini zupanika sa
pravim zubima.
ODREDITI:
86
PODACI:
broj zuba zupanika 89;
41, 43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
ZADATAK 9.
Na obratku 100 mm, na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata, potrebno je izraditi
tri zavojna ljeba koji su pomereni jedan u odnosu na drugi za 111 20', 77 i 159 40'.
ODREDITI:
PODACI:
ugao zavojnice 23 t 3';
korak vodeeg vretena stola glodalice 5 mm;
prenosni faktor punog prenosnika 1/40;
41, 43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
ZADATAK 10.
Na cilindrinom obratku, potrebno je na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata,
na krugu 80 mm izbuiti 6 otvora 5 mm, na meusobnom rastojanju 0, 25 48', 54 18',
42 54', 65 6' i 36 36'.
ODREDITI:
PODACI:
prenosni faktor punog prenosnika 1/60;
41, 43, 47, 49.
87
5. OBRADA RENDISANJEM
5.1. Kratkohode rendisaljke
ZADATAK 1.
Na kratkohodnoj rendisaljci, u jednom prolazu, obrauje se obradak dimenzija obraivane
povrine 300 200 mm.
ODREDITI:
masu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
materijal alata B;
pomak s = 1 mm/hod;
odnos povratne i radne brzine rendisanja a
v
= 3;
pomono vreme obrade t
p
= 2,5 min;
REENJE:
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se iz sledeeg izraza:
v F
P
v
M
88
1 1
y x
k v
s a C F
dok je brzina rezanja (radnog hoda):
v
v
L
a
a
L n v
+

1
v
v L
y x
k
M
a
a L n s a C
P
) 1 (
1 1
Radni hod alata iz prethodne jednaine (videti skicu) iznosi:
mm 310 5 2 300 2 + + l l L
Broj dvostrukih hodova izraunava se s obzirom na potpuno iskorienje postojanosti alata i to
na sledei nain:
v
a L
a
n
v
v
L

+
) 1 (
gde je brzina rezanja slina struganju:
T m
y x
v
T m
y x
v
s a
C
s a
C
v

75 , 0 '
tako da je:
hod/s 628 , 0
0325 , 1 1 1
001 , 0 005 , 0
010395 , 0 75 , 0
) 3 1 ( 31 , 0
3
75 , 0
) 1 (
38 , 0 16 , 0
T m
y x
v
v
v
L
s a
C
a L
a
n

89
Konstanta i eksponenti vezani za brzinu rezanja su:
'
3 8 , 0
1 6 , 0
0 1 0 3 9 5 , 0
y
x
C
v
iz tab. S-7. za LG HB = 160, a > 1 mm i s 0,72 mm/hod

= 1
m
= 1
livenog gvoa):
0325 , 1
60 45
3600 3600
9

z
T
T

Snaga pogonskog elektromotora maine, konano je:
W 1748
3 75 , 0
) 3 1 ( 31 , 0 628 , 0 001 , 0 005 , 0 18 5645 , 1
) 1 (
73 , 0 1 8
1 1
v
v L
y x
k
M
a
a L n s a C
P
gde su konstanta i eksponenti iz izraza za glavni otpor rezanja sledei:
'

7 3 , 0
0 , 1
1 0 5 6 4 5 , 1
1
1
8
y
x
C
k
iz tab. S-13. za LG HB = 180
Masa skinute strugotine u jedinici vremena iznosi:
kg/s 10 58 , 4
150 4 , 334
22 , 2
3

+
+

p g
s
k
s
s
t t
m
t
m
M
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade, shodno prikazanoj skici je:
s 4 , 334
628 , 0 001 , 0
005 , 0 2 2 , 0
1
2

L L
a
g
n s
b b
i
n s
B
i t
( ) kg 2,22 7400 005 , 0 2 , 0 3 , 0
m p s
a A m
90
pri emu je
m
= 7400 kg/m
3
specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za liveno gvoe.
5.2. Dugohode rendisaljke
ZADATAK 1.
Na dugohodnoj rendisaljci vri se poravnavanje etiri uzdune povrine obratka dimenzija
160 160 800 mm.
ODREDITI:
postojanost alata;
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
materijal alata B;
pomak s = 2 mm/hod;
odnos povratne i radne brzine rendisanja a
v
= 1,5;
M
= 3,5 kW;
REENJE:
Merodavni reim obrade, kod dugohodne rendisaljke, pored zadatog pomaka ini jo dubina
rezanja i broj duplih hodova nosaa radnog predmeta.
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzija obratka L B H = 800 160 160 mm, jednaka je
a = = 5,3 mm
Broj dvostrukih hodova odreuje se na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog
v F
P
v
M
1 1
y x
k v
s a C F
dok je brzina rezanja (radnog hoda):
v
v
L
a
a
L n v
+

1
91
tako da je broj dvostrukih hodova:
hod/s 1 , 0
) 5 , 1 1 ( 81 , 0 002 , 0 0053 , 0 10 356 , 4
5 , 1 7 , 0 3500
) 1 (
78 , 0 1 8
1 1
v
y x
k
v M
L
a L s a C
a P
n

Radni hod alata iz prethodne jednaine (videti skicu) iznosi:
mm 810 5 2 800 2 + + l l L
dok su konstanta i eksponenti iz izraza za glavni otpor rezanja sledei:
'

7 8 , 0
1
1 0 3 5 6 , 4
1
1
8
y
x
C
k
m
= 70 10
7
N/m
2
Postojanost alata odreuje se tako to se iz prethodno odreenog broja dvostrukih hodova odredi
brzina rezanja:
m/s 135 , 0
5 , 1
5 , 1 1
81 , 0 1 , 0
1
+

+

v
v
L
a
a
L n v
Odreena brzina rezanja izjednai se sa brzinom rezanja izvedenom za struganje:
T m
y x
v
T m
y x
v
s a
C 75 , 0
s a
' C
v

z
T
T
3600

92
tako da je postojanost alata:
s 2160
002 , 0 0053 , 0 135 , 0
1 1 000937 , 0 75 , 0
3600
75 , 0
3600
6
63 , 0 24 , 0

,
`
.
|

,
`
.
|

z
y x
m v
s a v
C
T

'
6
63 , 0
24 , 0
000937 , 0
z
y
x
C
v
m
= 70 10
7
N/m
2
, a > 1 mm i s 0,4 mm/o

= 1
m
= 1
Glavno vreme obrade, shodno prikazanoj skici je:
s 3400
1 , 0 002 , 0
005 , 0 2 16 , 0
4
2

L L
a
g
n s
b b
i
n s
B
i t
gde je i = 4 broj prolaza (obrauju se etiri uzdune povrine obratka), a b = 5 mm
konstruktivno izabran dodatak za ulaz/izlaz alata tokom obrade.
ZADATAK 1.
Odrediti najveu dubinu rezanja i broj duplih hodova koji njoj odgovara pri poravnavanju obratka
od LG HB = 180, dimenzija obraivane povrine 400 60 mm.
PODACI:
materijala alata B;
napadni ugao seiva alata 45;
pomak 1,6 mm/hod;
odnos povratne i radne brzine rendisanja 1,5;
93
ZADATAK 2.
Nai dimenzije poprenog preseka drke noa, kao i merodavni reim obrade, za sluaj grube
horizontalne obrade na dugohodnoj rendisaljci radnog predmeta dimenzija obraivane povrine
80 1000 mm pri potpunom iskorienju snaga pogonskog elektromotora maine i postojanosti
alata. Popreni presek drke noa je pravougaoni standardni presek, a prepust noa je jednak
visini noa.
PODACI:
m
= 70 10
7
N/m
2
;
materijal alata B;
odnos povratne i radne brzine rendisanja 2;
94
6. OBRADA BRUENJEM
6.1. Brusilice za kruno bruenje
ZADATAK 1.
Odrediti merodavni reim obrade, glavno vreme obrade i apsorbovanu snagu pri finom bruenju
u iljcima obratka 20
+0,01
200 mm, od kaljenog elika HB = 400, tocilom 300 30 mm, pod
uslovom da dimenzije obratka budu u okviru zadate tolerancije.
REENJE:
Elementi reima obrade odreuju se pod uslovom da greka, koja nastaje usled deformacije
obratka tokom obrade, bude u granicama zadate tolerancije.
Prema planu obrade prikazanom na skici, sledi da maksimalni ugib obratka u toku obrade moe
biti:
mm 0,005
2
01 , 0
2
T
max
f
gde je T irina tolerancijskog polja.
Iz izraza za maksimalni ugib obratka u toku obrade:
95
I E
l F
f
pm

48
3
max
moe se izraunati maksimalna dozvoljena srednja sila prodiranja:
N 49,4
2 , 0
10 005 , 0 10 85 , 7 10 210 48 48
3
3 9 9
3
max

l
f I E
F
pm
pri emu je moment inercije poprenog preseka obratka:
4 9
4
4
m 10 85 , 7
64
02 , 0
64

p
D
I
a modul elastinosti materijala obratka iz tab. O-1. za elik:
E = 210 10
9
N/m
2
Na osnovu odreene srednje sile prodiranja, iz njenog odnosa prema srednjoj sili na obimu
tocila, koji je prema preporukama iz tab. BR-6.:
65 , 1
vm
pm
F
F

moe se odrediti srednja sila na obimu tocila:
N 29,94
65 , 1
4 , 49
65 , 1

pm
vm
F
F
Pri tome je iz tab. BR-7. za fino spoljanje bruenje elika usvojena dubina rezanja:
a = 0,01 mm
a iz tab. BR-9. za fino bruenje usvojen aksijalni pomak:
( ) mm/o 9,5 10 5 , 7 30
3
1
4
1
3
1
4
1

,
`
.
|

,
`
.
|
B s
a
s tim da je pri usvajanju prethodnih vrednosti voeno rauna da se iste poklapaju sa vrednostima
datim u tab. BR-6.
Na osnovu prethodno izraunate srednje sile na obimu, sada se iz Kurrein-ovog obrasca:
65 , 0 6 6
10 68 , 16
m vm
A HB F
moe izraunati srednja povrina preseka reueg sloja:
2 10 -
65 , 0
1
6 6
65 , 0
1
6 6
m 10 3,125
400 10 68 , 16
94 , 29
10 68 , 16

,
`
.
|

,
`
.
|

HB
F
A
vm
m
Kako je sa druge strane, srednja povrina preseka reueg sloja:
96
a s
v
v
A
a
t
p
m

najpovoljnije je iz prethodnog izraza izraunati brzinu obratka, odnosno broj obrtaja obratka:
m/s 0,115
10 01 , 0 0095 , 0
35 10 3,125
3
-10
a s
v A
v
a
t m
p
o/s 1,83
02 , 0
115 , 0

p
p
p
D
v
n
Prethodno je brzina rezanja usvojena na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za spoljanje bruenje
elika:
v
t
= 35 m/s
tako da je broj obrtaja tocila:
o/s ,13 7 3
3 , 0
35

t
t
t
D
v
n
Da bi se odreeni reim obrade usvojio kao merodavan, potrebno je jo proveriti da li je
izraunata brzina obratka u okviru, tj. blizu preporuenih vrednosti:
m/s 0,16 0,13
02 , 0 3 , 0
) 02 , 0 3 , 0 ( 10 01 , 0
0038 , 0 0030 , 0
) (
3

p t
p t
p
D D
D D a
C
v
gde je konstanta C = 0,0030 0,0038 uzeta iz tab. BR-8. za obradu kaljenog elika.
Glavno vreme obrade za spoljanje kruno bruenje rauna se na osnovu sledeeg obrasca:
s 60,3
0095 , 0 83 , 1
5 , 1 233 , 0
3

a p
g
s n
k L
i t
U prethodnom izrazu je broj prolaza:
3
01 , 0 2
06 , 0
2
3
a
i
f
gde je dodatak za finu obradu bruenjem:

mm 0,06 3 , 0 2 , 0 2 , 0
3 3

f
jer je ukupni dodatak za bruenje odreen iz tab. BR-1., za dimenzije obratka 20 200 mm:
3
= 0,3 mm
dok je hod tocila u toku obrade L (videti skicu) odreen na sledei nain:
mm 233 5 , 1 2 30 200 2 + + + + l B l L
97
Korisna snaga bruenja je:
W 1050 35 94 , 29
t vm K
v F P
ZADATAK 2.
Na obratku od kaljenog elika HB = 350 bruenjem se obrauje otvor 120 mm na duinu 100
mm.
ODREDITI:
kapacitet maine u kom/as.
PODACI:
dimenzije tocila 80 50 mm;
pomono vreme obrade t
p
= 1,5 min.
M
= 5 kW;
REENJE:
Ukupni dodatak za unutranje bruenjem odreuje se iz tab. BR-2., za dimenzije obratka
120 100 mm, i iznosi:
3
= 0,4 mm
tako da su dodaci za grubo i fino bruenje:
mm 0,08 4 , 0 2 , 0 2 , 0
mm 0,32 8 , 0 4 , 0 8 , 0
3 3
3 3

f
g
Dubina rezanja iz tab. BR-7. za unutranju obradu elika je:
a
g
= 0,02 mm
a
f
= 0,005 mm
Broj prolaza, prema tome je:
8
005 , 0 2
08 , 0
2
8
02 , 0 2
32 , 0
2
3
3
f
f
f
g
g
g
a
i
a
i
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za unutranje bruenje elika:
v
t
= 25 m/s
98
o/s ,5 9 9
08 , 0
25

t
t
t
D
v
n
Brzina obratka je:
m/s 0,37
12 , 0 08 , 0
) 08 , 0 12 , 0 ( 10 02 , 0
0034 , 0
) (
3

p t
t p g
pg
D D
D D a
C
v
m/s 0,74
12 , 0 08 , 0
) 08 , 0 12 , 0 ( 10 005 , 0
0034 , 0
) (
3

p t
t p f
pf
D D
D D a
C
v
o/s 0,98
12 , 0
37 , 0

p
pg
pg
D
v
n
o/s 1,96
12 , 0
74 , 0

p
pf
pf
D
v
n
gde je konstanta C = 0,0034 uzeta iz tab. BR-8. za obradu kaljenog elika.
Aksijalni pomak se odreuje s obzirom na irinu tocila i snagu pogonskog elektromotora maine.
Aksijalni pomak s obzirom na irinu tocila odreuje se na osnovu preporuka iz tab. BR-9.:
mm/o 37,5 33,3 50
4
3
3
2
4
3
3
2

,
`
.
|

,
`
.
|
B s
ag

mm/o 6 , 6 1 5 , 2 1 50
3
1
4
1
3
1
4
1

,
`
.
|

,
`
.
|
B s
af
Aksijalni pomak s obzirom na potpuno iskorienje snage pogonskog elektromotora maine
odreuje se na sledei nain:
m/o 10 9 , 12
) 10 02 , 0 37 , 0 ( 25 350 10 68 , 16
75 , 0 5000
) ( 10 68 , 16
3 -
65 , 0
1
65 , 0 3 35 , 0 6 6
65 , 0
1
65 , 0 35 , 0 6 6

,
`
.
|

,
`
.
|

g pg t
M
ag
a v v HB
P
s

99
m/o 10 9 , 25
) 10 005 , 0 74 , 0 ( 25 350 10 68 , 16
75 , 0 5000
) ( 10 68 , 16
3 -
65 , 0
1
65 , 0 3 35 , 0 6 6
65 , 0
1
65 , 0 35 , 0 6 6

,
`
.
|

,
`
.
|

f pf t
M
af
a v v HB
P
s

Kao merodavni pomaci usvajaju se:
s
ag
= 12,9 mm/o
s
af
= 16,6 mm/o
kom/h 15 15,8
90 2 , 138
3600 3600 3600

+
+

p g k
t t t
Q
gde je glavno vreme obrade:
s 5 , 38
0166 , 0 96 , 1
5 , 1 105 , 0
8
s ,7 9 9
0129 , 0 98 , 0
5 , 1 105 , 0
8
s ,2 38 1 5 , 38 7 , 99

+ +
af pf
f gf
ag pg
g gg
gf gg g
s n
k L
i t
s n
k L
i t
t t t
pri emu su hod alata u toku obrade L (videti skicu), kao i koeficijent troenja tocila k:
( ) 5 , 1 7 , 1 2 , 1
mm 105 5 100

+ +
k
l l L
100
6.2. Brusilice za ravno bruenje
ZADATAK 1.
Na brusilici za ravno bruenje, sa pravougaonim stolom duine L
s
= 1,5 m,
vri se grubo i fino bruenje obe strane prstenastih obradaka spoljanjeg
prenika 160 mm, unutranjeg prenika 50 mm i debljine 50 mm,
lonastim tocilom 200 mm sa keramikim vezivnim sredstvom.
ODREDITI:
merodavni reim za grubu i finu obradu;
PODACI:
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno iznosi t
i
= 30 s/kom.
REENJE:
Plan obrade prstenastih obradaka, pri obradi lonastim tocilom na brusilici za ravno bruenje sa
pravougaonim stolom, prikazan je na skici:
Ukupni dodatak za ravno bruenje odreuje se iz tab. BR-4., za dimenzije obratka 150 50
mm, i iznosi:
3
= 0,4 mm
tako da su dodaci za grubo i fino bruenje:
mm 0,08 4 , 0 2 , 0 2 , 0
mm 0,32 4 , 0 8 , 0 8 , 0
3 3
3 3

f
g
Dubina rezanja iz tab. BR-7. za ravno bruenje je:
a
g
= 0,05 mm
a
f
= 0,01 mm
Broj prolaza prema tome je:
101
8
01 , 0
08 , 0
7 4 , 6
05 , 0
32 , 0
3
3

f
f
f
g
g
g
g
a
i
i
a
i
Da bi dubina rezanja za grubu obradu u svakom prolazu bila ista, sledi korekcija tabline
vrednosti, tako da je:
mm 0,046
7
32 , 0
3

g
g
g
i
a

Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za ravno bruenje LG sa tocilom od
silicijum karbida:
v
t
= 20 m/s
o/s ,83 31
2 , 0
20

t
t
t
D
v
n
Brzina obratka za grubu i zavrnu obradu je:
m/s 0,165
2 , 0
10 046 , 0
0025 , 0
3

t
g
pg
D
a
C
v
m/s 0,354
2 , 0
10 01 , 0
0025 , 0
3

t
f
pf
D
a
C
v
gde je konstanta C = 0,0025 uzeta iz tab. BR-8. za obradu livenog gvoa.
kom/h 54 54,74
30 76 , 35
3600 3600 3600
1

+
+

i g k
t t t
Q
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade po komadu iznosi:
s/kom 35,76
9
321,86
1

N
t
t
g
g
Pri tome je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto, uz obradu obe strane
obratka:
( ) ( ) s 321,86 93 , 55 105 2 2 + +
gf gg g
t t t
102
s 93 , 55
354 , 0
5 , 1 65 , 1
8
s 105
165 , 0
5 , 1 65 , 1
7

pf
f gf
pg
g gg
v
k L
i t
v
k L
i t
gde su hod alata u toku obrade L (videti skicu), kao i koeficijent troenja tocila k:
( ) 5 , 1 7 , 1 2 , 1
mm 1650 5 2 200 160 9 2

+ + + +
k
l D D N L
t p
dok je maksimalni broj obradaka koji se istovremeno obrauje:
kom. 9 37 , 9
160
1500

p
s
D
L
N
ZADATAK 2.
Na brusilici za ravno bruenje sa okruglim stolom vri se grubo i fino bruenje obradaka
200 60 mm pomou koturastog tocila 200 50 mm.
ODREDITI:
PODACI:
materijal obratka: kaljeni elik;
prenik radnog stola brusilice D = 1500 mm;
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno iznosi t
i
= 30 s/kom.
REENJE:
Plan obrade prstenastih obradaka, pri obradi
koturastim tocilom na brusilici za ravno bruenje sa
okruglim stolom, prikazan je na skici:
Ukupni dodatak za ravno bruenje odreuje se iz tab.
BR-4., za dimenzije obratka 200 60 mm, i iznosi:
3
= 0,5 mm
tako da su dodaci za grubo i zavrno bruenje:
mm 0,1 5 , 0 2 , 0 2 , 0
mm 0,4 5 , 0 8 , 0 8 , 0
3 3
3 3

f
g
Dubina rezanja iz tab. BR-7. za ravno bruenje je:
103
a
g
= 0,05 mm
a
f
= 0,01 mm
Broj prolaza prema tome je:
10
01 , 0
1 , 0
8
05 , 0
4 , 0
3
3

f
f
f
g
g
g
a
i
a
i
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za ravno bruenje elika:
v
t
= 35 m/s
o/s ,7 55
2 , 0
35

t
t
t
D
v
n
Brzina obratka za grubu i finu obradu je:
m/s 0,480
2 , 0
10 01 , 0
0034 , 0
m/s 0,215
2 , 0
10 05 , 0
0034 , 0
3
3
t
f
pf
t
g
pg
D
a
C
v
D
a
C
v
Broj obrtaja radnog stola za grubu i finu obradu, sada je:
o/s 0,1175
) 2 , 0 5 , 1 (
48 , 0
) (
o/s 0,0526
) 2 , 0 5 , 1 (
215 , 0
) (

p
pf
s
pf
sf
p
pg
s
pg
sg
D D
v
D
v
n
D D
v
D
v
n
Boni pomak tocila za grubu i finu obradu iz tab. BR-9. je:
mm/o 5 50
10
1
20
1
2
1

,
`
.
|
B s
b

kom/h 4
30 6 , 858
3600 3600 3600
1

+
+

i g k
t t t
Q
104
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade po komadu iznosi:
s/kom 858,6
20
17173,7
1

N
t
t
g
g
Pri tome je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto:
s 17173,7 6 , 5310 1 , 11863 + +
gf gg g
t t t
s 6 , 310 5
1175 , 0 005 , 0
5 , 1 26 , 0
10
s 11863,1
0526 , 0 005 , 0
5 , 1 26 , 0
8

sf b
t
f gf
sg b
t
g gg
n s
k B
i t
n s
k B
i t
gde je boni radni hod tocila B
t
(videti skicu), kao i koeficijent troenja tocila k:
( ) 5 , 1 7 , 1 2 , 1
mm 260 5 2 50 200 2

+ + + +
k
b B D B
p t
dok je maksimalni broj obradaka koji se istovremeno obrauje na obrtnom stolu maine:
( )
kom 20 22 , 20
200
200 1500
) (

p
p
p
s
D
D D
D
O
N
.
6.3. Brusilice bez iljaka
ZADATAK 1.
Na brusilici bez iljaka potrebno je grubim bruenjem obraditi glatku osovinicu 34 100 mm, od
nekaljenog elika HB = 200.
ODREDITI:
otpore rezanja.
PODACI:
dimenzije radnog tocila 300 100 mm;
dimenzije vodeeg tocila 200 100 mm;
M
= 2 kW;
REENJE:
Ukupni dodatak bruenje odreuje se iz tab. BR-1., za dimenzije obratka 34 100 mm, i iznosi:
3
= 0,3 mm
105
tako da je dodatak za grubo bruenje:
mm 0,24 3 , 0 8 , 0 8 , 0
3 3

g
Dubina rezanja po jednom obrtaju obratka, iz tab. BR-7. za grubo bruenje elika brusilicom bez
iljaka je:
a = 0,02 mm
Brzina radnog tocila usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za kruno bruenje elika:
v
t
= 30 m/s
tako da je broj obrtaja radnog tocila:
o/s 31,8
3 , 0
30

t
t
t
D
v
n
Brzina obratka, odnosno broj obrtaja obratka je:
m/s 0,211
034 , 0 3 , 0
) 034 , 0 3 , 0 ( 10 02 , 0
0054 , 0
) (
3

p t
p t
p
D D
D D a
C
v
o/s 0,197
34 , 0
211 , 0

p
p
p
D
v
n
gde je konstanta C = 0,0054 uzeta iz tab. BR-8. za obradu nekaljenog elika.
Aksijalni pomak obratka, s obzirom na potpuno iskorienje snage pogonskog elektromotora
maine, izraunava se na sledei nain:
m/o 10 4 , 6
) 10 02 , 0 211 , 0 ( 30 200 10 68 , 16
8 , 0 2000
) ( 10 68 , 16
3
65 , 0
1
65 , 0 3 35 , 0 6 6
65 , 0
1
65 , 0 35 , 0
6 6
,
`
.
|

,
`
.
|

a v v HB
P
s
p t
M
a

Za tako izraunati aksijalni pomak, iz jednaine date u tab. BR-9.:
tg D s
p a
moe se izraunati ugao nagiba vodeeg tocila:
3,89
0,068
88 , 0 034 , 0
0064 , 0
p
a
D
s
tg
106
gde je = 0,88 koeficijent klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila uzet iz tab. BR-9.
Kako je izraunati ugao nagiba vodeeg tocila u preporuenim granicama (1,56), odreeni
reim obrade usvaja se za merodavni.
Brzina vodeeg tocila, koristei prikazani plan brzina na
skici, iznosi:
m/s 0,24
88 , 0 89 , 3 cos
211 , 0
cos

p
v
v
v
tako da je broj obrtaja vodeeg tocila:
o/s 0,382
2 , 0
24 , 0

v
v
v
D
v
n
Srednja sila na obimu radnog tocila odreuje se na sledei nain:
( ) N 53,21 10 9,002 200 10 68 , 16 10 68 , 16
65 , 0
10 - 6 6 65 , 0 6 6

m vm
A HB F
gde je srednja povrina reueg sloja:
2 10 - 3
m 10 9,002 10 02 , 0 0064 , 0
30
211 , 0

a s
v
v
A
a
t
p
m
Srednja sila prodiranja odreuje se iz njenog odnosa prema srednjoj sili na obimu tocila, koji je
prema preporukama iz tab. BR-6. za s
a
= 6 mm/o i a = 0,02 mm:
454 , 1
vm
pm
F
F

tako da je:
N 77,36 21 , 53 454 , 1 454 , 1
vm pm
F F
ZADATAK 2.
Na brusilici bez iljaka vri se grubo bruenje glatke osovinice 15 50 mm
od kaljenog elika.
Odrediti merodavan reim obrade, pod uslovom da kapacitet brusilice bude
Q = 350 kom/as.
PODACI:
dimenzije radnog tocila 300 100 mm;
dimenzije vodeeg tocila 200 100 mm;
tocila su od korunda sa keramikim vezivnim sredstvima.
REENJE:
107
Na osnovu zadatog kapaciteta maine odreuje se prvo glavno vreme
obrade, a potom na osnovu njega merodavni reim obrade.
Iz kapaciteta maine:
k
t
Q
3600
ako se za brusilicu bez iljaka uzme da je t

k
t
g
dobija se da je glavno vreme obrade:
s 28 , 10
350
3600 3600

Q
t
g
Sa druge strane glavno vreme obrade na brusilici bez iljaka se izraava kao:
a
g
v
k L
t

tako da je brzina aksijalnog pomeranja obratka:

m/s 0073 , 0
28 , 10
5 , 1 05 , 0
g
a
t
k L
v
U gornjoj jednaini, s obzirom da obraci ulaze u obradu jedan za drugi, tj. ne postoje dodaci za
obradu (ulaz i izlaz alata), uzima se da je L = l = 50 mm. Za koeficijent troenja tocila uzima se
srednja preporuena vrednost k = (1,2-1,7) = 1,5.
Merodavni reim obrade, dobija se korienjem preporuenih vrednosti uz zadovoljenje
izraunate brzine aksijalnog pomeranja obratka.
Ukupni dodatak za bruenje odreuje se iz tab. BR-1., za dimenzije obratka 15 50 mm, i
iznosi:
3
= 0,2 mm
tako da je dodatak za grubo bruenje:
mm ,16 0 2 , 0 8 , 0 8 , 0
3 3

g
Dubina rezanja po jednom obrtaju obratka, iz tab. BR-7. za grubo bruenje elika brusilicom bez
iljaka je:
a = 0,02 mm
Brzina radnog tocila usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za kruno bruenje elika
tocilom od korunda sa keramikim vezivnim sredstvom:
v
t
= 35 m/s
tako da je broj obrtaja radnog tocila:
o/s 37,13
3 , 0
35

t
t
t
D
v
n
108
Brzina obratka, koristei prikazani plan brzina na skici, iznosi:
m/s 079 , 0
6 88 , 0
0073 , 0
tg tg
v
v
a
p

o/s 1,68
015 , 0
079 , 0

p
p
p
D
v
n
gde je su iz tab. BR-9. usvojeni da je koeficijent
klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila = 0,88 i
ugao nagiba vodeeg tocila = 6.
Da bi se odreena brzina obratka mogla usvojiti kao
merodavna, potrebno je proveriti da li je izraunata
brzina u okviru, tj. blizu preporuenih vrednosti:
m/s 0,1 0,08
015 , 0 3 , 0
) 015 , 0 3 , 0 ( 10 02 , 0
0038 , 0 0030 , 0
) (
3

p t
p t
p
D D
D D a
C
v
gde je konstanta C = 0,0030 0,0038 uzeta iz tab. BR-8. za obradu kaljenog elika.
Aksijalni pomak odreuje se iz prethodno odreene brzine aksijalnog pomeranja
obratka i broja obrtaja obratka, tj. iz:
p a a
n s v
tako da je:
m/o 10 345 , 4
68 , 1
0073 , 0
3

p
a
a
n
v
s
Na kraju jo se mora odrediti brzina, odnosno broj obrtaja vodeeg tocila:
o/s 0,143
2 , 0
0,09
m/s 0,09
6 cos 88 , 0
079 , 0
cos

v
v
v
p
v
D
v
n
v
v

6.4. Radijalne brusilice
ZADATAK 1.
Na osovini od kaljenog elika, radijalnim bruenje vri se gruba obrada rukavca 40h7 mm,
irine 40 mm.
Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom da kapacitet maine iznosi Q = 25 kom/as.
109
PODACI:
dodatak za grubu obradu bruenjem
3g
= 0,2 mm;
pomono i izgubljeno vreme obrade t
i
= 2 min/kom.
REENJE:
Na osnovu zadatog kapaciteta maine odreuje se prvo glavno vreme
obrade, a potom na osnovu njega merodavni reim obrade.
Iz kapaciteta maine:
i g k
t t t
Q
+

3600 3600
glavno vreme obrade iznosi:
s 24 120
25
3600 3600

i g
t
Q
t
Sa druge strane glavno vreme obrade na radijalnoj brusilici se izraava kao:
p r
g
n s
k L
t
tako da je brzina primicanja tocila obratku:

m/s 10 0125 . 0
24
5 , 1 10 2 , 0
3
3

g
p r
t
k L
n s
U gornjoj jednaini hod tocila u toku obrade L (videti skicu) i koeficijent troenja tocila k su:
1,5 1,7) (1,2 k
mm 0,2 1 , 0 2 , 0
2
1
2
1
3

+ + l L
g
Merodavni reim obrade, sada se dobija korienjem preporuenih vrednosti uz zadovoljenje

izraunate brzine primicanja tocila obratku s
r
n
p
.
110
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5., za kruno spoljanje bruenje elika:
v
t
= 35 m/s
o/s ,7 55
2 , 0
35

t
t
t
D
v
n
Dalje se iz izraza za brzinu obratka:
p p
p t
p t r
p
n D
D D
D D s
C
v
+

) (
izrazi broj obrtaja obratka:
p
t
p
r
t
p p t r
p
D
D
D
s
C
D
D D D s
C
n
,
`
.
|
+
1
) (

U gornjoj jednaini vano je uoiti da se kod radijalnog bruenja dubina rezanja po jednom
obrtaju obratka izjednaava sa radijalnim pomakom, odnosno da je a = s
r
.
Ako se iz izraunate brzine primicanja tocila obratku izrazi broj obrtaja obratka:
o/s
10 0125 . 0
3
r
p
s
n

i potom zameni u prethodnu jednainu dobija se da je radijalni pomak:

111
m/o 10 6,403
0034 , 0
04 , 0 ) 2 , 0 04 , 0 1 ( 10 0125 , 0
) 1 ( 10 0125 , 0
6 -
2
3
2
3

,
`
.
|
+
,
`
.
|
+
C
D D D
s
r t r
r
Brzina i broj obrtaja obratka, prema tome je:
o/s 1,95
04 , 0
0,245
m/s 0,245
04 , 0 2 , 0
) 04 , 0 2 , 0 ( 10 403 , 6
0034 , 0
) (
6

p
p
p
p t
p t r
p
D
v
n
D D
D D s
C
v
ZADATAK 1.
Na brusilici za kruno bruenje, grubo i fino se obrauje obradak od kaljenog elika HB = 350,
prenika 46 mm i duine obrade 100 mm.
ODREDITI:
PODACI:
ZADATAK 2.
Za radni predmet od kaljenog elika tvrdoe HB = 500, dimenzija 12 300 mm, odrediti
najvee odstupanje od idealnog geometrijskog oblika, koje nastaje pri finoj obradi bruenjem u
iljcima tocilom 300 30 mm.
ZADATAK 3.
112
Na brusilici za ravno bruenje, sa okruglim stolom, vri se grubo i fino bruenje radnih predmeta
200 60 mm lonastim tocilom 250 mm.
ODREDITI:
merodavni reim za grubu i finu obradu;
PODACI:
materijal obratka kaljeni elik;
spoljanji prenik radnog stola brusilice 1500 mm;
pomono, izgubljeno i meuvreme vreme zajedno iznosi 30 s/kom.
ZADATAK 4.
Na brusilici za ravno bruenje, sa pravougaonim stolom duine 1500 mm, vri se koturastim
tocilom 250 50 mm grubo i fino bruenje jednog do drugog poreanih prstenastih radnih
predmeta spoljanjeg prenika 200 mm, unutranjeg prenika 125 mm i debljine 50 mm.
ODREDITI:
PODACI:
materijal obratka LG;
pomono, izgubljeno i meuvreme vremena obrade zajedno iznosi 120 s/stolu.
ZADATAK 5.
Na brusilici bez iljaka vri se grubo bruenje glatke osovinice 16 60 mm od kaljenog elika.
Dimenzije radnog tocila su 300 100 mm, vodeeg tocila 200 100 mm i tocila su od
korunda sa keramikim vezivnim sredstvom.
ODREDITI:
kapacitet maine u kom/as;
ugao ulaznog konusa tocila.
ZADATAK 6.
Na brusilici bez iljaka vri se fino bruenje glatke osovinice 10 150 mm od kaljenog elika.
Dimenzije radnog tocila su 300 100 mm, a vodeeg tocila 200 100 mm. Odrediti
merodavni reim obrade, pod uslovom da glavno vreme obrade bude 10 sekundi.
ZADATAK 7.
Na brusilici bez iljaka vri se gruba obrada osovinice 34 90 mm od nekaljenog elika HB
200.
Odrediti potrebnu snagu pogonskog elektromotora maine, pod uslovom da se obezbedi
kapacitet brusilice od 450 kom/as.
113
PODACI :
dimenzije radnog tocila 300 140;
dimenzije vodeeg tocila 200 140;
tocila su od korunda sa keramikim vezivnim sredstvom;
ZADATAK 8.
Na osovini od kaljenog elika HB = 580, radijalnim bruenjem vri se obrada rukavca 40h7,
irine 40 mm.
ODREDITI :
PODACI:
radijalno pomeranje tocila 0,005 mm/o za grubo bruenje
0,001 mm/o za fino bruenje;
114
7. OBRADA PROVLAENJEM
7.1. Maine za unutranje provlaenje
ZADATAK 1.
Iz otvora 30 mm provlai se jednakostranini trougaoni oblik stranice a = 52,5 mm u obratku
od elinog liva, debljine l = 60 mm.
Pokazati mogue naine provlaenja ovog profila i za iste odrediti:
duinu reznog dela provlakaa;
najveu silu provlaenja.
Na osnovu izraunatih parametara odabrati najpovoljniji nain provlaenja.
REENJE:
Mogue naine provlaenja zadatog profila definiu konstruktivno izabrani oblici zuba za grubu
i zavrnu obradu. Za posmatrani sluaj obrade izdvajaju se tri varijante oblika zuba. U prvoj svi
zubi su trouglastog oblika, u drugoj su krunog oblika, a u treoj predstavljaju odgovarajuu
kombinaciju.
Varijanta I
U ovoj varijanti svi zubi (za grubu i finu obradu)
imaju oblik krajnjeg profila, odnosno trougla,
kako je prikazano na skici.
Ukupni dodatak za obradu, kako se vidi na skici,
odreuje se na sledei nain:
mm 7,65 30 sin
2
30
30 cos 2
5 , 52
30 sin
2 30 cos 2
30 sin
2

,
`
.
|

,
`
.
|

,
`
.
|

d a d
x
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu
i finu obradu:
115
mm 885 , 6 65 , 7 9 , 0 9 , 0
g
mm 0,765 65 , 7 1 , 0 1 , 0
f
Dubina rezanja po jednom zubu prema preporuci iz tab. P-1. je:
mm 0,1
mm 0,25
f
g
a
a
Maksimalna glavna sila rezanja sada je:
N 230490 5 10 4 , 39 10 90 3 , 1
6 7
max 1 max

z v p v
z A k K F
U gornjoj jednaini, maksimalni presek strugotine po jednom zubu javlja se na kraju grube
obrade i priblino iznosi:
2 6
max 1
m 10 4 , 39 00025 , 0 0525 , 0 3 3

g g
a a A
broj zuba u zahvatu je:
( )
( )
5 16 , 5 91 , 3
06 , 0 10 6 , 62 43 , 47
06 , 0
10 6 , 62 43 , 47
3
3

z
l
l
e
l
z
z
dok su: K
p
= (1,1 1,3) = 1,3 - korektivni faktor specifinosti provlaenja i
k
v
= 90 10
7
N/m
2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi elinog liva za
maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
Duina reznog dela provlakaa odreuje se na sledei nain:
( ) ( ) mm 0,48 2 1 0 , 0 4 8 28 + + + + t z z z L
k f g R
U prethodnoj jednaini broj zuba provlakaa za grubu i finu obradu, kao i za kalibriranje iznosi:
4 ) 6 4 (
8 7,65
1 , 0
765 , 0
28 27,54
25 , 0
885 , 6

k k
f
f
f
f
g
g
g
g
z z
z
a
z
z
a
z
dok je stvarni korak zuba provlakaa:

m 10 12
5
06 , 0 3

z
z
l
t
.
Varijanta II
116
U ovoj varijanti svi zubi (za grubu i finu obradu) imaju oblik poetnog profila, odnosno kruga,
kako je prikazano na skici.
Ukupni dodatak za obradu, kako se vidi na skici, odreuje se na sledei nain:
mm 15,31
2
30
30 cos 2
5 , 52
2 30 cos 2 2
,
`
.
|
d a d
x
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu obradu:
mm 13,78 31 , 15 9 , 0 9 , 0
g
mm 53 , 1 31 , 15 1 , 0 1 , 0
f
mm 0,1
mm 0,25
f
g
a
a
Maksimalna glavna sila rezanja sada je:
N 139230 5 10 8 , 23 10 90 3 , 1
6 7
max 1 max

z v p v
z A k K F
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu javlja se na
poslednjem zubu koji ima pun krug grube obrade, tj. na preniku upisanog kruga u trougao i
iznosi:
( )
( ) ( )
2 6
max max 1
m 10 8 , 23 00025 , 0 30 5 , 52 30
30 sin
30 cos 2
2 30 sin 2

,
`
.
|
tg a tg a
a
a
a x a D A
g
g g g g g
( )
( )
5 16 , 5 91 , 3
06 , 0 10 6 , 62 43 , 47
06 , 0
10 6 , 62 43 , 47
3
3

z
z
z
l
l
t
l
z
dok su: K
p
k
v
= 90 10
7
N/m
2
maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
( ) ( ) m 0,912 2 1 0 , 0 4 16 56 + + + + t z z z L
k f g R
117
U prethodnoj jednaini broj zuba provlakaa za grubu i zavrnu obradu, kao i za kalibriranje
iznosi:
56 55,12
25 , 0
78 , 13

g
g
g
g
z
a
z

16 15,31
1 , 0
531 , 1

f
f
f
f
z
a
z

4 ) 6 4 (
k k
z z
m 10 12
5
06 , 0 3

z
z
l
t
.
Varijanta III
U ovoj varijanti zubi za grubu obradu su kruni,
dok zubi za finu obradu imaju oblik krajnjeg
profila, odnosno trougla, kako je prikazano na
skici.
Dodaci za grubu i finu obradu, shodno
preporukama i skici, su:
mm 13,78
2
30
30 cos 2
5 , 52
9 , 0
2 30 cos 2
9 , 0
2
9 , 0
,
`
.
|

,
`
.
|

,
`
.
|

d a d
x
g
mm 0,76 30 sin
2
30
30 cos 2
5 , 52
1 , 0
30 sin
2 30 cos 2
1 , 0 30 sin
2
1 , 0

,
`
.
|
,
`
.
|
,
`
.
|

d a d
x
f

mm 0,1
mm 0,25
f
g
a
a
Maksimalna glavna sila rezanja u toku obrade izraunava se za grubu i finu obradu, s obzirom da
se u ovoj varijanti bez prethodne provere ne moe sa potpunom sigurnou znati gde je vea sila:
N 132210 5 10 6 , 22 10 90 3 , 1
6 7
max 1 max

z g vg p g v
z A k K F
N 122460 5 10 7 , 15 10 120 3 , 1
6 7
max 1 max

z f vf p f v
z A k K F
118
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina poprenog preseka reueg sloja po jednom zubu za
grubu obradu javlja se na poslednjem zubu koji ima pun krug grube obrade, a pri zavrnoj obradi
na zadnjem zubu zavrne obrade i iznosi:
( )
( )
( )
2 6
max 1
2 6
max max 1
m 10 15,7 0001 , 0 0525 , 0 3 3
m 10 6 , 22 00025 , 0 76 , 0 2 30 5 , 52
2 30 30 sin
30 cos 2
2
30 sin 2
,
`
.
|

f f
g f g f
g f g g g
a a A
tg
a tg a a
a
a x a D A

( )
( )
5 16 , 5 91 , 3
06 , 0 10 6 , 62 43 , 47
06 , 0
10 6 , 62 43 , 47
3
3

z
z
z
l
l
t
l
z
dok su: K
p
= (1,1 1,3) = 1,3 - korektivni faktor specifinosti provlaenja,
k
vg
= 90 10
7
N/m
2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi elinog liva za veu
povrinu preseka reueg sloja i
k
vf
= 120 10
7
N/m
2
manju povrinu preseka reueg sloja.
( ) ( ) m 0,816 2 1 0 , 0 4 8 56 + + + + t z z z L
k f g R
8 7,6
1 , 0
76 , 0
56 55,12
25 , 0
78 , 13

f
f
f
f
g
g
g
g
z
a
z
z
a
z
4 ) 6 4 (
k k
z z
m 10 12
5
06 , 0 3

z
z
l
t
.
Izbor najpovoljnije varijante obrade nije jednoznaan i zavisi pre svega od postavljenih
tehnolokih kriterijuma koje je potrebno zadovoljiti:
varijanta I obezbeuje visok kvalitet obraene povrine, provlaka ima najmanju
duinu reznog dela to daje minimalno glavno vreme obrade, ali je izrada provlakaa
sloena i pri obradi se ostvaruje najvea glavna sila rezanja;
119
varijanta II odlikuje se jednostavnom izradom provlakaa, ali se dobija loiji kvalitet
obraene povrine, najvea duinu reznog dela provlakaa i velika glavna sila rezanja;
varijanta III obezbeuje visok kvalitet obraene povrine, odlikuje se srednjim nivoom
sloenosti izrade provlakaa, ali je velika duinu reznog dela provlakaa i glavna sila
rezanja, mada neto manja nego u varijanti II.
ZADATAK 2.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje vri se provlaenje estougaonog otvora stranice
b = 15 mm iz krunog otvora prenika d = 25 mm.
ODREDITI:
duinu reznog dela provlakaa.
PODACI:
materijal obratka: mesing;
debljina obratka l = 25 mm;
maksimalna vuna sila maine F
max
= 50
kN
dodatak za finu obradu
f
= 0,25 mm.
REENJE:
Plan obrade unutranjeg provlaenja estougaonog
otvora, odnosno oblik zuba, prikazan je na sledeoj
skici. Dodatak za grubu obradu, shodno zadatom
dodatku za finu obradu i skici, iznosi:
mm 2,21
30 cos
25 , 0
2
25
15
30 cos 2

f
g
d
b

Dubina rezanja po jednom zubu odreuje se s obzirom na potpuno iskorienje maksimalne

vune sile maine, koristei izraz za maksimalnu glavnu silu rezanja:
z v p v
z A k K F F
max 1 max max
gde je broj zuba u zahvatu:
( )
( )
3 33 , 3 52 , 2
025 , 0 10 6 , 62 43 , 47
025 , 0
10 6 , 62 43 , 47
3
3

z
z
z
l
l
t
l
z
dok su: C = (1,1 1,3) = 1,2 - korektivni faktor specifinosti provlaenja,
120
k
vg
= 75 10
7
N/m
2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi mesinga za veu
povrinu preseka reueg sloja i
k
vf
= 120 10
7
N/m
2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi mesinga za manju
povrinu preseka reueg sloja.
Sada se iz prethodne jednaine moe odrediti maksimalna povrina preseka reueg sloja po
jednom zubu:
2 6
7
max
max 1
2 6
7
max
max 1
m 10 57 , 11
3 10 120 2 , 1
50000
m 10 52 , 18
3 10 75 2 , 1
50000
z vf p
v
f
z vg p
v
g
z k K
F
A
z k K
F
A
S druge strane se maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu, koji se za grubu
obradu javlja na poslednjem zubu koji ima pun krug grube obrade, a pri zavrnoj obradi na
zadnjem zubu zavrne obrade, shodno skici definie sa:
( ) ( )
09 , 0 015 , 0 6 6
08 , 0 00025 , 0 30 cos 015 , 0 2 30 cos 2
max 1
max 1
f f f f
g g g f g
a a a b A
a a a b A

Dubina rezanja po jednom zubu, s obzirom na potpuno iskorienje maksimalne vune sile
maine, prema tome je:
m 10 13 , 0
09 , 0
10 57 , 11
09 , 0
m 10 23 , 0
08 , 0
10 52 , 18
08 , 0
3
6
max 1
3
6
max 1

f
f
g
g
A
a
A
a
tako da uvaavajui preporuke iz tab. P-1. za merodavne dubine rezanja usvaja se:
mm 0,1
mm 0,23
f
g
a
a
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. P-1. za unutranje provlaenje:
v = 6 m/min
( ) ( ) m 141 , 0 00833 , 0 4 3 10 + + + + t z z z L
k f g R
10 6 , 9
23 , 0
21 , 2

g
g
g
g
z
a
z

3 5 , 2
1 , 0
25 , 0

f
f
f
f
z
a
z

121
4 ) 6 4 (
k k
z z
m 10 33 , 8
3
025 , 0 3

z
z
l
t
.
ZADATAK 3.
U otvoru 40 mm vri se unutranje
provlaenje 4 simetrino rasporeena ljeba
irine b = 8 mm i dubine h = 4,7 mm, kako
je prikazano na skici.
ODREDITI:
najvei broj obradaka koji se
istovremeno mogu provlaiti;
PODACI:
materijal obratka elik R
m
= 75 10
7
N/m
2
;
debljina obratka l
(1)
= 40 mm;
povrina preseka najslabijeg dela
provlakaa A
0
= 480 mm
2
;
dozvoljeni napon materijala provlakaa na istezanje
d
= 20 10
7
N/m
2
.
REENJE:
Plan obrade unutranjeg provlaenja ljeba, odnosno oblik zuba, prikazan je na sledeoj skici.
Ukupni dodatak za obradu, kako se vidi sa skice, iznosi:
= h = 4,7 mm
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu
obradu:
mm 4,23 7 , 4 9 , 0 9 , 0
g
mm 0,47 7 , 4 1 , 0 1 , 0
f
mm 0,1
mm 0,25
f
g
a
a
122
Najvei broj obradaka koji mogu istovremeno da se provlae, u ovom primeru zavisi od
maksimalne dozvoljene sile koju moe izdrati najslabiji deo provlakaa, a koja se odreuje na
sledei nain:
0 max
A F
d

(1)
S druge strane, maksimalna glavna sila rezanja u toku obrade, izraunava se iz sledeeg izraza:
z v p v
z A k K F F
max 1 max max (2)
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu javlja se kod
grube obrade i iznosi:
2 6
max 1
m 10 8 00025 , 0 008 , 0 4 4

g g
a b A
dok su: K
p
k
v
= 2,5 R
m
= 2,5 75 10
7
= 150 10
7
N/m
2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi
elika za maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
Ako se sada izjednae jednaine (1) i (2) dobija se maksimalno dozvoljeni broj zuba u zahvatu:
zuba 6 6,15
10 8 10 150 3 , 1
10 480 10 20
6 7
6 7
max 1
0

z
v p
d
z
z
A k K
A
z

pri emu dobijeni broj zuba u zahvatu, po preporukama, mora biti u granicama od 1 do 6 (uz
izuzetno dobro podmazivanje do 8) i zbog ravnomernosti glavne sile rezanja usvaja se kao ceo
broj. Koristei sada standardnu jednainu za odreivanje broja zuba u zahvatu:
( ) l
l
t
l
z
z

3
10 2 , 62 43 , 47
gde je l duina provlaenja koja u ovom primeru predstavlja debljinu ne jednog, ve debljinu
svih naslaganih obradaka:
) 1 (
l N l
najvei broj obradaka koji se mogu istovremeno provlaiti moe se odrediti na sledei nain:
( )
( ) ( )
kom. 3 3,48
040 , 0
10 2 , 62 6 10 2 , 62
10 2 , 62 43 , 47
2
3 2
) 1 (
2
3 2
3
) 1 (

l
z
N
l N
z
z
z
Znai, pri zadatim uslovima obrade mogue je istovremeno obraivati 3 obratka.
( ) ( ) m 0,52 2 0 , 0 4 5 17 + + + + t z z z L
k f g R
123
17 16,92
25 , 0
23 , 4

g
g
g
g
z
a
z

5 4,7
1 , 0
47 , 0

f
f
f
f
z
a
z

4 ) 6 4 (
k k
z z
m 10 20
6
04 , 0 4 3

z
z
l N
t
.
7.2. Maine za spoljanje provlaenje
ZADATAK 1.
Obradak sa skice obrauje se na vertikalnoj maini za spoljanje provlaenje. Dimenzije
polaznog dela su 100 100 45 mm, a materijal obratka je elik zatezne vrstoe R
m
= 65 10
7
N/m
2
.
ODREDITI:
najpovoljniji redosled provlaenja;
maksimalnu glavnu silu rezanja;
REENJE:
Kod spoljanjeg provlaenja, da bi
izrada alata bila jednostavnija,
provlaka je sastavljen iz vie
segmenata gde svaki pojedinano
obrauje odreen deo profila. Zbog
toga konstruktivna izvedba
provlakaa podrazumeva izbor
redosleda izrade profila, broj
segmenata provlakaa kao i oblik
zuba pojedinih segmenata.
Za dati primer obrade kao
najpovoljniji broj segmenata i oblik
124
zuba usvojen je plan obrade prikazan na skici 1, dok je za najpovoljniji redosled provlaenja
pojedinih delova profila usvojen raspored prikazan na skici 2.

Skica 1. Skica 2.
Ukupni dodatak za obradu pojedinih segmenata alata, kako se vidi na skici 1, iznosi:
mm 12,5 60 cos
2
50
mm 4
mm 6
3
2
1

tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu obradu:

mm 25 , 1 5 , 2 1 1 , 0 1 , 0
mm 25 , 1 1 12,5 9 , 0 9 , 0
mm 0,4 4 1 , 0 1 , 0
mm 3,6 4 9 , 0 9 , 0
mm 0,6 6 1 , 0 1 , 0
mm 5,4 6 9 , 0 9 , 0
3 3
3 3
2 2
2 2
1 1
1 1

f
g
f
g
f
g
Dubina rezanja po jednom zubu, prema preporuci iz tab. P-1., jednaka je za sve segmente:
mm 0,1
mm 0,25
f
g
a
a
Maksimalna sila provlaenja u toku obrade sada je:
125
N 211250 4 10 25 10 5 , 162 3 , 1
6 7
max 1 max

z v p v
z A k K F
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu odreuje se
pojedinano za svaki segment, a potom se shodno skici 2 izvri potrebno grupisanje i za
merodavni odabire najvea vrednost:
2 6
3 max 1
2 6
2 max 1
2 6
1 max 1
m 10 43 , 14 00025 , 0
30 cos
025 , 0
2 2
m 10 2,5 00025 , 0 005 , 0 2 005 , 0 2
m 10 25 00025 , 0 1 , 0 1 , 0
g
g
g
a y A
a A
a A
tako da je:
3 max 1 2 max 1 1 max 1 max 1
A A A A + >
Broj zuba u zahvatu iz gornje jednaine je:
( )
( )
4 47 , 4 38 , 3
045 , 0 10 6 , 62 43 , 47
045 , 0
10 6 , 62 43 , 47
3
3

z
z
z
l
l
t
l
z
dok su: K
p
k
v
= 2,5 R
m
= 2,5 65 10
7
= 162,5 10
7
N/m
2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri
obradi elika za maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
Ukupna duina reznog dela provlakaa odreuje se na osnovu skice 2:
m 0575 , 1 6975 , 0 36 , 0
3 1
+ +
R R R
L L L
gde su duine reznih delova pojedinih segmenata:
( )
( )
( ) m 0,6975 1125 , 0 ) 4 13 45 (
m 0,2585 1125 , 0 ) 4 4 15 (
m 0,36 1125 , 0 ) 4 6 22 (
3 3
2 2
1 1
3
2
1
+ + + +
+ + + +
+ + + +
t z z z L
t z z z L
t z z z L
k f g R
k f g R
k f g R
U prethodnoj jednaini broj zuba za grubu obradu iznosi:
45
25 , 0
25 , 11
15 14,4
25 , 0
6 , 3
22 21,6
25 , 0
4 , 5
3
3
2
2
2
1
1
1

g
g
g
g
g
g
g
g
g
g
g
a
z
z
a
z
z
a
z
za finu obradu broj zuba provlakaa je:

126
13 12,5
1 , 0
25 , 1
4
1 , 0
4 , 0
6
1 , 0
6 , 0
3
3
3
2
2
1
1

f
f
f
f
f
f
f
f
f
f
z
a
z
a
z
a
z
dok je broj zuba za kalibriranje:

4 ) 6 4 (
k k
z z
Stvarni korak zuba provlakaa odreen je na sledei nain:
m 10 25 , 11
4
045 , 0 3

z
z
l
t
.
ZADATAK 1.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje vri se provlaenje kvadratnog otvora stranica
50 mm iz krunog otvora koji je upisan u ovaj kvadrat.
ODREDITI:
maksimalnu glavnu silu rezanja;
PODACI:
debljina obratka 50 mm.
ZADATAK 2.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje vri se provlaenje estougaonog otvora stranice
18 mm iz krunog otvora koji je upisan u ovaj estougaonik. Odrediti, pod uslovom izuzetno
dobrog podmazivanja, najvei broj komada koji se istovremeno mogu provlaiti i duinu reznog
dela provlakaa.
PODACI:
materijal radnog predmeta bronza;
debljina radnog predmeta 20 mm;
presek najslabijeg dela provlakaa 450 mm
2
;
dozvoljeni napon materijala provlakaa na istezanje 20 10
7
N/m
2
.
127
ZADATAK 3.
Pri provlaenju ljeba za klin, irine 16 mm, na punom toku od mesinga irine 25 mm, odrediti
najvei broj komada na kojima se istovremeno moe vriti provlaenje, ako je maksimalna vuna
sila koju maina moe da ostvari 28 kN.
ZADATAK 4.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje, iz otvora 22 mm, provlai se pravougaonik
stranica 30 26 mm. Odrediti, pod uslovom da glavno vreme obrade bude 25 sekundi, a da broj
zuba provlakaa za grubu i finu obradu stoji u odnosu 3:1:
elemente reima rezanja;
maksimalnu glavnu silu rezanja.
PODACI:
debljina obratka 30 mm;
brzina provlaenja 4 m/min.
ZADATAK 5.
Na vertikalnoj maini za spoljanje provlaenje vri se provlaenje naznaene povrine klipnjae
od elika R
m
= 70 10
7
N/m
2
, dimenzija prikazanih na datoj skici, a debljine 30 mm. Ukupni
dodatak za provlaenje je 6 mm i ravnomerno je rasporeen po celoj povrini provlaenja.
ODREDITI:
najpovoljniji redosled provlaenja;
maksimalnu glavnu silu rezanja.
128
LITERATURA
[1] Knig W., Essel K.: Spezifische Schnittkraftwerte fr die Zerspanung metallischer
Werkstoffe, Verlag Stahleisen GmbH, Dsseldorf, 1973.
[2] Kova P., Miliki D.: Rezanje metala, Edicija Univerzitetski udbenik, Univerzitet u
Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1998.
[3] Miliki D.: Tehnologija obrade rezanjem maine, ureaji i postupci obrade. Fakultet
tehnikih nauka u Novom Sadu, privremeno izdanje, Novi Sad, 2000.
[4] Miliki D.: Tehnologija obrade rezanjem opta i primenjena teorija, Fakultet tehnikih
nauka u Novom Sadu, Novi Sad, 1999.
[5] Stankovi P.: Mainska obrada rezanjem obrada metala rezanjem, Graevinska knjiga,
Beograd, 1979.
129
PRILOG
OSNOVNI
TEHNOLOKI
PODACI
ZA
PRORAUN
REIMA
OBRADE
130
SADRAJ PRILOGA
OPTI PODACI
Tab. O-1. Orijentacione vrednosti modula elastinosti i specifine mase
materijala obratka....................................................................................................138
OBRADA STRUGANJEM i RENDISANJEM
Tab. S-1. Preporueni dodaci za grubu uzdunu obradu na strugu.........................................138
Tab. S-2. Preporueni dodaci za finu uzdunu obradu na strugu............................................138
Tab. S-3. Preporueni dodaci za grubu i finu unutranju obradu na strugu...........................139
Tab. S-4. Preporueni dodaci za grubu i finu poprenu obradu na strugu..............................139
Tab. S-5. Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja za razne vrednosti
napadnih uglova seiva alata...................................................................................140
Tab. S-6. Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja za razne alatne materijale............140
Tab. S-7. Vrednosti C
v
, x i y za proraun brzine rezanja........................................................140
v
, x, y i m za proraun brzine rezanja....................................................141
Tab. S-9. Preporuene vrednosti pomaka za grubo struganje noevima od B i TM...........142
Tab. S-10. Preporuene vrednosti pomaka za fino struganje noevima od B i TM................142
Tab. S-11. Standardni preseci drki strugarskih noeva............................................................142
Tab. S-12. Preporuene vrednosti
doz
, e i f za odreivanje pomaka s obzirom
na otpornost drke strugarskog noa zadatog preseka.............................................143
k
, x
1
i y
1
za proraun glavne sile (otpora) rezanja................................143
k
, x
1
i y
1
za proraun sile prodiranja i sile pomonog kretanja.............143
k
i
k
za proraun specifinog otpora rezanja.....................................144
Tab. S-16. Pregled elemenata reueg sloja b i h za najvanije postupke
obrade rezanjem.......................................................................................................144
Tab. S-17. Vrednosti k
i1.1
i 1-m
i
za proraun glavne sile rezanja, sile prodiranja
i sile pomonog kretanja na osnovu Kienzle-ove jednaine...................................145
131
Tab. S-18. Pregled korektivnih faktora za proraun glavne sile rezanja prema
Kienzle-ovoj jednaini ............................................................................................146
OBRADA BUENJEM
Tab. BU-1. Preporuene vrednosti pomaka pri buenju............................................................146
Tab. BU-2. Vrednosti C
v
, x
0
, y
0
i m za proraun brzine rezanja................................................147
Tab. BU-3. Vrednosti
0
za l/D>2,5.........................................................................................147
Tab. BU-4. Vrednosti C
m
i C
F
za proraun obrtnog momenta i sile pomonog
kretanja pri buenju.................................................................................................148
OBRADA GLODANJEM
Tab. G-1. Dodaci za grubu i finu obradu glodanjem.................................................................148
Tab. G-2. Preporuene vrednosti pomaka po zubu pri glodanju...............................................149
Tab. G-3. Standardne dimenzije glodala...................................................................................149
Tab. G-4. Vrednosti C
v
, m, y, q, u, w, i za proraun brzine rezanja
pri obimnom glodanju...............................................................................................149
Tab. G-5. Vrednosti C
o
, y i k za proraun brzine rezanja pri eonom glodanju........................150
Tab. G-6. Vrednosti konstante C za proraun specifinog otpora rezanja...............................150
OBRADA BRUENJEM
Tab. BR-1. Preporueni dodaci za spoljanju krunu obradu bruenjem..................................150
Tab. BR-2. Preporueni dodaci za unutranju obradu bruenjem.............................................151
Tab. BR-3. Preporueni dodaci za bruenje bonih povrina....................................................151
Tab. BR-4. Preporueni dodaci za ravnu obradu bruenjem.....................................................151
Tab. BR-5 Preporuene brzine rezanja i brzine obratka pri bruenju tocilom
od korunda sa keramikim vezivnim sredstvom.....................................................152
Tab. BR-6. Odnos srednje sile prodiranja prema srednjoj sili rezanja na obimu tocila............152
Tab. BR-7. Preporuene vrednosti dubine rezanja pri bruenju................................................152
Tab. BR-8. Vrednosti konstante C za proraun brzine obratka pri bruenju.............................153
Tab. BR-9. Preporuke za odreivanje aksijalnog i bonog pomaka pri bruenju.....................153
OBRADA PROVLAENJEM
Tab. P-1. Preporuene brzine rezanja i dubina rezanja pri provlaenju....................................154
Tab. P-2. Preporuene vrednosti specifinog otpora rezanja k
v
pri provlaenju......................154
132
Tablica O-1. Orijentacione vrednosti modula elastinosti i specifine mase
materijala obratka
Materijal
obratka
Modul elastinosti
E (N/m
2
)
Specifina masa materijala
m (kg/m
3
)
elik 210 10
9
7,85 10
3
Liveno gvoe 100 10
9
7,4 10
3
Bronza 120 10
9
8,2 10
3
Mesing 110 10
9
8,85 10
3
Aluminijum 70 10
9
2,65 10
3
Tablica S-1. Preporueni dodaci za grubu uzdunu obradu na strugu -
1
(mm)
Duina
obrade
l (mm)
Prenik obratka D (mm)
do 10 10 18 18 30 30 50 50 80 80 120
120 18
0
180 26
0
260 36
0
iz. 360
do 100 1,0 1,0 1,2 1,2 1,4 1,6 1,8 2,0 2,2 2,4
100 250 1,2 1,2 1,4 1,4 1,6 1,8 2,0 2,2 2,4 2,6
250 400 1,4 1,6 1,6 1,8 2,0 2,2 2,4 2,6 2,8 3,0
400 630 1,6 1,8 1,8 2,0 2,2 2,4 2,6 2,8 3,0 3,2
630 1000 - 2,2 2,4 2,6 2,8 3,0 3,0 3,2 3,4 3,8
1000 160
0
- - 3,0 3,0 3,2 3,4 3,6 3,8 4,0 4,2
iznad 1600 - - - 3,8 4,0 4,2 4,4 4,6 4,8 5
Tablica S-2. Preporueni dodaci za finu uzdunu obradu na strugu -
2
(mm)
Duina
obrade
l (mm)
do 10 10 18 18 30 30 50 50 80 80 120
120 18
0
180 26
0
260 36
0
iz. 360
do 100
0,7 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,1 1,2 1,3 1,5
100 250 0,8 0,8 0,9 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5
250 400 0,8 0,9 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6
400 630 0,9 1,0 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7
630 1000 - 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,5 1,6 1,7 1,9
1000 160
0
- - 1,5 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 2,0 2,1
133
iznad 1600 - - - 1,9 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5
134
Tablica S-3. Preporueni dodaci za grubu i finu unutranju obradu na strugu -
1
i
2
(mm)
Prenik gotovog
otvora d (mm)
Duina obrade l (mm)
do 63 63 100 100 160 160 250 250 400 iznad 400
1 - grubo struganje
do 18 1,4 1,5 - - - -
18 50
1,6 1,6 1,8 2,0 - -
50 80
1,8 1,8 2,0 2,2 2,4 -
80 120
2,2 2,2 2,2 2,4 2,6 2,8
120 180
2,6 2,6 2,8 2,8 3,0 3,2
180 260
3,0 3,0 3,2 3,2 3,4 3,6
iznad 260 3,2 3,2 3,4 3,4 3,6 3,8
2 fino struganje
do 18 0,9 1,0 - - - -
18 50
1,1 1,1 1,2 1,2 - -
50 80
1,2 1,2 1,3 1,3 1,4 -
80 120
1,3 1,3 1,3 1,4 1,5 1,6
120 180
1,4 1,4 1,5 1,5 1,6 1,7
180 260
1,5 1,5 1,6 1,6 1,7 1,8
iznad 260 1,6 1,6 1,7 1,7 1,8 1,9
Tablica S-4. Preporueni dodaci za grubu i finu poprenu obradu na strugu -
1
i
2
(mm)
Zavrna duina
obratka l (mm)
do 18
18 50 50 120 120 260
iznad 260
1 - grubo struganje
do 18 0,9 1,0 1,1 - -
18 50 1,1 1,2 1,3 1,5 -
50 120 1,4 1,5 1,6 1,8 1,9
120 260 1,8 1,9 2,0 2.1 2,3
260 500 2,4 2,5 2,6 2,7 2,9
iznad 500 2,7 2,8 2,9 3,0 3,2
2 fino struganje
do 18 0,6 0,7 0,8 - -
18 50 0,7 0,8 0,9 0,9 -
50 120 0,9 0,9 1,0 1,0 1,1
120 260 1,0 1,1 1,1 1,2 1,3
260 500 1,2 1,3 1,3 1,4 1,5
135
iznad 500 1,4 1,4 1,5 1,5 1,6
136
Tablica S-5.Popravni koeficijent

za proraun brzine rezanja v za razne
vrednosti
napadnih uglova seiva alata
Napadni ugao seiva alata
20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90
1,27 1,22 1,17 1,11 1,05 1,00 0,95 0,90 0,86 0,82 0,79 0,77 0,75 0,74 0,74
Tablica S-6. Popravni koeficijent
m
za proraun brzine rezanja v za razne alatne
materijale
Materijal obratka
Materijal alata
Nelegirani alatni elik Brzorezni elik Tvrdi metal
elik 0,25 1 4 8
Liveno gvoe 0,30 1 5 i vie
Tablica S-7. Vrednosti C
v
, x i y za proraun brzine rezanja
T m
y x
v
s a
C
v
(m/s)
Materijal a > 1 mm a 1 mm
obratka
Cv x, y Cv x, y Cv x, y Cv x, y
Ugljenini elik
s 0,4 mm/o s = 0,2 0,4 mm/o s = 0,2 0,4 mm/o s = 0,1 0,2 mm/o
Rm = 45 10
7
N/m
2
0,001610
x=0,26
y=0,66
0,016841
x=0,26
y=0,36
0,029266
x=0,18
y=0,36
0,068524
x=0,18
y=0,26
Rm = 60 10
7
N/m
2
0,001046 0,010928 0,018991 0,044513
Rm = 70 10
7
N/m
2
0,000828 0,008673 0,015073 0,035339
Hrom-nikl elik
Rm = 70 10
7
N/m
2
s 0,4 mm/o s = 0,2 0,4 mm/o s = 0,2 0,4 mm/o s = 0,1 0,2 mm/o
0,000937
x=0,24
y=0,63
0,009069
x=0,24
y=0,34
0,015758
x=0,16
y=0,34
0,036911
x=0,16
y=0,24
Liveno gvoe
HB = 160
s 0,72 mm/o s < 0,72 mm/o
- -
0,010395
x=0,16
y=0,38
0,014336
x=0,20
y=0,30
Bronza
Rm=(20 30) 10
7
N/m
2
s 0,72 mm/o s < 0,72 mm/o s = 0,2 0,4 mm/o s = 0,1 0,2 mm/o
0,001100
x=0,40
y=0,60
0,002404
x=0,40
y=0,50
0,020017
x=0,16
y=0,42
0,005646
x=0,40
y=0,40
Aluminijum
HB = 80 100
s 0,72 mm/o s < 0,72 mm/o
-
s = 0,1 0,2 mm/o
0,003033
x=0,40
y=0,60
0,006651
x=0,40
y=0,50
0,015592
x=0,40
y=0,40
137
Napomena: Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja v za razne vrednosti postojanosti alata T odreuje se
na osnovu jednaine
z
T
T
3600
; z = 6 9 (manje vrednosti za elik, a vee za liveno gvoe).
138
v
, x, y i m za proraun brzine rezanja
T mrp
y x m
v
s a T
C
v

(m/s)
Materijal
obratka
Vrsta obrade
Materijal
alata
Koeficijenti Tt
Cv x y m (min)
Konstruktivni
ugljenini elici,
legirani elici i
elini liv
Rm 75 10
7
N/m
2
Spoljanje
uzduno
struganje
s 0,3
TM P25
0,9197
0,15
0,2
0,2 60 s 0,75 0,2713 0,35
s > 0,75 0,1324 0,45
a s
TM P10 0,4543
0,3 0,15
0,18 45
a > s 0,15 0,3
s 0,25
B
0,0443
0,25
0,33
0,125 60
s > 0,25 0,0029 0,66
s
0
,
3
a 2
KP
0,4830 0,19 0,37 0,24
60
a > 2 16,539
0,08
0,02
0,24
s
0,3 0,7
a 7
10,321 0,08
Odsecanje
- TM P25 0,0071 0 0,8 0,2
60
- B 0,0115 0 0,66 0,25
Fazonsko
struganje
- B 0,0409 0 0,5 0,3 120
Liveno gvoe
HB 190
Spoljnje
uzduno
struganje
s 0,4
K20
0,9837
0,15
0,2
0,2 60
s > 0,4 0,2056 0,4
a s
0,2693
0,4 0,2
0,28 30
a > s 0,2 0,4
s 0,5 KP 9,5407 0,2 0,2 0,43
60
Odsecanje
- TM K20 0,1634 0 0,4 0,2
- B 0,0437 0 0,4 0,15
Liveno gvoe
HB 150
Spoljnje
uzduno
struganje
a < 2
s 0,4 TM K35
2,1308
0,15
0,2
0,2
60
a 2 0,1288 0,45
Odsecanje -
B
0,0689 0 0,5 0,25
Obojeni metali i
njihove legure
HB 100 140
Spoljanje
uzduno
struganje
s 0,2 0,7856
0,12
0,25
0,23 60
s > 0,2 0,0950 0,5
Napomena: Vrednosti pomaka date su u (mm/o), a dubine rezanja u (mm).
Popravni koeficijent za materijal obratka je:

m
mrp
R
7
10 75
- za elike ;
25 , 1
190
,
`
.
|
HB
mrp
- za liveno gvoe.
Za date postojanosti T koje se razlikuju od vrednosti u ovoj tablici, brzina rezanja se koriguje sa
koeficijentom
z
t
T
T
T

; z = 7 12 (alat od B), z = 2 6 (alat od TM), z = 1,5 3 (alat od KP).
Koristiti manje vrednosti za z pri obradi elika, a vee pri obradi livenog gvoa.
139
Tablica S-9. Preporuene vrednosti pomaka s za grubo struganje noevima od B
i TM
Prenik
obratka
D (mm)
Presek
drke
noa
(mmxmm)
Materijal obratka
elik i elini liv Liveno gvoe i obojeni metali
Pomak s (mm/o) pri dubini rezanja a (mm)
do 3 3 5 5 8 8 12 iz. 12 do 3 3 5 5 8 8 12 iz. 12
do 20
16 x 25
25 x 25
0,3 0,
4
- - - - - - - - -
20 40
16 x 25
25 x 25
0,4 0,
5
0,3 0,
4
- - -
0,4 0,
5
- - - -
40 60
16 x 25
25 x 40
0,5 0,
9
0,4 0,
8
0,3 0,
7
- -
0,6 0,
9
0,5 0,
8
0,4 0,
7
- -
60 100
16 x 25
25 x 40
0,6 1,
2
0,5 1,
1
0,5 0,
9
0,4 0,
8
-
0,8 1,
4
0,7 1,
2
0,6 1,
0
0,5 0,
9
-
100 200
16 x 25
25 x 40
0,8 1,
3
0,7 1,
2
0,6 1,
0
0,5 0,
9
-
1,0 1,
5
0,9 1,
4
0,8 1,
1
0,6 0,
8
-
200 400
20 x 30
40 x 60
1,1 1,
4
1,0 1,
3
0,7 1,
2
0,6 1,
2
0,4 1,
1
1,3 1,
6
1,2 1,
5
1,0 1,
3
0,8 1,
0
0,7 0,
9
400 600
20 x 30
40 x 60
1,2 1,
5
1,0 1,
4
0,8 1,
3
0,6 1,
3
0,4 1,
2
1,5 1,
8
1,2 1,
6
1,0 1,
4
0,9 1,
2
0,8 1,
0
600 1000
25 x 40
40 x 60
1,2 1,
8
1,1 1,
5
0,9 1,
4
0,8 1,
4
0,7 1,
3
1,5 2,
0
1,3 1,
8
1,0 1,
4
1,0 1,
3
0,9 1,
2
iz. 1000
30 x 45
40 x 60
1,3 2,
0
1,3 1,
8
1,2 1,
6
1,1 1,
5
1,0 1,
5
1,6 2,
4
1,6 2,
0
1,4 1,
8
1,3 1,
7
1,2 1,
7
Napomena: Tabline vrednosti pomaka proveriti s obzirom na koeficijent vitkosti strugotine g = a/s.
Preporuene vrednosti koeficijenta vitkosti strugotine g = 5 10 za uzduno struganje i g = 5 20 za
popreno struganje.
Tablica S-10. Preporuene vrednosti pomaka s za fino struganje noevima od B i
TM
Klasa kvaliteta
povrine
Materijal obratka
Pomak s (mm/o) pri radijusu vrha noa r (mm)
r = 0,5 r = 1,0 r = 1,5 r = 2,0
N9
elik 0,4 0,55 0,55 0,65 0,65 0,70 0,65 0,70
Liv. gvoe i obojeni metal 0,25 0,40 0,40 0,50 0,50 0,50
N8
elik 0,20 0,30 0,30 0,45 0,35 0,50 0,35 0,50
Liv. gvoe i obojeni metal 0,15 0,25 0,20 0,40 0,30 0,50 0,35 0,50
N7
elik 0,11 0,18 0,14 0,24 0,16 0,28 0,18 0,32
Liv. gvoe i obojeni metal 0,10 0,15 0,12 0,20 0,15 0,30 0,20 0,35
Napomena: Preporueni pomak proveriti s obzirom na geometrijsku hrapavost r R s
a
32
Tablica S-11. Standardni preseci drki strugarskih noeva
Kvadratni presek (mmxmm) Pravougaoni presek (mmxmm)
6 x 6 -
8 x 8 -
10 x 10 10 x 16
12 x 12 12 x 20
140
16 x 16 16 x 25
20 x 20 20 x 32
25 x 25 25 x 40
32 x 32 32 x 50
40 x 40 -
Tablica S-12. Preporuene vrednosti
doz
, e i f za odreivanje pomaka s obzirom
na otpornost drke
strugarskog noa zadatog preseka 1
1
0
y
x
k
doz
a C C
s

(m/o)
Alat
Dozvoljeno naprezanje materijala drke noa
pri savijanju doz (N/m
2
)
Integralni no od B
(22 25) 10
7
No sa ploicom od B ili TM sa drkom od C
(20 22) 10
7
Napomena: Za uzduno spoljanje struganje je:
e b
f e f
C
o
2
4 , 0 4 , 2 6
,
b
h
e ,
h
l
f
n
. Za druge
vrste struganja izrazi za C0 se mogu nai u literaturi [4]. Vrednosti veliina e i f se obino kreu
izmeu 1 1,6.
k
, x
1
i y
1
za proraun glavne sile (otpora) rezanja
1 1
y x
k v
s a C F (N)
Materijal obratka
Ck
Liveno gvoe
Konstruktivni
elik
Hrom-nikl
elik
Hrom elik Bronza Mesing Al-legure
HB
Rm 10
7
(N/m
2
)
HB
140 180 200 45 60 70 50 70 45 70
20

30
30

38
22

36
36

48
60

80
80

100
1,459 1,67 1,778 3,37 3,669 3,95 3,82 4,356 3,69 4,356 1,22 1,52 1,50 1,82 0,98 1,48
x1 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
y1 0,73 0,78 0,78 0,78 0,73 0,78 0,80
Napomena: Vrednosti Ck se mnoe sa 10
8
.
k
, x
1
i y
1
za proraun sile prodiranja i sile pomonog
kretanja
1 1
y x
k s p
s a C F (N)
Materijal obratka
Liveno gvoe Konstruktivni elik Hrom-nikl elik Hrom elik
HB
Rm 10
7
(N/m
2
)
140 180 200 45 60 70 50 70 45 70
141
Fp
Ck 0,8918 1,1191 1,2327 0,6295 0,7950 0,9005 0,7519 0,9880 0,6907 0,9880
x1 0,9 0,9 0,9 0,9
y1 0,75 0,75 0,75 0,75
Fs
Ck 0,7675 0,9595 1,0467 0,3847 0,481 0,5508 0,4634 0,6030 0,4197 0,6030
x1 1,10 1,10 1,10 1,10
y1 0,65 0,55 0,55 0,55
Napomena: Vrednosti Ck se mnoe sa 10
8
.
142
k
i
k
za proraun specifinog otpora rezanja
k
A
C
k
k
v

(N/m
2
)
Materijal obratka Ck k
Liveno gvoe
1,448 10
8
7,4
Ugljenini elik
1,936 10
8
6,1
Hrom-nikl elik
6,263 10
8
10,4
elini liv
2,196 10
8
6,7
Bronza
0,248 10
8
4
Mesing
0,900 10
8
6,8
Aluminijum
1,920 10
8
8
Tablica S-16. Pregled elemenata reueg sloja b i h za najvanije postupke obrade
rezanjem
Postupak
obrade
irina reueg sloja b Debljina reueg sloja h Napomena
Struganje i
rendisanje
sin
a
b h s sin
a - dubina rezanja
s - pomak
- napadni ugao seiva alata
Buenje
2
sin 2

D
b

2
sin
2
s
h
s - pomak
D - prenik burgije
- ugao vrha burgije
eono
glodanje
sin
a
b
m m
s h cos sin
1

i s
i s
m

+
+
sin sin
cos
a - dubina rezanja
s1 - pomak po jednom zubu
- napadni ugao seiva alata
i - ugao zahvata koji odgovara
istosmernom. glodanju
s - ugao zahvata koji odgovara
suprotnosmernom. glodanju
Obimno
glodanje
)
b B
D
a
s h
m

1
a - dubina rezanja
s1 - pomak po jednom zubu
B - irina glodanja
D - prenik glodala
Bruenje
kruno
b = sa
a
v
v
h
t
p
m

vp - brzina pomonog kretanja
vt - brzina tocila
a - dubina rezanja
sa - aksijalni pomak tocila
Provlaenje b = O h = a
O - obim konture
a - dubina rezanja
)
Vai za glodala sa pravim i sa zavojnim zubima.
143
Tablica S-17. Vrednosti k
i1.1
i 1-m
i
za proraun glavne sile rezanja F
v
, sile
prodiranja F
p
i sile pomonog
kretanja F
s
na osnovu Kienzle-ove jednaine
1 . 1
1
i
m
i
k h b F
i

, (i = v,p,s)
R.
br.
Materijal obratka
Rm 10
6
(N/m
2
)
HV 10
Specifine sile rezanja (N/mm
2
)
po JUS-u po DIN-u kv1.1 1-mv kp1.1 1-mp ks1.1 1-ms
1. 1220 C15G 373 108 1481 0,7184 266 0,2029 333 0,0005
2. 1430 C35N 550 160 1516 0,7349 259 0,4648 321 0,1993
3. 0545 St50-2 559 168 1499 0,7078 274 0,5089 351 0,2987
4. 0745 St70-2 824 239 1595 0,6781 152 0,0994 228 0,0714
5. 1531 Ck45N 713 199 1427 0,7715 198 0,5426 232 0,2319
6. 1731 Ck60N 775 221 1686 0,7842 259 0,5870 285 0,2775
7. 3130 40Mn4G 618 183 1602 0,7399 290 0,6161 343 0,2909
8. 3230 37MnSi5G 676 196 1581 0,7532 259 0,5870 317 0,3113
9. 5420 15NiCr6 G 589 180 1482 0,7403 274 0,5089 340 0,2997
10. 5421 18CrNi8 G 578 181 1446 0,7328 257 0,5273 351 0,3437
11. 5432 30CrNiMo8 G 707 210 1493 0,7477 255 0,5657 355 0,3844
12. 5431 34CrNiMo6 G 834 250 1571 0,7800 233 0,5371 300 0,3233
13. 4130 34Cr4 G 559 150 1569 0,7939 317 0,6925 366 0,4165
14. 4131 41Cr4 G 618 173 1588 0,7763 231 0,4797 334 0,2828
15. 4320 16MnCr5 N 500 150 1411 0,6995 312 0,5004 406 0,3652
16. 4321 20MnCr5 N 588 183 1464 0,7413 300 0,5833 356 0,2433
17. 4731 34CrMo4 G 628 193 1552 0,7192 237 0,3715 337 0,3190
18. 4732 42CrMo4 G 568 170 1563 0,7442 271 0,5239 374 0,3295
19. 4720 15CrMo5 G 500 150 1437 0,7161 300 0,5833 391 0,3748
20. 7420 20MoCr4 BG 530 162 1566 0,7683 290 0,4770 394 0,2864
21. 4734 30CrMoV9 G 657 214 1526 0,7614 229 0,4599 357 0,3609
22. 4830 50CrV4 G 667 197 1584 0,7310 315 0,6106 317 0,2345
23. 4734 31CrMoV9 G 687 208 1490 0,7470 248 0,4953 321 0,2946
24. 1431 Ck35 V 622 185 1527 0,7150 291 0,4644 344 0,2535
25. 1631 Ck53 705 204 1584 0,7619 362 0,5947 355 0,3586
26. 5741 55NiCrMoVV 1141 340 1595 0,7087 198 0,3422 269 0,2135
27. 4146 100Cr6 G 624 202 1726 0,7162 362 0,4702 318 0,1368
28. SL 30 GG 30 - 206 899 0,5862 164 0,2989 170 0,0867
Napomena: Ovi podaci su dobijeni pri struganju i sledeim uslovima ispitivanja:
Materijal alata TM P 10 (za SL 30 K 10),
Brzina rezanja v = 100 m/min;
Rezna geometrija alata: = 5, = 6, = 90, = 70, = 0, r = 0,8 mm;
Opseg debljina reueg sloja h = 0,11,6 mm.
Skraenice: N-normalno aren, G-meko aren, V-poboljan, BG-termiki obraen na feritno-perlitnu
strukturu.
144
Tablica S-18. Pregled korektivnih faktora za proraun komponenti sila/otpora
rezanja prema Kienzle-ovoj jednaini

j i
m
i
k k h b F
v
1 . 1
1

SILE
OTPORI
REZANJA
Korektivni faktori za D (mm); v (m/min); VB (mm); , , , ()
kop
)
kva
)
kh k k k k
Fv
D
1
05 , 1 +
,
`
.
|
v
z
v
100 1+VB
=0,20,5
100
5 , 1 106
100
5 , 1 100
Fs
35 , 0
100
,
`
.
|
v
1+ VB
=1,02,5
100
5 106
100
105
70 sin
sin
Fp
1+ VB
=1,23,0
100
4 106
100
10 100
70 cos
cos
Napomena:
zv = 0,143 za v = 20-100 m/min; zv = 0,071 za v > 100 m/min.

)
Odnosi se na unutranju obradu struganjem.
)
Poto su materijal alata i brzina rezanja meusobno povezane veliine, to su korektivni faktori za
ove dve veliine objedinjeni tako da je: kva = kv ka.
Tablica BU-1. Preporuene vrednosti pomaka pri buenju
Materijal obratka
Prenik burgije
D (mm)
Pomak
s (mm/o)
elik do Rm = 50 10
7
N/m
2
1 10 0,05 0,18
elik do Rm = 50 10
7
N/m
2
10 25 0,18 0,25
elik Rm = (60 70) 10
7
N/m
2
1 10 0,05 0,18
elik Rm = (60 70) 10
7
N/m
2
10 25 0,18 0,25
elik Rm = (80 90) 10
7
N/m
2
1 10 0,03 0,12
elik Rm = (80 90) 10
7
N/m
2
10 25 0,12 0,25
Liveno gvoe HB 180 1 10 0,025 0,27
Liveno gvoe HB 180 10 25 0,27 0,45
Liveno gvoe HB > 180 1 10 0,01 0,17
Liveno gvoe HB > 180 10 25 0,17 0,30
Napomena:
( )
s x s s
x
D
+
min
;
( )
min max
min max
1
D D
s s
s
mm D

;
min
D D x
x

145
Tablica BU-2. Vrednosti C
v
, x
0
, y
0
i m za proraun brzine rezanja
0
0
0
y m
x
v
s T
D C
v

(m/s)
Materijal obratka Cv x0 y0
M
Ugljenini elik
Rm = 45 10
7
N/m
2
0,21028
0,4 0,5 0,2
Rm = 55 10
7
N/m
2
0,17618
Rm = 65 10
7
N/m
2
0,15155
Rm = 75 10
7
N/m
2
0,13450
Hrom-nikl elik
Rm = 65 10
7
N/m
2
0,11935
0,4 0,5 0,2
Rm = 75 10
7
N/m
2
0,10609
Rm = 85 10
7
N/m
2
0,09472
Rm = 95 10
7
N/m
2
0,08525
Liveno gvoe
HB = 170 0,14206
0,25 0,4 0,125 HB = 190 0,12035
HB = 210 0,10359
Bronza
HB = 100 140
0,08025 0,25 0,55 0,12
Aluminijum
Rm = 30 10
7
N/m
2
016667
0,25 0,55 0,12
Rm = (30 50) 10
7
N/m
2
0,12551
Napomena:
( )
m
m y m
m x
v
s L
D C
v

,
`
.
|

1
1
0
0
0
, gde je L postojanost burgije data u (m).

Tablica BU-3. Vrednosti
0
za l/D > 2,5
l/D 0
do 2,5 1,0
3 4 0,9 0,8
4 5 0,8 0,7
5 6 0,7 0,65
6 8 0,65 0,6
146
8 10 0,6 0,5
147
Tablica BU-4. Vrednosti C
m
i C
F
za proraun obrtnog momenta i sile pomonog
kretanja pri buenju
y x
M
s D C M (Nm) ;
1 1
y x
F s
s D C F (N)
Materijal obratka CM CF
Ugljenini elik
Rm = 45 10
7
N/m
2
59,139854 10
6
70,395332 10
6
Rm = 55 10
7
N/m
2
67,764416 10
6
81,510385 10
6
Rm = 65 10
7
N/m
2
76,388978 10
6
98,860443 10
6
Rm = 75 10
7
N/m
2
85,013540 10
6
103,740489 10
6
Hrom-nikl elik
Rm = 65 10
7
N/m
2
85,013540 10
6
103,740489 10
6
Rm = 75 10
7
N/m
2
93,638102 10
6
116,090548 10
6
Rm = 85 10
7
N/m
2
103,494748 10
6
127,205600 10
6
Hrom elik
Rm = 65 10
7
N/m
2
85,013540 10
6
103,740489 10
6
Rm = 85 10
7
N/m
2
103,494745 10
6
127,205600 10
6
Liveno gvoe
HB = 170
26,552625 10
6
142,921314 10
6
HB = 190
29,022637 10
6
154,010037 10
6
HB = 210
30,875145 10
6
163,866679 10
6
Napomena: za sve elike je x=2; y=0,8; x1=1 i y1=0,7; dok je za liveno gvoe x=1,9; y=0,8; x1=1 i y1=0,8.
Tablica G-1. Dodaci za grubu i finu obradu glodanjem -
1
i
2
(mm)
Zavrna
debljina
obratka
H (mm)
irina obratka B 200 mm irina obratka B > 200 mm
Duina obratka L (mm)
do 100 100 25
0
250 40
0
400 63
0
iz. 630 do 100 100 25
0
250 40
0
400 63
0
iz. 630
1 - grubo glodanje
do 18 1,9 2,4 - - - 2,2 2,7 - - -
18 30 1,9 2,5 3,0 - - 2,2 2,7 3,2 - -
30 50 2,0 2,5 3,1 3,9 - 2,2 2,8 3,3 4,1 -
iznad 50 2,1 2,6 3,2 4,0 5,3 2,4 2,9 3,4 4,2 5,6
2 - fino glodanje
do 18 1,0 1,1 - - - 1,2 1,3 - - -
18 30 1,0 1,1 1,2 - - 1,2 1,3 1,4 - -
30 50 1,1 1,2 1,3 1,4 - 1,3 1,4 1,5 1,6 -
iznad 50 1,1 1,2 1,3 1,4 1,8 1,3 1,4 1,5 1,6 1.9
148
Tablica G-2. Preporuene vrednosti pomaka po zubu za grubo glodanje
Materijal obratka
Pomak po zubu s1 (mm/z)
Valjasta i
valjasto-
eona glodala
Koturasta
glodala
Vretenasta
glodala
10 40
Profilna glodala
sa leno
struganim zubima
Glave za
glodanje sa
umetnutim
zubima od TM
elik Rm 60 10
7
N/m
2
0,1 0,2 0,06 0,08 0,016 0,08 0,04 0,06 0,1 0,28
elik Rm 80 10
7
N/m
2
0,08 0,16 0,05 0,06 0,012 0,04 0,03 0,05 0,1 0,25
elik Rm 110 10
7
N/m
2
0,05 0,1 0,04 0,05 0,01 0,04 0,02 0,04 0,1 0,2
Liveno gvoe HB 180 0,16 0,25 0,07 0,1 0,02 0,1 0,05 0,08 0,16 0,36
Liveno gvoe HB>180 0,1 0,2 0,04 0,06 0,012 0,06 0,03 0,08 0,1 0,25
Bakar
0,2 0,25 0,08 0,1 0,016 0,07 0,05 0,08 0,1 0,2
Aluminijum
0,1 0,2 0,05 0,08 0,016 0,09 0,03 0,07 0,08 0,25
Napomena: Gornju granicu pomaka po zubu uzimati za grubu obradu, a donju za finu obradu
Tablica G-3. Standardne dimenzije glodala (prenik glodala D, duina glodala l
g
i
prenik otvora za vratilo d)
D (mm) 40 50 63 80 100 125 160
lg (mm)
20 25 32 36 40 50 63
32 40 50 63 70 80 100
50 63 70 80 90 110 125
70 80 90 100 110 140 160
d (mm) 16 22 27 32 40 50 63
Tablica G-4. Vrednosti C
v
, m, y, q, u, w, i za proraun brzine rezanja pri obimnom
glodanju
y w u q x m
i
v
s z b a T
D C
v
1

(m/s)
Materijal
obratka
Liveno gvoe Ugljenini elik Hrom elik Hrom-nikl elik
HB
Rm 10
7
(N/m
2
) Rm 10
7
(N/m
2
) Rm 10
7
(N/m
2
)
150 200 230 40 50 60 70 55 75 55 80
Cv
0,0415 0,0311 0,0249 1,159 1,206 1,404 1,244 0,9732 0,8117 0,2825 0,1791
m 0,33 0,30 0,33 0,22
x 0,46 0,27 0,27 0,27
y 0,58 0,30 0,35 0,40
q 0,31 0,09 0,09 0,09
u 0,32 0,10 0,10 0,10
w 0,13 0,18 0,18 0,18
i 0,72 0,50 0,50 0,50
149
Tablica G-5. Vrednosti C
o
, y i k za proraun brzine rezanja pri eonom glodanju
y
o
s
C
v
1
(m/s)
Materijal obratka Co y k
elik
Rm 100 10
7
N/m
2
Ugljenini elik
C 0,6 %
2 , 0 06 , 0 43 , 1 184 , 0
176 , 0 10
10 866 , 136
b a R T
D k
m

0,4
1,0
Ugljenini elik
C > 0,6 %
0,85
Legirani elik 0,6 0,65
elik
Rm > 100 10
7
N/m
2
Ugljenini elik
C 0,6 %
2 , 0 06 , 0 43 , 1 27 , 0
176 , 0 10
10 493 , 341
b a R T
D k
m

0,4
1,0
Ugljenini elik
C > 0,6 %
0,85
Legirani elik 0,6 0,65
Liveno gvoe HB 200
( )
7 , 0 28 , 0
25 , 0
52 , 369
HB T
VB
0,333 -
Liveno gvoe HB >200
( )
3 28 , 0
25 , 0 6
10 9 , 73
HB T
VB

0,333 -
Napomena: irina pojasa habanja VB je za grubu obradu 1,5 2, a finu obradu 0,4 0,8 mm.
Tablica G-6. Vrednosti konstante C za proraun specifinog otpora rezanja
26 , 0
1
s C k
v
(N/m
2
)
Materijal obratka C
elik
545 , 0 6
10 125 , 3 HB
Liveno gvoe
760 , 0 6
10 915 , 3 HB
Tablica BR-1. Preporueni dodaci za spoljanju krunu obradu bruenjem -
3
(mm)
l (mm)
do 10 10 18 18 30 30 50 50 80 80 120
120 18
0
180 26
0
260 36
0
iz. 360
do 100 0,2 0,3 0,2 0,3 0,2 0,3 0,2 0,3 0,3 0,4 0,3 0,4 0,3 0,4 0,4 0,5 0,5
100 250 0,2 0,3 0,2 0,3 0,3 0,3 0,4 0,3 0,4 0,3 0,4 0,3 0,4 0,5 0,5 0,5 0,6
250 400 0,2 0,3 0,3 0,3 0,4 0,3 0,4 0,3 0,4 0,3 0,4 0,4 0,5 0,5 0,5 0,6
400 630 0,3 0,6 0,3 0,4 0,3 0,4 0,3 0,4 0,4 0,5 0,4 0,5 0,4 0,5 0,5 0,6 0,6 0,6
630 1000 - 0,3 0,4 0,3 0,4 0,4 0,5 0,4 0,5 0,4 0,5 0,4 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7
150
1000 160
0
- - - 0,6 0,6 0,7 0,6 0,7 0,7 0,7 0,8 0,7 0,8 0,8
iz. 1600 - - - 0,7 0,7 0,8 0,8 0,8 0,8 0,9 0,9 0,9
Napomena: Pri grubom bruenju uzima se 80 % od navedenih vrednosti, a pri finom bruenju 20 %.
151
Tablica BR-2. Preporueni dodaci za unutranju obradu bruenjem -
3
(mm)
Prenik gotovog
otvora d (mm)
Duina obrade l (mm)
do 63 63 100 100 160 160 250 250 400 iznad 400
do 18 0,3 0,3 - - - -
18 50
0,3 0,3 0,4 0,4 - -
50 80
0,4 0,4 0,4 0,4 0,5 -
80 120
0,4 0,4 0,4 0,5 0,5 0,6
120 180
0,4 0,4 0,5 0,5 0,5 0,6
180 260
0,5 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6
260 360
0,5 0,5 0,5 0,6 0,6 0,7
iznad 360 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7 0,8
Tablica BR-3. Preporueni dodaci za bruenje bonih povrina -
3
(mm)
Zavrna duina
obratka l (mm)
do 18
18 50 50 120 120 260
iznad 260
do 18 0,3 0,3 0,3 - -
18 50 0,3 0,3 0,4 0,4 -
50 120 0,4 0,4 0,4 0,5 0,6
120 260 0,5 0,5 0,5 0,5 0,6
260 500 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7
iznad 500 0,7 0,7 0,7 0,7 0,8
Tablica BR-4. Preporueni dodaci za ravnu obradu bruenjem -
3
(mm)
Zavrna
debljina
obratka
H (mm)
irina obratka B 200 mm irina obratka B > 200 mm
Duina obratka L (mm)
do 100 100 25
0
250 40
0
400 63
0
iz. 630 do 100 100 25
0
250 40
0
400 63
0
iz. 630
do 18 0,3 0,4 - - - 0,3 0,4 - - -
18 30 0,3 0,4 0,4 - - 0,4 0,4 0,5 - -
30 50 0,4 0,4 0,5 0,6 - 0,4 0,4 0,5 0,6 -
iznad 50 0,4 0,5 0,6 0,6 0,8 0,5 0,5 0,6 0,7 0,8
152
Tablica BR-5 Preporuene brzine rezanja i brzine obratka pri bruenju tocilom od
korunda
sa keramiim vezivnim sredstom
Materijal obratka
i vrsta obrade
Brzina rezanja
vt (m/s)
Brzina obratka vp
(m/min)
elik i elini liv:
kruna spoljanja obrada 25 35 12 18 (grubo); 8 14 (fino)
unutranja obrada 25 18 25
ravna obrada 20 35 6 35
Liveno gvoe:
kruna spoljanja obrada 25 12 15 (grubo); 9 12 (fino)
Legure bakra:
kruna spoljanja obrada 25 35 18 21 (grubo); 15 18 (fino)
ravna obrada 25 15 45
Aluminijum i njegove legure:
kruna spoljanja obrada 20 30 40 (grubo); 24 30 (fino)
Napomena: Za tocila od SiC birati donje preporuene vrednosti.
Tablica BR-6. Odnos srednje sile prodiranja prema srednjoj sili rezanja na obimu
tocila
Dubina rezanja
a (mm)
Odnos Fpm / Fvm pri aksijalnom pomaku sa (mm/o)
sa = 6 sa = 7,5 sa = 9,5 sa = 12 sa = 15
0,01 1,5 1,68 1,65 1,84 1,42
0,02 1,46 1,44 1,65 1,98 2,12
0,03 1,82 2,02 2,08 2,18 -
0,04 2,08 2,03 - - -
0,05 1,97 - - - -
Napomena:
65 , 0 6 6
10 68 , 16
m vm
A HB F (N); a s
v
v
A
a
t
p
m
(m
2
)
Tablica BR-7. Preporuene vrednosti dubine rezanja pri bruenju a (mm)
Vrsta obrade i materijal obratka Dubina rezanja a (mm)
Grubo kruno bruenje livenog gvoa 0,08 0,15
Grubo kruno bruenje elika 0,02 0,05
Fino kruno bruenje livenog gvoa 0,02 0,05
Fino kruno bruenje elika 0,005 0,01
Grubo ravno bruenje 0,05
Fino ravno bruenje 0,01
153
Napomena: Kod krunog bruenja manje vrednosti birati za unutranje bruenje i obrnuto, vee za spoljanje bruenje.
154
Tablica BR-8. Vrednosti konstante C za proraun brzine obratka pri bruenju
Materijal obratka
C
Nekaljeni elik 0,0053 0,0058
Kaljeni elik 0,0030 0,0038
Liveno gvoe 0,0017 0,0025
Bronza 0,0050 0,0053
Napomena: Kruno spoljanje bruenje
t p
t p
p
D D
) D D ( a
C
v
Unutranje bruenje
t p
t p
p
D D
) D D ( a
C
v
Ravno bruenje
t
p
D
a
C
v
Tablica BR-9. Preporuke za odreivanje aksijalnog i bonog pomaka pri bruenju
Vrsta obrade
materijal obratka
Aksijalni pomak
sa (mm/o)
Boni pomak
sb (mm/hod)
Gruba obrada livenog gvoa
B
,
`
.
|
5
4
4
3
-
Gruba obrada elika
B
,
`
.
|
4
3
3
2
-
Fina obrada
B
,
`
.
|
3
1
4
1
-
Najfinija obrada
B
,
`
.
|
5
1
10
1
-
Ravno bruenje
-
B
,
`
.
|
20
1
2
1
Bruenje bez iljaka
tg D
p -
Napomena: B (mm) - irina tocila
=1,5 6
- ugao nagiba vodeeg tocila

= 0,88 0,96 - koeficijent klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila
155
Tablica P-1. Preporuene brzine rezanja i dubina rezanja pri provlaenju
Brzina rezanja
v (m/min)
Dubina rezanja
a (mm)
Spoljanje provlaenje: 6 15 Gruba obrada: 0,1 0,25
Unutranje provlaenje: 2 10 Zavrna obrada: 0,02 0,1
Tablica P-2. Preporuene vrednosti specifinog otpora rezanja k
v
pri provlaenju
Materijal obratka kv (N/m
2
) kv =f (Rm) (N/m
2
)
Liveno gvoe (60 100) 10
7
(4,5 6) Rm
elini liv (90 120) 10
7
(4,5 6) Rm
Meki elik (110 170) 10
7
(2,5 3,2) Rm
Tvri elik (160 280) 10
7
(2,5 3,2) Rm
Mesing (75 120) 10
7
-
Bronza (50 100) 10
7
-
Napomena: Date vrednosti specifinog otpora rezanja mnoe se sa korektivnim faktorom specifinosti
obrade provlaenja kp=1,11,3
Manje vrednosti specifinog otpora rezanja odnose se na vee povrine preseka reueg sloja.
156

Obrada Rezanjem - Zbirka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obrada Rezanjem - Zbirka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Ista treba da glasi:

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su:

Pri tome je glavni otpor rezanja:

tako da se sreivanjem dobija sledei izraz za snagu pogonskog elektromotora maine:

Konstante i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:

Pri tome je glavni otpor rezanja:

tako da se sreivanjem dobija sledei izraz za snagu pogonskog elektromotora maine:

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

Konstante i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:

izraze brojevi obrtaja s obzirom na snagu maine i postojanost alata:

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su:

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

Broj obrtaja obratka se izraunava na osnovu maksimalnog iskorienja snage pogonskog

Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su sledee:

Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:

Postojanost burgije se odreuje iz sledee brzine rezanja:

Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su:

Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su:

reavanjem ovih jednaina po nepoznatoj s dobija se:

Postojanost alata za pojedine burgije je:

odreuje se brzina vievretene glave:

Postojanost alata za pojedine burgije je:

gde je srednja obimna sila rezanja:

Konstanta i eksponent iz izraza za srednji specifini otpor rezanja su:

iz tab. S-15. za LG HB = 175

tako da je broj obrtaja glodala:

Konstanta i eksponent iz izraza za srednji specifini otpor rezanja su:

Broj obrtaja radnog stola glodalice odreuje se iz sledeeg odnosa:

gde se dubine rezanja:

gde su: R = 100 mm - poluprenik glodala;

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

korektivni faktor koji uzima u obzir materijal alata TM:

Korak zavojnice zuba zupanika, prema tome je:

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

gde su konstanta i eksponenti iz izraza za glavni otpor rezanja sledei:

Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su:

gde je dodatak za finu obradu bruenjem:

ako se za brusilicu bez iljaka uzme da je t

tako da je brzina aksijalnog pomeranja obratka:

tako da je brzina primicanja tocila obratku:

Merodavni reim obrade, sada se dobija korienjem preporuenih vrednosti uz zadovoljenje

i potom zameni u prethodnu jednainu dobija se da je radijalni pomak:

dok je stvarni korak zuba provlakaa:

Dubina rezanja po jednom zubu prema preporuci iz tab. P-1. je:

broj zuba u zahvatu je:

Dubina rezanja po jednom zubu odreuje se s obzirom na potpuno iskorienje maksimalne

tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu obradu:

za finu obradu broj zuba provlakaa je:

dok je broj zuba za kalibriranje:

zv = 0,143 za v = 20-100 m/min; zv = 0,071 za v > 100 m/min.

, gde je L postojanost burgije data u (m).

- ugao nagiba vodeeg tocila

You might also like