Hadzic I Petrovic (2008) Demokratski Nadzor Nad Primenom Posebnih Ovlascenja

DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA
urednici Miroslav Hadi i Predrag Petrovi

zbornik radova
DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA zbornik radova
Urednici Miroslav Hadi i Predrag Petrovi Izdava Centar za civilno-vojne odnose, Beograd www.ccmr-bg.org Lektura i korektura Pejo Vukeli Dizajn i priprema za tampu Agencija Comma, Beograd tampa Original, Beograd Tira 500 primeraka ISBN 978-86-83543-49-6
Objavljivanje ovog Zbornika omoguila je Misija OEBS u Srbiji

zbornik radova
Urednici Miroslav Hadi i Predrag Petrovi
Beograd, april 2008
SADRAJ
Uvodne napomene Otvaranje skupa

Oliver Duli Hans Ola Urstad
11 13 17 23 25
Usklaenost normi i vaeih odredbi

Miroslav Hadi PARLAMENTARNI I JAVNI NADZOR PRIMENE POSEBNIH MERA I POSTUPAKA Momilo Gruba POSEBNA OVLAENJA ORGANA KRIVINOG GONJENJA I USTAVNA PRAVA I SLOBODE GRAANA Bogoljub Milosavljevi OVLAENJA POLICIJE I DRUGIH DRAVNIH ORGANA ZA TAJNO PRIKUPLJANJE PODATAKA: DOMAI PROPISI I EVROPSKI STANDARDI
39
59
Akteri i metode koji oni koriste u primeni posebnih ovlaenja

Svetko Kova DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA
77
79
Dragan Jovanovi POSEBNA PRAVA I OVLAENJA KOJA PRIMENJUJE POLICIJA Boris Batarilo PORESKA POLICIJA
85 97
Parlamentarni i sudski nadzor nad primenom posebnih mera

Vuko Miri ULOGA SUDOVA U PRIMENI POSEBNIH MERA OD STRANE RAZLIITIH DRAVNIH USTANOVA Rodoljub abi DEMOKRATSKI NADZOZOR NAD PRIMENOM SPECIJALNIH OVLAENJA
103 105
109 113 115 123
Uporedni uvid - Primena posebnih mera u pojedinim tranzicionim zemljama

Jelena Unijat, Marko Miloevi, ore Popovi i Predrag Petrovi SPECIJALNE MERE U ZEMLJAMA U TRANZICIJI
Prilog
Tabele o kljunim akterima, posebnim ovlaenjima koje koriste, te o nadzoru nad njihovom primenom. Tabelama su obuhvaene sledee zemlje: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, eka, Hrvatska, Maarska, Makedonija i Slovenija
Prireivai
Uvodne napomene
Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je znaajno porastao broj dravnih organa koji su ovlaeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika civilne i vojne slube bezbednosti, policije i suda, stekli jo neki dravni organi, kao na primer poreska policija i carinska sluba, te sluba za spreavanje pranja novca. Javnost u Srbiji jo, meutim, ne raspolae potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po ijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere. Ovlaenja pomenutih dravnih organa su ureena razliitim i brojnim zakonima i podzakonskim aktima. Sve to, uz ostalo, ostavlja prostor i za zloupotrebu ovih ovlaenja. tavie, pravo na odobravanje upotrebe posebnih mera je dodeljeno razliitim dravnim organima, kao to su na primer Vrhovni sud Srbije, istrani sudija, ministar unutranjih poslova i direktor slube bezbednosti. Drugim reima, ne postoje standardne procedure za odobravanje i primenu posebnih mera i postupaka. Sve to oteava uspostavu parlamentarne kontrole i javnog nadzora nad onima koji primenjuju ove mere. Tim tee ima li se na umu da je nadleni odbor Skuptine Srbije izriito ovlaen da nadzire i kontrolie kako policija i tajne slube primenjuju posebne mere i postupke. Meutim, izvan dohvata reenog odbora su jo uvek dravni organi koji su skoro stekli pravo na upotrebu posebnih ovlaenja.
Uvodne napomene
Zbog toga je bilo potrebno napraviti i javnosti predoiti listu dravnih organa koji su ovlaeni da odobravaju i/ili primenjuju posebne mere. Za tu je pak svrhu trebalo uporedno analizirati postojeu zakonsku i podzakonsku regulativu da bi se saznalo ko, kada i po kojoj proceduri izdaje odobrenje ili naredbu za primenu posebnih mera. Istom prilikom trebalo je utvrditi koliko dugo vremena mogu protiv nekog biti primenjivane reene mere, te koja tehnika sredstva mogu biti tom prilikom upotrebljavana. Vano je takoe bilo da se sazna kako je zakonodavac uredio postupke za prikupljanje, obradu i evidenciju, te dostupnost tajno prikupljenih podataka. Nalazi do koji se analizom dolo trebalo bi da predstavljaju poetnu osnovu za strunu i javnu raspravu u kojoj bi, pored ostalih, uestvovali i predstavnici dravnih organa kao i eksperti civilnog drutva u Srbiji. Iz toga bi pak trebalo da proizau preporuke za harmonizaciju i standardizaciju zateenih pravnih normi, kao i za jaanje parlamentarne kontrole i javnog nadzora nad primenom posebnih mera i postupaka. Imajui sve ovo na umu, Misija OEBS u Srbiji je u saradnji sa Centrom za civilnovojne odnose, nevladinom organizacijom iz Beograda, organizovala okrugli sto na temu DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA. Rasprava je odrana 14. novembra 2007. godine u Domu Narodne skuptine Republike Srbije. Za tu svrhu istraivaki tim Centra, odnosno Beogradske kole za studije bezbednosti je uradio uporedni pregled zakona kojima je ureeno ko, kada i po ijem odobrenju moe u Srbiji da primenjuje posebne mere. Od uesnika Okruglog stola se, pored ostalog, oekivalo da doprinesu: stvaranju liste dravnih organa koji primenjuju posebne mere i postupke analizi pravnih normi kojima su dravni organi ovlaeni da primenjuju posebne mere proceni izgleda i naina za harmonizaciju i standardizaciju pravnih reenja za primenu ovih ovlaenja razmatranju uloge Skuptine, civilnog drutva, a posebno medija i specijalizovanih NVO u kontroli i javnom nadzoru nad primenom posebnih mera i postupaka, te izradi predloga mera kojima bi trebalo olakati parlamentarni i javni nadzor nad nosiocima prava na primenu posebnih ovlaenja.
Prireivai
Saoptenja i autorizovane diskusije uesnika Okruglog stola su sabrani u Zbornik, koji Misija OEBS u Srbiji i Centar imaju ast da predstave domaoj i stranoj strunoj javnosti. Zbornik se sastoji od pet poglavlja. U prvom odeljku predsednik Narodne skuptine Republike Srbije, Oliver Duli i ef misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad naglaavaju vanost uspostavljanja efikasnih mehanizama demokratske kontrole nad primenom posebnih mera. U drugom poglavlju itaoci su u prilici da se iz tekstova domaih eksperata Miroslav Hadi, Momilo Gruba, Bogoljub Milosavljevi saznaju na koji nain je i u kojoj meri, pravo na primenu posebnih mera ureeno domaim zakonodavstvom, te da li je ono usklaeno sa meunarodnim standardima. U treem delu, Svetko Kova, direktor Vojno-bezbednosne agancije, Dragan Jovanovi, samostalni inspektor u Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutranjih poslova Srbije i Boris Batarilo, glavni inspektor Poreske policije Ministarstva finansija Srbije prikazuju i analiziraju posebna prava i ovlaenja kojima njihove institucije raspolau. O iskustvima dravnih organa u kontroli i nadzoru nad primenom posebnih mera, u etvrtom delu piu istrani sudija Vea za organizovani kriminal Okrunog suda u Beogradu Vuko Miri i poverenik za informacije od javnog znaaja Rodoljub abi. Konano, u petom poglavlju istraivai Centra za civilno-vojne odnose Predrag Petrovi, Jelena Unijat i Marko Miloevi predstavljaju rezultate svog istraivanja o primeni specijalnih mera u nekim od tranzicionih zemalja.
Uvodne napomene
10
11
Otvaranje skupa
12
13
Oliver Duli1
Uvodno obraanje
Osnova odlika demokratije jeste da je ona stalno na probi. Jedan od konstantnih izazova modernoj demokratiji jeste delikatan odnos izmeu slobode i bezbednosti. U ovo doba izraene globalizacije, i sloboda i bezbednost pojedinca su ugroeni na nain na koji to nikada nije bio sluaj u istoriji oveanstva. Utisak je da nova tehnoloka dostignua u svojoj praksi prvo primene oni koji ugroavaju nau bezbednost, a tek onda slube koje imaju zadatak da tite bezbednost graana.U isto vreme, nezabeleen tehnoloki napredak je omoguio ugroavanje prava na privatnost od strane slubi sa posebnim ovlaenjima mnogo irem krugu graana nego to je to ranije bilo mogue. Tako, jedne strah od terorizma i organizovanog kriminala navodi da trae ograniavanje prava na privatnost radi prevencije odnosno pronalaenja uinilaca krivinih dela. Drugi u poveanim kapacitetima prikupljanja podataka o linostima vide naj-
Autor je Predsednik Narodne skuptine Republike Srbije
Uvodno obraanje
14
veu opasnost slobodi pojedinca i pozivaju na vee restrikcije u ovlaenjima za prikupljanje podataka. Zakonodavci irom planete esto imaju utisak da su suoeni sa izborom: 1. 2. da li se zalau za veu bezbednost na utrb nekih linih sloboda, ili donose mere kojima se brane prava pojedinaca, uz uskraivanje bezbednosnom aparatu odreenih instrumenata iz kategorije posebnih mera i ovlaenja.
Ovo nije uvek lak izbor i na ovom mestu elim da izrazim zahvalnost organizatorima to su se prihvatili ove jako osetljive teme. Ve sam razgovor na ovu temu nam govori da je Srbija ula u red zemalja koje imaju demokratski potencijal da na jedan argumentovan nain razmatraju problem kontrole primene posebnih mera i ovlaenja. U autoritarnim reimima problem ove kontrole ne postoji tamo gde je vlast sve, pojedinac i njegova bezbednost i sloboda su nita. Pitanje koje stoji u pozadini ovog okruglog stola jeste Ko kontrolie kontrolore, odnosno Ko nas uva od uvara. U traenju odgovora na to pitanje, u zemljama razvijene demokratije oi su uglavnom uprte u parlamente. Tako i naa Narodna skuptina ima Odbor za odbranu i bezbednost. Dobro je to taj Odbor razmatra izvetaje i organa sa posebnim ovlaenjima, kao to je dobro to to su sednice na kojima se ti izvetaji razmatraju predmet velikog interesovanja medija. Ipak, mislim da je teko ustvrditi da je parlamentarna kontrola primene posebnih mera i ovlaenja na optimalnom nivou. Nama tek predstoje aktivnosti na jaanju kapaciteta svih skuptinskih odbora u pogledu kontrole rada izvrnih organa. Nema potrebe posebno naglaavati da Odbor za odbranu i bezbednost ima naroito sloen zadatak. Zato je edukacija poslanika i strunog osoblja Narodne skuptine na dugoroni prioritet. Iz istog razloga su dragocene i analize koje mogu da prue ovaj i slini okrugli stolovi uz uee strunjka. Ono to je nama uvek najinteresantnije jesu relevantna komparativna iskustava u vezi sa mehanizmima demokratske kontrole, kao i preporuke za unapreenje pravnog okvira. Naravno, pored parlamentarne kontrole, kljunu ulogu ima sudska kontrola primene posebnih mera i ovlaenja.
Oliver Duli
15
15
Kao i u svim drugim oblastima reformi, bez nezavisnog, kompetentnog i efikasnog sudstva sve druge reforme stoje na staklenim nogama. I na kraju, kada sve linije odbrane prava pojedinaca popuste, a i to se deava, uvek ostaje javnost. Zato je na zajedniki zadatak da edukujemo javnost o potrebi postojanja posebnih mera i ovlaenja, ali i o potrebi kontrole njihove primene. Naa je obaveza da pomognemo medijima da budu ona etvrta grana vlasti koja e kontrolisati sve uesnike u procesu i biti tu da zatiti malog oveka kada ga sistem izneveri. U tom smislu verujem da je podrka koju dajemo i radu Poverenika za pristup informacijama od javnog znaaja i Zatitnika graana jedna vana investicija u nau slobodnu i bezbednu budunost. S tim, ja vas pozdravljam i elim vam uspean rad Okruglog stola.
Uvodno obraanje
16
17
Hans Ola Urstad1
Introductionary note
It is my pleasure and honor to open this round table together with Mr. Oliver Dulic, Speaker of the National Assembly of Serbia and Prof. Miroslav Hadzic, President of the Steering Committee of the Centre for Civil Military Relations. The intention of the OSCE Mission to Serbia and our partner in this project - Centre for Civil Military Relations, is to bring together relevant institutions and experts to assess the current regulations and procedures which provide the framework for the authorities to use special investigative and other methods in certain situations. This should help to establish how to best regulate this delicate field and enhance democratic civil oversight over it. We are pleased that our initiative has found a receptive response, which is clearly seen by the presence of representatives of all the invited institutions - Ministries of Interior, Defence, Foreign Affairs, Finance, and Justice, the Security and Intelligence Agency, the Supreme Court as well as MPs from the Committee for Security and Defence and the Commissioner for Free Access to Information of Public Interest and the Republican Ombudsman. We thank you all. This augurs well for a substantive and thorough debate on these important issues. Reconciling privacy and human rights with security is one of the main challenges of modern societies, which are increasingly
The author ih the Head of OSCE Misson to Serbia
18
struggling with the threats of international terrorism and organized crime. It is a paradox that technologically advanced societies are also more vulnerable. The terrorist and criminal structures are often among the first to profit from the use of modern technologies. There is also a temptation of the state authorities, in particular in weak democracies or authoritarian regimes, to use new technologies to control society and individuals. This temptation is sometimes difficult to resist even in advanced democracies, which have access to the latest advanced technology. Still, this complex issue can be dealt with in a much easier way when there is no dilemma regarding what should be the dominating principle. The development of democratic values and principles of international law and standards clearly emphasize that human dignity, freedom and safety of an individual citizen should be the prime concern and aim of democratic societies. While it is true that human rights can not flourish under conditions of insecurity and fear (from terrorism, poverty, intolerance etc) it is of vital importance that the promotion of security should not be above or contradicting safeguarding of human rights and fundamental freedoms. I am sure that the Serbian government agencies and institutions represented at this round table are fully aware and committed to these well established democratic principles. Proceeding from this premise, I think it would be very useful to examine existing regulations and practices in using special powers and come up with an assessment of the present situation and possible suggestions how to improve and streamline their activity. Clarity and consistency in this delicate field is important not only for the protection of human rights but also conducive to a more effective fight against terrorism, organized crime and other threats. Knowing that their actions are based on a solid legal ground and in accordance with international standards would make any security service legitimate and efficient in their important work. In a recently adopted Joint Statement issued at the Fifth Special Meeting of the UN Counter-Terrorism Committee with international, regional and sub regional organizations on Prevention of Terrorist Movement and Effective Border Security (Nairobi, 29 to 31 October 2007), it is stated that any measures taken to combat terrorism must comply with all obligations under inter-
Hans Ola Urstad
19
national law, in particular international human rights, refugee and humanitarian law. Speaking about my own organization, I would like to note, in this context, that the OSCE, both in its normative framework and practical activities is striving to keep the fine balance between security providing and protecting and enhancing human rights and fundamental freedoms. It is worthwhile to note that the OSCE Istanbul Summit Declaration of 1999 underlined that the need to improve human security and thereby. make a difference in the life of the individual is the aim of all our efforts. In the concluding statement of the Vienna 2000 Ministerial Meeting the human security was defined as the safety of the individual from violence, through armed conflict, gross violations of human rights and terrorism. One of the basic OSCE documents relating to security, the Code of Conduct on Political-Military Aspect of Security (1994) has an emphasis on democratic control of armed forces (in the wide definition, which includes security services) and the importance of their integration into a democratic society. Among a number of provisions dealing with these aspects, I will call your attention to the one which obliges participating States not to use their armed forces to limit the peaceful and lawful exercise of their human and civil rights by persons as individuals or as representatives of groups nor to deprive them of their national, religious, cultural and, linguistic or ethnic identity. Another OSCE text worth recalling in this context is the Document of the Third Conference on the OSCE Human Dimension (Moscow, 1991), which, inter alia, strongly reconfirms the right to the protection of private and family life, domicile, correspondence and electronic communications. The Moscow Document states that, in order to avoid any improper or arbitrary intrusion by the State in the realm of the individual, which would be harmful to any democratic society, the exercise of this right will be subject only to such restrictions as are prescribed by law and are consistent with internationally recognized human rights standards. In particular, the participating States will ensure that searches and seizures of persons and private premises and property will take place only in accordance with standards that are judicially enforceable. (art. 24). The
20
OSCE participating States will ensure that their military and paramilitary forces, internal security and intelligence services, and the police are subject to the effective direction and control of the appropriate civil authorities; maintain and, where necessary, strengthen executive control over the use of military and paramilitary forces as well as the activities of the internal security and intelligence services and the police; and take appropriate steps to maintain effective arrangements for legislative supervision of all such forces, services and activities. (art.25) The quoted provision of the Moscow Document remind us that, in examining and improving the relationship between the defense and security sectors and society, one of the crucial elements is accountability. Maintaining the countrys security and keeping law and order, which are the basis for the functioning of a society, should be coupled with full awareness and respect for human rights and human dignity. This is a particularly complex task in post-conflict and multi-ethnic societies, which are building functional liberal democracy aimed at joining likeminded countries in international structures. The combination of national efforts, which are crucial, with sharing international advice and assistance is an effective approach to deal with this challenge. I am happy to say that the experience of our Mission in dealing with Serbian authorities in this respect has been very positive. Our most recent experience in that context has been the elaboration of a draft law on security services, which the Mission has supported and facilitated and which gathered the representatives of all the relevant services and prominent domestic experts. This work has advanced quite far and we were happy to note that almost immediately after the formation of the new Serbian Government in May 2007, one of the elements of the law, the establishment of the National Security Council, has been implemented, leading in a very short period apparently to better coordination and control of the work of the agencies, which resulted, it seems, to concrete steps in ICTY co-operation. I am happy to learn that the comprehensive new law on security services has been finalized in the Government and prepared to enter parliamentary procedure for approval. We hope that it will contain the positive features of the draft that was agreed upon in the working group, whose efforts we have supported. Notwithstanding the short deadline for the law adoption, we would deem it important that the draft is submitted to a public discussion. An examination of the draft law is particularly needed
Hans Ola Urstad
21
in the Parliamentary Committee for Defense and Security. The adoption of a well drafted new law in this field would be another significant benchmark regarding Serbias progress towards best international standards and practices. I would like to refer to the recent 2007 Serbia Progress report, issued by the European Commission, its section on civilian oversight of the security showing that there has been overall progress in civilian democratic oversight of the military, but that further steps need to be undertaken regarding the scope and effectiveness of civilian control. The report specifically mentions that a special parliamentary commission for civilian control of the security services has not yet been established. Another deficiency in this field is the lack of progress regarding protection of personal data and an absence of an independent data protection supervisory authority with sufficient powers over the public and private sectors. Such an assessment points to the need of developing a synergetic relationship between the civil sector and the armed forces, and the integration of the latter in democratic society, which is important also in light of further democratic reforms as a whole. Democracy can not prosper unless all the elements of the society and state structures, including in particular those which have the legal authority to use force are properly regulated. The foundation of the special powers must be based on democratic principles and committed to democratic values. An active civil society is indispensable both for the functioning of government institutions and for the fostering of a democratic political culture. Enhanced public discourse and constructive relationship between the civic sector and state institutions depends very much on the functioning of the Parliament, which should represents the interests of people and citizens, and other institutions that are at the services of the citizens such as the Republican Ombudsman and Commissioner for Free Access to Information. The partnership and co-operation between the Parliament and civil society, which spans over many issues, is particularly relevant for an effective democratic oversight of the security sector and armed forces. We are encouraging the new Parliament and in particular the Committee for Defence and Security, to make full use of its authority in this field and establish interactive
22
and productive dialogue with armed forces and security services. Recent debate in the committees on the reports presented by the Ministry of Interior and the Security Intelligence Agency are welcome steps in this direction. This should become regular practice. If human security is constantly kept in mind as a measurement for the achievements of the democratic transition in Serbia, it will provide an assurance that the reforms under way in the fields of army and police, security sector, judicial system etc, are indeed leading to a more democratic and citizen-oriented society. I hope that this round table will contribute to such an aim. The OSCE Mission is encouraging an open debate which would enhance the understanding of the issues and contribute to an improved legislation and common and clear standards to be implemented in practice, thus making the whole sector as effective and accountable as needed in all modern democratic societies.
Hans Ola Urstad
23
Usklaenost normi i vaeih odredbi
24
25
Miroslav Hadi1
Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

predloak za raspravu i istraivanje
iri kontekst i opti razlozi U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je, izmeu ostalog, izazvana ali je i rezultira promenjenom listom izazova, rizika i pretnji za individualnu, grupnu, nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost. Zahvaljujui globalizaciji nove pretnje bre i dalje putuju, te se iri i zona njihovog dohvata. Zbog izmenjene bezbednosne dinamike na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou raste i bezbednosna meuzavisnost drava. Zbog toga, nijedna od njih vie ne moe samostalno, ili izolovano, da dostigne ili ouva svoju bezbednost. Na izmenjenoj listi dominiraju nevojne i nedravne pretnje bezbednosti kao to su terorizam, organizovani kriminal i sa njim povezana trgovina narkoticima i orujem, nedozvoljena trgovina ljudima i ljudskim organima, proliferacija oruja za masovno
Autor je predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose i profesor Fakulteta politikih nauka
26
unitenje i korupcija. Nije, meutim, potpuno nestala opasnost od voenja meudravnih ratova na obodu svetskog centra, odnosno od preventivnih ili vojnih intervencija koje se mogu preduhitriti. Sliku upotpunjuju sve brojniji unutranji ratovi. U cilju predupreivanja, odnosno otklanjanja novih ali i starih pretnji, kao i sanacije njihovih evenutalnih posledica, veina drava i meunarodnih organizacija preispituje i menja svoje strategije bezbednosti, a u skladu stim reformie i zateene aparate sile. Preispituju se i menjaju misije i zadaci tradicionalnih dravnih aparata sile (vojska, policija, slube bezbednosti). Zbog potreba specijalizacije raste i razuuje se broj dravnih aktera koji bivaju ovlaeni da nose oruje, koriste silu i primenjuju posebne mere i postupke. Uporedo se, a po tempu marketizacije bezbednosnih usluga, razvija i jaa privatni sektor bezbednosti iji akteri dobijaju (ili samovoljno prisvajaju) slina ovlaenja. Glavni nosioci bezbednosnih pretnji danas su nedravni, a regionalno i globalno umreeni, akteri protiv kojih se nije mogue efikasno boriti klasinim, vojnim i/ili policijskim, snagama i postupcima. Zbog prirode pretnji i njihovih nosilaca teite se pomera na preventivno delovanje iji su glavni nosioci obavetajno-bezbednosne i druge specijalizovane dravne agencije. Zahvaljujui masivnoj upotrebi informatike tehnologije znatno su uveane njihove sposobnosti za rano otkrivanje i otklanjanje bezbednosnih pretnji. Meutim, u zahvatu ovih slubi se sve ee i sve vie nalaze i graani drava koje su direktna ili potencijalna meta novih pretnji. Svedoci smo, stoga, stalnog rasta skrivene moi reenih agencija i slubi u matinim drutvima. To neretko podstie mesne politike aktere da pokuaju da ove agencije i slube privedu svojim parcijalnim (partijskim i/ili linim) potrebama, odnosno da ih iskoriste za svoje politike ciljeve. Nakon teroristikih udara na SAD, Veliku Britaniju i paniju u evroatlantskom krugu drava uspostavljene su moderne metode i postupci irenja i jaanja ovlaenja bezbednosno-obavetanih slubi i drugih dravnih organa (carina, finansijska policija, poreska policija). To posebno vai za primenu posebnih mera i postupaka. Time se, kao posledica uveava opasnost od skrivenog a sistematskog suavanja, ugroavanja i/ili krenja zajamenih (univerzalnih) ljudskih prava u ime ouvanja nacionalne bezbednosti.
Miroslav Hadi
27
Loe posledice rasta moi posednika posebnih ovlaenja jedino mogu biti otklonjene daljim razvojem i doslednom primenom naela, procedura i instrumenata za njihovu demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor. U tom sklopu je neophodno da precizno budu razraeni dodatni postupci za uspean parlamentarni nadzor rada posednika specijalnih ovlaenja. Dakako, ovaj nadzor postaje mogu tek u meri u kojoj izvrna i sudska vlast u datom drutvu valjano koriste svoja kontrolna ovlaenja. Rast moi specijalizovanih agencija i slubi stavlja na velika iskuenja demokratski poredak u modernim (evroatlantskim) dravama. Sekuritizujui2, znai da je, pre svega, izvrna vlast u nekim od ovih zemalja stekla dodatnu koliinu unutranje politike moi i poremetila funkcionisanje naela o podeli vlasti i meusobnoj kontroli njenih grana. Indikativno je, stoga, da u nekim zemljama stabilne demokratije izvrna vlast sve ee uspeva da, pozivajui se na ugroenost nacionalne bezbednosti, legalizuje i legitimie mere za svestrani nadzor svojih graana. To ih, dakako, ne spreava da od drugih zemalja, a posebno onih koje bi da im se pridrue u NATO i EU, zahtevaju da usvoje i primene najvie standarde za demokratsku civilnu kontrolu mesnog sektora bezbednosti. Nesporno da je to u najboljem interesu graana prodemokratskih drutva. Problemi meutim nastaju kada rodonaelnici demokratije uporedo zahtevaju od nosilaca vlasti u ovim drutvima da ueem, na primer, u akciji letei zatvori, ili izuzimanjem vojnika SAD od krivine odgovornosti prekre sopstveni ali i meunarodni pravni poredak.
Pojam sekuritizacije su u studije bezbednosti uveli rodonaelnici tzv. Kopenhagenske kole Ole Waever i Barry Buzan. Po njihovom miljenju sekuritizacija moe biti tumaena kao ekstremna verzija politizacije nekog pitanja (problema, dogaaja). Ona, obrazlau autori, poinje nastojanjem vladajuih (politikih) elita da neki problem tumae i prikau kao egzistencijalnu pretnju za bezbednost i opstanak date drave (nacije). Tim postupkom vlast hoe, pored ostalog, da pribavi saglasnost javnosti za primenu specijalnih i/ili vanrednih mera, kojima se odustaje od upotrebe politikih sredstava u korist, ako je potrebno, i izvanzakonskih postupaka. Sekuritizacija postaje uspenom tek kad data javnost podri i prihvati uvoenje posebnih mera. Odatle izuavanje tokova sekuritizacije nalae, po njihovom miljenju, analizu preovlaujueg javnog diskursa i politike konstelacije u datom drutvu i njegovom okoliu (Barry Buzan, Ole Waever, Jaap de Torp, 1998:23-29).
28
Ui kontekst i posebni razlozi sluaj Srbija Bezbednosna pozicija Srbije je u osnovi protivrena, jer je ona istovremeno izloena dejstvu novih bezbednosnih pretnji mesnog i regionalnog porekla, ali i klasinim pretnjama kojima su joj ugroeni teritorijalni integritet i dravna celovitost. U pokuaju demokratske reforme drutva kao i sektora bezbednosti nosioci vlasti i graani Srbije su suoeni sa dva oprena zahteva i potrebe. U njihovom je najboljem interesu da mesni sektor bezbednosti i njegove aktere to pre stave pod efektivnu demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor. Od njih se meutim oekuje i da, u ime borbe protiv novih bezbednosnih pretnji, poveaju ovlaenja dravnih organa za primenu posebnih mera i postupaka. Teko je, otuda, pri manjku valjanih ustavnih i zakonskih naela, procedura i instrumenata za demokratsku kontrolu i nadzor, otkloniti potencijalne opasnosti koje mogu nastati zbog irenja i uveavanja posebnih ovlaenja slubi bezbednosti i drugih dravnih organa. Uspostavu takve kontrole dodatno oteavaju, izmeu ostalog: 1) 2) 3) decenijska izuzetost dravnih aparata sile, a posebno slubi bezbednosti, od parlamentarnog i javnog nadzora; neutvreno i nesakcionisano politiko i ratno naslee slubi bezbednosti i njihovih pripadnika, i nedostatak zakonskih reenja kojima bi se trajno uredilo dalje raspolaganje tajnim dosjeima koje su ove slube vodile o graanima.
Bezbednosna normalizacija i stabilizacija Srbije je, dabome, oteana pre svega zbog: 1) 2) 3) 4) 5) visoke socijalne cene tegobne tranzicije, pristizanja i izvoenja ekonomskih, socijalnih i politikih posledica autoritarnog naslea i yu-ratova, odsustva veinske politike i drutvene saglasnosti o prirodi poretka u kojem se eli iveti, kao i o osnovnim a zatienim vrednostima i (nacionalnim) interesima, manjka dovoljnih pretpostavki za dovravanje prodemokratskih reformi i neopozivu uspostavu demokratskog poretka, i manjka politike saglasnosti oko smera, sadraja, tempa i ciljeva njene (bezbednosne) integracije u evroatlantsku zajednicu.
Miroslav Hadi
29
Zbog svega reenog, u Srbiji je izostala celovita i dosledna reforma sektora bezbednosti. Umesto toga na delu je parcijalno i izolovano reorganizovanje pojedinih aparata dravne sile. Da bude tee, tempo, smer i dometi promena jo uvek presudno zavise od personalne i partijske kompozicije izvrne vlasti. Zbog toga se nije promenio klijentski status ovih aparata, odnosno njihovih pripadnika, te je odloena i/ili oteana njihova depolitizacija i profesionalizacija. Ne udi stoga nedostatak standardizovanih i harmonizovanih zakonskih reenja po kojima razliiti dravni organi bivaju ovlaeni da primenjuju posebne mere i postupke.3 arenolikost reenja pogoduje diskrecionom i arbitrarnom korienju specijalnih ovlaenja, zbog ega je mogua njihova eventualna zloupotreba. Pisci Ustava su Srbiju, povrh svega, uskratili za moderno postavljen i ureen sektor bezbednosti. Oni su propustili priliku da Ustavom zasnuju i dosledno razviju kljune institute u ovoj oblasti, kao to su: 1) 2) 3) 4) 5) 6) strategija nacionalne bezbednosti, nacionalni sistem bezbednosti, demokratska civilna kontrola i javni nadzor sektora i aktera bezbednosti, Savet za nacionalnu bezbednost ili Nacionalni savet za bezbednost, privatni sektor bezbednosti, stranaku, ideoloku i interesnu neutralnost dravnih aparata sile.
Otuda javnost i graani Srbije jo uvek ne znaju pouzdano ko, zbog ega, po ijem ovlaenju, kada, kako i u kojoj meri moe da im suzi ili narui Ustavom zajamena ljudska prava. Jo manje znaju da li, kako i od koga oni sami mogu da zatite svoja prava, te da li e im i ko od dravnih organa pomoi u tom postupku.
Vie o tome vidi u priloenim tekstovima M. Grubaa i B. Milosavljevia
30
Podsetnik: naela i pretpostavke za demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor Kljune pretpostavke: podela vlasti, trina ekonomija, viepartijski sistem, izborna smenjivost vlasti, pravna drava, vladavina prava i postojanje (kritike i slobodne) javnosti.
Posebne pretpostavke: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Supremacija demokratski izabranih civilnih vlasti u spoljnoj i unutranjoj politici. Efektivna potinjenost aparata sile demokratski izabranim civilnim vlastima. Visok profesionalizam i svest pripadnika oruanih snaga o limitiranosti svoje profesionalne kompetencije. Civilno priznavanje oblasti profesionalne kompetencije i autonomije oruanih snaga. Voljni pristanak pripadnika oruanih snaga na demokratsku civilnu kontrolu usvajanje bazinih vrednosti rodnog drutva. Postojanje civilnih vladinih i nevladinih organizacija kvalifikovanih za uee u kreiranju i tematizovanju bezbednosti drutva.
Linije uspostavljanja demokratske civilne kontrole 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Precizna ustavna raspodela komandnih, upravljakih i kontrolnih nadlenosti. Sloena ustavno-zakonska procedura za upotrebu dravnih aparata sile. Ustavno garantovanje stranake, ideoloke i interesne neutralnosti oruanih snaga. Zatita ustavnosti i zakonitosti u sektoru bezbednosti i oruanim snagama. Demonopolizacija i demilitarizacija bezbednosti. Detabuizacija bezbednosti ulazak javnosti. Zatita ljudskih prava pripadnika oruanih snaga i graana kad se nau u njihovom zahvatu.
Nosioci demokratske civilne kontrole 1) Izvrna vlast
Miroslav Hadi
31
2) 3) 4)
Zakonodavna vlast Sudska vlast Javnost i civilno drutvo
Nadlenosti parlamenta nad sektorom bezbednosti Opte nadlenosti4 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) Ustavom i zakonom utvruje misije i ciljeve svakog od dravnih aparata sile. Ureuje odnose izmeu drutva (drave, graana) i njegovih oruanih snaga. Usvajanjem strategije nacionalne bezbednosti (ili odbrane) utvruje osnovne a zatiene vrednosti i interese. Odluuje o ratu i miru, odnosno o uvoenju vanrednog stanja. Utvruje civilni lanac komandovanja. Ustavom i zakonima ureuje unutranje odnose u svakoj od komponenti oruanih snaga. Usvajanjem budeta i kontrolom njegovog troenja dimenzionira i projektuje razvoj oruanih snaga. Kontrolie ustavnost i zakonitost u radu oruanih snaga, a posebno potovanje ljudskih prava. Nadzire potovanje naela stranake, ideoloke i interesne neutralnosti oruanih snaga. Uspostavlja odgovornost civilnih naredbodavaca pred parlamentom. Daje saglasnost i/ili miljenje za postavljenja na kljune dunosti u oruanim snagama. Ratifikuje bilateralne i multilateralne ugovore iz oblasti bezbednosti. Utvruje procedure i tela za parlamentarnu kontrolu i nadzor sektora bezbednosti i oruanih snaga.
Detaljnije o tome vidi: Parliamentary oversight of the security sector, Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces, Inter-Parliamentary Union, 2003
32
Nadlenosti za kontrolu slubi bezbednosti 5 1) Zakonom osniva slube bezbednosti i druge ovlaene dravne organe; 2) definie im misije, ciljeve i zadatke, 3) dodeljuje im opta i posebna ovlaenja i utvruje postupke za njihovu primenu, 4) utvruje obavezu izvetavanja parlamenta i obavetavanja javnosti, 5) utvruje procedure, aktere i nadlenosti za parlamentarni nadzor, 6) zakonom ili poslovnikom osniva parlamentarna, stalna ili ad hoc, tela za nadzor, 7) nadzire potovanje naela ustavnosti i zakonitosti u njihovom delovanju, 8) ureuje procedure za unutranju kontrolu, 9) usvaja budet i nadzire njegovo troenje, 10) daje saglasnost na ili dostavlja miljenje za postavljanje rukovodilaca slubi. Nadzorna uloga Narodne skuptine Republike Srbije Ustavni izvori i oslonci 1) 2) Vladavina prava (lan 3); podela vlasti, ravnotea i meusobna kontrola tri grane vlasti (lan 4), 3) jemstvo neotuivih ljudskih i manjinskih prava (lan 19), 4) mogunost ogranienja ljudskih i manjinskih prava (lan 20), 5) pravo svakog na slobodu i bezbednost (lan 27), 6) nepovredivost stana (lan 40), 7) tajnost pisama i drugih sredstava optenja (lan 41), 8) zajamenost zatite podataka o linosti (lan 42), 9) pravo na obavetenost (lan 51), 10) dravna revizorska institucija za kontrolu budeta (lan 92).
Detaljnije o tome u: Hans Born, Ian Leigh, Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for Oversight of Intelligence Agencies, Geneva Centre for the DCAF, University of Durbam, Norwegian Parliament, Oslo, 2005
Miroslav Hadi
33
Dodirna i izriita ovlaenja 1) 2) 3) 4) 5) 6) Pravo i obaveza Republike da ureuje i obezbeuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije (taka 1, lan 97). Pravo i obaveza Republike da ureuje i obezbeuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana, mere za sluaj vanrednog stanja; (taka 4, lan 97). Nadlenost Narodne skuptine da odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje (taka 5, lan 99). Nadlenost Narodne skuptine da nadzire rad slubi bezbednosti (taka 6, lan 99). Nadlenost Narodne skuptine da usvaja strategiju odbrane (taka 9, lan 99). Pravo Narodne skuptine da bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara (taka 1 izbornih prava Skuptine, lan 99), jer Vlada (lan 123): 1. 2. 3. 4. 5. utvruje i vodi politiku , izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine, donosi uredbe i druge opte akte (...), predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte (...), usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njihovim radom.
7)
Pravo razreenja predsednika Republike (lan 117) koji komanduje Vojskom (stav 2, lan 112). 8) Odgovornost Vlade za svoj rad Narodnoj skuptini (lan 124). 9) Odgovornost Zatitnika graana Narodnoj skuptini (lan 138). 10) Demokratska i civilna kontrola nad Vojskom Srbije (lan 141). Zakonske osnove za nadzor slubi bezbednosti i drugih nosilaca posebnih ovlaenja 1) U Zakonu o odbrani i Zakonu o Vojsci, koji su nesaglasni sa Ustavom Republike Srbije, ova materija nije ureena.
34
2)
3)
4)
5)
Zakonom o policiji (Sl. glasnik RS br. 101/2006) su utvreni: 1. obaveza obavetavanja javnosti o svom radu (lan 5), 2. obaveza podnoenja godinjeg izvetaja Narodnoj skuptini i njenom nadlenom radnom telu o radu Ministarstva unutranjih poslova i stanju bezbednosti u Republici (lan 9), 3. uslovi, nadlenosti i nain primene mera ciljane potrage (lan 83), 4. nadlenosti Narodne skuptine i Vlade za spoljanju kontrolu rada policije (lan 170), 5. unutranja kontrola rada policije (lanovi 171 179), 6. kontrola rada policije reavanjem pritubi (lan 180), Zakonom o slubama bezbednosti SRJ (Sl. List SRJ br. 37/2002) po prvi put celovito i u skladu sa demokratskim standardima su precizno utvreni: 1. nadlenosti, procedure, instrumenti i tela za parlamentarnu kontrolu i nadzor vojne slube bezbednosti; 2. delokrug Komisije Skuptine SRJ za kontrolu slubi bezbednosti; 3. ovlaenja, nadlenosti i postupci za primenu posebnih mera i postupaka; 4. obaveza obavetavanja javnosti o radu slubi; 5. mehanizmi i postupci za zatitu ljudskih prava Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji (Sl. glasnik RS br. 42/2002) utvreno je da: 1. kontrolu rada Agencije ostvaruju nadleni organi, u skladu sa zakonom i drugim propisima (lan 4); 2. direktor Agencije duan je da dva puta godinje podnese izvetaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti Republike Srbije, Narodnoj skuptini i Vladi Republike Srbije (lan 17); 3. u obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija je obavezna da se pridrava naelnih stavova i smernica Vlade koje se odnose na bezbednosno-obavetajnu politiku Republike Srbije (lan 18). Zakonom o poreskom postupku i administraciji (Sl. glasnik RS br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon) Poreska policija je:
Miroslav Hadi
35
1. 2.
ovlaena za otkrivanje poreskih krivinih dela (stav 1, lan 135) ovlaena da u pretkrivinom postupku postupa kao organ unutranjih poslova i ovlaena je da, u skladu sa zakonom, preduzima sve potraene radnje, izuzev ogranienja kretanja (stav 2 i 3, lan 135).
6)
7)
Zakonom o izvrenju krivinih sankcija (Sl. Glasnik RS 85/2005) uvedena je Sluba za obezbeenje koja se 1. stara o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuena i pritvorena lica i obavlja druge poslove odreene zakonom (lan 20); 2. ona je naoruana i uniformisana (lan 21), te ovlaena da primenjuje mere prinude (lan 128, isto); 3. njen rad nadzire Uprava zavoda (lan 270), koja je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije (lan 12); 4. Narodna skuptina Republike Srbije u cilju kontrole izvrenja zatvorskih sankcija formira, na predlog odbora za pravosue i uprave, komisiju (lan 278) koja o svojim nalazima podnosi izvetaj Narodnoj skuptini i ministru nadlenom za pravosue. Carinskim zakonom (Sl. glasnik RS br. 73/2003, 61/2005 i 85/2005 dato je pravo 1. ovlaenom carinskom slubeniku da nosi oruje i municiju pod uslovima i na nain koji propie ministar, a moe upotrebiti oruje pod uslovima i na nain koji su propisani za ovlaena slubena lica ministarstva nadlenog za unutranje poslove (lan 276, isto) 2. Upravi carine da prikuplja line i druge podatke za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, neposredno od lica na koje se ti podaci odnose, kao i od lica koja poseduju traene podatke ili iz ve postojeih evidencija, pri emu ovlaeni carinski slubenik nije duan da o tome obavesti lice na koja se ti podaci odnose, ako bi to onemoguilo ili otealo izvrenje odreenog zadatka (lan 296).
Podzakonski oslonci i izvori 1) Poslovnikom Narodne skuptine (jun 2005) ovlaeni su:
36
2)
Zakonodavni odbor da razmatra predlog zakona, drugog propisa i opteg akta, koji je upuen Narodnoj skuptini, sa stanovita njegove usklaenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donoenje autentninog tumaenja zakona, drugog propisa i opteg akta koji je donela Narodna skuptina (...) (lan 45); 2. Odbor za odbranu i bezbednost da razmatra predlog zakona, drugog propisa i opteg akta iz oblasti javne i dravne bezbednosti, izvetaj o radu Ministarstva unutranjih poslova o stanju bezbednosti u Repubici Srbiji, da vri kontrolu nad radom slubi bezbednosti, kao i da razmatra druga pitanja iz oblasti bezbednosti, u skladu sa zakonom (lan 6). Vlada je svojom odlukom 31. maja 2007. godine osnovala Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, koji se stara o nacionalnoj bezbednosti tako to, izmeu ostalog,: 1. razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutranjih poslova i rada slubi bezbednosti (VBA i BIA); 2. razmatra meusobnu saradnju organa nadlenih za odbranu, unutranje poslove i slubi bezbednosti, kao i njihovu saradnju sa drugim dravnim organima, odnosno sa organima i slubama stranih drava i meunarodnih organizacija; 3. predlae mere za unapreenje nacioanlne bezbednosti; 4. usmerava i usklauje rad slubi bezbednosti; 5. Stara se o usaglaenoj primeni propisa i standarada za zatitu podataka o linosti, kao i drugih propisa kojima se tite ljudska prava koja mogu da budu ugroena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama.
1.
Rezime Naini i dometi kontrole i nadzora aparata sile u Srbiji odreeni su, u osnovi, tranzicionom prirodom njenog poretka i drutva. U Srbiji je zapoeta delimina preraspodela funkcija i nadlenosti izmeu dravnih aparata sile. Ne samo da su stvorene nove oruane formacije ve su i nemilitarni organi i institucije drave dobili klasina bezbednosna ovlaenja. Uz to, nastanak
Miroslav Hadi
37
privatnih bezbednosnih agencija i kompanija najavljuje postepeno smanjenje dravnog monopola nad ovom sferom. Ustav raspolae instrumentarijom koji obezbeuje civilnu ali ne i demokratsku kontrolu dravnih aparata sile. Sektor bezbednosti i dravni aparati sile su pod vrstom kontrolom izvrne vlasti nadlenog ministarstva, odnosno Vlade. U politiki sistem Srbije jo nisu unete sve potrebne procedure i instrumenti za demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor vojske, slubi bezbednosti, policije i parapolicijskih snaga, te nastajueg privatnog sektora bezbednosti. Srbija jo uvek nema strategiju nacionalne bezbednosti, te se zbog toga ne zna koje e osnovne vrednosti i interese drava, ako zatreba, tititi i silom. Izvrna vlast, isto tako, nije Narodnoj skuptini i javnosti predoila dravni plan za reformu policije i parapolicijskih snaga; Srbija nema zaokruen i koherentan sistem nacionalne bezbednosti. To znai i da aparati sile nisu uvezani u jedinstven i funkcionalan sistem. Odatle su i veze izmeu civilnih naredbodavaca i ovih aparata nedovoljno prozirne. Umesto toga, komandni centar je smeten u vladu, iz koga premijer preko nadlenih ministara direktno kontrolie i po potrebi povezuje dravne aparate sile. Posednici ovlaenja za primenu posebnih mera i postupaka se nalaze u razliitom pravnom reimu, te su nejednako dostupni za parlementarni i javni nadzor. Osnivanjem Saveta Vlada je pokuala da privremeno (?) nadomesti manjak sistemski ureene saradnje izmeu raznorodnih nosilaca posebnih ovlaenja. Poto je to uinjeno uredbom direktno se jaa kontrola izvrne vlasti nad dravnim aparatima sile, a posebno nad slubama bezbednosti. Usvajanjem, izmeu ostalih, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (Sl. glasnik RS br. 120/2004) kao i Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS br. 39/2002, 43/2003 - dr. zakon, 55/2004 i 101/2005) sfera bezbednosti je, makar i delimino, postala dostupna javnosti i civilnom drutvu, a napose medijima. Isto tako, usvajanjem Zakona o zatitniku graana (Sl. Glasnik RS br. 79/2005) stvoren je nov i dodatni instrument za zatitu ljudskih prava graana i kontrolu rada organa dravne uprave (lan 1).
38
Nadzorna je mo civilnog drutva, odnosno nevladinih organizacija ograniena zbog injenice da njihov status i rad jo nisu ureeni posebnim zakonom. To ih i dalje ini lakom politikom i ideolokom metom, te ih izlae raznim pritiscima i vlasti i opozicije.
Preporuke: 1) Izmenama Ustava Srbije, naelom demokratske civilne kontrole treba obuhvatiti ceo sektor bezbednosti i sve, dravne i privatne, aparate sile. 2) Doneti zakon o demokratskoj civilnoj kontroli sektora bezbednosti i oruanih snaga. 3) Doneti zakon o zatiti i klasifikaciji tajnih podataka. 4) Doneti zakon o slubama bezbednosti. 5) Doneti Zakon o privatnim bezbednosnim agencijama i kompanijama. 6) U sve zakone uneti precizne nadlenosti, procedure i instrumente za demokratsku civilnu kontrolu. 7) Novim zakonima treba suziti dominaciju podzakonskih akata kao i diskreciona ovlaenja nosilaca izvrne vlasti. 8) Narodna skuptina to pre treba da donese zakon o nevladinim organizacijama. 9) Poslanike, aktiviste parlamentarnih politikih partija, novinare kao i aktere civilnog drutva treba sistematski obuavati za demokratsku civilnu kontrolu. 10) Treba izdvojiti dodatna budetska sredstva za razvoj i jaanje strune slube Narodne skuptine, bez ije pomoi poslanici ne mogu valjano da kontroliu i nadziru civilne naredbodavce i njima potinjene oruane snage.
Miroslav Hadi
39
Momilo Gruba1
Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana
Uvod Suoene sa izazovima terorizma, organizovanog kriminala i korupcije, njihovom ogromnom drutvenom opasnou i specifinostima u odnosu na obini kriminal, savremene drave i meunarodna zajednica u poslednje vreme donose posebne materijalnopravne, organizacione i procesne propise za njihovo spreavanje, otkrivanje i suzbijanje. Tim se propisima ustanovljavaju posebni organi za borbu protiv ovih najopasnijih vrsta kriminala, sa znatno irim ovlaenjima nego to ih redovno i tradicionalno imaju organi krivinog gonjenja pre krivinog postupka i u krivinom postupku. To je dovelo do bitnih odstupanja od nekih odavno prihvaenih naela krivinog materijalnog i procesnog prava, do promena u stavovima o krivinoj odgovornosti i kanjivosti uinilaca krivinih dela i opteprihvaenim shvatanjima o odnosima drave prema pojedincima i njihovim i ljudskim pravima.
Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
40
U sluaju jednog broja tekih krivinih dela, organizovanog kriminala, terorizma i korupcije u prvom redu, i pravo Srbije doputa privremeno ograniavanje ustavnih prava i sloboda u veoj meri nego kod drugih (obinih) krivinih dela. Otkrivanje i istraivanje tih krivinih dela zahteva primenu posebnih istranih tehnika i metoda koje se nikako ne mogu primeniti bez znaajnijeg ograniavanja pojedinih ljudskih prava i sloboda. Zbog toga je neophodno da nacionalno zakonodavstvo ima odredbe koje e obezbediti restriktivnu i pravilnu primenu tih istranih tehnika i metoda, pri emu je spreavanje moguih zloupotreba osnovni cilj. U tom smislu vano je da bude tano odreeno ta se razume pod pojmom organizovanog kriminala, odnosno tekog krivinog dela za koja je primena tih istranih tehnika i metoda dozvoljena. U pravu Srbije, taj pojam nije odreen na jedinstven i zadovoljavajui nain. Predstojee reforme krivinog prava, materijalnog, procesnog i organizacionog, trebalo bi da taj nedostatak otklone.
Pojam organizovanog kriminala u pravu Srbije U glavi XXIXa vaeeg Zakonika o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine date su posebne odredbe o postupku za krivina dela organizovanog kriminala. Materijalnopravne odredbe o tim krivinim delima nalaze se u krivinim zakonima, a postoji i poseban Zakon o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl. glasnik RS br. 42/2002. sa kasnijim izmenama i dopunama)2. O spreavanju i gonjenju organizovanog kriminala postoje i brojni meunarodni pravni propisi: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Konvencija o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom, Konvencija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci i druge, ije se pojedine odredbe u postupcima pred domaim sudovimna primenjuju i neposredno (lan 504k, stav 1 i lan 504o, stav 2). U lanu 504a, st. 3 i 4 ZKP propisani su sluajevi krivinih dela za koja se primenjuju posebne odredbe o postupku za dela organizovanog kriminala. Tim odredbama je u stvari odreen procesni pojam organizovanog kriminala, pored pojma koji je
Sl. glasnik RS br. 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004, 61/2005.
Momilo Gruba
41
za istu pojavu dat u drugim propisima (v. lan 2 Zakona o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala)3. Kako ni u svetu jo ne postoji opteprihvaena pravna definicija organizovanog kriminala, nije udno to na zadovoljavajui nain ta definicija nije data ni u zakonodavstvu Srbije. Iako su sama pojava i njene teke posledice potpuno jasne i lako prepoznatljive, pojam organizovanog kriminala se veoma teko definie. Toj optoj tekoi u zakonodavstvu Srbije pridruuje se i jedna posebna: pojam organizovanog kriminala je odreen u vie razliitih propisa i na vie razliitih naina, tako da postoji vie razliitih zakonskih definicija iste pojave. Ta okolnost omoguuje proizvoljnost, koja predstavlja veliku opasnost, posebno u zemlji jo nestabilne demokratije, u kojoj se borba protiv organizovanog krimninala lako moe pretvoriti u sredstvo politike represije i negaciju ljudskih prava i sloboda, slino kao u ranijoj totalitarnoj dravi. ZKP iz 2001. godine se rukovodio definicijom organizovanog kriminala koju je dala Evropska unija (European Unions Working Group on Narkotics and Organized Crime 1994) i koju prihvata i Evropski sud za ljudska prava. Ta definicija sadri jedanaest zahteva, od kojih barem est moraju da budu ispunjeni, da bi se jedan krivini sluaj mogao nazvati i pravno tretirati organizovanim kriminalom. Pri tome, tri od tih jedanaest zahteva: 1) 2) 3) da je delo rezultat organizovanog delovanja vie od dva lica, da se radi o vrenju tekih krivinih dela i da je cilj njihovog vrenja sticanje dobiti ili moi,
su konstantni, tj. moraju da postoje obavezno u svakom sluaju, a ostala tri, od preostalih osam, su varijabilni, tj. njihovo prisustvo zavisi od okolnosti sluaja, ali u tom broju i oni su obavezni. Varijabilni zahtevi su: 1) 2) da je svaki lan kriminalne organizacije imao unapred odreeni zadatak ili ulogu, da je delatnost kriminalne organizacije planirana na due vreme ili neogranieno,
Organizovani kriminal u smislu tog Zakona predstavlja vrenje krivinih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koje je predviena kazna zatvora od etiri godine ili stroa kazna.
42
3) 4) 5) 6) 7) 8)
da se delatnost organizacije zasniva na primeni odreenih pravila interne kontrole i discipline lanova, da se delatnost organizacije planira i vri u meunarodnim razmerama, da se u vrenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastraivanje ili da postoji spremnost za njihovu primenu, da se u vrenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture, da se koristi pranje novca ili nezakonito steene dobiti, da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku vlast, medije, izvrnu ili sudsku vlast ili na druge drutvene ili ekonomske inioce.
Novi ZKP Srbije iz maja 2006. godine4 vie ne sadri poseban odeljak o postupku za dela organizovanog kriminala, ve je najnunije diferencijalne procesne odredbe o toj problematici svrstao na druga mesta u Zakoniku. Tako su odredbe o posebnim procesnim ovlaenjnima organa gonjenja pod naslovom Posebne dokazne radnje smetene u odeljak Zakonika (glava VIII) koji dolazi posle odeljka o optim dokaznim radnjama (glava VII), a procesni pojam organizovanog kriminala dat je u posebnom lanu 21 (koji prethodi lanu u kome se tumae znaenja drugih izraza u Zakoniku). U odredbama toga lana stoji: Izraz ,organizovani kriminal u ovom Zakoniku se odnosi na sluajeve postojanja osnovane sumnje da je krivino delo za koje je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, rezultat delovanja tri ili vie lica udruenih u kriminalnu organizaciju, odnosno kriminalnu grupu, iji je cilj vrenje tekih krivinih dela radi sticanja dobiti ili moi, kada su pored toga, ispunjena jo najmanje tri od sledeih uslova: 1) 2) 3) da je svaki lan kriminalne organizacije, odnosno kriminalne grupe imao unapred odreeni, odnosno oigledno odredivi zadatak ili ulogu; da je delatnost kriminalne organizacije planirana na due vreme ili za neogranieni period; da se delatnost organizacije zasniva na primeni odreenih pravila unutranje kontrole i discipline lanova;
Taj je Zakonik donet u maju 2006. godine, a trebalo je da se pone primenjivati od 1. juna 2007. godine, ali je posebnim Zakonom o izmenama i dopunama toga Zakonika (Sl. glasnik RS, 49/2007) njegova primena odloena do 31. decembra 2008. godine. Do tada e se primenjivati ZKP iz 2001. godine (Sl. list SRJ 70/2001, 68/2002. i Sl. glasnik RS 58/2004. i 85/2005).
Momilo Gruba
43
4) 5) 6) 7) 8)
da se delatnost organizacije planira i vri u meunarodnim razmerama; da se u vrenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastraivanje ili da postoji spremnost za njihovu primenu; da se u vrenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture; da se koristi pranje novca ili nezakonito steene dobiti; da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku vlast, sredstva javnog informisanja, zakonodavnu, izvrnu ili sudsku vlast ili na druge vane drutvene ili ekonomske inioce.
Definicija organizovanog kriminala u novom ZKP je reila problem pojma organizovanog kriminala tako to je spojila sve do sada postojee definicije u jednu, s tim to je organizovanu kriminalnu organizaciju ili grupu uslovila delovanjem najmanje tri lica. Ovoj definiciji i dalje je protivrena definicija data u Zakonu o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, tako da je problem proizvoljnog odreivanja pojma organizovanog kriminala i dalje ostao. Zakonodavac bi najbolje postupio ako bi tu definiciju izveo iz odredaba l. 2 i 5 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Te odredbe se odnose na pojmove: a) b) c) grupa za organizovani kriminal, teko krivino delo, organizovana grupa i pravila za kanjavanje uea u grupi za organizovani kriminal.
Prema lanu 2. ta. a), b) i c) Konvencije, grupa za organizovani kriminal oznaava organizovanu grupu od tri ili vie lica, koja postoji u izvesnom periodu i koja deluje sporazumno u cilju injenja jednog ili vie tekih zloina ili krivinih dela utvrenih u skladu sa Konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi. Teak zloin oznaava radnju koja predstavlja krivino delo kanjivo maksimalnom kaznom lienja slobode u trajanju od najmanje etiri godine ili nekom teom kaznom. Organizovana grupa oznaava grupu koja nije sluajno formirana radi neposrednog izvrenja krivinog dela i koja ne mora da ima formalno definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva ili razvijenu strukturu. U obzir treba uzeti i odredbe lana 5 Konvencije u kojima su data pravila za kanjavanje uea u grupi za organizovani kriminal.
44
Zakonodavstva pojedinih drava, meutim, ne odreuju pojam organizovanog kriminala, odnosno tekog krivinog dela, ve primenu sprecijalnih istranih tehnika kojima se privremeno ograniavaju prava i slobode graana veu za vrstu krivinih dela nabrojnih u zakonu ili za teinu predvienih krinih sankcija, ili kombinovano, za vrstu i teinu krivinih dela. Tako je u lanu 181 ZKP Hrvatske dat jedan prilino irok katalog krivinih dela prema vrstama (protiv bezbednbosti Republike, meunarodnog prava, polne slobode itd.) i prema pojedinim inkriminacijama (ubistvo, otmica, podvoenje itd.), ukljuujui i sva krivina dela za koja je propisana kazna dugotrajnog zatvora. Slino je postupljeno i u ZKP Bosne i Hercegovine: posebne istrane radnje mogu se odrediti za krivina dela protiv dravnog integriteta, protiv ovenosti i meunarodnog prava, terorizma i za koja se prema zakonu moe izrei kazna zatvora najmanje tri godine ili tea kazna (lan 117). ZKP Crne Gore ima odredbu u kojoj je odreen pojam organizovanog kriminala na principijelniji nain (lan 507), slino odredbi lana 21 ZKP Srbije.
Potreba i opravdanje posebnih ovlaenja u postupku za dela organizovanog kriminala Organizovani kriminal ima nemerljivu drutvenu opasnost. On razjeda ekonomsku, moralnu i politiku mo drave i drutva. Njegova opasnost, neuporedivo vea od opasnosti koju imaju najtea krivina dela klasinog kriminala, potie u prvom redu iz injenice da se taj kriminal teko otkriva i dokazuje, jer je po pravilu prikriven formom redovne delatnosti, obino privredne, koja je uz to jo i dobro organizovana i povezana sa vanim iniocima (pojedinanim ili grupnim) politike, dravne, ekonomske i drutvene moi. Za razliku od klasinog kriminala koji je po pravilu individualna pojava, tj. delo pojedinca sa kojim drava i njeni organi krivinog gonjenja relativno lako izlaze na kraj, u sluaju organizovanog kriminala re je o sukobu dve organizacije, dravne i kriminalne, ije snage u nekim sluajevima mogu da budu ak i izjednaene. U tome sukobu kriminalna organizacija nije bez izgleda na uspeh i opstanak, naroito u vremenima kada je drava slaba zbog krize izazvane drugim uzorcima. Pokazalo se, da su zbog ovih posebnosti organizovanog kriminala klasine metode u borbi protiv njega nedovoljne i skoro potpuno neefikasne. Zbog toga, sve savremene drave danas pokuavaju da drugaijom organizacijom organa krivinog gonje-
Momilo Gruba
45
nja i odgovarajuim izmenama u svom krivinom, materijalnom i procesnom zakonodavstvu postignu veu efikasnost u spreavanju, otkrivanju i dokazivanju toga kriminala. Klasine metode prevencije i krivinopravne represije su zamenjene i dopunjene novim, koje se moraju prihvatiti iz nude, mada su praene argumentovanom kritikom i skepsom. Nova reenja poveavaju efikasnost gonjenja krivinih dela organizovanog kriminala, ali lako mogu da priine tetu drugim interesima, posebno zatiti ljudskih prava, pa ak i da se pretvore u sredstvo nelegitimne represije u drutvu. Ne treba zaboraviti da, osim krivinopravne represije, u drutvu mora da postoji i preventivna delatnost protiv organizovanog kriminala. Drutvena zajednica mora da pokua da otkloni uzroke koji dovode do nastanka toga kriminala, ili bar da ogranii uslove za njegovo vrenje, izmeu ostalog i preduzimanjem mera koje bi smanjile potranju za proizvodima koje danas nude zloinaka udruenja organizovanog kriminala. U takve mere spadaju i one kojima bi drava strogo zakonom uredila uslove za tzv. lobiranja, uvela efikasan nadzor nad finansiranjem politikih stranaka, kontrolu svojih slubenika i njihovih delatnosti, nadzor nad tokovima novca, poslovnim transakcijama i kontrolu pristupanja javnim radovima i investicijama.
Opte pretpostavke za primenu posebnih istranih tehnika i mera tajnog nadzora Zakonik o krivinom postupku Srbije iz 2006. godine ne sadri opte odredbe koje bi vaile za sve mere tajnog nadzora i koje bi se odnosile na pitanja koja kod svih ovih mera moraju biti ureena na isti nain, kao to ima odredbe o optim pravilima za primenu mera procesne prinude (lan 165). Iz tog razloga izostale su veoma vane instruktivne odredbe da e se primena mere tajnog nadzora ukinuti po slubenoj dunosti kad prestanu razlozi zbog kojih je odreena; da je sud duan da se u primeni ovih mera rukovodi ustavnim pravilima o srazmernosti ogranienja ljudskih prava i svrhe ogranienja i da su organi gonjenja obavezni da svrhu ogranienja ljudskog prava uvek nastoje postii manjim ogranienjem, odnosno bez ikakvog ogranienja, ako je to mogue (lan 20, stav 3 Ustava) i dr. Naelo srazmernosti, koje ZKP poznaje kod odreivanja mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u postupku, mora postojati i u sluaju primene posebnih istranih tehnika, sve vreme dok traje ogranienje ustavnih prava
46
lica prema kojima su primenjene. Mere se mogu primeniti pod uslovom da postoje osnovi sumnje da je odreeno lice uinilo odreeno krivino delo ili da je uestvovalo u njegovom izvrenju, odnosno da se priprema na izvrenje krivinog dela, a to se ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati na drugi nain ili bi izazvalo nesrazmerne tekoe. Svrha istraivanja odnosno otkrivanja se ne moe postii na drugi nain ako policija i javni tuilac nikako ne mogu doi do drugih izvora saznanja o injenicama, ili bi traganje za njima bilo povezano sa nesrazmernim tekoama (npr. prikupljanje dokaza za otvaranje postupka bilo bi vremenski znatno produeno). Budui da Zakonik o krivinom postupku pretpostavlja da e se primenom ovih mera doi do takvih izvora saznanja o injenicama, one se ne bi smele primenjivati kad se pouzdano zna da se na taj nain cilj nikako ne moe postii (npr. lice prema kome je odreeno prislukivanje telefonskih razgovora nema telefon i ne vodi telefonske razgovore koji imaju veze sa krivinim delom). Osnovi sumnje su pretpostavka za odreivanje ovih mera. Ta sumnja se sadri u izvorima saznanja o injenicama iz kojih proizlazi verovatnost da je neko lice poinilo, odnosno da priprema krivino delo za koje Zakonik doputa primenu navedenih mera. Osnovi sumnje moraju: a) da prethode odreivanju mera tajnog nadzora, jer je njihova primena opravdana samo kao odgovor dravne vlasti na sumnju da je izvreno krivino delo, odnosno da se ono priprema; da sa odreenim stepenom sigurnosti, koji je vei od prostog nagaanja i proizvoljnog spekulisanja, pokazuju da je izvreno, odnosno da se priprema krivino delo organizovanog kriminala; da se odnose na lice koje je pripadnik kriminalne organizacije ili pretpostavljeni (presumptivni) uinilac krivinog dela.
b)
c)
Radi se redovno o indicijama. Njih bi moralo biti vie, tj. najmanje dve. Osnovi sumnje predstavljaju, u stvari, isti stepen uverenja u istinitost injenica kao i osnovana sumnja, koja u naem zakonodavstvu slui za donoenje odluke o pokretanju krivinog postupka, a ne za sprovoenje policijskih izviaja u pretkrivinom postupku.
Momilo Gruba
47
U skladu sa ustavnim naelom srazmernosti (lan 20, st. 1 i 3 Ustava Srbije)5, ogranienje ustavnih prava i sloboda graana radi pribavljanja dokaza za dela organizovanog kriminala, mogue je tek supsidijarno, kada se do tih dokaza ne bi moglo doi na drugi nain, ili bi to bilo mogue uz nesrazmerne tekoe. U takvom sluaju, na zahtev javnog tuioca, istrani sudija moe odrediti pojedine mere kojima se privremeno ograniavaju ustavna prava i slobode lica za koje postoje osnovi sumnje da je samo uinilo ili sa drugim licima sudelovalo u izvrenju nekog krivinog dela koje se po zakonu moe kvalifikovati kao delo organizovanog kriminala. Te su mere navedene takstativno u Zakoniku o krivinom postupku (od lana 146 do 155 ZKP iz 2006), bilo kao mere tajnih policijskih opservacija, bilo kao mere penetracije u kriminalne organizacije. Evropski sud za ljudska prava je u vie presuda ustanovio pravila za primenu mera tajnih opservacija. Kako one ograniavaju ustavno pravo na nepovredivost privatnog i porodinog ivota iz lana 8, stav 1 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (gde spadaju i prava na nepovredivost stana i tajnost prepiske i drugih naina optenja), te mere su naelno doputene samo u izuzetnim sluajevima iz stava 2 istog lana Konvencije: ako su u demokratskom drutvu nune, pored ostalog, radi interesa dravne bezbednosti, javnog reda i mira, i radi spreavanja nereda i zloina. Pri tome, drave mogu samostalno odrediti pretpostavke za primenu tih mera, ali je ta samostalnost ograniena konvencijskim naelima koja graanima garantuju adekvatna i efikasna jemstva protiv samovolje i zloupotrebe (presuda Klass v. Nemake, 1978, koja se odnosi na tajni nadzor nad telekomunikacijama). Ta naela, pored spomenutog naela srazmernosti (primenjenog na sluaj organizovanog kriminala u presudi Malone v. Velika Britanija, 1985), ukljuuju: a) postojanje zakonske osnove za tajne opservacije (pri emu Konvencija pojam zakona tumai i kao podzakonske propise i sudske precedente kao izvore prava Kruslin v. Francuska, 1990), koja (osnova) mora: a) za graane biti pristupana i precizna, a ne da se sastoji, npr. samo od nepredvidivih administrativnih obiaja, i
Ogranienje ljudskih prava je dozvoljeno samo u obimu koji je neophodan da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu (stav 1) i ako ne postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava (stav 3).
48
b) c) d)
takva da dovoljno jasno odredi obim i nain primene diskrecionih ovlaenja dravnih organa koji te mere primenjuju (Malone, 68, Kruslin, 30, 36); odreivanje kruga lica koja mogu biti podvrgnuta tajnoj opservaciji; c) odreivanje krajnjeg roka primene; ureenje postupka kontrole u toku primene mere, ukljuujui sastavljanje izvetaja o izvrenju mere, zatiti tajnosti njenih rezultata i njihovom unitavanju nakon obustave postupka ili izricanja oslobaajue presude (Kruslin, 35; Huvig v. Francuske, 1990, 34).
Nije u skladu sa odredbom lana 8 Konvencije ako nacionalne vlasti, u nedostatku zakonske osnove, analogijom proire razlog za prislukivanje telekomunikacija na tajno snimanje privatnih prostorija (Vetter v. Francuska, 2005, 2129). Druga lica (za koja ne postoje osnovi kriminalne sumnje) mogu doi pod udar ovih mera samo izuzetno, pod odreenim zakonskim pretpostavkama (da postoje osnovi sumnje da uiniocu ili od njega prenose saoptenja ili poruke u vezi sa krivinim delom ili da se uinilac slui njihovim telefonskim prikljucima ili drugim telekomunikacionim ureajem, da postoji pristanak oteenog da se te mere primene u njegovim prostorijama ili na predmetima koji su u njegovom raspolaganju itd.). To, meutim, ne mogu biti lica za koja organi gonjenja znaju da se u kasnijem krivinom postupku mogu pojaviti kao tzv. privilegovani svedoci i lica koja se ne kanjavaju za neprijavljivanje krivinog dela (lan 332, stav 3 KZ). U ZKP Srbije takve odrdbe za sada ne postoje.
Vrste mera tajnog nadzora i njihova primena Ove mere se u zakonodavstvu nazivaju razliito: posebne istrane radnje (ZKP BiH), posebne dokazne radnje (ZKP Srbije), posebni izvidi kaznenih dela (ZKP Hrvatske), mere tajnog nadzora (ZKP Crne Gore). Izgleda da je najbolji naziv upotrebljen u ZKP Crne Gore, jer upozorava na vezu i uticaj ovih mera i ljudska prava i slobode graana. Prema ZKP Srbije posebne dokazne radnje, tj. mere tajnog nadzora su: a) b) c) tajni zvuni i optiki nadzor osumnjienog, pruanje simuliranih poslovnih usluga i sklapanje simuliranih pravnih poslova, angaovanje prikrivenog islednika,
Momilo Gruba
49
d) e) f)
kontrolisana isporuka, uvid u evidencije linih i sa njima povezanih podataka osumnjienog, kontrola bankarskih i finansijskih transakcija osumnjienog.
Posebne mere za pribavljanje dokaza o delima organizovanog kriminala koje se sastoje iz proaktivne delatnosti policijskih slubenika (sa prikrivenim identitetom), ne smeju biti usmerene na stvaranje odluke treeg lica da izvri krivino delo. U praksi Evropskog suda za ljudska prava smatra se da su proaktivne delatnosti tajnih policijskih islednika saglasne Konvenciji ukoliko ne preu u delatnost agenta provokatora. Precedentnu odluku u pogledu doputenosti upotrebe prikrivenih islednika Sud je doneo u presudi Texeira de Castro v. Portugalija (1998), kojoj je prethodila presuda Ludi v. vajcarska (1993). U poslednjem predmetu policija je na osnovu sudske naredbe najpre zakonito prislukivala telefon lica sumnjivog za preprodaju opojnih droga nakon ega je odredila jednog svog slubenika da, kao prikriveni islednik, pokua da od osumnjienog kupi odreenu koliinu droge. Njihovi razgovori su tajno snimljeni i na osnovu tako prikupljenih dokaza osumnjieni je kasnije bio osuen. Njegovu pritubu zbog povrede prava na tajnost linog ivota iz lana 8 Konvencije, sud je odbio iz razloga to je ocenio da je korienje tajnog islednika, kao samostalne mere ili u kombinaciji sa zakonitim prislukivanjem, doputeno prema lanu 8, stav 2 Konvencije, jer je delatnost osumnjienog prema vajcarskom krivinom zakonu bila kriminalna. Preprodajom droge on je svesno uao u rizik da naleti na policijskog slubenika kome je zadatak da otkriva i hvata uinioce krivinih dela, pa zbog toga takva delatnost ne predstavlja neovlaeno zadiranje u privatni ivot ( 913, 4041). Ova presuda, meutim, nije precizirala pretpostavke za preduzimanje mera tajnih proaktivnih istraivanja, pa ih je Evropski sud morao ustanoviti u presudi Texeira de Castro, koja se odnosi na sluaj u kome su dvojica policijskih agenata osumnjienom, saznavi da je preprodavac droge, ponudili na otkup odreenu koliinu heroina, pa ga prilikom te transakcije uhapsili. Nakon to su portugalski sudovi odbili prigovor osumnjienog da su policijski agenti delovali bez sudske naredbe i da osuda poiva na rezultatu delovanja agenta provokatora uprkos zabrani portugalskog ZKP da se dokaz pribavljen krivinim delom smatra neupotrebljivim u postupku, Evropski sud je prihvatio njegovu pritubu, ustanovljavajui da je Portugalija, mada se svaka drava u ranim fazama krivinog postupka moe legitimno sluiti i proaktivnim metodama istraivanja teih
50
krivinih dela, propustila da detaljnije uredi tu metodu i time je povredila pravo okrivljenog na pravian postupak (lan 6, stav 1 Konvencije). Detaljnom regulativom zakonodavac mora da uredi sledea pitanja: a) b) c) nadlenost dravnog organa za primenu posebne mere (prema shvatanju ovog suda to moe da bude samo sudski organ); materijalne pretpostavke za primenu (postojanje osnovane sumnje da lice pod merom ini ili sudeluje u izvrenju krivinog dela) i granice doputenog naina delovanja prikrivenog islednika (on se mora ograniiti na pasivno otkrivanje i prikupljanje saznanja o injenicama, a ne sme svojim ponaanjem navoditi na formiranje odluke da se poini krivino delo.
Mere tajnog nadzora se odreuju na strogo propisan nain i na strogo odreeni rok. Meru odreuje istrani sudija pisanom i obrazloenom naredbom koju izvravaju organi policije. Naredba mora da ima sadrinu slinu naredbi o pretresanju stana (zakonski naziv krivinog dela i kratak injenini opis, vreme poetka mere, razlozi za njeno odreivanje i okolnosti zbog kojih je neophodna za uspeh istrage). Kako Zakonik iz 2006. ne sadri opte odredbe koje bi vaile za sve mere tajnog nadzora i koje bi se odnosile na pitanja koja kod svih ovih mera na isti nain moraju biti ureena, vreme trajanja svake pojedine mere tajnog nadzora odreeno je posebno za svaku meru i razliito, umesto uniformno za sve mere zajedno. Zakonik ne sadri posebne odredbe o reimu prislukivanja telefonskih razgovora izmeu okrivljenog i njegovog branioca iz ega izlazi da i za te razgovore vrede opta pravila. To predstavlja dalje ogranienje Ustavom zajemenih prava odbrane okrivljenog: a) b) da nesmetano opti sa svojim braniocem (lan 33, st. 2 Ustava) i da uskrati iskaze protiv sebe i svojih bliskih (lan 33, stav 7 Ustava), i to ne samo kod krivinih dela organizovanog kriminala, ve kod svih krivinih dela.
Zbog znaaja ovog pitanja za ustavna prava okrivljenog, nadzor nad njegovom komunikacijom sa braniocem, bilo bi potrebno detaljnije urediti.
Momilo Gruba
51
Snimci, isprave i predmeti pribavljeni primenom mera tajnog nadzora mogu se upotrebiti kao dokazi u krivinom postupku, a prikriveni islednik i policijski slubenik koji je uestvovao u pruanju simulirane poslovne usluge ili sklapanju simuliranog pravnog posla moe se ispitati kao svedok o toku sprovoenja tih mera. Ispitivanje o sadrini razgovora koji su voeni sa osumnjienim, u naelu nije doputeno, jer bi se time na zaobilazan nain u dokazni materijal uveo i iskaz osumnjienog koji je dao organima gonjenja bez ikakvog upozorenja i bez prisutnosti branioca, dakle bez jemstva odbrane. Pogreke i nezakoniti postupci u odreivanju i primeni mera tajnog nadzora imaju za posledicu neupotrebljivost njihovih rezultata prilikom donoenja sudskih odluka u krivinom postupku. Ti nedostaci mogu biti razliiti, poev od netane procene osnova sumnje o postojanju dela organizovanog kriminala i drugih optih pretpostavki, preko greaka u formi i sadrini naredbe o odreivanju mera, pa do pogrenog raunanja rokova u kojima odreene mere nadzora mogu da traju. Ta pitanja se reavaju u toku postupka, dakle ve u samoj istrazi, kada je istrani sudija duan da iz spisa izdvoji nedozvoljene dokaze. U praksi e se ta pitanja najee javljati u toku glavnog pretresa, kada e biti potrebno sprovesti jedno itavo malo suenje u suenju, kako bi se odluilo o dopustivosti upotrebe spornih rezultata dobijenih primenom mera tajnog nadzora. Pogrena odluka o tome pitanju moe dovesti do zasnivanja presude na apsolutno bitnoj povredi odredaba krivinog postupka.
Nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optiko snimanje6 Ovo je prva mera tajnog nadzora u krivinom pravu Srbije uvedena ZKP iz 2001. godine. Istovremeno, u to vreme ona je bila i jedina mera te vrste, jer su ostale bile uvedene Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz decembra 2002. godine. Jedno od osnovnih politikih prava graana jeste pravo na tajnost pisma i drugih sredstava optenja, dakle, da meusobno pismeno i usmeno slobodno komuniciraju. U odredbi lana 41 Ustava Srbije stoji da je to pravo nepovredivo, ali je Ustav, ipak, ve u drugom stavu
lan 232 i 233 ZKP/2001. i lan 146 i 147 ZKP/2006.
52
toga lana predvideo da se zakonom mogu propisati odstupanja od naela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava optenja meu graanima, ako je to neophodno za voenje krivinog postupka ili zatitu bezbednosti zemlje, pod daljim uslovom, da o tome odlui sud. Prema ovim odredbama Ustava, izlazi da bi mogunost prislukivanja razgovora, telefonskih i drugih, i njihovu registraciju putem posebnih tehnikih ureaja bez znanja lica koja te razgovore vode, bilo mogue predvideti u ZKP kao dozvoljen nain sticanja dokaza u krivinom postupku. Ta mogunost bi, prema Ustavu, mogla da postoji samo ako je to neophodno za voenje krivinog postupka (ili zatitu bezbednosti zemlje), dakle pod uslovom da drugi dokazi nisu dovoljni, ali istovremeno da neki drugi dokazi postoje, ne i da bi se tek pribavio materijal radi pokretanja postupka. Meutim, takvu odredbu koja bi, prema Ustavu, bila neophodna da bi se na taj nain prikupljeni dokazi smatrali dozvoljenim, nae krivino procesno zakonodavstvo nije imalo sve do Zakonika iz 2001. godine. Odredba lana 214 ranijeg zakona (sada lan 85), koja se odnosi na uzapenje potanskih, telegrafskih i drugih poiljki, ne obuhvata ovu materiju. Mogunost pribavljanja dokaza na ovaj nain, Ustav je dopustio iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga to je korienje tehnikih sredstava u borbi protiv nekih vrsta kriminala danas postalo neophodno. Savremeni kriminal, naroito organizovani, postavlja pred organe krivinog gonjenja sloene zadatke koji ne mogu biti uspeno izvreni bez korienja savremenih tehnikih sredstava. Lieni upotrebe tih sredstava ti bi organi bili u neravnoprav-nom poloaju sa uiniocima krivinih dela koji ih iroko koriste, naroito u sluajevima tekih dela organizovanog kriminala. Odredbe Zakonika o mogunosti korienja tih sredstava moraju biti date tako da obezbede ravnoteu izmeu efikasnosti krivinog postupka i zahteva zatite prava i sloboda graana. Korieni pod zakonom strogo utvrenim uslovima, u opravdanim i neophodnim sluajevima, samo po odluci suda i uz dobro organizovanu kontrolu, ti metodi sticanja dokaza za krivini postupak sami po sebi ne dovode u pitanje slobode i prava graana (ukljuujui i ustavno pravo na nepovredivost stana), a ni okrivljenikovo pravo odbrane, jer tako postignut iskaz nije ni iznuen, ni steen obmanom. Uostalom, vrlo slina mera uzapenja pisama u naem krivinom procesnom zakonodavstvu odavno postoji (lan 85). Mnogi savremeni zakoni o krivinom postupku ovakav nain sticanja dokaza su usvojili (npr. nemaki ZKP). Zakonom strogo regulisano i od suda kontrolisano, ono vie ga-
Momilo Gruba
53
rantuje graanska prava nego kad se vri od strane policije i bez ikakvih unapred odreenih uslova. Zakonik o krivinom postupku od 2001. godine sadri odredbe o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optikom snimanju lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvila odreena krivina dela (l. 232. i 233). U tim odredbama propisani su uslovi za nadzor i snimanja, predmet, mesto, vreme i izvrenje te mere, te postupak sa materijalom koji je na taj nain pribavljen. Iz tih odredaba izlazi: a) Nadzor nije samo eufemizam za prislukivanje, ve pojam iri od prislukivanja, jer se staviti pod nadzor moe i komunikacija koja se ne moe prislukivati (ona koja se obavlja drugim tehnikim sredstvima). Osim telefonskih, dolaze u obzir i drugi razgovori, ne samo oni to se vode drugim tehnikim sredstvima, ve i razgovori uivo (npr. na ulici, na javnom skupu, sastanku i sl.), uz magnetofonsko snimanje. Komunikacije drugim tehnikim sredstvima (elektronska pota i dr.) ne odnose se na dopisivanje pismima i telegramima, jer je uzapenje te korespondencije regulisano posebno lanom 85 Zakonika, ali i nju moe da obuhvati, budui da se odredbe lana 85 odnose na krivini postupak i okrivljenog, a ove mere na pretkrivini postupak i osumnjienog. Nadzor i snimanje nareuje istrani sudija na predlog javnog tuioca obrazloenom naredbom. U naredbi istrani sudija mora da navede podatke o licu ili licima ije se komunikacije stavljaju pod nadzor i snimaju i osnove sumnje koje stoje protiv tih lica i da odredi nain sprovoenja, obim i trajanje mere. Predlog javnog tuioca mora da sadri podatke potrebne za donoenje odluke istranog sudije. Ako se ne sloi sa predlogom javnog tuioca, istrani sudija ne trai odluku vea (kao u sluaju neslaganja sa zahtevom za otvaranje istrage), ve tuioev predlog odbija. Za izdavanje naredbe istranog sudije potrebno je da postoje osnovi sumnje (ne osnovana sumnja) da je osumnjieni izvrio odreeno krivino delo. Nekakve indicije moraju da postoje, ali takve da nisu dovoljne za pokretanje postupka. Ove mere nemaju nikakvog opravdanja kad javni tuilac ima dovoljno drugih dokaza za pokretanje krivinog postupka, tj. posle donoenja reenja o sprovoenju istrage.
b)
c)
54
d)
e)
f)
g)
Nadzor i snimanje dolaze u obzir samo u sluaju sumnje na odreena krivina dela. To su: (1) krivina dela protiv ustavnog ureenja ili bezbednosti, (2) krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava, (3) krivina dela sa elementima organizovanog kriminala7 (falsifikovanje i pranje novca,8 neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina orujem, municijom ili eksplozivnim materijama i trgovina ljudima) i (4) krivina dela davanja i primanja mita, iznude i otmice. Katalog krivinih dela kod kojih su nadzor i snimanje mogui, ne moe se proirivati. Mere nadzora i snimanja mogu da traju tri meseca i iz vanih razloga mogu biti produene za jo tri meseca. Nadzor i snimanje se moraju prekinuti i pre isteka roka odreenog u naredbi istranog sudije ako prestanu razlozi za njihovu primenu. Naredbu istranog sudije izvravaju organi unutranjih poslova. Mesto nadzora i snimanja moe biti stan ili prostorije koje nisu stan (npr. hotelska soba, kancelarija) i svako drugo mesto na kome postoje tehniki uslovi za primenu mere. Predmet nadzora je telefon (privatni, slubeni, javni) ili drugo sredstvo za komunikaciju, a predmet snimanja razgovor i pisana ili elektronska korespondencija, a u sluaju optikih snimanja lica, predmeti i dogaaji. Organi unutranjih poslova nemaju ovlaenje za ulazak u stan da bi pripremili posebne tehnike uslove za prislukivanje i snimanje, ve nadzor i snimanje obavljaju u potanskim i drugim preduzeima korienjem tehnike koja u njima postoji. Sakupljeni materijal organi unutranjih poslova dostavljaju istranom sudiji, a istrani sudija nareuje da se snimci u celini ili delimino prepiu i opiu, a zatim poziva javnog tuioca da se sa tim materijalom upozna. Ne prepisuju se snimci onih razgovora i drugih komunikacija koji se ne odnose na osumnjienog, ve na trea lica (npr.
7 8
Za pojam organizovanog kriminala, vidi Konvenciju o transnacionalnom organizovanom kriminalu koju je Jugoslavija ratifikovala 2001. godine. Vidi Konvenciju o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom (Sl. list SRJ Meunarodni ugovori, 7/2002) i lan 231 KZ Srbije.
Momilo Gruba
55
lanove porodice), ili se odnose na osumnjienog, ali nemaju veze sa krivinim delom. Taj se materijal unitava pod nadzorom istranog sudije, a tako isto i ceo materijal ako javni tuilac izjavi da nee traiti otvaranje krivinog postupka. Na osnovu napred izloenog moemo zakljuiti, da je svaki materijal pribavljen nadzorom i snimanjem komunikacija suprotno odredbama lana 232 ili suprotno naredbi istranog sudije izdatoj po odredbama toga lana, nedozvoljen dokaz. Na njemu se ne moe zasnivati sudska odluka. To je procesna sankcija za nezakonito prislukivanje i snimanje, a krivine sankcije za neovlaeno prislukivanje, tonsko snimanje i fotografisanje predviene su u lanovima 143 i 144 KZ. Nezakonit je svaki onaj tehniki snimak koji je napravljen suprotno odredbama lana 232. Tu spadaju i snimci privatnih lica koje je naa dosadanja sudska praksa bila sklona da koristi kao dokaze u krivinom postupku, pozivajui se na pogreno shvaeno naelo istraivanja materijalne istine. Nezakoniti su i snimci dravnih organa sainjeni suprotno odredbama Zakonika. U lanu 13 Zakona o unutranjim poslovima Srbije bilo je predvieno da predsednik Vrhovnog suda, odnosno sudija koga on odredi, na predlog republikog javnog tuioca, odnosno ministra unutranjih poslova, moe odluiti da se odstupi od naela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava optenja prema pojedincima i organizacijama, ako je to neophodno za voenje krivinog postupka ili za bezbednost ili odbranu zemlje (st. 1 i 2). Na osnovu odluke predsed-nika Vrhovnog suda, ministar unutranjih poslova odreuje mere kojima se prema pojedinim licima i organizacijama odstupa od naela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava optenja (stav 3). Savezni ustavni sud je ove odredbe proglasio neustavnim, ali ih je zakonodavac, uprkos tome, kasnije preneo u zakon u kasnije osnovanoj Bezbednosno informativnoj agenciji, tako da one i danas vae, iako su suprotne i Ustavu i ZKP. Novi ZKP iz maja 2006. godine je u ovim odredbama izvrio nekoliko znaajnih izmena koje oigledno imaju cilj da poveaju policijsku efikasnost, pa i uz rizik da time budu dovedena u pitanje ustavom zagarantovana prava pojedinaca. Predvieno je: a) b) da se snimanja mogu obaviti i u stanovima (lan 146, stav 6); proiren je broj krivinih dela kod kojih je mogua primena ove mere nadzora (dodato je: ubistvo, teko ubistvo,
56
c)
d)
serijsko silovanje, razbojnitvo, razbojnika kraa, poreska utaja, nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija); primena mere je mogua ne samo kad postoje osnovi sumnje da je uinjeno odreeno krivino delo, ve i kad okolnosti ukazuju da se priprema takvo krivino delo, a izvrenje na drugi nain ne bi moglo biti spreeno ili bi spreavanje izvrenja bilo znatno oteano, odnosno praeno nepopravljivim tetnim posledicama po ivot i zdravlje ljudi ili imovinu veeg obima (lan 146, stav 2); dokazi prikupljeni na ovaj nain mogu se koristiti i ako se ne odnose na krivino delo zbog koga je dozvoljen nadzor, pod uslovom da se odnose na krivino delo za koje je taj nadzor po zakonu mogu (lan 147, stav 5).
Osnovna razlika izmeu ZKP/01 i novog Zakonika jeste u tome to su odredbe o posebnim merama i ovlaenjima organa krivinog gonjenja za otkrivanje i spreavanje krivinih dela organizovanog kriminala, ranije smetene u posebnu glavu XXIXa Zakonika u kojoj je bio ureen posebni postupak za ta krivina dela, prema novom Zakoniku prenete u odeljak Zakonika koji se odnosi na dokazivanje uopte. Odeljak Zakonika o posebnom postupku za dela organizovanog kriminala bie ugaen, a posebna ovlaenja dravnih organa iz toga postupka, pod nazivom posebne dokazne radnje, postae sadrina opteg postupka. Ta promena nije dobra, jer tako postaje manje naglaeno da se radi o izuzetnim ovlaenjima organa gonjenja koja su nuna i opravdana samo u borbi sa organizovanim kriminalom, a ne i u sluaju tradicionalnih krivinih dela. Vremenom e se itav opti postupak inficirati tim vanrednim odredbama, koje su veoma rizine sa gledita zatite ljudskih prava, i zbog toga ovlaenja koja predviaju moraju biti strogo kontrolisana i na sve mogue naine ograniena na dela organizovanog kriminala. Gaenje posebnog krivinog postupka za ta krivina dela u ZKP nije logino i zbog toga to bi i dalje postojala posebna organizacija dravnih organa (suda, javnog tuioca, pritvorske jedinice, policije) i njihove posebne nadlenosti za krivino gonjenje te vrste krivinih dela. Izmena je i u tome to vie nee biti nikakvih zajednikih odredaba za te mere, ovlaenja odnosno dokazne radnje, nego e svaka od njih biti ureena posebno i potpuno odvojeno. Rezultat toga jeste ponavljanje veeg broja istovetnih odredaba. Pada u oi i terminologija, neuobiajena u zakonskim tekstovima: npr. lociranje u prostoru (lan 146, stav 1), aranman prikrivenog islednika (lan 152, stav 3), provociranje na izvrenje krivinog dela (lan 153. stav 1) itd.
Momilo Gruba
57
Odredba lana 146, stav 7 novog Zakonika o tajnom ulasku u stan radi postavljanja i odravanja prislunih aparata mogla bi se lako osporiti sa gledita ustavnosti, jer se prema Ustavu, zakonom moe predvideti ovlaenje slubenog lica da na osnovu odluke suda moe ui u tui stan protiv volje njegovog draoca samo da bi u njemu izvrio pretresanje, i to uz prisustvo dva svedoka (lan 40 Ustava RS). Ta odredba novog Zakonika glasi: Ovlaena slubena lica policije, odnosno Bezbednosnoinformativne agencije mogu, radi izvrenja posebne dokazne radnje iz stava 1 ovog lana, tajno ui u stan ili druge prostorije i u njih, odnosno u predmete koji se u njima nalaze, postaviti tehnike ureaje za sprovoenje radnje iz stava 1, ovog lana ili, po potrebi, preduzeti radnje odravanja ve postavljenih takvih tehnikih ureaja. Treba imati u vidu da se posebne dokazne radnje o kojima je re preduzimaju ve kad postoje osnovi sumnje (ne ni cela sumnja) da je graanin uinio odreeno krivino delo, a to se moe stei skoro uvek i skoro protiv svakog, naroito ako se organi gonjenja malo potrude. Ve tri meseca posle donoenja novog Zakonika o krivinom postupku Vlada je pripremila predlog Zakona o njegovim izmenama i dopunama i 15. septembra 2006. godine dostavila ga Narodnoj skuptini. Sticajem okolnosti, Predlog nije stigao na skuptinski dnevni red i nije postao zakon. Umesto da se odustane od neustavne odredbe lana 146, stav 7 prema kojoj policija moe tajno da ulazi u stanove graana radi postavljanja tehnikih ureaja za prislukivanje i optiko snimanje i radi njihovog odravanja, predviena je dopuna u kojoj se ta tajna operacija uslovljava: 1) naredbom istranog sudije koja mora biti potvrena naredbom predsednika Vrhovnog suda! (trebalo bi da stoji Vrhovnog kasacionog suda) i 2) pretpostavkom da se na drugi nain ne mogu obezbediti dokazi koji se odnose na odreena krivina dela (organizovanog kriminala, protiv ovenosti i meunarodnog prava i protiv ustavnog ureenja i bezbednosti drave), ili bi to (obezbeivanje dokaza) oigledno bilo skopano sa znatnim tekoama, odnosno dovelo do ugroavanja ivota ili zdravlja ljudi, odnosno unitenja imovine vee vrednosti. Nema nikakve sumnje da je odredba neustavna, jer Ustav garantuje nepovredivost stana (lan 40), a odstupanje pod koje bi se tajni ulazak u stan mogao podvesti, ne predvia. Iako su ulazak u stan i pretresanje dva odvojena pojma, a ustavna odredba govori samo o pravima draoca stana u sluaju pretresanja (da sm ili preko svog zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju), nesumnjivo je da lice u iji se stan ulazi ima ista ona
58
prava koja i lice kod koga se vri pretresanje.9 Ako bi se ovako moglo ulaziti u stanove graana, od ustavnog prava na nepovredivost stana ne bi ostalo nita. Ostale izmene u lanu 146 (stav 1, ta. 4 i stav 3) predviene pomenutim Predlogom svedoe o agresivnosti ideje o specijalnim ovlaenjima organa gonjenja za teka krivina dela. Predviena u poetku samo za dela organizovanog kriminala i korupciju, ta se ovlaenja ire munjevitom brzinom i na ostala krivina dela, a uslovi za njihovu primenu sve su liberalniji. Ovom prilikom katalogu krivinih dela za koja se moe odrediti tajni zvuni i optiki nadzor osumnjienog dodato je jo jedno krivino delo (protivzakonito posredovanje), a vreme nadzora, koje je do sada trajalo tri meseca, uz mogunost da bude produeno za jo tri meseca, sada moe biti produeno za jo itavih est meseci. Dakle, graanin moe ostati pod ovim nadzorom itavu godinu dana! Opasnost od nekontrolisanog irenja ovih vanrednih ovlaenja bila bi mnogo manja da je u Zakoniku zadrana posebna glava o postupku za dela organizovanog kriminala, kao to je to bilo u ZKP iz 2001. godine. Sada su ta ovlaenja rasuta po celom Zakoniku, tako da se lako na njih moemo navii i prihvatiti ih i tamo gde ne bi smela da budu prihvaena.
Tako i T. Vasiljevi, Sistem krivinog procesnog prava, Beograd 1981, str. 400.
Momilo Gruba
59
Bogoljub Milosavljevi,1
Ovlaenja policije i drugih dravnih organa za tajno prikupljanje podataka: domai propisi i evropski standardi
Tradicionalne i nove mere tajnog prikupljanja podataka: problem irenja Priroda policijskih i obavetajno-bezbednosnih podataka. Delatnost policije i slubi bezbednosti poiva na prikupljanju, obradi i upotrebi podataka, odnosno informacija. S tim u vezi, kae se da je neobavetena policija paralisana policija. Za neobavetene slube bi smo mogli prosto rei da ne ostvaruju svoju funkciju. Podaci koje prikuplja policija imaju, u osnovi, drugaiju svrhu od podataka koje prikupljaju slube bezbednosti. Policijski podaci prvenstveno slue procesuiranju sluajeva, odnosno identifikovanju osumnienih i prikupljanju dokaza za voenje krivinog postupka. Na drugoj strani, svrha prikupljanja obavetajno-bezbednosnih podataka retko je povezana sa potrebom procesuiranja sluajeva, a znatno ee sa potrebom
Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
60
da se preduprede pretnje od delatnosti ekstremista, terorista ili stranih drava koje su usmerene na zatiena dobra (ustavno ureenje, odbrana i bezbednost zemlje, vitalni ekonomski i drugi nacionalni interesi). Na osnovu tako prikupljenih podataka, slube bezbednosti analiziraju i procenjuju ugroenost zatienih dobara i preduzimaju preventivne mere ili upuuju svoje procene donosiocima spoljnopolitikih i drugih dravnih odluka. Generalno gledano, na udaru policije su kriminalci, a za slube bezbednosti su interesantne aktivnosti potencijalno opasnih lica i organizacija koje ne moraju pripadati svetu kriminala.2 Ovo razlikovanje podrazumeva da slube bezbednosti u demokratskom drutvu ne mogu imati prvenstveno represivnu funkciju, kao to je to sluaj u autoritarnim reimima, u kojima one primarno tite reim vlasti od sopstvenih graana. Navedene dve svrhe prikupljanja podataka se ponekad prepliu, naroito kad se radi o organizovanom kriminalu, terorizmu i krivinim delima protiv ustavnog ureenja i bezbednosti drave. U svim takvim sluajevima potrebna je saradnja i razmena podataka izmeu policije i slubi bezbednosti. Razliite svrhe policijskih i obavetajno-bezbednosnih podataka ine pristanak drava na precizna zakonska ogranienja tajnog prikupljanja podataka znatno teim. U naelu, drave bi lake pristale da se tajno prikupljanje podataka od strane policije temeljnije podvede pod zakon, nego kada se radi o istoj delatnosti slubi bezbednosti. Sledstveno tome, podaci koji su prikupljeni za potrebe policije uglavnom postaju dostupni i izloeni kontroli organa tuilatva i sudu, kao i optuenog lica, a posle okonanja sudskog procesa ne bi trebalo da postoji ni potreba za daljim uvanjem takvih podataka kao tajnih. Sa prikupljenim podacima od strane slubi bezbednosti stvar je sasvim ili uveliko drugaija: takvi podaci se ree prosleuju tuilatvu i sudovima, a ee ostaju pohranjeni u arhivama i skriveni od kontrole. Stari i novi naini prikupljanja podataka. Meu najstarije, ali i danas vane naine prikupljanja podataka, dolaze korienje dounika i pijuna, uhoenje i tajno motrenje, kao i pribavljanje
O tome videti: Milosavljevi, B., Prislukivanje: nai propisi i evropski standardi, objavljeno 2003. godine na sajtu Centra za civilno-vojne odnose (www.ccmr-bg.org/ analize); Born, H., and Leigh, I., Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for Oversight of Intelligence Agencies, Oslo: Publishing House of the Parliament of Norway, 2005, pp. 17, 140.
Bogoljub Milosavljevi,
61
tajnih planova i drugih dokumenata. Prema istorijskim belekama, takvi su metodi korieni jo od strane policije starog Rima (frumentarii istraitelji zloina u doba imperatora Trajana, agentura u doba Dioklecijana), dok se arhivom detaljnih informacija o ponaanju i opasnim namerama privatnih lica, prikupljenih preko agenata i dounika, naroito ponosila prva moderna tajna policija Biro bezbednosti u Parizu, osnovan 1667. godine, u doba Luja XIV. Reenica koja se pripisuje jednom od efova policije (Sartine) za vreme narednog vladaoca, Luja XV, svedoi o glavnom nainu prikupljanja podataka u to vreme: Sire, kad tri oveka razgovaraju na ulici, jedan od njih je moj ovek.3 irenju mogunosti za prikupljanje podataka doprineli su, najpre, razvoj potanskog saobraaja, telefonije i ureaja za tonsko i optiko snimanje. Policija i slube bezbednosti su brzo prihvatile i usavrile tehnike nadzora nad potanskim saobraajem, prislukivanja telefonskih veza (wiretapping) i snimanja razgovora u stanovima i drugim prostorijama, kao i na otvorenom prostoru. Zatim je brzi tehnoloki razvoj informacionih i telekomunikacionih ureaja, ukljuujui mobilnu telefoniju, satelitske i elektronske ureaje, personalne raunare4 i internet, pruio nove i izdane mogunosti za prikupljanje, ali i za obradu, korienje i uvanje podataka. Ukratko, u dananje vreme za prikupljanje podataka se koriste brojne i moderne tehnike, koje podrava i razvija mona industrija. One omoguuju da se mnoge ljudske komunikacije nadziru, sluaju, filmski i tonski zabelee, da se ljudi u prostoru lociraju i prate, a njihovi lini podaci najrazliitije prirode lako prikupe. S gledita policije i tajnih slubi, razvoj sopstvenih tehnikih kapaciteta za tajno prikupljanje podataka delom zamenjuje potrebu za ivim izvorima, odnosno vodi ka njihovom efikasnijem i racionalnijem radu. Takav razvoj umanjuje potrebu za fizikom prinudom, ali u isto vreme vodi sve irem zadiranju u pravo na privatnost, to pitanje o zatiti prava na privatnost ini daleko znaajnijim.
3 4
Videti: Milosavljevi, B., Nauka o policiji, Beograd, 1997, str. 77. Napomenimo samo to da je stvaranje raunarskih baza sa obiljem linih podataka graana od strane preduzea, banaka, osiguravajuih, zdravstvenih i drugih organizacija, kao i u samim delovima dravnog aparata, omoguilo policiji i slubama bezbednosti da vrlo lako dolaze do tih podataka.
62
Posebne mere za tajno prikupljanje podataka. Sa pravnog gledita, naini prikupljanja podataka koji su podvedeni pod pravne norme predstavljaju mere na iju se primenu odreeni subjekti ovlauju i za iju se primenu ureuju uslovi. itav spektar mera kojima policija i slube bezbednosti prikupljaju podatke mogue je razvrstati u dve grupacije: 1) 2) one ijim se korienjem manje ili neznatno zadire u individualna prava i slobode one ijim se korienjem privremeno i bez saznanja lica ograniavaju pojedina od zajemenih individualnih prava i sloboda, naroito pravo na privatnost.
U prvu grupaciju dolaze tradicionalne policijske mere, kao to su: pozivanje na razgovor lica radi dobrovoljnog davanja informacija (informativni razgovor), traenje obavetenja, uzimanje izjava od osumnjienih (sasluanje), policijsko opserviranje, snimanje na javnim mestima, prijave dogaaja od strane graana i sline mere. Meu merama te vrste koje vie koriste slube bezbednosti nalaze se prikupljanje podataka iz javno dostupnih izvora, ukljuujui otvorene komunikacije putem interneta, traenje obavetenja od graana i organa javnih vlasti, uvid u javne evidencije i druge zbirke podataka javnih vlasti i sline mere. Druga grupacija mera ima naroiti pravni tretman upravo zbog toga to se takvim merama jae zadire u individualna prava i slobode i u tom smislu se za njih koristi pojam posebne mere. Po tome to se koriste bez saznanja lica ili organizacija o kojima se prikupljaju podaci, one su istovremeno i mere kojima se tajno prikupljaju podaci. U tom smislu ih ovde oznaavamo posebnim merama za tajno prikupljanje podataka. Inae, domae zakonodavstvo nije u oznaavanju ovih mera terminoloki ujednaeno. U Zakonu o slubama bezbednosti SRJ (2002) upotrebljen je pojam posebna sredstva i metodi za prikupljanje tajnih podataka. Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji (2002) govori o odreenim merama kojima se odstupa od naela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava optenja, to je identino sa ranije vaeim Zakonom o unutranjim poslovima (1991). Zakon o policiji (2005) upotrebljava opisni pojam specijalne istrane tehnike utvrene zakonom kojim se ureuje krivini postupak, to odgovara kriminalistikom i krivinoprocesnom oznaavanju ovih mera.
63
Novi Zakonik o krivinom postupku (2006) ureuje ove mere delom u okviru poglavlja VII, u kom su regulisane dokazne radnje, a drugim delom u narednom poglavlju, koje nosi naziv posebne dokazne radnje.5 Iz uporednog zakonodavstva moemo navesti jeziki blizak pojam mjere tajnog prikupljanja podataka, koji se upotrebljava u Zakonu o obavetajno-sigurnosnom sistemu BiH (2004) i Zakonu o sigurnosno-obavjetajnom sustavu Republike Hrvatske (2006), kao i pojam mjere tajnog nadzora iz Zakonika o krivinom postupku Crne Gore (2003). U anglosaksonskom policijskom zakonodavstvu i literaturi se za ove mere koristi izraz potajni policijski rad i tajne policijske operacije (undercover policing), a u zakonodavstvu o slubama bezbednosti pojam izuzetna ili specijalna ovlaenja (exceptional or special powers). Analizom domaeg i uporednog zakonodavstva, kao posebne mere za tajno prikupljanje podataka mogu se oznaiti naroito: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. tajna saradnja sa fizikim licima (dounici, informanti); pribavljanje i otkup tajnih dokumenata; uvid u evidencije linih i sa njima povezanih podataka; operativni prodor u organizacije i grupe (prikriveni islednik, infiltracija);6 tajno praenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korienje tehnikih sredstava za fotodokumentovanje i snimanje razgovora; tajni nadzor, snimanje i pretres unutranjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta; tajni nadzor sadrine pisama i drugih sredstava komunikacija; prislukivanje, snimanje i nadzor razgovora, telekomunikacija i drugih sredstava za prenos podataka u zemlji ili iz inostranstva; i specijalne mere, odnosno dokazne radnje, za borbu protiv organizovanog kriminala i odreenih drugih tekih krivinih dela (pruanje simuliranih poslovnih usluga i
5 6
Pravni izvori i podaci o njima su navedeni u popisu pravnih izvora i literature. O tome detaljno: Vodineli, V., Problematika kriminalistiko-taktikih instituta: informant, informator i prikriveni policijski izvia, Bezbednost, 1/94, str. 65-74; 2/94, str. 177-188; 3/94, str. 285-300 i 4/94, str. 421-433.
64
sklapanje simuliranih pravnih poslova, kontrolisana isporuka, sasluanje svedoka saradnika).7 Navedenom popisu mogu se pridodati jo tri posebna ovlaenja, kojima se ne prikupljaju podaci, ve slue realizaciji mera za prikupljanje podataka: pristup svim mestima radi instaliranja ureaja za nadzor i snimanje; korienje lanog identiteta, dokumenata i drugih mera prikrivanja, a u nekim zemljama i ifara, odnosno specijalnog softvera za tajni pristup bazama podataka i njihovo kopiranje ili menjanje; dobijanje informacija od provajdera telekomunikacionih mrea o korisnicima njihovih usluga, obavljenoj komunikaciji, lokaciji sa koje se ona obavlja i slino.8
irenje kruga subjekata ovlaenih za tajno prikupljanje podataka. Pored tendencije irenja tehnikih mogunosti i spektra mera za tajno prikupljanje podataka, na koju smo ukratko ukazali, potrebno je jasno naznaiti da je u novije vreme na pravno uvoenje novih mera snano uticala evidentna i sve vea opasnost od organizovanog kriminala,9 terorizma, korupcije, pranja novca, nelegalnih migracija i trgovine ljudima i slinih, izrazito opasnih vidova ugroavanja bezbednosti. To je u nekim zemljama uslovilo proirenje mogunosti za tajno prikupljanje podataka, naroito u vidu novih protivteroristikih mera.10 Pored toga, izgleda nam opravdanom mogunost konstatovanja jo jedne ire pojave, moda i tendencije. Imamo u vidu izvesno irenje kruga subjekata koji su ovlaeni da primenjuju
Izvan navedenog popisa ostale su mere koje se koriste u pojedinim zemljama. Na primer, takav je sluaj sa atipinom merom koja se primenjuje u SAD u svrhe antiteroristike borbe, a koja se sastoji u uvidu u line podatke korisnika knjiga sumnjivog sadraja u javnim bibliotekama. Born, H., and Leigh, I., op. cit., p. 37. Za pojedine zemlje videti: Albanese, J. S., and Das, D. K., and Verma, A. (ed.), Organized Crime: World Perspectives, New Jersey: Pearson Educational, Inc., 2003. Detaljnije o tome: Born, H. (ur.), Parlamentarni nadzor bezbednosnog sektora: naela, mehanizmi i praksa, eneva: Interparlamentarna unija, Beograd: enevski centar za demokratsku kontrolu oruanih snaga, 2003, str.107-114.
8 9 10
65
mere tajnog prikupljanja podataka. To je, s jedne strane, izraeno kroz specijalizaciju unutar policijske organizacije (stvaranjem specijalizovanih slubi i jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, za bezbednost granice i slino), kao i stvaranjem novih specijalizovanih struktura u obavetajno-bezbednosnom sistemu. U SAD je, na primer, posle teroristikog akta od 11. septembra 2001. godine dolo do znaajnih propitivanja o efikasnosti obavetajno-bezbednosnog sistema i njegovog usavravanja uvoenjem novih struktura.11 Nove specijalne jedinice i organizacije, po pravilu, dobijaju i ovlaenja za tajno prikupljanje podataka. Na drugoj strani, u krug subjekata koji su ovlaeni da primenjuju mere za tajno prikupljanje podataka postepeno ulaze subjekti koji se tu nisu nalazili, kakvi su carinska i poreska sluba. Ovo se moe zapaziti u istonoevropskim tranzicionim zemljama, koje su, po uzoru na standarde razvijenih zemalja, reformisale svoje carinske i poreske slube i uinile ih manje zavisnim od policije i slubi bezbednosti. Da bi podigle nivo njihove spremnosti za borbu protiv prekograninog verca, korupcije, poreske utaje, pranja novca i slinih pojava, te su zemlje ovim slubama dodelile i ovlaenja kakva su prikupljanje linih i drugih podataka potrebnih za voenje postupaka, otvaranje potanskih poiljki i preduzimanje drugih posebnih radnji radi otkrivanja i spreavanja carinskih i poreskih prekraja i krivinih dela. Takva su ovlaenja dobili i nai carinski i poreski organi, na osnovu Carinskog zakona (2003) i Zakona o poreskom postupku i administraciji (2002).
Individaulna prava i tajno prikupljanje podataka: problem legitimnosti Garantije prava na privatnost. Zatita pojedinca od nedoputenog meanja u njegovu privatnost proklamovana je u meunarodnom pravu i ustavima veine zemalja sveta kao fundamentalno ljudsko pravo koje uiva pravnu zatitu. Poev od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima od 1948. godine, itav niz odredaba u meunarodnim dokumentima posveen je tom pravu, a naroito odredbe lana 17 Meunarodnog pakta o
11
Poetna razmiljanja o tome mogu se videti u radu: Betts, R. K., Fixing Intelligence, Foreign Affairs, January-February 2002, pp. 43-59.
66
graanskim i politikim pravima i lana 8 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje: EKLJP). Pravo na privatnost, na opti nain odreeno, obuhvata pravo na potovanje ovekovog privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske, kao i asti i ugleda. Elementi ovog prava doiveli su razradu i preciziranje, putem formulisanja konkretnijih prava i obuhvatanjem novih sadraja. Tako, privatni ivot oveka obuhvata niz uih prava, kao to su: pravo na zatitu podataka o linosti, pravo na ime i ugled, pravo na moralni i fiziki integritet i pravo na seksualnu orijetaciju. Ili, pravo na potovanje tajnosti prepiske obuhvata ne samo zatitu tajnosti pisama ve i telegrama, drugih potanskih poiljaka i drugih sredstava optenja, kao to su telefonske veze i moderna sredstva komuniciranja na daljinu. Sadrina ovog prava je, po svemu sudei, podlona daljem obogaivanju. U naem Ustavu pravo na privatnost zagarantovano je jemstvima ljudskog dostojanstva (lan 23), nepovredivosti fizikog i psihikog integriteta (lan 25), stana (lan 40), tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja (lan 41), zatite podataka o linosti (lan 42) i prava na ime (lan 64). Odredbe o garantovanju prava na privatnost nisu usmerene ka potpunom neutralisanju mogunosti tajnog prikupljanja podataka u svrhe javne i nacionalne bezbednosti, ve su graene na ideji uspostavljanja jednog, za demokratiju prihvatljivog, balansa izmeu potrebe drutva za bezbednou i potrebe zatite pojedinca i njegovog prava na privatnost. U pitanju je jedna od vanih tenji modernog otvorenog demokratskog drutva: da sa svojim liberalnim demokratskim idejama i vladavinom prava pomiri interese bezbednosti i uini legitimnim akcije kakve su zadiranje u individaulna prava i slobode putem tajnog prikupljanja podataka. Opti pogled na nacionalna zakonodavstva. Nacionalna zakonodavstva bi, dakle, trebalo da iznau prihvatljiva pravila za usklaivanje oiglednog sukoba interesa koji nastaje izmeu prava pojedinca na privatnost i zakonitih interesa drutva da se zatiti od delatnosti koje su opasne. Prvi pokuaji nametanja preciznijih zakonskih ogranienja slobodi drave da preko svojih slubi bezbednosti i policije tajno prikuplja podatke svode se na ureivanja uslova i procedura za odobravanje prislukivanja, kao i na stvaranje mehanizma za kontrolu takvih aktivnosti kada su doputene. Takvi napori datiraju tek od sedamdesetih godina
67
dvadesetog veka. Oni, dakle, nesumnjivo kasne za meunarodnim pravom i ustavnim garantijama, a prvenstvo u tome imale su, naravno, zemlje zapadne demokratije. Unutar bloka komunistikih zemalja nije se ni pomiljalo na istinsko ograniavanje slobode drave u ovoj oblasti, budui da je odravanje komunistikih reima bilo uveliko zavisno od temeljne kontrole graana, zatiranja njihovih antireimskih (demokratskih) stremljenja i uvanja lanog legitimiteta (u ideju komunizma je ugraena tobonja iroka podrka narodnih masa reimu). O razmerama prikupljanja podataka svedoi zapanjujua koliina dosjea tajne policije, delimino otvorenih posle pada komunizma u pojedinim zemljama Centralne i Istone Evrope. Podjednaku sklonost prema istovrsnim aktivnostima i zavisnost od njih ispoljavaju i autoritarni reimi drugih oblija. U protekle dve do tri decenije dolo je do znatnog razvoja nacionalnih zakonodavstava u ovoj oblasti, tako da je jedan znatan broj zemalja uredio mere tajnog prikupljanja podataka, uslove za njihovu primenu i nadzor nad tom primenom. Regulisanju i ujednaavanju pravnih reenja u toj oblasti na evropskom prostoru znatno su doprineli napori Saveta Evrope, OEBS-a, Evropskog suda za ljudska prava i pojedinih drugih evropskih organizacija. Tako je, na primer, OEBS 1994. godine proklamovao naelo po kome demokratska politika kontrola treba da obuhvati slube bezbednosti i policiju, uz vojsku i sve unutranje snage bezbednosti.12 Savet Evrope je u svojoj preporuci od 1999. godine izrazio stav da slube bezbednosti moraju potovati EKLJP i da svako njihovo zadiranje u prava utvrena u toj konvenciji mora biti zasnovano na zakonu, a zakonodavac treba da donese jasne i adekvatne zakone koji e mo slubi bezbednosti podrediti zakonu.13 Interparlamentarna unija, u svom priruniku o paralmentarnom nadzoru sektora bezbednosti, potcrtala je znaaj zakonskog ureivanja granica ovlaenja slubi bezbednosti, njihovih operativnih metoda i mehanizama za utvrivanje odgovornosti.14
12 13 14
Code od Conduct on Politico-Military Aspects of Security (1994). Recommendation 1402(1999). Born, H. (ur.), Parlamentarni nadzor bezbednosnog sektora: naela, mehanizmi i praksa, str. 64.
68
Evropski standardi. U nalaenju reenja za adekvatno zakonsko regulisanje mera tajnog prikupljanja podataka izvesno mogu pomoi odreeni stavovi i principi, koji su naroito razvijeni u evropskom zakonodavstvu i praksi primene lana 8 EKLJP i koji se, stoga, mogu smatrati evropskim standardima u ovoj materiji. Prema stavu 2, lana 8 EKLJP, javne vlasti se nee meati u vrenje (uivanje) prava na privatnost osim ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Iz ove odredbe slede tri vana principa, prema kojima meanje u privatnost mora biti (1) legalno, tj. ureeno zakonom, (2) svedeno na nunu meru (princip srazmernosti) i (3) jedino mogue radi postizanja navedenih interesa (koji predstavljaju osnove za meanje u pravo na privatnost). Meutim, tumaenje tih osnova za meanje u pravo na privatnost putem mera tajnog prikupljanja podataka dovodi nas do zakljuka da su oni u citiranoj odredbi dati prilino neodreeno i iroko. Upravo je zato vano pratiti noviji uporedni razvoj zakonodavstva evropskih zemalja i praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji su znatno precizirali znaenje lana 8, vezujui nogunost meanja u pravo na privatnost za sledea osnovna pravila:15 sluajevi u kojima se meanje u pravo na privatnost moe dopustiti moraju biti zakonom unapred regulisani kako bi za graane bili dovoljno predvidivi, a ti zakoni moraju po svojoj sadrini biti odgovarajui zahtevima vladavine prava; sluajevi meanja u pravo na privatnost moraju biti ureeni restriktivno i vezani za teka krivina dela i pretnje po bezbednost da bi time bili u materijalnopravnom smislu legitimni; procedura za primenu mere mora biti zakonom propisana; o primeni mere u konkretnom sluaju treba da odlui sud ili drugi organ na osnovu postojanja osnova sumnje;
15
Videti: Milosavljevi, B., Ljudska prava i policija: standardi ljudskih prava za policiju, Beograd: Centar za antiratnu akciju, 2004, str. 63-67, 115-117.
69
poetak i maksimalno trajanje mere moraju biti unapred odreeni u odluci suda ili drugog organa; nad primenom mere treba da postoji kontrola suda ili drugog organa; za prekoraenje i zloupotrebu u primeni mere treba da bude propisana sankcija; postupak za zatitu graana treba da bude propisan zakonom i da obuhvati mogunost sudske zatite; i graanin treba da ima pravo da bude obaveten o meri i rezultatima njene primene (podacima koji su merom prikupljeni), a uvanje linih podataka u tajnim dosijeima predstavlja naruavanje prava na potovanje privatnog ivota.16
Postojee zakonsko ureenje mera tajnog prikupljanja podataka kod nas, kao to se dalje pokazuje, jo uvek nije neusklaeno sa izloenim zahtevima, naroito u pogledu pojedinih od tih zahteva, iako se radi o skoro donetim zakonima.
Nae pravno naslee i reforme: problem podnormiranosti Pravo SFRJ. Sve do poetka devedesetih godina prolog veka na prostoru bive SFRJ nisu postojali zakonski propisi koji bi ograniavali slube bezbednosti i policiju u tajnom prikupljanju podataka. Mada je Ustav SFRJ od 1974. godine sadrao jemstva nepovredivosti stana, tajne pisama i drugih sredstava optenja, ta su jemstva bila obesmiljena ovlaenjem koje je dato saveznom sekretaru unutranjih poslova: on je, naime, donosio Pravila o radu Slube dravne bezbednosti, a u njima su ureivane mere (sredstva i metodi) kojima je sluba tajno prikupljala podatke i obavetenja. Ta su pravila bila podzakonski akt, ali su po ondanjem obiaju, bila takoe tajna, odnosno objavljivana u naroitom, poverljivom slubenom glasilu. Takvim nainom skrivanja od javnosti ona su gubila obeleja pravnosti, jer subjekti ija se
16
Najvaniji sluajevi Komisije za ljudska prava i Evropskog suda za ljudska prava iz kojih su izdvojena navedena pravila jesu: Klass i drugi protiv Z. Nemake (1978), Sunday Times protiv V. Brtianije (1979), Malone protiv V. Britanije (1984), Olson protiv vedske (1988), Hewit i Hartman protiv V. Britanije (1988), Krusling protiv Fransucke (1990), Huvig protiv Francuske (1990), Texeira de Castro protiv Portugalije (1998), Amann protiv vajcarske (2000) i Vetter protivFrancuske (2005).
70
prava ograniavaju nisu ni mogli znati o njima. Poslednja takva pravila u SFRJ doneta su 1990. godine.17 Meu sredstvima i metodima tajnog prikupljanja podataka bili su: tajna saradnja sa licima, prislukivanje, kontrola telefona i telekomunikacionih sredstava, tajna kontrola pisama i potanskih poiljki, tajno praenje i osmatranje, tajno televizijsko, foto i tonsko snimanje, korienje evidencija i dokumentacije i drugo. Primenu tih sredstava i metoda odobravali su savezni, republiki i pokrajinski sekretari unutranjim poslova, a izuzetno i rukovodioci slubi bezbednosti (koje su bile u sastavu sekretarijata unutranjih poslova). Mere su primenjivane kao jednokratne (do osam dana) i stalne (do jedne godine, uz mogunost produenja). Pozitivno pravo Srbije. Do kojeg trenutka su u Srbiji (i Crnoj Gori) vaila navedena Pravila o radu Slube dravne bezbednosti, nije nam poznato. Meutim, Zakonom o unutranjim poslovima od 1991. godine bila je ve propisana mogunost odstupanja od naela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava optenja, na osnovu akta predsednika Vrhovnog suda Srbije ili sudije koga on odredi. Ta je odredba bila predmet mnogih kritika,18 ali je ostala u primeni punu deceniju, da bi konano bila ukinuta odlukom Saveznog ustavnog suda 2001. godine. Potom su u vaee zakonodavstvo Srbije uvedena dva razliita zakonska modela pravila za tajno prikupljanje podataka. Prvi je utemeljen Zakonikom o krivinom postupku (2001), a drugi Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji (2002). Prvom modelu pripada i jedna podvarijanta, koja je samo u izvesnim elementima drugaija od prvog modela i ureena Zakonom o slubama bezbednosti SRJ (2002).
17
Slubeni list SFRJ Poverljivo glasilo, 18/1990 (navedeno prema: Sai, ., Organizirani kriminal: metode suzbijanja, Zagreb: Informator, 2001, str. 194 i dalje).
18 Odredbe lana 13, koji je imao tri stava, zasluuju da budu navedene: (1) Ako je neophodno za voenje krivinog postupka ili za bezednost i odbranu Republike, na predlog republikog javnog tuioca, odnosno ministra, Vrhovni sud Srbije moe odluiti da se odstupi od naela nepovredivosti pisama i drugih sredstava optenja prema pojedinim licima i organizacijama. (2) Akt iz stava 1 ovog lana donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija koga on odredi. (3) Na osnovu akta iz stava 1 ovog lana ministar odreuje mere kojima se prema pojedinim licima i organizacijama odstupa od naela nepovredivosti pisama i drugih sredstava optenja.
71
U osnovi, razliku izmeu ta dva modela ini to to Zakonik o krivinom postupku propisuje postupak davanja odobrenja (naredbe) za primenu mera tajnog prikupljanja podataka i utvruje krivina dela povodom kojih se takve mere mogu preduzeti. Za izdavanje takve naredbe ovlauje istranog sudiju, a u naredbi se navode obim i trajanje mere (najdue tri meseca, uz mogunost produenja za jo tri meseca). Meru sprovode organi policije, koji po izvrenju mere dostavljaju istranom sudiji izvetaj i snimke. Ako tako prikupljeni podaci nisu potrebni za voenje krivinog postupka ili su prikupljeni nezakonito ili protivno naredbi sudije, sav prikupljeni materijal se unitava. Jedino nedostaje jasno propisivanje vane obaveze o upoznavanju prislukivanog lica sa prikupljenim podacima. Zakon o slubama bezbednosti SRJ utvruje i pravo suda da kontrolie primenu naredbe, obaveze slubi u vezi sa sprovoenjem naredbe, pravo graanina koji je prislukivan da bude obaveten o tome, kao i ovlaenja skuptinske komisije (tj. komisije ondanjih skuptina SRJ i SCG) da kontrolie postupanje slubi u ovoj oblasti. Na drugoj strani, Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji (l. 13 do 15) predvieno je da primenu mere prislukivanja ili drugog odstupanja od naela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava optenja nalae direktor agencije, na osnovu prethodne odluke suda. Pod sudom se, meutim, podrazumeva predsednik Vrhovnog suda Srbije ili sudija koji ga zamenjuje, a ne sudsko vee ili sudija pojedinac koji sudi. To je, zapravo, ponovno oivljavanje ranijeg reenja iz Zakona o unutranjim poslovima od 1991. godine. Uz to, lan 15 ovlauje direktora te agencije da u sluaju hitnosti odstupi od lana 14 tog zakona i da svojim reenjem naloi istu meru. Isti zakon ne sadri ni ovlaenje za sud ili neki drugi organ da kontrolie primenu navedenih mera, niti ureuje bilo kakve obaveze prema graanima u vezi sa prikupljenim informacijama. Vaniji nedostaci u pozitivnom pravu Srbije. Zakon o Bezbednosno-inormativnoj agenciji i Zakon o slubama bezbednosti SRJ su jo na snazi, dok se Zakonik o krivinom postupku od 2001. godine (sa novijim izmenama) jo primenjuje, budui da je primena novog Zakonika o krivinom postupku, koji je donet 2006. godine, odloena do 31. decembra 2008. godine. Takoe je u 2005. godini donet Zakon o policiji, na osnovu kog je prestao da vai Zakon o unutranjim poslovima od 1991. godine. Uz njih,
72
postoji i Zakon o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, donet 2002. godine. Kao vanije nedostatke u postojeem zakonskom ureenju mera za tajno prikupljanje podataka i preporuke za otklanjanje tih nedostataka moemo oznaiti sledee: (1) Postojea zakonska reenja bi trebalo analizirati sa stanovita njihove usaglaenosti sa novim Ustavom, a naroito sa lanovima 20, 40, 41 i 42. Prvim od navedenih lanova utvruje se princip srazmernosti, kao bitan za preduzimanje bilo kog zakonskog ograniavanja ljudskih prava i konstituie pravilo o meri takvih ogranienja kroz zahtev da se uvek uspostavi odnos izmeu obima ogranienja i zakonite svrhe koja se eli postii, ali bez zadiranja u sutinu prava koje se ograniava, na jednoj strani, i uz obavezu odustajanja od nameravane mere ogranienja ukoliko postoji nain da se svrha postigne manjim ogranienjem prava. lanovi 40 i 41 jeme nepovredivost stana i tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, a mogunost izuzetaka od tih jemstava postavljena je preciznije od ranijih ustavnih reenja. Najvea potreba usaglaavanja proistie iz lana 42, kojim se ureuje zatita podataka o linosti. etvrtim stavom tog lana izriito je utvreno pravo svakog da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, kao i pravo na sudsku zatitu zbog zloupotrebe takvih podataka. (2) Postojanje razlilitih pravnih reima za primenu mera tajnog prikupljanja podataka u zakonima o slubama bezbednosti (vojnih slubi i Bezbednosno-informativne agencije) nije vie odrivo, kako zbog injenice da je 3. juna 2006. godine prestalo postojanje dravne zajednice Srbija i Crna Gora, tako i zbog injenice da razliiti pravni reimi mogu imati negativan odraz na pravnu sigurnost graana i oteavati mogunosti kontrole nad primenom mera, pa i itavim radom slubi. Ovo bi pitanje trebalo da bude prevazieno donoenjem zakona o slubama bezbednosti, predvienim lanom 3 Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava Republike Srbije.
73
(3) Meu konkretnim nedostacima u sadanjem zakonskom ureivanju mera tajnog prikupljanja podataka naroito je uoljiva nedovoljna ureenost sredstava i postupka za zatitu graana, sudske kontrole nad primenom mera i sankcija za prekoraenja i zloupotrebu ovlaenja za primenu mera, zatim izostavljanje obaveze stavljanja podataka na uvid graanima i rokova za uvanje tih podataka u dosjeima, kao i ovlaenja za parlamentarnu kontrolu nad primenom ovih mera.
Pravni izvori i literatura A) Pravni izvori: Ustav Republike Srbije od 2006. godine. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Slubeni list SCG Meunarodni ugovori, 9/2003). Zakon o policiji (Slubeni glasnik Republike Srbije, 101/2005). Zakon o slubama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (Slubeni list SRJ, 37/2002 i Slubeni list SCG, 17/2004). Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji (Slubeni glasnik Republike Srbije, 42/2002). Zakon o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Slubeni glasnik Republike Srbije, 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 i 61/2005).
74
Zakonik o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, 70/2001 i 68/2002 i Slubeni glasnik Republike Srbije, 58/2004, 85/2005 i 115/2005). Zakonik o krivinom postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije, 46/2006 i 49/2007); Carinski zakon (Slubeni glasnik Republike Srbije, 73/2003). Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Slubeni glasnik Republike Srbije, 80/2002).
B) Koriena literatura: Albanese, J. S., and Das, D. K., and Verma, A. (ed.), Organized Crime: World Perspectives, New Jersey: Pearson Educational, Inc., 2003. Betts, R. K., Fixing Intelligence, Foreign Affairs, January-February 2002, pp. 43-59. Born, H. (ur.), Parlamentarni nadzor bezbednosnog sektora: naela, mehanizmi i praksa, eneva: Interparlamentarna unija, Beograd: enevski centar za demokratsku kontrolu oruanih snaga, 2003. Born, H., and Leigh, I., Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for Oversight of Intelligence Agencies, Oslo: Publishing House of the Parliament of Norway, 2005. Vodineli, V., Problematika kriminalistiko-taktikih instituta: informant, informator i prikriveni policijski izvia, asopis Bezbednost, 1/1994, str. 65-74; 2/1994, str. 177-188; 3/1994, str. 285-300 i 4/1994, str. 421-433. Joubert, Ch., National and International Aspects of Undercover Policing, The Police Journal, No 4, October 1995, pp. 305-318. Milosavljevi, B., Nauka o policiji, Beograd: Policijska akademija, 1997. Milosavljevi, B., Ljudska prava i policija: standardi ljudskih prava za policiju, Beograd: Centar za antiratnu akciju, 2004. Milosavljevi, B., Prislukivanje: nai propisi i evropski standardi, objavljeno 2003. godine na sajtu Centra za civilno-vojne odnose (http.www.ccmr-bg.org/analize).
75
Miloevi, M., Organizovani kriminal: zbirka propisa sa uvodnim objanjenjima i napomenama, Beograd: Slubeni list SCG, 2003. Zbornik radova Strategija dravnog reagovanja porotiv kriminala, Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja i drugi, 2003. Sai, ., Organizirani kriminal: metode suzbijanja, Zagreb: Informator, 2001.
76
77
Akteri i metode koji oni koriste u primeni posebnih ovlaenja
78
79
Svetko Kova1
Demokratski nadzor nad primenom posebnih mera i ovlaenja

U uslovima izmenjenog bezbednosnog okruenja iz koga su proizile i nove pretnje, od slubi bezbednosti se zahteva vii nivo efektivnosti i efikasnosti u otkrivanju i prevenciji tih pretnji. Da bi odgovorile savremenim zahtevima, slube bezbednosti trae vea ovlaenja i veu mogunost primene posebnih mera za tajno prikupljanje podataka. S druge strane, demokratski standardi zahtevaju i vei stepen zatite Ustavom i zakonom zajamenih ljudskih prava i sloboda. Zbog toga treba nai kompromis koji e obezbediti potovanje oba ova zahteva. Mislim da reenje moe da se nae u sledea tri segmenta: normativnom ureenju, procedurama sprovoenja tih normi, mehanizmima kontrole njihove primene.
Autor je naelnik Vojno-bezbednosne agencije Ministarstva odbrane Republike Srbije
80
Do 2002. godine primena posebnih mera i ovlaenja za tajno prikupljanje podataka bila je ureena podzakonskim propisima, a njihovo sprovoenje odobravali su ministar odbrane i naelnik Generaltaba. Donoenjem Zakona o slubama bezbednosti SRJ iz jula 2002. godine postignut je veliki napredak u ovoj oblasti. Samo da podsetim, tim Zakonom su precizno definisana posebna sredstva i metode za tajno prikupljanje podataka i procedure za njihovu primenu, a posebno je istaknuto da se takva sredstva i metode mogu primenjivati samo po odluci nadlenog suda. Razvoj najteih oblika ugroavanja nacionalne bezbednosti i savremenog kriminaliteta nametnuo je potrebu da demokratski ureene drave zakonski normiraju delatnost slubi bezbednosti u oblasti primene posebnih mera i ovlaenja za tajno prikupljanje podataka radi uspostavljanja odgovarajuih procedura i mehanizama kontrole. To je naroito znaajno kada treba dokumentovati najtea krivina dela kojima se direktno ugroava nacionalna bezbednost, kao to su terorizam, pijunaa, oruane pobune, organizovani kriminal, diverzije, sabotae i dr. Zbog svoje prirode (visok nivo konspiracije, hijerarhijske organizacije izvrilaca i sl.), ta krivina dela je teko dokazati primenom klasinih metoda prikupljanja podataka. Meutim, primena posebnih mera i ovlaenja za tajno prikupljanje podataka moe da znai prekomerno zadiranje u Ustavom i Zakonom zajamena ljudska prava i slobode (sloboda kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava optenja i zatita podataka o linosti). Posebne mere i ovlaenja za tajno prikupljanje podataka primenjuju se prvenstveno na osnovu odredaba tri zakona: Zakona o slubama bezbednosti, Zakonika o krivinom postupku, Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine.
Na osnovu lana 29 Zakona o slubama bezbednosti, u obavljanju poslova otkrivanja, istraivanja i dokumentovanja krivinih dela iz svoje nadlenosti Vojnobezbednosna agencija ima ovlaenja organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku, u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku, osim ovlaenja na zadravanje lica.
Svetko Kova
81
Predmet rasprave su policijska ovlaenja slubi bezbednosti i to je jedna od oblasti u kojima treba postii kompromis. Zakon iz 2002. godine zadrava samo neka od tih ovlaenja, za odreenu vrstu dela, i to: protiv ustavnog ureenja i bezbednosti (terorizam, pijunaa, subverzija i slino), protiv ovenosti umeunarodnog prava, dela sa elementima organizovanog kriminala.
Navedeno reenje je u skladu sa preporukama meunarodne zajednice da slube unutranje bezbednosti (civilne i vojne) u zemljama u tranziciji u nekim sluajevima mogu da budu ovlaene da izvravaju zadatke kriminalistikih slubi. To se odnosi na situacije kada terorizam, organizovani kriminal, subverzija parlamentarne demokratije, aktivnosti separatistikih i ekstremistikih organizacija, nedozvoljen pristup podacima koji se tiu odbrane predstavljaju jasnu i neposrednu opasnost za nacionalnu bezbednost, jer dovode u pitanje integritet drave i njenih institucija i ugroavaju stabilnost i opstanak demokratskih mehanizama vlasti. Odredbama lanova 30 do 32 Zakona o slubama bezbednosti propisana je primena posebnih sredstava i metoda za tajno prikupljanje podataka, kojima se privremeno ograniavaju Ustavom i zakonom utvrena prava i slobode. Za to je potrebno da prethodno bude ispunjen poseban uslov da zadatak nije mogue izvriti primenom ovlaenja iz lana 28 ovog zakona niti na drugi nain koji ne bi zahtevao nesrazmeran rizik i ugroavanje ivota ljudi. Pod posebnim sredstvima i metodima za tajno prikupljanje podatka koje Vojnobezbed-nosna agencija moe da koristi podrazumevaju se: nadzor, odnosno praenje i prismotra lica, uz korienje tehnikih sredstava za dokumentovanje, kao i nadzor nad potanskim poiljkama i drugim sredstvima optenja. Obrazloen predlog za primenu posebnih metoda i sredstava rada nadlenom tuiocu podnosi direktor VBA, koji, kada dobije odobrenje od istranog sudije nadlenog suda, izdaje pismeni nalog za primenu, u kome se precizno navode lica, mere, trajanje i druge pojedinosti koje se odnose na konkretnu meru. Posebne mere se mogu primenjivati samo po odobrenju suda, pod uslovima i na nain propisan lanom 29 Zakona o slubama
82
bezbednosti, u vezi sa lanovima 225, 232 i 233 Zakonika o krivinom postupku. Ove mere imaju ogranien rok u trajanju od tri meseca, uz mogunost da se taj rok produi za jo tri meseca, a one se prekidaju im prestanu razlozi zbog kojih su primenjene. Kada se izvre mere iz lana 232 ZKP, VBA e istranom sudiji dostaviti izvetaj i snimke. Ako podaci dobijeni primenom mera iz lana 232 ZKP nisu potrebni za voenje krivinog postupka ili ako dravni tuilac izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, celokupan prikupljeni materijal bie uniten pod nadzorom istranog sudije, koji e o tome sainiti zapisnik. Ukoliko je u primeni mera postupljeno suprotno odredbama ZKP ili naredbi istranog sudije, na tako prikupljnim podacima se ne moe zasnivati sudska odluka, tj. oni e se izdvojiti iz spisa predmeta. Na osnovu odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine, VBA je ovlaena da na osnovu naredbe suda, na predlog tuioca za ratne zloine, primenjuje nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim licima izvrila krivino delo pomoi uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 333 Krivinog zakonika ukoliko je to delo izvreno u vezi sa krivinim delima protiv ovenosti i meunarodnog humanitarnog prava. Mere mogu trajati najdue est meseci, a na obrazloeni predlog tuioca za ratne zloine sud odreenu meru moe da produi najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Te mere se odreuju i sprovode u skladu sa lanom 232 i 233 ZKP, ako tim zakonom nije drukije odreeno. Jedna od specifinosti primene mera u skladu sa Zakonom o krivinom postupku jesu mere koje podrazumevaju angaovanje prikrivenih islednika, simulirane pravne poslove i pruanje simuliranih usluga, ako se krivino delo organizovanog kriminala na drugi nain ne bi moglo otkriti, dokazati ili spreiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim tekoama. Trei segment primene posebnih metoda i ovlaenja jesu mehanizmi kontrole njihove primene. elim da naglasim da su ti mehanizmi dobro razraeni u zakonu iz 2002. godine. Njihovo loe funkcionisanje u praksi posledica je opstrukcija funkcionisanja dravne zajednice, a ne njihove nerealnosti.
Svetko Kova
83
Sa aspekta zatite ljudskih prava, znaajni su mehanizmi i procedure kontrole primene posebnih sredstava i metoda rada za tajno prikupljanje podataka, kao i kontrole ovlaenja koja se odnose na evidentiranje i korienje operativnih podataka. Te procedure su dobro razraene u odredbama postojeeg zakona i obezbeuju kontrolu demokratski izabranih civilnih vlasti nad slubama bezbednosti. Osim toga, Zakon o slubama bezbednosti garantuje politiku, ideoloku i interesnu neutralnost vojnih slubi bezbednosti. Evidentiranje i korienje podataka razraeno je u Zakonu o slubama bezbednosti u skladu sa najviim demokratskim standardima. Precizno su razraeni mehanizmi uspostavljanja i voenja registra i zbirki linih i drugih podataka, procedure uvida u evidencije o linim podacima graana, kao i nain postupanja sa dokumentima koja su voena pre donoenja tog zakona. Posebno je bitno da je Zakon o slubama bezbednosti predvideo procedure postupanja po zahtevima za podatke koji se ne mogu dati na uvid, ime su stvoreni uslovi za zatitu operativnih kapaciteta slubi, kao i njihove efikasnosti. Slube bezbednosti po svojoj prirodi nastoje da dou do najosetljivijih podataka, koji nisu namenjeni za voenje sudskog postupka, ali su znaajni za nacionalnu bezbednost. To namee potrebu primene tzv. preventivnih posebnih mera i ovlaenja slubi. Te mere bi odobravao najvii sud u Republici Srbiji, na osnovu posebnih procedura. Takoe, postoji dilema da li slube treba da zadre policijska ovlaenja u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku, a naroito pravo na primenu specijalnih istranih tehnika, odnosno posebnih dokaznih radnji u otkrivanju, istraivanju i dokumentovanju krivinih dela iz njihove nadlenosti. Na kraju bih eleo da zakljuim i jo jednom naglasim da se slubama bezbednosti moraju omoguiti uslovi za rad, odnosno mora im se dati mogunost da primenjuju posebne mere i ovlaenja da bi mogle da odgovore zahtevima aktuelnog trenutka. Istovremeno, treba razraditi procedure demokratske i civilne kontrole slubi da bi se demokratski izabranim civilnim vlastima obezbedilo prvenstvo nad slubama bezbednosti. Istakao sam da su u zakonu iz 2002. godine dobro razraene procedure primene posebnih mera i ovlaenja, kao i mehanizmi
84
demokratskog nadzora nad njihovom primenom. Meutim, donet je u vreme SRJ i prilagoen je tim uslovima, kada su postojali vojni sudovi. Zato je ovaj zakon teko primenjiv u novom politikom i pravnom okruenju. Zakon o slubama bezbednosti SRJ iz 2002. godine je i dalje na snazi, ali je za efikasan rad vojnih slubi bezbednosti neophodno hitno doneti novi zakon.
Svetko Kova
85
Dragan Jovanovi, 1
Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija
Uvod i istorijat primene specijalnih istranih metoda u Srbiji Poevi od 2001. godina Republika Srbija (tada dravna zajednica Srbije i Crne Gore) ratifikovala i potpisala relevantne meunarodne konvencije o pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala i uvoenju mogunosti voenja specijalnih istranih mera, kao to su kontrolisana isporuka, elektronsko ili bilo koje drugo praenje, tajne operacije, prislukivanje telefona, pristup kompjuterskim sistemima, pisanje odreenih dokumenata itd.. Tokom tog procesa Srbija je 2002. godine usvojila novi Zakon o krivinom postupku, predviajui po prvi put u istoriji da se materijal koji je prikupljen putem zakonski odobrenog elektronskog praenja moe koristiti u sudskim postupcima kao validan dokaz. Kriminalistika policija je ovlaena da obavlja istranu primenu elektronskog praenja, a telekomunikacioni operateri su obavezni da omogue prislukivanje komunikacija.
Autor je Samostalni policijski inspektor Slube za borbu protiv organizovanog kriminala u MUP-u Republike Srbije
86
Na institucionalnom nivou, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a RS, Kancelarija specijalnog tuioca i Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala su formirani da bi istraivali i krivino gonili krivina dela organizovanog kriminala. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) je formirana u okviru Ministarstva unutranjih poslova 2001. godine, ali je zapoela rad pod intenzivnom kontrolom tajne slube (u to vreme Resor dravne bezbednosti MUP-a RS). Decembra 2002. godine srpska vlada je odvojila tajnu slubu od Ministarstva unutranjih poslova. Meutim, tajna sluba (sada imenovana u Bezbednosno-informativnu agenciju - BIA) je u toku tog procesa preuzela sve kadrove i svu opremu za elektronsko praenje. To je izazvalo ozbiljne probleme UBPOK-u, poto je tehniko sprovoenje specijalnih istranih mera i tehnika (najee prislukivanje telefona) moralo da ide preko BIA. Po odredbama Zakonika o krivinom postupku, za izvrenje specijalnih istranih mera i tehnika nadleni su organi unutranjih poslova. Faktiki, organi unutranjih poslova nisu u mogunosti da izvravaju ove naredbe, jer ne poseduju odgovarajuu opremu, te naredbe istranog sudije dostavljaju BIA koja je i posle izlaska iz MUP-a zadrala monopol nad tehnikim sredstvima za primenu specijalnih mera istrane tehnike. Iskustva u sprovoenju policijskih istraga iz tog vremena pokazala su da to nije optimalno ureeno, ne samo zato to to nije u skladu sa usvojenim svetskim i evropskim standardima o ljudskim pravima, ve i zato to su operativna logistika i interes svake dravno-bezbednosne slube potpuno drugaiji od interesa u kriminalistikoj policiji. Pored toga, oprema BIA je stara, daleko od operativnih standarda koji su usvojeni u zemljama EU, operativno neefikasna, nepouzdana i u tom smislu, sasvim loe reenje za kriminalistike istrage. Na osnovu preporuka Saveta Evrope drave lanice treba da obezbede pravno, institucionalno i tehniko odvajanje elektronskog nadzora koje vode organi za primenu zakona (organi koji sprovode kriminalistike istrage) od resursa i institucija dravne bezbednosti. Shodno tome, bilo je neophodno da se ozbiljno poboljaju kadrovske i tehnike mogunosti Ministarstva unutranjih poslova u oblasti primene specijalnih istranih metoda u sprovoenju kriminalistikih istraga.
Dragan Jovanovi,
87
Marta 2003. godine je formirano Odeljenje za operativnu tehniku u UBPOK-u i u to vreme je to bila jedina jedinica u srpskoj kriminalistikoj policiji ovlaena da obavlja kompletan obim mera za elektronsko praenje. Imajui u vidu da su svi tehniki resursi za elektronsko praenje ostali u BIA, UBPOK-u je praktino ostala odgovornost da sprovodi sudske naloge za elektronski nadzor i da to obavlja na odgovarajui nain bez tehnikih sredstava. Poto je razvoj funkcionisanja elektronskog nadzora u srpskom Ministarstvu unutranjih poslova poeo praktino od same nule, UBPOK-u i Odeljenju za operativnu tehniku je dodeljena uloga operativnog, kadrovskog i tehnolokog inkubatora za one tehnike koje e uneti raznolikost u rad drugih jedinica kriminalistike policije kako sazreva dravna i institucionalna organizacija. Drugi korak u tom pravcu je napravljen novom organizacijom Ministarstva unutranjiih poslova, aktivnom od 15. septembra 2005. godine kojom je UBPOK (sada kao Sluba za borbu protiv organizovanog kriminala SBPOK) integrisan u Upravu kriminalistike policije (UKP), to sada obuhvata celu kriminalistiku policiju u Srbiji. Odeljenje za operativnu tehniku prerasta u samostalnu Slubu za specijalne istrane metode, organizaciono pozicionirana na nivou Uprave kriminalistike policije i na taj nain postaje dostupna ne samo SBPOK-u ve i drugim jedinicama kriminalistike policije u Srbiji. Praktina konsekvenca ovog transfera je takva da e Sluba za specijalne istrane metode davati podrku mnogo iroj strukturi klijenata, to je veoma teko postii sa trenutno dostupnim institucionalnim kapacitetom, ljudskim i tehnikim resursima. Pored toga, izmene Zakonika o krivinom postupku iz 2005 god. i uvoenje posebnih odredaba o postupku za krivina dela organizovanog kriminala (l. 504 i dr.) daju novi kvalitet i proiruju mogunost za primenu specijalnih istranih metoda u otkrivanju otih krivinih dela. Naime, pored ranije predvienih mera tzv. elektronskog nadzora osumnjienog (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica), u kriminalistiku praksu u Srbiji se po prvi put uvodi mogunost primene simuliranih poslovnih usluga i sklapanje simuliranih pravnih poslova, kao i angaovanje prikrivenih islednika kao specijalnih istranih metoda za prikupljanje dokaza u krivinom postupku.
88
Borba protiv organizovanog kriminala je kljuno pitanje za potencijalno pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Usled sankcija i ratova tokom 90-ih godina razvila se ogromna kriminalna mrea i donedavno (poetkom 2000-ih) je funkcionisala manje-vie nekanjeno. Posle atentata na biveg srpskog premijera Zorana inia i potonje Operacije sablja srpska Vlada je u izvesnoj meri postala stroa prema organizovanom kriminalu. Meutim, organizovane kriminalne grupe u Srbiji i susednim dravama i teritorijama su mone i dobro organizovane, a otvoreno je pitanje da li e MUP uspeti ne samo da smanji ve i da eliminie zlo organizovanog kriminala bez ozbiljnog poboljanja kapaciteta MUP-a da se primenjuju savremene specijalne istrane mere. To je obeshrabrujui zadatak u tekom politikom okruenju koji esto ima izgleda kontradiktorne i takmiarske interese. Veliki iskorak u ovom pravcu uinjen je realizacijom CARDS programa pod pokroviteljstvom Evropske agencije za rekonstrukciju. Naime, 29. marta 2006. god. u Beogradu je potpisan Ugovor o partnerstvu izmeu MUP-a Republike Srbije i Savezne kriminalistike policije (BKA) Nemake kojim je otpoela realizacija tvining projekta koji ima za cilj unapreenje sistema primene specijalnih istranih mera i tehnika kriminalistike policije MUP-a Srbije. Zakljukom od 6. oktobra 2005. god. Vlada Republike Srbije je podrala realizaciju ovog projekta. Paralelno sa realizacijom tvining projekta, koji je trajao 18 meseci, Evropska agencija za rekonstrukciju u saradnji sa MUP-om RS otpoela je tendersku proceduru za nabavku opreme koja treba da podri rezultate postignute ovim projektom. Iako je nosilac projekta nominalno bio MUP, radi uspene ralizacije projekta koji ima nacionalni znaaj, u pojedine aktivnosti bili su ukljueni predstavnici tuilatva, sudova i drugih dravnih organa, zatim Agencije za telekomunikacije, telekomunikacionih operatera, domaih naunih institucija i dr. Projekat se sastojao iz pet komponenti. Zadatak komponente 1 je bio stvaranje zakonskog i regulatornog okvira, odnosno da srpski eksperti angaovani u ovoj komponenti u saradnji sa izabranim ekspertima iz Nemake (sudije, tuioci, kriminalistiki policajci i dr.) izrade nacrte novih zakonskih i podzakonskih akata u oblasti primene specijalnih istranih metoda i tehnika, a u cilju usklaivanja naih propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, kao i procesa pribliavanja Srbije evropskim modelima, standardima i pravnom nasleu u voenju modernih istraga uz primenu specijalnih istranih metoda i tehnika.
Dragan Jovanovi,
89
Ostale komponente uglavnom su predviale intenzivnu obuku kriminalistikih inspektora i tehniara, supervizora i izabranih tuilaca u procesu planiranja, odobravanja i voenja modernih istraga u vezi sa organizovanim kriminalom. (Napomena: autor ovog teksta je bio angaovan kao rukovodioc komponente 1 ovog projekta). Vano je napomenuti da i pored preporuka Saveta Evrope da kriminalistika policija organ unutranjih poslova, ima potpuno samostalan i od drugih slubi nezavisan sistem za primenu specijalnih mera istrane tehnike (to u krajnjem cilju predstavlja uslov za jaanje demokratije i stabilnosti u drutvu), kao i nakon svih pomenutih kadrovskih, organizacionih i tehnikih unapreenja unutar MUP-a u ostvarivanju ovog cilja, do dananjeg dana sistem primene elektronskog nadzora telekomunikacija MUP-a jo nije u potpunosti samostalan i tehnoloki odvojen od BIA.
Praktino utemeljenje za primenu specijalnih mera istrane tehnike Svoje praktino utemeljenje, sistem primene i korienja posebnih istranih metoda i tehnika, odnosno posebnih dokaznih mehanizama u pretkrivinom i krivinom postupku u borbi protiv najteih oblika kriminala, a posebno protiv organizovanog kriminala nalazi u injenici da uobiajeni klasini sistemi prikupljanja dokaza od strane policije nisu dovoljno efikasni i da se njihovom primenom ne mogu postii zadovoljavajui dokazni rezultati u otkrivanju krivinih dela sa elementima organizovanog kriminala i njihovih izvrilaca. Naime, praksa voenja kriminalistikih istraga u svetu krajem 20-og veka pokazala je da se samo primenom specijalnih istranih metoda (angaovanjem posebno obuenih policijskih jedinica sa specijalnim tehnikim sredstvima) u prikupljanju i obezbeivanju dokaza u krivinom postupku, moe efikasno suprotstaviti naraslom potencijalu najteih oblika kriminaliteta, a posebno onih koji imaju elemente organizovanog kriminala i meunarodni karakter. Shodno tome, i u srpskoj policiji je stvorena svest da metode i tehnike prikupljanja informacija praenjem telekomunikacija (elektronskim nadzorom, odnosno selektivnim presretanjem telekomunikacija), tajnim audio i video snimanjem osumnjienih
90
lica i angaovanjem prikrivenih islednika od strane nadlenih dravnih organa, njihova tehnika obrada i pretvaranje u operativni ili krivino-procesni materijal, bez znanja neposrednih uesnika u komunikaciji, odnosno lica prema kojima se mere nadzora primenjuju, predstavljaju nezamenjiv metod prikupljanja dokaza i najefikasniji nain borbe protiv organizovanog kriminala.
Pravni okvir za primenu specijalnih istranih metoda u Srbiji Pravni okvir za primenu specijalnih mera istrane tehnike u pozitivnom pravnom sistemu Republike Srbije sadran je u nizu pravnih akata, pre svega u ratifikovanim meunarodnim konvencijama, Ustavu Republike Srbije, Zakoniku o krivinom postupku, Krivinom zakoniku, Zakonu o telekomunikacijama i odreenim podzakonskim aktima. lan 232 Zakonika o krivinom postupku predvia da istrani sudija, na pismeni i obrazloeni predlog javnog tuioca, moe narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima (tzv. elektronski nadzor telekomunikacija) i optika snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvrila krivina dela: 1) 2) 3) protiv ustavnog ureenja ili bezbednosti; protiv ovenosti i meunarodnog prava; sa elementima organizovanog kriminala (falsifikovanje i pranje novca, neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina orujem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima), davanje i primanje mita, iznude i otmice.
Sprovoenje ovih specijalnih istranih metoda odreuje istrani sudija obrazloenom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, nain sprovoenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najdue tri meseca, a zbog vanih razloga mogu biti produene za jo tri meseca. Izvoenje mere se prekida im prestanu razlozi za njihovu primenu. Naredbu istranog sudije iz stava 1 ovog lana izvravaju organi unutranjih poslova, a potanska, telegrafska i druga preduzea, drutva i lica registrovana za prenoenje informacija su duna da organima unutranjih poslova omogue izvrenje ovih mera.
Dragan Jovanovi,
91
lan 233 Zakonika o krivinom postupku predvia da e po izvrenju ovih mera policija dostaviti istranom sudiji izvetaj i snimke. Istrani sudija moe odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehnikih sredstava u celini ili delimino prepiu i opiu (tzv. transkripti). Istrani sudija e pozvati javnog tuioca da se upozna sa materijalom dobijenim upotrebom mera. Ako podaci dobijeni primenom ovih posebnih mera nisu potrebni za voenje krivinog postupka ili ako javni tuilac izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, sav prikupljeni materijal e se unititi pod nadzorom istranog sudije. Istrani sudija e o tome sastaviti zapisnik. Zakon o telekomunikacijama (l. 55) dalje razrauje navedeni zakonski osnov, s ciljem stvaranja tehnikih uslova za primenu mera neophodnih radi nadzora nad komunikacijama i predvia da je javni telekomunikacioni operator duan da kao deo sistema, o sopstvenom troku, oformi podsisteme, ureaje, opremu i instalacije za zakonom ovlaeni elektronski nadzor odreenih telekomunikacija. Primeujemo da Zakon o telekomunikacijama upotrebljava pojam elektronski nadzor telekomunikacija. a) Postupak za identifikaciju pretplatnika fiksne i mobilne telefonije i primenu mera nadzora telekomunikacija
Podaci o telefonskim pretplatnicima za fiksnu telefoniju su javni, nalaze se u telefonskim imenicima i svako ih moe dobiti preko slube informacija pozivanjem broja 988 i preko Interneta, s tim to pretplatnik moe traiti da se njegov broj telefona ne objavljuje. Imajui u vidu ovu injenicu, kao i odredbe Zakonika o krivinom postupku ne postoji potreba za izdavanjem sudske naredbe za dobijanje podataka o telefonskim pretplatnicima i podataka o uspostavljenom telefonskom saobraaju. Analizom saobraaja koji je uspostavljen sa odreenog pretplatnikog broja (npr. fiksne telefonije) vrlo lako se dolazi do pretplatnikih brojeva sa kojima je ostvarivana komunikacija. Na ovaj nain se mogu identifikovati brojevi mobilnih telefona koji mogu biti potencijalna meta nadzora komunikacija. Osnovni nain na koji se identifikuju potencijalne mete zakonom ovlaenog nadzora telekomunikacija jeste, da se podaci o pretplatnikom broju fiksnog ili mobilnog telefona dobiju preko ve postojeih - uspostavljenih mera nadzora nad pojedinim pretplatnikim brojevima. Drugi znaajan izvor poetnih infor-
92
macija predstavljaju fiziki prikupljeni dokazi tipa pismenog ili elektronskog dokumenta, SIM kartice, telefonski imenici i slino. Kao trei potencijalni nain odabira mete za nadzor nad komunikacijama moe se navesti meunarodna saradnja, odnosno ve postojee istrage u drugim zemljama iji rezultati upuuju da se odreeno sredstvo komunikacija koristi od strane lica za koje postoji sumnja da vri krivina dela. b) Postupak za dobijanje naloga suda za primenu mera nadzora telekomunikacija i postupak sprovoenja mera nadzora
Nakon identifikacije pretplatnikog broja, organ unutranjih poslova se sa obrazloenim predlogom za primenu mera nadzora telekomunikacija obraa javnom tuiocu (u predlogu se navode i prilau sve injenice i dokazi sa kojima se raspolae, a koji upuuju da se lice koje koristi sredstvo komunikacije bavi vrenjem nekog od krivinih dela za koja Zakon dozvoljava nadzor). Javni tuilac, ukoliko smatra da postoji dovoljno razloga koji potvruju postojanje osnovane sumnje da se radi o izvrenju nekog od krivinih dela za koja se moe primeniti nadzor nad komunikacijama i da bi se primenom mera nadzora moglo prikupiti dovoljno dokaza za otpoinjanje krivinog postupka, sainjava obrazloeni predlog za primenu mera nadzora i dostavlja ga istranom sudiji. Nakon razmatranja osnovanosti predloga javnog tuioca, istrani sudija donosi odluku da li e dozvoliti ili ne primenu mera nadzora telekomunikacija. Za izvrenje ove naredbe nadleni su organi unutranjih poslova. Za sada oni nisu u mogunosti da izvravaju ove naredbe jer ne poseduju odgovarajuu opremu - tehnologiju, pa naredbu istranog sudije dostavljaju Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) koja je i posle izlaska iz MUP-a zadrala monopol nad tehnikim sredstvima za primenu specijalnih mera istrane tehnike. Izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku iz 2005. god. uvedene su posebne odredbe o postupku za krivina dela organizovanog kriminala (sadrane u lanu 504 lj.) koje predviaju proirivanje kataloga specijalnih istranih metoda koje moe da primenjuje policija.
Dragan Jovanovi,
93
Shodno ovim odredbama, istrani sudija, na zahtev javnog tuioca, moe prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivino delo organizovanog kriminala, pored ve pomenutih specijalnih istranih mera, da odobri i primenu mera: pruanje simuliranih poslovnih usluga, sklapanje simuliranih pravnih poslova i angaovanje prikrivenih islednika, ako se krivino delo organizovanog kriminala na drugi nain ne bi moglo otkriti, dokazati ili spreiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim tekoama. Ove mere odreuje istrani sudija pismenom i obrazloenom naredbom i one mogu trajati est meseci. Na obrazloeni predlog javnog tuioca, istrani sudija moe odreenu meru produiti najvie dva puta u trajanju po tri meseca. O izvrenju mere policija sainjava dnevne izvetaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavlja istranom sudiji i javnom tuiocu, na njihov zahtev. Po izvrenju mere policija dostavlja istranom sudiji i javnom tuiocu poseban izvetaj koji sadri detaljne podatke o sprovoenju mere, uz celokupnu dokumentaciju fotografskog, video, audio ili elektronskog zapisa i sve druge dokaze koje je primenom mere prikupila. Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci po prestanku mere svi prikupljeni podaci moraju biti uniteni, a o primeni mere obavestie se lica na koja se ti podaci odnose, ako se moe utvrditi njihov identitet. Podaci prikupljeni primenom mera iz lana 504lj ovog zakonika koji se odnose na krivino delo koje ne predstavlja delo organizovanog kriminala, ne mogu se koristiti u krivinom postupku koji se vodi za to krivino delo. Prikrivenog islednika odreuje ministar nadlean za unutranje poslove ili lice koga on ovlasti. Prikriveni islednik moe biti lice zaposleno u dravnim organima. Zabranjeno je i kanjivo da prikriveni islednik podstie na izvrenje krivinih dela. Ako je naredbom istranog sudije predvieno, prikriveni islednik moe upotrebiti tehnika sredstva za snimanje razgovora i ui u tui stan i druge prostorije. Napomena: Najea i najvie eksploatisana specijalna istrana metoda u Srbiji, svakako je tzv. prislukivanje telefona, odnosno elektronski nadzor telefonskih telekomunikacija (fiksnih i mobilnih telefonskih prikljuaka, SMS poruka). Uestalost primene ove specijalne istrane metode nije specifinost samo srpskih istranih organa, jer se ova metoda najee koristi i u svetu.
94
Pored toga, srpska policija u praksi esto koristi i metodu tzv. tajnog optikog snimanja lica koja podrazumeva kombinovane tehnike konvencionalnog tajnog praenja, optikog snimanja (audio, video i fotografskog) i lociranja osumnjienog u prostoru. Naalost, primena ostalih specijalnih istranih metoda u dosadanjoj praksi gotovo da ne postoji. Sluba za borbu protiv organizovanog kriminala je polovinom 2006. god. po prvi put u istoriji srpskog pravosua angaovala prikrivenog islednika kao specijalnu i najkompleksniju istranu metodu za prikupljanje dokaza u razotkrivanju organizovane kriminalne grupe koja se bavila prevarama u osiguranju. Nakon toga, marta 2007. god. u novoj sistematizaciji MUP-a u okviru Uprave kriminalistike policije po prvi put je osnovano Odeljenje prikrivenih islednika na ijem se operativnom, kadrovskom i tehnikom osposobljavanju intenzivno radi. Pruanje simulirane poslovne usluge i sklapanje simuliranih pravnih poslova kao specijalne istrane metode do sada nisu koriene u praksi.
Pravni osnov za kontrolu zakonitosti primene specijalnih mera istrane tehnike Ustav Republike Srbije garantuje da su slobode i prava oveka i graanina ogranieni samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvreno, zagarantovana tajnost pisma i drugih sredstava optenja je nepovrediva, dok se samo zakonom moe propisati da se, na osnovu odluke suda, moe odstupiti od naela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava optenja, ako je neophodno za voenje krivinog postupka ili za odbranu Republike Srbije. Ustav garantuje i zatitu tajnosti podataka o linosti, a predvia da se prikupljanje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju zakonom. Zakonik o krivinom postupku predvia da javni tuilac rukovodi pretkrivinim postupkom. Takoe je predvieno da su svi organi koji uestvuju u pretkrivinom postupku duni da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadlenog javnog tuioca. Organi unutranjih poslova i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca. Ukoliko organ unutranjih poslova ili drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca, javni tuilac e obavestiti stareinu koji rukovodi organom, a po potrebi mo-
Dragan Jovanovi,
95
e obavestiti nadlenog ministra, vladu ili nadleno skuptinsko telo. Ve ranije opisani postupak za dobijanje naredbe za nadzor komunikacija, uvodi sistem kontrole rada organa unutranjih poslova. Naime, organ unutranjih poslova se sa obrazloenim predlogom za nadzor sredstava komunikacije obraa prvo javnom tuiocu, koji, ukoliko smatra da je primljeni predlog dovoljno utemeljen na odreenim injenicama koje ukazuju da se lice prilikom vrenja krivinih dela slui odreenim sredstvom komunikacije, sainjava obrazloeni predlog i dostavlja ga istranom sudiji, koji je nadlean za donoenje naredbe o primeni mera nadzora nad sredstvima komunikacije. Vaan segmet kontrole nad radom organa unutranjih poslova jeste i zakonska obaveza organa unutranjih poslova da javnom tuiocu i istranom sudiji dostavljaju materijale koji su dobijeni primenom specijalnih mera istrane tehnike. Istrani sudija e u skladu sa zakonskim odredbama posle uvida u sadraj podataka prikupljenih primenom specijalnih mera istrane tehnike odluiti da li se ove injenice mogu kao dokaz upotrebiti u krivinom postupku i o tome e obavestiti javnog tuioca. Ukoliko smatra da nema osnova za pokretanje krivinog postupka istrani sudija e unititi prikupljene podatke, o emu e sainiti zapisnik. Krivini zakon Republike Srbije predvia krivino pravne sankcije za slubena lica koja izvre neko od krivinih dela imenovanih kao povreda tajnosti pisama ili drugih poiljaka, neovlaeno prislukivanje i tonsko snimanje ili neovlaeno fotografisanje. Poslovnikom o radu Narodne skuptine Republike Srbije uvedena je i parlamentarna kontrola rada slubi bezbednosti. U tom smislu formiran je i Odbor za odbranu i bezbednost koji u okviru svoje nadlenosti razmatra predlog zakona, drugog propisa i opteg akta iz oblasti javne i dravne bezbednosti, izvetaj o radu Ministarstva unutranjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skuptini na njen zahtev, vri kontrolu nad radom slubi bezbednosti, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti, u skladu sa zakonom. Svakako, potrebno je pomenuti i mehanizme tzv. interne kontrole, odnosno sistem unutranje kontrole MUP-a u primeni svih, a naroito posebnih policijskih ovlaenja. To su uputstva kojima se pojmovno odreuju metodi i sredstva specijalnih
96
istranih tehnika iz domena elektronskog nadzora i dr., ureuju nain nalaganja, izvravanja i dokumentovanja njihove primene u radu, voenje posebnih evidencija, a naroito ovlaenja Sektora unutranje kontrole MUP-a u kontroli zakonitosti primene policijskih ovlaenja itd.
Dragan Jovanovi,
97
Boris Batarilo1
Poreska policija
Demokratizacijom drutva izvrene su znaajne promene u strukturi vlasnitva kapitala u privrednim drutvima. Privatni kapital postaje dominantan to dovodi do znatno poveane opasnosti za prihode budeta, to je uzrokovano neizgraenim mehanizmima za zatitu od narastajue evazije poreskih prihoda. Posebnu opasnost predstavljaju znatno ozbiljniji pojavni oblici kriminalnog ponaanja koji zahtevaju i adekvatan odgovor drave, kroz razvoj specijalizovane slube za otkrivanje sloenih krivinih dela poreske utaje. Poreska policija, kao posebna organizaciona jedinica, sektor u poreskoj upravi, ustanovljena je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a sa radom je otpoela 1. januara 2003. godine. Poreskom policijom rukovodi glavni inspektor Poreske policije koji je istovremeno i pomonik direktora Poreske uprave. Glavnog inspektora Poreske policije postavlja Vlada Republike Srbije. Glavni inspektor Poreske policije za svoj rad je odgovoran ministarstvu finansija i direktoru Poreske uprave.
Autor je Glavni inspektor Poreske policije Ministarstva finansija Republike Srbije
Poreska policija
98
U Sektoru poreske policije sistematizovano je ukupno 247 radnih mesta od kojih je 205 sa visokom strunom spremom. U seditu Sektora Poreske policije rade dva odeljenja koja u svom sastavu imaju po dva odseka. etiri regionalna odeljenja, koja teritorijalno pokrivaju celo podruje Republike, u svom sastavu imaju ukupno 26 odseka organizovnih po teritorijalnom principu u veim gradskim centrima.
SEKTOR PORESKE POLICIJE Poreska uprava Glavni inspektor - pomonik direktora PU
Odeljenje za koordinaciju poslova na otkrivanju poreskih krivinih dela
Odeljenje za analitiku i informatiku
Regionalna odeljenja Poreske policije Beograd Odsek Beograd Smederevo Poarevac abac Valjevo Novi Sad Odsek Novi Sad Sremska Mitrovica Sombor Subotica Kikinda Zrenjanin Panevo Kragujevac Odsek Kragujevac Kraljevo Kurevac Novi Pazar Jagodina Uice aak Ni Odsek Ni Bor Zajear Pirot Leskovac Vranje Prokuplje
Boris Batarilo
99
Nadlenost Prema l. 135 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Poreska policija zaduena je za otkrivanje poreskih krivinih dela. Poreska krivina dela su utvrena Krivinim zakonikom i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koja kao moguu posledicu imaju potpuno i delimino izbegavanje poreza, sainjavanje ili podnoenje falsifikovanog dokumenta od znaaja za oporezivanje, ugroavanje i naplatu poreza i poreske kontrole, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i druge nezakonite radnje koje su u vezi sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaanja poreza, i to: 1) 2) 3) 4) 5) 6) poreska utaja iz l. 229 Krivinog zakonika neuplaivanje poreza po odbitku iz l. 173 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, neosnovano iskazivanje iznosa za povraaj poreza i poreski kredit iz l. 173a ZPPPA, ugroavanje naplate poreza i poreske kontrole iz l. 175 ZPPPA, nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz l. 176 ZPPPA, nedozvoljeno skladitenje robe iz l. 176a ZPPPA.
Ovlaenja Radi otkrivanja poreskih krivinih dela i njihovih izvrilacaPoreska policija u pretkrivinom postupku postupa kao organ unutranjih poslova Poreska policija ovlaena je da: 1) 2) 3) 4) 5) poziva graane, prikuplja potrebna obavetenja od graana, ostvari uvid u dokumentaciju dravnih organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica, vri pregled prevoznih sredstava putnika i prtljaga, vri pregled odreenih objekata i prostorija dravnih organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica,
Poreska policija
100
6)
raspie potragu za licima i stvarima za kojima se traga.
Poreska policija u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje krivini postupak pre pokretanja krivinog postupka, ako postoje osnovi sumnji da je izvreno poresko krivino delo, moe: 1) 2) 3) pozivati i sasluati osmnjienog ukljuujui njegovo prinudno dovoenje, izvriti pretresanje stana, poslovnih i drugih prostorija, prevoznih sredstava i lica, izvriti prinudno oduzimanje predmeta koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku.
Ovlaenja iz st.3 i 4 ovog lana Poreska policija preduzima samostalno, a ukoliko se prilikom primene tih ovlaenja osnovano oekuje otpor, na zahtev Poreske policije, Ministarstvo unutranjih poslova pruie pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tih ovlaenja. U tom smislu je doneto uputstvo o oblicima saradnje, koje je potpisano od strane resornih ministara. Poreska policija nije ovlaena da preduzima radnje koje se odnose na primenu mera nadzora i snimanje telefonskih razgovora, drugih razgovora, komunikacije drugim tehnikim sredstvima kao i optiko snimanje.
Uputstvo o oblicima i nainu saradnje pp sa MUP na otkrivanju poreskih kd i njihovih izvrilaca U cilju preciziranja oblika i naina saradnje koje je neophodno ostvariti u suzbijanju poreskih krivinih dela ministar unutranjih poslova i ministar finansija doneli su zajedniko Uputstvo o oblicima i nainu saradnje Porske policije i Ministarstva unutranjih poslova na otkrivanju poreskih krivinih dela i njihovih izvrilaca. Ovim Uputstvom utvrene su obaveze meusobnog obavetavanja i naina obezbeivanja i uvanja tajnosti podataka informacija i dokumentacije kao i saradnje u vezi sa:
Boris Batarilo
101
preduzimanjem potranih radnji, raspisivanjem potrage za licima i stvarima za kojima se traga, prinudnim dovoenjem osumnjienog radi sasluanja i sprovoenja zajednikih akcija.
Primena ovlaenja u praksi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje ovlaenja Poreske policije koja su ista kao i ovlaenja organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku, osim ogranienja slobode kretanja. Meutim, Zakonik o krivinom postupku nije usaglaen sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, to za posledicu ima odreene probleme kod primene Zakonika o krivinom postupku od strane tuilatva suda. Na osnovu iznetog, namee se potreba da se buduim izmenama Zakonika o krivinom postupku unesu odredbe koje e propisati uee Poreske policije kao subjekta pretkrivinog postupka, to je samo formalna potvrda postojeeg stanja. Takoe bi bilo potrebno omoguiti Poreskoj policiji primenu i posebnih mera po naredbi istranog sudije, upravo iz razloga to savremeni oblici poreskog kriminala stavljaju pred organe gonjenja veoma sloene zadatke koji se ne mogu reiti bez upotrebe savremene tehnologije. Obim poslova i uea u pretkrivinom postupku pokazuju najosnovniji podaci o rezultatima rada Poreske policije :
PERIOD 2003-2007 BROJ PODNETIH KP BROJ PRIJAVLJENIH LICA BROJ PRIJAVLJENIH KD IZNOS UTAJENOG POREZA 5101 6135 6573 47.280.158.781,04
Poreska policija
102
U nastavku su dati i podaci o postupanju tuilatva i suda po sluajevima koje su inicirani krivinim prijavama Poreske policije
Sudski postupak po osnovu kp poreske policije do 31.12.2006. Od 3787 podnetih krivinih prijava: 1. Po osnovu 141 krivine prijave nadlena javna tuilatva nisu donela odluke. 2. Po osnovu 2486 krivinih prijava trenutno se sprovodi krivini postupak pred nadlenim sudovima, i to po osnovu: 1.1. 1227 krivini postupak je u fazi istrage; 1.2. 1259 krivini postupak je u fazi suenja. 3. Po osnovu 1160 krivinih prijava donete su konane odluke pravosudnih organa, i to: 3.1. nadlena javna tuilatva odbacila su 252; 3.2 nadleni sudovi doneli su 897 konanih sudskih odluka (11 zdruenih), od kojih je po osnovu: 3.2.1. 252 obustavljeno dalje sprovoenje krivinog postupka; 3.2.2. za 50 su donete oslobaajue presude; 3.2.3. 17 optubi je odbijeno; 3.2.4. 578 donete su osuujue presude, u kojima je izreeno: 3.2.4.1. 26 bezuslovnih kazni zatvora; 3.2.4.2. 526 uslovnih zatvorskih kazni i 3.2.4.3 26 novanih kazni kao glavne i jedine kazne. Uz 578 osuujuih presuda, izreene su i 354 sporedne kazne uz glavne kazne.
Boris Batarilo
103
Parlamentarni i sudski nadzor nad primenom posebnih mera
104
105
Vuko Miri1
Uloga sudova u primeni posebnih mera od strane razliitih dravnih ustanova

Uloga suda u primeni posebnih mera odreena je, pre svega, u Ustavu Republike Srbije. Poto se ovim merama ograniavaju ljudska prava i slobode, Ustav propisuje da ogranienje moe biti propisano zakonom, ali u svrsi i obimu koji doputa Ustav. Ovo je, moglo bi se rei, vid opte transparentnosti, karakteritian za demokratska drutva, jer svaki graanin mora biti upoznat da ukoliko zloupotebljava prava i slobode, zajemene Ustavom i zakonom, posebno u vrenju krivinih dela, moe oekivati da e biti pod posebnim merama, to je u praksi dokazano i o emu e biti osvrta u daljem tekstu. Kada ve doputa minimum ogranienja ljudskih prava, Ustav obavezuje sve dravne organe, a naroito sudove da u ovakvim postupcima postupaju naroito oprezno i sa naroitom panjom. Zahteva se da se vodi rauna o pravu koje se ograniava, o vanosti svrhe ogranienja, o prirodi i obimu, o srazmeri ogranienja sa svrhom i o tome da li postoji mogunost da se u svakom trenutku to ogranienje zameni odnosno postigne nekim manjim
Autor je Istrani sudija Posebnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu
106
ogranienjem. Iz ovoga proizilazi da je uloga suda u odnosu na ostale dravne organe presudna, ali i dinamina i to od momenta odluke kojom se dozvoljava primena mera, tokom mera i nakon prestanka tih mera. Naime, sud, odnosno istrani sudija donosi odluku o primeni posebnih mera (napominjemo da u ovom izlaganju govorimo o primeni posebnih mera propisanih Zakonikom o krivinom postupku) na osnovu pisanog obrazloenog predloga ili zahteva javnog tuioca. Taj predlog (po ZKP-u iz 2001. godine) ili zahtev (po ZKP-u iz 2002. godine) mora sadrati injenice i podatke iz kojih proizilazi osnovana sumnja da jedno lice ili vie njih vre krivino delo, oznaeno u zakonu za koje se moe odrediti primena mera. Pored toga, mora sadrati injenice i podatke, kada su u pitanju krivina dela organizovanog kriminala, a posebno kada se zahteva mera za pripremanje dela, iz kojih proizlazi da se delo organizovanog kriminala na drugi nain ne bi moglo otkriti, dokazati ili spreiti, ali bi to bilo povezano sa znatnim tekoama. Iako po zakonu tuilac moe da podnese predlog ili zahtev bez izvetaja ili predloga policije, u praksi je tako da tuilac uz svoj akt prilae akt policije. To je sasvim razumljivo, jer se mere primenjuju za potrebe pretkrivinog postupka. Ukoliko istrani sudija proceni da su ispunjeni uslovi za odobrenje posebne mera donosi pisanu obrazloenu naredbu, u suprotnom, donosi reenje kojim odbija primenu mere. U naredbi se upisuju podaci o licu prema kome se mera sprovodi, za koje krivino delo, nain, obim, mesto i trajanje mere, ko e da sprovede meru i, naravno, obrazloenje. Ovi elementi, a naroito obrazloenje su bitni, jer ukoliko doe do krivinog postupka i rezultati mera budu korieni kao dokaz, naredba podlee oceni uesnika postupka da li je dokaz pribavljen na valjan odnosno zakonit nain. Dakle, u ovoj fazi, fazi odluivanja o primeni mera, istrani sudija mora da postupa sa naroitom panjom i opreznou. U narednoj fazi, fazi primene mera, dinaminost uloge istranog sudije se sastoji u tome to vri nadzor nad primenom mera. On se sastoji u tome to istrani sudija moe da zahteva izvetaje o primeni mera, ak dnevne izvetaje kada su u pitanju dela organizovanog kriminala. Ova faza je veoma vana, jer kada se uoi da mere ne donose oekivani rezultat, da prestaju razlozi zbog kojih je odreena, istrani sudija e doneti odluku o prekidu mera, nezavisno od toga na koje vreme su mere odobrene.
Vuko Miri
107
Kada se zavri primena mera, nezavisno od toga da li je dolo do prekida tokom trajanja ili je dolo do isteka roka na koji je odreena primena, organi unutranjih poslova dostavljaju istranom sudiji i dravnom tuiocu izvetaje i poseban izvetaj sa prikupljenim materijalom. Ako prikupljeni materijal ne bude korien kao dokaz za voenje krivinog postupka, sav prikupljeni materijal se unitava pod nadzorom istranog sudije, o emu on sainjava zapisnik, s tim to ovakvi podaci predstavljaju slubenu tajnu. Ukoliko se mere odnose na krivina dela organizovanog kriminala, istrani sudija o primeni mera obavetava lica na koja se podaci odnose. Prema tome, postupanje u ovim predmetima zahteva s jedne strane tajnost, a s druge strane transparentnost. Da bi se ovo ispotovalo, nuno je postojanje odreenih procedura za postupanje. Moe da izgleda trivijalno, ali nalazimo za shodno da ukaemo na te procedure koje se primenjuju u Posebnom odeljenju Okrunog suda u Beogradu za suzbijanje organizovanog kriminala. Naime, na osnovu ZKP-a sudskog poslovnika itd., u ovom Odeljenju postoje upisnici u koje se upisuju osnovni podaci za svaki predmet u kome se odluuje o primeni posebnih mera. Svaki predmet ima svoj broj. Predmet se formira kao poseban spis. U njega se ulae zahtev ili predlog tuioca sa prilozima i svi akti koji se odnose na nadzor istranog sudije nad primenom mera, izvetaji policije, zapisnik o dostavljenom materijalu, sa popisom materijala, zapisnik o unitenju materijala ili naznaka da se materijal koristi za krivini postupak, kopija obavetenja licima na koja se odnose uniteni podaci itd. Pored navedenog prikaza uloge suda u primeni posebnih mera, zbog osetljivosti prava na koja se odnose, smatramo neophodnim da damo izvesne napomene koje su proistekle iz nae prakse. Napomenuli smo da pod optom transparentnou smatramo propisivanje Ustavom i zakonom mogunost primene mera. U naoj praksi najvei broj odobrenih mera odnosi se na nadzor i snimanje telefonskih razgovora (prislukivanje). Sagovornici su u nekim sluajevima izraavali sumnju da se prislukuju ili su koristili posebne termine, argon i slino, da se kroz prislukivanje ne bi otkrilo da se razgovori odnose na dogovaranje oko primene ili izvrenja krivinog dela. No, i pored njihovog saznanja da je propisima dozvoljeno prislukivanje u takvim uslovima, oni su zbog svog komoditeta koristili fiksne ili mobilne telefone za planiranje, dogovaranje oko izvrenja ili posle izvrenja krivinog dela.
108
Inae, ljudski govor je proizvod glasovnih organa. Stoga se u krivinom postupku tretira kao bioloki trag. Govorom se izraavaju misli, elje, oseanja itd. Razvoj tehnike, pronalazak telefona je omoguio razmenu misli i oseanja na ogromnom razdaljinama. Mobilni telefoni su omoguili takvo prenoenje i u hodu, bilo gde da se nalaze ljudi. Telefon, je, na izvestan nain, olakao emotvni i poslovni ivot oveka. Meutim, ima i onih koji ele komoditet i u planiranju ili izvrenju krivinih dela. Umesto da peae na sastavnke da bi se dogovarali oko izvrenja krivinih dela, lake je obaviti dogovor iz udobnih soba ili kancelarija ili sa ulice i sl. S druge strane, i policija eli komoditet, da iz kancelarija prislukuje telefonske razgovore, umesto da se vie opredeli za operativni rad. Izmeu ostalog, istrani sudija mora da ima u vidu i ovu dimenziju, kao odnos ili srazmeru, prilikom odluivanja o primeni posebnih mera, na ta ga obavezuje i Ustav. Na kraju, treba rei da je dosadanja praksa pokazala da je primenom posebnih mera dolo do otkrivanja najteih krivinih dela i kriminalnih grupa i prikupljeni su vani dokazi ali zbog osetljivosti pitanja,tj. ogranienja zajamenih prava i sloboda, ne treba pokazivati ni preveliko oduevljenje, ve poklanjati naroitu panju pirlikom odluivanja o primeni mera, u toku trajanja i nakon toga, kako to Ustav i zakon propisuju.
Vuko Miri
109
Rodoljub abi1
Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlaenja
Nadzor nad primenom posebnih mera, odnosno, ire, nadzor nad aktivnostima bezbednosnih slubi je, za drutvo koje eli da bude demokratsko, sigurno jedna od veito aktuelnih tema. Sva demokratska drutva nastoje da grade kompleksne mehanizme za vrenje tog nadzora, mehanizme u koji, pored, bez sumnje najvanije parlamentarne kontrole, ukljuuju u veoj ili manjoj meri i pojedine nove nezavisne organe Ombudsmana, Poverenika za informacije i sl. i nova prava javnosti. Takve nove institucije i nova prava postepeno postaju i naa realnost. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja otvorio je iroke mogunosti javnosti za pristup, u naelu, svim podacima, svih organa vlasti. Samim tim i informacijama u posedu bezbednosnih slubi. Iako je zakon predvideo dovoljno reenja kojima se, u sluaju opravdane potrebe, moe uskratiti pristup ovim informacijama, ipak je izvesno uspostavio nov odnos i nove obaveze i za ove organe.
Autor je Poverenik za informacije od javnog znaaja
110
Sa stanovita mojih iskustava na funkciji Poverenika za informacije, u vezi sa ovom temom, treba pre svega ukazati na dva fenomena. Jedan na apstraktnom normativnom planu, drugi na realnom faktikom planu. Na normativnom nivou evidentno je odsustvo tzv. komplementarnih zakona. Re je o bar dva zakona, jako vana za kvalitetnu primenu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Re je o zakonu o klasifikaciji tajnih podataka i zakonu o zatiti podataka linosti. Za razliku od gotovo svih evropskih zemalja mi nemamo zakon o tajnim informacijama, zakon o klasifikaciji podataka. Umesto njega imamo umu anahronih i kontradiktornih zakona i propisa od kojih su mnogi iz Miloevievog, a neki ak i iz Titovog vremena. Kod takvog stanja stvari nije sluajno da se svakodnevno suoavamo sa primerima bezbednosne kulture iz prve polovine prolog veka i da se status poverljivosti daje ne samo bez kriterijuma i radi zatite interesa koje nije potrebno tititi nego esto i sa svesnom namerom da se od javnosti sakriju interesi koji su potpuno nelegitimni, koji se nipoto ne bi smeli tititi. I zbog nesmetane komunikacije sa dravama u integracijama u okruenju, i zbog bitnog smanjenja mogunosti da se zloupotrebljava institucija poverljivosti, treba bez odlaganja doneti zakon o tajnosti informacija. I donoenje novog, sa evropskim standardima usaglaenog zakona, kao i uspostavljanje efikasnog mehanizma zatite podataka o linosti treba da bude jedan od prioritetnih zadataka. Ne radi se samo o potrebi da se donese zakon ve i o tome da se uspostavi stvarno efikasan mehanizam za ostvarivanje ovog prava. Treba nam pravo reenje a ne privid reenja. Naa zemlja je i svojevremeno, 1998. donela Zakon o zatiti podataka o linosti koji je sa stanovita osnovnih principa moda bio blizak tada dominantnim evropskim standardima ali je, u primeni, ostao bez realnih efekata. Ne bismo smeli ignorisati deavanja u realnom ivotu koja upozoravaju na rastue dimenzije problema. Tipian primer predstavlja odlaganje primene novog zakona o biometrijskim, elektronskim ipom snabdevenim linim kartama, odnosno dileme i nesporazumi koji su se u vezi stim otvorili. Dodao bih svakako i jo jedan zakon, koji, sa dnevnog, praktinog stanovita moda ne izgleda tako vaan kao prva dva, ali lino mislim da svakako jeste. Podsetio bih da je Parlamentarna skuptina Saveta Evrope jo 1996. godine usvojila Rezoluciju o
Rodoljub abi
111
merama za razgradnju naslea bivih totalitarnih sistema, koja pored ostalog pozdravlja stavljanje dosjea tajnih slubi na uvid javnosti u nekim bivim komunistikim zemljama i poziva sve zemlje da zainteresovanima, na njihov zahtev, omogue uvid u dosjea koja su o njima vodile nekadanje tajne slube. Gotovo sve nekadanje socijalistike drave sledile su ovaj apel Saveta Evrope, a naa zemlja, naalost, nije. Krajnje je vreme da, donoenjem zakona o otvaranju dosjea tajnih slubi, uinimo neto to je bitno za meunarodni ugled nae zemlje, za njenu dalju demokratsku tranziciju i, razume se, za uspostavljanje pretpostavki za demokratsku kontrolu bezbednosnih struktura. Na faktikom nivou izuzetno vaan fenomen jeste spremnost bezbednosnih slubi da prihvate kontrolu javnosti, da prihvate odgovoran odnos, prema, na zakonu zasnovanim zahtevima za pristup informacijama. S tim u vezi, teko moemo biti zadovoljni odnosom koji je do sada ispoljavala Bezbednosno-informativna agencija. Podsetiu da sam u Izvetaju Narodnoj skuptini, taj odnos morao oceniti na sledei nain: Najdrastiniji primer je Bezbednosno-informativna agencija. U njenom sluaju nije re samo o krenju prava na pristup informacijama u posedu organa vlasti, ve o potpunom neprimenjivanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Bezbednosno-informativna agencija nije imala potrebnu komunikaciju sa graanima koji su joj se obraali sa zahtevom za ostvarivanje svog, zakonom i Ustavom zajamenog prava a ni sa poverenikom, kao drugostepenim organom. Nije odgovarala na zahteve graana, nije se, na traenje poverenika izjanjavala o podnetim albama. Nije postupala po nalozima sadranim u reenjima poverenika. BIA nije izvrila ak ni elementarne, za sve dravne organe, zakonom predviene obaveze u vidu dostavljanja godinjeg izvetaja o primeni zakona povereniku i izrade i objavljivanja informatora o radu. Primer potpunog ignorisanja Zakona od strane bilo koga, po miljenju poverenika zasluuje ozbiljnu panju Narodne skuptine Republike Srbije. Zakoni Republike Srbije moraju da obavezuju svakog osim onog ko je samim zakonom izuzet. Niko ne bi smeo i nikom se ne bi smelo tolerisati da sam sebe izuzima od primene zakona. Ba zato je ohrabrujue to, da je Vojno-bezbednosna agencija, koja je tek od skoro u nadlenosti poverenika (budui da je bila ustanova saveznog ranga), ispoljila znatno drugaiji odnos. Uz evidentna nastojanja da zatiti informacije od znaaja za vre-
112
nje svojih zakonom utvrenih funkcija, agencija je ipak ispoljila i spremnost da na zahteve javnosti odgovori na pravi nain. Na kraju, umesto zakljuka, konstatovau da uspostavljanje kompleksnog mehanizma demokratskog nadzora nad radom bezbednosnih struktura, pored ostalog, trai da, mnogo bre nego do sada, gradimo potrebne normativne, zakonske pretpostavke, a takoe i da, uz puno potovanje specifinosti delovanja bezbednosnih slubi, menjamo konzervativna, prevaziena shvatanja o njihovim obavezama prema javnosti.
Rodoljub abi
113
Uporedni uvid Primena posebnih mera u pojedinim tranzicionim zemljama
114
115
Jelena Unijat, Marko Miloevi, ore Popovi i Predrag Petrovi1
Specijalne mere u zemljama u tranziciji2
Uvod U savremenoj transformaciji drutveno-ekonomskih odnosa pomeren je i fokus sa vojnih na nevojne pretnje. Dve najznaajnije globalne pretnje te vrste su terorizam i organizovani kriminal. Zakonodavstva brojnih zemalja predviaju upotrebu posebnih mera kao instrument za njihovo otkrivanje i spreavanje. Danas je sveprisutan opti trend irenja kako vrste ovih mera tako i aktera koji ih primenjuju. Tako su ovim merama opremljene klasine institucije poput policije, ali i novoosnovane specijalizovane institucije za borbu protiv organizovanog kriminala i pranja novca. Najvei problem prilikom primene ovih mera jeste iznalaenje balansa izmeu efikasnog odgovora na izazove, rizike i pretnje i zatite zagarantovanih osnovnih ljudskih prava u koje ove mere zadiru. Komparativna analiza zakonskih reenja u pojedinim postsocijalistikim zemljama (od kojih su veina bive republike SFRJ) prilog je raspravi o (zlo)upotrebi specijalnih mera
1 2
Autori su istraivai Centra za civilno-vojne odnose Komparativnom analizom su obuhvaene sledee zemlje: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, eka, Hrvatska, Maarska, Makedonija i Slovenija.
Specijalne mere u zemljama u tranziciji
116
u Srbiji. U tekstu koji sledi izdvojili smo najvanija zapaanja koja su proizala iz nae analize, dok je detaljan pregled aktera, ovlaenja koje poseduju, te ko i kako vri kontrolu nad njima dat u tabelama na kraju teksta.
Posebne mere prema zakonu o krivinom postupku Primena jednog znaajnog dela posebnih mera definisana je zakonom o krivinom postupku (u daljem tekstu ZKP). Mere iz ZKP koristi policija, ali i neke novoosnovane specijalizovane institucije za borbu protiv organizovanog kriminala, kao to je sluaj u Hrvatskoj sa Uredom za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (USKOK). Meutim, mogu se zapaziti i odreeni izuzeci od ovog pravila, pa se tako, recimo u Maarskoj posebne mere detaljnije izlau u Zakonu o policiji. U Sloveniji su neke od mera ureene u Zakonu o policiji, ali se veina nalazi u Zakonu o krivinom postupku. Ono to je zajedniko u svim zakonima o krivinom postupku jesu sluajevi u kojima dolazi u obzir primena ovih mera, a to su uglavnom krivina dela: protiv integriteta drave, protiv ovenosti i meunarodnog prava, terorizma i dela za koja se prema krivinom zakonu moe izrei kazna zatvora najmnje od tri do pet godina ili tea kazna. U tom pogledu izuzetak je Crna Gora u ijem zakonu je kao donja granica postavljena kazna zatvora od 10 godina. Prilikom odreivanja ovih mera neophodno je ispotovati princip srazmernosti, odnosno mera moe biti primenjena samo u sluaju da se dokazi ne mogu prikupiti na drugi nain ili bi njihovo prikupljanje na drugi nain bilo znatno oteano. Za primenu ovih mera neophodan je nalog suda. Nalog uglavnom izdaje istrani sudija nadlenog suda na inicijativu javnog tuioca. Mada ima i sluajeva kada meru odobrava javni tuilac (Makedonija), ili neke od mera odobrava javni tuilac, a neke istrani sudija (Slovenija). U zahtevu za izdavanje naloga i u nalogu moraju se tano navesti podaci na koga se mera odnosi, za koje krivino delo se prikupljaju podaci, razlozi za njenu primenu, kao i koliko dugo mera traje. Trajanje mere se uglavnom propisuje na rok od mesec dana, koji se naknadno moe produiti najdue do est meseci ili godinu dana, a mera se u svakom sluaju prekida kada prestanu razlozi za njenu primenu.
Jelena Unijat, Marko Miloevi, ore Popovi i Predrag Petrovi
117
Ako su podaci prikupljeni upotrebom specijanih mera uz potovanje svih formalno propisanih uslova, mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. Meutim, ukoliko se krivini postupak za odreeno delo i protiv odreenog lica prema kojem je mera bila primenjivana ne pokrene u odreenom roku, ovako prikupljeni podaci moraju biti uniteni. Rokovi za uvanje ovih podataka se kreu od est meseci do dve godine. Izdavanjem naloga za upotrebu mera i naloga za njihovo produenje sud vri kontrolu nad njihovom primenom. Za neke od mera koje su propisane zakonima o policiji predvieno je da nalog za njihovu primenu izdaje direktor policije, pa u takvim sluajevima ne postoji sudski nadzor, ve samo nadzor nadlenog ministarstva ili dravnog tuilatva. Kao jedno od naprednijih reenja mogla bi se pohvaliti odredba u Zakonu o krivinom postupku Slovenije u kojoj stoji da sudsko vee proverava legalnost i osnovanost primene mere ako se mera primenjuje protiv istog lica due od 6 meseci. Ovo je jedan dodatni osnov kojim se tite graani od zloupotreba.
Posebna ovlaenja bezbednosnoobavetajnih slubi Slube bezbednosti su jedan od osnovnih aktera sektora bezbednosti koji upotrebljavaju specijalne mere prilikom obavljanja svojih zadataka. Slube bezbednosti mogu koristiti specijalne naine i metode prikupljanja podataka ako se podaci koji su potrebni ne mogu pribaviti na drugi nain. Kada je potrebno da obave svoje zadatke, slube bezbednosti mogu sprovoditi nadzor nad osobama i stvarima, koristiti lane dokumente, mamce i zatitne tehnologije da bi
Doivotno na obradi Jedna od znaajnih pretpostavki spreavanja zloupotreba primene specijalnih mera jeste njihovo vremensko ogranienje. Veina zakonodavstava predvia da primena ovih mera moe trajati tri meseca i da se njihovo trajanje moe produiti s tim to ne mogu trajati due od est meseci. Izuzetak su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora u kojima se primena mera za koje je, po pravilu, potrebna dozvola suda, mogu produavati neogranien broj puta. Primena ovih mera u svakom sluaju mora prestati ukoliko su prestali razlozi za njihovo sprovoenje.
118
zatitili svoje operacije. Prilikom primene ovih mere slube bezbednosti bitno zadiru u neka od osnovnih ljudskih prava kao to su pravo na privatnost i pravo na nepovredivost stana i pisma. Stoga je neophodno odrediti uslove pod kojima se ovo ogranienje ljudskih prava moe sprovesti, u kom vremenskom trajanju i na osnovu ije dozvole. Za prikupljanje pojedinih vrsta podataka tajnim slubama nije potrebna posebna dozvola za primenu specijalnih mera. To su mere koje u manjoj meri zadiru u ljudska prava, na primer tajno praenje i posmatranje u otvorenom prostoru i na javnim mestima. Dozvolu za primene ovih mera najee daje rukovodilac slube bezbednosti na nacionalnom nivou. Nasuprot tome, za primenu specijalnih mera koje osetnije zadiru u ljudska prava, kao to su na primer tajni nadzor telekomunikacionih usluga, potanskih i drugih poiljki, kao i zatvorenih prostora koji nisu javna mesta, dozvolu za primenu mera daje nadleni sud. Najee se ovde radi o vrhovnom sudu. Meutim, u nekom zemljama, kao to su Slovenija i Maarska, za odobravanje ovih mera nadlean je okruni sud. Ovo reenje se pravda injenicom da je okruni sud bolje upuen u materiju, dok vrhovni sud obino odluuju po albama bez veeg ulaenja u samo injenino stanje u svakom konkretnom sluaju.
Borba protiv pranja novca van demokratske kontrole U suoavanju sa nevojnim pretnjama pranje novca je prepoznato kao mehanizam pomou kojeg se finansiraju terorizam i organizovani kriminal. Nacionalna zakonodavstva zemalja bive SFRJ primenjuju svetske standarde u spreavanju pranja novca. Telo koje je formirano da bi se bavilo ovim poslom zove se uprava (Direkcija u Makedoniji) za spreavanje pranja novca i nalazi se pri ministarstvu finansija. Mere praenja transakcija ne odobrava posebno telo, ve su institucije po slovu zakona obavezne da ovoj upravi dostavljaju podatke. Poreenja radi, policiji je po zakonu o krivinom postupku potrebna dozvola suda za primenu ove mere. Istovetni kriterijumi su primenjeni u ovim zemljama i podrazumevaju praenje svake transakcije koja prelazi iznos od 15 000 evra, a dovoljna je i sumnja da se radi o pranju novca da bi se pratile neije transakcije. I obveznici i uprava su duni da prave tajne baze podataka koje se uvaju po deset godina, koje su dostupne samo ovim organima. Ovako iroka definicija
119
ostavlja puno prostora za zloupotrebu i za krenje ljudskih prava. Kontrola nad primenom ovih mera je minimalna, a zakonom je propisana kontrola uprave nad obveznicima, ali ne i kontrola nad upravom Problem je to malo koje zakonodavstvo predvia podnoenje izvetaja uprave vladi (Slovenija). U ostalim zemljama ne postoji demokratska kontrola nad primenom ovih mera. Ovaj organ primenjuje mere praenja finansijskih transakcija bez odobrenja suda, ve po automatizmu, sa iroko postavljenim kriterijumima i bez relevantne kontrole nad upotrebom ovih mera.
Primeri dobrih reenja nadzora U pogledu nadzora nad primenom posebnih mera i tehnika prikupljanja podataka koje primenjuju organi prema zakonu o krivinom postupku gotovo da i nema nekih razlika. Odreene razlike se mogu uoiti kada je u pitanju nadzor nad posebnim merama koje primenjuju bezbednosno-obavetajne slube, te emo u ovom delu teksta izdvojiti nekoliko razvijenih i dobrih reenja primenjenih u razmatranim zemljama. Tako u Hrvatskoj postoje veoma raznovrsni mehanizmi kontrole koji osim parlamentarne i sudske ukljuuju i graanski i struni nadzor nad primenom posebnih mera koje koriste bezbednosno-obavetajne slube. Tako je Vijee za graanski nadzor nadleno da razmatra pojedinane sluajeve ugroavanja prava graana koja su im prilikom obavljanja poslova iz svoje nadlenosti poinile slube bezbednosti, dok Ured Vijea za nacionalnu sigurnost, koji obavlja strune i administrativne poslove za Vijee za nacionalnu sigurnost, vri struni kontrolu rada slubi. Od ostalih razmatranih zemalja jo samo eka ima razueniju kontrolu slubi bezbednosti. U ekom parlamentu odbor za bezbednost vri kontrolu nad svim slubama, ali postoje i odbori koji vre nadzor nad svakom od slubi ponaosob. Za Hrvatsku je specifino i to to je centralizovala primenu mera tajnog nadzora nad telekomunikacijskim saobraajem. Tako je osnovan Operativno-tehniki centar, koji je nadlean za aktivaciju i upravljanje merom tajnog nadzora telekomunikacijskih usluga, delatnosti i prometa, kao i za ostvarivanje operativno-tehnike koordinacije izmeu pravnih i fizikih osoba koje raspolau javnom telekomunikacionom mreom i tela koja su ovlaena za primenu mera tajnog nadzora telekomunikaci-
120
ja u skladu sa Zakonom o sigurnosno-obavjetajnom sustavu i Zakonom o kaznenom postupku Republike Hrvatske. Na taj nain svi dravni organi koji imaju pravo na primenu ovih mera mogu pod istim uslovima koristiti usluge ovog Centra, ime se olakava korienje mere tajnog nadzora nad telekomunikacionim saobraajem. Meutim, ovim reenjem je istovremeno olakana i kontrola nad primenom ove mere, jer postoji samo jedno telo koje vri aktivaciju i upravljanje prislukivanjem. Nadzor nad radom OTC obavlja Ured Vijea za nacionalnu sigurnost koji izvetaje o obavljenoj kontroli dostavlja predsedniku i premijeru, kao i predsedniku hrvatskog Sabora i odboru nadlenom za nacionalnu bezbednost. Jedno od dobrih reenja moemo zapaziti u Sloveniji i Maarskoj. Naime, u veini posmatranih drava odobrenje za primenu posebnih mera kojima se osetnije ograniavaju ljudska prava a koje u svom radu koriste slube bezbednosti odobrava najvia sudska instanca u zemlji (vrhovni sud). Meutim, u Sloveniji i Maarskoj primenu ovih mera odobrava predsednik nadlenog okrunog suda to je bolje od prethodnog reenja jer je on u odnosu na predsednika vrhovnog suda upoznatiji sa konkretnim sluajem radi kojeg se i primenjuju posebne mere.
Zakljuna razmatranja Sve posmatrane zemlje prihvatile su globalnu premisu da je za efikasno suprotstavljanje savremenim izazovima, rizicima i pretnjama, pre svega organizovanom kriminalu i terorizmu, neophodno koristiti posebne istrane mere i tehnike, kao i specijalizovane institucije. Ne elei da osporavamo ispravnost ove odluke, moramo izneti nekoliko veoma vanih zapaanja koja proizlaze iz izloene analize. Najpre, sve posmatrane zemlje na gotovo identian nain su definisale primenu i nadzor nad posebnim merama koje se primenjuju za reavanje dela organizovanog kriminala. Takoe, veina zemalja je osnovala specijalizovanu instituciju nadlenu za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma. Ovlaenja i nain rada ove institucije identino su normativno ureeni u svim zemljama u kojima je ovaj organ ustanovljen. Na osnovu reenog, ini se da su pojedina reenja nekritiki preuzimana i inkorporirana u nacionalna zakonodavstva, bez obraanja vee panje na lokalne specifinosti. Jo vanije je to da su pojedina reenja u suprotnosti sa ljudskim pravima. Tako je pomenuta institucija za borbu protiv pranja novca i finansiranja
121
terorizma potpuno van bilo kakve kontrole, a ona ima ovlaenja kojima znatno zadire u privatnost fizikih i pravnih lica. Takoe, treba obratiti panju i na to da su se u pojedinim zemljama zadrala reenja koja bezbednosno-obavetajnim slubama omoguavaju da osetnije ograniavaju i kre ljudska prava svojih graana. Ovde mislimo, pre svega, na mogunost da se prema nekom pojedincu odreene posebne mere primenjuju doivotno, tako to je dozvoljeno da se njihova primena neogranieni broj puta produava. Isto tako, u jednoj zemlji se kao raritet iz prolih vremena moe nai i mera kojom se slubama bezbednosti omoguava tajni pretres stana.Borba protiv savremenih izazova, rizika i pretnji svakako zahteva i primenu nove strategije borbe protiv njih, kao i primenu specijalnih istranih metoda i tehnika kojima se znatnije zadire u ljudska prava. Ali, primena posebnih mera mora biti pod jakom demokratskom kontrolom. Iz priloene analize proizlazi da u zakonodavstvima posmatranih zemalja ima dosta mesta koja bi se mogla poboljati. U prethodnom poglavlju izdvojili smo primere dobrih reenja kojima je obuhvaena kontrola i nadzor nad primenom specijalnih mera. Ovde bismo na kraju posebno naglasili da je neophodno novoosnovanu instituciju nadlenu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma podvesti pod demokratsku kontrolu.
122
123
Prilog
Tabele o kljunim akterima, posebnim ovlaenjima koje koriste, te o nadzoru nad njihovom primenom. Tabelama su obuhvaene sledee zemlje: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, eka, Hrvatska, Maarska, Makedonija i Slovenija
124
125
Bosna i Hercegovina
Akteri Obavetajno-sigurnosna agencija (OSA) Vrsta mera
- tajno prikupljanje informacija - uspostavljanje tajnih kontakata s fizikim licima - uspostavljanje i korienje informacionih sistema za prikupljanje podataka - operativne obmane - pripremanje i korienje tajnih dokumenata - osnivanje i odravanje privremenih organizacija radi prikupljanja tajnih podataka - rasporeivanje zaposlenih da rade kao tajni agenti
Uslovi i trajanje
diskreciona ocena generalnog direktora Agencije o neophodnosti primene mere
Odobrenje
generalni direktor Agencije
Kontrola
- Predsednitvo BiH - Vee ministara - Predsedavajui Vea ministara - Sigurnosno-obavetajna komisija (parlamentarni nadzor) - Agencija je duna obavestiti graanina, na njegov pisani zahtev, da li su pokrenute mere prikupljanja podataka protiv njega i da li Agencija vodi evidenciju koja sadri njegove line podatke i da mu, na njegov zahtev, tu dokumentaciju o prikupljenim podacima stavi na uvid. Agencija moe biti osloboena ove obaveze ako takva informacija moe ugroziti obavljanjue zadataka Agencije ili ako moe ugroziti sigurnost izvora ili druge osobe.
Vrsta mera
- praenje na mestima koja nemaju javni karakter - praenje komunikacija putem telekomunikacijskih i dr. oblika elektronskih ureaja - pretres imovine bez pristanka vlasnika
Uslovi i trajanje
Uslovi: nalog suda trajanje: - 60 dana + 30 dana + 30 dana .... - kad je ostvaren cilj - kad se iz njihove dalje upotrebe ne oekuju rezultati - kad je tajno prikupljanje podataka nezakonito
Odobrenje
predsednik suda BiH
Kontrola
- Sud - Graanin koji je bio predmet praenja ili prislukivanja mora po okonanju mere biti obaveten o preduzetim merama najkasnije u roku od 30 dana po okonanju postupka.
126
Akteri Obavetajno-sigurnosni rod OS Vrsta mera

- pruanje pomoi OSA i u prikupljanju stratekih vojnih podataka i vrenju protivobavetajnih aktivnosti. prikupljanje stratekih vojnih podataka, koje zahteva primenu posebne istrane aktivnosti i upotrebu tehnikih sredstava za nadgledanje, obavlja OSA.
Akteri Policija Vrsta mera

a) nadzor i tehniko snimanje telekomunikacija, b) pristup kompjuterskim sistemima i kompjutersko sravnjenje podataka, v) nadzor i tehniko snimanje prostorija, g) tajno praenje i tehniko snimanje lica i predmeta, d) prikriveni istraitelj i informator, ) simulirani otkup predmeta i simulirano davanje potkupnine, e) nadzirani prevoz i isporuka predmeta.
Uslovi i trajanje
Uslovi: - za krivina dela propisana u Zakonu - predlog tuioca - naredba sudije Rok: za mere pod a), b), i v) mesec dana + mesec dana, ali najdue 6 meseci; za mere pod g) i e) - mesec dana + mesec dana, ali najdue 3 meseca za meru pod ) nalog se odnosi samo na jednokratni akt Mera se prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je bila odreena.
Odobrenje
tuilac sud
Kontrola
- Sud
Akteri Finansijska policija, Federacije BiH Vrsta mera

- prikupljanje obavetenja o svim transakcijama ija vrednost prelazi 30 000 KM. - prikupljanje obavetenja o transakcijama za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. - prikupljanje obavetenja od carinske uprave za svaki prenos ili pokuaja nezakonitog prenosa preko granice vrednosti od 10 000 KM ili veoj.
Uslovi i trajanje
Uslovi: - vrednost transakcije preko 30 000 KM i vrednost prekograninog prenosa preko 10 000 KM - opravdana sumnja da se radi o pranju novca Rok uvanja podataka: - 10 godina. Posle ovog roka podaci se arhiviraju. - unitavaju se protekom roka od godinu dana od dana arhiviranja.
Kontrola
- Ministar finansija
Bosna i Hercegovina
127
Akteri Poreska uprava Federacije BiH Vrsta mera

u postupku otkrivanja, istraivanja, spreavanja, prikupljanja dokumentacije i prijavljivanja poreskih krivinih dela preduzimaju sve mere i radnje, u skladu sa ovlaenjima organa unutranjih poslova predvienih u ZKP.
Vrsta mera
pristup poreskog slubenika u prostorije ili objekte za koje postoji indicija da ih koriste za poslovne aktivnosti bez pristanka vlasnika, odn. korisnika
Uslovi i trajanje
Nalog suda
Odobrenje
Sud
Kontrola
- Sud
Akteri Finansijsko-obavetajno odeljenje SIPA1 Vrsta mera

- prikupljanje obavetenja o svim transakcijama ija vrednost prelazi 30 000 KM, ili vrednost povezanih transakcija prelazi 30 000 KM. - prikupljanje obavetenja o transakcijama za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. - organi carinske uprave duni su da FOO-u dostave podatke o svakom prenosu gotovog novca i obveznica preko dravne granice u vrjednosti od 10.000 KM ili vie.
Uslovi i trajanje
Uslovi: - vrednost transakcije preko 30 000 KM i vrednost prekograninog prenosa preko 10 000 KM - opravdana sumnja da se radi o pranju novca Rok uvanja podataka: - 12 godina.
Kontrola
- Direktor SIPA - Ministar sigurnosti
Izvori
- Zakon o obavetajno-sigurnosnoj agenciji BiH, Slubeni glasnik BiH, br. 12/04, 20/04. - Zakon o odbrani BiH, 2005. - Zakon o unutranjim poslovima Republike Srpske, Slubeni glasnik RS, br. 48/03. - Zakon o krivinom postupku Republike Srpske, Slubeni glasnik RS, br. 50/03. - Zakon o unutranjim poslovima Federacije BiH, Slubene novine FBiH, br. 49/05. - Zakon o krivinom postupku Federacije BiH, Slubene novine FBiH, br. 35/03, 37/03, 56/03. - Zakon o spreavanju pranja novca u Federaciji BiH, 2000. - Zakon o poreskoj upravi Federacije BiH, 15. jul 2002. - Zakon o spreavanju pranja novca BiH, Slubeni glasnik BiH, br. 28/04. - Vlada Republike Srpske - http://www.vladars.net - Vlada Federacije BiH - http://www.fbihvlada.gov.ba
1
SIPA - Dravna agencija za Istrage i zatitu
128
129
Crna Gora
Akteri
Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB)

Vrsta mera
Agencija je ovlaena da tajno prikuplja podatke sledeim sredstvima i metodama: - saradnjom sa domaim i stranim dravljanima; - praenjem i osmatranjem, uz korienje tehnikih sredstava za dokumentovanje; - kupovinom dokumenata i predmeta; - nadzorom nad potanskim poiljkama i drugim sredstvima komunikacija.
Uslovi i trajanje
direktor ANB odreuje vreme trajanja ovih mera.
Odobrenje
Mere pod takama 1, 2 i 3 odobrava direktor ANB.
Mera iz take 4 traje tri meseca, a zbog vanih razloga moe se produiti svaki put jo za tri meseca. Dakle, zakonom je omogueno da se ova mera neogranieno broj puta produava.
Predsednik Vrhovnog suda Crne Gore, na zahtev direktora ANB, odobrava i produava meru nadzora nad potanskim poiljkama i drugim sredstvima komunikacija.
Kontrola
Parlamentarnu kontrolu rada Agencije vri Skuptina, preko nadlenog radnog tela. Agencija je duna da, na zahtev radnog tela dozvoli uvid u postupak nadzora nad potanskim poiljkama i drugim sredstvima komunikacije, ukoliko se time ne ugroava nacionalna bezbednost Crne Gore. Agencija je duna da graanina, na njegov pisani zahtev, obavesti da li su preduzimane mere prikupljanja podataka o njemu i da li Agencija vodi evidenciju njegovih linih podataka i da mu, na njegov pisani zahtev, stavi na uvid dokumenta o prikupljenim podacima. Agencija nije duna da postupi u skladu sa ovom odredbom ako bi obavetenje dovelo u opasnost izvrenje poslova Agencije ili bi moglo dovesti do ugroavanja bezbednosti drugog lica, o emu e pismeno obavestiti podnosioca zahteva u roku od 15 dana. Unutranju kontrolu rada Agencije vri generalni inspektor, koji, izmeu ostalih poslova, nadzire i primenu i prekoraenje ovlaenja. Direktor Agencije moe, privremeno, prekinuti ili zabraniti generalnom inspektoru vrenje kontrole iz razloga zatite interesa nacionalne bezbednosti.
130
Akteri Uprava za sprjeavanje pranja novca Vrsta mera

Tajno prikupljanje podataka o pravnim i/ili fizikim licima za koje postoji sumnja da peru novac i/ili finansiraju terorizam. U tom cilju formiraju se baze podataka kako kod obveznika tako i u Upravi. Podatak o zahtevu, dostavljanje podataka, informacija ili dokumentacije, privremeno obustavljanje transakcije je slubena tajna.
Uslovi i trajanje
Obveznici i Uprava uvaju tajno prikupljene podatke 10 godina.
Odobrenje
Propisima za spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma odreeni su uslovi i obaveze prema kojima su obveznici duni da po njihovom ispunjenju odmah prikupe, skladite i dostave podatke Upravi. Organizacija je duna da obavi identifikaciju prilikom svake transakcije ija vrednost prelazi 15.000 evra ili prilikom vie meusobno povezanih transakcija koje prelaze vrednost 15.000 evra. Organizacija je duna da obavi identifikaciju uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca.
Kontrola
Kontrola Uprave nad obveznicima o tome da li u potpunosti izvravaju svoje obaveze o prikupljanju podataka o sumnjivim finansijskim transakciijama i izvetavanju Upravu o tome.
Crna Gora
131

Zakon o krivinom postupku Mere tajnog nadzora - tajni nadzor i tehniko snimanje telefonskih razgovora, odnosno sredstava za tehniku komunikaciju na daljinu i privatnih razgovora koji se obavljaju u privatnim ili javnim prostorijama ili na otvorenom; - tajno fotografisanje i vizuelno snimanje u privatnim prostorijama; - tajno fotografisanje i vizuelno snimanje na javnim mestima i otvorenom prostoru; - fiktivnu kupovinu predmeta i lica i fiktivno davanje i primanje mita; - praenje prevoza i isporuke predmeta krivinog dela; - upotrebu elektronskih ureaja za otkrivanje lokacija i pozicioniranje lica i predmeta; - snimanje razgovora uz prethodno informisanje i saglasnost jednog od uesnika razgovora; - angaovanje prikrivenog islednika i svedoka.
Uslovi i trajanje
Mere traju najdue est meseci, a zbog vanih razloga mogu biti produene za jo est meseci.
Odobrenje
Mere odobrava istrani sudija na pismeni i obrazloeni predlog dravnog tuioca. Mere se mogu narediti: 1) za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna; 2) za krivina dela sa elementima organizovanog kriminala. Dravni tuilac i istrani sudija e, na odgovarajui nain (prepisom zapisnika ili slubenih zabeleki bez linih podataka, izdvajanje slubene zabeleke iz spisa i sl.), spreiti da neovlaena lica, osumnjieni ili njegov branilac utvrde identitet lica koja su izvrila mere.
Kontrola
Sudska kontrola primenjenih mera: ako istrani sudija oceni da vie ne postoji potreba za primenu nareenih mera, donosi naredbu o prestanku mere.
Osnovna dokumenta: 1. Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbjednost 2. Krivini zakonik 3. Zakonik o krivinom postupku 4. Zakon o sprjeavanju pranja novca 5. Pravilnik o nainu dostavljanja podataka o gotovinskim transakcijama ija vrednost prelazi 15.000 evra i sumnjivim transakcijama Upravi za sprjeavanje pranja novca 6. Indikatori sumnjivih transakcija Izvori: 1. Internet portal Vlade Republike Crne Gore www.gom.cg.yu 2. Internet portal Slubenog lista Republike Crne Gore www.sllrcg.cg.yu/
132
133
Republika Hrvatska
Akteri
1.
2.
Vojna sigurnosno-obavjetajna agencija (VSOA) VSOA moe primenjivati mere samo prema zaposlenima, odnosno pripadnicima Ministarstva obrane i oruanih snaga RH Uslovi i trajanje
Mere iz take 1 a), take 2, take 3 i take 6. traju najdue etiri meseca, uz mogunost njihovog produenja neogranieni broj puta.
Sigurnosno-obavjetajna agencija (SOA)
Vrsta mera
1. tajni nadzor telekomunikacijskih usluga, delatnosti i prometa: - tajni nadzor sadraja komunikacija, - tajni nadzor podataka o telekomunikacijskom prometu, - tajni nadzor lokacije korisnika, - tajni nadzor meunarodnih telekomunikacijskih veza, 2. tajni nadzor nad potanskim i drugim poiljkama, 3. tajni nadzor i tehniko snimanje unutranjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta, 4. tajno praenje i motrenje uz svetlosno snimanje osoba u otvorenom prostoru i na javnim mestima, 5. tajno praenje i motrenje uz zvuno snimanje sadraja komunikacija osoba u otvorenom prostoru i na javnim mestima, 6. tajni otkup dokumenata i predmeta.
Odobrenje
Za primenu mera iz take 1 a), take 2, take 3 i take 6 potreban je pismeni obrazloeni nalog koji izdaje ovlaeni sudija Vrhovnog suda Republike Hrvatske, na zahtev direktora Agencije. Produenje mera odobrava vee koga sainjavaju tri ovlaene sudije Vrhovnog suda Republike Hrvatske. Kada ovlaeni sudija Vrhovnog suda Republike Hrvatske ne izda ili odbije da izda nalog za provoenje mera tajnog prikupljanja podataka, o razlozima odbijanja obavesti e Ured Vijea za nacionalnu sigurnost (UVNS).1 Ostale mere odobravaju direktori agencija, koji su duni da jednom meseno izveste Ured Vijea za nacionalnu sigurnost o primenjenim merama, a o meri iz take 6 izvetava se i glavni tuilac.
Kontrola
Parlamentarnu kontrolu vri hrvatski Sabor neposredno i putem odbora nadlenog za nacionalnu sigurnost, pa oni mogu zatraiti: od sigurnosno-obavetajnih agencija i od predsednika Vrhovnog suda Republike Hrvatske izvetaje o radnjama i merama koje provodi sigurnosno-obavetajna agencija uopte kao i prema odreenim osobama; izvetaj o tome prikupljaju li sigurnosno-obavetajne agencije podatke koji se tiu zastupnika ili osobe koja je lan njegove porodice Mere strunog nadzora nad agencijama i Operativno tehnikim centrom sprovodi UVNS, koji, izmeu ostalog, nadzire i primenu ovih mera. Graansku konrolu nad primenom ovih mera vri Vijee za graanski nadzor sigurnosno-obavjetajnih agencija
1. UVNS obavlja strune i administrativne poslove za Vijee za nacionalnu sigurnost (glavno dravno telo za koordinaciju i usmeravanje slubi bezbednosti), obavlja poslove koji Vijeu za nacionalnu sigurnost omoguavaju analizu izvetaja agencija i ocenu postizanja njihovih ciljeva rada, te ocenu sprovoenja odluka predsednika republike i vlade u usmeravanju rada bezbednosno-obavetajnih agencija. Takoe, UVNS obavlja poslove koji predsedniku republike i vladi omoguavaju nadzor nad radom agencija, te vri struni nadzor nad njihovim radom.
134
Akteri 1. Policija 2. Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (USKOK) Vrsta mera
Zakon o kaznenom postupku (ZKP) 1) nadzor i tehniko snimanje telefonskih razgovora, odnosno sredstava za tehniko komuniciranje na daljinu, 2) ulazak u prostorije radi sprovoenja nadzora i tehniko snimanje prostorija, 3) tajno praenje i tehniko snimanje osoba i predmeta, 4) upotreba prikrivenih istraitelja, 5) simulirani otkup predmeta te simulirano davanje mita i simulirano primanje mita, 6) nadzirani prevoz i isporuku predmeta kaznenog dela.
Uslovi i trajanje
Mere iz ZKP mogu trajati najdue etiri meseca uz mogunost produenja na jo tri meseca.
Odobrenje
Mere odobrava i produava istrani sudija na zahtev dravnog tuioca, a izvrava ih policija. ZKP i Zakonom o Uredu za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta odreena su krivina dela za ije procesuiranje se primenjuju ove mere.
Kontrola
Sudska kontrola primenjenih mera: ako istrani sudija oceni da vie ne postoji potreba za primenu nareenih mera, donosi naredbu o prestanku mera
Akteri USKOK osim mera propisanih u ZKP-u primenjuje i meru propisannu Zakonom o USKOK-u Vrsta mera
Zakon o USKOK-u Simuliranje poslovnih usluga ili sklapanja simuliranih pravnih poslova
Uslovi i trajanje
Mere traju tri meseca uz mogunost produenja na jo tri meseca
Odobrenje
Na zahtev direktora USKOK-a mere odobrava istrani sudija.
Kontrola
Sudska kontrola primenjenih mera: ako istrani sudija oceni da vie ne postoji potreba za primenu nareenih mera, donosi naredbu o prestanku mera
Operativno tehniki centar (OTC) je nadlean za aktivaciju i upravljanje merom tajnog nadzora telekomunikacijskih usluga, delatnosti i prometa, kao i za ostvarivanje operativno-tehnike koordinacije izmeu pravnih i fizikih osoba koje raspolau javnom telekomunikacionom mreom i tela koja su ovlaena za primenu mera tajnog nadzora telekomunikacija u skladu sa Zakonom o sigurnosno-obavjetajnom sustavu i Zakonom o kaznenom postupku.
Republika Hrvatska
135
Akteri Ured za sprjeavanje pranja novca Vrsta mera

Tajno prikupljanje podataka o pravnim i/ili fizikim licima za koje postoji sumnja da peru novac i/ili finansiraju terorizam. U tom cilju formiraju se baze podataka kako kod obveznika tako i u Uredu. Svi prikupljeni podaci slubena su tajna. Prema stepenu tajnosti ti su podaci poverljivi, tajni i vrlo tajni.
Uslovi i trajanje
Obveznik uva tajno prikupljene podatke pet godina, dok ih Ured uva deset godina. Ured unitava ove podatke godinu dana po isteku roka za njihovo uvanje.
Odobrenje
Propisima za spreavanje pranja novca odreeni su uslovi i obaveze prema kojima su obveznici duni da po njihovom ispunjenju odmah prikupe i dostave podatke Uredu
Kontrola
Postoji kontrola Ureda nad obveznicima o tome da li u potpunosti izvravaju svoje obaveze o prikupljanju podataka o sumnjivim finansijskim transakciijama i izvetavanju Ureda o tome. Ured moe samoinicijativno, van zakona propisane procedure i uslova, da zatrai od obveznika podatke o sumnjivim finansijskim transakcijama i strankama. U tom sluaju obveznik moe izjaviti albu Ministarstvu finansija RH, koje o albi odluuje
Osnovna 1. 2. 3. 4. 5. 6. Izvori: 1. 2. 3.
dokumenta Zakon o sigurnosno-obavjetajnom sustavu Republike Hrvatske Zakon o Uredu za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta Zakon o kaznenom postupku Kazneni zakon Zakon o sprjeavanju pranja novca Pravilnik o provedbi Zakona o sprjeavanju pranja novca Internet portal Vlade Republike Hrvatske www.vlada.hr Internet portal Narodnih novina www.nn.hr Internet portal Ureda za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta http://www.dorh.hr/default.asp?ru=113&sid=&akcija=&jezik=1
136
137
Republika Makedoniji
Akteri
Policija
Vrsta mera
Zakon o krivinom postupku (ZKP) i Zakon o praenju komunikacije Zakon o unutranjim poslovima 1) praenje komunikacije u domu i drugim prostorijama ili prevoznim sredstvima; 2) uvid i pretraivanje kompjuterskog sistema, oduzimanje kompjuterskog sistema ili dela sistema ili baze skladitenih podataka; 3) tajno prislukivanje, praenje i vizuelno-tonsko snimanje lica i predmeta tehnikim sredstvima; 4) prividan (simuliran) otkup predmeta, kao i prividno (simulirano) davanje mita i prividno (simulirano) primanje mita; 5) kontrolisana isporuka i prevoz lica i predmeta; 6) korienje lica sa prikrivenim identitetom za praenje i prikupljanje informacija ili podataka, 7) otvaranje prividnog bankarskog rauna na koji se mogu ulagati sredstva koja potiu od krivinih dela i 8) registrovanje prividnih pravnih lica ili korienje postojeih pravnih lica zarad prikupljanja podataka.
Uslovi i trajanje
Za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine i za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina za koje postoji osnovana sumnja da je izvreno od strane organizovane grupe, bande ili drugog zloinakog udruenja; - snimljeni materijal policija uva 6 meseci posle ega se materijal unitava, osim materijala koji se koristi kao dokazni materijal u krivinom ili prekrajnom postupku sa kojim se postupa u skladu sa zakonom; - ako postoji osnovana sumnja da je uinjeno krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti ili se spreava njegovo izvrenje, a policija to delo ne me da otkrije, sprei ili dokae redovnim merama, ili bi to bilo postignuto nesrazmernim tekoama, policijski slubenici mogu da koriste prikrivene izvore podataka. Zarad obezbeivanja podataka i dokaza neophodnih za uspeno voenje krivinog postupka koji na drugi nain ne mogu da se sakupe ili bi njihovo sakupljanje bilo uz velike tekoe, moe se traiti preduzimanje posebnih istranih mera za krivina dela neovlaenog putanja u promet narkotika i psihoaktivnih supstanci, iznude, ucene, pranja novca, krijumarenja, carinske iznude, primanje i davanja mita, nezakonit uticaj na svedoke, protivzakonito posredovanje, zloinako udruivanje, teroristika organizacija, terorizam, krivina dela protiv drave, krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava.
Odobrenje
Istraga se sprovodi po odobrenju javnog tuioca, ili istrani sudija nadlenog suda u predistranom postupku, a samo istrani sudija u toku istranog postupka
Kontrola
Zakon o praenju komunikacije (Sl. vesnik br. 121/2006) predvia formiranje Komisije za nadzor nad sprovoenjem mera za praenje komunikacija od strane Ministarstva unutranjih poslova i Ministarstva odbrane pri Skuptini Makedonije
138
Akteri Obavetajna direkcija Vrsta mera

Zakon za agencija za razuznavanje Pravilnik za vrenje na rabotite na Direkcijata za bezbednost i kontrarazuznavanja Direkcija primenjuje sredstva i metode koje propisuje Vlada Makedonije. Direktor Direkcije, odnosno zaposleni koga direktor ovlasti, samostalno odluuje o preduzimanju sredstava i metoda za izvrenje poslova Direkcije, i odgovoran je za zakonitu primenu tih sredstava. -u vrenju posebnih dunosti i ovlaenja u radu, slubena lica imaju pravo da prikupljaju podatke, izvetaje i informacije iz delokruga rada Direkcije.
Odobrenje
direktor Agencije izdaje slubene legitimacije zaposlenima na mestima sa posebnim dunostima i ovlaenjima
Kontrola
Nad radom Agencije nadzor vri parlament Makedonije preko komisije. Nalazi se dostavljaju parlamentu, predsedniku i Vladi Makedonije.
Akteri Vojska Makedonije Vrsta mera

Zakon o odbrani 1) Obavetajna delatnost u Vojsci obuhvata mere, aktivnosti i postupke koji se preduzimaju radi sakupljanja, dokumentovanja i analiziranja obavetajnih podataka znaajnih za odbranu Makedonije. U vrenju ovih dunosti ovlaena slubena lica imaju pravo da prikupljaju podatke, izvetaje i informacije iz delokruga svoga rada. 2) Kontraobavetajna delatnost u Vojsci obuhvata mere, aktivnosti i postupke koji se preduzimaju radi: - otkrivanja i spreavanja obavetajne i druge subverzivne delatnosti stranih vojno-obavetajnih i obavetajnih slubi koje se vre u zemlji i inostranstvu a usmerene su protiv odbrane Makedonije - otkrivanje i spreavanje svih formi teroristikog delovanja usmerenih protiv odbrane Makedonije - sprovoenje kontraobavetajne zatite zadataka i planova, dokumenata, materijalno-tehnikih sredstava, podruija, zona i objekata od interesa za odbranu Makedonije U vrenju ovih dunosti ovlaena slubena lica imaju pravo da prikupljaju podatke, izvetaje i informacije iz delokruga svoga rada.
Odobrenje
vrenje ovih delatnosti ovlaenih slubenih lica Ministarstva odbrane dozvoljava ministar odbrane.
Kontrola
Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem Zakona o odbrani sprovode inspektori u Ministarstvu odbrane.
Republika Makedoniji
139
Akteri 1. Ministarstvo unutranjih poslova 2. Ministarstvo odbrane Vrsta mera

Zakon o praenju komunikacije Tajno upoznavanje sa sadrinom komunikacije meu ljudima i istovremeno pravljenje tehnikog zapisa sadrine komunikacije koji je mogue reprodukovati. Komunikacija: svaka neposredna konverzacija i svaki prenos ljudskog glasa, zvuka, signala, pisanog teksta, slike, zvuka, baze podataka ili informacije bilo koje prirode.
Uslovi i trajanje
Za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine i za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina za koje postoji osnovana sumnja da je izvreno od strane organizovane grupe, bande ili drugog zloinakog udruenja. Snimljeni materijal se uva u Ministarstvu odbrane ili u Ministarstvu unutranjih poslova najdue jednu godinu po isteku vremena izdavanja naredbe.
Odobrenje
Nadleni javni tuiliac na svoju inicijativu, ili po predlogu ovlaenog lica Ministarstva unutranjih poslova
Kontrola
Parlament Republike Makedonije formiranjem komisije koju ine predsednik, etiri lana, zamenik predsednika i zamenici lanova. Komisija podnosi godinji izvetaj Parlamentu u roku od dva meseca po zavretku tekue godine.
Akteri Direkcija za spreavanje pranja novca Vrsta mera

Zakon o spreavanju pranja novca i drugih prihoda od krivinih dela 1. identifikacija pravnih i fizikih lica za koje postoji sumnja da peru novac i/ili finansiraju terorizam 2. praenje odreenih transakcija 3. sakupljanje, uvanje i dostavljanje podataka o transakcijama i licima koje ih vre 4. izrada programa za implementaciju mera za spreavanje pranja novca
Uslovi i trajanje
Organizacija je duna da obavi identifikaciju prilikom svake transakcije ija vrednost prelazi 15.000 evra ili prilikom vie meusobno povezanih transakcija koje prelaze vrednost 15.000 evra. Organizacija je duna da obavi identifikaciju uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca. Subjekat je duan da sumnjive transakcije prijavi direkciji pismenim putem najkasnije 24 sata po obavljanju takve transakcije. Carinska uprava je duna da prijavi direkciji sve transakcije preko 10 000 evra najkasnije 3 dana od evidentiranja takve transakcije Obveznici i Direkcija uvaju tajno prikupljene podatke 10 godina.
Kontrola
Nadzor nad primenom ovih mera vri: - Narodna banka nad bankama, tedionicama, menjanicama i uslugama brzog transfera novca, - Ministarstvo finansija nad osiguravajuim drutvima - Komisija za hartije od vrednosti nad berzom, brokerskim drutvima i investicionim fondovima - Uprava za javne prihode nad drugim finansijskim institucijama
140
141
Slovenija
Akteri
Obavetajno-bezbednosna agencija
Vrsta mera
- nadzor meunarodne komunikacije, - prikriveno pribavljanje dokumenata i predmeta, - tajna opservacija i praenje na javnim povrinama primenom tehnikih sredstava
Uslovi i trajanje
Uslovi: - odobrenje direktora Agencije u pisanoj formi, - da se informacije ne mogu sakupiti na drugi nain ili bi njihovo prikupljanje drugim sredstvima bilo povezano sa nesrazmernim tekoama.
Odobrenje
direktor Agencije
Kontrola
- Vlada, - kada se sluaj zakljui, osoba o kojoj su prikupljani podaci mora biti obavetena o sadraju prikupljenih podataka, sem u sluaju da bi time bili ugroeni ivot i zdravlje ljudi ili nacionalna bezbednost; - u ovom drugom sluaju posmatranoj osobi se ne saoptava sadrina podataka.
Vrsta mera
- zadravanje pisama i ostalih poiljki; - nadzor telekomunikacija u R Sloveniji
Uslovi i trajanje
Uslovi: - naredba predsednika okrunog suda - ako je verovatno da je bezbednost zemlje u opasnosti, - ako je verovatno da se ove aktivnosti odvijaju u vezi sa korienjem telekomunikacija, - ako je razumno zakljuiti da se informacije ne mogu prikupiti na drugi nain ili prikupljanje na drugi nain moe dovesti do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi. Rokovi: - 3 meseca + 1 mesec, ali najdue 6 meseci - nadzor telekomunikacija moe trajati najdue 3 meseca - primena mere se prekida ako ne postoji potreba za daljom primenom
Odobrenje
pismena naredba predsednika nadlenog okrunog suda
Kontrola
- sud, - kada se sluaj zakljui, osoba o kojoj su prikupljani podaci mora biti obavetena o sadraju prikupljenih podataka, sem u sluaju da bi time bili ugroeni ivot i zdravlje ljudi ili nacionalna bezbednost; - u ovom drugom sluaju posmatranoj osobi se ne saoptava sadrina podataka.
142

- nadzor i praenje korienjem tehnike opreme u svrhu dokumentovanja; - prikriveni rad; - prikrivena saradnja; - prikriveni identitet
Uslovi i trajanje
Uslovi: - ako postoje osnovi sumnje da je lice izvrilo krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti, ili lice vri takvo delo, ili ga organizuje, ili planira da ga izvri; - dozvola direktora policije ili njegovog zamenika - dozvola okrunog tuioca za korienje prikrivenog identiteta Rokovi: - 3 meseca + 3 meseca - ako se krivini postupak ne pokrene u roku od est meseci od primene mera, svi prikupljeni dokazi moraju biti uniteni
Odobrenje
direktor policije ili njegov zamenik, okruni tuilac
Kontrola
Ministarstvo unutranjih poslova dravno tuilatvo
Vrsta mera
- tajno praenje lica (za krivina dela za koja je propisan zatvor od pet ili vie godina i za pojedina taksativno nabrojana dela bez obzira na visinu kazne)
Uslovi i trajanje
Uslovi: - ako se primenom drugih mera ne mogu prikupiti podaci ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano; - naredba dravnog tuioca - naredba istranog sudije na zahtev dravnog tuioca u sluaju da se koriste tehniki ureaji za prislukivanje, za postavljanje ovakvih ureaja na prevozna sredstva ili privatne posede i za primenu mere protiv osobe koja nije osumnjiena. Rokovi: - 2 meseca + 2 meseca, - najdue 6 meseci za naredbe koje izdaje dravni tuilac, - najdue 24 meseca za naredbe koje izdaje istrani sudija, - najdue 36 meseci za krivina dela protiv bezbednosti Republike Slovenije i ustavnog ureenja i za zloine protiv ovenosti i meunarodnog prava
Odobrenje
dravni tuilac, sudija
Kontrola
dravno tuilatvo, sud, sudsko vee- ako se mera primenjuje protiv istog lica due od 6 meseci vee proverava legalnost i osnovanost primene mere
Slovenija
143
Vrsta mera
1) monitoring elektronskih komunikacija korienjem ureaja za prislukivanje i snimanje; 2) kontrola pisama i paketa 3) kontrola kompjuterskih sistema u bankama ili drugim pravnim licima koja obavljaju finansijske ili komercijalne aktivnosti; 4) prislukivanje i snimanje komunikacije uz dozvolu makar jednog lica koje uestvuje u konverzaciji
Uslovi i trajanje
Uslovi: - za krivina dela propisana zakonom - Naredba istranog sudije na zahtev dravnog tuioca Rokovi: - 1 mesec + 1 mesec, ali najdue 6 meseci, - ukoliko se ne pokrene krivini postupak u roku od 2 godine od primene mera prikupljeni podaci se moraju unititi
Odobrenje
istrani sudija
Kontrola
- Sud
Akteri Vojno- obavetajna agencija Vrsta mera

ista ovlaenja i mere kao i civilna obavetajna agencija
Kontrola
ministar odbrane, parlament
Akteri Uprava za pranje novca Vrsta mera

- Prikupljanje obavetenja o svim transakcijama ija vrednost prelazi 5 miliona tolara. - prikupljanje obavetenja o transakcijama za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. U takvim sluajevima i podatke o imovini, bankarskim depozitima i sve ostale potrebne podatke. - prikupljanje obavetenja od Carinske uprave za svaki prenos ili pokuaj nezakonitog prenosa preko granice vrednosti od 3 miliona tolara ili veoj.
Uslovi i trajanje
Uslovi: - vrednost transakcije preko 5 miliona tolara - opravdana sumnja da se radi o pranju novca Rok uvanja podataka: - 12 godina.
Odobrenje
- Ukoliko se radi o sumnjivim transakcijama Uprava sem po slubenoj dunosti, moe vriti istragu i po pismenom nalogu suda, dravnog tuilatva, policije, obavetajne slube, Banke Slovenije, Agencije za nadzor osiguranja i Inspektorata Ministarstva finansija.
Kontrola Izvori
Ministarstvo finansija, Vlada
- Zakon o obavetajno-bezbednosnoj agenciji, Slubeni list R. Slovenije, br. 81/06 - Zakon o policiji, Slubeni list R. Slovenije br. 210-01/94-5/4, 17. jun 1998. - Zakon o krivinom postupku, Slubeni list R Slovenije, br. 63/94, 70/94, 72/98, 6/99, 66/2000, 111/2001 - Zakon o odbrani, Slubeni list R Slovenije, br. 82/94, 44/97, 87/97, 47/02, 67/02, 40/04 - Zakon o spreavanju pranja novca, Slubeni glasnik R Slovenije, br. 79/01, 59/02 - Slubeni list R Slovenije - http://www.uradni-list.si
144
145
eka
Akteri
Obavetajne slube: Slubi za meunarodne odnose i informacije i

Vojnoj obavetajnoj slubi Vrsta mera
Specijalne odredbe o Slubi za meunarodne odnose i informacije i Vojnoj obavetajnoj slubi
Uslovi i trajanje
Kada je potrebno da obave svoje zadatke, Sluba za meunarodne odnose i informacije i Vojna obavetajna sluba mogu sprovoditi nadzor nad osobama i stvarima, koristei lane dokumente, mamce i zatitne tehnologije da bi zatitili svoje operacije na teritoriji eke Republike. Takoe mogu za te svrhe koristiti osobe koje e delovati u njihovu korist, ali moraju biti starije od 18 godina.
Odobrenje
Sluba za meunarodne odnose i informacije i Vojna obavetajna sluba su ovlaene da snimaju, skladite i koriste podatke o fizikim i pravnim licima kada im je to potrebno za obavljanje dunosti.
Obavetajne slube se nalaze pod kontrolom Vlade i nadzorom parlamenta kroz njegov odbor za bezbednost i stalne komitete za nadzor svake obavetajne slube pojedinano
Kontrola
Akteri
Bezbednosno informativna sluba

Vrsta mera
Posebne mere za prikupljanje podataka Bezbednosno informativna sluba je ovlaena da koristi obavetajna sredstva koja ukljuuju: a) obavetajne tehnologije b) lana sredstva i dokumente c) nadgledanje
Uslovi i trajanje
Upotreba nadzora i njegovo dokumentovanje se vri na osnovu odluke direktora organizacione jedinice koga je odredio direktor Bezbednosno informativne slube..
Kontrola
Bezbednosno informativna sluba se nalazi pod kontrolom parlamenta, odnosno njegovog odbora za bezbednost i stalnog komiteta za nadzor Bezbednosno informativne slube
146
Vrsta mera
Obavetajne tehnologije
Uslovi i trajanje
Pod obavetajnim tehnologijama se smatraju tehnika posebno elektronska, fototehnika, hemijska, fiziko-hemijska, radiotehnika, optika i mehanika sredstva i oprema koja se koristi za: a) otkrivanje, otvaranje, pregledanje i procenu robe koja se transportuje; b) presretanje telekomunikacija i radiokomunikacija; c) pravljenje video i audio zapisa koji ugroavaju ljudska prava i slobode; d) otkrivanje i onesposobljavanje tehnikih mera koje ugroavaju i onemoguavaju obavljanje dunosti Slube; e) identifikaciju lica i stvari i njihovog kretanja upotrebom bezbednosne tehnologije i mamca, na nain koji podrazumeva ugroavanje ljudskih prava i sloboda
Vrsta mera
Upotreba obavetajne tehnologije
Uslovi i trajanje
Bezbednosno informativna sluba moe da koristi obavetajne tehnologije uz pribavljen nalog koji izdaje predsednik sudskog vea vieg suda i u sluaju da je pribavljanje dokumenata na drugi nain neefikasno, znatno tee ili nemogue; - upotreba obavetajne tehnologije ne moe izai iz okvira sudskog naloga i ne moe ugroavati ljudska prava i slobode osim ako je to apsolutno neophodno. - Bezbednosno - informativna sluba moe da upotrebi obavetajne tehnologije na zahtev drugih dravnih organa kada je to potrebno; - primena obavetajne tehnologije se nalae na neophodno vreme koje ne moe biti due od tri meseca.
Odobrenje
- nalog za primenom obavetajnih tehnologija izdaje sudija na pismeni zahtev. - sudija odluuje o zahtevu za nalog za upotrebu obavetajne tehnologije po hitnom postupku; - nalog sadri informaciju koja vrsta obavetajne tehnologije e se primeniti, rok u kome e se primeniti, osnovnu identifikaciju podataka koji su meta primene, ako je mogue, broj telefona koji e se prislukivati, mesto gde e se ova tehnologija primenjivati, ako je poznato. - ukoliko sudija odobri zahtev on istovremeno izdaje nalog koji sadri i izjavu o pravu na ugroavanje prava na privatnost stana tokom primene obavetajne tehnologije; - ako sudija odbije zahtev, on svoju odluku mora da obrazloi. - na odluku sudije nije dozvoljena alba.
eka
147
Osnovna dokumenta: 1. Zakon o obavetajnim slubama eke Republike 2. Zakon o Bezbednosno-informativnoj slubi eke Republike Izvori: 1. 2. 3. Internet portal Vlade eke Republike - http://www.vlada.cz/defaultEN.html Internet portal Senata eke Republike - http://www.senat.cz/index-eng.php Internet portal Predstavnikog doma eke Republike - http://www.psp.cz/cgi-bin/eng
148
149
Maarska
Akteri
Policija
Vrsta mera
Tajno prikupljanje podataka
Odobrenje
Ovlaena jedinica policije, tuilac i sudija su ovlaeni da izvre inspekciju zatienih dravnih tajni bez posebne dozvole tokom tajnog prikupljanja podataka.
Kontrola
Izvrnu kontrolu nad policijom sprovodi ministar unutranjih poslova; zakonodavnu kontrolu sprovodi parlament preko svog Odbora za sprovoenje zakona. Postoji i sudska kontrola koja se sprovodi kroz krivini i graanski postupak, a ustavnost i zakonitost rada kontrolie Ustavni sud.
Vrsta mera
Tajno prikupljanje podataka za koje ne treba dozvola suda
Uslovi i trajanje
Da bi sprovela tajno prikupljanje podataka, policija moe da: a) zaposli dounike; b) prikuplja i proverava podatke prikrivajui nameru postupka ili putem lanih istraitelja; c) izdaje ili koristi lana dokumenta i formira i odrava lane organizacije; d) posmatra i prikuplja informacije od osoba osumnjienih za krivina dela, kao i prostorije, zgrade, ostale objekte, zemljite, delove puteva, vozila i dogaaje koji mogu biti u vezi sa krivinim delom i sve to tonski i video snima. e) koristi zamku
Vrsta mera
Tajno prikupljanje podataka za koje treba dozvola suda
Uslovi i trajanje
Da bi se ostvarilo krivino gonjenje i uz dozvolu suda policija moe biti ovlaena u sluajevima tekih krivinih dela da: a) tajno pretrai privatni dom i snimi svoja otkria b) posmatra i snima dogaaje koji se deavaju u privatnom domu;
Odobrenje
Sudija donosi odluku u roku od 72 sata nakon podnoenja zahteva; on e ili odobriti zahtev ili ga odbaciti kao neosnovan; - zahtev za primenu specijalnih ureaja podnosi naelnik istranog odeljenja policije koje je ovlaeno;
150
c) pristupi i snimi informacije koje su sadrane u pismima, drugim poiljkama ili koje su poslate putem telefonske linije ili ekvivalentnog sistema telekomunikacija pristupi i koristi podatke i informacije koje su sadrane u e-mail porukama
- primenu specijalnih ureaja odobrava sudija optinskog suda koji je nadlean prema naelniku istranog odeljenja policije koji podnosi zahtev; - sudija moe da odobri upotrebu specijalnih ureaja u svakom konkretnom sluaju u trajanju od 90 dana i maksimalno produi, trajanje mere za dodatnih 90 dana.
Kontrola
Sudija koji je dao odobrenje za primenu mere ima ovlaenje da proveri podatke prikupljene na ovaj nain.
Akteri Tajne slube Vrsta mera

Prikupljanje podataka
Uslovi i trajanje
Nacionalne slube bezbednosti mogu koristiti specijalne naine i metode prikupljanja podataka ako se podaci koji su potrebni ne mogu pribaviti na drugi nain.
Kontrola
Izvrnu kontrolu nad tajnim slubama sprovode Generalni direktori Kontraobavetajne slube, Slube nacionalne bezbednosti, Vojne kontraobavetajne slube, Vojne slube bezbednosti, kao i direktor Specijalne slube za nacionalnu bezbednost. Zakonodavnu kontrolu sprovodi parlament preko svog odbora za sprovoenje zakona. Postoji i sudska kontrola koja se sprovodi kroz krivini i graanski postupak, a ustavnost i zakonitost rada kontrolie Ustavni sud
Vrsta mera
Prikupljanje podataka za koje nije potrebna dozvola
Uslovi i trajanje
Prilikom prikupljanja podataka, nacionalne slube bezbednosti mogu da: a) zatrae informaciju, b) prikupljaju informacije skrivajui njihovu vanost za nacionalnu bezbednost, c) uspostave tajne kontakte sa privatnim licima, d) uspostave i koriste informacione sisteme za prikupljanje podataka, e) postave zamku,
Odobrenje
Sa prethodnim odobrenjem javnog tuioca koga je postavio republiki javni tuilac, nacionalne slube bezbednosti se mogu dogovoriti sa odreenim licem da im dostavlja informacije, stavljajui toj osobi u izgled pokretanje ili okonanje istrage kada postoji osnovana sumnja da je osoba u pitanju poinila krivino delo, u sluaju
Maarska
151
f ) pripreme i koriste lane dokumente , g) formiraju i odravaju lane organizacije, h) stave lica na koja se njihova istraga odnosi pod prismotru, i) prislukuju razgovore i da ih snimaju putem tehnikih mera, j) prikupljaju podatke preko telekomunikacionih sistema i drugih sistema koji skladite podatke uz prethodnu dozvolu
da je interes nacionalne bezbednosti da se sarauje sa ovom osobom vei od interesa drave da goni za krivino delo.
Vrsta mera
Prikupljanje podataka za koje je potrebna dozvola Na osnovu pribavljene dozvole, nacionalna sluba bezbednosti moe da: a) tajno pretresa stan i snimi posmatrano; b) nadgleda i snima dogaaje koji se deavaju u stanu; c) otvara i proverava pisma i druge poiljke; d) moe da sazna za telekomunikacije i mogu da snime njihov sadraj.
Uslovi i trajanje
generalni direktori Kontraobavetajne slube, Slube nacionalne bezbednosti, Vojne kontraobavetajne slube, Vojne slube bezbednosti, kao i direktor Specijalne slube za nacionalnu bezbednost podnose predlog za dozvolu prikupljanja podataka. Dozvola za tajno prikupljanje podataka se izdaje na 90 dana. U nekim sluajevima dozvola moe biti produena za jo 90 dana na zahtev generalnog direktora.
Odobrenje
Odluku o dozvoli za tajno prikupljanje podataka donosi predsednik okrunog suda ili u nekim sluajevima ministar pravde; oni donose odluku u roku od 72 sata od momenta podnoenja zahteva; oni mogu da odobre zahtev ili da ga odbace kao neosnovan; - na njihovu odluku ne postoji pravo albe.
Osnovna dokumenta: 1. Zakon o policiji 2. Zakon o tajnim slubama Izvori: 1. 2. 3. Internet portal Ministarstva unutranjih poslova Republike Maarske - http://www.bm.hu Internet portal Policije Republike Maarske - http://www.police.hu Internet portal Obavetajne slube Republike Maarske - http://www.mkih.hu
152
CIP , 342.722 : 35.072.6/.7 ( 497 . 11 ) ( 082 ) DEMOKRATSKI nadzor nad primenom posebnih Ovlaenja: zbornik radova / urednici Miroslav Hadi i Predrag Petrovi . Beograd : Centar za civilno-vojne odnose , 2008 (Beograd : Original) . 152 str. : graf. Prikazi, tabele; 24 cm Tira 500. Uvodne napomene: str. 7-9. Prilog: str. 123 151. Napomene i Bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz pojedine radove. ISBN 978-86-83543-49-6 a) COBISS.SR-ID 148077836

Hadzic I Petrovic (2008) Demokratski Nadzor Nad Primenom Posebnih Ovlascenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hadzic I Petrovic (2008) Demokratski Nadzor Nad Primenom Posebnih Ovlascenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA

urednici Miroslav Hadi i Predrag Petrovi

DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA

DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA zbornik radova

Objavljivanje ovog Zbornika omoguila je Misija OEBS u Srbiji

DEMOKRATSKI NADZOR NAD PRIMENOM POSEBNIH OVLAENJA

Urednici Miroslav Hadi i Predrag Petrovi

Beograd, april 2008

Uvodne napomene Otvaranje skupa

Usklaenost normi i vaeih odredbi

Akteri i metode koji oni koriste u primeni posebnih ovlaenja

Parlamentarni i sudski nadzor nad primenom posebnih mera

109 113 115 123

Uporedni uvid - Primena posebnih mera u pojedinim tranzicionim zemljama

Autor je Predsednik Narodne skuptine Republike Srbije

Hans Ola Urstad1

The author ih the Head of OSCE Misson to Serbia

Hans Ola Urstad

Hans Ola Urstad

Hans Ola Urstad

Usklaenost normi i vaeih odredbi

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Vie o tome vidi u priloenim tekstovima M. Grubaa i B. Milosavljevia

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Nosioci demokratske civilne kontrole 1) Izvrna vlast

Zakonodavna vlast Sudska vlast Javnost i civilno drutvo

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Sl. glasnik RS br. 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004, 61/2005.

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

lan 232 i 233 ZKP/2001. i lan 146 i 147 ZKP/2006.

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Posebna ovlaenja organa krivinog gonjenja i ustavna prava i slobode graana

Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Akteri i metode koji oni koriste u primeni posebnih ovlaenja

Demokratski nadzor nad primenom posebnih mera i ovlaenja

Autor je naelnik Vojno-bezbednosne agencije Ministarstva odbrane Republike Srbije

Demokratski nadzor nad primenom posebnih mera i ovlaenja

Demokratski nadzor nad primenom posebnih mera i ovlaenja

Demokratski nadzor nad primenom posebnih mera i ovlaenja

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Posebna prava i ovlaenja koja primenjuje policija

Autor je Glavni inspektor Poreske policije Ministarstva finansija Republike Srbije

SEKTOR PORESKE POLICIJE Poreska uprava Glavni inspektor - pomonik direktora PU

Odeljenje za koordinaciju poslova na otkrivanju poreskih krivinih dela