Dr

OR E STEFANOVI

PRAKTIKUM TEORIJE SPORTA

I STUDIJSKA GRUPA Naziv: -BORCI lanovi para: -Stefan Dekic -Milan Maric Milan
Milan je apsolvent fakulteta sporta i fizickog vaspitanja u Beogradu,odsek sport ,smer kondicija.Godinama se sportom bavio profesionalno,a trenutno usavrsava svoja znanja iz oblasti kung-fu wingchun.U sebi gaji duh borca i coveka koji je spreman kungda napreduje i usavrsava svoja ,do sada ,stecena znanja u oblasti borilackih vestina,budizma,joge i kontrole uma.Aktivan je clan univerzitetskog saveza Srbije i jedan od onih koji se bori za bolje uslove studenata.

Fotografija: Stefan Dekic

ZNANJE I ISKUSTVO IZ TEORIJE SPORTA

Da li ste u prethodnom skolovanju ucili teoriju sporta? DA Da li u svojoj biblioteci imate nego delo iz teorije sporta? TEORIJA I PRAKSA SPORTSKOG TRENINGA,TEORIJA SPORTSKOG TRENINGA Da li ste procitali neko delo iz Teorije sporta? DA Da li ste se upoznali sa programom iz Teorije sporta? DA Da li ste se upoznali sa udzbenicima iz Teorije sporta? DA Da li ste do sada stekli neka saznanja i iskustva iz Teorije sporta? DA Na koji nacin? KAO BIVSI PROFESIONALNI SPORTISTA,U TOKU SVOG STUDIRANJA,RADOM U PRAKSI I KONSULTOVANJEM SA RENOMIRANIM STRUCNJACIMA IZ OBLASTI SPORTA.

1. POJAM I DEFINICIJA SPORTA

Objasnite pojam sporta i navedite Vase stanoviste po pitanju definicije sporta?
Postoje vise definicija pojma sporta,one se razlikuje od autora do autora. Sport je svaka fizicka aktivnost ,odnosno takmicenje,u kojem je prisutna borba sa samim sobom ili sa drugima,koja se odvija usled jasno definisanim i utvrdjenim pravilima. Izuzetno je tesko definisati pijam SPORT,upravo zbog njegove velicine,obimnosti i svestranosti. Sport sadrzi tri osnovne odlike:

1.DISCIPLINA1.DISCIPLINA-sportista mora da deluje sxodno dogovoru i dogovorenim

pravilima

2.TAKMICENJE2.TAKMICENJE-razvijanje sportskog duha,borbrnost,zelja za pobedom u

okvirima datih pravila.

Objasnite sustinu modela interrelacija igra-sport-igranje? igra-sport Rec igra se koristi u znacenju zabava,razonoda.Igra je(dobrovoljna) slobodna aktivnost.Ona je usmerena ka tome da coveka cini radosnim,zadovoljnim ,ispunjenim.  Igra moze veoma dobro da posluzi kao uvodno-pripremna uvodnoaktivnost.Narocito u radu sa mladjim kategorijama i uzrasta,a ne retko i u seniorskom uzrastu.  Sport i igra poseduju mnogobrojne slicnosti kao sto su pravila,napetost,nezavisnost,zadovoljstvo i neizvesnost.  Deca kroz igru razvijaju:spretnost,izdrzljivost,snagu,brzinu,koordinaciju kao i mnoge druge fizicke i psihicke sposobnosti.  Talentovani pojedinci kroz igru i u najmladjem uzrastu pokazuju svoju uspesnost kao i svoju predodredjenost i talenat sa pojedini sport.

II SPORTSKA TERMINOLOGIJA
1.POWER PLATE- vibracioni sistem treninga, sprava za 1.POWER PLATEtrening nove generacije. 2. OW sistem- vr i dijagnozu jednog sportiste/tima u vezi sistemfizi kog i psihi kog optere enja radi optimalizacije trena nog procesa. 3. FARTLEK- (Igra brzine) slobodno stalno kretanje u FARTLEKprirodi, pri emu se naizmeni no smenjuju optere enja koja sportista sam odre uje po sopstvenom ose aju (metod treninga za anaerobni alaktatni kapacitet).

4. MONITORING- sistem za pra enje pulsa. MONITORINGStefanovi , . (2006): Teorija i praksa sportskog treninga, Beograd, str. 63.

Navedite cetiri primera upotrebe (ne)pravilnih reci i objasnite zasto (ne)treba da se koriste u sportu? 1. OLIMPIJADAOLIMPIJADA-ovaj izraz se koristi kao zamena za termin Olimpijske
igre,a ustvari osnacava period od 4.godine izmedju olimpijskih igara.

2. 3. 4.

VEZNJAKVEZNJAK-fudbalski strucnjaci cesto koriste ovaj termin kako bi

oslovili igraca sredine terena.

SKOK S MOTKOM-pravilan izraz je SKOK MOTKOM,jer takmicar MOTKOMne preskace s motkom ,vec pomocu nje.

ODRAZODRAZ-vecina sportskih radnika i strucnjaka koristi ovaj izraz

umesto izraza SKOK.

Zna enje pojmova:

FILOZOFIJAFILOZOFIJA- nauka o najop tijim zakonima kretanja i razvitka prirode, dru tva i ljudskog mi ljenja.

NAUKANAUKA- skup znanja o objektivnoj stvarnosti, stvarnosti koja je uz kori enje odgovaraju ih nau nih metoda sistematizovana i argumentovana. argumentovana. TEORIJATEORIJA- sistematsko izlaganje neke nauke, izvo enje jedne pojave iz zakona na kome se ona zasniva. ZAKONZAKON- zvani na pravila u skladu sa kojima ljudi ive. Oni kontroli u mnoge stvari koje ljudi rade i poma u da ive u miru. miru. PRINCIP- osnovna misao neke nauke; naro ito na elo po kojem ovek ivi i radi. PRINCIP-

Za ta se vezuje pojam <trening>, a za ta pojam <ve banje>?

Trening- osnovno zna enje engleske re i training je

vaspitanje, obrazovanje, ve banje. Tako se trening u op tem smislu ozna ava kao svako organizovano obrazovanje u cilju br eg pove anja svih ili pojedinih sposobnosti oveka (ili drugog ivog bi a). Trening podrazumeva plansko i sistematsko delovanje na sportistu.

Ve banje-primenjivanje banjetelesnih ve bi kojima se planski i sistematski deluje na sportistu. sportistu.

III SISTEMATIZACIJA SPORTA

Zasto je neophodno da postoji sistematizacija sporta?
 Sistematizacija sporta je neophodna iz vi e razloga: radi obezbe ivanja mesta svakoj pojedina noj sportskoj oblasti u celokupnom sistemu sporta, radi lak eg izu avanja pojedinih grupacija sportskih oblasti koja imaju neku zajedni ku karakteristiku, kao i zbog vrednovanja sportskih oblasti po svom uticaju na li nost i dr. Isto tako, veoma je va na sistematizacija u okviru same sportske grane ili oblasti. Svaka sportska oblast ima svoje discipline koje se mogu izdvojiti kao celine u zavisnosti od kriterijuma na koji se posmatra. Taj kriterijum mo e biti pre svega pravilo odre ene discipline, tj. na in na koji se odre eni sport igra, onda mo e biti uzrast takmi ara, telesna konstitucija, te ina (u boksu) itd.

Prema specifi nom karakteru kretanja, strukturi takmi arske i trena ne aktivnosti, Olimpijski sport se deli na: 1. cikli ne sportove sportsko hodanje, trka ke discipline atletike, plivanje, veslanje, kajak i kanu na mirnim vodama, biciklizam, brzinsko klizanje, smu arsko tr anje; 2. brzinsko-sna ne sportove dizanje tegova, atletski skokovi i bacanja, brzinskosmu arski skokovi sa skakaonice; 3. sportove sa slo enom koordinacijom sportska i ritmi ka gimnastika, umetni ko klizanje, skokovi u vodu, strelja tvo, streli arstvo, sinhrono plivanje, jedrenje, kajak na brzoj vodi, sankanje; 4. borila ke sportove boks, ma evanje, rvanje, d udo, tekvondo; 5. sportske igre odbojka, ko arka, hokej na travi, badminton, bejsbol, rukomet, fudbal, vaterpolo, hokej na travi, hokej na ledu, stoni tenis, tenis, odbojka na pla i (bi -volej); 6. vi eboje i kombinacije skija ki dvoboj (biatlon), atletski sedmoboj i desetoboj, moderni petoboj, triatlon, gimnasti ki vi eboj.

Prema na inu odre ivanja sportskog rezultata, sport se deli na: 1. sportove sa objektivnim, merljivim rezultatom (atletika, plivanje, biciklizam...); 2. sportove sa vizuelnim odre ivanjem rezultata (gimnastika, akrobatika, skokovi u vodu, umetni ko klizanje...); 3. sportove u kojima se rezultat ocenjuje na osnovu posebnih pokazatelja (d udo, boks, rvanje, sportske igre...); 4. sportove u kojima se rezultat ocenjuje na osnovu kombinacije objektivnih i subjektivnih ocena (smu arski skokovi, smu arski letovi...). Prema kriterijumu broja u esnika sport se mo e podeliti na: 1. pojedina ni, 2. ekipni i 3. kombinovani. Prema strukturi takmi arske aktivnosti: 1. sportske oblasti sa cikli kom strukturom kretanja karakteri u se vi ekratnim ponavljanjem ciklusa istih pokreta (plivanje, veslanje...); 2. sportske oblasti sa acikli kom strukturom kretanja karakteri u se brzim promenama pravca kretanja (sportske igre, borila ki sportovi...); 3. sportske oblasti sa kombinovanom strukturom cikli kih i acikli kih kretanja (vi eboji).

Prema kriterijumu zastupljenosti pojedinih dominantnih faktira sportskog treninga postoji podela na: 1. Sportske oblasti kod kojih je dominantan faktor uspe nosti sportska kondicija (tr anja na dugim distancama, biciklizam, brzo klizanje, skija ko tr anje...); 2. Sportske oblasti kod kojih je zna ajan faktor uspe nosti sportska taktika (sportske igre, borila ki sportovi...); 3. Sportske oblasti kod kojih je zna ajan faktor uspe nosti sportska tehnika (sportska gimnastika, ritmi ka gimnastika, umetni ko klizanje...). Prema kriterijumu prostora u kome se odr ava sportska aktivnost: 1. U vazdu noj sredini (padobranstvo, avio-modelarstvo...); avio2. Na zemlji (atletika, sportske igre...); 3. U vodenoj sredini (plivanje, ronjenje...); 4. U kombinovanim sredini (veslanje, skokovi u vodu, triatlon...).

Kup sistem takmi enje

Sistem na ispadanje, sastoji se u tome da pobe eni pojedinac ili ekipa ispada iz daljeg takmi enja, dok je pobednik onaj ko pobedi u poslednjem, finalnom susretu. Postoje dve varijante: jednostruki i dvostruki kup sistem. Jednostruki kup sistem je najkra i sistem. Unjemu nema nere enog susreta, ve se svaki mora zavr iti pobedom. Uslu aju nere enog ishoda, takmi enje se produ uje za izvesno vreme ili se na neki drugi na in odre uje o pobedniku. Dvostruki kup sistem obezbe uje pora enima iz prvog kruga da nastave takmi enje, ali u grupi pobe enih.

Igra i Barselone sa trofejom

PlayPlay-off sistem takmi enje Nakon zavr enog liga kog takmi enja odre eni broj timova igra zavr ni turnir. Postignut plasman i liga kom delu takmi enja odre uje parove. Sam pojam re i play-off ukazuje na to da posle svakog kola u playzavr nom turniru jedan tim otpada. Ustvari, #play-off predstavlja #playvarijantu kup sistema u kome su parovi determinisani plasmanom u ligi. Stefanovi , 29. . (2006): Teorija i praksa sportskog treninga, Beograd, str. 2828-

Du an Basta sa trofejima

Rafael Nadal

5. FUNDAMENTALNA PODRU JA IZ OBLASTI SPORTA

Poku ajte da odredite zna enje slede ih pojmova: Filosofija sporta Nauka koja se bavi prou avanjem najop tijih kategorija i njihovom implantacijom u sportu. Nauka sporta Sre eno, sistematsko i provereno saznanje o sportu, postignuto metodi kim, pa ljivim, savremenim istra ivanjima i razmatranjem. Teorija sporta Sastoji se iz otkrivanja zakonitosti odnosa fenomena takmi enja, treninga i oporavka u sistemu razvoja sportskog uspeha. Sportska praksa Dobar rad na treninzima, uspesi na takmi enjima, rad i dobra komunikacija sportiste sa trenerom. Objasnite su tinu ontolo kih aspekata u sportu. Ontologija - Filozofska disciplina koja raspravlja bi u kao bivstvuju em, kao i njegovim op tim, fundamentalnim i konstitutivnim odre enjima. U sportu je veoma bitno prisustvo ontolo ke niti, kako kod sportiste, tako i kod trenera. Samo se jedinstvom duha i tela mogu posti i vrhunski rezultati u svetu sporta. Veoma je bitno da sportista ve ba i ja a svoj duh, a ne samo telo i u tome le i klju uspeha.

            

Poku ajte da odredite zna enje slede ih pojmova: Filosofija sporta Nauka koja se bavi prou avanjem najop tijih kategorija i njihovom implantacijom u sportu. Nauka sporta Sre eno, sistematsko i provereno saznanje o sportu, postignuto metodi kim, pa ljivim, savremenim istra ivanjima i razmatranjem. Teorija sporta Sastoji se iz otkrivanja zakonitosti odnosa fenomena takmi enja, treninga i oporavka u sistemu razvoja sportskog uspeha. Sportska praksa Dobar rad na treninzima, uspesi na takmi enjima, rad i dobra komunikacija sportiste sa trenerom. Objasnite su tinu ontolo kih aspekata u sportu. Ontologija - Filozofska disciplina koja raspravlja bi u kao bivstvuju em, kao i njegovim op tim, fundamentalnim i konstitutivnim odre enjima. U sportu je veoma bitno prisustvo ontolo ke niti, kako kod sportiste, tako i kod trenera. Samo se jedinstvom duha i tela mogu posti i vrhunski rezultati u svetu sporta. Veoma je bitno da sportista ve ba i ja a svoj duh, a ne samo telo i u tome le i klju uspeha. Za to su aksiolo ki aspekti bitni za sport? Aksiologija je re gr kog porekla, nastala od re i axios (vrednost) i logos (nauka). Nauka o vrednosti. U mnogim evropskim jezicima termin vrednost poti e od latinske re i valeo, to zna i: jak, zdrav, voljan. Ozna ava ne to to je dobro, istinito, pravedno, lepo... Aksiolo ki aspekt u sportu jeste sama fizi ka aktivnost koja se praktikuje, primenjuje, ose a i do ivljava. Postoji realna vrednost za li nost koja upra njava fizi ko vaspitanje.

 Teorija sporta je integralno povezana sa vi e nau nih disciplina. Na osnovu enciklopedija, leksikona, re nika, ud benika i druge literature odredite ime se bave slede e discipline:  Psihologija sporta - bavi se jednom granom kineziolo ke psihologije, a te nja joj je stvaranje psiholo ki determiniranih preduvjeta za postizanje maksimalnih motori kih dostignu a (osvajanja titula, postizanja rekorda itd.).  Pedagogija sporta bavi se obrazovanjem i vaspitanjem u sportu.  Sociologija sporta - je sociolo ka disciplina koja prezentuje spoznaje kako iz op te sociologije - prou avanje ovjeka kao: homo sociologicusa, homo fabera i zoon politikona, ali i specifi ne spoznaje utemeljene na odre enju oveka kao bi a igre (homo ludens), s jedne strane, te istra uje prirodu sporta kao dru tvenog i kulturnog fenomena, s druge strane.  Istorija sporta je posebna nau na disciplina istorijske nauke, jedna od brojnih istorijskih disciplina, sa posebnim predmetom istra ivanja. Ona prou ava pojavu i razvoj sredstava, organizacionih oblika, metoda, teorija i sistema fizi ke kulture (sporta).

 Fiziologija sporta prou ava pona anje funkcionalnih i regulacijskih mehanizama organa, organskih sastava i organizma, posebno tokom telesne aktivnosti i tokom oporavka, te pod uticajem sastavne telesne aktivnosti.   Biomehanika sporta - je vi edisciplinarna oblast, koja izu ava tehniku kretanja sportista sa stanovi ta mehanike, funkcionalne anatomije, fiziologije, kobernetike i drugih nauka.  Biohemija sporta Prou ava promene hemijske prirode koje se de avaju u organizmu za vreme telesnog be banja.  Medicina sporta Prou ava i analizira fiziolo ka i patolo ka zbivanja u organizmu oveka u toku njegove sportske aktivnosti.

 Odnos teorije sporta i drugih nau nih disciplina mo e se razmatrati sa vi e aspekata. Navedite ih i su tinski objasnite.  Pravni aspekt sporta postaje sve aktuelniji. Nere ena pitanja vrhunskih sportista, priroda profesionalnih odnosa u sportu, profesionalni ugovor i prelazak igra a iz kluba u klub, stvarni polo aj vrhunskih sportista i profesionalaca - samo su neka od pitanja na koja je potrebno dati odgovor.  Pedago ki aspekt sporta utemeljen je u tradiciji filolo kokopedago kih spisa XIX veka. Sport se posmatra kao temelj obrazovanja i vaspitanja, dobija oreol magijskog i kulturnog instrumenta. Pedagogija fizi ke kulture i pedagogija sporta razmatraju sport kao vaspitni inilac, te nju mladih ljudi da se samousavr avaju kroz sport, ali i kao stvaranje kolektivnog duha putem sporta i takmi enja.  Istorijski aspekt se odnosi na poreklo i nastanak sporta, problem sporta u ranijim epohama. Ova orijentacija ima izvesne rezerve prema poku ajima da se teorija izgra uje samo na univerzalnim tvrdnjama, da se pojave tretiraju izvan vremena i prostora. Sport je ograni en odre enom istorijskom epohom, dru tvenim sistemom, tipom kulture, aktuelnim doga ajem itd. Nastanak, razvoj, promena su pojmovi i kategorije koji naj e e predstavljaju polaznu osnovu u analizi sporta.

 Estetski aspekt sporta zna ajan je u onoj meri u kojoj sport predstavlja umetni ko delo, izvor estetskih ose anja i do ivljaja. Estetski sadr aj, forme esteti ke aktivnosti, nisu predmet razmatranja sociologije sporta, ve estetike sporta. Postoje ozbiljni poku aji da se zasnuje i konstitui e ova disciplina. Danas je naro ito aktuelna estetika spektakla, kao neka vrsta 'kostimizirane' predstave.  Tehni ki aspekt odnosi se na sredstva koja se koriste u sportu, a koja predstavljaju produ etak ljudskih ula i mo o. Sport je znao da iskoristi moderne 'padavine' tehnike u spektakularne svrhe.  Biolo ki aspekt odnosi se na fiziolo ke procese koji se de avaju u organizmu sportiste; naro ito dobija na zna aju u vremenu zloupotrebe sporta.  Medicinski aspekt sporta odnosi se na zdravstveno stanje sportista, sport kao normalnu ili patolo ku pojavu, na preventivu u sportu itd.

Navedite tri teoreti ara ili nau nika iz navedenih disciplina koji su se bavili ili se bave pitanjima iz oblasti sporta i objasnite u emu se sastoji njihov zna ajan doprinos razvoju teorije sporta.

1. Johan Guc Muc-predavao je gimnastiku u Salcmanovom Mucfilantropizmu.Napisao je knjigu gimnastika za mladez.Stvorio slozen sistem vezbanja i u njega uveo plivanje ,klizanje i gimnasticke elemente.

2. Dzon Lok-usmeravao i navosio ljude na vezbanje,govorio je da vezbanje Lokjava organizam,i da je zdravlje oznov srece.Fprsirao je plivanje,ples i jahanje.

3. Kenet Kuper-Izumitelj cuvenog Kuperovog testa koji je test Kupertrcanja(12 min )i koristi se za procenu VO2 max Time je Kuper zna ajno doprineo razvoju teorije

Teorija sporta i druge nau ne discipline Psihologija sporta Op ti cilj nastave psihologije sporta je da poma e studentima u osposobljavanju za uspe no susretanje sa onim vidovima ivotne realnosti, koje se smatraju psiholo ki va nim u okviru trenerskog poziva. www.savremenisport.com Pedagogija sporta Dru tvena nauka, iji su predmet prou avanja problemi vaspitanja i obrazovanja mladih. Gali , M. (2006): Pedagogija sporta, Beograd, str. 21. Sociologija sporta Prou ava zavisnost sporta od dru tva, ali i njegov povratni uticaj na dru tvene tokove. www.savremenisport.com Istorija sporta Nauka koja prou ava pojavu i razvoj oblika sporta, kao sastavnog dela op te kulture, kod raznih naroda, od najstarijih vremena do danas. www.savremenisport.com

Fiziologija sporta Prou ava fiziolo ke mehanizme funkcionisanja organa i sistema ljudskog organizma. www.savremenisport.com Biomehanika sporta Prou ava mehani ke osnove funkcionisanja biolo kih sistema. www.savremenisport.com Biohemija sporta Deo fiziologije, nauka o hemijskom sastavu ivih bi a i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. www.savremenisport.com Anatomija sporta Prou ava ljudski organizam i vr i anatomsku analizu polo aja i pokreta ove ijeg tela u sportu. sportu. www.savremenisport.com Medicina sporta Prou ava zdravstveno stanje sportista, sport kao normalnu ili patolo ku pojavu, preventivu u sportu. www.savremenisport.com

Odnos teorije sporta i drugih nau nih disciplina

Teorija sporta vr i teorijska prou avanja, kritiku, istra ivanja iz oblasti sporta. Ona je usko povezana sa drugim nau nim disciplinama. Istorijski aspekt se odnosi na poreklo i nastanak sporta u ranijim epohama. Sport je ograni en odre enom istorijskom epohom, dru tvenim sistemom, tipom kulture, aktuelnim doga ajem. Sa pedago kog aspekta, sport se razmatra kao vaspitni inilac, te nja mladih ljudi da se samousavr avaju kroz sport, ali i kao stvaranje kolektivnog duha putem sporta i takmi enja. Biolo ki aspekat odnosi se na fiziolo ke procese koji se de avaju u organizmu sportiste, naro ito dobija na zna aju u vreme zloupotrbr sporta. Medicinski aspekt sporta odnosi se na zdravstveno stanje sportista, sport kao normalnu ili patolo ku pojavu, na preventivu u sportu. Biomehanika obavlja primenjena istra ivanja i pru a informacije trenerima i sportistima jezikom prakti ara. Tehni ki aspekt se odnosi na sredstva koja se koriste u sportu, a koja predstavljaju produ etak ljudskih ula i mo i.

Teoreti ari i nau nici koji su se bavili ili se bave pitanjima iz oblasti sporta i daju zna ajan doprinos razvoju teorije sporta
Filozofi 1. Tadeu Kotarbinski - Stanovi te o tafetnom tr anju 2. Platon - Trening i muzika treba da postoje zajedno, jer zadovoljavaju duh oveka 3. Galinos Trening sa loptom veoma va an za kretanje Psiholozi 1. D ej Majks Mentalne osnove ko arke 2. A.C. Puni Ogledi iz psihologije sporta 3. Grifit Koleman Psihologija i sport Lekari 1. Hipokrat u knjigama iz medicine koje je napisao , analizirao sve telesne ve be koje postoje. 2. Kuper Kuperov test 3. Merkurijalis Gimnasti ke ve tine Umetnici 1. Vladimir Veli kovi - Pokreti 2. De Ga Edgar Slike sa hipodroma 3. Lotrek Tuluz Slike sa hipodroma

Primer paradoksa u sportu Ko arka ki obru je svugde istog pre nika, pa ipak ko arka i izjavljuju da im se u presudnim trenutcima na utakmici, kada treba da poentiraju, esto ini da je obru toliko mali da u njega ne mo e da se ubaci ni teniska loptica. Me utim, de ava se i suprotno, Sa a or evi je izjavio da je u me u protiv reprezentacije Litvanije, kada je ubacio devet trojki, bio toliko siguran u sebe da je imao ose aj kao da loptu treba da ubaci u bazen a ne kroz obru .

V FENOMEN SPORTA
Fenomen tafetnog tr anja tafetno tr anje nije obi na atletska disciplina, ono ima veliki istorijski zna aj. To je veoma slo ena disciplina, koja zahteva zajedni tvo, razumevanje i poznavanje izme u svih lanova ekipe. Timski rad mora da bude na najvi em mogu em nivou, jer i najmanja gre ka jednog lana ekipe dovodi do neuspeha. Svi moraju da budu svesni mogu nosti svakog lana ekipe, potezi moraju da budu odmereni, uskla eni i precizni. Kolektiv mora da bude ispred svakog pojedinca, jer e se samo jedinstvom i me usobnom podr kom do i do uspeha.

Navedite nekoliko slavnih sportista i opisite njihova ostvarenja na Olimpijskim igrama? 1. Jusain Bolt- (rodjen 21.8.1986 u Kingstonu na Jamajci) je sprinter koji je na Bolt-

2.

3. 4.

letnjim OI 2008. u Pekingu postavio svetski rekord u trci na 100m rezultatom 9.69 sec. i svetski rekord u trci na 200 m rezultatom 19.30 sec.Prvi je sprinter u istoriji kojem je uspelo da obori svetski rekord u obe deonice na istom takmicenju.Bolt je tim svojim rezultatima postao najveci idol mladih jer dolazi iz siromasne zemlje is koje nosi veliki osmeh i poruku da se radom i trudom sve moze uciniti. Carlton CARL Lewis-(rodjen 01.071961)je Americki atleticar koji je Lewisosvojio 10 Olimpijskoh medalja.od cega 9 zlatnih.Znimljivo u vezi sa luisom je u tome sto se takmicio i u sprintu i u skoku u dalj, i u obe discipline je bio Olipmijski sampion.Na OI 1984. godine je osvojio 4 zlatne medalje i tako postavio nove standarde u modernom sportu. Jan Zelezny-(rodjen 16.06.1966 u Mladoj Boleslavoj) je ceski atleticar,bacac Zeleznykoplja,koji je pobedjivao na OI 1992,1996 i 2000. godine.Aktuelni je svetski i Olimpijski rekorder i jedini atleticar koji je prebacio 94 m. Janica Kostelic-(rodjena 05.1.1982) je najtrofejnija svetska skijasica svih Kostelicvremena.Osvojila je sve 4 zlatne medalje na OI 2002 i 2006 godine u alpskim disciplinama.Neverovatan podatak je taj da je ona na OI 2006 godine osvojila 4 medalje tako sto je bila povredjena a nije htela da prekine da se bori ,uprkos savetu lekare i trenera,koji je i njen otac.

Koji su simboli modernih Olimpijskih igara?  Olimpijski krugovi- jedinstvo 5 kontinenata. krugovi Olimpijska baklja- simbol olimpijskog duha i zajednistva. baklja Olimpijska zastava- prvi put se zaviorila OI u Antverpenu. zastava Olimpijska himna- prvi put izvedena i Atini 1896,za vreme prvih modernih OI. himnaNavedite nekoliko zanimljivih dogadjaja sa Olimpijskih igara?  XX Olimpijske igre odrzane 1972.godine u Minhenu bice upamcene po incidentu

kada su palestimski teroristi upali u Olimpijsko selo,ubili dvojicu Izraelskih sportista,a devetoricu uzeli za taoce.  Na olimpijskim igrama 1968 u Meksiku dvojica americkih crnih atleticara su na pobedniskom postolju podigli pesnice u vis,u znak rasnih podela u njihovoj zemlji i zbog tog incidenta su odmah vraceni kuci.  Britanka Rebeka Romero je osvojila zlatnu medalju u biciklizmu,a na prethodnim igrama u Atini je uzela srebro u veslanju.  Visestruki sampion u rvanju,grcko-rimski stil,Aleksandar Kareljin zakasnio je na rvanju,grckopolufinalnu borbu jer nije mogao da dodje do hale u kojoj se borio jer je vecina sportista htelo da se slika sa njim i da dobije autogram.Da sve bude jos zanimljivije,Kareljin je u toj borbi izgubio ,sto mu je bio prvi poraz u zivotu.

Odredite kljucne reci koje se odnose na fenomen olimpijskih igara,a zatim i njihove definicije?
1. 2. 3. 4. 5. Prve igre 776 p.n.e. ,esto Olimpija u Antickoj Grckoj Atina 1896 god-odrzane prve savremene OI godOlimpijska medalja-cilj svakog sportiste,najsvetliji trenutak u zivotima medaljaosvajaca Olimpijski rekord-najbolji rezultat postignut u istoriji OI rekordOlimpijski moto- NAJVAZNIJE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA NIJE moto-

POBEDITI,NEGO UCESTVOVATI,KAO STO U ZIVOTU NIJE NAJVAZNIJA POBEDA NEGO BORBA.

Sportske manifestacije koje imaju uticaj na popularizaciju sporta 1. Evropski omladinski olimpijski festival (EYOF)

EYOF je prvi put organizovan 1991. godine pod imenom Evropski olimpijski dani mladih. Idejni tvorac jedinog evropskog multisportskog takmi enja bio je tada nji predsednik evropskog olimpijskog komiteta, Belgijanac ak Rog. Postavka EYOF-a vrsto je utemeljena na olimpijskim principima, stvaranju EYOFboljeg i mirnijeg sveta, edukacijom mladih kroz sport koji elimini e sve oblike diskriminacije i afirmi e duh prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja. U ferovim na elima koje je formulisao obnavlja olimpijskog pokreta i osniva Me unarodnog olimpijskog pokreta baron Pjer de Kuberten, mogu se prepoznati i mnoga stremljenja dana nje Evrope. EYOF se brzo legitimisao kao takmi enje na kome ni u veliki ampioni sutra njice, na kome u koli rtvovanja, pravi nosti i po tovanja rivala i pravila igre prepoznaju i kale olimpijci budu nosti.

2. Open Fun Football Schools

OFFS se organizuje od strane danske organizacije koja se zove Cros Cultures Project Association, u saradnji sa norve kim fudbalskim savezom i finansira se od strane UEFA-e i vlada Danske, vedske, Norve ke i UEFAFinske. OFFS je humanitarni projekat koji vodi ka popularizaciji fudbala, organizovanjem fudbalskih aktivnosti u konfliktom pogo enim podru jima. Jedan od zadataka je vrbovanje i obrazovanje novih trenera koji posle fudbalskih kola mogu raditi i u klubovima. OFFS poti e iz letnjih fudbalskih kola, koje su prvi put predstavljene u posleratnoj Bosni i Hercegovini 1998. godine. Od tada je projekat rastao i aktivnosti su se pro irivale na Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Gruziju, Jermeniju, Azerbejd an, Siriju, Jordan i Liban. Uloga i funkcija OFFS-a je: OFFS- da se dovedu deca, treneri i nastavnici razli itog etni kog porekla da rade zajedno; - da stimuli e mirovni i stabilizacijski proces, promovi u i fudbal i masovni sport; da motivi e decu, trenere i nastavnike da te e konstruktivnim i obavezuju em zajedni kom ivotu. Fudbal vole svi>>>> svi>>>>

Navedite granu/disciplinu koja Vas interesuje i objasnite zasto?

Mene,licno,najvise privlaci kosarka,zato je i studiram,upravo zbog svoje razvijenosti i dinamicnosti.veliki udeo u odabiru ovog sporta imaju nase legende ovog sporta uz koje sam rastao i mastao da cu dostici njihove uspehe.Kasnije sam upoznsao cari ove igre,i ona me je skroz okupirala,svojim pravilima,napetoscu,tenzijom,lepotom,neizvesnoscu,nadigravanjem i posebnim osecajem timskog duha ,koji u sustini gaje svi timski sportovi.Dok sam se profesionalno bavio kosarkom,nisam uspeo da je sagledam celokupno,kao granu,vec sam na nju gledao kao sredstvo koje mi donosi novac i od koga zivim.sada,ka sam prestao da igram profesionalno,uspeo sam da uvidim sa vise aspekata kakva je to igra,sta je sve potrebno da se u njoj pobedjuje,i na kraju,koja je svrha baviti se kosarkom.

Kakav je Vas stav po pitanju ekstremnih sportova?

Kao i u samom nazivu,ekstremni sportovi okupiraju paznju ljudi koji imaju posebne zahteve adrenalina i osecaja svesti i tela.Neverovatna stvar kod eksrtemnih sportova je ta sto i sami gledaoci imaju povisen nivo adrenalina samo gledajuci i to ovim sportovima daje snagu da se razvijaju i da dodje do njihove vece ekspanzije.Imao sam prilike da upoznam par ljudi koji su osvajali najvise svetske vrhove,i u tom razgovor sam video da su to veoma smireni i svesni ljudi,uprkos svom naletu adrenalina,koji uspevaju da nadju korelaciju izmedju moguceg i nemoguceg.

6. SPORT I RELIGIJA
U emu se ogleda uloga sporta? Navesti nekoliko bitnih karakteristika : 1. ZDRAVSTVENAZDRAVSTVENA- pravilan rast,razvoj,zdrav zivot,ishra. 2. VASPITNO-OBRAZOVNAVASPITNO-OBRAZOVNA- sportista se kroz trening uci 3. 4.

disciplini,ponasanju,odgovornost. SOCIJALIZACIJASOCIJALIZACIJA- kroz sport osoba stice nova znanja,upoznaje nove ljude i integrise se u drust. RAZONODARAZONODA- sport pruza zadovoljstvo kako sportskim radnicima tako i publici koja je sastavni deo sportskih manifestacija.

U cemu se ogleda uloga religije? Navesti nekoliko bitnih karakteristika: 1. VASPITNO-OBRAZOVNAVASPITNO-OBRAZOVNA- disciplina,samodisciplina i pridrzavanje 2. 3. 4.
odredjenih kanona(pravila) UNUTRASNJI MIR- stabilnost,vera. MIRMORALNE VREDNOSTI- socijalno jedinstvo,zdravi odnosi,ucenje VREDNOSTIpravih vrednosti. SOCIJALNO DELOVANJE-druzenje,razvoj karaktera,planiranje. DELOVANJE-

Objasnite fenomen haka koji sportisti koriste i navedite primere. Haka je tradicionalni ples Maora sa Novog Zelanda. Sama re Haka zapravo i zna i ples. Me utim, iako postoji vi e tipova haka plesa, ovaj termin se naj e e vezuje za ratni ples Maora koji se preciznije zove jo i peruperu. Me utim, ovo ni izbliza ne iscrpljuje sva zna enja ovog termina. Haka ples, prema Maorskoj legendi, vu e poreklo od boga sunca Ra, i jedne od njegove dve ene Hine-raumati, to jest od njihovog sina Tanerorea, Hinekoji je ovaj ples izvodio za svoju majku. Haka se sastoji iz vi e elemenata. Prvi su izrazi lica, koji uklju uju kola enje o iju, prevrtanje o iju da bi se pokazale beonja e, pla enje jezika, pravljenje prete ih i agresivnih grimasa i sli ni gestovi. Osim ovoga, najupe atljivije karakteristike haka plesa su stajanje u iroko raskora enom stavu sli nom onome to se u isto nja kim borila kim ve tinama naziva kibada i. Igra i naj e e sinhronizovano izvode seriju pokreta kao to su pljeskanje akama ili pesnicama po grudima, nogama ili rukama, pri tom udaraju i jednom nogom po zemlji. Ovi pokreti se izvode veoma o tro i sna no i cilj im je pokazivanje snage i spremnosti na borbu. Uz to se izvikuju unapred utvr eni stihovi i koriste razli iti neartikulisani zvuci i krici.

Razmotrite za Vaseg stanovista odnos sportiste i religije?

Religija je sve ono u ta verujemo, ona se nalazi u nama i svuda oko nas, to je veza izme u Boga i oveka. Sportisti su se u pro losti takmi ili u slavu Bogova, a sportske igre su bile religioznog karaktera, pa su zbog toga i bile usko povezane sa prino enjem rtava i sa svetili tima. tima. Danas se gotovo na svakoj sportskoj manifestaciji mogu primetiti sportisti koji prizivaju Boga raznim ritualima, nose verska obele ja u vidu brojanica, lan i a, tetova a verska obele ja po telu i majica ispod dresa sa slikom nekog od Svetaca. Vecina sportista tetoviraju ili oslikavaju tela verskim simbolima ,sto je izuzetni neukusno i nije po kanonima vecine religija.Moj zakljucak je taj da su sport i religija usko povezani ali ne bi trebalo da se dozvoli da religija utice na sportske rezultate i na samu pripremu sportista(razni postovi,religijski obredi,ne igranje utakmica ili ne treniranje na neki poseban dan ili datum ).

Pove ite linijom sli nosti sporta i religije dopunite novim! SPORT
Ceremonija otvaranja takmicenja Trener Arene i stadioni Sportista Sportska pravila Navijaci Snaga(duha i tela) Utakmica Ekipa Prirucnici ,dnevnici treninga -

RELIGIJA
Ceremonija pocetka liturgije Svestenik Hramovi Monah Crkveni kakoni Vernici Snaga(duha) Pricest Hor Svete knjige i molitve

Odredite klju ne re i koje se odnose na poglavlje sport i religija, a zatim dajte njihove definicije. 1.Vera Svaki dobar sportista veruje u Boga i u sebe. 2.Naporan rad Za sport i religiju veoma je zna ajan naporan rad. Treba istrajati u sportu oslanjaju i se na religiju. 3.Odgovornost Ona je neizbe na i u sportu i u religiji. 5.Pozrtvovanost Po tvovanost je sastavni deo i sporta i religije. U sportu se ogleda kroz razna odricanja igra a i davanja svog maksimuma na terenu, dok se u religiji ogleda u asketskom na inu ivota. 5.Himna Himna je ne to to sportiste na takmi enjima vezuje za svoju zemlju, narod i religiju. Kada se svira himna, sportisti se ose aju uzvi eno, sli no kao u crkvi.

7.SPORT I MODA
Razvoj modne industrije i njena dana nja sveprisutnost, uticao je na njeno pro irivanje na sve segmente ljudske delatnosti. Modna industrija diktira ivote svih ekonomista, menad era, advokata, radnika u medijima, sportista. Da bi se ostvarili dobri sportski rezultati, bitnije je kako e sportska oprema tome doprineti nego koliko e ona biti u trendu. U sportskoj industriji mo e va iti pravilo da treba spojiti lepo i korisno. Korisno, zadovoljiti sve elemente koje iziskuje sport, i lepo, da moda ima odre enu estetsku liniju. Popularizacija sporta je doprinela irenju sportskog, zdravog duha na planeti, pa tako i oni koji se rekreativno bave sportom koriste sve blagodeti koje sportska oprema poseduje i daruje. Sportistima mora da se obezbedi to bezbednije bavljenje nekom sportskom aktivno u. Zna i, bezbednost na prvom mestu, a estetika kao element koji e sportu dodati onu posebnu ar.

8. SPORT I UMETNOST

Postoje zajedni ke karakteristike sporta i umetnosti dopuniti novim!

SPORT
publika pobednik navijaci takmicenje osvajac mec vrednosti -

UMETNOST
konzument vrednosti posmatraci performans pobednik takmicenje dela

Navedena polazi ta, istra uju i dopunite i ire objasnite fenomen sinkretizma sporta i umetnosti. Sport se nazivaju takmi enja koja su naj e e u sferi fizi kih aktivnosti, ali postoje sportske grane koje nisu vezane za fizi ku aktivnost, kao na primer ah. Neki od razloga za bavljenje sportom mogu biti razonoda, razvijanje tela, pobolj anje sposobnosti, takmi arski duh, kao i finansijska dobit. Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih ula kao i ljudskog uma i duha. Prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije i ideje. Osim ove definicije, ne postoji ni jedna druga op teprihva ena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetno u se obi no naziva ljudskom kreativno u. Zajedni ko za sport i umetnost je takmi enje i elja za to boljim rezultatima, skulpturama, knji evnim delima Umetnost u sportu se javlja jo u doba Anti ke Gr ke na Olimpijskim igrama, gde se javljaju takmi enja u pevanju, knji evnosti, lepom izra avanju. Mnogim vajarima tog doba sportisti su bili glavna inspiracija za njigova vajarska dela. Najpoznatiji je svakako Diskobolos, poznatiji kao baca diska.

Navedite oblasti umetnosti koje za temu imaju sportski doga aj. 1.Slikarstvo 2.Vajarstvo 3.Muzika 4.Film 5.Fotografija 6.Knji evnost 7.Filatelija 8.Arhitektura 9.Umetni ka fotografija 10.Numizmatika

Izaberite jednu oblast umetnosti koja se po Vama zna ajno ispoljava kao vrednost za oblast sporta i objasnite za to.
Mene licno privlaci odnos sporta i filma kao umetnosti.mnogo puta je obradjivana tema sporta u filmovima kako domace tako i strane produkcije.Cesto se desi da sportiste u filmu tumace profesionalni sportisti a ne profesionalni glumci,sto je po mom misljenju ,daleko bolje jer mogu da upotpune taj lik svojim sportskim iskustvom.Takodje fantasticna oblast u kojoj dolazi do spoja filma i sport jesu dokumentarni filmovi o samim sportistima ili nekoj manifestaciji koja je vredna ekranizacije.Oblast filma je veoma znacajna za sport jer dopire do sirokih narodnih masa i moze da utice na javno mnjenje.Meni omiljeni filmovi se bave kosarkom,a to su:PLAVI CIPS, DOBIO JE IGRU, i fantasticni film i Majklu Dzordanu VREME LETENJA.

9. TEORIJA SPORTA
Navedite su tinu stanovi ta koja zastupaju dva teoreti ara iz oblasti sporta. U emu se (ne)razlikuju? Oblast kojom se bave ova dva teoreti ara je antropomotorika. 1. Kukolj u svojoj knjizi pi e o strukturi motori kih sposobnosti, razvojupojedinih motori kih sposobnosti, sredstvima i metodama koje se koriste u procesima ve banja. Pi e o kretanju, upravljanju kretanjem, kretanjem i telesnim ve banjem, mi i nim funkcijama i motori kim sposobnostima, o motori kom razvoju, mehani kim aspektima telesne ve be. 2. Zaciorski je u svojoj knjizi izdvojio sedam fizi kih svojstava oveka, a to su: snaga, brzina, izdr ljivost, koordinacija, ravnote a, preciznost i pokretljivost. Autori pi u o istim svojstima, stim to Kukolj pi e vi e o izboru ve bi za svaku od svojstava, a Zaciorski o usavr avanju tih svojstava. Oba autora pi u o metodima i programima u emu se ne razlikuju. Kukolj za svaku od fizi kih svojstava nagla ava i vreme (uzrasno doba) kada bi trebalo po eti sa ve banjem date sposobnosti. Tako e Kukolj pi e i o trena erima koji poma u razvoju nekog fizi kog svojstva, to kod Zaciorskog nema. Ovo se mo e objasniti time to ova dva dela nisu bribli no istog datuma napisana. Zaklju ak: Oba autora na sli an na in pi u o fizi kim svojstvima i pi u o sli nim ve bama, istim metodama i istim programima. Iako je delo koje je napisao Kukolj vi e od 30 godina kasnije napisano od Zaciorskog, su tina se nije promenila.

ta ini sistem pripreme sportiste i objasniti njegovu su tinu?

Sistem pripreme sportiste je specifican proces u kome se ,za ostvarenje maksimalnih mogucnosti na takmicenju,sportista planski priprema i formira kao humana bio-psiho-socijalna jedinka.U sirem smislu sistem bio-psihopripreme sportiste predstavlja integralnu celinu 3 fundamentalna podrucja: 1. Tehnicke pripreme 2. Takticke pripreme 3. Oporavka U tom kontekstu trening je samo jedan podsistem pripreme sportiste. U uzem slislu prema Matvejevu sistemi priprema sportiste sastoji se iz 4 dela : 1. Tehnicke pripreme 2. Takticke pripreme 3. Fizicke pripreme 4. Psiholoske pripreme

10. TEORIJA SPORTSKIH TAKMICENJA

1. U odnosu na cilj, zadatak, na in organizacije, strukturu u esnika objasniti su tinu razli itih vrsta sportskih takmi enja. 2. Pripremna takmi enja glavni zadatak je da se na njima usavr i tehnika, taktika i adaptacija razli itih funkcionalnih sistema organizma koji primarno u estvuju u takmi arskoj aktivnosti. U funkciji su pove anja sportske forme sportiste. Na njima se sti e takmi arsko iskustvo. 3. Kontrolna takmi enja u osnovi slu e za kontrolu nivoa treniranosti, odnosno spremnosti sportiste za glavna takmi enja. Na njima se proverava nivo razvoja bioenergetskog i biodinami kog potencijala sportiste, stepen ovladanosti tehnikom i taktikom, psihi ka pripremljenost za takmi arska optere enja. Ona omogu avaju da se jo uvek mo e izvr iti korekcija procesa pripreme. Kontrolna takmi enja mogu posebno da se organizuju, a mogu da se koriste i oficijelna razli itog nivoa

4. Uvodna takmi enja zadatak je da se dovede sportista u takozvanu sportsku top formu za predstoje a takmi enja u sezoni, godini ili olimpijskom ciklusu. Ona uti u na potpuno ili delimi no modeliranje predstoje eg glavnog takmi enja. 5. Izborna takmi enja slu e za izbor sportiste/ekipe za takmi enja odre enog ranga. Mogu biti oficijelna ili specijalno organizovana. 6.Glavna 6.Glavna takmi enja na njima sportista/ekipa treba da poka e najvi a ostvarenja u odre enoj etapi sportskog usavr avanja. Rezultati ne malog broja istra ivanja su pokazali koliko iznosi obim takmi arskih nastupa po danima i ukupan broj nastupa u okviru jednogodi njeg ciklusa. Ostale podele takmi enja:  - Prijateljska, propagandna, prvenstvena i kvalifikaciona takmi enja.
   - Otvorena i zatvorena takmi enja. - Pionirska, omladinska i seniorska takmi enja. - Takmi enja za osobe sa hendikepom.

 - Multi-sportska takmi enja. Multi-

Koji sistemi takmi enja postoje u sportu i objasnite njihovu su tinu? Navedite jedan primer iz prakse. 1. Kru ni sistem bod sistem, predstavlja me usobno su eljavanje svih u esnika takmi enja pojedinaca ili ekipa, po principu: svako sa svakim. Svi rezultati takmi enja (pobede, porazi, nere eni ishodi) uzimaju se u obzir pri kona nom utvr ivanju plasmana svakog pojedinca, odnosno ekipe. Takmi enje se mo e sprovesti po jednostrukom (jedan krug) ili dvostrukom bod sistemu (dva kruga). U slu aju da dva ili vi e u esnika imaju isti broj bodova, odluka se naj e e donosi na osnovu propozicija takmi enja. Osnovni kriterijum za dono enje odluke mo e biti: rezultat u me usobnim susretima u esnika, ukupan broj pobeda, odnos primljenih i datih golova (u fudbalu, rukometu...) i sl. U specifi nim situacijama mogu da se odr e i dopunska takmi enja. 2. Kup sistem sistem na ispadanje, sastoji se u tome da pobe eni pojedinac ili ekipa ispada iz daljeg takmi enja, dok je pobednik onaj ko pobedi u poslednjem, finalnom susretu. Postoje dve varijante: jednostruki i dvostruki kup sistem. Jednostruki kup sistem (sistem jednog poraza) je po vremenu najkra i sistem takmi enja. U njemu nema nere enih susreta, ve se svaki mora zavr iti pobedom jedne ili druge ekipe ili pojedinca. U slu aju nere enog ishoda, takmi enje se produ uje za izvesno vreme (igraju se tzv. produ eci), ili se na neki na in takmi arima daje prilika da odlu e o pobedniku (npr: izvo enjem jedanaesteraca u fudbalu i sl.), to se utvr uje propozicijama takmi enja. Dvostruki kup sistem (sistem bez poraza) obezbe uje pora enima iz prvog kruga da nastave takmi enje, ali u grupi pobe enih. Pobednicima iz ove ute ne grupe omogu uju se dalja takmi enja, dok pobe eni ispadaju.

3. Play-off sistem takmi enja nakon zavr enog liga kog Playtakmi enja odre eni broj timova (naj e e osam) igra zavr ni turnir. Postignut plasman u liga kom delu takmi enja odre uje parove (VIII i I, VII i II...). Sam pojam re i play-off ukazuje na to playda posle svakog kola u zavr nom turniru jedan tim otpada. Ustvari, play-off predstavlja varijantu kup sistema u kome su playparovi determinisani plasmanom u ligi. 4. Kombinovani tzv. me oviti sistem, pru a mogu nost kori enja kru nog i kup sistema. Postoji vi e varijanti ovog sistema. Na primer, u po etku se koristi sistem na ispadanje, a u zavr nici kru ni sistem. Ili, kada se svi u esnici takmi e po kup sistemu dok se ne dobije odre en broj pobednika, koji se dalje takmi e po kru nom sistemu (jednostrukom ili dvostrukom). U pojedinim sportskim granama se koristi i varijanta po kojoj se svi u esnici najpre podele u grupe u kojima se takmi e po kup sistemu, da bi se od pobednika svih grupa formirala nova grupa u kojoj se takmi enje sprovodi po kru nom sistemu (jednostrukom ili dvostrukom).

11. TEORIJA SPORTSKOG TRENINGA

Za ta se vezuje pojam trening, a za ta pojam ve banje? Trening... Sportski trening je proces stimulusa i adaptacije sportiste uz pomo kretne aktivnosti ili oblik ciljane pripreme za takmi arski rezultat/uspeh. Pojam treninga obuhvata kondicionu (ili fizi ku) pripremu, tehni ku, takti ku, psihi ku i teorijsko-stru nu pripremu. teorijskoSve vrste priprema me usobno su povezane i me usobno se dopunjuju i prete no ostvaruju procesom treninga, ali delom i putem trening-takmi enja i takmi enja. treningVe banje... Fizi ko ve banje je osnovno sredstvo za ostvarenje neposrednih ciljeva u treningu svih sportova, a njihov izbor, sastav, redosled i doziranje po obimu i intenzitetu su od presudne va nosti za razvijanje sportista.

Objasnite su tinu zna aja tehni ke, takti ke, kondicijske, psiholo ke i teorijske pripreme sportista za maksimalna ostvarenja na sportskom takmi enju . 1. TEHNICKA PRIPREMA-ona se definise kao racionalno i efikasno PRIPREMAizvodjenje kretanja radi resavanja motornih zadatakau procesu treninga i takmicenja.Znacaj tehnicke pripreme u sportu sastoji se u tome da se pomocu nje dostigne maksimalni sportski rezultat na racun efikasnog ispoljavanja bioenergetskih i biomotornih sposobnosti sportiste.

2. TAKTICKA PRIPREMA taktika se cesto definise kao sve sto je

neposredno u vezi sa usmerenom pripremom borbrnog sredstva u cilju realizacije plana i strategije.Veoma je vazna u sportskim igrama ali i u borilackim sportovima, pa i u ostalim.Taktika sluzi sportisi da efikasno u slisljeno dodje do odredjenog i zadaog cilja. sportovima.Kada je u pitanju aaerobna snaga,onda ima direktan uticaj,vecu izdrzljivost i snagu.kod anaerobnih aktivnosti uticaj je indirektan.

3. KONDICIJSKA PRIPREMA-ona je veoma vazna u svim PRIPREMA-

4. PSIHOLOSKA PRIPREMA- ona je takodje veoma bitna kao i PRIPREMAprethodno navedene vrste priprema.Do punog izrazaja dolazi za odigravanja bitnih takmicenja ili bitnih trenutaka,gde je stepen napetosti i umora na neverovatno velikom nivou.obra psiholoska priprema omogucava sportisti da svoje mogusnosti ispolji na najbolji moguci nacin,i kada je to najpotrebnije.

5. TEORIJSKA PRIPREMA-je najuze povezana sa taktickom pripremom. PRIPREMANajcesce je vantrenazna aktivnost i podrazumeva neku vrstu predavanja koja imaju za cilj da potkrepe sportistu sa sto vecim brojem informacija koje ce mu biti od znacaja. KAKO BI POSTIGLI ZELJENI REZULTAT NA NEKOM TAKMICENJU,MORAMO PRIMENITI SVAKI OD NAVEDENIH SEGMENATA SPORTSKE PRIPREME,JER SU USKO POVEZANI I SAMO ONE ,U MEDJUSOBNOJ KORELACIJI,MOGU DA DOVEDU DO ZELJENOG CILJA.

ta je kondicija u sportu? Kondicija ili sportska forma sportiste u najve em delu zavisi od bioenergetskih (funkcionalnih) i biodinami kih (antropomotori kih) sposobnosti. U pogledu bioenergetskih sposobnosti sportiste, jo uvek ne postoji neki valjani teorijski model. Pod uticajem kondicioniranja u ljudskom organizmu metabolizam se zna ajno pove ava, a to je povezano sa promenama funkcije respiratornog, kardiovaskularnog, endokrinog, nervnog i drugih organskih sistema. Funkcije ovih sistema postepeno se adaptiraju na napor u toku treninga i takmi enja, to uti e na pove anje ekonomi nosti rada i uspe nosti oporavka.

ta je fitnes? Fitnes ozna ava stanje dobrog telesnog i mentalnog zdravlja, dobre telesne kondicije nastale kao rezultat redovnog ve banja i pravilne ishrane. Ose ati se dobro u vlastitoj ko i, biti zdrav i sposoban za obavljanje svakodnevnih zadataka, biti fit, cilj je svakog pojedinca. O pozitivnom uticaju telesne aktivnosti na zdravlje govore mnogobrojni nau ni radovi. Visok stepen zdravlja doprinosi kvalitetnom ivotu u celini kao i uspe noj borbi protiv stresa. Svakodnevne, redovne i kontinuirane aktivnosti doprinose pobolj anju na eg ukupnog zdravstvenog i telesnog fitnesa. Osoba koja je fit ne mora nu no postizati vrhunske rezultate, ali se podrazumeva da ima dobar stepen izdr ljivosti, mi i ne snage i fleksibilnosti, a nisu zanemarene ni ravnote a i koordinacija.

ta trenirati u sportu ono to ima ili ono to nema ? Kakav je Tvoj stav po ovom pitanju? Moje mi ljenje je da treba trenirati ono to nema . Ovo je moje gledi te sa akpekta pravilnog razvoja i zdravlja. Najbolja varijanta bi bila da treniramo sve sportske grane, jer je to jedini na in da izvu emo maksimum iz sebe i da se razvijemo u potpunosti. Kada su sposobnosti neravnomerno razvijene, treba trenirati i vi e raditi na svojim nedostacima, da bi se doveli u isti nivo kao i svoje najve e sposobnosti. Naravno, dok nam je akcenat na nedostacima, ne smemo zapostaviti ni ostale elemente, koje tako e treba da razvijamo, ali u manjem obimu. I tek kada se otklone nedostaci, mo e se po eti sa ravnomernim radom na svim poljima.

12. VASPITNO-OBRAZOVNI CILJEVI U SPORTU VASPITNOAnalizirajte jednu sportsku emisiju iz sredstava masovne komunikacije. Naziv i tema emisije: ZONA PRESS Vreme emitovanja:
Cetvrtak 23:00 h SOS lanal.

Kratak sadr aj: Bavi se svim kosarkaskim aktuelnostima,kako domacim tako i stranim.Voditelj daje relevantne podatke o najaktuelnijim temama u cemu mu pomaze gost koji je iz sveta kosarke,a cesto je to osoba koja je veoma cenjena u svojoj oblasti. Analiza funkcije i zna aja: Emisija je od izuzetnog znacaja sa popularizaciju koraske. Procena mogu nosti i na ina kori enja u teoriji i praksi: Renomirani gosti daju svoj sud i misljenja,cak i nove ideje sa sve sportske radnike kojima to moze biti od koristi

Analizirajte jedan sportski asopis. Naziv asopisa: PLAYBALL Sadr aj asopisa:

Casopis izlazi jednom nedeljno i pruza najnovije informacije iz kosarkaskog sveta.

Ilustracije: Ilustracije su na veoma zavidnom nivuo,svaka tema je upotpunjena i odgovarajucom fotografijom,a stavlja se akcenat samo na najbitnije. Analizirajte funkciju asopisa: Glavna funkcija je popularizacija kosarke i mogucnost da se kosarka sagleda iz nekog drugog ugla(ishrana sportiste,uticaj menadzera,skauting,uloga pomocnog trenera,uloga nutricioniste,uloga pdihologa,itd). Procena mogu nosti i na ina kori enja u praksi. Mogucnost koriscenja u praksi je velika,zbog velikog broja strusnih komentara i analiza a nacin i mogucnost na koji ce se te informacije primeniti u praksi zavisi od strusnosti osobe koja cita.

Navedite nekoliko poznatih misli o treneru. Trener treba da je sposoban primenjivati trena ne programe za unapre enje svih svojstava sportiste, kreirati takmi arski plan i neposredno ga sprovoditi na svim takmi enjima te ugraditi tehnike oporavka u programe treninga kako bi se izbegli efekti pretreniranosti i sa time povezane sportske povrede. Trener mora pre svega prepoznati potrebe za uklju ivanje pojedinog tipa stru njaka, ali i pokazati mo iskori avanja takvih znanja sa ciljem postizanja maksimalne efektivnosti trena nog procesa.
MUDAR TRENER-DOBAR TRENER. TRENERNajbolji je onaj trener koji posle ispustene pobede teseci grdi.

Iska i svoju misao o treneru: Trener je bitan, mo da i najbitniji deo ekipe. Mora da ima prvenstveno dosta znanja iz oblasti kojoj se posvetio. Treba da bude odlu an, principijalan, da ima svoj stav i principe kojima e se voditi i na treningu i na utakmici. Naravno treba neprestano da u i i da se menja, jer se ovek u i dok je iv. Trenerski posao je veoma naporan, tako da trener mora biti vrsta, stabilna li nost.

VI SPORT I RELIGIJA
Odnos sportiste prema religiji
Religija je sve ono u ta verujemo, ona se nalazi u nama i svuda oko nas, to je veza izme u Boga i oveka. Sportisti su se u pro losti takmi ili u slavu Bogova, a sportske igre su bile religioznog karaktera, pa su zbog toga i bile usko povezane sa prino enjem rtava i sa svetili tima. Ve banje tela je usko povezano sa duhovnim i psiholo kim stanjem sportiste. Danas se gotovo na svakoj sportskoj manifestaciji mogu primetiti sportisti koji prizivaju Boga raznim ritualima, nose verska obele ja u vidu brojanica, lan i a, tetova a verska obele ja po telu i majica ispod dresa sa slikom nekog od Svetaca. Velika privr enost veri najuo ljivija je kod Afri kih igra a, pa smo mogli da vidimo na kupu afri kih nacija da reprezentativci Egipta pre polufinalnog me a kolju kravu i natapaju ruke njenom krvlju to kod njih predstavlja verski ritual prino enja rtve Bogu. Veliki je broj igra a koji su iskreni vernici i prisustvuju liturgijama, poste, ispovedaju se i poma u materijalno izgradnju verskih objekata.

Najbolji primeri za to su Kaka i Mateja Ke man, fudbaleri koji su na mene ostavili najja i utisak kada je re o ovom pitanju. Kaka svaki pogodak proslavlja podizanjem ruku ka nebu i na taj na in se zahvaljuje Bogu kojem e nastaviti da slu i po zavr etku karijere u nekom od manastira. Za Ke mana je vera u Boga velika stvar koja ga vodi pravim putem i poma e mu da postane ispravna li nost i da ga ne ponesu slava i novac nego da veruje u prave ljudske vrednosti. Mislim da sportistima vera u Boga i odlazak na liturgiju mnogo zna e, u smislu tra enja unutra njeg mira pred nastup, skupljanja pozitivne energije, o uvanja zdravlja i izbegavanja povreda. Me utim, moje mi ljenje je da religija za sportiste postaje sve vi e pomodarstvo a ne izraz vere u Boga. Veliki broj njih ne razlikuje religiju od sujeverja pa tako mo emo primetiti da se esto sportisti krste i vi e od tri puta pre ulaska na teren i da nose dosta neukusnih tetova a na svim delovima tela i mislim da je religija u sportu izgubila na vrednosti u odnosu na vreme iz Anti ke Gr ke.

VII SPORT I MODA

Sinkretizam sporta i mode
Razvoj modne industrije i njena dana nja sveprisutnost, uticao je na njeno pro irivanje na sve segmente ljudske delatnosti. Modna industrija diktira ivote svih ekonomista, menad era, advokata, radnika u medijima, sportista. Da bi se ostvarili dobri sportski rezultati, bitnije je kako e sportska oprema tome doprineti nego koliko e ona biti u trendu. U sportskoj industriji mo e va iti pravilo da treba spojiti lepo i korisno. Korisno, zadovoljiti sve elemente koje iziskuje sport, i lepo, da moda ima odre enu estetsku liniju. Popularizacija sporta je doprinela irenju sportskog, zdravog duha na planeti, pa tako i oni koji se rekreativno bave sportom koriste sve blagodeti koje sportska oprema poseduje i daruje. Sportistima mora da se obezbedi to bezbednije bavljenje nekom sportskom aktivno u. Zna i, bezbednost na prvom mestu, a estetika kao element koji e sportu dodati onu posebnu ar.

Modni detalji ne smeju da smetaju sportisti. Na primer: Prilikom odr avanja teniskog me a, Sereni Vilijams je u toku jednog seta ispala min u a, koja je bila pre nika ve eg od same loptice. Sudija je morao da prekine me , kako bi Serena potro ila oko trideset minuta da ponovo namesti min u u. Dakle sportski teren i modnu pistu ne treba me ati. Mo e se re i da je moda put kojim se sport, njegovi segmenti i de avanja atraktivno pribli avaju svima na planeti. Sportisti trebaju, u skladu sa svojim sportskim trebaju, sportskim aktivnostima i svojim na inom svojim predstavljanja u javnosti, ujedna iti odnos javnosti, ujedna izme u sporta i mode. Naravno, za nas sporta Naravno, za posmatra e, fanove, navija e, mo da, i jeste e, fanove, navija e, da, jeste od va nosti kako na i sportski ljubimci sportski izgledaju tokom takmi enja, ali, da estetika tokom enja, ali da ne bi uticala na rezultat, potrebno je uticala rezultat, potrebno podvu i jasnu crtu izme u ovih, itekako, jasnu ovih, itekako, atraktivnih podru ja. ja.

VIII SPORT I UMETNOST

Sinkretizam sporta i umetnosti
Povezanost sporta i umetnosti je neminovna, i ine nerazdvojnu celinu. Sport u nekom svom aspektu mo e biti vid umetnosti. Odre eni potezi, ve tine... Kao to tine... slikar mo e da naslika sjajan portret ili pejza , kao to pisac mo e da napi e izvanredno delo, isto tako i sportisti mogu da poka u ume e i znanje na terenu. Trener poput vajara koji treba da izvaja neku figuru treba da formira sportistu sa svim eljenim karakteristikama. Vizuelni aspekat doprinosi lepoti pokreta u sportu. Sport, sam po sebi je sa injen od niza atraktivnih poteza koji zasebno posmatrani imaju umetni ku vrednost. Umetnost u sportu je raznovrsna i zavisi od pojedinca, kao izvo a a, to je samim tim ini unikatnom. Lepota i sloboda kreativnosti u izvi enju sportskih ve tina pravih majstora daju umetni ki dojam sportu. Baca diska>>

Driblinzi i asistencije Ronaldinja, Mesija, Anrija i njihov nepresu ni izvor ideja na terenu mogu se porediti sa delima najve ih svetskih umetnika. Oni svojim potezima na terenu stvaraju igru koja fudbal poistove uje sa umetno u. Me utim kao to umetnici moraju da izrade veliki broj slika, pesama, figura, tako i sportisti da bi svoje poteze pretvorili u umetni ka dela, moraju da provedu mnogo vremena na terenu uve bavaju i poteze sve do savr enstva jer kako re e ruski knji evnik Lav Nikolajevi Tolstoj: Najve i talenti gube se u neradu. Sport nije samo takmi enje, ve i impresija umetnosti koju svaki sportista do arava svojim nastupom.

Oblasti umetnosti koje za temu imaju sportski doga aj

1. Slikarstvo 2. Vajarstvo 3. Numizmatika 4. Muzika 5. Fotografija 6. Knji evnost 7. Film 8. Arhitektura 9. Tetova a 10. Filantelija

Oblast sporta koja se zna ajno ispoljava kao vrednost za oblast sporta Muzika se koristila i na takmi enju i na treningu. Stari Grci su verovali da trening i muzika treba da postoje zajedno, jer zadovoljavaju duh oveka. oveka. Mo emo primetiti da se sportisti pred takmi enje naj e e opu taju uz muziku, a isto tako im i podsti e borbeni duh. Veliki broj raznih pesama i melodija veoma povoljno uti e na motivaciju sportiste pred takmi enje. Postoje zapisi i slike iz Anti ke Gr ke gde bokseri treniraju uz zvuke frule, jer im ona daje odre eni ritam. Na baca kugle Luka Rujevi koristi muziku pred takmi enje kako bi se dodatno motivisao, ohrabrio i podigao moral i takmi arski duh. Muzika je sastavni deo sportskih takmi enja, bilo da je to himna, klupska melodija ili navija ka pesma sa tribina. Navija i svojom pesmom dodatno stimuli u sportiste na terenu da daju svoj maksimum.

X VASPITNOOBRAZOVNI CILJEVI U VASPITNO SPORTU

Znanje Razumevanje Primena Analiza Sinteza Evaluacija

1.Imenuje 2.Organizuje 3.Defini e 4.Prepozna 5.Pore a 6.Pove e 7.Ponovi 8.Reprodukuje 9.Zapamti 10.Ozna i 11.Nabroji 12 Izlo i 13.Prenese 14.Usvoji

1.Opi e 2.Objasni 3.Klasifikuje 4.Identifikuje 5.Raspravlja 6.Locira 7.Sortira 8.Pojasni 9.Dopuni 10.Prevodi 11.Otkrije 12.Inretpretira 13.Obrazlo i 14.Ilustruje

1.Primeni 2.Poka e 3.Odabere 4.Upotrebi 5.Ilustruje 6.Interpretira 7.Pripremi 8.Planira 9.Re i 10.Praktikuje 11.Iskoristi 12 Odlu i 13.Uradi 14.Potvrdi

1.Kategori e 2.Uporedi 3.Suprotstavi 4.Diferencira 5.Kritikuje 6.Proveri 7.Diskrimini e 8.Predstavi 9.Analizira 10.Proceni 11.Rastavi 12.Pore a 13.Pojasni 14.Sagleda 15.Istra i

1.Sakupi 2.Konstrui e 3.Organizuje 4.Planira 5.Pripremi 6.Komponuje 7.Kreira 8.Udru i 9.Formuli e 10.Napi e 11.Sastavi 12.Modifikuje 13.Prikupi 14.Improvizuje

1.Proceni 2.Utvrdi 3.Kritikuje 4.Izabere 5.Uporedi 6.Brani 7.Prosudi 8.Vrednuje 9.Sabere 10.Stepenuje 11.Zaklju i 12.Oceni 13.Razjasni 14.Potvrdi

Radni dan jednog sportiste na treningu

Sportski klub: OKK Beograd Mesto: Hala Pionir Sportista: eljko Bojovi Datum posmatranja: 09.01.2008. Sportista je do ao etrdeset minuta pre po etka treninga. Obukao se, namestio sportsku opremu za deset minuta i iza ao na teren. Oprema je ista, uredna i odgovaraju a za ko arka ki trening. Pre po etka treninga, dvadeset minuta se zagrevao samostalno zbog povrede kolena. Ceo trening je bio fokusiran, za svaku nejasno u obra ao se treneru da mu da obja njenje. Po zavr etku treninga ostao je da se dodatno istegne, a nakon toga oti ao je na tu iranje. Sportista je odgovoran, dolazi na vreme, nosi urednu sportsku opremu, vodi ra una o ishrani pre i posle treninga. Pa ljivo prati trenerove instrukcije i maksimalno je fokusiran na trening.

Jedan radni dan trenera

Sportski klub: OKK Beograd Mesto: Hala Pionir Trener: Marko I eli Datum posmatranja: 11.01.2008. Trener je do ao trideset minuta pre po etka treninga, dogovorio se sa pomo nim trenerom i dao mu instrukcije. Na po etku treninga izvr io je sa igra ima analizu prethodne utakmice, a nakon toga objasnio ta e se raditi na treningu. Sve vreme je u estvovao u treningu, demonstrirao i obja njavao ve be. Nezadovoljnim igra ima pru io je ansu da se doka u, a povre eni i rekovelescenti su radili po posebnom programu. Na kraju treninga okupio je igra e, zajedno su analizirali trening i sportski se pozdravili.

Anketa trenera
- Obrazovanje ? Apsolvent Fakulteta za sport i fizi ko vaspitanje. - Trenerski sta ? etiri godine u mla im selekcijama i tri u seniorskom timu. - Za to ko arka ki trener ? Trenirao sam ko arku, veliki sam zaljubljenik u taj sport, posle igra ke karijere ovo mi je bio jedini na in da ostanem u ko arci i veoma sam zadovoljan ovim pozivom. - Tvoje mi ljenje o stanju u na oj ko arci... Jedan od na ih najtrofejnijih sportova je trenutno u velikoj krizi i potrebne su velike promene da bi se iz nje iza lo. - Ambicije... Voleo bih da ostavim dubok trag u na oj ko arci i da jednog dana vodim neki inostrani klub.

Analiza sportske emisije

Naziv i tema emisije: Igraj fudbal, budi sre an Vreme emitovanja: 08:00h, etvrtak Kratak sadr aj: Pregled fudbalske lige za mla e uzraste, saveti za decu, intervjui sa najboljim pojedincima. Analiza funkcije i zna aja: Promovi e se de ja liga, vrhunski sportisti savetuju mlade sportiste, sklanjanje dece sa ulice i uklju ivanje u sport. Procena mogu nosti i na ina kori enja u teoriji i praksi: Vrhunski sportisti su idoli mladim sportistima i korisnim savetima uti u na njih da se bave sportom, vode zdrav ivot i sklone se sa ulice.

Analiza sportskog asopisa

Naziv asopisa: Mens Health Sadr aj asopisa: Ve be za sticanje dobre forme; Odr avanje zdravlja; Saveti o ishrani, Saveti o obla enju. Ilustracije: Sportisti, modeli, sportske sprave. Procena mogu nosti i na ina kori enja u praksi: Nove ve be mogu svima da koriste, sportisti i rekreativci mogu da koriste savete o ishrani, obla enju i ve banju.

Nekoliko poznatih misli o sportskom treneru

Trener je neko bez koga se ne mo e u sportu. kog Mudar trener dobar trener. Trener je veliki budilnik koji mora da probudi duh sportiste. Bit uspeha u sportu je maksimalno sara uj sa trenerom treniraj nadmogu im intezitetom. Najbolji je onaj trener koji te posle ispu tene pobede te e i grdi. Stefanovi , . (2006): Teorija i praksa sportskog treninga, Beograd, str. 14.

Moje misli o treneru

- Trener mora poznavati alat koji koristi. mora - Pravi trener od sportiste pravi saradnika. - Trener je sportistin sistem podr ke. - Trener nema mesto za skrivanje. - Pravi trener korak do uspeha.

Misli moje studijske grupe o treneru

- Za trenera, uspeh ne mora da zna i samo pobeda. uspeh - Trener u i sportistu da se bori za savr enstvo i sportsko napredovanje. - Dobar trener dobar motivator. - Pravi trener zna i da grdi i da nagradi.

Za to sam se opredelio za trenerski poziv

Ceo ivot se bavim sportom, sport je moj ivot. Posle zavr ene kratke, fudbalske karijere, eleo sam da kao trener ostanem u sportu. Posao trenera je dinami an, zahtevan, odgovoran i pre svega izazovan, to me veoma privla i. Voleo bih da budem u klupskom sportu jer me privla i takmi enje, borba za bodove, utakmice od kojih adrenalin raste. elim stalno da napredujem i da se usavr avam. Volim trenerski poziv jer nema ni ta lep e od rada sa sportistima i pra enja njihovog napretka.

Rang lista po eljnih i nepo eljnih osobina trenera studijske grupe:

Po eljne osobine trenera Odlu nost Marljivost Kreativnost Odgovornost Strpljivost Komunikativnost Samouverenost Samokriti nost Pedantnost Harizmati nost Snala ljivost Tolerantnost Re itost Disciplinovanost Fokusiranost Nepo eljne osobine trenera Neodlu nost Lenjost Jednoli nost Neodgovornost Nestrpljivost Nekomunikativnost Nesamouverenost Nesamokriti nost Aljkavost Neharizmati nost Nesnala ljivost Netolerantnost Nere itost Nedisciplinovanost Odsutnost

Savremeni sportski trener ima vi e uloga u vaspitno obrazovnom radu. Kratko obja njenje slede ih uloga
- trener stvaralac trener koji formira sportiste, uvodi novine u radu. - trener istr iva trener koji kroz istra iva ki rad u teoriji i praksi dolazi do zaklju aka. -trener planer trener koji dobro organizuje trening. -trener organizator trener koji ima smisla za stvaranje, raspore ivanje du nosti, odre ivanje zadataka, upravljanje ljudima. -trener dijagnosti ar trener koji zna da proceni kvalitete. -trener futurolog trener koji razmi lja strategijski. -trener terapeut trener prakti ar. -trener evaluator trener koji zna da oceni sportistu.

Na emu se zasnivaju odnosi izme u trenera i sportiste?

a) Pozitivni odnosi se zasnivaju na me usobnom po tovanju, uva avanju, razumevanju, neposrednosti i iskrenosti.

b) Negativni odnosi se zasnivaju: na me usobnom nepo tovanju, neuva avanju, nerazumevanju, neiskrenosti i netoleranciji.

Da se sportista prema meni pona a nekorektno (bahato, drsko), re io bih problem na slede i na in: a) Moje re enje: Sportistu bih prvo jednom opomenuo, ako i dalje nastavi sa takvim pona anjem izbacio bih ga sa treninga da ne bi ometao ostale sportiste i obavio bih razgovor sa njim posle treninga. b) Re enje moje studijske grupe: Mi ljenja su naravno razli ita...od izbacivanja sa treninga, preko momentalne suspenzije do razgovora sa pojedincem i poku ajem animiranja istog novim metodama kako bi se zainteresovao za trening. Oko jedne stvari smo se slo ili, a to je da obzirom na razli ite profile ljudi ne postoji univerzalna varijanta kojom bi se re io problem nediscipline.

Kako itati nau ni rad, odnosno na ta treba obratiti pa nju kada itamo nau ni rad. Kroz izbor literature poku ati pripremiti je za dalje kori enje. 1) Bibliografski podaci: Fizi ka kultura, Beograd, 5758 (2003-2004) 1-4, str. 57-68. (20031572) Oblast sporta (primer): a) Sport ( kolski sport, elitni sport, ...) b) Pedagogija sporta (moralno vaspitanje sportiste, trenera, sudije...) c) teorijsko/empirijsko istra ivanje d) Biomehanika 3) Klju ni pojmovi (naj e e su dati u nau nom radu, a ukoliko nisu mogu se na i u naslovu rada ili podnaslovima) Pliometrija, re im rada, mi i na kontrakcija, skokovi.

4) Teorijske osnove: potrebno je da se sagleda u okviru kojih koncepcija (teorija, pravaca, kola) se nalazi nau ni rad. Povratni re im rada mi i a. 5) Pitanja i problemi: va no je da se uo e osnovna pitanja i problemi koji su u nau nom radu postavljeni. Kako skok u dubinu u initi to efikasnijim? Kako tehnika izvo enja skoka uti e na sam skok? 6) Osnovne ideje: u su tini predstavljaju odgovore na pitanja i probleme koji su postavljeni. Najispravniji pristup za pobolj anje maksimalne visine skoka je putem progresivnog optere enja sportiste. 7) Stavovi i argumenti na kojima oni po ivaju: argumenti mogu biti razli itok karaktera logi no obrazlo enje, stavovi drugih, stavovi kompetentnih autora, rezultati empirijskih istra ivanja i sl. Stavovi i argumenti po ivaju na stavovima drugih autora i istra ivanja.

8) injeni ni podaci na koje se autor poziva ili do kojih je sam do ao: potrebno je da sagledamo metodolo ke osnove (problem, cilj, zadaci, hipoteze, uzorak i instrumente), kao i sve relevantne rezultate istra ivanja. Skokovi u dubinu predstavljaju izuzetno efikasno sredstvo za pobolj anje maksimalne visine skoka. Mogu biti ukomponovani u razli ite programe treninga, obzirom na to da njegova primena ne zahteva zna ajno mnogo vremena. 9) Zna aj za praksu: na koji na in ideje, stavovi, injenice koje smo saznali mo emo da koristimo u sportskoj praksi. Veliki zna aj u sportskim igrama, kao to su odbojka i ko arka, koje zbog svoje kompleksnosti zahtevaju trena ne programe iroke orjentacije. Dva dodatna treninga nedeljno zasnovana na izvo enju skokova u dubinu omogu i e sportistima ispoljavanje sko nosti na najvi em takmi arskom nivou.

Izvodi iz nau ne i stru ne literature koja se odnosi na oblast sporta 1) Povratni re im rada mi i a (PRRM) podrazumeva izvr enje brze ekscentri ne kontrakcije i odmah nakon nje, sna ne koncentri ne. Period, izme u kraja ekscentri ne i po etka koncentri ne kontrakcije, karakteri e postojanje kratke i jake izometrijske kontrakcije i naziva se vreme spajanja. Da bi pri koncentri noj kontrakciji mogli biti iskori eni svi pozitivni efekti prethodne ekscentri ne kontrakcije, vreme spajanja mora biti dovoljno kratko. Ranije se smatralo da je to period od oko 15s, me utim, u kasnijim istra ivanjima se do lo do vrednosti od 0.25s i 0.37s, dok su Vilson i saradnici u svom istra ivanju zaklju ili da se neki zakasneli efekti manjeg inteziteta mogu javiti i do 4s, Fizi ka kultura, Beograd, 57/58 (2003-2004) 1-4, str. 58. (20031-

2) Izdr ljivost je motori ka, ali i funkcionalna sposobnost organizma za dugotrajni rad bez smanjenja uspe nosti, za dugo suprotstavljanje zamoru i uklju ivanje aerobno-anaerobnih aerobnokapaciteta. Za dugotrajne motori ke aktivnosti karakteristi an je najspecifi niji oblik energetske proizvodnje i potro nje koji se odvija u aerobnim i aerobno-anaerobnim uslovima. To su aerobnouslovi, u kojima se organizmu dovodi dovoljno kiseonika za potro nju u energetskim procesima. Izdr ljivost se javlja u dva osnovna oblika: aerobna (op ta) i anaerobna (posebna). Fizi ka kultura, Beograd, 57-58 (2003-2004) 1-4, str. 79. 57- (20031-

3) Periodizacija je organizovani trening sportista ili ekipe kroz celu godinu rada tempiranja optimalnog nivoa kondicije i u inka u odre enom periodu sezone. Ko arka je sport u kojem svaka utakmica ima veliko zna enje i treniranje kroz celu sezonu s ciljem dostizanja vrhunca za vreme plej-ofa je plejnerealno. Sistemski program treninga omogu i e vam variranje inteziteta treninga, obima i tehnike kojim ete maksimalno pobolj ati u inak na treningu i utakmici. Brittenham, G. (2005): Kompletan kondicijski program ko arka a, Zagreb, str. 16.

Sportska biblioteka a) Knjige:

Prezime i ime autora Godina izdavanja
2003. 2005. 1991.

Naziv dela
Anatomija oveka Kompletan kondicijski program Leksikon stranih re i i izraza Pedagogija sporta Istorija fizi ke kulture Osnove sportskog treninga

Izdava mesto
Beograd Gopal Zagreb Prosveta Beograd Beograd Beograd Izdava autor Beograd

1 2 3 4 5 6

Bo kovi M. Brittenham G. Vujaklija M. Gali M. Ili S. Koprivica V.

2006. 1994.

1997.

Sportska biblioteka a) Knjige:

Prezime i ime autora Godina izdavanja 2003. 1980. 2003. 1978. 2006. 2004 Naziv dela Fiziologija fizi ke aktivnosti Sportski trening Pliometrija Nova enciklopedija Teorija i praksa sportskog treninga Tehnologija sportskog treninga Izdava mesto FSFV Beograd Partizan Beograd Gopal Zagreb ProsvetaBeo grad FSFV Beograd FSFV Beograd

7 8 9 10 11 12

Nikoli Z. Petrovi D. Radcliffe J. Farentinos R. Stefanovi V. Rousse I. Stefanovi .

Stefanovi . Jakovljevi S.

b) lanci u asopisima:
Prezime i ime autora Godina izdavan ja 2007. Naziv lanka Izdava , mesto, broj asopisa, strana Format Beograd br.24, 15 str. FSFV Beograd br.57/58 57-68 57str. FSFV Beograd br.57/58 77-84 77str. Men`s Health Men` Beograd br.34

1 2 3 4 5 6

Anderssen J.

CCPA Organizaciona struktura Skok u dubinu kao sredstvo pliometrijskog metoda treninga za pobolj anje sko nosti Uticaj razli itih metodi kih pristupa na razvoj izdr ljivosti u enika ni ih razreda osnovne kole Men` Men`s Health

Nedeljkovi A.

2005.

Rodi N.

2005.

Turk D.

2007.