HAMDIJA

KREEVLJAKOVI

NOVI PODATAK O POVIJESTI GRADA BLAGAJA NA SANI

PRILOG EVIDENCIJI SPOMENIKA KULTURE

u ove krajeve poetkom XVI stoljea. Po LavaNegdje oko godine 1907 itao sam prvi p u t alskijevo djelo Pod starimi krovovi i tom pri ninovoj kronici, Blagaj su zauzeli Turci 1512, a likom saznao za ime grada Blagaja na Sani. Ne prof. idak doputa da se to moglo desiti i 1513 godine. Dosadanji nai historiografi zavravali su kako u isto doba dola mi je do r u k u Truhelkina povijest Blagaja sa godinom 1512, j e r je te godine knjiga Nai gradovi, u kojoj je k r a t k o prikazana povijest ovoga grada i njegovih gospodara kne Blagaj bio razoren. Po predaji, grad je razorio po sljednji njegov gospodar, upalivi b a r u t u gradu. zova Babonia, koji se po ovom gradu zvahu kne zovi Blagajski. Poznato je da su oni u Srednjem Ali Blagaj nije bio razoren, j e r su Turci smje vijeku bili najmoniji hrvatski velikai Slavonije. stili u nj j a k u posadu koja se sastojala od m u s t a h Tek 1933 posjetio sam ruevine grada Blagaja, fiza (uvara) koji su bili plaenici ili alufedije. To koje okolno stanovnitvo danas naziva Dervii saznajemo iz jednog starog sarajevskog sidila, to Kula po susjednom selu Dervii. Od nekad slavnog se uva u Gazi Husrev-begovoj biblioteci u Sara grada Blagaja danas se tu dobro raspoznaju ostaci jevu. U tome sidilu zapisani su razni dogaaji iz dviju kula, od kojih je vea imala est katova, dok sredine estog decenija XVI stoljea. Na strani 226 je ostalo sve zaraslo u ikaru. Grobove u kojima toga sidila zapisano je kako je na sudu u Sara su pokopani neki gospodari Blagaja prekopavao je jevu izjavio havaledija (reiser) mustahfiza grada oko godine 1934 dr P u r k , katoliki upnik u Bo Blagaja, neki Osman, sin hadi-Hasanov, da je p r i sanskom Novom, ali mi nije poznato da li je to mio od Husejin-bega 15.000 aki kao ostatak plae pisao o tom iskopavanju. mustahfiza grada Blagaja za est mjeseci hidretPodor starog grada Blagaja stoji na b r d u to ske godine 963 (poinje 16. XI. 1555), to su posvje se die iznad doline rijeke Luice, desne Sanine doili Sirri bin Ilijas, Bali-kethoda bin Ahmed, pritoke, koja utie u ovu rijeku kod dananjeg T i m u r h a n bin I b r a h i m i Mehmed bin T u r h a n . sela Blagaja i eljeznike stanice na pruzi Bosan Plae ovih mustahfiza isplaivane su iz m u k a t e ski Novi Banja Luka. Srebrenice, iji je emin (povjerenik) toga vremena G r a d Blagaj sagradili su knezovi Babonii ili bio Abduldelil-beg, a njegov punomonik spome Babonezi krajem 13 ili poetkom 14 stoljea. Od n u t i Husejin-beg. Iz ovog zapisnika saznajemo da 1330 zovu se oni knezovi blagajski. Oni su imali je grad Blagaj bio u sastavu sandaka Klis, koji velike posjede i u krajevima oko Une i Sane. Nije je organiziran godine 1537. ovdje mjesto da iznosim povijest Blagaja i nje govih gospodara. Spomenuu samo to da su Babo P r e m a tome, grad Blagaj je imao svoju posadu nii bili gospodari Blagaja sve do provale T u r a k a jo 1555 godine, a sigurno i jo kasnije.

35

NEUE GESCHICHTSDATEN BER DIE STADT B L A G A J AN DER SANA

Die Stadt Blagaj e r b a u t e n die Frsten Babonic oder Babone gegen Ende des X I I I . oder am Anfange des XIV. J a h r h u n d e r t s . Unsere bisherigen Historiographien beendeten die Geschichte von Blagaj mit dem J a h r e 1512, denn in diesem J a h r e w u r d e die Stadt zerstrt. Unterdessen stellte der Autor auf Grund eines alten Sidschil (Protokoll), welches in der

Husrevbeg-Bibliothek in Sarajevo aufbewahrt wird fest, dass Blagaj damals nicht zerstrt wurde, dass sich in ihr die T r k e n niederliessen und dort eine starke Besatzung hatten. Diese Angabe stammt aus dem J a h r e 963 nach der Hidschra (fngt am 16. XI. 1555 an).

A P P O R T A L'HISTOIRE DE LA VILLE DE BLAGAJ (BLAGAY) SUR LA SAN

La ville de Blagaj sur la Sana fut btie p a r les princes Babonici ou Babonezi vers la fin du X I I I ou au dbut du XIV cicle. Selon les historiens jusqu' nos jours, l'histoire de Blagaj se termine l'anne 1512, car c'est cette anne-l qu'il fut dtruit. Or, l'auteur d'aprs les donnes d'un ancien sidjil (protocole) qui

est conserv la bibliothque de Husref-bey S a r a jevo, a constat que Blagaj n a pas t dtruit cette date, que les Turcs taient alors installs dans la ville et y avaient une forte garnison. Cette donne date de l'anne 963 de l'hgire (commenant le 16 XII 1555).

36