Skripta Iz Prava

http://www.puskice.info/ 1.
Opti pojam prava

Pravo je skup normi koje primenjuje drava, gde se pod primenom u prvom redu misli na primenu sankcija. Norme koje primenjuje drava nazivaju se pravne norme. Njih drava stvara sama ili ih uzima iz svih drutvenih oblasti, bilo da ih stvaraju drutvene organizacije ili neorganizovano drutvo. Postoji uska veza izmeu drave i prava, jer su oni uslovljeni i imaju zajednike ciljeve: za pravo drava obezbeuje prinudni karakter svojom fizikom snagom vlasti vladajua klasa namee pravne norme fizikom snagom vlasti i tako nastaje obaveznost primene prava; za dravu pravo obezbeuje zatitu interesa vladajue klase drava stvara pravo u cilju zatite drutvenog poretka koji odgovara interesima vladajue klase. Ljudsko drustvo definisani je kao poseban i specifican deo materijalnog sveta u kome njegovi clanovi stupaju u razlicite medjusobne odnose.Mnostvo drustvrnih odnosa namece potrebu za njihovim organizovanjem i postojanja reda u drustvenom ponasanju.rec je o pravilima koja su stvorena u drustvu i koja se u njemu primenjuju.to su tzv. Drustvena pravila(norme). Prava su grupa drutvenih pravila (normi) koje lanovi drutva primenjuju svesni da se to mora initi,a ne da je to stvar njihove volje .Ova grupa drustvenih pravila oznacava se kao pravne norme ili pravo.
2. Definisanje i shvatanje prava

Za razliku od drustvenih normi,pravne norme nude pojedincu alternativu u ponasanju:ili da postupi po normi,ili da se izlozi sankciji koja je predvudjena za nepostovanje normi.Pravne norme stiti organizacija koja nastupa u ime celog drustva(drzava).Ona raspolaze monopolom sile da prisili svakog pojedinca da postupi po odgovarajucima pravnim pravilima tj. pravnim normama.Pravo predstavlja skup posebnih drutvenih pravila ije nepotovanje sankcionie drava,i to je njegova osnovna razlika od ostalih drutvenih normi.
3. Odnos prava i drugih drutvenih normi

Pravne norme postoje paralelno s ostalim vrstama drutvenih normi kojima se utvruju pojedine vrste drutvenih odnosa.Najee se razlike izmeu pravnih normi i drustvenih uspostavljaju po: nainu postanka, sadraju i nainu primene. 1.nain nastanka nastaju preteno aktivnou drave koja putem svojih organa donosi norme.One ureuju odnose u oblastima: ekonomije, politike kao i porodine i sl. Pravo je skup normi koje primenjuje drava, gde se pod primenom u prvom redu misli na primenu sankcija. Norme koje primenjuje drava nazivaju se pravne norme. Njih drava stvara sama ili ih uzima iz svih drutvenih oblasti, bilo da ih stvaraju drutvene organizacije ili neorganizovano drutvo. Postoji uska veza izmeu drave i prava, jer su oni uslovljeni i imaju zajednike ciljeve: za pravo drava obezbeuje prinudni karakter svojom fizikom snagom vlasti vladajua klasa namee pravne norme fizikom snagom vlasti i tako nastaje obaveznost primene prava; za dravu pravo obezbeuje zatitu interesa vladajue klase drava stvara pravo u cilju zatite drutvenog poretka koji odgovara interesima vladajue klase. Moral je skup drutvenih normi koje omoguavaju ponaanje ljudi sa aspekta dobra i zla i u vezi s tim, nareuju odnosno zabranjuju subjektima odgovarajue ponaanje. Svako drutvo ima svoje moralne norme koje se menjaju sa razvojem drutva, ali ne brzo. Potovanje moralnih normi obezbeuje se uticajem javnog mnjenja i putem svesti pojedinca. Sankcije za povrede moralnih normi mogu biti drutvene (moralne osude) ili individualne (gria savesti). Mnoge moralne norme postaju pravnim. Moral svojim normama predvia potovanje prava, a pravo nastoji da ostvari osnovne moralne ciljeve. Razlika izmeu moralnih i pravnih normi je u tome to se moralne norme prihvataju dobrovoljno i izvravaju iz svesti i ubeenja ljudi, dok pravo ima prinudni karakter. Obiaji su drutvene norme koje se ostvaruju u drutvu na osnovu ustaljenih navika i koje se formiraju kroz primenu u duem vremenskom periodu. To su ustaljena, uobiajena ponaanja ljudi, koja zbog dugog ponavljanja prelaze u naviku i postaju sastavni deo ponaanja i ivota ljudi. Tada poinje da se smatra da je obavezno da se na isti nain ponaa i ubudue. Sankcije za nepotovanje obiaja su prezir, bojkot, novane sankcije, pa sve do fizikog nasilja i ak oduzimanja ivota. Razlika izmeu obiaja i morala je u tome to se obiaji sporije menjaju. Isto tako, moral je uvek vezan za ocenjivanje ponaanja ljudi, to nije sluaj sa obiajima. Zajednika karakteristika morala i obiaja je da ih stvara drutvo, a njihova primena se ne ostvaruje prinudom drave. Pravne norme postoje paralelno sa ostalim vrstama drutvenih normi kojima se utvruju pojedine vrste drutvenih odnosa.Radi se o obiajnim,moralnim,religijskim i slinim drutvenim normama. Od vie kriterijuma razlikovanja prava od drugih drutvenih normi,najee se razlike uspostavljaju po nainu nastanka,sadraju i nainu primene. 1
http://www.puskice.info/
Pravne norme nastaju uglavnom aktivnou drave,koja putem zakonodavnih organa donosi norme. Sadraj pravnih normi je bitan kriterijum razlikovanja.Pravom se prvo ureuju odnosi koji nastaju u proizvodnji i prisvajanju dobara (ekonomski) i odnosi povodom pripadnosti i vrenja dravne vlasti (politiki).Naravno, to nisu jedine oblasti koje pravo regulie.Pravo regulie one odnose koji su bitni i na kojima poiva jedno drutvo,dok se na druge drutvene odnose koji nisu bitni primenjuju drutvene norme koje nemaju rang pravnih. OBIAJI I PRAVO Obiaji predstavljaju dru. Pravila koja su priznata od samog drutva i nastaju dugotrajnim ponavljanjem,istovetnim ponaanjem ljudi.Na taj nain, u svesti ljudi se stvara miljenje o nunosti takvog ponaanja. Pravo i obiaji predstavljaju dve vrste dru. normi koji imaju zajedniku karakteristiku da su u funkciji uspostavljanja drutvenog reda.Ostale karakteristike su im uglavnom razliite: razliito nastaju (pravo stvara drava,obiaji nastaju spontano),A razliite su sankcije za njihovo nepotovanje.Za krenje obiajnih normi sankcije se preduzimaju neorganizovano od strane pojedinaca ili grupa u jednom drutvu,a mogu i da izostanu.Kod pravnih normi sankcije su unapred predviene i izvrava ih drava aparatom prinude. Ako su obiaj i pravo u suprotnosti,prednost imaju pravne norme. Nekada obiaji dopunjuju pravne norme.Onda pravo prihvata obiaj,pretvara ga u pravo,daje mu pravnu snagu - to je tzv. obiajno pravo. MORAL I PRAVO Moral je oblik dru. svesti nastao delovanjem objektivnih zakona dru. razvitka.Moral je svest ljudi u odreivanju dobra i zla.Moralne norme se mogu menjati sa optim promenama u drutvu. Osnov primene moralne norme je svest da se takvo ponaanje oekuje od svakog pojedinca koji pripada odreenoj dru. zajednici.Za nastajanje moralnih normi nije potrebna dugotrajnost ponaanja;menjaju se sa promenama u drutvu. Primana sankcija kod nepotovanja moralnih normi je neorganizovana i nije unapred predviena.Posebna vrsta sankcije je gria savesti i ona ima karakter sankcije. Moral moe da poslui kao korektiv u tumaenju prava i primeni,i moe biti osnov za stvaranje neke pravne norme koja nedostaje.Neki vei uticaj morala na pravo na postoji.
4. Izvori prava
Pod materijalnim izvorom prava smatraju se uzroci koji stvaraju odreeno pravo, a to je volja vladajue klase. Vladajua klasa stvara odreeno pravo kojim titi svoje interese. Pod formalnim izvorima prava smatraju se opti pravni akti kojima se ureuju konkretne pravne situacije. Formalni izvor prava mora biti u saglasnosti sa materijalnim izvorom prava, to znai da se formalnim izvorima prava manifestuje volja vladajue klase. Na osnovu formalnih izvora prava subjekti u pravu unapred znaju kako treba da se ponaaju. Najvaniji izvori prava, tj. opti pravni akti su: ustav, zakoni, podzakonski akti, akti preduzea i ugovori. Osim toga postoje i: obiaji, sudski precendenti, sudska i druga pravna praksa i pravna nauka. Postoje dva osnovna tipa prava: kontinentalno-evropsko pravo, gde je glavni izvor prava zakon, i anglo-saksonsko pravo, gde preovlauju obiaji i sudski precendenti. Ustav je najvaniji opti pravni akt, iz kojeg izviru svi zakoni i podzakonski propisi u jednoj dravi. Zakoni drave moraju da budu u skladu sa ustavom. Ako je zakon u sukobu sa ustavom, vaniji pravni akt je ustav, pa se u tom sluaju primenjuje ustav. Zakoni su, odmah posle ustava, najvaniji izvori prava. Zakon je najvii opti pravni akt koji ima najviu pravnu snagu odmah iza ustava, a koji donosi, usvaja zakonodavni organ po posebnoj proceduri. On mora da vodi rauna da zakon bude u skladu sa ustavom. Procedura donoenja zakona moe biti demokratizovana: prva faza je donoenje nacrta zakona, i esto iznoenje tog nacrta na javnu diskusiju; u sledeoj fazi se predlog zakona upuuje skuptini na razmatranje; u skuptini se vodi pretres, a zatim se glasa, da bi se predlog zakona usvojio ili odbacio. Ako se zakon usvoji, poslednja faza je objavljivanje zakona. Zakon stupa na snagu po proteku odreenog roka kod nas je to 8 dana od dana njegovog objavljivanja, osim ako se iz opravdanih razloga ne predvidi da stupe na snagu ranije. Zakon po pravilu nema povratno (retroaktivno) dejstvo, to znai da se on ne moe primeniti na sluajeve koji su se dogodili pre njegovog usvajanja. Samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, kad je to u optem interesu, to se utvruje pri njihovom donoenju. Zakoni vae neodreeno vreme. U izuzetnim sluajevima, zakonom se moe predvideti i njegovo trajanje. Prestanak vaenja zakona moe da bude reen na dva naina: 1. da se zakon donoenjem drugog zakona u istoj materiji ili 2. da se stari zakon delimino ili u potpunosti izmeni odredbama novog zakona. U sluaju neslaganja dva zakona koja su na snazi, primenjuje se zakon koji je kasnije stupio na snagu, ili se primenjuje poseban zakon u odnosu na opti zakon. 2
Zakoni odreene drave primenjuju se i vae samo na teritoriji te drave. U federativnim dravama postoje savezni ustav i savezni zakoni i ustavi i zakoni drava koje sainjavaju federaciju. Savezni zakoni se primenjuju na teritoriji itave drave, a republiki zakoni se primenjuju na teritoriji republike koja ih je donela. Republiki ustavi i zakoni moraju biti meusobno u skladu, ali i u skladu sa saveznim ustavom i zakonima. Posebnu vrstu zakona ine zakonici, koji obuhvataju celu jednu pravnu oblast, sistematino obraenu. Oni postoje radi jednostavnije i preglednije primene prava. Podzakonski akti su nii od zakona. Kada se zakonom ne mogu predvideti svi sluajevi ve samo najvanija pravna naela, to je esta pojava, donose se podzakonski akti. Njih donose organi nii od zakonodavnih, kao to su organi uprave, resorni ministri u vladi, vlada i dr. Podzakonski akti ne mogu biti u suprotnosti sa zakonom. Najznaajnije vrste podzakonskih akata su: uredbe, odluke, pravilnici, naredbe, reenja, uputstva i dr. Akti preduzea su: statut, pravilnik i odluka kojom se na opti nain ureuju odreena pitanja. Statut je osnovni opti akt preduzea i ostali opti akti preduzea moraju biti u saglasnosti sa statutom. Ugovori su dvostrani pravni akti i zato kod ugovora postoji mogunost da, pored drave, u njima uestvuju i nedravni subjekti. Obiaji su ustaljena, uobiajena ponaanja ljudi, koja zbog dugog ponavljanja prelaze u naviku i postaju sastavni deo ponaanja i ivota ljudi. Tada poinje da se smatra da je obavezno da se na isti nain ponaa i ubudue. Trgovaki obiaji predstavljaju znaajan izvor trgovinskog prava. Oni se dele na opte obiaje, kojima se regulie robni promet uopte, i na posebne obiaje, kojima se reguliu pojedine vrste robnog prometa. Ako je opti trgovaki obiaj u sukobu sa posebnim, primenjuje se posebni trgovaki obiaj. Sudski precendent je sudska presuda kojom je reen jedan konkretan sluaj i na osnovu koje su sudovi u zemljama anglosaksonskog prava duni da i ubudue u identinim sluajevima donose iste takve presude. U naem pravu sudski precendent nije izvor prava. Sudska praksa, kao i praksa upravnih organa i drugih organa, moe biti izvor prava, ali indirektan, jer sudovi, upravni organi i drugi organi nisu obavezni da je primenjuju oni imaju pravo da u svakoj situaciji procene da li e se pridravati sudske odnosno druge prakse. Sudska praksa je korisna, jer doprinosi da se isti sluajevi ravnopravno tretiraju. Zato sudovi tee da je koriste kao izvor prava, pod uslovom da nije dolo do izmene zakonskih propisa. Pravna nauka generalizuje saznanja koja su se sticala u vie drava i kroz dui vremenski period, pa se moe rei da je pravna nauka dopunski izvor prava. Pravna nauka obezbeuje adekvatna pravna reenja u sluajevima nedostatka pravnih propisa, pa se u tim sluajevima i koristi kao izvor prava.
5. Obiaji i moral kao izvor prava

Obiaji su ustaljena, uobiajena ponaanja ljudi, koja zbog dugog ponavljanja prelaze u naviku i postaju sastavni deo ponaanja i ivota ljudi. Tada poinje da se smatra da je obavezno da se na isti nain ponaa i ubudue. Trgovaki obiaji predstavljaju znaajan izvor trgovinskog prava. Oni se dele na opte obiaje, kojima se regulie robni promet uopte, i na posebne obiaje, kojima se reguliu pojedine vrste robnog prometa. Ako je opti trgovaki obiaj u sukobu sa posebnim, primenjuje se posebni trgovaki obiaj. Obiaj se definie kao vrsta dru. norme.Pod odreenim uslovima obiaj moe postati izvor prava.To je sluaj kada drava sankcijama garantuje primenu obiaja.U sluaju da se obiaj ne potuje drava primenjuje odreenu sankciju. Obiaj moe i indirektno postati izvor prava.Nije neophodno da drava propie sankciju za nepotovanje obiaja.Dovoljno je da sud pone da primenjuje sankciju za obiaj,tj. da ga titi primenom sankcije. Nekada dolazi do kodifikacije obiaja.Sadraj obiaja se unese u pisani izvor prava,najee zakon,i obiaj se pretvara u zakon obiajne norme.
6.Ustav kao izvor prava

Ustav je skup pravnih normi najvie pravne snage s kojima moraju biti u skladu sve ostale norme koje pravno proistiu iz ustava. Prema formi ustav se deli na pisane i nepisane,prema nainu menjanja meke i krute, meki se mogu menjati kao to se menja obian zakon,a kruti zahtevaju poseban sloeniji postupak kojim se menjaju zakoni. Po nainu donoenja dele se na: 1.oktroisane 2.ustavne paktove 3.narodne
7.Zakoni i podzakonski akti kao izvori prava

Pod zakon se podrazumevaju akti koje donosi zakonodavno telo, po odreenoj proceduri i koji formalno nosi naziv ZAKON. Oni deluju unapred od dana stupanja na snagu. Retroaktivna primena zakona jeste izuzetak i najee to nalau razlozi koji nisu pravne prirode. to se tie zakona vana su jos dva elementa, vreme vanosti i prostor na kome se primenjuje. Postoje razliite vrste podzakonskih akata: tipa preporuke, rezolucije, uredbe odluke,... Oni se donose u razliitim vrstama sudskih postupaka: krivinom, graanskom i vanparinom. 3
http://www.puskice.info/ 8. Pravna norma, pojam I elementi

Pravna norma nije identina sa lanom nekog pravnog akta (ustava,zakona).Pravna norma izraava jednu celinu kojom se ureuje jedan ili vie drutvenih odnosa. Smatra se da se pravna norma sastoji iz 3 elementa:hipoteza, dispozicija, i sankcija. 1) HIPOTEZA je deo pr. norme koji je opti uslov da bi jedan dru. odnos bio obuhvaen pravom i bio oznaen kao pravni odnos.Hipotezu ustvari ini skup injenica koje moraju postojati da bi se primenila dispozicija.Hipoteza pravne norme nije uvek vidljiv deo pravne norme,esto je pravna norma formulisana tako da se hipoteza izostavlja,pa se mora pretpostaviti. 2) DISPOZICIJA je centralni deo norme,sutina.To je pravilo ponaanja koje je propisano normom.U njemu je sadran zahtev kako treba da se ponaaju subjekti na koje se ona odnosi. Postojanje dispozicije ne znai da ve postoji i pravna norma.Dispozicija postaje pravna norma kada joj se doda sankcija.Ponaanje suprotno od predvienog u dispoziciji pretstavlja pretpostavku sankcije. Postoji vie vrsta dispozicije.Neke su : nareujua, zabranjujua, ovlaujua. A) Nareujua nareuje subjektu prava da se ponaa na odreen nain, tj. nareuje mu da izvri odreeno injenje. B) Zabranjujua dispozicija zabranjuje subjektu prava da izvri neku radnju (nareuje mu neinjenje). C) Ovlaujua ovlauje subjekta prava na odreeno ponaanje (ne nareuje niti mu zabranjuje). Dispozicija moe biti razliito odreena,tj. sa precizno odreenim pojmovima (odreena dispozicija) ili sa neprecizno utvrenim pojmovima (neodreena dispozicija).Ova kategorija dispozicija (neodreena) esto sadri tzv. pravne standarde (pojmove koji menjaju konkretnu sadrinu, zavisno od sluaja na koji se odnose,a u sutini ostaju nepromenjeni npr. pojam savestan,prosean). Dispozicija moe biti kategorina i alternativna.Kategorina nalae subjektu prava striktno ponaanjekoje je za njega obaveza.Alternativna dispozicija omoguuje da subjekt sam odlui kako e se ponaati,saglasno odreenju iz dispozicije koja sadri dva ili vie ovlaenja. 3) SANKCIJA je deo pravne norme kojom se definie ponaanje subjekta za sluaj da ne postupi po dispoziciji.Isto tako se odreuje ponaanje drave prema pravnom subjektu zbog nepotovanja pravne norme.Sankcija je pravilo ponaanja (koje sledi ako nije postupljeno prema dispoziciji ) i ona se razlikuje od faktikih radnji koje se preduzimaju uz primenu tog pravila i koje se isto nazivaju sankcijama ( radnje koje vre dravni organi). Jedna od osnovnih karakteristika sankcije je njena odreenost.To znai njenu preciznost u pogledu sadrine,i predvienost u pravnom sistemu.Ovo je posebno znaajno kod krivinih normi,tako da je ovaj princip dobio rang ustavnog naela:niko ne moe biti kanjen za delo koje,pre nego to je uinjeno,nije bilo predvieno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kanjivo delo,niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena. Sankcija,za razliku od hipoteze i dispozicije koje mogu biti izostavljene,mora uvek biti predviena i esto se ispoljava tako da se dravnom organu preputa da prekriocu dispozicije odredi vrstu sankcije i izvri je. VRSTE PRAVNIH NORMI: - kriterijum podele je karakter dispozicije pravne normeA) Nareujue i ovlaujue pr. norme B) Dispozitivne i imperativne (prinudne) pr. norme C) Opte i pojedinane pr. Norme
9. Tumaenje pravnih normi

Zbog nepreciznosti jezika dolazi do potrebe tumaenja pr. normi.Tumaenje pr. normi predstavlja nalaenje unutranjeg smisla i najadekvatnijeg naina primene pojedine norme ili grupe normi.Tumaenje moe biti:tumaenje u primeni pr. norme i tumaenje van primene pr. norme.ee je tumaenje povodom primene.Tu su mogue dve situacije: da normu tumai subjekt koji treba da postupi po njoj, i da pr. normu tumai dravni organ koji treba da rei neki pravni odnos.U ovom sluaju se pristupa tumaenju opte pr. norme da bi se donela pojedinana norma u razreavanju nekog pr. odnosa. Tumaenje van primene pr. norme mogu da preduzimaju organi (tela) koji su normu doneli,odn. da je tuma pr. norme pravna nauka.Situacija kada stvaralac pr. norme tumai naziva se AUTENTINO TUMAENJE,a tumaenje od strane pr. nauke naziva se STRUNO (DOKTRINARNO) TUMAENJE. Predmet tumaenja su opte i pojedinane pr. norme.Po svom karakteru,tumaenje moe biti u uem i irem smislu. Tumaenje u uem smislu znai tumaenje konkretne norme koja je deo celine pravnih sistema.Tumaenje u irem smislu znai proirivanje znaenja jedne pr. norme na drutveni odnos koji nije pravno normiran(popunjavanje pravnih praznina). 4
Postoji nekoliko vrsta tumaenja u okviru kojih se tumai dele na dravne organe i nedravne subjekte.Po pravilu,tuma je subjekt koji nije stvaralac norme.Tumaenje koje daje njen stvaralac naziva se autentino tumaenje.Tri su osnovne vrste tumaenja : tumaenje dravnih organa, tumaenje nedravnih subjekata i nauno tumaenje. 1) Tumaenje dravnih organa oni su esto u prilici da tumae jer se veliki broj pr. odnosa pojavljuje pred njima.est tuma je tvorac zakonodavac.Njegova tumaenja imaju veliki uticaj na potovanje pr. normi, razvijanje pravne kulture i pravne discipline graana.Mnogo ei tumai su drugi dravni organi, a pre svih upravni organi i sudovi.Oni tumae norme u postupku njihove primene.Upravni organi tumae u postupku donoenja upravnog akta. 2) Tumaenja nedravnih organa to su najee pravna lica i graani.Vei znaaj ima autentino tumaenje i obavezujue je za tumaa.Kod tumaenja od strane nedravnih organa pojavljuje se problem njihove strunosti i osposobljenosti za ovu aktivnost. 3) Nauno tumaenje daje ga pravna nauka.To ine pravnici sa najviim zvanjima pa je to i garancija da e norme biti protumaene na potpun i sistematian nain.Ovo tumaenje uiva veliki autoritet Postoje razliiti metodi tumaenja od kojih su najvaniji: 1) Jeziki (lingvistiki) metod Utvruje se jeziko znaenje norme prema jezikim pravilima. 2) Logiki metod Primenjuju se pravila logike.Slui i za proveravanje tumaenja koja su dobijena drugim metodama.Logika ispravnost dobijenih tumaenja je vrlo znaajna jer se na taj nain proverava da li je jedno znaenje norme mogue.Njime se mou otkriti i neka skrivena znaenja normi. 3) Sistematski metod Konkretna norma se posmatra kao deo celine pravnog sistema.Jedna norma je povezana sa ostalim tako da se mora posmatrati kao deo celine. 4) Istorijski metod Pravna norma je proizvod odreenih dru. odnosa i okolnosti koje sa manifestuju u njoj.Svaka pr. norma ima svoj istorijat nastanka.Zbog toga istorijski metod omoguuje da se razume drutvenost norme,samim tim i njen cilj. 5) Ciljni (teleoloki) metod Njegov zadatak je da od svih moguih znaenja pr. norme utvrdi njeno pravo (objektivno) znaenje.Pravilo je da je opta pr. norma deo skupa normi i ona ima poseban cilj preko koga se ostvaruje cilj odreene skupine normi kojoj ona pripada,a preko ciljeva ovih skupova normi,osnovni cilj prava.Nekada stvaralac precizno navodi cilj kome tei.Ako donosilac nije direktno definisao cilj njenog donoenja,esto su definisani principi na kojima se zasniva ureivanje dru. odnosa koji se njom normiraju.
10. Pravna praznina i analogija

Pravnim normama ja obuhvaen veliki broj dru. odnosa i sve one su deo jedinstvenog pravnog sistema.Zbog brojnosti i dinaminosti dru. odnosa ponekad dolazi do situacije da se neki od tih odnosa ne mogu podvesti pod opte norme u okviru postojeeg sistema.Te situacije nazivaju se PRAZNINAMA. Postoje poetni naknadne praznine.Poetne postoje kad zakonodavac nije obuhvatio neku ivotnu situaciju,koja je znaajna.Postoji i obrnuta situacija : da je promena u drutvu nastupila posle donoenja nekog pravnog akta,sluaj koji nije normiran a trebao bi biti - naknadna praznina. Popunjavanje praznina moe biti dvojako : 1) ANALOGIJA to je metod popunjavanja na osnovu slinosti neregulisanih odnosa sa odnosima koji su regulisani.Tu postoji : A) Zakonska analogija sastoji se u primeni opte pravne norme kojom je regulisan odreen dru. odnos na dru. odnos koji nije pravno normiran.Uslov za primenu je slinost dru. odnosa.Zakonska analogija u stvari znai proirivanje primene neke postojee norme na dru. odnos koji nije obuhvaen nekom pr. normom. B) Pravna analogija primenjuje se onda kada nije mogue pravnu prazninu popuniti zakonskom analogijom,tj, kada se radi o dru. odnosu koji nije slian nekom drugom normiranom odnosu.Tada se utvruje najua grupa pravno ureenih odnosa kojo nenormirani odnos pripada,pa se iz normi koje ureuju ove odnose formulie opta pravna norma pod koju se podvodi taj neregulisan odnos. 2) SLOBODNO STVARANJE PRAVNE NORME nekada nije mogue popuniti pr. prazninu ni zakonskom ni pravnom analogijom,jer se radi o odnosima koji uopte nisu slini sa normiranim dru. odnosima.Zbog toga, sudu ostaje jedina mogunost da kreira pojedinanu pr. normu i da je primeni na neregulisan dru. odnos.To stvaranje pojedinane pr. norme naziva se slobodno stvaranje pravne norme.Pri tome, obaveza je suda da potuje naela na kojima se zasniva pravni sistem,sistem dru. odnosa gde se pojavila pravna praznina.Novostvorena norma mora da odgovara normama u pr. sistemu.Po pravilu,ovako stvorena norma primenjuje se u sluaju povodom koga je doneta i ne postaje izvor prava.Ako ona bude prihvaena od sudova u praksi,onda ona moe da se pretvori u optu pravnu normu i postaje izvor prava.
http://www.puskice.info/ 11. Subjekti prava

Donosilac pravne norme (najee zakonodavac) upuuje pr. normu pojedinim subjektima koji su duni da po njoj postupe ili koji svoje meusobne odnose ureuju po pravilima te norme.Subjekti koji oivotvoruju pr. norme su lanovi jednog drutva,tj. stanovnici drave.Meutim,pojedinci nisu jedini subjekti.Uesnici u pr. odnosima su i izvesne grupe ljudi,njihove asocijacije.Te asocijacije imaju sopstveni personalitet u pr. odnosima. Znai,postoje 2 vrste pravnih subjekata: ljudska bia oznaena kao fizika lica i odreene asocijacije ljudi koje se nazivaju pravna lica. Obe vrste imaju odreena svojstva koja ih ine podobnim da budu subjekti to je pravna sposobnost.U korelaciji sa pravnom je i poslovna sposobnost.Poslovna sposobnost je sposobnost subjekta prava da svojim izjavama volje stie prava i obaveze.Subjekti prava imaju jo jednu sposobnost deliktnu sposobnost. To je svojstvo subjekta da bude nosilac obaveze iz nedozvoljenih radnji delikata.Nedozvoljene radnje su postupci kojima se vreaju prava i interesi drugih lica. U istorijskom smislu ovek nije oduvek bio subjekt prava (robovlasnitvo,npr.). ovek mora da poseduje odreena svojstva da bi mogao da shvati sadrinu norme i da se upravlja po njoj.Ta opta svojstva su svest i volja.Ovo je pretpostavka da jedno fiziko lice moe biti subjekt prava.On mora da shvati prava, odn. obaveze koje proizlaze iz pravne norme da ima svest o sadraju pr. norme i odgovarajuu volju da postupi po njoj. Stvaralac pr. norme ceni,prema drutvenom interesu,kojoj kategoriji fizikih lica treba priznati svojstvo pravnog subjekta.
12. Vrste pravnih subjekata

A) FIZIKO LICE To je oznaka za ljudsko bie koje se pojavljuje kao subjekt u pravnom ivotu.Fiziko lice stie pravni subjektivitet ispunjenjem 2 uslova: - da se ljudsko bie ivo rodi - da ljudsko bie ima ljudski oblik Ovo pravilo ima izuzetak priznaje se subjektivitet zaetom,a jo neroenom detetu. Samim rodjenjem fiziko lice stie pravni subjektivitet.Nisu potrebni nikakvi akti kojima bi mu se priznala ova sposobnost.Dokaz o rodjenju lica je izvod iz matine knjige rodjenih. Pravni subjektivitet prestaje smru fizikog lica.Smrt lica je injenica koja se utvruje po pravilima medicinske nauke i konstatuje u odreenom postupku od strane lekara.U nekim sluajevima se mogu pojaviti problemi prilikom utvrivanja da li je i kada nastupila smrt jednog lica (katastrofe,poplave, zemljotresi,...).Tada se osnovano moe pretpostaviti da je jedno ili vie lica izgubilo ivot.Tada se u posebnom postupku (sudskom) pristupa dokazivanju injenice smrti.Postupak se pokree po slubenoj dunosti ili na zahtev lica koja imaju pravni interes (naslednici).Odluka suda kojom se konstatuje smrt lica ima iste pravne posledice kao i da je smrt konstatovana u redovnoj medicinskoj proceduri.Postoje i situacije kada je potpuno neizvesno da li je neko fiziko lice ivo ili ne,a ne postoje opti razlozi (kao u prethodnom sluaju).Ovakve neizvesne situacije pravo ne priznaje.Zbog toga,one se prevazilaze u sudskom postupku u kome se dokazuju odreene injenice koje kad postoje i dokau se,ispunjene su pretpostavke da se jedno lice proglasi za umrlo (npr. da nije bilo vesti o njegovom ivotu u poslednjih 5 godina i da je od njegovog roenja prolo vie od 60 godina). U pravnim odnosima fizika lica mogu da budu nosioci prava i obaveza na osnovu pr. normi (pravna sposobnost) ili da svojim radnjama preuzimaju prava i obaveze (poslovna sposobnost).Da bi jedno fiziko lice bilo sposobno da svojom izjavom volje prouzrokuje odreene pr. posledice (nastanak prava ili obaveze) neophodno je da je ono svesno znaaja svojih radnji.To znai da mora da ima odreeni nivo psihike zrelosti.Trenutak u kome se odreenom licu priznaje potreban nivo zrelosti je punoletstvo (za samostalno preduzimanje radnji u pr. poslovima).Do nastupanja punoletstva interese maloletnika zastupaju zakonski zastupnici roditelji ili staraoci.U nekim sluajevima i pre nastupanja punoletstva maloletnici mogu svojom izjavom volje proizvesti neke pr. posledice.Tad se pojavljuje tzv.ograniena poslovna sposobnost. Maloletnici,kojih ima 2 kategorije:mlai (14-16) i stariji (16-18),mogu izjavom volje sa navrenih 16 godina stupiti u brak po odobrenju suda,i sa navrenih 15 godina mogu zasnovati radni odnos. Ako se sumnja da jedno punoletno lice nema i odgovarajuu zrelost,to se proverava u odgovarajuem med. postupku.Ako se utvrdi da je to tano,punoletno lice se izjednaava sa nekom od kategorija maloletnika i oduzima mu se poslovna sposobnost,i odreuje mu se zastupnik.Ako su punoletna lica stekla poslovnu sposobnost mogu je protekom vremena i gubitkom odreenih psihikih svojstava,izgubiti. Fizika lica su i deliktno odgovorna.Postoje graanska i krivina odgovornost.Graanska odgovornost se manifestuje u snoenju posledica za tete koje svojim radnjama ili proputanjem fiziko lice nanese 6
drugom licu,tj. imovini.Krivina odgovornost postoji kao obaveza fizikih lica da odgovaraju za svoje radnje kojima su prouzrokovali odreeno kriv. delo ili prekraj. Zbog velikog broja fizikih lica postoji potreba postojanja odreenih elemenata individualizacije svakog.To su :ime,prebivalite,boravite i dravljanstvo. Ime je oznaka jednog fizikog lica kojom se ono izdvaja od ostalih.Ime se sastoji od linog i porodinog imena.Lino se odreuje nakon roenja,a porodino se prenosi od roditelja. Prebivalite je mesto u kome je fiziko lice stalno nastanjeno,gde se odvijaju njegove radne aktivnosti.Na osnovu prebivalita odreuje se vrenje odreenih prava:ostvarivanje birakog prava,iniciranje postupaka kod suda... Boravite je mesto u kome neko fiz. lice privremeno boravi bez namere trajnog zadravanja tj. nastanjivanja(npr. gde studira). Dravljanstvo predstavlja pravnu vezu (pripadnost ) jednog fiz. lica nekoj dravi.Pravilo je da lica ima dravljanstvo zemlje u kojoj je roeno,ali postoji mogunost sticanja dravljanstva i zemlje u kojoj se lice nastanjuje u toku ivota.Isto,po pravilu lice ima jedno dravljanstvo,ali moe imati 2 ili vie.Nekad se deava da jednom licu prestane dravljanstvo jedne drave,a da ne stekne novo,pa je ono u statusu lica bez dravljanstva. Postoje 2 vrste knjiga u kojima se vode svi ovi podaci : matina knjiga i knjiga dravljana. Matine knjige se dele u 3 vrste:roenih,venanih i umrlih.Podaci sadrani u matinim knjigama smatraju se tanim dok se suprotno ne dokae. Knjiga dravljana sadri podatke o dravljanstvu fizikih lica i na osnovu tih podataka se izdaju uverenja o dravljanstvu. B) PRAVNA LICA Pravna lica mogu biti razliita.Ona se sastoje od vie fizikih lica koja imaju razliite uloge u pravnom licu kao samostalne pravne linosti.Sva pravna lica su drutvene tvorevine.Da bi se mogla smatrati pravnimlicem jedna drutvena tvorevina mora da poseduje odreene karakteristike: organizovanost,delatnost (cilj,interes),imovina i drutvenopravna kvalifikacija (priznanje). U osnovi pravnog lica je organizovano povezivanje fizikih lica koja,povezujui svoje pojedinane funkcije ukupno ine funkciju (delatnost) pravnog lica.Povezivanje rada fizikih lica nuno povlai i korienje materijalnih sredstava (imovine) koja se nalazi u svojini pr. lica.Razlog povezivanja razliitih komponenti u pr. licu jeste postojanje cilja tj. ostvarivanje interesa. Odgovarajua delatnost je cilj postojanja pr. lica.Prestanak vrenja delatnosti dovodi do prestanka pr. lica.Cilj koji se ostvaruje u pr. licu mora biti u skladu sa javnim interesom. Delatnost pr. lica mora biti zakonita i moralna,a to se kontrolie od strane drave prilikom pravnog priznanja (registracije) statusa pr. lica. Jedna od osnovnih pretpostavki postojanja pr. lica jeste njegova imovina,putem koje ono moe da opravda i ostvari svoju funkciju.Istovremeno,ona je i element sigurnosti za ostale uesnike u pr. saobraaju koji posluju sa pr. licem.Struktura imovine je definisana zakonom - nju ine: materijalna,novana sredstva,hartije od vrednosti. Postoje 3 naina nastanka pr. lica: Sistem prijave, Sistem odobrenja (koncesije) i Sistem registracije (normativni sistem). 1) Sistem prijave sastoji se u tome da nakon sprovedenog postupka osnivanja,osniva podnosi prijavu nadlenom dravnom organu koji u odgovarajuim knjigama evidentira osnivanje novog pravnog lica.Ovaj sistem se kod nas primenjuje prilikom sticanja pravnog subjektiviteta udruenja graana. 2) Sistem koncesije podrazumeva mnogo znaajniju ulogu dravnog organa u nastanku pr. lica.Ovde je dravnom organu preputeno da donosi odluku o tome da li e jednom pr. licu priznati status pr. subjekta, iako su formalno ispunjeni svi uslovi za to.Svodi se na diskrecionu ocenu dravnog organa.Kod nas se primenjuje prilikom osnivanja banaka i drugih finansijskih organizacija. 3) Normativni sistem se sastoji u tome da se zakonom unapred predvide uslovi za nastanak pr. lica.Dravni organi vode odgovarajue javne knjige tzv. registre u koje upisuju pr. lica i od kada stiu pravni subjektivitet.Ovaj sistem je prihvaen kao osnovni za nastanak pr. lica,posebno u privredi. Fiziko lice ima tzv. optu pravnu sposobnost,tj. moe bez ogranienja da stupa u pr. odnose nezavisno o kojoj vrsti odnosa se radi.Kod pravnih lica postoji izvesno suenje pravne sposobnosti. Pravno lice se osniva radi ostvarenja odreenih dru. ciljeva ,radi obavljanja odreene delatnosti.Zato se pravna sposobnost pravnih lica odnosi na sposobnost da ono bude nosilac samo onih prava i obaveza koje se pojavljuju povodom njegove delatnosti. Za poslovnu sposobnost fizikih lica trai se punoletstvo,a kod pravnih lica se u okviru njega formira poseban organ (direktor,predsednik) koji kao fiziko lice istupa u ime pravnog lica i zastupa njegove interese. Pravno lica ima i deliktnu sposobnost.Ona se posmatra kroz deliktnu sposobnost fizikih lica koja predstavljaju pravno lice.Ta lica mogu svesno i voljno priiniti tetu drugim pravnim subjektima i tada 7
nastaje odgovornost pr. lica,ako je teta poinjena u okviru delatnosti pravnog lica.Ako je teta priinjena u domenu van delatnosti pr. lica,postoji personalna odgovornost fizikog lica i ono lino odgovara. Pravno lice prestaje da postoji pod odreenim uslovima. Kada nestane bilo koji od elemenata neophodnih za njegov nastanak i egzistenciju,ukljuujui i priznanje. ~VRSTE PRAVNIH LICA~ Najprihvatljiviji kriterijum je s obzirom na sredstva kojima pravno lice raspolae i ciljeve koji se ostvaruju osnivanjem pr. lica.Tako imamo drutvno-pravna i graansko-pravna. Drutvenopravna bi bila ona koja posluju sredstvima u drutvenoj svojini i u okviru kojih se ostvaruju iri drutveni interesi. Graanskopravna bi bila ona koja posluju sredstvima u privatnoj svojini i u okviru kojih se pre svega ostvaruju lini interesi lanova tog lica. Ova podela se prihvata uslovno,jer je kod nas naputen raniji koncept drutvenog i privrednog organizovanja (nema dominacije jednog tipa svojine,svi tipovi su ravnopravni,posluje se trino,privredni subjekti se osnivaju kao preduzea,...). 1) 2) 3) 4) 5) Prema jednoj klasifikaciji koja vodi rauna o promenama,pravna lica se mogu podeliti : Drava Politike organizacije i politike stranke Preduzea i druge privredne organizacije Organizacije koje obavljaju drutvene delatnosti (ustanove) Drutvene organizacije i udruenja graana,zadubine,fondacije i druga tzv. graanskopravna lica.
Drava ima svojstvo pravnog lica (kao i lanice) po 2 osnova: po osnovu ovlaenja kojima raspolau u okviru funkcije vlasti koja im je poverena (funkcije dravnih organa u upravnom postupku) i po osnovu pravnih odnosa u kojima se pojavljuju bez vrenja funkcije vlasti (npr. ugovorni odnosi gde je jedinica lokalne samouprave jedna ugovorna strana).
13. Pravno lice kao pravni subjekat, elementi i karakteristike

PRAVNA LICA Kada je re o pravnim licima, ona mogu biti razliita (npr. Savezna Republika Jugoslavija, Vojska Jugoslavije, elezniko transportno preduzee Beograd", Apotekarska ustanova Beograd", Sportsko drutvo Partizan" i si.). Svaki od njih sastoji od vie fizikih lica (ljudi) koja imaju razliite uloge (funkcije) u pravnom licu kao samostalne pravne linosti. Zajedniko im je da su sva pravna lica drutvene tvorevine. Nisu, meutim, sve drutvene tvorevine pravna lica, a samim tim i subjekti prava. Samo one drutvene tvorevine kojima je priznato svojstvo pravnog subjekta nazivaju se pravnim licima. Treba istai da pravno lice nije haotian zbir fizikih lica, ve da je njihovo postojanje u pravnom licu rezultat osmiljenog povezivanja i organizovanja. Povezivanje rada (funkcija) fizikih lica (subjektivna, personalna komponenta) u pravnom licu nuno podrazumeva i korienje materijalnih sredstava (imovine) koja se nalazi u svojini (na raspolaganju) pravnog lica. Spajanjem ovih dveju komponenata (rad fizikih lica i imovine pravnog lica) dobija se organizaciona kompaktna celina - pravno lice sposobno za samostalnu egzistenciju, slino egzistenciji biolokih bia (fizikih lica). Razlog povezivanja razliitih komponenti u pravnom licu jeste postojanje cilja odnosno ostvarivanje interesa koji treba da budu zadovoljeni u ovoj drutvenoj tvorevini. Delatnost pravnog lica mora biti zakonita i moralna, to kontrolie drava prilikom pravnog priznanja (registracije) statusa pravnog lica. Drutvene tvorevine koje se bave ciljevima koje su nezakoniti i nemoralni (npr. kockarska udruenja i sl.) ne mogu biti registrovana, tj. ne priznaje im se status pravnog lica. Posredstvom imovine pravno lice moe da opravda i ostvari svoju drutvenu funkciju. Istovremeno, imovina pravnog lica jeste element sigurnosti za ostale uesnika u pravnom saobraaju koji posluju s pravnim licem.
14.Pravni odnosi, pojam i nastanak

Drutveni odnosi koji su ureeni pravom nazivaju se pravni odnosi. Karakteristike koje ove odnose ine posebnim jesu: njihov znaaj za drutvo i injenica da pravno normirani broj pravnih odnosa u jednoj dravi nije konstantan ve se menja (poveava i smanjuje) s promenom realnog ivota. Nastanak pravnog odnosa Da bi jedan drutveni odnos bio tretiran kao pravni odnos, neophodno je (optom) pravnom normom unapred predvideti pravila ponaanja za jednu apstraktnu pravnu situaciju i precizirati injenice koje se imaju ostvariti da bi jedan pravni odnos bio podveden pod tu situaciju. Za nastanak pravnog odnosa potrebno da postoje odreene injenice (npr. izjava volje za zakljuenje braka) koje se nazivaju pravne injenice. Postojanje pravne norme podrazumeva da su njome defisani odreeni uslovi (tj. injenice) koji se moraju ostvariti da bi njihov prethodni drutveni odnos bio preveden" u pravni odnos, u kome su 8
subjekti duni da se ponaaju na odreen nain. to ini sutinu pravnog odnosa. Najoptija podela pravnih injenica je na prirodne dogaaje i ljudske radnje. Prirodni dogaaji U pravu se nastanak, promena ili prestanak pravnih odnosa esto vezuju za prirodne dogaaje, injenice koje su rezultat prirodnih zbivanja (poplave, zemljotresi, roenje, smrt i dr.) i nastaju nezavisno od ljudske svesti i volje. Praktino, nema grane prava u kojoj prirodni dogaaji nisu ispunili mnotvo pravnih odnosa koji se uredjuju posebnim vrstama pravnih normi. Ljudske radnje Ljudske radnje obuhvataju radnje pravnih subjekata: fizikih i pravnih lica koje dovode do nastanka pravnih odnosa. Ova vrsta pravnih injenica obuhvata aktivno i pasivno ljudsko ponaanje. Aktivno ljudsko ponaanje predstavlja ljudsku radnju koja se manifestuje injenjem fizikog lica u prostoru i vremenu i koja ima za posledicu nastajanje pravnog odnosa. Pasivno ljudsko ponaanje znai uzdravanje od injenja, tj. proputanje injenja koje takode ima za posledicu odgovarajui pravni odnos. Kada je re o aktivnim ljudskim radnjama, tj. o injenjima, one se dele na dve vrste (grupe): injenja saglasna pravu i injenja protivna pravu.
15. Sadrina i objekti pravnih odnosa

SADRINA (ELEMENTI) PRAVNOG ODNOSA Polazei od odreenja (pojma) pravni odnos - kao drutvenog odnosa ureenog pravnom normom - dolazi se do njegove sadrine. Poto pravne norme utvruju prava, odnosno obaveze (ili i jedno i drugo) pravnih subjekata, onda su prava i obaveze koje subjekti izvode za sebe iz pravnih normi sadrina pravnih odnosa. Pravo u objektivnom smislu i subjektivno pravo Pravnom normom kojom se ureuje pravni odnos ostvaruju se dve drutvene dimenzije: propisuje se pravilo ponaanja subjekata prava u odreenom pravnom (drutvenom) odnosu i istovremeno definiu prava i obaveze koje subjekti uesnici pravnog odnosa izvode za sebe (sadrina pravnog odnosa). Pravna norma ima neuporedivo vei stepen optosti od konkretnih ovlaenja (prava) koja pojedinci izvode iz konkretnih ivotnih situacija na koje se pravna norma pnmenjuje. Zbog toga se uvaavajui komponentu optosti koju sadrze pravne norme, pravo kako skup opstih pravnih normi naziva pravo u objektivnom smislu. Skup ovlaenja koja subjekti prava izvode iz objektivnog prava naziva se pravo u subjektivnom smislu, ili subjektivno pravo. Subjektivno pravo je satkano od niza ovlaenja koja subjekti prava imaju i kojima odgovaraju obaveze drugih subjekata. Ovde dolazi do izraaja odnos korelacije ovlaenja (jednog ili vie), koja proistiu iz jednog subjektivnog prava) i obaveza subjekata prava koja proistiu iz pravnih normi (nema ovlaenja bez odgovarajuih obaveza). Subjektivno pravo sadri i mogunost da subjekti prava mogu traiti (zahtevati) ostvarenje ovlaenja koja mu pripadaju. Re je o mogunosti podnoenja zahteva nadlenom dravnom organu (sudu ili upravnom organu), tj. podnoenja tube ili drugog akta kojim se inicira postupak zatite ovlaenja. Zavisno od toga koji je krug lica duan da potuje ovlaenja - subjektivnog prava konkretnog pravnog subjekta, mogua je deoba subjektivnih prava na: apsolutna i relativna prava. Apsolutna prava jesu kategorija subjektivnih prava kod kojih ovlaenja subjekta (titulara) prava deluju prema svima (ega omnes). Sva ostala lica (fizika i pravna) obavezna su da potuju pravo svojine konkretnog pravnog subjekta (u ovom sluaju vlasnika stvari). Relativna prava, meutim, znae da su jedno ili vie odreenih lica obavezni da potuju ovlaenja titulara subjektivnog prava i on moe traiti zatitu svog ovlaenja (prava) samo u odnosu na njih. Uoava se da naspram prava jednog subjekta uvek stoji obaveza drugog (drugih) subjekata iji je broj neodreen ili odreen, zavisno od toga o kojoj vrsti ovlaenja (prava) je re. Objekti pravnog odnosa Pravni odnos karakteriu i objekti povodom kojih pravni odnos nastaje. Postoje razliiti objekti pravnog odnosa koji se najoptije definiu kao sve ono na ta je upereno neko subjektivno pravo, na emu ili povodom ega se ono ostvaruje. Objekti pravnog odnosa mogu se podeliti na: 1) stvari, 2) ljudske radnje, 3) lina dobra (pravo linosti) i 4) proizvode ljudskog duha. Stvari predstavljaju materijalne delove prirode (u prirodnom ili preraenom stanju) koji su dostupni vlasti oveka. ovek, iako je deo prirode, nije stvar, mada pojedini njegovi delovi zbog svojih svojstava to mogu biti. Stvarno pravo detaljno se bavi pitanjima koja se odnose na stvari. Ljudske radnje takode su objekti prava i one se dele na aktivna (injenje) i pasivna (neinjenje) ponaanja. Aktivne ljudske radnje predstavljaju injenja u okvira konkretnih pravnih poslova (npr. kod ugovora o prevozu obaveza prevozioca da preveze stvar), a pasivna ponaanja (neinjenje) predstavljaju uzdravanje od injenja (npr. potovanje kunog reda u zgradi u kojoj se nalazi poslovni prostor - radnja nekog zanatlije iji rad proizvodi buku). Lina dobra kao objekti prava ine vrednosti koje su neraskidivo vezane s linou oveka (ast, ugled, sloboda, telesni integritet i si.). Znaajan objekat pravnih odnosa predstavljaju proizvodi ljudskog duha. Re je o materijalizovanom obliku stvaralatva ljudskog duha u oblasti nauke, kulture, umetnosti i si.
16. Pravne oblasti

9
Osnovna i najira podela prava prema predmetu regulisanja jeste na meunarodno i unutranje pravo. Meunarodno pravo grupie pravne norme kojima se reguliu meunarodni odnosi, bilo da je re o odnosima izmeu pojedinih dravnih organizacija ili o odnosima izmeu fizikih ili pravnih lica ija je pripadnost vezana za razliite drave. Na toj osnovi ova pravna grana deli se na meunarodno javno pravo (kada su u pitanju odnosi izmeu drava kao subjekata prava) i meunarodno privatno pravo (kada su u pitanju pravne norme koje reguliu odnose izmeu privatnih subjekata, ali s elementom inostranosti). Meunarodno javno pravo grupie pravila kojima se reguliu meusobni odnosi izmeu drava, ali i drugih subjekata prava, kao to su meudravne organizacije kojima je priznat meunarodni pravni subjektivitet (Organizacija ujedinjenih nacija, na primer). Najznaajnije subjekte meunarodnog javnog prava ine dravne organizacije. Ali kada drava nastupa kao jedan od subjekata u imovinsko-pravnim odnosima, znai ne kao nosilac suvereniteta i vrilac dravne vlasti, onda se takvi odnosi reguliu prema normama meunarodnog privatnog prava. Medunarodao privatno pravo predstavlja skup pravila kojima se reguliu imovinsko-pravni odnosi izmeu subjekata koji pripadaju razliitim dravama, pa i izmeu samih drava. Zadatak meunarodnog privatnog prava da odredi pravo zemlje koje treba da se primeni u razreenju pravnih odnosa s elementom inostranosti. Zato su pravne norme meunarodnog privatnog prava posebne prirode i, s obzirom na njihovu funkciju, nazivaju se kolizione norme. Unutranje pravo jeste pravo odreene drave ije je vaenje ogranieno granicama te drave. Tu je re o konkretnom nacionalnom pravnom poretku i sistemu ikoji se kao to je ve reeno sastoji iz veeg ili manjeg broja pravnih grana. Pravni sistem nae zemlje (a i drugih drava) ine sledee najvanije grane, prava: ustavno pravo, upravno (administrativno) pravo, krivino pravo, graansko pravo, porodino pravo, nasledno pravo, privredno pravo i sudsko pravo.
17.Pravni sistem za Srbiju i Crnu Goru

Pravni sistem Zajednice Srbije I Crne Gore, u istorijskom smislu, pratio je nastanak i razvoj jugoslovenske drave. Zbog toga je mogue izdvojiti est faza u razvoju naeg pravnog sistema: prva faza (1918-1941.g.), druga faza (1941-1953. g.), trea faza (1953-1963.g.), etvrta faza (1963-1974.g.), peta faza (19741990.g.), esta faza (period posel 1990.g.). Prva faza (l918-1941.g.) jeste period izgradnje pravnog sistema Kraljevine Jugoslavije i poinje stvaranjem drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Formalno pravno, poetak izgradnje pravnog (buroaskog) sistema prve Jugoslavije poklapa se s donoenjem Vidovdanskog ustava (28. jun 1921. g.), kojim je realizvana koncepcija o jednom narodu sa tri imena. Ovaj ustav imao je nekoliko karakteristika (prevaga parlamenta nad vladom, zakonodavna vlast parlamenta, ef drave je kralj, opte izborno pravo, postojanje rezervnih" odredaba -mogunost da kralj raspusti parlament ili da svojim potpisom na zakone utie na rad parlamenta). Vidovdanski ustav ukinut je estojanuarskom diktaturom 1929. g. i ubrzo je donet novi oktroisani ustav. Druga faza (1941-l 945.g.) poklapa se s oslobodilakom revolucijom i znai u socijamo-politikom smislu promenu pravnog sistema. Ve 1942. g. doneti su prvi propisi (Foanski propisi) novog socijalistikog pravnog sistema. Intenzivna zakonodavna aktivnost usledila je na I i II zadanju AVNOJ-a, da bi konano, na III zasedanju, AVNOJ prerastao u Privremenu skuptinu. Ustavotvorna skuptina 1945. g. donela je Ustav FNRJ i time formalno pro-movisala novo (socijalistiko) dravno ureenje u Jugoslaviji. Ova faza razvoja pravnog sistema zavrava se donoenjem Ustavnog zakona FNRJ (1953. g.), koji ranije uvedeno samoupravljanje (1949. g.) die na ustavni nivo. Izgradnja pravnog sistema druge Jugoslavije ima tri znaajna momenta: donoenje Ustava SFRJ 1963. g. i 1974. g. i donoenje Zakona o udruenom radu (1976. g.). Sva tri akta definisala su magistralne pravce razvoja samoupravljanja u Jugoslaviji i inila su temeljne take samoupravnog pravnog sistema. Period posle 1990. g. predstavlja fazu izgradnje novog pravnog sistema SRJ, nakon izdvajanja u samostalne drave Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije. Pravni sistem SRJ temelji se na Ustavu SRJ (1992. g.), Ustavu Srbije (1990. g.) i Ustavu Crne Gore (1992. g.). U sastav pravnog sistema Zajednice Srbije I Crne Gore ulaze sve pravne grane o kojima je bilo reci i koje se, inae, susreu u savremenim pravnim sistemima. Najvii pravni akt je Ustavna povelja Zajednice Srbije I Cme Gore.
18. Stvari i stvarna prava

U gradjanskopravnom smislu stvar (res) je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.Pod telesnim stvarima u graanskom pravu podrazumevaju se materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova.Prvi je fiziki i sastoji se u tome da je taj deo mat. prirode faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti.Nije neophodno da stvar ima neku formu i da se njeno postojanje moe konstatovati ulom dodira;stvari su i prirodne snage,energije(gas,toplota)ako su potinjene ovekovoj vlasti.Drugi uslov je pravni-na stvari mora postojati pravo svojine ili drugo stvarno pravo.Postoje PROSTE I SLOENE stvari.Svaka stvar se sastoji iz delova koji su takvi da se ne mogu raspoznati(prosta),ili se mogu raspoznati (sloena). Postoji GLAVNA I SPOREDNA stvar.Glavna-fizika celina njenih sastavnih delova koja kao takva ima primarnu ulogu u odnosu na jednu pokretnu stvar s kojom je funkcionalno povezana.Veina zakonika govori o glavnoj stvari i PRIPATKU,a ne sporednoj 10
stvari.Pripadak obuhvata nepotpuno inkorporisane delove koji se mogu odvojiti bez oteenja(toak na automobilu).Pripadak stvari u pr.odnosima deli sudbinu glavne stvari.Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i postaje samostalna stvar te moe biti predmet samostalnih pr. odnosa.Postoje STVARI U PROMETU (RES IN COMMERCIO) I STVARI VAN PROMETA (RES EXTRA COMMERCIUM).Stvari se mogu prenositi ufizikom smislu,a ovde se misli na prenoenje u pr. smislu-prenose se subjektivna prava.Kad se za neku stvar kae da je u prometu to znai da je u prometu pr. svojine na toj stvari.Stvari van prometa su stvar na kojima postoji neprenosivo pr. svojine (javna dobra).Postoje i stvari koje su u OGRANIENOM I NAROITO REGULISANOM PROMETU(oruje,eksploziv,lekovi). Postoje jo 1. deljive i nedeljive , 2. procenjive i neprocenjive , 3. bestelesne , 4. potrone i nepotrone , 5.individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu , 6. zamenljive i nezamenljive , 7. POKRETNE I NEPOKRETNE stvari.NEPOKRETNE su one koje se ne mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine. Stvarna prava su : 1. PRAVO SVOJINE ,2. SLUBENOSTI ,3.RUNA ZALOGA ,4.STANARSKO PRAVO , 5.PRAVO GRAENJA ,6.ZAKUP ,7.POSLUGA. Pravo svojine je najire pravo dranja,korienja i raspolaganja jednom stvari,koje se moe isticati prema svim treim licima.Tu imamo 3 komponente 1. ovlaenje dranja - sastoji se u pravnoj mogunosti da se ima faktika vlast na stvari ( da se ima u dravini). 2. Ovlaenje korienja - sastoji se u pravnoj mogunosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvlaenja koristi iz nje i moe imati 2 oblika A) upotreba stvari-sastoji se u preduzimanju materijalnih akata prema stvari podobnih da zadovolje bilo koju potrebu vlasnika B) pribiranje plodova i drugih prihoda ( misli se i na proizvode stvari) 3.ovlaenje raspolaganja - ima 2 komponente: faktiko i pravno raspolaganje.Faktiko se sastoji u preduzimanju mater. akata kojima se utie na supstanciju stvari ( popravka, prepravka).Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanj pravnih akata,kojima se pravo svojine u celini ili delimino prenosi na druge subjekte. Pravo svojine je apsolutno pravo u 2 smisla.Prvo,jer deluje prema svima.Drugo, jer je u njemu koncentrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvari.Pravo svojine je trajno i u vremenskim granicama neogranieno u dvostrukom smislu.1.Ono postoji dok postoji sama stvar na koju se odnosi." ono se ne moe izgubiti zastarelou. Slubenosti su stvarna prava iji je titular ovlaen da u izvesnoj meri iskoriava (upotrebljava) tuu stvar ili da zahteva od njenog svakodobnog vlasnika da je na neki nain ne upotrebljava.Slubenosti su u stvari stvarna prava na tuoj stvari.Dele se na 1. STVARNE i 2.LINE,u zavisnosti od toga da li su odreene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti (1) ili u korist odreenog lica (2). Stvarna slubenost je pravo svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na odreen nain i u odreenoj meri koristi tuu nepokretnost bez obzira ko je njen vlasnik,ili da svakodobnom vlasniku nepokretnosti zabrani da se njime u odreenom pravcu koristi (pravo prelaza preko tueg zemljita).
19. Dravna, zadruna i drutvena svojina

Dravna svojina Ovaj oblik svojine nastao je neposredno posle II svetskog rata sa uspostavljanjem socijalistike vlasti u naoj zemlji. Osnov za nastajanje ovog svojinskog oblika su bile razliite pravno-politike mere kojima se koristila nova vlast i to pre svega: konfiskacija, nacionalizacija i dr., koje su imale za cilj eksploataciju i ekonomsko razvlaivanje svrgnute buroazije. Titular prava ove nove svojine bila je socijalistika drava, koja je to pravo vrila preko svojih organa, odnosno novi formiranih dravnih preduzea, ustanova ili drugih organizacija. Odreena svojinska ovlaenja na predmetima dravne svojine drava je prenosila na pomenute i drage subjekte i za to se koristi termin pravo korienja. Uslove za prenos svojinskih ovlaenja i njihov sadraj definisali su zakoni. Ovako nastalu svojinu (dravnu socijalistiku) treba razlikovati od svojine prethodne drave koja je postojala pre uspostave nove vlasti i koja nije nastajala administrativnim" putem, ve u skladu sa poznatim pravnim osnovima svojinskog sticanja. Zadruna svojina je poseban oblik svojine predvien u ustavu Republike Srbije. Blia razrada ovog oblika svojine uinjena je u Zakonu o zadrugama (savezni propis). U ovom propisu se istie da je re o svojini koju ine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni unose u zadrugu, kao i sredstva ostvarena poslovanjem zadruge (deo dobiti koji se rasporeuje saglasno autonomnim aktima zadruge), te sredstva koja zadruga stekne na drugi nain (donacije i si.). Kao titulara zadrune svojine zakon defmie zadrugu, kao zajednicu zadrugara u ijem interesu (i u ije ime) ona vri svojinska ovlaenja. Zatita zadrune svojine ostvaruje se na nain koji je identian zatiti privatne svojine. U pogledu sadine svojinskih 11
ovlaenja zadrune svojine i uslova za njeno pretvaranje u drage oblike svojine, zakon ne vri bilo kakva preciziranja to je svakako nedostatak u naem pravnom sistemu. Drutvena svojina Drutvena svojina je jedan od, ustavom i zakonom priznatih, oblika svojine, obzirom da kao i novi oblik svojine izraava odgovarajui drutveni odnos u prisvajanju ekonomskih vrednosti u procesu proizvodnje. Drutvena svojina predstavlja oblik nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira postojanje titulara svojine. Drutvena svojina je, dakle, svojina bez titulara. U formalnom smislu titular je celo drutvo, a poto drutvo nije pravna kategorija, tj. nije subjekt prava onda i ova svojina je liena svog vlasnika. Faktiki, meutim, drutvena svojina je uvek poverena nekom na korienje. Najoptije, pravo drutvene svojine je jedno kompleksno pravo koje ima dve komponente: graanskopravnu i javnopravnu. Graanskopravna komponenta obuhvata ovlaenje upotrebe i raspolaganja povodom stvari u drutvenoj svojini. Javnopravna komponenta drutvene svojine obuhvata sva ostala prava iz drutvene svojine, a to su prava drugih subjekata koja se izraavaju u ovlaenjima drutveno-politikih zajednica i drugih organizacija: da zahvataju neposredno ili posredno deo dohotka ostvarenog sredstvima rada iz drutvene svojine i da usmeravaju upotrebu i raspolaganje predmetima drutvene svojine saglasno pravu korienja. Pravo korienja kao osnovno pravo iz drutvene svojine predstavlja jedno specifino graansko pravo i zato spada u kategoriju ovih prava. Ovo pravo je blisko pravu privatne svojine, kao jednom istorijski afirmisanom i pravno oblienom pravu, te se stoga na ovo pravo esto primenjuje tretman prava svojine. Naravno, postoje i odreene razlike na koje e se uvek ukazivati kada se one pokau i kada je to neophodno.
20. Privatna svojina

Privatna svojina manifestuju se kroz tri ovlaenja: dranje, korienje raspolaganje odreenim stvarima. Pravo privatne svojine u skladu sa osobinama objekta prava, omoguuje njegovom titularu najpotpunije faktiko raspolaganje nekom stvari. Polazei od sadraja prava privatne svojine, kako je ono normirano u naem zakonodavstvu, izvodi se zakljuak da je ono najvanije graansko pravo i da je normativno korespodentno pravu privatne svojine u savremenim pravnim sistemima (reenja su odgovarajua sa pravnim reenjima EU). Ipak, radi zatite odreenih drutvenih i pravnih interesa uspostavljaju se odreena ogranienja u vrenju ovih prava. Ogranienja prava privatne svojine odnose se na: subjekte, objekte i sadrinu ovog prava. U pogledu subjekata ogranienja se manifestuju u mogunosti da jedno lice moe postati titular odreenog prava svojine s obzirom na svoja svojstva. U pogledu objekata ogranienja se odnose na stvari koje mogu biti predmeti privatne svojine. Sutinski, ogranienja, kada je re o objektima privatne svojine odnose se na nepokretne stvari, dok na pokretnim stvarima takvih ogranienja nema. U pogledu sadraja prava privatne svojine, takode postoje ogranienja. Titular ovog prava moe koristiti svoje pravo na nain da ga ne zloupotrebljava. Oblici privatne svojine Opte je pravilo da na jednoj stvari postoji jedan titular (vlasnik) prava svojine. Re je o tzv. pravu iskljuive (proste) privatne svojine. Ovo pravilo, u realnom ivotu, poznaje odreene izuzetke koji su poznati kao posebni oblici prava privatne svojine i to su: pravo susvojine (Susvojina je takav oblik privatne svojine gde su dva ili vie lica nosioci prava svojine na jednoj stvari, pri emu je svaki od njih imalac odreenog suvlasnikog dela, a da se pri tome ne dira ni u jedinstvo svojine ni u jedinstvo objekta, ve se prema susvojinskim delovima odreuje udeo suvlasnika u vrenju svih prava svojine na zajednikom objektu) pravo zajednike svojine (Zajednika svojina je oblik privatne svojine gde pravo svojine na jednoj fiziki nepodeljenoj stvari (ili jednoj imovini) pripada dvoma ili veem broju lica (zajedniari), ali tako da im udeli susvojinskih ovlaenja na stvari nisu unapred odreeni ve su samoodredivi.) pravo etane svojine (Etana svojina je oblik privatne svojine na realnim (fizikim) delovima zgrada - stanovima, poslovnim prostorima, garaama i si. Ovaj oblik svojine ne iskljuuje mogunost da na stvari na kojoj postoji etana svojina postoji i drugi oblik privatne svojine - susvojina, zajednika svojina i si. Bitno je istai da predmet etane svojine ne mogu biti zajedniki delovi zgrade: stepenite, tavanski prostor, zajednike prostorije u zgradi i sve ostale prostorije koje slue zajednikom korienju etanih sopstvenika, kao i zajedniki ureaji i sama konstrukcija zgrade (liftovi, zajednike terase, glavni zidovi i si.)- Svi delovi zgrade koji ne potpadaju pod etanu svojinu ine predmet tzv. trajnog prava korienja svih titulara etane svojine.)
21. Pravo slubenosti

12
Slubenost je stvarno pravo koje titularu daje ovlaenje da tuu stvar u izvesnom obimu koristi, ili da sabira plodove, ili da zabrani vlasniku korienje tih stvari u izvesnom smislu. Postoje dve vrste slubenosti: stvarne i line. Stvarna slubenost je pravo vlasnika nepokretnosti da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja radnji koje bi inae imao pravo da vri na svojoj nepokretnosti. Postoji vie vrsta stvarnih slubenosti. Pozitivne slubenosti su one gde titular sopstveniku dobra stavlja u obavezu neko trpljenje, a negativne gde mu zabranjuje da neto ini. Javne slubenosti su po pravilu pozitivne, jer je njihovo vrenje vidljivo, dok su negativne po pravilu skrivene i postaju vidljive tek njihovom povredom. Poljske stvarne slubenosti se javljaju kod poljskih dobara, a kune kod zgrada za stanovanje. Privremene slubenosti su one koje su ustanovljene na odreeno vreme, a sezonske za odreeno doba godine. Lina slubenost je ona vrsta slubenosti gde se titular moe koristiti odreenom stvari, ograniavajui prava njenog vlasnika. Line slubenosti su: plodouivanje, upotreba i stanovanje.
22. Pravo zaloga

Zaloga je stvarno pravo po osnovu kojeg zalogoprimac moe zahtevati nemirenje svog potraivanja iz stvari ako ono ne bude namireno u roku. Postoji podela na runu zalogu koja se odnosi na pokretne stvari, i hipoteku koja se odnosi na nepokretnosti. Druga klasifikacija se vri prema vrsti zalonog prava po nastanku, pa tu imamo: ugovornu, zakonsku i sudsku zalogu. Ugovorna zaloga nastaje slobodnim sporazumom strana, zakonska nastaje po samoj odredbi zakona, a sudska kad poverilac zapleni dunikove stvari u vreme izvrenja sudske odluke. Naela zalonog prava su akcesornost, specijalnost, oficijelnost, nedeljivost, prioritet i publicitet.
23. Opti akt preduzea kao izvor prava

Neki od akata koje donose preduzea i drutva mogu se smatrati izvorom poslovnog (privrednog) prava. Meu tim aktima posebnu ulogu imaju statuti koje donose preduzea, jer su oni najvii pravni akt u preduzeu. I drutva kapitala donose svoje opte akte kao to su statuti drutva. Preduzea i drutva mogu donositi i druge opte akte kao to su: pravilnici, odluke, poslovnici i drugi akti. Statut preduzea i drugi akti preduzea moraju biti u skladu sa zakonom.
24. Poslovni obiaji

Poslovni ili trgovaki obiaji su najstariji izvor privrednog prava. To su nepisana pravila koja nastaju u privrednom prometu izmedju privrednopravnih subjekata. Osnov njihove primene je volja stranaka. Oni su kao izvor prava prethodili pisanom pravu. O nainu izraavanja volje za primenu poslovnih obiaja postoje dva razliita shvatanja, subjektivna i objektivna teorija. Prema subjektivnoj teoriji poslovni obiaji primenjuju se samo prema izriito izjavljenoj volji stranaka. Objektivna teorija proiruje mogunost primene poslovnih obiaja, prema ovoj teoriji poslovni obiaj primenie se uvek po volji stranaka, koja se pretpostavlja ako nije izriito iskljuena primena ovih obiaja. Poslovni obiaji prema teritorijalnom principu mogu biti opti poslovni ili trgovaki obiaji. Prema materiji koju reguliu mogu biti opti i posebni.
25. Zakon kao izvor poslovnog prava

Sledei pravni izvor je Zakon. U oblasti osnivanja i delatnosti preduzea i drutava najznaajniji su: Zakon o preduzeima i Zakon o obligacionim odnosima. Zakonom o preduzeima reguliu se osnovna pitanja koja se odnose na preduzea i drutva, oblike osnivanja preduzea i drutava, delatnost, sedite i firmu preduzea, upis u sudski registar, zastupanje preduzea, imovinu preduzea, statusne promene preduzea, prestanak preduzea. Zakon o obligacionim odnosima je znaajan izvor prava za privredno, a posebno privrednougovorno pravo, jer se njime reguliu osnovna naela, nastanak obaveza, zakljuenje ugovora, kao i opta dejstva ugovora, pitanje prouzrokovanja tete i njene naknade, neka pitanja u vezi sa hartijama od vrednosti, kao i pitanja u vezi sa prestankom obaveze u vezi sa ispunjenjem ugovora. Zakoni koji su posebno znaajni za privredno, odnosno poslovno pravo su Zakoni o menici i eku.
26. Sudska praksa i arbitraa kao izvor poslovnog prava

Sudska i arbitrana praksa nije izvor poslovnog prava u pravom smislu. Ona ima samo interpretativni znaaj, jer odluke viih sudova ne obavezuju nie sudove. Treba, meutim, imati u vidu da sud ne moe obiti da odluuje o zahtevu za koji je nadlean, pa se postavlja pitanje kako e on postupiti ako nema pravila o tome ni u jednom postojeem izvoru. Premda u nas sudska praksa nije formalni izvor privrednog prava treba imati u vidu da je praksa imala i da ima znaajnu stvaralaku ulogu u razvitku naeg privrednog prava. Karakteristine sudske odluke objavljuju se i na drugi nain. Naroito su znaajna naelna stanovita o promeni pravnih normi koja se zauzima na zajednikim sednicama Saveznog suda i Vrhovnog 13
sudova. Zatim, znaajni su stavovi koji se usvajau na sednicana delegata privrednih sudova, odnosno drugih odgovarajuih sudova. Iako miljenje i stavovi sudova nisu obavezni, oni veoma utiu na primenu zakona, orijentiui sudove kako da postupe u pojedinim spornim sluajevima.
27. Pravna nauka kao izvor poslovnog prava

Ni pravna nauka nije direktni izvor privrednog prava jer ona ne moe stvarati pravo. Pravna nauka, meutim, vri veliki uticaj na stvaranje i primenu prava. Ona prouava i pronalazi nove pojave, ukazuje na pojave novih obiaja, analizira primenu postiojeih zakona i stavove sudske prakse. Ona uporeuje pravila domaeg prava i s pravilima stranog prava i izvodi odgovarajue zakljuke iz toga, to svakako vri uticaj na zakonodavstvo i sudove u stvaranju, odnosno primeni prava.
28.Ugovor poslovnog prava

Ugovor poslovnog prava, ili ugovor o privredi = ugovor koji subjekti privredne prava (preduzea, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, org. za osiguranje, privatni preduzetnici) zakljuuju i izvravaju u vrenju svojih privrednih delatnosti, i sa kojima se iscrpljuje njihova aktivnost u drutvenoj funkciji robnog prometa. Zasnivaju se u razmeni stvari, koje su proizvod ljudskog rada, namenjene razmeni i koje poseduju svojstvo upotrebne i prometne vrednosti, kao i pravni odnosi u vrenju usluga, povodom razmene roba, iji je obim masovan i namenjen tritu sa aspekta oba uesnika u razmeni, zato se kao osnovni posao u robnom prometu javlja ugovor o prodaji robe. Pored ovih, ugovorima o privredi se smatraju i pravni odnosi koje zasnivaju povodom vrenja svog predmeta poslovanja i preduzea koja obavljaju turistiku, graevinsku i izdavaku delatnost, ali i drugu delatnost kojom se vre usluge povodom realizacije autorskih i njima srodnih dela. Tretman ugovora u privredi imaju i ostali poslovi koja preduzea i drugi privredni subjekti zakljuuju u robnom prometu i koji ispunjavaju uslove sa stanovita klasifikacije ugovora kao ugovora privrednog prava, a nisu izgraeni kao posebne ugovorne operacije posebni ugovori po svojim svojstvima i dejstvu, tzv. neimenovani ugovori privrednog prava. Na njima se zato primenjuje opta pravila obligacionog prava i pravila kojima se normiraju pojedini njima slini ugovori u privredi (metodom analogije). Ugovor u privredi su i pravni odnosi u koje stupaju subjekti privrednog prava u novanom prometu, tj. u prometu novcem, hartijama od vrednosti i vrenjem usluga povodom toga.
29.Ugovori poslovnog prava koje zakljuuje grad Beograd

U redovnom obavljanju poslova iz svojih zakonskih nadlenosti, Grad Beograd zakljuuje vie vrsta ugovora, koji se pre svega mogu razvrstati na ugovore iz oblasti stambenog prava I ugovore iz oblasti trgovinskog, odnosno obligacionog prava. Ugovori koje Grad Beograd zakljuuje na osnovu Zakona o stanovanju su po svojoj pravnoj prirodi bliski formularnim ugovorima (tipski ugovori, gde drugi ugovara nema veliki uticaj na sam sadraj ugovora), u svemu odreeni I vezani za odredbe Zakona o stanovanju, to ima za posledicu znaajno suenje autonomije volje kod zakljuivanja. Posebna karatkteristika ove vrste ugovora je injenica da Grad nije u mogunosti da odbije zakljuivanje ovih ugovora, odnosno obavezan je da ih zakljui sa svakim podnosiocem zahteva zakupcem stana na neodreeno, koji ispunjava uslove predviene u Zakonu o stanovanju. Ugovori iz oblasti trgovinskog, odnosno obligacionog prava mogu se razvrstati na osnovu razliitih kriterijuma, ali je za funkcionisanje Gradske uprave najznaajniji kriterijum podele na ugovore koji se zakljuuju po sprovedenom postupku javih nabavki, I ugovore ijem zakljuenju ne prethodi ovaj postupak. Jedinstvena karakteristika svih ugovora iz oblasti obligacionog, odnosno trgovinskog prava, opet bez obzira da li je re o ugovorima iz javnih nabavki, ili ne jeste da moraju sadrati bitne elemente, u svemu usklaene sa Zakonom o obligacionim odnosima, kao optim zakonom Iz oblasti ugovaranja, kao I u skladu sa drugim propisima, koje reguliu konkretnu oblast na koju se pojedinani ugovor odnosi. Za ugovore koji se zakljuuju po sprovedenom postupku javnih nabavki takoe je karakteristino obavezno sainjavanje prethodnog modela ugovora. Zakon o javnim nabavkama, takoe imperativno predvia I jaka finansijska sredstva obezbeenja, koja moraju biti predviena u postupku ugovaranja, od modela, do konanog teksta ugovora. Grad Beograd, kod zakljuivanja ove vrste ugovora, po pravilu predvia tri vrste finansijskih garancija Bankarsku avansnu garanciju, garanciju za dobro izvrenje posla I garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom roku. Kod ovih, izuzetno vanih ugovornih odredbi o garancijama, pored njihove kompleksnosti, vano je istai da se uvek mora voditi rauna o prirodi konkretnog posla, kako bi se jasno I potuno predvidele karakteristike 14
garancija, njihovi rokovi I uslovi aktiviranja, to sve ima za cilj da se garancije prilagode prirodi pojedinanog ugovora, te da predstavljaju I stvarnu, a ne samo formalnu zatitu. Ugovori koje Grad zakljuuje bez prethodno sprovedenog postupka javnih nabavki, u praksi najveeg broja gradskih organa, mogu se klasifikovati na ugovore sa javnim komunalnim preduzeima, iji je osniva I sufinansijer Grad, ugovori iz komunalne delatnosti, koji imaju dvostruku pravnu prirodu, kao I ugovori o zakupu poslovnog prostora, ugovori za meunarodnim organizacijama, te ugovori o organizovanju sportskih manifestacija.
Konano, Grad Beograd u ostvarivanju meunarodne saradnje, sa razliitim svetskim, a posebno evropskim organizacijama zakljuuje ugovore, najee o donaciji I sponzorstvu, kojima preuzima na sebe obavezu da odreene, opte drutvene I javno korisne projekte realizuje pod nadzorom neke od meunarodnih organizacija, delimino I u skladu sa kriterijumima te organizacije, te da koristi njihova sredstva I kredite. I ovde je re o formalnim ugovorima, odnosno o ugovorima po pristupu, gde praktino nije mogue menjati sutinski sadraj ugovornih odredbi. Mogue su I razliite druge klasifikacije ugovora koje Grad Beograd zakljuuje, pre svega po kriterijumu same vrste, odnosno sadraja ugovora (ugovori o graenju, projektovanju, nadzoru, nabavci dobara, ugradnji, adaptaciji, ugovori o kreditu, drugi bankarski ugovori, ali je sa stanovita specifinosti grada kao jednog od ugovaraa, najtipinija klasifikacija koja se odnosi na postojanje nunosti prethodno sprovedenog postupka, odnosno mogunosti da se ugovor bez sprovoenja prethodnog postupka o javnim nabavkama zakljui.
30. Ugovor o prodaji

Pod ugovorom o prodaji se podrazumeva takav ugovor u privredi na osnovu kojeg jedna stranka (prodavac) preuzima obavezu da drugoj ugovornoj strani (kupcu) prenese pravo svojine na stvari i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i da preuzme stvar (robu). Na osnovu ovog ugovora razmenjuje se roba za novac, pa se on po tome razlikuje od drugih ugovora, gde se npr. razmenjuje roba za robu. Ugovor o prodaji kojim ugovorne strane preuzimaju na sebe odreene obaveze je dvostran, teretan i komutativni pravni posao. Pod bitnim elementima ugovora o prodaji u privredi smatraju se oni elementi koji su neophodni za postojanje i vaLjanost ugovora. Bitni elementi po prirodi posla su predmet i cena, a bitni sastojci po volji ugovornih strana su uslov, rok ili bilo koja druga taka ugovora zbog koje makar i jedna strana ini zavisnim zakljuenje ugovora. Kao nebitni elementi ugovora o prodaji u privredi smatraju se mnoge kaluzule koje bi se npr. odnosile na kvalitet robe, mesto, vreme i nain isporuke robe, mesto i nain plaanja i sl. Bitni i nebitni elementi ugovora zajedno ine sadrinu ugovora o prodaji u privredi. I nebitni elementi ugovora postaju bitni kad na njima insistira jedna od ugovornih strana da bi zakLjuila odreeni ugovor o prodaji. Ugovor o prodaji u privredi ima obligaciono pravno dejstvo jer istim nastaju prava i obaveze ugovornih strana. Iz ugovora o prodaji u privredi nastaje obaveza prodavca da izvri isporuku robe, i kupca da plati ugovorenu cenu. Kupac ne postaje odmah vlasnik robe. On tada postaje samo poverilac, da trai od prodavca da mu preda robu u svojinu. Znai, pravo svojine se prenosi sa prodavca na kupca tek u momentu isporuke ili realne predaje stvari. Ugovor o prodaji u privredi, kao osnovni, najei i najvaniji ugovor, ima veliki privredno-pravni znaaj. On predstavLja znaajan institut razmene robe za novac. Istim ugovorom prodavac i kupac ostvaruju svoje ekonomske ciLjeve. Pored njega zakLjuuje se i itav niz drugih ugovora u privredi koji se odnose na ugovore o uslugama, jer se esto uz promet robe sa prodavca na kupca zahteva i zakLjuenje niza drugih ugovora, kao to su npr. ugovor o otpremi, ugovor o skladitenju, ugovor o prevozu, ugovor o zastupanju, ugovor o kontroli i dr. Predmet ugovora o prodaji u privredi predstavLja roba, tj. telesne pokretne stvari koje su namenjene za trite. Da bi roba bila predmet ugovora o prodaji, ona treba da bude u slobodnom prometu. esto u privredama niza drava moe doi do ogranienja prometa roba, kako prema objektima, tako i prema subjektima prometa. Ogranienja koja se odnose na objekat, pre svega se odnose na robe kao to su predmeti naoruanja i vojne opreme, otrovi, droge i sl.
31. Zakljuivanje ugovora o prodaji, sadrina i pravna dejstva

(vidi pod 30)
32.Odgovornost prodavca za nedostatak robe

Za prodavca iz ugovora o prodaji nastaju brojne dunosti, mada se sve one mogu supsumirati u jednu osnovnu obavezu obavezu na predaju stvari. Prodavac izvrava svoju obavezu predaje stvari kupcu kad 15
mu stvar urui ili preda ispravu kojom se stvar moe dobiti. Obaveza prodavca je da obezbedi: mesto prodaje, nain predaje, rok predaje, trokove predaje stvari i stanje predate stvari. Izvrenjem obaveze na predaju stvari kupcu, prodavac preuzima odgovornost da je preneto pravo svojine na stvari potpuno i da predata stvar ima odreena fizika svojstva, odnosno da ima odgovarajua pravna i materijalna svojstva da je stvar predata u ispravnom stanju. Prodavac moe da snosi odgovornost za pravne nedostatke, kao i za materijalne nedostatke. Materijalna svojstva stvari se obino u privrednom ivotu oznaavaju terminom kvalitet stvari. Ovo se odnosi i na fizika svojstva stvari u uem smislu (npr. vrstinu, otpornost) i na svojstva koja su od interesa za korienje i raspolaganje stvari (hemijski sastav, estetski izgled i dr.). Ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, prodavac je predao stvar sa materijalnim nedostatkom. Stvar ima materijalni nedostatak i onda kada u toku garantnog roka ne funkcionie ispravno. Strane mogu ograniiti, odnosno umanjiti ili potpuno iskljuiti odgovornost prodavca, kao to mogu ugovorom i pojaati njegovu odgovornost za materijalne nedostatke stvari. Nedostaci u koliini stvari ne smatraju se materijalnim nedostatkom stvari i za ove zakon formulie posebna pravila koja se razlikuju od pravila o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari.
33. Ugovor o trgovinskom zastupanju

Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, da po dobijenom ovlaenju zakljuuje ugovore sa treim licima, ali u ime i za raun nalogodavca. Nalogodavac se kod ovog ugovora o trgovinskom zastupanju obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor isplati odreenu naknadu (proviziju). Obavljanje ovakvih poslova najee ine trgovinski agenti, odnosno trgovinske agencije koje se profesionalno bave poslovima trgovinskog zastupnitva. Izmeu ugovora o trgovinskom posredovanju i ugovora o trgovinskom zastupnitvu postoje odreene razlike: 1) trgovinski zastupnik je ovlaen da zakljuuje poslove u ime i za raun nalogodavca, dok se posrednik bavi samo posredovanjem, tj. dovoenjem u vezu nalogodavca i treeg lica da bi oni zakljuili ugovor; 2) trgovinski zastupnik zakljuuje ugovore u ime i za raun nalogodavca, dok trgovinski posrednik zakljuuje ugovore u svoje ime i za svoj raun; 3) veza izmeu trgovinskog zastupnika i nalogodavca je trajnija, dok je poslovna veza izmeu trgovinskog posrednika i nalogodavca kraa, jer se zavrava dovoenjem nalogodavca u vezu sa treim licem. Postoji podela na zastupnitvo unutar zemlje i spoljnotrgovinsko-meunarodno zastupnitvo. Takoe postoji i podela trgovinskog zastupnitva na generalno ili opte i specijalno ili posebno. Kod generalnog trgovinskog zastupnitva trgovinski zastupnik se ovlauje da trajno, tj. na neodreeno vreme, u ime i za raun svog nalogodavca zakljuuje sve ili odreene ugovore. Kod specijalnog trgovinskog zastupanja se zastupnik ovlauje da u ime i za raun svog nalogodavca obavi odreeni pravni posao ili nekoliko poslova odreene vrste. Trgovinsko zastupanje se deli jo na obino i delkredere zastupanje. Kod obinog trgovinskog zastupanja odgovornost trgovinskog zastupnika je ua i blaa, gde on ne odgovara za rad treeg lica. Delkredere trgovinski zastupnik odgovara znatno ire i stroije i on odgovara ne samo za izbor, nego i za rad treeg lica. Ugovor o zastupanju je dvostrano obavezan i teretan posao i proizvodi da obe ugovorne strane imaju prava i obaveze. On se zakljuuje u pismenoj formi. Trgovinski zastupnik ima vie obaveza, a to su: obaveza zakljuivanja ugovora, pridravanje naloga, tj. uputstava od strane nalogodavca, uvanje interesa nalogodavca, davanje obavetenja nalogodavcu, uvanje poslovnih tajni, zastupanje na odreenoj teritoriji, voenje knjiga, izdavanje zakljunice, obraun sa nalogodavcem i dranje konsignacionog skladita i obavljanje servisa. Nalogodavac ima obaveze kao to su: stavljanje na raspolaganje dokumentacije i materijala, dunost obavetavanja, plaanje naknade i naknada trokova.
34. Pojam i vrste ugovora o osiguranju

Ugovor o osiguranju predstavlja takav ugovor u kome se jedna stranka ugovarac osiguranja obavezuje da plati odreenu svotu osiguranja (premija osiguranja) , prema ugovorom utvrenim uslovima,a druga strana osigurava se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati ugovarau osiguranja (osiguraniku ili nekom treem licu) naknadu, odn.ugovorenu svotu ili uini neto drugo. Obaveza osiguravaa moe biti trojaka u zavisnosti od vrste i cilja osiguranja.Prvo, kod osiguranja ija je svrha naknada tete (imovinska osiguranja) isplata naknade iz osiguranja. Drugo,kod osiguranja ija svrha nije naknada tete (lina osiguranja) isplata ugovorene svote (suma osiguranja).Tree,osigurava je obavezan da uini neto drugo ako je , npr.,ugovoreno da e tete pokrivene osiguranjem naknaditi 16
u naturi ili da e,kod osiguranja od odgovornosti,da brani osiguranika od odtetnih zahteva treih lica koji nemaju osnova. Ugovorne strane u pravnom poslu osiguranja su osigurava i ugovara osiguranja.Ako ugovara osiguranja zakljuuje ugovor u svoje ime i za svoj raun,onda je on ujedno i osiguranik.U ovakvom sluaju prava i obaveze iz ovog pravnog posla lee na ovim ugovornim stranama.Isto dejstvo ima i zakljuenje ugovora u tue ime i za tu raun (preko zastupnika) i u ovom sluaju osiguranik se pojavljuje kao ugovorna strana,jer je ugovor posredstvom zastupnika zakljuen u njegivo ime i za njegov raun. Ako ugovara osiguranja zakljui ugovor u svoje ime a za tu raun dolazi do razdvajanja lica koje kao ugovorna strana preuzima obaveze iz ugovora (ugovara osiguranja) i lica kome, po pravilu, pripadaju prava iz tog ugovora, jer je ugovor zakljuen za njegov raun (osiguranik).Osiguranik moe biti ili tano odreeno lice (u tom sluaju se radi o OSIGURANJU ZA TU RAUN), ili odredivo lice (lice koje e u momentu nastanka osiguranog sluaja imati interes osiguranja) u tom sluaju se radi o tzv. OSIGURANJU ZA RAUN KOGA SE TIE. Pored osiguravaa,ugovaraa osiguranja i osiguranika , kod osiguranja ivota,pojavljuje se i KORISNIK OSIGURANJA ( npr. Kod osiguranja za sluaj smrti).U materiji osiguranja ivota,osiguranja od posledica nesrenog sluaja, i kod osiguranja od odgovornosti pojavljuje se tzv. OSIGURANO LICE,tj. lice u vezi sa ijim ivotom,telesnim integritetom ili odreenom radnjom (npr. Vonja automobila) se zakljuuje ugovor o osiguranju.Osigurano lice moe ,ali ne mora , biti ugovara osiguranja. U materiji osiguranja od odgovornosti moe se pojaviti tzv. OTEENO LICE,koje u zezi sa realizovanim osiguranim sluajem ima odreena prava prema osiguravau pravo zahtevanja pretrpljene tete za koju je odgovoran osiguranik,pa se zbog ovog i ovo lice pojavljuje kao uesnik u poslu osiguranja. Ugovor o osiguranju je pismeni ugovor (pismena forma). Rizik,kao bitan element ovog ugovora, je osnov za njegovo razumevanje.Rizik predstavlja budui neizvestan dogaaj,koji je nezavisan od iskljuive volje zainteresovanih lica i ije je osiguranje doputeno zakonom,javnim poretkom i moralom.Od pravila da je rizik budui dogaaj moe se izuzetno odstupiti. Osiguranjem se mogu pokriti i tete nastale pre zakljuenja ug. o osiguranju,pod uslovom da ugovorne strane u trenutku zakljuenja ugovora nisu znale niti su morale znati da je osigurani sluaj ve nastupio,ili ako su znale da je osig. sluaj nastupio ali nisu znale obim tete(esto u plovidbenom osiguranju,kada se osigurava roba koja ve plovi a ug. strane u momentu osiguranja nemaju mogunost da saznaju da li se os. sluaj dogodio). Rizici pokriveni osiguranjem odreuju se na 2 naina: 1)tanim nabrajanjem rizika i 2)odreenjem vrste rizika.Rizici se obino dele na osnovne (koji su redovno pokriveni osiguranjem i uz redovnu premiju) i dopunske (koji su pokriveni osiguranjem samo ako je tako posebno ugovoreno i uz dopunsku premiju). Jo jedan bitan element ovog ugovora je osigurani sluaj dogaaj unapred predvien ugovorom (ili zakonom) ije nastupanje znai realizaciju rizika I nastajanje glavne obaveze osiguravaa da isplati naknadu iz osiguranja,osiguranu sumu ili uini neto drugo. Trei bitan element je suma osiguranja novani iznos koji se isplauje kada nastupi osig. sluaj. ~ VRSTE UG. O OSIGURANJU~ Podela prema: 1) MESTU REALIZACIJE RIZIKA: A) Kopneno B) Osiguranje u vazdunoj plovidbi C) Plovidbeno osiguranje D) Transportno osiguranje 2) PREDMETU KOJI JE IZLOEN RIZIKU: A) Osiguranje imovine Poseban vid u okviru ovih predstavljaju Osiguranja potraivanja (kredita) B) Osiguranje lica 3) NAINU NASTANKA: A) Dobrovoljna osiguranja B) Obavezna osiguranja 4) NAINU IZRAVNANJA RIZIKA: A) Osiguranje B) Reosiguranje C) Saosiguranje 5) NAINU ORGANIZOVANJA OSIGURANJA: A) Premijsko osiguranje 17
B) Uzajamno osiguranje 6) BROJU PREDMETA OSIGURANJA: A) Individualna (pojedinana) B) Kolektivna osiguranja
OBAVEZE OSIGURAVAA 1.Obaveza prihvata ponude kod obaveznih osiguranja obavezana su zakonom odreena 2.Obaveza izdavanja polise osiguranja to predstavlja bitnu formu ugovora,ak i kada postoji izuzetak od pismene forme ovog ugovora,duan je da na zahtev izda 3.Obaveza predaje optih i posebnih uslova osiguranja to ini prilikom zakljuenja ugovora 4.Obaveza isplate naknade iz osiguranja ili osigurane sume kad se desi osigurani sluaj,u ugovorenom roku koji ne moe biti dui od 14 dana od dana dobijanja obavetenja da se osigurani sluaj dogodio(kod plovidbenog mesec dana).Rok moe biti produen ako je za utvrivanje obaveze osiguravaa potrebno izvesno vreme ili utvrivanje iznosa s tim da rok poinje da tee od dana kada je utvreno postojanje obaveze osiguravaa i njen iznos. OBAVEZE UGOVARAA OSIGURANJA I OSIGURNIKA 1.Obaveza prijave okolnosti znaajnih za ocenu rizika koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.To su okolnosti od kojih zavisi da li e osigurava prihvatiti ponudu osiguranja i pod kojim uslovima 2.Obaveza plaanja premije ali,osigurava je duan primiti isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaena(osiguranik,pribavilac osigurane stvari).Plaa se u ugovorenim rokovima i moe biti jednokratna i u rokovima.Ako se plaa odjednom pravilo je da se plaa unapred,tj. prilikom zakljuenja ugovora.Ako ugovorom nije drukije odreeno, kod mesta plaanja premije primenjuje se PRINCIP TRALJIVOSTI PREMIJA PLAA SE U MESTU U KOM UGOVARA OSIGURANJA IMA SVOJE SEDITE,TJ. PREBIVALITE. 3.Obaveza obavetavanja osiguravaa o promenama rizika zavisno od stepena poveanja rizika u odnosu na trenutak zakljuenja ugovora, prava osiguravaa su razliita.Prvo, ako je ovo poveanje takvo da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je takvo stanje postojalo u asu zakljuenja, on moe raskinuti ugovor.Drugo, ako je poveanje takvo da bi osigurava zakljuio ugovor samo uz veu premiju , on moe ugovarau osiguranja predloiti novu stopu premije,a ako ovaj to ne prihvati ugovor se raskida po zakonu.U oba sluaja ugovor ostaje na snazi ako se osigurava ne bi koristio ovim svojim ovlaenjima u roku od mesec dana od kada je na bilo koji nain saznao za poveanje rizika,ili ako je i pre isteka tog roka na neki nain pokazao da pristaje na produenje ugovora(ako prima premiju,npr.). Ako se osigurani sluaj dogodio pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika ili poto je obaveten, ali pre nego to je iskoristio svoja ovlaenja,naknada iz osiguranja se smanjuje u srazmeri izmeu plaenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema poveanom riziku. Ako se posle zakljuenja ugovora desi smanjenje rizika,ugovara osiguranja ima pravo da zahteva odgovarajue smanjenje premije,od dana kad je o smanjenju rizika obavestio osiguravaa, a ako osigurava na to pristane moe i raskinuti ugovor. 4.Obaveza spreavanja nastupanja osiguranog sluaja i obaveza spasavanja treba da preduzme sve propisane i dogovorene mere da se sprei nastupanje, a ako sluaj nastupi duan je da preduzme sve to je u njegovoj moi da se teta to vie smanji.Osigurava je duan da nadoknadi sve nune,opravdane i razumne trokove prouzrokovane pokuajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osig. sluaja i pokuajem da se teta smanji,ak i kad su pokuaji ostali bez uspeha (ak i kada zajedno sa naknadom tete prelaze svotu osiguranja). Ako osiguranik neopravdano ne ispuni obavezu spasavanja,tj. obavezu spreavanja , obaveza osiguravaa se smanjuje za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog toga. 5.Obaveza obavetavanja o nastupelom osig. sluaju najkasnije u roku od 3 dana od kada je za to saznao.Ovaj rok se ne primenjuje jedino kod osiguranja ivota.Proputanje osiguranika da prijavi nastupeli sluaj u ovom roku ne dovodi do gubitka prava na naknadu,ve vodi obavezi osiguranika da naknadi osiguravau tetu koja je u uzronoj vezi sa takvim proputanjem,a osigurava mora dokazati takvu tetu.Ako se ugovori da proputanje roka za prijavu vodi gubitku prava,to ne proizvodi pravna dejstva..
35.Privredno drutvo - pojam, vrste i karakteristike

Pd je udruzenje 2 ili vise lica(moguce je da ga osnuje samo 1 lice), koje na osnovu udruzenog kapitala ima cilj da ostvaruje dobit koja se deli prema unapred utvrdjenom sporazumu. Pd su nosioci privrede u savremenom svetu. Pd imaju neka zasjednicka obelezja: (1)ugovor- osnivacki akt izmedju 2 ili vise lica, osim kad osniva pojedinac,odluka o osnivanju. Zakljucuje se u pisanoj formi, potpisuju ga svi osnivaci,mora 18
da sadrzi: firma I sediste drustva, firma I sediste osnivaca, odnosno adresa osnivaca,ime,maticni br, ako je osnivac fiz.lice,delatnost drustva, osnivacki ulozi,prava,obaveze I odgovornosti osnivaca prema drustvu I drustva prema osnivacima, uslovi I nacin utvrdjivanja I rasporedjivanja dobiti I snosenje rizika, zastupanje drustva(2)ulozi- pd osniva se ulaganjem kapitala osnivaca, da bi se formirala glavnica, koja je uslov nastanka I koji se formira na osnovu zakona, cini pocetnu imovinu drustva. Ulozi mogu biti u novcu,stvarima, pravimai hov,licni rad I pruzanje usluga se ne racuna,svi ulozi moraju biti iskazani u novcu! (3)ucesce clanova u deobi dobit,pd je profitna org,jer se zasniva radi dobiti,ucesce clanova u deobi je srazmerno ucescu u formiranju glavnice kapitala. Zabranjene su lavovske klauzule,gde neki clan biva iskljucen iz podele! Prema kriterijumu uzajamne povezanosti clanova pd delimo na : drustva kapitala-od odlucujuceg znacaja je kapital, a ne clanovi. Potpuno su razdvojeni imovina drustva I imovina clanova. Drustvo ima svojun imovinu, svojstvo pravnog lica I samo neposredno odgovara za svoje obaveze prema trecim licima, clanovi snose rizik samo do visine svojih uloga, I imaju prava da svoje uloge prenose na druga lica putem pravnih poslova(prodaja, poklon,nasledstvo) I drustva lica neophodno je trajno I veliko poverenje izmedju lica,jer clanovi snose rizik poslovanja,solidarno i neograniceno svojom imovinom ukoliko samo drustvo nema dovoljno sredstava da izmiri svoje obaveze,promet I prenos je otezan jer je potrebna saglasnost svih clanova!
36. Preduzetnik
Preduzetnik fizicko lice,individualni privrednik, koje obavlja delatnost,proizvodnja,promet robe, vrsenje usluga, radi sticanja dobiti. Razlikujemo individualnog preduzetnika I kolektivnog preduzetnika(ortacka radnja),koji nemaju svojstvo pravnog lica. Postoje veliki I mali preduzetnici, veliki ostvaruju godisnji prihjod veci od 200.000 $ ,upisuju se u sudski registar I polozaj im je utvrdjen zakonom o preduzecima,ima status samostalnog privrednog subjektai snosi rizik svog poslovanja neograniceno za preuzete obaveze u pravnom prometu,ima savoj ziro racun I podleze poreskom rezimu, dok je mali fiz lice koje se upisuje u opstinski registar, I ostvaruje mnogo manji prihod. Preduzetnik je I svako drugo fiz lice koje obavlja delatnost slobodne profesije (advokat,lekar,inzenjer,umetnik) individualni poljoprivrednik nije jer proizvodi za svoje potrebe,ali ako bi se registrovao kao robni proizvodjacPreduzetnik mora imati sredstva za obavljanje delatnosti koja ne uslovljava zakon jer odgovaraju celom svojom imovinom(licna odgovornost). Uslovi da bi neko postao preduzetnik: lice trerba da je punoletno, poslovno sposobno, neosudjivano,bez obaveze klauzule konkurencije,delatnost mora da se smatra trgovackom,mora dobiti dozvolu za njeno vrsenje,jer se drugacije ne moze upisati u registar. Radnja je organizaciona forma za vrsenje delatnosti, moze biti trgovacka, radionica, kancelarija, biro, agencija, servis, studio, pansion, apoteka Jedno lice-jedna radnja,ali ono moze da obavlja svoju delatnost u vise poslovnih prostora . Uslovi za osnivanje radnje: da osnivac ima opstu zdravstvenu sposobnost,minimalno osnovno obrazovanje,obrazovanje potrebno za odredjene delatnosti visih stepena,poslovno sposobno,da ima prostor,opremu I kadrove, da mu nije zabranjeno obavljanje delatnosti. Radnja se osniva na odredjeno I neodredjeno, moze prestati sa radom privremeno I trajno,odjavom ili po sili zakona; ima firmu, koja je personalna, jer sadrzi ime preduzetnika,oznaku prebivalista I delatnost.
37. Ortako drustvo

Ortako drutvo je drutvo lica koje se osniva ugovorom dva ili vie fizikih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze drutva obavljaju odreenu delatnost pod zajednikom firmom. Ortak ne moe bez saglasnosti ostalih ortaka raspolagati svojim udelom u ortakom drutvu, pa ga zato ne moe ni opteretiti. Cilj osnivanja drutva je da ortaci ostvare dobit. Ortako drutvo se osniva ugovorom dva ili vie lica. U sluaju da spadne na jednog lana, ne moe kao takvo opstati. Ugovor treba da sadri: firmu i sedite, delatnost, iznos sredstava za rad, nain pribavljanja sredstava, uslove, nain rasporeivanja dobiti i dr. Ortako drutvo se upisuje u registar kod nadlenog suda. Prijava za upis sadri lino ime, zanimanje i prebivalite svakog lana drutva. Firma ortakog drutva mora da sadri lino ime najmanje jednog lana, uz navoenje da ima vie lanova i oznaku ''o.d.''. Zakon o preduzeima predvia da lan ortakog drutva moe u drutvo da uloi novac, stvari, prava, rad ili usluge. Obaveza lanova je da ulau iste uloge, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drukije predvieno. Imovina drutva je odvojena od line imovine lanova. Ortako drutvo ima direktora i tu funkciju moe obavljati jedan ili vie lanova drutva. Ostali organi su skuptina, upravni odbor i nadzorni odbor. Svi lanovi drutva imaju pravo da vode poslove drutva. Pri donoenju odluka svaki lan ima jedan glas ako nije ugovorom drukije predvieno. Ugovorom se moraju predvideti i naini promen izabranog metoda upravljanja, gde bi za to bila potrebna saglasnost svih lanova drutva. Poto se radi o ortakom drutvu, kao drutvu lica, iz same njegove prirode proizilazi da u upravljanju uestvuju svi njegovi lanovi. Dobit od ortakog drutva raspodeljuje se meu lanovima u skladu sa ugovorom o osnivanju, a gubitak u poslovanju snose takoe lanovi u skladu sa ugovorom.
38. Komanditno drustvo

19
Komanditno drutvo je organizaciona forma drutva lica koja se osniva ugovorom dva ili vie lica, a u cilju obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom, gde je najmanje jedno lice neogranieno odgovorno za obaveze drutva (komplementar), a rizik najmanje jednog lica je ogranien na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor fiziko i pravno lice. Komplementari u komanditnom drutvu imaju status lanova ortakog drutva. Imovina komanditnog drutva se pri osnivanju formira na bazi osnivakih uloga lanova. Ista imovina se u kasnijem poslovanju moe poveati ili smanjiti u zavisnosti od uspenosti poslovanja drutva. Imovina komanditnog drutva je na neki nain odvojena od line imovine lanova, osnivaa i kasnije pridolih lanova. Ulog komanditora moe biti u novcu, stvarima i pravima. Komanditor unosi ceo ulog u drutvo do registracije drutva. Zakonodavac zabranjuje da se ulog komanditora sastoji u radu i pruanju usluga. Komplementar upravlja komanditnim drutvom i vodi poslove drutva.Komanditor ne moe da vodi poslove. Komanditno drutvo pre svega nastaje na osnovu meusobne povezanosti i linih osobina komplementara,pa se smatra za drutvo lica,jer svojstva komanditora ovde nisu mnogo izraena.Komanditori uestvuju sa odreenim kapitalom,dok njihovo uee u drutvu nije vezano za lina svojstva.Oni ne mogu samostalno da raspolau ni svojim ulozima,ve im je potrebna saglasnost svih lanova drutva. Komanditno drutvo obavlja odreenu privrednu delatnost u cilju ostvarenja profita, pa se kao takvo u drugim zemljama smatra trgovakim privrednim drutvom. Komanditno drutvo kao pravno lice mora da ima firmu pod kojom posluje. Firmu ine imena jednog ili vie komplementara, sa naznakom da je re o komanditnom drutvu. Kad u firmu nisu uneta imena svih komplementara, onda se dodaje oznaka ''i ostali''. Firma komanditnog drutva sadri i oznaku ''k.d.''.
39.Komanditno drutvo na akcije

Komanditno drutvo na deonice je vrsta trgovakog drutva koje nastaje ugovorom dva ili vie lica (pravnih, fizikih) sa ciljem da pod personalnom firmom komplementara obavlja odreenu privrednu delatnost, uz neogranienu odgovornost komplementara i ogranienu odgovornost komanditora akcionara. Za potrebe svog poslovanja ovo drutvo pribavlja sredstva izdavanjem deonica na nain kako je to predvieno za a.d. Ovo drutvo ima 2 kategorije lanova: komplementari njihov kapital je iizraen u udelima i imaju isti status kao i komplementari u obinom komanditnom drutvu; komanditori njihov ulog je u deonicama, a ne u teko prometljivim udelima. Status komplementara ovo drutvo svrstava u kategoriju drutva lica, a status komanditora u kategoriju drutva kapitala.
40. Drutvo sa ogranienom odgovornou

Drutvo sa ogranienom odgovornou ima elemente i drutva lica i drutva kapitala. Ovo drutvo je pravno lice, pa kao takvo moe da bude nosilac prava i obaveza i da stie vlasnitvo i druga stvarna prava, da raspolae sa stvarima i imovinom, da sklapa pravne poslove, moe da tui i da bude tueno, kao i da odgovara za privredne prestupe. Kod drutva sa ogranienom odgovornou dominantna je karakteristika koja se odnosi na drutvo kapitala, pa se ovo drutvo razvrstava u grupu drutava kapitala. Razlika izmeu akcionarskog i drutva sa ogranienom odgovornou manifestuje se u pogledu kontrole ulaska i izlaska lanova. Zatim, drutva sa ogranienom odgovornou su po pravilu manja od akcionarskih i akcionar moe imati vie akcija, dok lan drutva sa ogranienom odgovornou moe uneti samo jedan ulog. Meutim, ova dva drutva su ipak najslinija jedno drugom. lanovi drutva sa ogranienom odgovornou ne odgovaraju za obaveze drutva. Jedina obaveza lana je da uplati ulog da bi stekao odreeni udeo u drutvu. lan uestvuje u podeli dobiti koju drutvo ostvari. lan snosi rizike poslovanja i ograniava se na to da izgubi ono to je uloio. Zato je drutvo sa ogranienom odgovornou podesan oblik za ostvarivanje preduzetnitva, jer omoguuje uestvovanje u dobrim rezultatima poslovanja sa osiguranom dobiti, dok lan moe izgubiti samo ono to je uloio. Drutvo sa ogranienom odgovornou odgovara za svoje obaveze bez ikakvih ogranienja, svojom celokupnom imovinom. Ograniavanje odgovornosti u samom nazivu ovog drutva oznaava samo ogranienje odgovornosti lanova, mada to nije adekvatno, jer se njihova odgovornost u stvari iskljuuje. Drutvo sa ogranienom odgovornou uz akcionarsko drutvo je oblik preduzea koji se moe javiti u privatnom, drutvenom, dravnom i meovitom obliku svojine. Zakon o preduzeima ne postavlja nikakva ogranienja u pogledu delatnosti drutva sa ogranienom odgovornou. Zakon o preduzeima navodi da firma ovog preduzea sadri oznaku ''d.o.o.''. Drutvo sa ogranienom odgovornou se osniva ugovorom o osnivanju, a kad ga osniva jedan osniva, odlukom o osnivanju. Ovo drutvo moe imati najvie 30 lanova.
41. Akcionarsko drutvo, osnivai i nain osnivanja

20
Akcionarsko drutvo je drutvo koje osnivaju pravna, odnosno fizika lica radi obavljanja delatnosti iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ini osnovni kapital akcionarskog drutva. Akcionarsko drutvo je pravno lice i ono ima imovinu koju u poetku ine samo uplaena sredstva kao osnovni kapital, a kasnije ine i sva prava koja pripadaju drutvu. To znai da imovina moe da bude manja ili vea od osnovnog kapitala koji je prvobitno odreen. Akcionari ne odgovaraju linom imovinom za obaveze drutva prema treim licima, jer za akcionarsko drutvo odgovara drutvo svojom celokupnom imovinom. Akcionarsko drutvo moe da tui i da bude tueno, kao pravno lice. Akcionarsko drutvo je oblik poslovnog udruivanja kapitala od strane akcionara gde se rizik ekonomskog poslovanja odraava samo na sredstva koja su lanovi uloili u drutvo. Zato je ono podesno za prikupljanje novca i kapitala uz minimalan poslovni rizik onih koji ulau sredstva u razumnoj meri. Broj akcionara u drutvu nije zakonom ogranien. Akcionarsko drutvo posluje pod stvarnom firmom, a izuzetno pod firmom akcionara koji ima dominantan kapital. Firma sadri oznaku oblika drutva i skraenicu a.d. U sluaju da se sve akcije nau kod jednog lica, mora doi do prestanka akcionarskog drutva. A u sluaju da se sve akcije nau kod drutvenog preduzea, stvara se celo akcionarsko drutvo u drutvenom vlasnitvu. Meutim, ako drutveno preduzee ne eli vie akcionarsko drutvo, moe da ga pretvori u drutvo sa ogranienom odgovornou. Akcionarsko drutvo se osniva ugovorom o osnivanju, a kad ga osniva samo jedan lan, odlukom o osnivanju.
42. Akcije, bitni elementi, izdavanje, isplata

Akcija je prenosiva hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva, koje je imalac akcije uneo kao udeo-ulog u akcionarsko drutvo. Osnovni kapital akcionarskog drutva podeljen je na odreeni broj akcija. Akcije glase na jednake novane iznose. Uneti ulog akcionara u drutvo ulazi u imovinu drutva i akcionar ne moe sa tim ulogom slobodno da raspolae. Meutim, akcionar u naelu moe slobodno da raspolae akcijom. Akcionarsko drutvo osnivaju pravna i fizika lica radi obavljanja odreene delatnosti iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti. Zbir svih nominalnih vrednosti ukupnog broja akcija predstavlja osnovni kapital akcionarskog drutva. Akcije uvek glase na novac, i one nikad ne glase na robu. Koja e prava dobiti akcionar zavisi od toga kako su ta prava odreena zakonom i aktima akcionarskog drutva pri izdavanju akcija. Akcije su hartije od vrednosti koje donose prihod u obliku dividende. lansko pravo obezbeuje imaocu akcije uee u upravljanju u akcionarskom drutvu, a i uz uee u dobiti, pa se takve akcije i nazivaju zbog tih lanskih prava korporativnim hartijama. Akcije se smatraju i deklatornim hartijama od vrednosti, jer se prava iz akcija mogu vriti i bez postojanja akcije kao hartije od vrednosti, tj. prava akcionara postoje i pre izdavanja akcija. Akcije spadaju u red dugoronih hartija od vrednosti i one su masovne hartije od vrednosti. Nije mogue izdavanje akcija na delove, niti se prava iz akcija mogu deliti. Negocijabilnost akcije oznaava pravo imaoca-akcionara da akciju moze efikasno i lako preneti. Bitni elementi akcije su plat akcije i kuponski tabak. Plat akcije mora da poseduje: firmu i sedite emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije; oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije; redosled emisije; ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije i broj akcija; firmu, odnosno ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi; prava iz akcije; mesto i datum izdavanja akcije; faksimil potpisa ovlaenog lica emitenta i peat emitenta. Kuponski tabak sadrzi kupone za naplatu dividende. Svaki kupon iz kuponskog tabaka sluzi za naplatu dividende za odreenu kalendarsku godinu. Svaki kupon sadrzi sledee elemente: firmu i sedite emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda isplauje; redni broj kupona za naplatu dividende; godinu za koju se dividenda isplauje; faksimil potpisa ovlaenog lica, emitenta-izdavaoca. Akcije se dele zavisno od toga kako je odreen nosilac prava na akciju i nosilac prava iz akcije na akcije na ime, akcije na donosioca, kao i meovite akcije (plat akcije na ime, a kupon na donosioca). Prema vrsti uloga, akcije se dele na akcije iji je ulog u naturi i akcije iji je ulog u novcu. Prema nainu uplate uloga akcije se dele na privremene i stalne akcije. Prema cirkularnoj sposobnosti akcije se dele na eksterne, trzine, neograniene akcije, interne, tzv. radnike akcije i akcije u ogranienom prometu. Prema nainu na koju valutu glase, akcije se dele na akcije na domau i akcije na stranu valutu. Prema redosledu izdavanja akcije mogu biti osnivake (prve emisije) i akcije sledeih emisija. S obzirom na nain izrazavanja vrednosti, akcije mogu biti nominovane (glase na tano odreen iznos) i kvotne (glase npr. na jedan deo glavnice akcionarskog drutva). Postoji i podela akcija na akcije sa dodatnim novanim davanjima i akcije sa povremenim nenovanim davanjima. Postoje jo garantovane i negarantovane akcije, garancijske, negarancijske i garantne akcije, donatorske, meovite, trezorske, zajednike akcije i dr. 21
http://www.puskice.info/ 43. Organi akcionarskog drustva

Za ad je karakteristicno upravljanje po kapitalu, vlasnici ad ucestvuju srazmerno svojim akcijama u upravljanju. Skupstina ad je najvisi organ ali ne I najvazniji, to je organ vlasnika kapitala,ne bira se, nema odredjen mandat I ne moze se raspustiti,svi akcionari imaju pravo da budu clanovi ali oni ne moraju da ucestvuju u njenom radu. Osnivacka skupstina se odrzava radi konstituisanja ad, koje se osniva sukcesivno; redovna se odrzava upo pravilu jednom god,na kraju poslovne god radi razmatranja rezultata I usvajanja zavrsnog racuna,podele dobiti, utvrdjivanja poslovne politike za narednu god; I vanredna skupstina koja se odrzava u slucaju narocite potrebe da se does neka neophodna odluka. Skupstina: donosi statut, program rada I plan razvoja, poslovnu politiku,raspodela I namena dobiti I pokrice gubitaka, godisnji obracun, odlucuje o povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala,o promenama prava vezanih za pojedine klase I vrste akcija, bira I razresava clanove upravnog odbora I nadzornog,odlucuje o statusnim promenama drustva, oblika drustva Upravni odbor se obavezno bira u drustvu koje ima vise od 100 zaposlenih,najvazniji,najodgovorniji organ jer odlucuje o svim pitanjima upravljanja ad o kojima ne odlucuje skupstina. Sastoji se najmanje od tri clanaiz reda akcionara I zaposlenih u drustvu kao I van drustva. Statutom se odredjuju nacin sazivanja sednica odbora, kvorum, nacin glasanja. Delokrug odbora: priprema predloga odluka za skupstinu,,donosi opste akte koje ne donosi skupstina, stara se o pripremi godisnjeg obracuna I usvaja periodicni obracun godisnje racunovodstvene iskaze, izvestaje o poslovanju I sprovodjenju poslovne politike, predlaze raspodelui dobiti drustva, bira predsednika odbora, postavlja I razresava direktora, odlucuje o trajnoj poslovnoj saradnji I povezivanju sa drugim preduzecima donosi investicione odluke odlucuje o raspolaganju akcijama, osnivanju novih preduzeca, poslovnik o svom radu. Direktor je organ preduzeca koji profesionalno vodi poslovanje, rukovodi procesom rada I poslovanja, organizuje I vodi poslovanje, koordinira rad najodgovornijih rukovodilaca, prima radnika I rasporedjuje ih, disciplinski staresina,izvrsava odluke organa preduzeca,zakonski zastupnik pred,realizuje poslovnu sposobnost pred, zakljucuje privredne ugovore, predstavlja pred pred trecim licima, potpisuje firmu, licno odgovara organima upravljanja pred I drustvenoj zajednici za zakonitost rada pred, ima pravo I duznost da obustavi od izvrsenja svaki akt organa pred za koji oceni da je protivan zakonu ili drugom opstem aktu. Nadzorni odbor obavezno se bira u drustvu sa vise od 100 zaposlenih, I u svakom pred koje obavlja delatnosti javnog interesa; najmanje 3 clana, bira skupstina., fiz ili pravno lice. Nadzorna f-ja u pred, ima pravo uvida u poslovanje pred I rad organa, poslovnih knjiga I dokumentacije, nadzor nad zakonitoscu rada uprave pred I izvrsnog odbora direktora, pregleda god I period obracune, da li je sve u skladu sa propisima a moze iih dati I na vestacenje, izvestava o god racunovodst izvestajima,donosi poslovnik o svom radu
44. Javno preduzee

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg javnog interesa, a koje osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave. Javno preduzee ima svoju firmu kojoj pored naziva dodaje i ''j.p.''. Firma i sedite preduzea se upisuju u sudski registar prilikom osnivanja. Zakon o preduzeima predvia da su delatnosti od javnog interesa delatnosti u oblasti infrastrukture (elektroprivreda, elezniki i PTT saobraaj, vazduni saobraaj, radio, televizija), korienja dobara od opteg interesa (vodoprivreda, putna privreda, umarstvo), komunalne i druge delatnosti. Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije ili udele odreene vrednosti, to se upisuje u sudski registar. Dravni kapital sainjavaju novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini. Aktom o osnivanju javnih preduzea utvruje se delatnost, firma, sedite i visina kapitala koji se prenosi javnom preduzeu na upravljanje, nain unutranjeg organizovanja i vrenje delatnosti, lice koje e obavljati poslove privremenih organa, kao i rok za donoenje statuta i imenovanje direktora. Organi javnog preduzea su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Direktora javnog preduzea bira upravni odbor, kad osnivakim aktom nije drukije odreeno.
45. Drutveno preduzee

Drutvenim preduzeem se smatra pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti i koje u celini posluje drutvenim kapitalom koji je podeljen na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti. Drutveno preduzee se upisuje u sudski registar. Drutvena preduzea se vie ne mogu osnivati, ali e postojea kao takva i dalje funkcionisati. Organi drutvenog preduzea su: skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Skuptinu drutvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih koji su izabrani na nain odreen statutom. Statutom se utvruje broj lanova, mandat, nain izbora, sastav i odgovornost lanova skuptine. Statut je najvii pravni akt drutvenog preduzea. Skuptina ima ovlaenja da donosi i menja statut, utvruje poslovnu politiku, usvaja godinji obraun i izvetaje o poslovanju, odluuje o raspodeli godinje dobiti, odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala, odluuje o statusnim promenama, promeni oblika i prestanku preduzea, bira i opoziva predsednika, lanove upravnog odbora, predsednika i lanove 22
nadzornog odbora, revizora i likvidatora, donosi poslovnik o svom radu i odluuje o drugim pitanjima utvrenim saveznim zakonom, osnivakim aktom i statutom. Organ upravljanja drutvenim preduzeem je upravni odbor koji bira skuptina drutvenog preduzea.lanovi upravnog odbora mogu se birati iz reda strunjaka izvan preduzea. Upravni odbor priprema predloge odluka za skuptinu i izvrava odluke skuptine, donosi opte akte, stara se o pripremi godinjeg obrauna i usvajanju periodinih obrauna, priprema izvetaj o poslovanju bilans sredstava i bilans uspeha i sprovodi poslovnu politiku, predlae raspodelu dobiti, postavlja i razreava direktora, bira predsednika odbora iz svojih redova, daje smernice direktoru za ostvarivanje poslovne politike, donosi investicione odluke, odluuje o trajnoj poslovnoj saradnji sa drugim preduzeima. Direktor drutvenog preduzea je organ poslovoenja u preduzeu i njega bira i razreava upravni odbor. Direktor obavlja funkcije u interesu preduzea i samostalno donosi odluke. U njegovoj nadlenosti je da zastupa preduzee, da organizuje i vodi poslovanje preduzea, da se stara o zakonitosti rada preduzea itd. Nadzorni odbor drutvenog preduzea ima najmanje tri lana, a oni se mogu birati i iz reda strunjaka izvan preduzea. Njegov delokrug je da obavlja nadzor nad radom uprave preduzea i izvrnog odbora direktora, da pregleda periodini i godinji obraun i utvruje da li su u skladu sa propisima, da utvruje da li su poslovne knjige voene uredno i u skladu sa propisima i dr.
46. Holding
Holding je preduzee koje ima u svojini akcije ili udele zavisnog preduzea, a prvenstveno obavlja delatnost upravljanja, sticanja uea kapitala u drugom preduzeu putem akcija, udela ili zamenljivih obveznica (osnivanje, trajno ulaganje, kupovina, razmena), kao i delatnost raspolaganja tim hartijama. Holding se moe organizovati kao ortako drutvo, komanditno drutvo, akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, drutveno preduzee i javno preduzee.
47. Menica, karakteristike, uloga, elementi, izdavanje, isplata

MENICA je najstarija novana hartija od vrednosti. Zakon ne daje definiciju menice ve nabraja njene bitne elemente, koji treba da budu upisani na menici da bi ona postojala kao isprava. Pojam menice mogao bi se, ipak, izvesti upravo na osnovu njenih bitnih elemenata. Odreivanje pojma menice zavisi od toga da li se menica izdaje u vidu poziva nekom licu da izvri meninu obavezu (trasirana ili vuena menica) ili u vidu obeanja izdavaoca menice da e on sam izvriti meninu obavezu (sopstvena ili vlastita menica). Trasirana ili vuena menica je hartija od vrednosti, sastavljena u zakonom propisanoj formi, kojom jedno lice (trasant) poziva drugo lice (trasata) da treem licu (remitent) ili po njegovoj naredbi, isplati odreenu svotu novca, u mestu i u roku koji su u menici odreeni. Lice koje izdaje - vue trasiranu menicu naziva se trasant, lice na koje se vue menica i koje se poziva da izvri meninu obavezu naziva se trasat, a lice u iju se korist menica vue naziva se remitent. Trasirana menica sadri naredbu za plaanje ("platite"). U trasiranoj ili vuenoj menici izraavaju se pravni odnosi izmeu transanta, trasata i remitenta. Sopstvena ili vlastita menica je hartija od vrednosti, sastavljena u zakonom propisanoj formi, kojom njen izdavalac obeava drugom licu (remitentu) da e njemu ili po njegovoj naredbi isplatiti odreenu svotu novca, u mestu i vremenu koji su u menici oznaeni. U ovoj menici nastaje pravni odnos izmeu izdavaoca menice i remitenta, kojem e se ili po ijoj e se naredbi menica isplatiti. Sopstvena menica sadri izjavu o plaanju ("platiu"). Za trino korienje menice potrebno je potovati sledea menina naela: Naelo pismenosti formalnosti. Menica se mora izdati u propisanoj pismenoj formi i mora da sadri sve bitne zakonom propisane elemente. Naelo inkorporacije. Menina prava mogu se realizovati samo na osnovu prezentiranja menice. Imalac menice moe da realizuje ona menina prava koja su na njoj oznaena, ali nikakve druge izjave meninih dunika. Naelo fiksne menine obaveze. Menine obaveze dunika mora biti tano oznaene. Naelo menine solidarnosti. Svi menini dunici solidarno odgovaraju za izvrenje menine obaveze. Naelo samostalnosti menine obaveze. Svaka menina obaveza ocenjuje se posebno tj. nezavisno od ostalih meninih izjava. Naelo neposrednosti. Imalac menice poverilac, pod odreenim uzrocima moe da zahteva naplatu menine obaveze od bilo kojeg meninog dunika, cenei sam koji je od njih platno sposoban. Naelo menine strogosti. Menini dunici su obavezni da isplate meninu obavezu naznaenu u menici i nikako isticanje odreenih prigovora nema bilo kakvog uticaja na izvrene menine obaveze. Bitni elementi menice su sledee: oznaka bezuslovni nalog isplate meninog iznosa ime lica koje je izdalo menicu ime lica koje ima obavezu da isplati meninu obavezu 23
ime lica po ijoj naredbi se mora u roku uplatiti menina obaveza oznaenje dospelosti dan i mesto izdavanja menice mesto izvrenja plaanja
Nebitni elementi sastojci menice koji treba poblie da objasne osobenost i odreena pravna dejstva menice. Tu spadaju sledei podaci: broj primeraka u kome se menica izdaje oznaenje mesta plaanja kod nekog treeg lica izvetaj duniku o izdavanju menice klauzula o podnoenju na prihvatanje vuene menice oznaenom duniku klauzula o pokriu klauzula o kamati klauzula bez protesta ili bez trokova klauzula bez obaveze ili bez regresa Menine radnje koje se odvijaju izmeu lica u meninom poslu: izdavanje menice akceptiranje menica to je izjava kojom dunik svojim poslom potvruje da prihvata da isplati meninu obavezu avaliranje menice ili menini aval podrazumeva izjavu jednog lica koje se unosi u menicu kojom ono garantuje da e lice za koje je data izjava isplatiti menicu u roku dospea indosiranje menice ili indosament izjava imaoca menice kojomon prenosi svoja prava po menici na neko drugo lice isplata menica protest menice nastaje ukoliko menini dunik ne isplati menicu u roku dospea amortizacija menice dolazi u obzir kada imaocu menice nestane menica zastarelost meninih prava KARAKTERISTIKE MENICE Menica ima sledee opte karakteristike: Prvo - menica je hartija od vrednosti. Drugo - menica je obligaciona hartija od vrednosti. Tree - menica je hartija od vrednosti po naredbi. etvrto - menica je prezentaciona hartija od vrednosti. Peto - menina obaveza je apstraktnog karaktera. esto - obaveze meninih dunika su samostalne. Sedmo - menini dunici su solidarni dunici. Osmo - menica je strogo formalna hartija od vrednosti. Deveto - menine obaveze imaju fiksni karakter. Deseto - menine obaveze su stroge. ULOGA MENICE Osnovna funkcija menice u naem unutranjem platnom prometu je da slui kao kreditni instrument. Menica se koristi u kreditne svrhe i u odnosima: izmeu privrednih organizacija i fizikih lica izmeu banaka i fizikih lica (potroaki krediti) izmeu drutvenih fondova i fizikih lica. VRSTE MENICA VUENA ILI TRASIRANA MENICA SOPSTVENA ILI VLASTITA MENICA VUENA (TRASIRANA) MENICA PO SOPSTVENOJ NAREDBI SOPSTVENA VUENA (TRASIRANA) MENICA DOMICILIRANA MENICA KOMISIONA MENICA IZDAVANJE MENICE Menicu izdaje trasant stavljanjem svog potpisa ispod meninog sloga. On to ini ili nakon to je u menicu upisao sve njene bitne elemente, ili izdavanjem blanko-menice koju e njen imalac (remitent, indosatar) naknadno popuniti. U oba sluaja je bitno to daje trasant menicu potpisao, im je jednostrano preuzeo obavezu za njenu isplatu. Za izdavanje menice koristi se menini obrazac, koji sastavlja i emituje drava. AKCEPTIRANJE MENICE 24
Akceptiranje menice znai prihvatanje menine obaveze. To je menino-pravna radnja koja se sastoji u izjavi koju daje trasat stavljanjem svog potpisa na menici, ime on prihvata menino-pravnu obavezu i pristaje da stupi u menino-pravni odnos, i to u svojstvu glavnog meninog dunika. INDOSIRANJE MENICE Indosiranje je naroiti prenos menice i drugih hartija od vrednosti. Re je o takvoj meninoj radnji koja se vri na poleini menice. Prenos hartija od vrednosti indosiranjem naziva se menino-pravni prenos. Indosiranje menice je menino-pravna radnja koja se sastoji u davanju izjave kojom imalac menice prenosi menicu na drugo lice, zajedno sa svim pravima iz menice. CESIJA MENICE Menica se moe prenositi i graansko-pravnim putem ili cesijom. To je izuzetni nain prenosa menice, jer je za menicu tipino da se prenosi indosiranjem. Cesija menice je menina radnja koja se moe vriti na poleini menice, na alonu i na nekoj posebnoj ispravi koja je potpuno odvojena od menine isprave. Cesija treba da bude tako izraena da se vidi daje to cesija. To se obino izraava recima: ustupam ovu menicu prenosim ovu menicu cediram ovu menicu i si. AVALIRANJE MENICE Aval je menino jemstvo. To je menino-pravna radnja kojom neko lice, stavljanjem svog potpisa na menici, izjavljuje da prihvata da i samo izvri obavezu iz menice umesto dunika za kojeg se jemi. Lice koje daje aval zove se avalista, a lice za koje se daje aval zove se honorat. INTERVENCIJA MENICE Intervencija je menino-pravna radnja kojom se neko lice obavezuje da akceptira ili da isplati menicu umesto drugog lica koje je trebalo da tu radnju izvri. Lice koje intervenie naziva se intervenijent, a lice za koje se intervenie naziva se honorat. ISPLATA MENICE Krajnji je cilj izdavanja menice da je njen imalac moe naplatiti. Zato se menica prezentira na isplatu. Prezentacija menice na isplatu je uslov naplate menice, jer se pravo iz menice realizuje menicom. Menica ide duniku, a ne dunik menici. Zato je prezentacija za isplatu obavezna menina radnja, za razliku od prezentacije na akcept, koja je fakultativna menina radnja. UMNOAVANJE MENICE Umnoavanje menice vri se izdavanjem dva ili vie primeraka iste menice. AMORTIZACIJE MENICE Pod amortizacijom menice podrazumeva se sudski vanparnini postupak u kojem se donosi odluka o proglaavanju menice nevaeom. Amortizacijom se proglaava nevaeom nestala menica. Kao nestala menica smatra se svaka menica koja je izgubljena ili ukradena, unitena ili znatno oteena (pohabana, poderana, nagorela), ako je nestala kopija menice koja sadri originalni indosament ili ako nestane preudicirana menica. ZASTARELOST Zastarelost je jedan od naina prestanka menino-pravnih odnosa. Do toga dolazi zbog nevrenja meninih prava meninog poverioca za odreeni vremenski period. Protekom roka zastarelosti gubi se mogunost prinudnog ostvarivanja menino-pravnog zahteva.
48.Ugovor o graenju
Ugovor o graenju je pravni posao iz koga za jednu stranu izvoaa, proizlazi obaveza da prema odreenom projektu izgradi u ugovorenom roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da na takvom zemljitu, odnosno na ve postojeem objektu, izvri kakve druge graevinske radove za drugu ugovornu stranu naruioca, za ta se ova strana obavezuje da mu za to plati odreenu cenu. Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pismenom obliku. Naruilac pre zakljuenja ugovora o graenju investicionog objekta mora da obavi sledee radnje: da izradi investicioni program izgradnje objekta, obezbedi tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta, donese odluku o izgradnji objekta, obezbedi finanijska sredstva za plaanje cene izvoau i pribavi od nadlenog dravnog organa odobrenje za izgradnju, odnosno rekonstrukciju investicionog objekta. Ugovori o graenju se prema obimu i prirodi dele na ugovore o: izgradnji graevine, obavljanju odreenih graevinskih radova, graenju klju u ruke i graenju-inenjering. Sadrina ugovora o graenju obuhvata obaveze izvoaa i obaveze naruioca. Izvoa ima obaveze: da prijavi poetak radova, da imenuje rukovodioca gradilita, da proui tehniku dokumentaciju, izvrenja radova, obezbeenja gradilita, voenja odreenih knjiga, predaje izgraenog objekta ili izvrenih radova. Naruilac ima obaveze: izvrenja radnji potrebnih za otpoinjanje gradnje i plaanja cene. Izvoa odgovara za nedostatke koji utiu kao i one koji ne utiu na solidarnost graevine, odnosno ima obavezu da izgraeni objekat ima odreeni kavlitet. Nedostaci graevine se utvruju pregledom. Nedostaci u kavlitetu izgraenog objekta mogu biti vidljivi i skriveni. Izvoa odgovara i za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti. 25
Solidnost graevine se zasniva na primeni odovarajuih tehnikih postupaka u izgradnji objekata i odnosi se na stabilnost objekta, odnosno na nedostatke od kojih bi se objekat sruio ili preti opasnost od ruenja.
49. Ugovor o komisionu, pojam i vrste

Pod ugovorom o komisionu podrazumeva se ugovor o privrednim (trgovinskim) uslugama gde se jedna ugovorna strana, komisionar, obavezuje da uz odreenu naknadu (proviziju) obavi u svoje ime, a za raun druge ugovorne strane (komitenta, nalogodavca), jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent. Postoje etiri vrste komisiona: prodajni komision, kupovni komision, komision u transportu i komision ''star del credere''. Kod prodajnog komisiona komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da robu (hartije od vrednosti) koja pripada komitentu proda nekom treem licu. Kada se komisionar obavee da kupi odreenu robu za raun komitenta, postoji kupovni komision. Komisionar ovde nastupa u svoje ime, a za raun komitenta. Komision u transportu predstavlja posebnu vrstu komisiona, gde se komisionar obavezuje da u svoje ime, a za raun komitenta, zakljui ugovor o prevozu robe sa vozarom. Tokom vremena, ova vrsta komisiona se razvila u poseban ugovor u privredi ugovor o pediciji. Kod komisiona sa klauzulom ''star del credere'' komisionar se, za razliku od obinog komisiona, obavezuje da e da zakljui ugovor sa treim licem i da garantuje da e tree lice da ispuni obavezu ugovora. Ukoliko se dogodi da tree lice ne ispuni svoju obavezu, komisionar je duan da je sam ispuni kao jemac. Za ugovore o komisionu nije predviena nikakva posebna forma. Predmet ugovora je prodaja robe, prodaja hartija od vrednosti, bankarski poslovi, berzanski poslovi, zakljuenje ugovora o prevozu idr. U komisionom poslu postoje tri faze. U prvoj fazi komisionar zakljuuje sa komintentom ugovor o komisionu, kojim se daje nalog komisionaru da obavi odreeni posao. Druga faza se sastoji u zakljuenju ugovora od strane komisionara i treeg lica prema komitentovom nalogu, a na osnovu kojeg i nastaju odnosi izmeu komisionara i treeg lica. U treoj fazi dolazi do obrauna izmeu komitenta i komisionara i tom prilikom komisionar prenosi ekonomsku dobit na komitenta, s tim to ima pravo na naknadu i eventualne trokove koji mu pripadaju u vezi sa zakljuenjem posla. Obaveze komisionara su: izvravanje naloga komitenta u celini, nastojanje da se zakljui predvieni ugovor sa treim licem, uvanje poslovne tajne i poslovnog interesa, obavetavanje kupca, voenje odreenih knjiga, plaanje rauna i izvrenje obrauna sa komitentom. Komitent ima dve osnovne obaveze: da plati naknadu, odnosno proviziju i da naknadi trokove komisionaru. Osim toga, on moe imati obavezu da komisionaru da odreena sredstva kao akontaciju, ako je tako ugovoreno. Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu, dok se iste nalaze kod njega (ili kod treeg lica, a ono ih dri za njega) ili kad ima ispravu pomou koje moe da raspolae stvarima.
50.Sadrina ugovora o komisionu

Obaveze komisionara a) Obaveza na zakljuenje pravnog posla osnovna obaveza, njegova dunost da zakljui jedan ili vie pravnih poslova sa treim licem, i da preuzme mere koji su neophodni da povereni poslovi budu uredno izvreni. Obaveza komisionara da zakljui povereni pravni posao se ispoljava u sledeim dunostima: 1. Dunost komisionara da sa panjom dobrog strunjaka preduzme sve da bi dolo do zakljuenja poverenog posla i da tree lice sa kojim posao zakljuuje bude pravilno izabrano. Ako komisionar tako ne postupi, odgovara za tetu komitentu. 2. Dunost komisionara da sam zakljui i realizuje posao koji mu je poverio komitent. Odnos komitenta i komisionara je odnos linog poverenja i komisionar prilikom zakljuenja i realizacije zakljuenog ugovora nije ovlaen da angauje drugog komisionara. Izuzetak: komisionar moe da poveri zastupanje drugom komisionaru samo kada je na to prinuen okolnostima a nije bilo mogunosti da blagovremeno dobije odobrenje komitenta. Tada komisionar odgovara za pravilan izbor zamenika i za ispravnost strunih instrukcija. 26
3. Komisionar je duan da se prilikom zakljuenja poverenog posla i preduzimanja mera za njegovo uredno izvrenje, pridrava naloga i vodi rauna o uputstvima koja mu daje komitent. b) Obaveza da uva interese komitenta Komisionar zakljuuje poslove za raun komitenta i logino je da mora da uva njegove interese i u tom cilju dunost mu je da preduzima mere da ugovori, ije mu je zakljuenje komitent poverio, budu uredno izvreni.
Ukoliko ih ne saopti odgovara komitentu za tetu. U sluaju da je komisionar prodao komitentovu robu treem, pa je od njega primio prigovor zbog mana robe,duan je da obavesti komitenta. Kada je komitent poslao robu komisionaru i ako je u toku prevoza ona oteena ili izgubljena, ili je prevoz izvren sa zakanjenjem, komisionar je duan preduzeti sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta prema prevoziocu. Duan je da izvesti komitenta o roku prispea robe, njenim vidljivim oteenjima ili manjku. Ako to ne uini, komisionar odgovara komitentu za tetu koja bi zbog tog propusta nastala. Komisionar je duan da komitenta obavesti o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti na vrednosti. Ako nema vremena da eka nalog ili uputstva komitenta, komisionar je duan da je na najpogodniji nain proda. Samostalno istupanje komisionara je sluaj kada komisionar umesto da proda robu treem licu, ovu kupuje za sebe, ili umesto da kod kupovnog komisiona za komintenta kupi robu od treeg lica, proda komitentu svoju robu. Samostalno istupanje komisionara doputeno je, prvo, kada je u pitanju roba koja ima tekuu cenu na berzi ili na tritu. Drugo, potrebno je da komitent izriito odobri komisionaru da samostalno istupa. I tree, potrebno je da roba bude prodata, odnosno kupljena po ceni koja je vaila u vreme izvrenja poverenog posla. v) Obaveza uvanja robe Komisionar ima obavezu da robu koju preuzme ili prima za od komitenta, savesno i briljivo uva do trenutka dok je ne isporui treem licu, odnosno ne preda komitentu. Komisionar odgovara za oteenje i sluajnu propast robe. On odgovara i za oteenje i sluajnu propast robe ako je nije osigurao, a prema dobijenom nalogu ili trgovinskim obiajima u mestu gde se roba nalazi bio je duan da to uini. Ako dobijenim nalogm nisu odreeni rizici od kojih ima obavezu da ih osigura, duan ju je osigurati od uobiajenih rizika kojima je izloena. uvanje robe komisionar moe da vri sam, ili da je poveri skladitaru. g) Obaveza polaganja rauna komitentu Komisionar mora bez nepotrebnog odlaganja, nakon ispunjenja ugovora, da poloi raun u vezi sa obavljenim poslom komitentu. Obaveza polaganja rauna prepostavlja obrazloeno naznaenje svih izdataka i primanja koja je komisionar imao u ispunjenju ugovora, kao i prenos na komitenta svih rezultata koji su postignuti u poslu, nezavisno od oekivanog efekta komisionog naloga. Prenos na komitenta rezultata postignutog u poslu sa treim licem, koji se moe posmatrati i kao posebna ugovorna obaveza komisionara, obuhvata dunosti komisionara: predaju komitentu sume koja odgovara ceni robe postignutoj njenom prodajom, prodaju kupljene robe za komitenta, itd. Znaaj obaveze polaganja rauna je u tome to sva potraivanja komitenta iz zakljuenog posla, ako rok nije drugaije odreen posebnim ugovorenim pravilima, dospevaju do trenutka podnoenja rauna, odnosno od isteka roka u kome je komisionar imao dunost da poloi raun komitentu. Obaveze komitenta (nalogodavca) a) Obaveza plaanja naknade Komitent je duan da komisionaru, u momentu kada bude izvren posao koji je komisionar zakljuio, plati naknadu. To znai da je komitent duan da komisionaru plati naknadu kada primi robu kupljenu putem kupovnog komisionog posla ili primi cenu za prodatu robu i izvri obavezu koju je komisionar preuzeo za njegov raun iz posla sa treim licem, osim ako dospelost plaanja provizije nije na drugaiji nain odreena ugovorom, okolnostima posla ili pravilima trgovinskih obiaja. Komitent ima obavezu da plati proviziju i: kad je izvrenje ugovora sa treim licem spreeno njegovom krivicom ili iz nekog drugog razloga za koji on odgovara, da plati odgovarajui deo provizije kao naknadu za trud komisionara ako ne doe do izvrenja zakljuenog posla zbog uzroka za koji ne odgovara ni on ni komisionar, kao i kada komisionar prema mesnim obiajima ima pravo na proviziju i kada pored adekvatnih aktivnosti nije uspeo da komisioni nalog komitenta izvri i privede kraju. b) Obaveza na naknadu trokova 27
Povodom izvrenja komisionog naloga komisionar ima trokove koje, ukoliko su potrebni i korisni, komitent ima obavezu da nadoknadi komisionaru, sa kamatom od dana kada su uinjeni. To su oni trokovi koje komisionar ima povodom realizacije komitentovog naloga, a nisu rezultat redovnog poslovanja komitenta (trokovi uvanja robe u skladitu, trokovi carinjenja, itd.). u praksi, komitent ugovorom esto preuzima dunost da plati predujam komisionaru za pokrie trokova izvrenja posla, budui da komisionar redovno ne preuzima obavezu da u pogledu tih trokova kreditira komitenta i tada on ima pravo da odbije izvrenje komisionog naloga dok mu avans za budue trokove ne bude plaen.
v) Dunost preuzimanja obaveza koje je komisionar preuzeo na sebe Komitent je duan da preuzme obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe vrei u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na drugi nain osloboditi istih. To e komitent postii zakljuivanjem ugovora o preuzimanju duga, avaliranjem menice koju je kao trasant komisionar izdao treem licu, odnosno njenim akceptiranjem ili na drugi nain. Komitent je duan da preuzme ove obaveze onda kada komisionar poloi raun u vezi sa obavljenim poslom i bez nepotrebnog odlaganja, a kad to nalau okolnosti posla, i ranije.
51. Ugovor o pediciji

Ugovor o spediciji je pravni posao kojim se obavezuje otpremnik (spediter) da ce zakljuciti ugovor o prevozu odredjene robe u svoje ime a za racu nalogodavca (komitenta) I da ce izvrsiti druge radnje koje su potrebne za prevoz robe. Komitent se obavezuje da ce za izvrsene usluge platiti otpremniku odgovarajucu nadoknadu! Bitni elementi ugovora: predmet ugovora, je organizovanje otpremanja prevoza robe na odredjnoj relaciji I dopremanje robe nakon izvrsenog prevoza,tpremnik organizuje prevoz robe tako sto zakljucuje ugovor o prevozu sa odgovarajucim prevoznikom. Pored toga zakljucuje I druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza robe, ugovor o skladistenju,osiguranju otpremnik ugovore zakljucuje u svoje ime,a za racun nalogodavca; I naknada,cena za izvrsene usluge otpremanja koja ne mora biti predvidjena ugovorom,moze se utvrditi na osnovu tarife,nekim opstim aktom ili na uobicajen nacin u poslovnoj praksi. Ugovor o spediciji ima velikiprivredni I pravni znacaj, to je neformalan ugovor koji se moze zakljuciti u bilo kom obliku;pismeno,usmeno,telefonom,precutno od pisane forme treba razlikovati speditersku potvrdu koju izdaje spediter kad primi robu, koja se moze koristiti kao robni dokument radi naplate dokumentarnog akreditiva. Ugovor se obicno zakljucuje kao formularni ugovor pristupanjem generalnoj ponudi iz opstih uslova poslovanja speditera I to tako sto komitent izdaje nalog(obicno na odredjenom obrascu (dispozicija))otpremnika da za njega izvrsi otpremu robe. Komitent popunjava obrazac I sanje spediteru, ako ovaj ne odgovara, znaci pristao je! Nalogodavac koji odustane od ugovora duzan je da nadoknadi troskove! Ugovor o spediciji slican je komisionom ugovoru,jer ucestvuju 3 lica izmedju kojih nastaju 3 pravna odnosa: nalogodavac, spediter I trece lice. Izmedju nalogodavca I speditera, ugovor o otpremi I izmedju otpremnika I prevoznika, moguc je I treci pravni odnos izmedju prevoznika I nalogodavca. Obaveze otpremnika: na nedostatke naloga za otpremu, duzan je da za sve nedostatke obavesti nalogodavca, ukoliko to ne ucini on snosi troskove, u suprotnom snosi nalogodavac; obaveza izvrsenja naloga o otpremi,otpremnik preduzima razne pravne(preuzima robu od komitenta,vrsi kontrolu,zakljucuje ugovor o prevozu,uskladistenju,osiguranju koje ne mora da vrsi ako u ugovoru nije dogovoreno) I fakticke radnje(pakovanje,preuzimanje robe od prevozioca,dovoz od posiljaoca do prevoznog sredstva utovar,istovar,sortiranja)kada primi robu spediter postaje njen drzalac i mora voditi racuna o njoj. Moze da ukljuci u posao medjuspeditera(koju bira on sa odobrenjem nalogodavca,radi sto efikasnije otpreme,njima se poverava delimicna organizacija otpreme,spediter odgovara samo za izbor medjuspeditera ) I podspeditera(koga angazuje spediter kao punomocnika I pomocnika da mu obavi odredjene poslove u vezi sa otpremom robe, odgovara I za rad podspeditera); obaveza postupanja po uputstvima nalogodavca ili kada nije u mogucnosti onda za najbolji interes nalogodavca; obaveza cuvanja interesa nalogodavca,treba da obavestava nalogodavca o pojavama ostecenja roba,vrsti,velicini stete I da spreci dalje ostecenje; obaveza obavljanja carinske radnje, u spoljnotrgovinskom prometu nalog za otpremu robe preko granice sadrzi obavezu otpremnika da sprovodi potrebne carinske dazbine za racun nalogodavca,ukoliko ugovorom nije drugacije odredjeno. Carinsku deklaraciju treba da popuni nalogodavac jer je on izvoznik/uvoznik robe predate na spediciju!; obaveza polaganja racuna o svom radu,zajedno sa izvestajem o radu I odgovarajucom dokumantacijom. Obaveze nalogodavca: omogucenje posla time sto ce spediteru predati robu I svu dokumentacioju(isprava o poreklu,izvrsenoj kontroli, carinski dok) kao I da mu da sva potrebna obavestenja o robi,kao sto su podaci o opasnim stvarima I dragocenostima I hov. U slucaju da ga nije obavestio a steta se dogodila, odgovoran je nalogodavac!; obaveza isplate naknade, ukoliko naknada nije odredjena ni na jedan nacin, odredice je sud srazmerno slozenosti posla,vremenu trajanja angazovanja otpremnika,vrednosti posiljke,duzini prevoznog puta. Ukoliko se obaveze iz ugovora izvrsavaju sukcesivno, spediter ima pravo na naknadu za svaki izvrsen deo. Pored nadoknade ima prava I na naplatu drugih novcanih potrazivanja koja je imao oko otpreme robe! Takodje postoji pravo predujma za troskove koji se moraju 28
imati radi izvrsavanja naloga. Spediter ima I zalozno pravo,pa moze prodati robu koju drzi u zalozi I da namiri svoje troskove,a ostatak se deponuje kod suda!
52. Pojam ugovora o uskladitenju, vrste skladitenja

To je pravni posao kojim se skladistar obavezuje da primi odredjenu robu i da je odredjeno vreme cuva u odredjenom stanju, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica, za sta se ostavodavac obavezuje da plati protivnaknadu. Skladistar se obavezuje da cuva robu komitenta i time povezuje njegov interes da kao samostalni privrednik obavljanjem ovih aktivnosti ostvari dobit, sa interesima komitenta za strucnim smestajem robe u njegovom transferu od proizvodjaca do potrosaca. Ugovor o uskladistenju je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. SKLADISNA DELATNOST Aktivnost na vrsenje smestaja i cuvanja robe predstavlja usluznu privrednu delatnost kojom se u nasem sistemu mogu baviti preduzeca i drugi privredni subjekti. Skladistar u vrsenju ove aktivnosti preuzima odredjene radnje u cilju odrzavanja robe u stanju u kom je primljena na cuvanje i obezbedjenje smestene robe od nastupanja stete na njoj. Skladisna delatnost obuhvata i utovar i istovar, pregled i slagane robe, sortiranje i pakovanje, dorada, prerada... Skladisna delatnost ima veliki privredni znacaj. Roba koja je uskladistena relativno duze vreme se nalazi izvan proizvodnog i potrosnog ciklusa, pa tako uskladistenje robe omogucava da se u relativno duzem vremenskom periodu ostvari ravnoteza ponude i potraznje odredjene robe i slobodnog skladisnog prostora. Skladisna delatnost se klasifikuje prema vrsti skladista koje se vodi. Opsta skladista primaju na cuvanje sve vrste robe, a specijalizovana samo odredjenu robu (npr. silosi za cuvanje zitarica). DRUGE VRSTE SKLADISTA Javna to su preduzeca koja su prema raspolozivom prostoru duzna da pod istim uslovima primaju na cuvanje robe svih zainteresovanih subjekata i da ostavodavcima izdaju skladisnice. Carinska (slobodna) to su organizacije koje smestaju na cuvanje naeocarinjenu robu. Ova skladista se nalaze pod nadzorom carinskih organa i mogu se osnivati samo u mestima gde postoje carinarnice. Konsignaciona osnivaju se pri preduzecima koja zastupaju inostrane firme za smestaj i cuvanje robe svojih komitenata koju uvoze u nasu zemlju. Smestaj robe je privremen. SADRZINA UGOVORA O USKLADISTENJU Obaveze skladistara obaveze cuvanja i odrzavanja robe, obaveze izdavanja skladisnice, obaveza da vrati robu i ostale obaveze. Obaveze ostavodavca obaveza da plati naknadu, obaveza na naknadu troskova i obaveza o obavestavanju o robi.
53. Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju

Ugovorom o prevozu se obavezuje prevozilac da preveze na odreeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da za to isplati odreenu naknadu prevoziocu (vozaru), vozarinu, prevozninu. Kod ugovora u privredi javlja se vie vrsta ovih ugovora o prevozu i skoro svi su regulisani posebnim zakonskim propisima ugovori o prevozu robe eleznicom, drumskim saobraajem, vazdunim putem, vodnim putem, ugovori o prevozu robe u pomorskoj plovidbi, u unutranjoj plovidbi, ugovori o kombinovanom prevozu robe, ugovori o prevozu putnika. Opta karakteristika za sve ugovore o prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje transportnih usluga, tj. da se odnose bilo na prevoz stvari, bilo na prevoz lica i da se kod njih kao ugovorna strana pojavljuje, pored poiljaoca i prevoznika i primalac robe, kada je u pitanju prevoz stvari. Poiljalac je lice koje daje na prevoz odreenu robu. To moe da bude fiziko ili pravno lice. Kod ugovora u privredi kao poiljalac se javlja najee pravno lice, privredni subjekt. Prevoznik je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost, a primalac je lice, bilo pravno ili fiziko, kojem je upuena roba radi prijema. Ugovori o prevozu u privredi imaju poseban ekonomski znaaj jer oni doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju odreenim robama pravnih i fizikih lica. Zakon o obligacionim odnosima obavezuje prevozioca koji obavlja prevoz na odreenoj liniji (linijski prevoz) da redovno i uredno odrava objavljenu liniju i da je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su odreeni u objavljenim optim uslovima. Poiljalac, odnosno putnik moe da odustane od ugovora o prevozu i pre nego to je zapoeto njegovo izvrenje, ali je on tada duan da naknadi tetu koju bi vozar pretrpeo. Druga ugovorna strana moe odustati od prevoza i traiti da joj se vrati plaena vozarina kada prevozilac sa zapoinjanjem prevoza kasni toliko dugo, da ona vie nema interes za ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni prevoz. Visina naknade za ugovoreni prevoz ne moe da bude ugovorena u veem iznosu od onog iznosa koji je odreen tarifom ili drugim objavljenim aktom. 29
Ugovor o prevozu robe je pravni posao kojim se jedna ugovorna strana transporter obavezuje da uz naknadu za drugu stranu poiljaoca- preveze od mesta otpreme do mesta opredeljenje, za odreeno vreme i neoteenu odreenu robu. Prednosti drumskog prevoza robe u odnosu na druge vrste transporta ispoljavaju se u: mogunosti prevoza robe od skladita poiljaoca do skladita primaoca, uz iskljuenje utovara i istovara robe od skladita do stanice, luke, pristanita, znatnim ubrzanjem prenosa, snienjem transportnih trokova, itd. Nedostaci su u nemogunosti prijema masovnih tereta i uslovljenosti transporta klimatskim uslovima. Ugovori o drumskom prevozu se dele preme prevoznom putu na ugovore o meunarodnom prevozu i ugovore o unutranjem prevozu robe, a prema karakteru i vrsti prevoza robe o linijskom i slobodnom prevozu. Zakljuivanje i sadrina ugovora o drumskom prevozu robe Normiranje odnosa iz ugovora o drumskom prevozu u bitnome odgovara pravilima o eleznikom prevozu, osim to drumski prevoznik slobodno odluuje da li e zakljuiti ugovor o prevozu. Otuda su pravila kojima se odreuje nain zakljuivanja ugovora (tovarni list ima znaaj dokaza o zakljuenom ugovoru o prevozu, odnosno hartije od vrednosti kada su strane sporazumno odredile da prevoznik izda prenosivi tovarni list), prava i obaveze strana (obaveza prevoznika da robu primljenu na prevoz uva, preveze i preda primaocu) i njihova odgovornost (usled oteenja, gubitka i zakanjenja u isporuci), uz izvesna odstupanja koja proistiu iz specifinosti prevoznog puta i transportnih sredstava u drumskom prevozu i pojedinih situacija specifinih za pojedine prevoze. Treba napomenuti da je limit odgovornosti drumskog prevoznika zbog deliminog ili potpunog gubitka i oteenja robe predate na prevoz, ali i zakanjenja u prevozu i predaji robe, nie postavljen u odnosu na odgovornost eleznikog saobraaja. Za tetu nastalu zbog gubitka i oteenja robe prevozilac odgovara po kg-u bruto mase izgubljene ili oteene robe do 18 DEM u dinarskoj protivvrednosti po vaeem kursu na dan isplate. A za zakanjenje u prevozu i predaji robe odgovara po danu zakanjenja u iznosu koji odgovara 1/10 vozarine, a najvie do 1/3 nezavisno od toga da li je korisnik prevoza pretrpeo,ili nije, neku tetu to ovom obliku obavetenja daju pravnu prirodu penala. Ako korisnik dokae da mu je zakanjenjem priinjena teta, prevozilac je tada duan da je nadoknadi u visini dokazane tete, ali do iznosa koji ne moe biti vei od trokova prevoza.
54. Izdavaki ugovor

Izdavaki ugovor je pravni posao kojim se jedna ug. strana autor ili drugi nosilac autorskog prava obavezue da drugoj strani izdavau ustupi,tj. prenese pravo na umnoavanje autorskog dela tampanjem i na stavljanje u promet tako umnoenih primeraka dela,a ako se delo prvi put objavljuje i da izdavau ustupi,tj. prenese pravo na objavljivanje dela,I da mu ustupi,tj. prenese,ako se delo prevodi ,pravo na prevoenje svog dela,umnoavanje i stavljanje u promet umnoenog prevedenog dela,a izdava se obavezuje da plati naknadu. Prema sadrini izdavaki ugovori se dele na: 1) Prave izdavake ugovore autor stavlja na raspolaganje izdavau rukopis ili drugi original autorskog dela ve u momentu zakljuenja ugovora, ili u kasnije utvrenom roku. 2) Izdavaki ugovor po porudbini izdava kao naruilac dela organizuje rad na stvaranju autorskog dela na kome sarauje vie saradnika koji nisu sa njim u radnom odnosu I gde se on pojavljuje kao nosilac iskoriavanja autorskog dela. Ugovor je pismen,ali kada se radi o izdavanju lanaka, crtea i drugih priloga u novinama i periodinoj tampi dovoljna je usmena saglasnost ugovornih strana. OBAVEZE IZDAVAA 1) Obaveza umnoavanja I stavljanja u promet da u ugovorenom roku umnoi i stavi u promet.Ako rok nije utvren onda u roku od 1 godine.Posledica neispunjenja je da autor moe raskinuti ugovor,traiti naknadu tete i zadrati primljenu naknadu.Izdava je duan da na vidnom mestu oznai autora.Broj umnoavanja ne mora biti utvren ugovorom.U tom sluaju ima pravo samo na jedno umnoavanje.Umnoavanje ne moe da prenese na tree lice bez saglasnosti autora. 2) Obaveza da plati naknadu utvruje se u fiksnom iznosu ili u procentu.Naknada utvrena ugovorom mpe se menjati na zahtev autora,ako se korienjem dela ostvari dobit koja je u oiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom naknadom. 3) Ostale obaveze Izdava je duan da autoru, po objavljivanju dela, preda odreen broj primeraka besplatno;da autora povremeno obavetava o prodaji primeraka; OBAVEZE AUTORA 30
1) Obaveza predaje originala primerka autorskog dela ako to ne uini u ugovorenom roku izdava moe izjaviti da raskida ugovor i zahtevati naknadu tete zbog neizvrenja. 2) Obaveza da izdavau omogui nesmetano korienje ustupljenog imovinskog autorskog prava. Izdavaki ugovor spada u red formalnih i to pismenih ugovora. to znai da ne potovanje pismene forme izdavakog ugovora ne povlai sobom njegovu automatsku nitavost ve se dejstvo nedostatka propisane forme za izdavaki ugovor ima procenjivati prema optim pravilima
Izdavaki ugovor obuhvata: Imena ugovornih strana,Naslov, odnosno identifikaciju autorskog dela,Imovinska prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa na izdavaa,Naznaenje da se radi o iskljuivom ili ne iskljuivom ustupanju izdavau imovinskih prava koja mu se ustupaju,Sadrinska, prostorna i vremenska ogranienja prava koje se ustupa,Rok u kome je nosilac autorskog prava duan da izdavau preda uredan rukopis,Rok u kome je izdava duan da otpone sa putanjem primeraka dela u promet,Broj izdanja koji je izdava ovlaen da izda,Visinu tiraa jednog izdanja,Rok u kome je izdava, po iscprljenju tiraa prethodnog izdanja, duan da otpone sa putanjem u promet primeraka narednog izdanja, ako je no ugovoreno,Izgled i tehniku opremu primeraka dela.
55. Ugovor o skladitenju robe

(Vidi pod 52)
56.Robne hartije od vrednosti (skladitnica i tovarni list)

Skladisnica je robni dokument koji skladistar izdaje ostavodavcu robe kao potvrdu da je primio robu na cuvanje i da se obavezao da robu vrati sopstveniku tog dokumenta. To je isprava koja nosiocu prava svojine (imaocu skladisnice) daje istovremeno i pravo svojine na robi koja je u njoj naznacena. Glasi po naredbi, te se prenosi pismenom izjavom o prenosu hartije koja se daje na samoj skladisnici indosamentom. Skladisnica se sastoji iz dva dela koja oba moraju biti izdata po naredbi i pozivati se jedan na drugi priznanica i zaloznica. Priznanica i zaloznica sadrze podatke o imenu, tj. firmi i nazivu i sedistu ostavodavca i skladistara, mestu skladista, oznacenje da je isprava skladisnica, njen broj, datum i mesto izdavanja, vrstu, prirodu i kolicinu robe... Priznanica recepis je deo koji je namenjen za prenos svojine na skladisnici, a zaloznica ili varant zalaganju robe oznacene u skladisnici. Skladisnica se izdaje u jednom primerku, a stvar je ostavodavca da sa skladisnicom raspolaze jedinstveno ili odvojeno. Prvo razdvajanje zaloznice mora biti naznaceno u priznanici uz naznaku novcanog iznosa do koga se roba zalaze i prijavljen od njenog prvog prijemnika skladistaru koji je duzan da prepise taj prenos u registar. Razdvajanjem zaloznice od priznanice imalac priznanice sa svoje strane ne gubi ovlascenje da o dospelosti potrazivanja za izdavanje robe od skladistara zahteva njenu predaju. Skladistar mora od imaoca priznanice da zahteva isplatu posto je imalac zaloznice ovlascen da realizuje svoje zalozno pravo nad uskladistenom robom. Navedene osobine skladisnice omogucavaju ucesce na trzistu uskladistene robe ne samo u cilju prenosa svojine, vec i konstituisanja zaloznog prava nad robom. Podatke o izdatim skladisnicama belezi skladistar. Skladistari koji ne izdaju skladisnicu duzni su da izdaju potvrdu o prijemu robe na cuvanje (legitimacioni papir). Kao hartija od vrednosti skladisnica moze da glasi na ime, donosioca i po naredbi. Tovarni list: Posiljalac je duzan da za svaku posiljku preda prevoziocu tovarni list na obrascu prevozioca. Tovarni list sadrzi mesto i datum njenog sastavljanja i izdavanja, naziv uputne stanice, ime i prezime, tj. naziv primaoca i njegovu adresu, naznacenje vrste i mase stvari, broj kola, ime i prezime, tj. naziv posiljaoca, zig otpremne stanice, prevozne i druge troskove, spisak isprava koje se prilazu uz tovarni list. Posiljalac je odgovoran za tacnost podataka i izjava koje je on uneo u tovarni list, kao i za tacnost podataka i izjava koje je na njegov zahtev uneo prevozilac. Posiljalac i prevozilac mogu sporazumno odrediti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi). Prenosivi tovarni list potpisuju prevozilac i posiljalac, ili lica koja oni ovlaste. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca predajom. Tovarni list ustvari sluzi kao dokaz da je roba primljena na prevoz, uz obecanje da se prevoz uredno i na vreme zavrsi i da se stvari izdaju primaocu na mesto opredeljenja. Tovarni list se izdaje u tri primerka, prvi se predaje posiljaocu, drugi prati robu, a treci ostaje kod prevozioca.
57. Banke
31
Banka je finansijska privredna organizacija koja samostalno obavlja registrovanu delatnost radi ostvarivanja dobiti. Banka posluje na nacelima likvidnosti, rentabilnosti i sigurnosti. Ona moze da obavlja depozitne, kreditne i druge bankarske poslove, kao i da se bavi drugim poslovima koji su utvrdjeni statutom banke u skladu sa zakonom. Banka se kod nas osniva iskljucivo kao akcionarsko drustvo i ima svojstvo pravnog lica, samostalno odredjuje svoju unutrasnju organizaciju, raspolaze svojom imovinom u pravnom prometu, zakljucuje ugovore i vrsi druge pravne poslove u okviru svog predmeta poslovanja. Za preuzete obaveze odgovaraju svojom imovinom. Banku mogu da osnuju domaca i strana pravna i fizicka lica (najmanje dva osnivaca). Osnivaju se po sistemu koncesije (odobrenje nadleznog organa). Za osnivanje potrebno je zakljuciti ugovor o osnivanju, obezbediti sredstva za osnivacki kapital i dobijanje dozvole. Ugovor o osnivanju banke je njen osnivacki akt. Osnivacki kapital banke obezbedjuje se iz sredstava osnivaca. Novcani deo kapitala nemoze da bude manji od - 1 500 000 dolara u dinarskoj protivvrednosti. Statut je najvisi opsti akt banke. Organi banke Osnivaci upravljaju bankom u zavisnosti od visine novcanog uloga. Organi banke su skupstina, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor i kreditni odbor. Poslovanje banke Banka samostalno obavlja svoju delatnost. Depozitni poslovi poslovi primanja i drzanja svih novcanih depozita. Kreditni poslovi poslovi uzimanja i davanja kredita. Emisioni poslovi poslovi izdavanja hartija od vrednosti i kartica. Depo poslovi poslovi cuvanja sredstava i hartija od vrednosti. Poslovi s efektima poslovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Garancijski poslovi poslovi izdavanja jemstva sa garancijom. Banka moze da obavlja i poslove platnog prometa. Banka je duzna da osigura depozite gradjana i da placa premiju osiguranja. Imovina banke cine je osnivacki kapital, rezerve i drugi fondovi. Banke posluju sa gubitkom ukoliko njen godisnji prihod nemoze da pokrije rashode i druge obaveze. Banka je nelikvidna ako nema dovoljno novcanih sredstava da izmiri svoje obaveze. Vrste banaka Poslovne banke koje obavljaju depozitne poslove, depo poslove, poslove sa efektivom, garancijske poslove i poslove platnog prometa ; Nacionalne banke se osnivaju samo u jednoj drzavi; Medjunarodne banke koje se osnivaju medjunarodnim ugovorom i Emisiona banka koja odgovara za monetarnu politiku i finansijsku disciplinu (NBJ).
58.Pravni aspekti elektronskog poslovanja

Poslovanje preko Interneta, kao specifinog elektronskog medija, predstavlja ne samo tehnoloku novinu u nainu poslovanja, ve i novinu koja postavlja nove zadatke za pravnu regulativu u ovoj oblasti poslovanja. Osim novodonetog Zakona o elektronskom potpisu, pravna regulativa zasada ne prati adekvatno izuzetno brzu ekspanziju ovakvog naina poslovanja, te se na isto primenjuje postojea regulativa. Postojea pravna regulativa, orijentisana na klasine oblike poslovanja, u mnogim segmentima nema precizna odredjenja prema izuzetnim novinama i specifinostima poslovanja preko Interneta, to predstavlja potencijalni generator niza praktinih problema koji se postavljaju pred subjekte koji su se opredelili za ovaj nain poslovanja. U tom smislu, identifikujemo etiri oblasti u kojima su vie nego nuna nova ili adekvatno izmenjena zakonska reenja: 1. 2. 3. 4. Status i registracija privrednih subjekata Promet robe i usluga Platni promet i fiskaliteti Zatita poslovanja preko interneta
Status i registracija privrednih subjekata U pogledu statusa i registracije privrednih subjekata, kako pravnih lica ili preduzetnikih radnji koje obavljaju delatnost (promet robe ili usluga), nema definisanih delatnosti koje se odnose eksplicitno na poslovanje putem Interneta. Ova okolnost sama po sebi ne bi izazvala posebne posledice, ali podvodjenje prometa robe ili pruanja usluga putem interneta pod klasinu ifru delatnosti, moe da izazove niz problema u sferi prometa robe ili usluga, naroito u delu vodjenja obaveznih evidencija. Naravno, ovde je potrebno precizno razdvojiti stvarni promet robe ili usluga preko Interneta, od korienja Interneta u markentike svrhe, odnosno vida kataloke prodaje. U ovom momentu samo mali obim roba ili usluga se faktiki prodaje putem Interneta, jer ona podrazumeva prodaju robe koja nema supstancu 32
(izdavaka delatnost u elektonskom obliku, razni softveri, internet konsalting i druga roba i usluge koje se mogu preuzeti elektronskim putem). Posebno pitanje je veoma rairena pojava distribucije proizvoda i usluga od strane fizikih lica putem Interneta. U vezi ove okolnosti, dovoljno je navesti da se legalnim prometom roba i usluga mogu baviti samo registrovani privredni subjekti (pravna lica i preduzetnici), dok se sav ostali promet smatra nelegalni prometom, izvrenim od strane neregistrovanih lica, sa svim zakonskim kosekvencama. U pogledu fizikih lica, posebno pitanje je distribucija autorskih dela fizikih lica umetnikih, dizajnerskih, stuno-profesionalnih i sl., ali ija distribucija u sutini ne predstavlja obavljanje delatnosti, te se i ne registruje kao delatnost. Posebna specifinost ovakve distribucije je poreski aspekt - odredjenje u Zakonu o PDV-u, koji oporezuje odredjenja dobra, pa i imovinska prava, bez obzira da li se ona distribuiraju u formi registovane ili neregistrovane delatnosti. Promet robe i usluga U ovim propisima vezanim za ovu oblast elektronskog poslovanja nije mogue prepoznati specifinosti poslovanja preko Interneta, te su potencijalni problemi vie nego izvesni. Naprimer, prodaja softvera elektronskim putem, gde ne postoje zalihe, obzirom na virtuelnu prodaju, a to je u direktnoj suprotnosti i naravno (neprijatno otro) sankcionisano zbog neadekvatne evidencije o prometu robe i usluga. Za oekivati je da se ova oblast uredi Zakonom o elektronskoj trgovini, za koji je stvorena osnova u Zakonu o elektronskom potpisu (koji naalost jo nije zaiveo u praksi). Platni promet i fiskaliteti Platni promet - obaveza pravnih lica i preduzetnika je da sav naplaen prihod realizuju putem tekueg rauna, bez obzira na bezgotovinski ili gotovinski nain plaanja. U tom smislu, putanja sredstava je od manjeg znaaja od obaveze da ista moraju biti evidentirana na tekuem raunu, te je korienje stranih procesora nuno zlo do momenta uspostavljanja domaih instrumenata naplate sa kartica i uopte plaanja elektronskim putem. U ovom momentu se ne mogu iskljuiti razliiti stavovi kontrolnih organa po ovom pitanju, naroito kada se radi o u sutini unutranjem prometu sa doznakom iz instranstva. Fiskaliteti kao verovatno najznaajniji faktor se postavlja pitanje vremena, odnosno momenta prometa robe i usluga, bitnog za period utvrdjivanja poreske obaveze. To otvara pitanje evidentiranja (dokazivanja) momenta prometa sa Interneta, kao tehniki i formalni zahtev, a bez posebnog odredjenja u vaeem propisu. Takodje se postavlja pitanje naina izvravanja nesporne obaveze, izdavanja fiskalnog rauna kupcu fizikom licu. Carinske procedure i obaveze jedan od retkih ali svakako dragocenih pomaka u regulativi je odredjenje WTO Komiteta za vrednost, prema Sporazumu o primeni lana VII GATT-a, koja je prihvaena i od strane naih carinskih organa, da se softver za obradu podataka ne carini. To praktino znai da ako se uvozi softver elektronskim putem (ukljuujui i Internet), ne sprovodi se carinski postupak, jer ne postoji supstanca (predmet uvoza je virtuelan). U sluaju da je softver vezan za nosa podataka (CD, napr.), onda se carini samo nosa podataka, a ne i softver! Ukoliko u fakturi nije razdvojena vrednost nosaa podataka od vrednosti softvera, gde je ta vrednost znaajno manja od vrednosti softvera, a to je najei sluaj, onda carinski organi procenjuju vrednost nosaa podataka prema podacima kojima raspolau (vrednost praznog nosaa podataka). Kod prodaje putem interneta stranom kupcu, svakako se radi o izvoznom poslu, sa svim reperkusijama prema carinskim propisima i propisima o PDV-u. Zatita poslovanja preko Interneta Izuzetno sloeno pitanje zatite poslovanja u elektronskom obliku uredjeno je zasada samo ZAKONOM O ELEKTRONSKOM POTPISU Dalje uredjenje se moe oekivati donoenjem zakona o elektronskoj trgovini, to je u republici crnoj Gori uredjeno poetkom 2005. godine, a takodje i doslednom primenom vaeih propisa o zatiti autorskih prava, intelektualne svojine i igovima.
59.Propisi o elektronskom poslovanju u Srbiji

Zakon o elektronskom potpisu koji je donet 14.1.2004. godine. U prelaznim i zavrnim odredbama predvieno je da e nadleni dravni organi u roku od tri meseca doneti podzakonske akte neophodne za sprovoenje Zakona. Iz osnovnih odredaba Zakona proizlazi da se sadrina Zakona o elektronskom potpisu odnosi na upotrebu elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i na prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima. Sa 33
druge strane osnovne odredbe odreuju i domen primene Zakona i to: na optenje( komunikaciju) organa, optenje organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim organom . lan 2. odreuje znaenje pojedinih izraza u Zakonu: "Elektronski dokument" je dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima, pravnim radnjama ili u postupku pred dravnim organom; ''Elektronski potpis" - skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju potpisnika; "Kvalifikovani elektronski potpis" - elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemoguava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadraj; "Sredstva za formiranje elektronskog potpisa" - tehnika sredstva (softver i hardver) koja se koriste za formiranje elektronskog potpisa; "Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa" - sredstva za formiranje elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom; ''Podaci za proveru elektronskog potpisa" - podaci, kao to su kodovi ili javni kriptografski kljuevi, koji se koriste za proveru i overu elektronskog potpisa; "Sredstva za proveru elektronskog potpisa" - tehnika sredstva (softver i hardver) koja slue za proveru elektronskog potpisa, "Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa" - sredstva za proveru elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom; "Elektronski sertifikat" - elektronski dokument kojim se potvruje veza izmeu podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika; "Kvalifikovani elektronski sertifikat" - elektronski sertifikat koji je izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i sadri podatke predviene ovim zakonom; "Korisnik" - pravno lice, preduzetnik, dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili fiziko lice kome se izdaje elektronski sertifikat; "Sertifikaciono telo" - pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate u skladu sa odredbama ovog zakona. Dokumenti izdati u elektonskom obliku imaju istu dokaznu snagu kao i pisani dokumenti. Od opteg principa jednake dokazne snage izuzimaju se; pravni poslovi prometa nepokretnosti, pravni poslovi naslednog prava, ugovori o doivotnom izdravanju, ugovore koji ureuju imovinske odnose suprunika, ugovori kojima se raspolae imovinom lica koja su liena poslovne sposobnosti, ugovori o poklonu kao i svi drugi ugovori za koje je izriito propisano da se za njihovu punovanost zahteva upotreba pisanih dokumenata i svojerunog potpisa. Da bi dokument u elektronskom obliku bio punovaan neophodno je da obezbeeno uvanje tog dokumenta na odgovarajui nain. Pre svega, dokument mora da bude sauvan u obliku u kome je primljen, mora da bude dostupan za kasniju obradu, da oblik u kome je sauvan omoguava identifikaciju nastanka dokumenta, da tehnologija uvanja omoguava utvrivanje svih izmena. Elektronskom dokumentu se ne moe osporiti punovanost ili dokazna snaga samo zbog toga to je u elektronskom obliku. Ovaj propis uspostavlja razliku u pogledu dokazne snage izmeu elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog potpisa. Elektronski potpis moe imati pravno dejstvo i moe se koristiti kao dokazno sredstvo u zakonom ureenom postupku, osim kada se posebnim zakonom zahteva da samo svojeruni potpis ima pravno dejstvo i dokaznu snagu.
60.Kompjuterski kriminal
Istorijat 1.Prvi evidentirani sluaj kompjuterskog kriminala u SAD datira iz 1958. godine. 2.Prvi sluaj gonjen na federalnom nivou bio je izmena bankarskih zapisa (slogova) i desio se 1966. godine. 3.Prvi sluaj u Nordijskim zemljama zbio se 1968. godine radilo se o tipinoj softverskoj krai. Godine 1983. radnici SUP-a Pula uhapsili su dvojicu radnika Istarske banke u Puli zbog toga to su '' izveli malverzaciju na raunaru'' kojom su nameravali oteti Banku za 1o onadanjih milijardi. Naime, osumnjieni su otvorili 11 fiktivnih tednih knjiica na koje je pripisana kamata tako da je poetni saldo sa pripisanim kamatama davao novo stanje. Ovo je bio prvi otkriveni sluaj kompijuterskog kriminala u bivoj SFRJ. Pojam Razliiti nazivi se koriste za ovaj oblik kriminala: kompjuteriski kriminal,kompjuterske prevare, kompjuterske zlopotrebe, kriminal podran koppjuterom, kriminal povezna kopijuterom . Sa razvojem informacionih tehnologija dolazi do burnog razvoja kompjuterskog kriminala tako da on nije zaokruena pojmovna kategorija. 34
Mogue definicije: a) Svaki napad na dobra povezna sa automatskom obradom podataka. b) Svaki oblik inkrimisanog ponaanja u kome se raunarski sistem pojavljuje kao sredstvo izvrenja ili kao objekat k.d. ukoliko se delo ne bi moglo drugaije izvriti i imalo bi bitno drugaije karakterstike. Oblici ispoljavanja kompjuterskog kriminala Krae ( moe se izvriti protvpravnim oduzimanjem tue stvari robe, podtaka, lozinke, kodova i sl.) Kod nas je protivpravno oduzimanje tue stvari , bilo koje vrste, sankcionisano krivinim delom Kraa iz lana 165. KZ RS. Specijalno krivino delo koje sankcionie oteenje raunara, raunarskih programa ili raunara , to moe da se izvri i oduzimanjem raunarskih komponenti predivieno je l 186b KZ RS pod nazivom Raunarska sabotaa. Krae kompjutera i njihovih komponenti priinjavaju ogromne tete. U 1995. godini, u Evropi, teta priinjena kraom ipova iznosila je 9 milijardi $ . Anonimnost koja vlada na Internetu ini ga idelnim za prodaju ilegalne robe, pa i kompjutera. Prevare ( lano prikazivanje injenica ili preutkivnje injenica ime se drugo lice dovodi ili odrava u zabludi u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi) Krivino zakonodavstvo RS predvia posebno krivino delo . Raunarska prevara koje u sutini predstavlja posebnu vrstu klasinog krivinog dela Prevara iz l. 171. KZ RS . Raunarske prevare su est oblik kompjuterskog kriminala. U Njujorku 42 slubenika su fiktivnim isplatama prisvojili 250000,oo$. Penzioni fondovi su meta prevara, kroz isplate preminulim prenzionerima. Pronevere (manipulaciju podacima u cilju sticanja koristi za lice )Raunarske pronevere su takoe kod nas obuhvaene krivinim delom Raunarska prevara. Naini izvrenja su razlititi npr. falsifikovanje knjigovodstvene dokumentacije, kreiranje fikzivnih platinih spiskova i sl. Falsifikovanje (stvaranje lanih ili preinaavanje pravih dokumenata) Ukoliko se preinaavaju pravi ili stvaraju lani dokumenti koji imaju krakter isprave u naem zakonodavstvu bi se radilo o krivinom delu Falsifikovanje Isprave. (esto se falsifikuje i elektronska pota primer: sluaj sa Univerziteta Viskonsin, gde je putem elektronske pote razaslato falsifikovano pismo o ostavci rektora ili sluaj grupe od 30 studenata Univerziteta u Kaliforniji koja je menjala stepen kolske spreme upisan u dipome i takve diplome prodavala. Iznude (pribaljanje protivpravne imovinske koristi iznuivanjem koristi od drugog) Kod nas je ponaanje u kome neko pribavlja protivpravnu imovinsku korist silom ili ozbiljnom pretnjom sankcionisano krivinim delom Iznuda iz. 180. KZ RS. ( primer: Hakeri su traili od 4 londonske banke znatnu sumu novca u zamenu za informaciju kako su u li u njihov raunarski sistem). Ucene pribavljanje protivpravne imovinske koriste pretnjom da e otkriti neto to kodi asti i ugledu. Prema opisu krivinog dela ucena iz 18 1KZ RS ovo k.d se moe izvriti i elektronskim putem. Naruavanje privatnosti ( primer 1994. bivi poslanik grke patrije Nova Demokratija prodavao je svakom kandidatu za poslasnika iz izborne jedinice Atina podatke o 50000 biraa u toj izbornoj jedinici. Kalifornijska policija je uhapisla mukarca koji je kreirao i objavio oglas u ime jedne ene na Internetu opisujui je da kao osobu koju uzbuuje silovanje , nako toga u kratkom vremnu est mukaraca se pojavilo pred vratima stana te osobe javljajui se na oglas) Krivino zakonodavstvo R Srbije predvia niz krivinih dela koja za svoju posledicu imaju naruavanje privatnosti ( npr Neovlaeno objavljivanje , tueg spisa, portreta, fotografije , filma ili fonograma iz l 71a KZ RS, Uvreda, Kleveta ) Sva krivina dela koja naruavaju privatnost mogu da budu izvrena i putem interneta. Haking naruavanje sistema zatite i neovlaeni upadi u tue informacione sisteme. Krivino delo iz l 186 KZ RS pod nazivom Neovlaeni pristup zatienom raunaru ili zatienoj raunarskoj mrei. Stvaranje i distribucija raunarskih virusa Pravljenje i unoenje raunarskih virusa 186v. Piratstvo sofvtera. U Srbiji popisano posebno krivino delo lanom 183a KZ RS pod nazivom Neovlaeno korienje autorskog i drugog srodnog prava kojim se upravo inkriminie piratstvo softvera. Radnja izvrenja k.d. se sastoji u neovlaenom iskoriavanju tueg autorskog ili srodnog prava koje je zatieno zakonom. Tei oblik ovo krivnog dela predvien je u stavu 2. l. 183a KZ RS kojim se predvia stroe kanjavanje neovlaeno iskoriavanje tueg autorskog ili srodnog prava kojim je pribavljema protivpravna imovinska korsit. Kod ovog krivinog dela veliki problem predstavlja to to veina ljudi ne smatra kopiranje ilegalnim aktom. ( npr. Disk vredan 2,5$ sadravao softver za kompijutersku grafiku vredan 2-5 milona $ ukraden na Amerikom Instituta za Arhitekturu -Feniks Arizona 1984) Kraa raunarskih usluga 35
Ovo je takoe est oblik komputerskog kriminala i sastoji se u neovlaenom korinju pojednih raunarskih usluga. Primeri kopjuterskog kriminala preduzeti iz knjige ''Komputerski kriminal'' autora Slobodana R. Petrovia, Beograd 2000.
Bonus: *.Sudska praksa kao izvor prava

Sudski precendent je sudska presuda kojom je reen jedan konkretan sluaj i na osnovu koje su sudovi u zemljama anglosaksonskog prava duni da i ubudue u identinim sluajevima donose iste takve presude. U naem pravu sudski precendent nije izvor prava. Sudska praksa, kao i praksa upravnih organa i drugih organa, moe biti izvor prava, ali indirektan, jer sudovi, upravni organi i drugi organi nisu obavezni da je primenjuju oni imaju pravo da u svakoj situaciji procene da li e se pridravati sudske odnosno druge prakse. Sudska praksa je korisna, jer doprinosi da se isti sluajevi ravnopravno tretiraju. Zato sudovi tee da je koriste kao izvor prava, pod uslovom da nije dolo do izmene zakonskih propisa.
*.Zakon kao izvor prava

U hijerarhiji pravnih akata,zakon dolazi odmah posle ustava.Kada se govori o zakonu u nauci se istie primena principa zakonitosti.Povodom tog principa razlikuje se zakon u formalnom smislu i zakon u materijalnom smislu. Pod zakonom u formalnom smislu podrazumeva se svaki akt koji donese zakonodavni organ, po odreenoj proceduri i koji formalno nosi naziv zakon baz obzira na sadrinu.Pod zakonom u materijalnom smislu podrazumeva se onaj akt koji ima sadraj koji imaju zakoni bez obzira koji ga je organ doneo. Kada se radi o zakonu kao izvoru prava,odreen je odnos izmeu saveznih (?) i republikih zakona(?).Taj odnos je tako postavljen da republiki zakon mora biti u skladu sa saveznim,mada su mogua i drugaija reenja. Kada se sprovede procedura za donoenje zakona,on jo ne proizvodi pravno dejstvo.Potrebno je da se subjekti na koje se zakon odnosi upoznaju sa njegovom sadrinom.To se postie objavljivanjem zakona u slubenom glasilu i protekom odreenog vremena za koje se smatra da su norme postale optepoznate.Uobiajeno je 8 dana od objavljivanja u slubenom glasilu da zakon stupi na snagu,ali ta duina roka moe biti skraena ili produena.Skraenje moe ii do njegovog potpunog iskljuenja zakon se primenjuje danom njegovog objavljivanja u slubenom glasilu.Pravilo je da zakoni deluju unapred od dana stupanja na snagu.Retroaktivna primena je izuzetak i najee iz razloga koji nisu pravne prirode. Vanost zakona prestaje na 2 naina :donoenjm novog zakona i protekom vremena.Prvi nain je pravilo,drugi je izuzetak.Kda se promene odnosi u drutvu nastaje potreba da se odreeni odnosi drugaije reguliu.Onda se pristupa donoenju novog zakona,stari propis se stavlja van snage.To se obino ini novom odredbom u novom zakonu,ali ne mora.Ako su nove odredbe u suprotnosti sa starim,onda stara pravila gube vanost.Drugi nain prestanka zakona je usled proteka vremena.To se dogaa kada je u samom zakonu oroeno vreme njegovog vaenja tako da istekom tog vremena zakon prestaje da vai,bez obzira da li je donet novi propis kojim e se urediti odnosi koji su predmet zakona koji prestaje da vai. Pitanje prostornog vaenja zakona je od posebne vanosti.Ono se reava na relaciji meunarodna zajednica pojedina drave.Svaka drava ima svoje zakone koji se u veoj ili manjoj meri razlikuju od prava odreenih dravnih zajednica( EU).Mogua su 2 reenja. 1)Nacionalni zakoni vae na odreenoj teritoriji za sve pojedince koji se na njoj nau (teritorijalni princip) ili zakoni vae samo za pojedince koji pripadaju teritoriji dave za koju su doneti,bez obzira gde se ti pojedinci nalaze (personalni princip).Preovlaujui je teritorijalni princip.Meutim iskljueno je apsolutno primenjivanje ovog principa i nuno je njegovo kombinovanje sa personalnim principom.
*.Obaveze i prava akcionara u akcionarskom drutvu

Prava: pravo na dividendu,na udeo u godisnjoj dobiti koju skupstina odredi za deobu,isplacuje se iz dobiti ili iz rezervi ne sme se isplacivati iz osnovnog kapitala,cak skupstina moze da odluci da se ne deli odredjeno vreme ili odredjenoj klasi akcionara kao I da se ne deli u novcu vec u akcijama ili obveznicama ili naturi,moze I mesovito;pravo raspolaganja akcijama,akcije su hov I u pravnom prometu su.;pravo na ucesce u deobi likvidacione mase drustva, onog dela koji preostane nakon podmirenja svih obaveza drustva. 36
http://www.puskice.info/ *.Grupacije preduzea

Pod povezanim preduzeima smatraju se preduzea koja su u nekom meusobnom odnosu. Zakon o preduzeima u naem pravnom sistemu predvia sledee oblike povezanih preduzea: matino i zavisno preduzee (meoviti holding, koncern), preduzee sa uzajamnim ueem i holding. Preduzea se ne mogu povezivati kada je to povezivanje suprotno propisima o monopolima. Monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, proizvodnji roba ili u vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurenciju. Zakonom se zabranjuju monopolistiki sporazumi izmeu privrednih subjekata koji dovode do spreavanja konkurencije i izazivanja poremeaja na jedinstvenom tritu kojima se nanosi teta potroau. Kad jedno preduzee sa uzajamnim ueem kapitala ima u drugom preduzeu veinsko ili znaajno uee kapitala, ili kad na osnovu ugovora zakljuenog sa drugim preduzeem ima pravo da imenuje veinu ili najmanje lanova upravnog odbora, odnosno ima veinu ili najmanje glasova u skuptini preduzea, to se preduzee smatra matinim, a drugo preduzee zavisnim. Matino preduzee sa veinskim ueem kapitala je preduzee koje neposredno ili posredno preko drugog preduzea, na osnovu vie od 50% uea u kapitalu, ima vie od 50% glasova u skuptini i pravo da imenuje vie od polovine lanova upravnog odbora zavisnog preduzea. Matino preduzee sa znaajnim ueem kapitala je ono koje neposredno ili posredno preko drugog preduzea, na osnovu uea najmanje 25% u kapitalu, ima najmanje 25% glasova u skuptini i pravo da imenuje najmanje 25% lanova upravnog odbora zavisnog preduzea. Preduzea sa uzajamnim ueem kapitala su povezana preduzea kod kojih svako preduzee ima uea kapitala u drugom preduzeu. Javljaju se u dva oblika: preduzee sa relativno istim ueem i preduzee sa veinskim ueem jednog preduzea. Kada su meusobna uea kapitala relativno ista, svako preduzee smanjie svoje uee u osnovnom kapitalu drugog preduzea do 10%. Preduzee je duno da obavesti drugo preduzee da je steklo vie od 10% uea u njegovom kapitalu (preduzee sa relativno istim ueem). Kad jedno preduzee poseduje akcije i udele koji ine vie od 10% osnovnog kapitala drugog preduzea, uee kapitala tog drugog preduzea ne moe biti vee od 10% osnovnog kapitala prvog preduzea. Preduzee koje stekne uee kapitala u drugom preduzeu vee od 10%, duno je da ga o tome obavesti (preduzee sa veinskim ueem jednog preduzea).
*.ek, karakteristike, uloga, bitni elementi, izdavanje, isplata

ek je hartija od vrednosti putem kojeg se izdavalac-trasant nalogom obraa drugom licu-trasatu (bankarskoj organizaciji) da po dospelosti isplati remitentu-korisniku eka odreeni iznos na teret njegovog pokria zakonitom imaocu eka. Kod eka ime remitenta nije bitan elemenat i zbog toga je doputeno da ek glasi i na donosioca. Trasant mora u trenutku izdavanja eka da ima pokrie, jer izdavanje eka bez pokria kod nas predstavlja krivino delo. Trasata kod nas uvek predstavlja bankarska organizacija. ek predstavlja sredstvo plaanja. Njegovim korienjem se izbegava upotreba gotovog novca, a time se izbegavaju i svi rizici koje nosi trgovina gotovim novcem. Podela ekova prema vrsti se vri po osnovu dva kriterijuma:vrste ekova prema nainu odreivanja imaoca prava i vrste ekova s obzirom na namenu. ekovi prema nainu odreivanja imaoca prava, odnosno korisnika ekom na ime njegov izdavalac eli da ogranii njegovu cirkulaciju. Naziv je dobio po tome to je u njemu oznaeno ime korisnika-remitenta i isplata se mora izvriti licu na koje ek glasi. ek po naredbi upuuje da se isplata moe izvriti po naredbi lica koje je oznaeno na eku ili licu na koje je ek prenet putem indosiranja. Kod eka na donosioca u njegov pismeni blanket nije uneto ime korisnika, ili je uneta klauzula ''platite donosiocu''. Alternativni ek u sutini predstavlja ek na donosioca, jer se na ekovnom blanketu vri alternativno oznaavanje korisnika. Kod sopstvenog trasiranog eka trasant vue ek, odnosno trasira ek na samoga sebe. Trasirani ek po sopstvenoj naredbi predstavlja takav instrument plaanja u kojem je jedno isto lice i trasant i korisnik-remitent. ekovi prema njihovoj nameni Kod isplatnih, gotovinskih ekova trasat isplauje ekovnu svotu u gotovom novcu. Obraunski ili virmanski ekovi su oni kod kojih se isplata ne obavlja u gotovom novcu, nego se prenos sredstava vri sa tekueg rauna na trasanta, a to ini banka-trasat u korist tekueg rauna ili iro rauna imaoca eka. Barirani ili precrtani ekovi su oni na ijem se licu nalaze dve paralelne linije, dijagonalno po eku, a naplata ovakvog eka od trasata moe da se izvri samo posredstvom neke banke. 37
Dokumentarni ek se javlja esto kod nekih zemalja kod kojih je bitno da se isplata eka uslovljava odgovarajuom istovremenom prezentacijom robnih dokumenata. To prezentiranje robnih dokumenata oznaava dokazivanje da je korisnik eka izvrio svoje obaveze iz nekog pravnog posla koje je imao prema trasantu. Putniki ekovi su oni kojima putnici podmiruju svoje trokove na putovanju bez upotrebe gotovog novca, a kojima plaaju odreenu robu ili usluge. Akreditivni ekovi predstavljaju one ekove gde se uz niz olakica ostvaruje konkretna ekonomska politika u vezi stimuliranja pojedinih privrednih delatnosti od strane drave. Vizirani ekovi sadre klauzulu ''vien'' i sl. koji je na njih stavila banka o postojanju pokria, u trenutku izdavanja eka. Certificirani ekovi su oni u koje se unosi klauzula o postojanju pokria, npr. ''certificiran'', ''dobar'', ''pokriven'' i sl. Za razliku od viziranih ekova, ovde banka preuzima odgovornost ne samo u pogledu postojanja novanog pokria, nego i za realizaciju ekova. Cirkularni ekovi su oni koje izdaje banka u svojstvu remitenta, a koje ona predaje klijentu (kao remitentu) u cilju naplate eka kod poslovne jedinice banke ili neke druge korespondentne banke.
*.Slinosti i razlike izmedju menice i eka

Razlike u odnosu na menicu: platni instrument dok je menica kreditni mora da ima pokrice za njegovo isplatu iskljuvo plativa po vienju te isprave moe da glasi na ime i na donosioca, dok menica iskljuivo mora da glasi na ime
*.Turistiki ugovor
( ) ( ) (. , , , , .), . . . ( ) (- , , .). : ( ), ( , ) ( ). . . , , . . , : , - , , , , . . , ( ) . . , , . . , , . 38
, , . . , : , , , , , . : , , .
*.Berza
Berza je privredna organizacija koja se osniva kao akcionarsko drutvo za pruanje usluga u prometu roba, hartija od vrednosti i novca. Berza je naroito mesto, prostorija, trite gde se sastaju privrednici i druga lica u odreeno vreme da bi pod odreenim uslovima zakljuivali neki kupoprodajni ugovor iz oblasti predmeta poslovanja berze. Na berzi se trguje iralnim novcem, menicama, ekovima, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom, plemenitim metalima, robom i finansiskim derivatima. Berze se razlikuju od drugih oblika trita po tome to se na njima ne nalazi fiziki prisutna roba sa kojom se trguje, ve se ugovor o prodaji zakljuuje bez njenog prisustva. Berze imaju veliki privredni i pravni znaaj, iz razloga to su one organizovana trita na kojima se jednostavnije dolazi do potrebnih informacija o trinom materijalu sa kojim se trguje.
39

Skripta Iz Prava

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Iz Prava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

http://www.puskice.info/ 1.

Opti pojam prava

2. Definisanje i shvatanje prava

3. Odnos prava i drugih drutvenih normi

5. Obiaji i moral kao izvor prava

6.Ustav kao izvor prava

7.Zakoni i podzakonski akti kao izvori prava

http://www.puskice.info/ 8. Pravna norma, pojam I elementi

9. Tumaenje pravnih normi

10. Pravna praznina i analogija

http://www.puskice.info/ 11. Subjekti prava

12. Vrste pravnih subjekata

13. Pravno lice kao pravni subjekat, elementi i karakteristike

14.Pravni odnosi, pojam i nastanak

15. Sadrina i objekti pravnih odnosa

16. Pravne oblasti

17.Pravni sistem za Srbiju i Crnu Goru

18. Stvari i stvarna prava

19. Dravna, zadruna i drutvena svojina

20. Privatna svojina

21. Pravo slubenosti

22. Pravo zaloga

23. Opti akt preduzea kao izvor prava

24. Poslovni obiaji

25. Zakon kao izvor poslovnog prava

26. Sudska praksa i arbitraa kao izvor poslovnog prava

27. Pravna nauka kao izvor poslovnog prava

28.Ugovor poslovnog prava

29.Ugovori poslovnog prava koje zakljuuje grad Beograd

30. Ugovor o prodaji

31. Zakljuivanje ugovora o prodaji, sadrina i pravna dejstva

32.Odgovornost prodavca za nedostatak robe

33. Ugovor o trgovinskom zastupanju

34. Pojam i vrste ugovora o osiguranju

35.Privredno drutvo - pojam, vrste i karakteristike

37. Ortako drustvo

38. Komanditno drustvo

39.Komanditno drutvo na akcije

40. Drutvo sa ogranienom odgovornou

41. Akcionarsko drutvo, osnivai i nain osnivanja

42. Akcije, bitni elementi, izdavanje, isplata

http://www.puskice.info/ 43. Organi akcionarskog drustva

44. Javno preduzee

45. Drutveno preduzee

47. Menica, karakteristike, uloga, elementi, izdavanje, isplata

49. Ugovor o komisionu, pojam i vrste

50.Sadrina ugovora o komisionu

51. Ugovor o pediciji

52. Pojam ugovora o uskladitenju, vrste skladitenja

53. Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju

54. Izdavaki ugovor

55. Ugovor o skladitenju robe

56.Robne hartije od vrednosti (skladitnica i tovarni list)

58.Pravni aspekti elektronskog poslovanja

59.Propisi o elektronskom poslovanju u Srbiji

Bonus: *.Sudska praksa kao izvor prava

*.Zakon kao izvor prava

*.Obaveze i prava akcionara u akcionarskom drutvu

http://www.puskice.info/ *.Grupacije preduzea

*.ek, karakteristike, uloga, bitni elementi, izdavanje, isplata

*.Slinosti i razlike izmedju menice i eka

You might also like