Volumen 67, Broj 6VOJNOSANITETSKI PREGLEDStrana 469
Correspondence to:
Vladica Vasiljevi
ć
, Vojnomedicinska akademija, Institut za radiologiju, Crnotravska 17, 11 040 Beograd, Srbija. Tel.:+381 11 36 08 432. E-mail: dramed.vlada@sezampro.yu
ORIGINALNI
Č
LANAKUDC 616.718.7/.9–007
Akcesorne kosti stopala – radiološka analiza u
č
estalosti
Accessory bones of the feet – radiological analysis of frequency
Vladica Vasiljevi
ć
*, Ljubo Markovi
ć
*, Jasenka Vasi
ć
-Vili
ć
*,Djura Mihajlovi
ć
†
, Bojan Nikoli
ć
*, Saša Miloševi
ć
‡
Vojnomedicinska akademija,
*Institut za radiologiju,
‡
Institut za nuklearnu medicinu,
Beograd, Srbija;
†
Zdravstveni centar Valjevo,
Odeljenje za radiologiju,
Valjevo, Srbija
ApstraktUvod/Cilj.
Akcesorne kosti naj
č
eš
ć
e nalazimo na stopa-lima i one predstavljaju anatomsku varijaciju. Nastaju izo-stankom spajanja svih centara okoštavanja u jedinstvenukost. Cilj ovog rada bio je da se utvrdi njihova u
č
estalost imedicinski zna
č
aj.
Metode.
Kod 270 bolesnika, reumato-loških (180) i traumatoloških (90), starosti od 20 do 80 go-dina, ura
đ
ene su anteroposteriorne i lateralne radiografije(RTG) stopala. Analizirani su prisustvo i distribucija akce-sornih kostiju u odnosu na ukupan broj i pol bolesnika.Dobijeni podaci su prikazani broj
č
ano i procentualno.
Re-zultati.
Ukupno su na
đ
ene 62 (22,96%) akcesorne kosti,od toga 29 (10,74%) kod žena, a 33 (12,22%) kod muška-raca. Naj
č
eš
ć
e zastupljene akcesorne kosti su redom bile:
os tibiale externum
kod 50,00%,
os peroneum
kod 29,03%,
os trigonum
kod 11,29%,
os vesalianum
kod 9,68% bolesnika.
Zaklju
č
ak.
Akcesorne kosti na
đ
ene su kod 23% reuma-toloških i traumatoloških bolesnika. Njihov zna
č
aj ogledase u diferencijalnoj dijagnozi u odnosu na degenerativnepromene, avulzivne frakture, povrede miši
ć
nih tetiva idruge povrede koje mogu izazvati sindrom bolnog stopala,kao i u sudsko-medicinskm razmatranjima.
Klju
č
ne re
č
i:stopalo, kosti; stopalo, uro
đ
eni deformiteti;radiografija; dijagnoza; dijagnoza, diferencijalna. AbstractBackground/Aim.
Accessory bones are most commonly found on the feet and they represent an anatomic variant. They occur when there is a failure in the formation of aunique bone from separated centre of ossification. The aimof this study was to establish their frequency and medical sig-nificance.
Methods.
Anteroposterior and lateral foot radiog-raphy was performed in 270 patients aged of 20–80 years with a history of trauma (180) and rheumatology disease (90). The presence and distribution of accessory bones was ana-lysed in relation to the total number of patients and theirgender. The results are expressed in numeric values and interms of percentage.
Results.
Accessory bones were identi-fied in 62 (22.96%) patients: 29 (10.74%) of them were foundin female patients and 33 (12.22%) in males. The most com-mon accessory bones were as follows:
os tibiale externum
50%,
os peroneum
29.03%,
os trigonum
11.29%,
os vaselianum
9.68%.
Conclusion.
Accessory bones found in 23% of patients withtrauma and some of rheumatological diseases. Their signifi-cance is demonstrated in the differential diagnosis among de-generative diseases, avulsion fractures, muscle and tendontrauma and other types of injuries which can cause painful af-fection of the foot, as well as in forensic practice.
Key words:foot bones; foot deformities, congenital; radiography;diagnosis; diagnosis, differential.
Uvod
Akcesorne kosti su prekobrojne kosti koje se naj
č
eš
ć
emogu na
ć
i na stopalima. Predstavljaju uro
đ
enu varijaciju i na-staju nespajanjem centara okoštavanja. Ukoliko ne postoji pov-reda ili degenerativne promene, one su klini
č
ki bez simptoma
1
.Akcesorne kosti treba razlikovati od sezamoidnih kosti.Sezamoidne kosti nalaze se na mestima pripoja tetiva miši
ć
a. Njihova funkcija je da smanjuju trenje tetive o kost. One predstavljaju normalan anatomski nalaz. Naj
č
eš
ć
a akcesorna kost stopala je
os trigonum
. Nastajeiz posebnog osifikacionog centra. Nespajanjem sa lateralnimtuberkulom zadnjeg nastavka talusa gradi fibrokartilaginoznusinhondrozu. Ako do
đ
e do spajanja nastaje Stieda nastavak talusa. Postaje vidljiva izme
đ
u 8. i 13. godine zivota. Uzro-kuje Sindrom
os trigonum
koji je posledica ponovljenih mi-krotrauma ili forsirane plantarne fleksije stopala
2
. Manifes-tuje se bolom i otokom zadnjeg dela sko
č
nog zgloba. Dife-rencijalna dijagnoza je fraktura zadnjeg nastavka talusa (Še- pardov prelom).
Strana 470VOJNOSANITETSKI PREGLEDVolumen 67, Broj 6
Vasiljevi
ć
V, et al. Vojnosanit Pregl 2010; 67(6): 469–472.
Os tibiale externum
nalazi se sa medijalne strane sto- pala uz navikularnu kost u distalnom delu tetive
m. tibialis posterior
. Postoji nekoliko tipova ove akcesorne kosti. Radi-ološki postaje vidljiva izme
đ
u 10. i 12. godine. Može uzro-kovati disfunkciju tetive i deformitet po tipu ravnog stopa-la
3, 4
. Diferencijalna dijagnoza ove kosti je avulzivna fraktu-ra navikularne kosti. Jedan od tipova ove kosti nastaje fuzi- jom akcesorne kosti sa navikularnom – „navikularni rog“
5, 6
.Ovaj tip akcesorne kosti može biti uzrok bolova i zahteva hi-rurško odstranjenje.
Os peroneum
se nalazi uz ivicu kuboidne kosti na plantarnolateralnoj strani u blizini tetive
m. peroneus longu-sa
. Prelom ove kosti nastaje direktno povredom ili forsira-nom dorzofleksijom stopala. Ovu kost prati disfunkcija tetive
m. peroneus longusa
7
. Diferncijalno dijagnosti
č
ki, dolaze uobzir
os vesalianum
(sredina spoljne ivice kuboidne kosti) iavulzivna fraktura baze V metatarzalne kosti.
Os vesalianum
je lokalizovana na bazi V metaterzalnekosti, uz tetivu
m. peroneus
brevisa
8
. Njeno prisustvo može prouzrokovati bolni sindrom. Diferencijalno dijagnosti
č
kidolaze u obzir osifikacija u tetivi, avulzivna fraktura baze Vmetatarzalne kosti ili perzistentna apofiza iste.Re
đ
e se javljaju:
os supratalare, os supranavikulare, procesus uncinatus, os intercuneiforme, pars peronea meta-tarsalia, cuboides secundarium, os talotibiale, os subcalcis,os sustentaculum, os intermetatarseum i os subfibulare
.Cilj ovog rada bio je d
а
se radiološki utvrdi u
č
estalost izna
č
aj akcesornih kostiju stopala, kao i njihovih anatomskihvarijacija kod reumatoloških i traumatoloških bolesnika.
Metode
U periodu od oktobra 2006. do marta 2007. godine uInstitutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije u Beo-gradu i Zdravstvenog centra u Valjevu obra
đ
eno je 270 bole-snika (180 reumatoloških, 90 sa povredom). Starost bolesni-ka bila je izme
đ
u 20 i 80 godina. Kod bolesnika ura
đ
ene suradiografije (RTG) stopala ili sko
č
nih zglobova u anteropo-steriornoj (AP) i lateralnoj (L) projekciji. Po potrebi, ra
đ
enesu i radiografije u kosim projekcijama. Bilo je 124 (45,93%)žena i 146 (54,07%) muškaraca. Pregledani bolesnici sa na-lazom iste akcesorne kosti na oba stopala kategorisani su kaoi oni sa nalazom na jednom stopalu. Bolesnici su bili upu
ć
i-vani na pregled od strane ortopeda, reumatologa i fizijatra ucilju postavljanja dijagnoze, odnosno kontrole njihove osno-vne bolesti. Kriterijum za identifikaciju ovih kostiju bio je postojanje radiološki vidljive, jasno ocrtane senke koštanestrukture na tipi
č
nom mestu (slika 1).Radiografije su ura
đ
ene na digitalnom rendgen aparatumarke Shimadzu, sa
bucky
rešetkom, kondicijama od 40 kV,5 mAs i fokus-film distancom 110 cm.Svi dobijeni podaci obra
đ
eni su i prikazani procentualno.
Rezultati
Od ukupnog broja bolesnika (270) akcesorne kosti na-
đ
ene su kod 62 (22,96%) i to kod 29 (10,74%) žena i kod 33(12,22%) muškaraca. U
č
estalost radiološki dijagnostikovanih pojedinih akcesornih kostiju i njihova distribucija po polu prikazana je u tabeli broj 1. Radiološki izgled akcesornih ko-stiju stopala prikazan je na slici broj 2.
Diskusija
Postoji veoma mali broj studija koje se bave u
č
estaloš-
ć
u akcesornih kostiju kod bolesnika. Razlog za to je, vero-vatno, mali broj bolesnika sa akcesornim kostima koji imajuklini
č
ke simptome. Ipak one mogu prouzrokovati bolne sin-drome zbog direktne povrede, degenerativnih promena iliformiranja deformiteta koji smetaju nošenju obu
ć
e
9, 10
. Kododraslih simptome uglavnom izazivaju
os trigonum
i
os tibi-ale externum
.
Sl. 1 – Tipi
č
na mesta na kojima se pojavljuju akcesorne kosti:1)
os tibiale externum
, 2)
os peroneum
, 3)
os vesalianum
, 4)
os trigonum tali
Volumen 67, Broj 6VOJNOSANITETSKI PREGLEDStrana 471
Vasiljevi
ć
V, et al. Vojnosanit Pregl 2010; 67(6): 469–472.
c
abcd
Sl. 2 – Radiološki prikaz akcesornih kostiju stopalaa.
Os trigonum
b.
Os tibiale externum
c.
Os peroneum
d.
Os vesalianum
Procenat od 22,96% akcesornih kostiju koliko ih jena
đ
eno u ovoj studiji saglasan je sa rezultatima drugih au-tora prema kojima se njihov procenat kre
ć
e od 18 do36,3%
11, 12
.U studiji ra
đ
enoj u Institutu za anatomiju u Beogradu pominje se procenat od 24,4% na
đ
enih akcesornih kostiju od
č
ega:
os trigonum
6%,
os tibiale externum
9,2%,
os perone-um
8,5% i
os vesalianum
0,77%
11
.U istraživanju koje su sproveli Cilli i sar.
12
navodi senešto manji procenat od 18,3%, i to:
os trigonum
23,5%,
os peroneum
31,8%,
os vesalianum
5,9% i
os naviculare
28,3%. Ove vrednosti se odnose na 85 na
đ
enih akcesornihkostiju u seriji od 464 radiografija, s tim što su svi bolesnici bili muškog pola.Shands i Wentz
13
ispitivanjem 850 rendgenograma koddece do 16. godine starosti našli su ukupno 59 (7%) akcesor-nih kostiju. S obzirom na to da akcesorne kosti postaju ugla-vnom vidljive tek posle osme godine života, kod dece do
č
etvrte godine nije na
đ
ena nijedna akcesorna kost. Ovo obja-šnjava nizak procenat na
đ
enih akcesornih kostiju.Do sada najve
ć
a studija ove vrste ura
đ
ena je u Japanu.Ona je obuhvatila 3 460 radiografija stopala. Akcesorna kostkoja je naj
č
eš
ć
e uo
č
ena bila je
os tibiale externum
(21,3%),zatim
os trigonum
(12,7%) i
os peroneum
(9%)
14
.U našoj studiji akcesorne kosti pronašli smo kod22,96% bolesnika, odnosno kod skoro
č
etvrtine pregledanih bolesnika. Naj
č
eš
ć
a kost bila je
os tibiale externum
, zatim
os peroneum
,
os trigonum
i
os vesalianum
.Vrlo
č
esto spontani bol u stopalu može ukazivati na ak-cesornu kost. U cilju postavljanja pravilne dijagnoze i reša-vanja mogu
ć
ih diferencijalno dijagnosti
č
kih problema potre- bno je znati: lokalizaciju, u
č
estalost javljanja, oblik i konturekosti. Neophodno je uraditi uporednu radiografiju oba sto- pala
15
. Preporuka je da u nejasnim slu
č
ajevima treba uraditiscintigrafiju, ultrazvu
č
ni pregled, i kompjuterizovanu tomo-grafiju ili magnetnu rezonancu
16
. Me
đ
utim tipi
č
ni radiograf-ski snimci su sasvim dovoljni za adekvatnu dijagnostiku.Potrebno je uraditi anteroposteriorne i lateralne projekcije, a po potrebi i kose.Terapija bolnih sindroma stopala uzrokovanih akcesor-nim kostima obuhvata nehirurške metode: nesteriodne antiin-flamacijske lekove (NSAIL), imobilizaciju, fizikalnu terapiju.Hirurška ekstirpacija re
đ
e se primenjuje i treba je koristiti tek kada se iscrpe nehirurške metode le
č
enja
17
. Ona je dala dobrerezultate u le
č
enju tegoba vezanih za
os tibiale externum
6
.
Zaklju
č
ak
Akcesorne kosti stopala, pored relativne brojnosti, obi-
č
no su slu
č
ajni radiološki nalaz. Predstavljaju anatomsku va-rijaciju i kao takve uglavnom su asimptomatske. Njihov zna-
č
aj ogleda se u diferencijalnoj dijagnozi u odnosu na degene-rativne promene, avulzivne frakture, povrede miši
ć
nih tetivai druge povrede koje mogu izazvati sindrom bolnog stopala.Bitan je i njihov sudsko-medicinski zna
č
aj, diferencijalnodijagnosti
č
ki u odnosu na prelom. Radiografija je suverenametoda u njihovoj dijagnostici.
Tabela 1Distribucija na
đ
enih akcesornih kostiju kod ispitivanih bolesnika prema polu
MuškarciŽeneUkupnoBolesniciAkcesorne kostin (%)n (%)n (%)
Os trigonum
0050(1,85)0020(0,74)00700(2,59)
Os peroneum
0090(3,33)0090(3,33)01800(6,67)
Os tibiale externum
0180(6,67)0130(4,81)0310(11,48)
Os vesalianum
0010(0,37)0050(1,85)00600(2,22)
Sa na
đ
enim akcesor-nim kostimaUkupno033 (12,22)029 (10,74)0620(22,96)
Bez na
đ
enih akcesornih kostiju113 (41,85)095 (35,19)2080(77,04)
Ukupno146 (54,07)124 (45,93)270 (100,00)
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
More From This User
Notes
Load more
