Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
"Mi ljudi naučeni smo, da istinu tražimo u ustima onih koji su oko nas, da Bogatražimo na Nebu, da smatramo sebe ljudima koji greše, pogrešno postupamo i zatimmolimo za oproštaj, da stavljamo maske da bi se drugima svideli. Ovim učenjima jesada kraj. Jer Istina je u nama, isto kao i Bog; ljudska smo bića, ali stupili smo naput usavršavanja. Moramo postati dobri, da bi se dobro okrenulo ka nama, moramopostati sopstveni, da postanemo to što smo bili. Nikoga više ne treba slušati slepo, nimene, niti druge. Reči moraju proći kroz naš um i dušu, jer u srcu se nalazi SvetoMesto Istine. To mesto je umu nedostupno i nijedan um ne može tu da prodre. Zatovam kažem, da me slušate dušom, razmišljajte srcem i živite u Bogu." David
 
Ispovest jednog vanzemaljskogbića
 
ARYANA HAVAH 
Inuaki, reptil koji živi u meni 
Potresna ispovest o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Zemlje
 
Originalni naslov:
Inuaki, reptilianul din mine
 
de Havah, Aryana
 
1
 
Dezvaluiri tulburatoare despre trecutul, prezentul si viitorulPamantului
 
Orfeu 2000, Bukarest, 2009
 
Prevod Seleši Laslo maš. ing.
 
Predgovor spisateljke
 Pre svega želela bih da Vam kažem nekoliko reči o sebi.Nisam laka osoba, naprotiv, jedna sam od onih ljudi, kojiistražuju, kritikuju i svoju logiku ne zasnivaju uvek nanaučnim činjenicama, već više na svojim doživljajima isopstvenim iskustvima. Ne mogu za sebe da kažem da sampočetnik u paranormalnim pojavama, jer još kao deteprimam komunikacije i poruke, ali isključivo zbog struke,prvo posmatram nedostatke sagovornika i tek onda njegovesposobnosti. Moram da Vam kažem da sam psiholog i uglavnomradim sa decom. Deca svih doba kao i socijalnog porekladolaze kod mene. Imam takvu decu, čije roditelje bi trebaloobučavati i takvu decu koja imaju ozbiljne problemesocijalizacije. Neka od njih povlače se u sebe (introvertna)dok druga pokazuju veoma bogato iskustvo, ali sva su onaduhovna bića koja se trude da udovolje ljudskim zahtevima ipokušavaju da se usaglase sa frekvencijom planete, da seusaglase sa društvom i da postanu članovi tog društva. Uvek tvrdim, da je potrebna jedna škola za odrasle, kojabi bila obavezna da izazove duh da se pojavi u ovom svetu.Nepotrebno je decu stalno obasipati poklonima i raznimmaterijalnim dobrima, jer ona imaju potrebe za ljubavlju,brigom i pažnjom. Međutim, mi zbog nedostatka vremena ilizato što smo suviše stresni, umorni smo, odbacujemo ih odsebe, šaljemo ih u njihove sobe da se igraju, ili što je još
2
 
gore: poveravamo ih drugima, da se oni bave njima,njihovim potrebama, brigom, učenjem i kasnije se pitamo, nakoga liči ovo dete, što je tako nasilno ili plašljivo, od koga jenasledilo ovu nemilosrdnost ili ovaj način razgovora? Unutarporodice stalno istražujemo neku sličnost - i uvek nalazimogenetsku liniju i to najslabiju kariku - to sve činimo sanamerom, da sakrijemo od sebe sopstveni neuspeh, da se nesukobimo sa nečim neprijatnim, da prevarimo sami sebe.Međutim, uvek je u dubini duše prikriven lažni indentitet,onaj koji je sa svim upoznat, koji se nikada ne otkriva, nepokazuje se pred svetom, krivac, koji čak ne isplivava ni nanivo svesnosti. Sa ovim se borimo svakodnevno. Ima kada uspemo dapobedimo, ima kada gubimo, ili se ne dešava ništa, ali onošto sigurno mogu da kažem je činjenica, da posle terapijskograzgovora između dece i roditelja dolazi do jedne tanke veze, jedne svetle niti koja ih povezuje, koja od svake lepe reči, odsvake pročitane bajke ili od večernjeg poljupca ili zagrljajapostaje sve deblja i stalno raste. Da se vratimo našem događaju. Sećam se da je bilooblačno letnje jutro. Bila je jaka zapara, da se ugušiš.
Odlučila
sam da otvorim prozor sa namerom da svež vazduhpotisne onaj tihi, neprijatan i potmuli osećaj. Nisam seosećala dobro u sopstvenoj koži. Osećala sam pritisak okosolarnog pleksusa (4 prsta ispod pupka prim. prev.) Znalasam da je ovaj pritisak moj unutrašnji signal za opasnost,znak koji mi javlja da će se desiti nešto što mi baš nećeprijati. Iz sveg srca sam se nadala da je ova uzbuna lažna, jer sam znala da će jedan novi dečak doći na terapiju.
 
U zakazano vreme stiže u ordinaciju sa svojom majkom. Potomak, jedno čarobno biće, sa nebo plavim očima, sakuždravom kosom boje kestena, u ne potpuno novimfarmerkama i u jednoj žutoj majici sa natpisom: Love me.(voli me prim.prev.) 
3
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more