Danielle Steell

NEMA POAST
BIBLIOTEKA MEGAHIT KNJjIGA BR.208 Glavini i odgovorni urednik Miliko Mijovi Tehniki urednik Jasnina ivkovi Danijela Stil NEMA POAST NARODNA KNjIGA ALFA 2001 Naslov originala: Danielle Steel Silent Honor
www.danlellesteel.com

Prevele s engleskog: Milica Cvetkovi Tea Jovanovi

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoavati, pretampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaa niti moe biti na bilo koji drugi nain ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoavana bez odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava po odredbama Zakona o autorskim pravima.

1.
Porodica Masau Takaimaja tragala je pet godina za odgovarajuom nevestora za Masau, sve do njegovog dvadeset prvog roendana. Uprkos svim njihovim naporima, on je odbacivao svaku devojku koju bi upoznao. eleo je neku posebnu, ne samo onu koja bi ga sluila i potovala, to su provodadije za svaku obeavale - traio je enu s kojom bi mogao i da razgovara, koja ga ne bi samo sluala i povlaivala mu, s kojom bi delio svoje zamisli. A nijedna od devojaka koje je upoznao u poslednjih pet godina nije bila ni blizu ispunjenja njegovih elja. Sve do Hidemi. Bilo joj je samo devetnaest godina kada su se upoznali. ivela je u jednom buraku, malenom ratarskom selu blizu Ajabea. Bila je to lepa devojka, nena, siuna i izuzetno blaga. Lice joj je izgledalo kao da je isklesano od najfinije slonovae, a oi nalik na blistavi oniks. Jedva da je neto progovorila s Masaom kada ga je prvi put srela. U poetku je Masao mislio da je previc stidl jiva i da ga se plai. Bila je ba kao one druge koje su mu nametali pre nje. alio se da su sve bile suvie staroraodne, a on nije eleo enu koja bi ga pratila kao pas i gledala u njega sa strahopotovanjem. Ipak, nisu ga privlaile ni ene koje je sretao na univerzitetu. Bilo ih je sasvim raalo. Godine 1920, kada je tamo poeo da predaje, jedine ene koje je upoznao bile su profesorske keri ili supruge, ili strankinje. Ali veina njih nije posedovala istotu i sveinu devojke koju je imala Hidemi. Masao je oekivao od ene sve - drevnu tradiciju poraeanu sa snovima o budunosti. Nije zahtevao da zna mnogo stvari, ali je traio da poseduje podjednaku glad za saznanjem kao i on. I, u svojoj dvadeset estoj godini, posle dve godine predavanja na

Univcrzitetu u Kjotu, pronaao je takvu enu. Bila je savrena. Bila je nena i stidljiva, a ipak ushiena onim to je on govorio i nekoliko puta mu je, preko posrednika, postavljala zanimljiva pitanja o njegovom poslu, porodici, ak i o Kjotu. Retko je dizala glavu da ga pogleda. Ipak, jednom prilikom, primetio je da ga posmatra, bolno stidljivo, pa je zakljuio da je neverovatno ljupka. Sada, est meseci od dana kada su se upoznali, ona je stajala pored njega, oborenih oiju, u belom tekom kimonu koji je nosila jo njena baka, s istim kitnjastim pasom od zlatnog brokata. S pasa je visio majuni bode kojim bi mogla da oduzme sebi ivot ukoliko bi Masao odluio da je odbaci. Na paljivo ureenoj kosi nosila je tsunokakushi, koji joj je prekrivao glavu, ali ne i lice, i zbog kojeg mu je izgledala jo sitnija. Odmah ispod tsunokakushija visili su kan zashi - diskretni ukrasi za kosu koji su ranije pripadali njenoj majci. Majka joj je poklonila i ogromno kraljcvsko klupko, nainjeno od svilenog konca i bogato vezeno tokom Hidemine mladosti. Majka je poela da ga izraduje kada se Hidemi rodila i doraivala ga je godinama, stalno se molei da Hidemi bude graciozna, plemenita i mudra. Klupe je najdragoccniji poklon koji je majka mogla da joj da, uzvieni simbol njene ljubavi, molitvi i nada za devojinu budunost. Ispunjen ponosom Masao je stajao pored nje, u tradicionalnom cmom kimonu i sakou s porodinim grbom. Paljivo su oboje popili po tri gutljaja sakea iz tri ae i into ceremonija jc poela. Toga dana ve su bili u into hramu, na privatnoj ceremoniji, a potom na zvaninom, javnom venanju s porodicama i prijateljima, koje treba da ih spoji zauvek. Ceremonijalmajstor je govorio o obe porodice, o njihovim povcstima i znaaju. Obe porodice su bile prisutne, kao i nekoliko profcsora sa Univerziteta u Kjotu. Jedino nije bio mladoenjin roak Takco. On je bio Masaov najbliskiji prijatelj, pet godina stariji od njega. Sigurno bi prisustvovao obredu, ali je godinu dana ranije otiao u Sjedinjenc Drave jer rnu se pruila prilika da predaje na Stenford univerzitetu u Kaliforniji. Ceremonija je bila izuzetno sveana i veoma duga, a Hidemi ni jedan jedini put nije podigla oi, niti se nasmeiia, dok je, po najpotovanijoj into tradiciji, postajala Masaova ena. Tek posle ceremonije, dok se duboko poklanjala svome muu, konano ga je, oklevajui pogledala, a oi i lice joj je osvetlio najslabaniji mogui osmeh. I Masao se njoj poklonio, a onda su je majka i sestre odvele da svoj beli kimono zameni crvenim, prikladnim za prijem. U bogatim gradskim porodicama nevesta je menjala kimono est ili sedarn puta u toku svadbe, ali u njihovom buraku dva kimona su bila dovoljna za Hidemi. Dan je bio savren, letnji, a polja Ajabea dobila su smaragdnu boju. itavo popodne su proveli doekujui prijatelje koji su svoje poklone predavali oboma, a one paljivo upakovane, poklone u novcu, uruivali Masau. Bilo je mnogo prijatelja i desetine daljih roaka i lanova familije. Svirala je muzika. Jedna Hidemina roaka iz Fukuoke igrala je koto, a par igraa je izveo spori i graciozni bugaku. Bilo je i beskrajno mnogo hrane. Posebno tradicionalni tempura, ufte od pirina, kuri shiozaki piletina, saimi crveni pirina s nasu, nishoga i narazuki. Bilo je specijaliteta koje su danima pripremale Hidemine tetke i majka. Njena baka, ,,obaachan, lino je nadgledala sve pripreme, zadovoljna to joj se unuica udaje. Hidemi je bila u pravom dobu, a dobro je nauila sve to je bilo potrebno. Bila bi dobra cna svakome, a porodica je bila zadovoljna vezom s Masaom, uprkos njegovoj reputaciji oveka fasciniranog modernim konceptima. On je zabavljao Hideminog oca priama o svetskoj politici i ovozemaljskim pitanjima. Medutim, bio je dobro upuen i u sve vane obiaje. Bio je iz dobre porodice, ugledan i mlad ovck, pa su svi bili sigurni da e biti odhan mu Hidemi. Masao i Hiderni proveli su svoju prvu branu no s njenom porodicom, a sutradan su otili za Kjoto. Ona je nosila lcp ruiastocrveni kimono koji je dobila od majke i izgledala jc izuzetno ljupko dok je Masao odvozio u potpuno novom ,,for dovom modelu T kupeu iz 1922. godine, kojeg je pozajmio a ovu priliku. Auto je pripadao jednom Amerikancu, profesoru univerziteta. U Kjotu su se smestili u njegovom malom, skromnom domu, a Hidemi je potvrdila sve ono to je o njoj mislio od prvog susreta. Kuu mu je odravala besprekomo i potovala je sve porodine tradicije. Redovno je odlazila u oblinji hram i bila je utiva i gostoljubiva prema svim njegovim kolegama kad god bi ih doveo kui na veeru. Prema njemu se ponaala s dubokim potovanjem. Ponekad, kada se oseala posebno smelo, kikotala se, naroito kada je insistirao da joj se obraa na engleskom jeziku. Smatrao je da je izuzetno vano da ona naui strani jezik, a priao joj je o svemu i svaemu: o britanskom upravljanju Palestinom, o Gandiju iz Indije, ak i o Musoliniju. U svetu su se odigravala zbivanja za koja je smatrao da treba i ona da zna, a njegovo insistiranje na tome ju je zabavljalo. Bio je dobar prema njoj u svakom pogledu: ponaao se neno, ljubazno i paljivo, a esto joj je govorio da se nada da e imati mnogo dece. Nju je veoma zbunjivao takav razgovor, ali kad god bi se usudila, aputala bi mu da se nada da e mu doneti na svet mnogo sinova i veliki ugled. -1 erke donose ugled, Hidemisan - rekao bi neno, a ona bi ga posmatrala zapanjeno. Bila bi osramoena kada bi mu dala samo keri. Znala je znaaj raanja sinova, posebno zato to je poticala iz ratarske zajednice Ajabe. Bila je slatka devojka i dok su uili da vole jedno drugo, postali su dobri prijatelji. On je bio nean i uviavan i uvek duboko dirnut njenim bezbrojnim blagim postupcima. Uvek ga je doekivala divnim jelima, savreno araniranim cveem, posebno u tokonomi, nii u kojoj je stajao oslikani svitak, najvaniji i najpotovaniji ukras njihovog doma. Nauila je ta on voii a ta ne voli i paljivo ga je titila i od najsitnijih neprijatnosti. Bila mu je savrena supruga i, kako su se meseci nizali, bio je sve sreniji to ju je oenio. Bila je i dalje stidl jiva kao u poetku ali je primeivao da joj je sve prijatnije s njim i da se sve vie oputa u njegovom svetu. Nauila je ak i pregrt engleskih fraza, da bi mu ugodila. Uvee, dok su delili veeru, on bi priao samo na engleskom jeziku. csto joj je govorio o svom roaku Takeu. Takeo je bio srean zbog svog posla na univerzitetu, a upravo se i oenio jednom kibei, devojkom iz japanske porodice, koja je roena u Sjedinjenim Dravama, a roditelji su je poslali u Japan da bi upotpunila obrazovanje. U svojim pismima Takeo je objasnio da je ona bolniarka, da se zove Reiko i da joj je porodica iz Tokija. Masao je esto sanjao o tome da povede Hidemi u Kaliiorniju da se vide s njima, ali to je trenutno bio samo san: imao je svoje obaveze na univerzitetu i, uprkos veoma cenjenoj karijeri, nije imao dovoljno novca. Hidemi nije saoptila svom muu da oekuje njihovo prvo dete i, prema tradiciji i onome emu su je uili, im je trudnoa poela da se primeuje, ona je povezala stomak. Bilo je ve rano prolee kada je Masao saznao. Otkrio je jednom dok su, diskretno kao i uvek, vodili ljubav. Cim je posumnjao odmah ju je i pitao? Bila je jo toiiko stidljiva da nijc mogla da mu odgovori. Okrenula je lice u senku, jako crvenei, i klimnula glavom. - Malecno, je 1 da? ... je li? - neno je povukao za bradu tako da je morala da mu okrene lice, a on se smeio drei jc u naruju. Zato mi nisi kazaia? Ona nije mogla da odgovori. Mogla je samo da ga posmatra i da se moli da se nee osra motiti raajui mu erku. - Ja... ja se molim svakog dana, Masaosan, da ovo biulc sin - aputala je, ganuta njegovom nenou i dobrotom.

- Biu jednako srean i s erkom - rekao je on iskreno i legao pored nje, matajui o njihovoj budunosti. Svidala nni se ideja da imaju decu. Hidemi je tako lepa i mila i nije mogao da zamisli bilo ta Ijupkije od devojice koja bi izgledala isu kao majka. Ali, ona je bila uznemirena onim to joj je rckao. - Ne treba to priati, Masaosan! - plaiia se da i saina pomisao na devojicu ovog trenutka, moe i doneti jednu. Mora biti sin! Izgledala je toliko vrsta u tome da ga jc li vesclilo. Ali on je bio redak mukarac u Japanu koji istinski nije brinuo o tome da li e imati sina ili erku. Smatrao jc da jr tradicionalna opsednutost eljom za sinovima izuzetno glupa. Zapravo mu se dopala ideja da ima erku koju bi obrazovao na novim idejama i pogledima, ncsputanu okovima starih tradicija. Voleo je to to Hidemi sve radi na ljubak, staromodan nain, ali i injenicu da je nju zabavljala njcgova strast prema novim idejama i napravama. Bila je to jedna od stvari koje su ga privukle. Ona je zadovoljno tolerisala sve njegove novotarije i njegovu oaranost savremenim dogaajima i politikim zbivanjima irom sveta. Nita od svega toga na nju lino nije previe uticalo, ali je uvek s interesovanjem sluala ono ta joj on govori. - Imaemo potpuno savremeno dete, Hidemisan - nasmeio se i okrenuo da je pogleda, a ona je skrenula pogled, pocrvenevi. Ponekad, kada joj se previe direktno obraao, opet bi se zastidela. Volela ga je mnogo vie nego to bi se ikada usudila da iskae reima. Za nju je on bjo fascinantan, inteligentan i prefinjen vie nego to je ona mogla da zamisli. Volela je ak i kada joj pria na engleskom jeziku, bez obzira na to koliko ga je malo razumela. Smatrala je da je on potpuno oaravaju. - Kada e se beba roditi? upitao je. Ta godina je ve od poetka biia zanimljiva, posebno u Evropi gde je francuska vojska zauzela Rur, u znak odmazde zbog zakasnele ratne odtete koju su im dugovali Nemci. Meutirn, svetske novosti su sada delovale manje znaajno u poredenju s dolaskom njihove prve bebe na svet. - U rano leto - odgovorila je nenim glasom. - Mislim u julu. - Tada e biti tano godinu dana od njihovog venanja, a to je i lepo vreme da se rodi beba. - Zelim da se porodi u bolnici - rekao je i bacio pogled na nju i odmah primetio njen tvrdoglavi pogled. Dobro ju je upoznao posle samo osam meseci braka. Iako je izgledalo da su njegove moderne idejc nju zabavljale, u nekim stvarima nije elela ni za milimetar da se pomeri ka savremenim dostignuima. A to se tie porodinih stvari, ona se s nepopustljivom odlunou drala starih obiaja. - Nije mi potrebna bolnica. Majka i sestra e doi da mi pomognu. Beba e se roditi ovde. Pozvaemo svetenika ako nam bude potreban. - Ne treba tebi svetenik,.malena, treba ti lekar. Nije mu odgovorila. Nije elela da pokae nepotovanje, ali ni da prihvati njegovo miljenje. A kada je dolo vreme, gorko je plakala dok ju je on estoko ubedivao. U junu, prema planu, dole su njena majka i najstarija sestra i odsele kod njih. Masao nije imao nita protiv, ali je ipak eleo da ona ode kod doktora i da se porodi u bolnici u Kjotu. Biio mu je jasno da se ona plai i da ne eli da ode u bolnicu ni da je doktor pregleda. Uzalud je pokuavao da je urazumi i da ubedi njenu majku da bi to bilo bolje za Hidemi. Ali majka se samo smeila i smatrala ga za ekscentrika. Ona sama se poraala est puta, a preivelo je samo etvoro dece. Jedno jc umrlo pri roenju, a drugo kao beba, od difterije; ona se razumela u te stvari, a isto tako i Hidemina sestra. Sama je imala dvoje dece, pomogla je mnogim enama kada je njihovo vreme dolo. Kako su dani prolazili, Masao je uviao da nee nijednu od njih ubediti i s uasom je posmatrao kako Hidemi otie i umara se od letnje vreline. Svakog dana majka se trudila da Hidemi prati obiaje koji e joj olakati poroaj. Odlazile su u hram i molile se. Jele su ritualnu hranu. Popodneva je Hidemi provodila u dugim etnjama sa sestrom. Uvee, kada bi Masao dolazio kui, zaticao bi Hidemi kako ga eka sa pripremijenim ukusnim poslasticama, uvek eljnu da bude s njim, da slui njegovim eljama i da uje sve novosti koje bi joj ispriao. Jedine novosti koje su ga sada interesovale bilc su o njoj. Izgledala je tako siuna, a beba tako velika. Bila je tako mlada i tako krhka i bio je veoma zabrinut za nju. Toliko je eleo da ima detc s njom, a sada kada je taj trenutak doao, uasavao se zbog ideje da je beba moe ubiti. Na kraju je razgovarao i sa svojom majkom, a ona ga je ubedivala da su ene stvorcne za radanje i da je ona sigurna da e Hidemi biti dobro, ak i bez blagodeti savremene bolnice i lckara. Vcina ena irom sveta i dalje rada decu u svom domu, uprkos Masaovom insistiranju na prednostima bolnice. Meutim, on je svakog dana postajao nespokojniji, dok konano, krajem jula nije doao kui jedno popodne i zatekao kuu kao naputenu. Ona ga nije ekala napolju kao to je imala obiaj, nije je bilo ni u njihovoj sobi, ni pored malog ognjita od eigle u kuhinji. Nigde se ni zvuk nije uo pa je on blago pokucao u sobu svoje tate i svastike i tu ih pronaao. Hidemi se ve satima poraala i leala je bez glasa, u agoniji, sa tapiem medu zubima, previjajui se od bolova, a majka i sestra su je drale. U sobi je bilo pare i tamjana i velika inija vode, a Hidemina sestra je pokuavala da joj obrie elo kada je Masao bacio pogled u sobu i onda se povukao, plaei se da ue. Poklonio se duboko, okreuci se u elji da ne uvredi nijcdnu od njih i upitao utivo kako mu je ena. Reeno mu je da se dri veoma dobro, a njegova tata je hitro prila do oji paravana koji je predstavljao vrata, poklonila mu se i zatvorila ga. Hidemi nije izustila ni re ni glas. Izgledala je oajno. Dok se udaljavao odatle spopao ga je uas. ta ako ima prejake bolove? ta ako od toga umre? ta ako je dete prckrupno? Ako je ubije? Ili ako preivi a njemu nikada ne oprosti? Moda vie nikada nede s njim da progovori. Moda ga zamrzi zbog ovoga kroz ta prolazi. Uasnula ga je i sama pomisao na tako neto. Toliko je bio zaljubljen u nju, toliko je eieo da ponovo vidi njeno slatko, izvajano lice da je skoro poeleo da ue u tu sobu i da joj pomogne. Aii znao jc da bi sve one postaie histerine na samu pomisao na neto tako uvredljivo. Poroaj nije za mukaree. Nigde u svetu enu koja se poraa ne treba da vidi mu, sigurno ne u njegovom svetu. Polako jc otiao kroz batu i seo da eka novosti, potpuno zaboravljajui da jede ili ini bilo ta. Ve se smrklo kada je njegova svastika tiho dola do njega i poklonila mu se. Pripremila mu je saimi i neto pirina, a on je bio zapanjen kada mu ih je ponudila. Nije mogao da pojmi da je ostavila Hidemi da bi se za njega pobrinula, a sama pomisao na hranu bila mu je odbojna. Poklonio joj se, zahvalio na njenoj ljubaznosti i bro upitao za Hidemi. - Ona je veoma dobro, Masaosan. Imaete lepog sina do jutra. - Jutro e biti tek za deset sati i nije mogao da podnese ideju da e ona jo toliko dugo biti u bolovima. - Ali kako je ona? - insistirao je. - Vrlo dobro. Ispunjena je radou to e vam podariti sina kojeg elite, Masaosan. Ovo je za nju vreme radosti. On je znao da to nije tako i nije mogao da podnese njeno pretvaranje. Mogao je da zamisli Hidemi kako trpi nepodnoljiv bol, a ta ga je misao izluivala.

- Bolje bi bilo da se vratite njoj. MoJim vas, recite joj da sam poastvovan onim to ona ini. - Hidemina sestra se samo nasmeila, poklonila i nestala u svojoj sobi, a Masao je poeo nervozno da eta batom, sasvim zaboravivi na veeru. Ni za ta na svetu ne bi mogao sada da jede. A ono to je eleo da porui Hidemi, ali to nije mogao, bilo je da je voli. Cele noi je sedeo sam u bati, mislio na nju i na ovu godinu koju su proveli zajedno, mislio o tome koliko mu ona znai, kako je nena i dobra i koliko je voli. Popio je prilinu koliinu sakea te noi, popuio mnogo cigareta, a nije, kao njemu ravni mukarci, izaao s prijateljima ili otiao na spavanje zaboravljajui na nju. Veina mukaraca bi legla, a ujutru bi ih obradovala novost. Umesto toga, on jc hodao s vremena na vreme, jednom se dounjao do sobe u kojoj je ona bila i uinilo mu se da je uje kako plae. Nije mogao to da podnese pa, kada je ponovo kasnije ugledao njenu sestru, upitao je da li da pozove lekara. - Naravno da ne - odsekla je ona, poklonila se i opet nestala. Delovala je rastrojeno i uurbano. Bila je zora kada ga je tata potraila. Uplaio se kada je video njen izraz lica. Bio je pun tuge i razoaranja, a njemu jc srce stalo. Sve je izgledalo usporeno odjednom. eleo je da sc raspita za svoju enu, ali, videvi tatino lice, znao je da nc moe. Samo je ekao. - Vesti su alosne, Masaosan. - Za trenutak je zatvorio oi, podupirui se. Njihov sreni dogaaj se pretvorio u nonu moru. Izgubio ih je. Znao je to. - Hidemi je dobro. - Otvorio je oi i zurio u nju, nesposoban da poveruje u svoju sreu. Grlo mu se steglo a oi ispunile suzama kojih bi se mnogi muskarci zastideli. - A beba? - morao je sada da je pita. Hidemi je iva. Nije sve izgubljeno. Kako je samo voli. - Devojica je - njegova tata je oborila oi u bolu jer ga je njena erka tako izneverila. - Devojica je? - upitao je uzbueno. - Dobro je? iva je? - Naravno - Hidemina majka je izgledala uplaeno. - Ali veoma mi je ao... - Poela je da se izvinjava, a Masao je ustao i poklonio joj se u stanju ushienosti. - Meni nimalo nije ao. Veoma sam srean. Moiim vas, recite Hidemi... - poeo je pa se setio nceg boljeg. Pourio je preko bate, a nebo je taman prelo iz boje kajsije u boju plamena i sunce je puklo na nebu kao vatromet. - Kuda idete, Masaosan? Ne smete... - Nita nije postojalo to on ne bi smeo. Ovo je bio njegov dom, njcgova ena, njcgovo dete. Ovde je on bio zakon. Iako je obilaenje ene u ovakvom trenutku sasvim neprikladno, Masao nije na to uopte mislio. Preskoio je dva stepenika do gostinjske sobe, pokucao blago na paravan koji mu je zaklanjao Hidcmi. Njena sestra je odmah uklonila paravan s upitnim pogledom, a Masao joj se nasmeio. - eleo bih da vidim svoju enu. - Ona nc moe... Ona je... Ja... Da, Masaosan - kazaia mu je posle samo jednog trenutka oklevanja, duboko se klanjajui i koraknuvi u stranu. On se svakako ponaao neuobiajeno, ali ona je bila svesna svog mesta pa je nestala odatle i otila u kuhinju da mu pripremi aj i pridruila se majci. - Hidemi - pozvao je blago kada je uao u sobu i onda ih je ugledao. Hidemi je leala umotana u pokrivae i drhtala. Bila je bleda, kose skupljene pozadi i izgledala je neverovatno ljupko. U njenom naruju, vrsto povijena, tako da se videlo samo siuno lice, bila je nasavrenija beba koju je ikada video. Izgledala je kao da je isklesana od slonovae, kao najsiunija statua. Bila je ba kao i njena majka, mada, ukoliko je to mogue, jo lepa. - O, ona je tako lepa, Hidemisan... Tako je savrena... - a onda je zagledao svoju enu i mogao je lako da uoi kroz ta je prola. - Da li ti je dobro? - Jo je bio zabrinut za nju. - Dobro sam - kazala je i odjednom mu je izgledala veoma mudro i dosta zrelije. Prela je planine od devojatva do ene za tu jednu no, a taj put je bio mnogo mukotrpniji nego to je ona oekivala. - Trebalo je da dozvoli da te odvedem u bolnicu - uzbueno je kazao, ali je ona sarao zatresla glavom. Bila je srena ovde, u svom domu, s majkom, sestrom i muem koji je ekao u bati. - Zao mi je to je samo devojica, Masaosan rekla je Hidcmi iskreno, a oi su joj se napunile suzama dok ga je posmatrala. Njena majka je u pravu. Izneverila ga je. - Meni nije nimalo ao. Ve sam ti rckao. Ja sam eleo erku. - Ti si veoma budalast - usudila se prvi put da bude neutiva. - Ti si to ako smatra da erka nije blago... moda ak i mnogo vee od sina. Biemo ponosni na nju jednog dana. Videe, Hidemisan. Ona e raditi velike stvari, govorie mnoge jezike, ii e u druge zeralje. Ona moc da postane sve to poeli, da ide kuda god odabere. - Hidemi se kikotala. On je ponekad bio tako blesav, a ona ga je tako neno volela. Uzeo je njenu ruku u svoju, sagnuo se i poljubio je u elo. Onda je dugo i sa ponosom gledao njihovu erku. - Lepa je kao ti... Kako emo je zvati? - Hiroko - odgovorila je Hidemi uz osmeh. Oduvek joj se to ime svidalo, a to je bilo ime njene sestrice koja je umrla. - Hirokosan! - radosno je uzviknuo prelazei pogledom sa ene na erku i pokuavajui da ih preplavi Ijubavlju koju je oseao. - Bie to sasvim modcrna ena. Hidemi se smejala, zaboravljajui polako na bol, a onda se nasmeila, odjednom delujui starije, dok je davala obeanje: -Ona e uskoro imati brata. - Htela je da proba jo jcdnom, da sledei put uini kako treba. Bez obzira na to ta on pria i na njegove smele ideje, dugovala mu je vie od ove devojice i nita joj nije bilo vanije u ivotu od raanja sinova svome muu. Jednog dana rodie mu sina. - Malena, trebalo bi da spava sada - neno je rekao kada im je njena sestra donela aj. Hidemi je bila malaksala od gubitka krvi i svega kroz ta je prola, pa je Masao uskoro otiao iz sobe. Njena sestra se postarala za bebu koja se mekoljila. I majka se vratila i povukla jcfusama paravan da pregradi sobu i obezbedi Hidemi mir. Masao je otiao da eta batom, nasmejan i ponosan kao nikada ranije. Imao je erku, lepu devojicu. Bie sjajna jednog dana. Savrseno e govoriti engleski jezik, moda i francuski i nemaki. Bie upoznata sa situacijom u svetu. Mnoge stvari e nauiti. Ona c biti ispunjenje njegovih snova. Ba kao to je rekao svojoj supruzi, ona cbiti moderna mlada ena. Dok se sunce uzdizalo na nebu, on ga je posmatrao, smekao se i razmiljao kako je srean ovek. Imao je sve to je u ivotu eleo. Divnu suprugu i Ijupku erkicu. Moda e jednog dana imati i sina, ali za sada je ovo sve to eli. Kada je konano otiao u svoju sobu i legao na futon i dalje se smesio razmiljajui o njima... Hidemi... i njihova siuna erka... Hiroko.

2.

Zemljotres koji je te godine, prve nedelje septembra, sravnio sa zemljom Tokio i Jokohamu, uzdrmao je i Kjoto, ali ne toliko strano. Hiroko je tada imala sedam nedelja i Hidemi ju je priljubila uza se kada je poelo drhtanje tla, a Masao je dojurio kui da bude s njima. Bilo je znatne tete po gradu, ali njihova kua je dosta dobro prola. Tek su kasnije saznali za potpuno unitenje Tokija: vei deo grada je bio sravnjen, poari su plamteli, a ljudi su nedeljama lutali ulicama, izgladneli i izbezumljeni od ei. Bio je to najgori zemljotres u istoriji Japana, pa je Masao dugo posle njega priao o naputanju zemlje i iseljavanju u Kaliforniju, kao to se njegov roak Takeo iselio. - I u Kaliforniji ima zemljotresa - tiho ga je podseala Hidemi. Nije elela da napusti Japan, bez obzira na rizik. Uz to, Masao je upravo dobio unapreenje. Meutim, Masao nije hteo da izlae svoju porodicu riziku, sad kada ju je tek stekao. Za njega je ona bila mnogo znaajnija, - Oni nemaju toliko esto zemljotrese - prasnuo je Masao, iznerviran svim onim to se dogodilo. Bio je prestravljen zbog nje i bebe, a nedeljama kasnije uasavale su ih prie o tome ta se desilo njihovim roacima i prijateljima u Tokiju, Jokohami i okolnim mestima. Reiko, supruga njegovog roaka Takea, izgubila je oba roditelja, a i mnogi drugi su izgubili rodbinu. Izgledalo je kao da je svako u Japanu bio pogoen. Ali na kraju, poto je zamrlo prvo uzbuenje, Masao je opet skrenuo panju na vesti iz sveta i zaboravio na iseljavanje u Kaliforniju. Rat u Kini se nastavljao. U Nemakoj je bilo nemira u oktobru i novembru, a oni su ga takoe okupirali. U novembru je i mladi nacionalsocijalista Adolf Hitler pokuao udar na nemaku vladu, propao i bio uhapen. Masao je bio
veoma zainteresovan za njega, pa je odrao vie predavanja studentima na starijim godinama politikih nauka o mladom nemakom radikalu za koga je bio ubeden da e, za kratko vreme, promeniti kurs Nemake. U januaru je umro Lenjin, to je obezbedilo novi materijal za rasprave meu profesorima fakulteta. A u februaru je Masao otkrio da je Hidemi ponovo trudna. Ovoga puta je trebalo da se porodi u junu i ila je svakog dana da se moli da dobije sina, iako je Masao opet insistirao da bi bio sasvim srean i sa jo jednom erkom. Hiroko je tada imala sedam meseci, a Hidemi je ve poela da joj pravi tradicionalno svileno klupe, isto onakvo kakvo je njena majka njoj dala na dan venanja. Kada je majka nije nosila na ledima, Hiroko je puzila okolo, smejala se i kikotala i potpuno opinjavala svog oca. Priao joj je na engleskom jeziku koji je bio, bez obzira na mane, prilino tean. ak je i Hidemi sada uspevala da vodi jednostavnu konverzaci ju na engleskom jeziku. Masao je bio ponosan na nju. Bila mu je dobra supruga, divan prijatelj i majka puna ljubavi. Ona je bila ispunjenje svih njegovih nada i uvek je pisao o njoj svom roaku u Americi, hvalei je. Slao je esto i fotografije njihovog deteta. Bila je to lepa devojica, sitna za svoj uzrast i jo nenija od svoje majke. Ali ono to nije imala po veliini, nadoknaivala je u energiji: prohodala je sa devet meseci. Tada je Hidemi bila u sedmom mesecu trudnoe i bila je jo krupnija nego prethodni put. Masao je opet insistirao da treba da ide u bolnicu, a ne da pokuava da se porodi kod kue, bez nadzora lekara. - To se vie ne radi, Hidemisan - bio je uporan Masao. -Ovo je 1924. godina, a ne mrano doba prolog veka. Bie bezbednija u bolnici, a i naa beba. - Masao je voleo da ita amerike medicinske asopise isto kao i one koji su se odnosili na politike nauke i njegova predavanja. Poto je vie puta proitao o akuerskim komplikacijama, zastraivala ga je pomisao na poroaj kod kue. Ali Hidemi nije bila savremena u meri u kojoj je on bio, a bila je i izuzetno tvrdoglava. Ba kako su planirali, njena majka je stigla poetkom juna s namerom da tu bude tri ili etiri nedelje do poroaja. Pomagala je Hidemi oko Hiroko i time joj omoguila da vie vremena provodi s muem. Uspeli su ak da provedu jedan dan i no u Tokiju to je za njilfbio praznik i bili su fascinirani kada su videli ta je sve rekonstruisano posle zemljotresa. Pet dana po povratku, usred noi, Masao je primetio da se Hidemi nemirno vrpolji pored njega i konano ustaje i odlazi da eta batom. Posle nekog vremena on joj se pridruio i pitao je da li je beba krenula. Najzad, posle oklevanja, ona je klimnula glavom. Godinu dana ranije ne bi mu odgovorila, ali posle dve godine braka, bila je manje stidljiva i malo vie otvorena prema njemu. On je davno izgubio bitku oko bolnice i upitao je da li da. joj pozove majku. Ona je zatresla glavom i potraila njegovu ruku kao da je htela neto da mu kae. - Neto nije u redu, Hidemi? Mora mi rei. - Uvek je strahovao da mu zbog skromnosti nee rei kada je bolesna ili kada nije dobro njoj ili bebi. - Mora me sluati - rekao je iako je mrzeo to, ali znao je da e je tako navesti da mu saopti ima li problema. - Neto nije u redu? Ona je klimnula glavom kada ga je pogledala,-pa se okrenula, lica preplavljenog oseanjima. - Hidemisan, ta je bilo? Ponovo se okrenula k njemu, ogromnih crnih oiju koje je on toliko voleo i koje su ga uvek podseale na njihovu erku. -Plaim se, Masaosan... - Poroaja? - Bilo mu je toliko ao nje a alio je i to ju je on doveo do ovoga. I proli put je isto osetio kada je video njen bol. Nadao se da e joj ovoga puta biti lake. Ali ona je zatresla glavom i pogledala ga tako tuno. Imala je dvadeset i jednu godinu i ponekad je izgledala kao devojica, a nekad je delovala sasvim kao ena. On je bio sedam godina stariji od nje i uglavnom se oseao kao zatitnik i skoro dovoljno star da joj bude otac. - Piaim se da nee biti sin... Opet... Moda emo imati puno erki. - Pogledala ga je oajavajui, a on ju je neno zagrlio. - Onda emo imati puno erki... Ja se ne plaim toga, Hidemisan. Samo elim da tebi bude dobro i da ne pati... Biu srean i s erkama i sa sinovima... Ne treba ovo da ini za mene ponovo, ako ne eli. - Pomiljao je s vremena na vreme da je jurila u novu trudnou samo da njemu uiui po volji i podari mu sina da bi mu poveala ugled. A kada je majka dola da je odvede, Hidemi je krenula nerado. Volela je da bude s njim i, ma kako udno to izgledalo, nije elela da ode od iijega da se porodi. Znala je da je njihov odnos na neki nain drugaiji od odnosa drugih japanskih parova. Masao je voleo da bude s njom, da joj pomae i da vreme provodi s njom i s Hiroko. I sada, dok ju je sve bolelo, elela je da je on s njom, iako je znala da bi njena majka bila okirana da to uje. Zato ona to nikada nikome ne bi rekla. Niko ne bi razumeo njena oseanja ni nain na koji se Masao odnosio prema njoj. Uvek je bio nean i pun uvaavanja. Satima je leala u majinoj sobi, mislila na njega i bila ubeena da e ovoga puta beba stii pre jutra. Celo popodne je oseala bolove, ali nije elela nita da kae. Nije htela da ostavi Masaa, volela je da lei pored njega i da mu bude blizu i da ceo taj dan bude s Hiroko.

Ali sada je znala da je eka napor i tiho je leala dok joj je majka daia neto da zagrize da ne bi pustila glasa od sebe. Ona ne bi uinila nita to bi moglo da osramoti njenog mua. Ali, kako je vreme odmicalo, izgledalo je da se beba ne pomera, a kada je majka, na kraju, pogledala, nije mogla nita da vidi. Ni glavu, ni kosu, nikakav pokret. Postojao je samo beskrajan bol dok, pred jutro, Hidemi nije skoro sila s uma. Kao da je osetio da neto nije u redu ovoga puta, Masao je nekoliko puta dolazio do paravana i raspitivao se kako je ona. Njena majka se svaki put uljudno klanjala i uveravala ga da je Hidemi dobro, ali u svitanje je primetio da i starica izgleda uplaeno.

- Kako joj je sada? - upitao je delujui iscrpljeno. Brinuo je za nju cele noei i, ne znajui zato, oseao je da je sada drugaije. Proli put je vladala neka spokojna atmosfera oko dve ene koje su uurbano ulazile i izlazile iz sobe za poroaj. Sada je tu bila samo Hidemina majka i on je nasluivao, tokom noi, da ona nije zadovoljna napredovanjem svoje erke. - Zar detc nije krenulo? - upitao je, a ona je oklevajui zatresla glavom, a onda ju je on zgrozio svojim sledeim pitanjem: - Mogu li da je vidim? Ve je htela da mu kae da ne moe, ali je izgledao tako reen da se nije usudila da progovori. Ono to je ugledao iza nje, kada se pomerila, uasnulo ga je. Hidemi je bila jedva pri svesti i tiho je jeala. Lice joj je bilo sive boje, a tapi koji joj je majka dala, ona je pregrizla. Neno joj ga je izvukao iz usta i, dok je pokuavao neto da je pita, osetio je kako joj se stomak stee pod njegovom rukom. Nije ga ula. Kada se bolje zagledao u nju, posle minutdva, ona je potpuno potonula u besvesno stanje i jedva je disala. Nije imao stvamog medicinskog znanja i nikada nije prisustvovao poroaju, ali bio je ubeden da umire. - Zato me niste pozvali? - viknuo je na tatu, prestravljen onim sto je video. Hidemine usne su bile bledoplave, kao i njeni nokti. Pitao se da li je dete u njoj uopte jo ivo. Poradala se ve satima i bila je oigledno u velikoj nevolji. - Mlada je ona, uspee sama - objanjavala je njena majka, mada ni sama nije zvuala ubedeno. On je otrao kod suseda koji je imao telefon. Ve odavno je eleo i sam da ga uvede, ali je Hidemi uvek insistirala na tome da im nije potreban i da, u sluaju nude, uvek mogu da dobiju poruku preko suseda. Sada je otrao kod njih i pozvao bolnicu u koju je, uprkos njenom protivljenju, trebalo da je odvede. Obeali su da e poslati kola po nju to je pre mogue, a on je sebi prebacivao to nije bio uporan da ona tamo odmah ode. Kod kue je beskrajno dugo ekao da se ambulantna kola pojave. Jednostavno je seo na pod i ljuljao Hidemi u rukama, kao bebu. Mogao je da oseti kako mu izmie. A sve to vreme
se nastavljalo strano stezanje njenog stomaka. Sada je ak i njena majka izgledala bespomono. Razne vetine i prie starih ena sada su bile beskorisne. Kada su kola stigla po nju, oi su joj bile zatvorene, lice sivo, a disanje samo tanka nit koja ju je vezivala za ivot. Lekar je bio zapanjen kako je i do tada uspela da se dri. Brzo su je stavili u kola, a Masao je zamolio tatu da ostane s Hiroko. Nije ak imao vremena ni da joj se pokloni. Lekar je vrlo malo govorio ali je sve vreme proveravao Hidemi i, na kraju, pre nego to su stigli do bolnice, podigao je pogled i klimnuo glavom Masau. - ena vam je veoma bolesna - rekao je i potvrdio Masaove najvee strahove. - Nisam siguran da moemo da je spasemo. Izgubila je mnogo krvi i u nesvesti je. Pretpostavljam da se beba okrenula naopako, a ona je imala kontrakcije satima. Sada je jako slaba. - Nita od ovoga to je doktor rekao nije iznenadilo njenog mua, ali je delovalo kao smrtna presuda. - Morate je spasti - uzviknuo je divlje, s izgledom samuraja, a ne nene due kakav je bio. - Morate! - odbijao je da je izgubi. - Uiniemo sve to moemo - pokuao je da ga uveri lekar. Masao je izgledao kao polulud, raupanc kose i divljih oiju punih patnje zbog Hidemi. - A beba? - eleo je sve sada da sazna. Bili su tako glupi to su ostali kod kue. To je tako staromodno i neznalaki i nije mu bilo jasno zato je dozvolio da ga ona ubedi. Eto ta se sad dogodilo! Vie nego ikada, bio je ubeen da su stari obiaji bili opasni, ak fatalni. - Jo mogu da ujem otkucaje srca - saoptio je lekar - ali sasvim slabe. Gospodine, imate li jo dece? - Cerku - odgovorio je rastrojeni Masao, oajno zurei u Hidemi. - ao mi je. - Zar nita ne moete da uinite sada? - disanje joj je delovalo jo slabije nego kada je lekar stigao. Lagano je gubila vezu sa ivotom, a Masao nita nije mogao da uradi da je zadri. Oseao je da ga bes i oaj preplavljuju kada mu je lekar odgovorio: - Moramo da saekamo da stignemo u bolnicu. -Ukoliko i dotle poivi, mislio je mladi lekar. Sumnjao je da moe da preivi operaciju koja joj je bila potrebna da bi se spasli ona i beba. Bilo je to skoro beznadeno. Ambulantna kola su se zanosila ulicama i posle naizgled beskrajnog putovanja, stigli su u bolnicu. Hidemi, i dalje bez svesti, urno su odneli od njega na nosilima. Pitao se da li e je ikada vie videti ivu. ekao je sam, satima, razmiljajui o dve kratke godine njihovog braka. Bila je tako dobra, tako puna ljubavi. Nije mogao da poveruje da e se sve to sada okonati, u jednom jedinom trenutku i mrzeo je sebe to je zbog njega zatrudnela. Prola su dva sata kada se, konano, pojavila bolniarka. Pre nego to je progovorila, duboko mu se poklonila, a on je iznenada pao u iskuenje da je zadavi. Nije mu bilo potrebno ulagivanje, eleo je da sazna kako mu je ena. - Dobili ste sina, Takaimajasan - utivo mu je saoptiia bolniarka. - Veoma je velik i veoma zdrav. - Bio je malo modar kada se rodio, ali brzo se oporavio za razliku od majke koja je jo bila u teskom stanju, u operacionoj sali. Ishod nije delovao pozitivno. - A moja supruga? - upitao je Masao, zadravajui dah u nemoj molitvi. - Njoj je veoma loe - odgovorila je bolniarka. - Jo je u operacionoj sali, a lekar je eleo da budete obaveteni o svom sinu. - Da li e ona biti dobro? - Bolniarka je, posle oklevanja, klimnula glavom jer nije elela da ona bude ta koja e mu saoptiti da je to malo verovatno. - Uskoro e doi lekar, Takaimajasan. - Ponovo se poklonila i otila, a Masao je stao uz prozor i zurio napolje. Imao je sina, malog deka, ali sve uzbuenje, sva radost, bili su potisnuti uasom od mogunosti gubitka majke. Izgledalo je kao venost dok se nije pojavio lekar. U stvari, bilo je skoro podne, ali Masao toga nije bio svestan. Potpuno jc izgubio pojam o vremenu. Beba se rodila u devet, a bila su potrebna jo tri sata da se spase majka. I uspeli su. Izgubila je zastraujue koliine krvi a, lekar je sa aljenjem rekao da e ovo biti njeno poslednje dete. Nije postojala ni najmanja mogunost da ima jo jedno. Ali, bila je iva. Spasena je. Lekar je objasnio da e morati dugo da miruje, ali poto je mlada, bio je ubeen da e na kraju ozdraviti i da e biti od koristi muu.

- Hvala vam - rekao je Masao iskreno, duboko mu se poklonivi, a suze su mu zamaglile oi i zastale u grlu. - Hvala vam - proaputao je jo jednom lekaru i zahvalio se svim bogovima. Bez nje, bio bi izgubljen. Masao nije naputao bolnicu ceo dan. Ipak, javio se susedima da obaveste njegovu tatu da je Hidemi dobro i da su dobili malog deaka. Posle toga, otiao je da vidi svog sina. Bio je to debeljukasti aneo od deteta, a Hidemi je mesecima unapred izjavila da eli da ga zovu Judi. Ovoga puta nije ni smiljala ensko ime, iz straha da im i ne zatreba. A onda su mu, konano, krajem dana dozvolili da vidi Hidemi. Nikada nije video ivu enu toliko bledu, a jo je primala transfuziju i odreene lekove intravenozno. Bila je omamljena sredstvima protiv bolova, ali je prepoznala Masaa istog asa kada ga je ugledala. Nasmeila mu se kada se nagnuo da je poljubi. On je skoro poeleo da ona porumeni od srameljivosti, ne bi li opet ugledao neku boju u njenim obrazima. Ipak, bila je iva, a i njihova beba, i ona se smeila. - Ima sina - rekla je pobedonosno. Po koju cenu. - Znam - smekao joj se. - Imam i enu - za njega je to bilo mnogo vanije. - Jako si me uplaila, malena. Nema vie tvojih starinskih ideja. Previe je opasno biti tako staromodan. - Vie nego ikada, tog dana je znao koliko je voli. - Sledeu bebu emo dobiti ovde - umiljato je rekla, a on joj nije protivreio. Jo je prerano da joj kae ta se sve desilo. Za njega i nije bila tragedija da ima samo dvoje dece. Imali su jednog deaka i jednu devojicu i, po njemu, ona je ispunila svoju dunost i mogla je asno da se povue. - Dovoljni ste mi ti, i Hiroko, i Judi - bilo je slatko izgovoriti ime novog lana njihove porodice. - Na koga lii? - upitala je blago, pripijajui se uz Masaovu ruku, nesvesna koliko je bila blizu smrti. Zato je on bio toga sasvim svestan i nikada nee zaboraviti uas te noci i jutra. - Izgleda kao mali samuraj, kao moj otac. - Mora da je lep i pametan kao ti, Masaosan - izgovorila je to polako, tonui nazad u san, ali se jo veoma neno drei za njega. - I sladak i dobar, kao njegova majka - proaputao je Masao, smeei joj se. Znao je da e je uvek voleti. - Mora ga nauiti engleski - rekla je blago, a on se nasmejao sam sebi ovoga puta. - Odveemo ga u Kaliforniju da poseti svoje roake -nastavljala je ona, oamuena od lekova, ali marljivo planirajui budunost njihovog sina. - Moda e tamo ii na koled - nastavio je Masao njeno matanje. - A moda e Hiroko ii... Poslaemo je kod Takea, na Stenford. Sada se Hidemi smejala dok je trepui ponovo otvarala oi. - Ona je samo devojica... - ispravila ga je. - Sada ima sina. - Ona je savremena devojica - apnuo je, naginjui se blie eni. - Ona e initi sve to moe i Judi - oi mu se ispunie snovima, a Hidemi mu se nasmejala. Bio je tako lud sa svojim modernim idejama i planovima za sve njih, ali njoj je bilo vano samo to koliko ga voli. - Hvala ti mnogo, Masaosan - rekla je na nespretnom engleskom i potonula u san, jo drei muevljevu ruku. - Nema na emu, malena - odgovorio joj je, tenije izgovarajui rei, i smestio se u stolicu da je posmatra.

3.
- Ne! - energino je uzviknula Hidemi. Bila je to stara prepirka meu njima i ona je apsolutno odbijala da mu da za pravo. - Ona je devojka, a ne mukarac. Njoj je mesto ovde, s nama. Cega ima dobrog u tome da je poaljemo u Kaliforniju? - Hidemi je odluno odbijala da poalje erku na koied. - Skoro joj je osamnaest godina - Masao je strpljivo objanjavao, hiljaditi put te godine. - Ona govori engleski jezik veoma dobro, ali od ogromne koristi bi joj bilo da provede godinu dana, ako ne i vie, u Sjedinjenim Dravama - eleo je da ona tamo provede sve etiri godine, ali znao je da trenutno Hidemi nije spremna da je pusti na toliko. - To bi joj usavrilo obrazovanje, stvorilo nove ideje, proirilo horizonte. A moj roak i njegova ena e voditi o njoj rauna. - Oni su imali troje dece i iveli u Palo Altu. Sve je to Hidemi znala, pa ipak to nije elela. - Poalji Judija sledee godine bila je uporna, a on ju je posmatrao, pitajui se da li e ikada uspeti da je ubedi. To je stvarno bilo neto to je on eieo za Hiroko. Bila je veoma stidljiva i veoma konzervativna, uprkos revolucionarnim idejama svog oca, pa je potrebno da napusti Japan na neko vreme. Judi je bio taj koji je eleo da ide, koji je umirao od elje da rairi krila i koji je bio toliko slian ocu. - Moemo i Judija da poaljemo, ali to bi bilo nezaboravno iskustvo za Hiroko. Tamo bi biia bezbedna, bila bi u dobrim rukama. A pomisli na sve ono to bi nauila. - Mnogo neumerenih amerikih obiaja - Hidemi nije odobravala, a Masao je uzdahnuo u oajanju. Ona je bila divna supruga, ali imala je vrlo izrieite i vrlo tradicionalne ideje o njihovoj deci, posebno o njihovoj erki. Hiroko je nauila sve mogue stare obiaje pre nego to joj je baka Uftirla, godinu dana ranije, a i sama Hidemi je nastavila poduavanje s besprekornom preciznou. Tradicija je bila vana, naravno, ali biio je i drugih stvari koje je Masao eleo da Hiroko naui, stvari koje je smatrao da su vanije, za enu naroito. eleo je da ona dobije sve iste mogunosti kao i Judi, a u Japanu je to bilo sve samo ne lako. - Engleski moe da naui i ovde. Ja sam ga ovde nauila -Hidemi je bila vrsta, a Masao joj se nasmeio. - Predajem se. Poalji je da bude budistika kaluerica. Ili pozovi posrednika i nadi joj mua. I to bi mogla. Nee joj dozvoliti ista da uradi od svog ivota, zar ne? - Naravno da hou. Moe da ide ovde na fakultet. Ne mora da ide ak u Kaliforniju. - Razmisli ega je liava, Hidemi. Ozbiljan sam. Moe li da ivi sa sobom, a njoj to da uini? Pomisli na iskustvo koje bi stekla tamo. U redu, zaboravi na etiri godine koleda. PoaI ji je na godinu dana. Jednu kolsku godinu. Bila bi to godina koju bi ona pamtila do kraja ivota. Nai e prijatelje, upoznac nove Ijude, stei nove ideje, a onda moe da se vrati ovamo i da nastavi studije ovde. Ali nikada nee biti ista, ako ode... ili ako ne ode. - Zato uskraivanje mogunosti Hiroko mora da postavI ja kao moju odgovornost? Zato je to irtoja greka? - durila se Hidemi. - Zato to ti eli da je zadri ovde. Hoe da je dri udobno skrivenu u tvoje skute, bezbednu u naem malom svetu, stidljivu i staromodnu i sasvim vezanu svim beskorisnim tradicijama kojima ju je tvoja majka nauila. Oslobodi je, kao lcpu malu pticu. Ona e nam se vratiti... Ne seci joj krila, Hidemi, samo zato to je devojka. To nije poteno. Svet je ve dovoljno teak za ene. - To je bitka

koju je on odavno vodio i s kojom se njegova ena nije slagala u potpunosti. Ona je bila savreno zadovoljna onim to je dobila u ivotu, zapravo, kao njegova ena, uivala je velike slobode. To je i ona znala i nije bila potpuno gluva za sve ono to je on goVorio, ni za glas svoje savesti. Bilo je potrebno jo mesec dana razmiljanja i ubeivanja, i Hidemi je popustila. Godinu dana kolovanja, moda vie ukoliko Hiroko zaista to bude volela, ali u San Francisko ide samo na godinu dana. Takeo ju je upisao na mali, ali akademski odlian enski koled na Berkliju, koji se zove koled Sv. Andrije. Masao se zakleo da e tamo biti bezbedna. Dugo je to vreme koje e provesti daleko, ali Hidemi je, iako gunajui, morala da se sloi da je to bila uzbudljiva mogunost za Hiroko. Ipak nije mogla da shvati zato bi ene morale da idu na fakultet, naroito tako udaljen. Ona sama nije nikada ila na fakultet, a opet je imala divan ivot uz svog mua i decu. ak je i Judi smatrao da je to sjajna ideja, a sam je jedva ekao sledeu godinu kada se nadao da e se prijaviti na Stenford. U meuvremenu, mislio je da mu sestra zaista ima sree to ide u Kaliforniju. Jedina osoba, osim Hidemi, koja nije delila njegov entuzijazam, bila je sama Hiroko. - Zar nisi zadovoljna to se majka sloila? - u poverenju ju je upitao Masao, oduevljen svojom pobedom. Ali, Hiroko je bila tiha i uzdrana, mada ga je ubeivala da je veoma zahvalna. Izgledala je kako lutkica sa siunim crtama lica i gracioznim nogama. Bila je ak ljupkija i nenija od svoje majke. Ali je bila i stidljivija od nje a, nasuprot ocu s njegovim naprednim idejama, bila je prirodno konzervativna. U tome je nalazila veliko zadovoljstvo i iskreno je volela sve stare obiaje i tradicije. Baka joj je usadila duboko potovanje za njih a i oseala se prijatno radei kune poslove i potujui one najstarije obiaje. Bila je tradicionalna Japanka u dui, ak mnogo vie i od svoje majke. Tokom godina, Hidemi je razvila duboko potovanje prema izvesnom broju Masaovih modernih koncepata. Ali Hiroko nije pokazivala zanimanje ni za jedan od njih. Poslednja stvar koju bi ona poelela bila je jednogodinji boravak u Kaliforniji. Ona e to uiniti samo da bi zadovoljila oca. Prevelika je cena koju plaa da bi mu ukazala potovanje, ali mu ona nikada ne bi prkosila. - Zar nisi uzbuena? - ponovo je upitao, a ona je klimnula glavom i pokuala da deluje oduevljeno, ali nije uspevala. Dok ju je posmatrao, srce mu se stezalo. Dobro je poznavao svoju erku, veoma je voleo i radije bi umro nego da je uini nesrenom. - Zar ne eli da ide, Hiroko? - pitao je tuno. -Moe biti iskrena sa mnom. Mi ne pokuavamo da te kaznimo. elimo da uradimo neto znaajno za tvoju budunost. -Bio je to i znatan troak za njih, s njegovom profesorskom platom, ali oni su zaista sraatrali da je ta rtva vredna da se podnese za njihovu decu. - Ja... - ona se borila sa strahom da ne budc neposluna prema ocu, pa je spustila oi i savladala emocije. - Ne elim da vas napustim kazala je, oiju ispunjenih suzama. - Amerika jc tako daleko. Zato ne mogu da odem samo u Tokio? - Podigla je svoje krupne oi ka njegovim, a on zamalo to nije kriknuo kada ih je video. - Tamo nee nauiti nita to ne moe da naui i ovde. U stvari, za tebe je bolje ovde nego u velikom gradu. Ali Amerika... - Oi mu se zamaglie snovima. On nikada nije bio u Americi, a celog ivota je eleo da ide. Dvadeset godina je itao pisma roaka Takea i matao da ga poseti. To je bio poklon koji je eleo da da svojoj deci, najvei poklon, jedini koji bi on pocleo. - Hiroko, treba da ode samo na godinu dana. Jcdnu kolsku godinu. To je sve. Ako ti bude mrsko, moe da se vrati ovamo. Godinu dana nije tako dugo. Ti to moe. A moda e ti se dopasti. Judi e biti tamo, na tvojoj drugoj godini, ako ostane. Bili biste zajedno. - Ali ti ne bi bio tamo... ni mama... ta bih ja radila bez vas? - usne su joj uzdrhtale i spustila je pogled, a on je priao i obgrlio je rukama. Uvek bi se trgao kako je bila sitna. Nije je bilo ni za jedan zagrljaj. - I ti e nama nedostajati, ali mi emo ti pisati, a imae strica Takea i strinu Reiko. - Ali, ja ih ne poznajem. - Oni su divni Ijudi. - Takeo je bio u poseti pre devet godina, ali ga se Hiroko jedva seala. Strina Reiko nije mogla da doe jer je ekala njihovu najmlau erku Tamiko. - Zavolee ih i siguran sam da e o tebi voditi rauna kao o svom detetu. Molim te, Hiroko, molim te pokuaj. Ne elim da ti se uskrati takva mogunost. - Godinama je tedeo za ovu priliku i skoro toliko mu je trebalo da ubedi svoju enu. Samo kad bi pristala. - Otii u, tata. Zbog tebe - rekla je Hiroko, poklonivi mu se, a on je poeleo da je protrese. eleo je da ona odustane od starih obiaja. Bila je previe mlada da bi toliko duboko utonula u tradiciju. - Ja hou da ti to uradi zbog sebe. Hou da bude srena tamo. - Pokuau, tata - proaputala je dok su joj se suze kotrljale niz lice, a on je grlio. Oseao se kao monstrum koji je primorava da ode, a opet je, sve do njenog polaska, bio uveren da e joj se dopasti, jednom kada bude u Kaliforniji. Ali, onog jutra kada je odlazila, nad sve njih se nadvio oblak. Kada su izlazili iz kue, Hiroko je zastala i zaplakala zbog pomisli da naputa dom, roditelje i brata. Zaustavila se na trenutak pred njihovim oltarom i poklonila se, a zatim je pola za majkom do automobila i scla do nje na zadnje sedite. Vozili su se do Kobea. Judi je s ocem tiho askao napred, a Hiroko je sedela i utala, zurei kroz prozor. Majlca ju je posmatrala i elela je da joj se obrati, da joj kae da bude hrabra, da ali ako su pogreili, ali nije znala kako da to izgovori, pa nije rckla nita. Masao je s vremena na vreme bacao pogied na njih u retrovizoru. Bio je poraen zaglu.ujuom tiinom iza sebe. Nije bilo onog devojakog ukanja od uzbuenja i zadivljenosti. Nita nije priala o brodu, ni o Americi, ni o roacima. Nije priala uopte. Samo je sedela, oseajui da e joj srce pui, kao da je istrgnuta iz zaviaja. A svaka kua, svako drvo, svaka vlat trave koju je ugledala, samo su poveavali njcno muenje. Majka joj je spakovala sve stvari u jedan.koveg koji su unapred poslali prekomorskoj brodskoj liniji NYK u Kobe; vonja od jednog i po sata do pristanita sada im se inila beskrajna. Cak su i Judijevi pokuaji da uveseli trenutak jedva izazivali neki osmeh kod Hiroko. Bila je krajnje ozbiljna, a i inae je retko zbijala ale i nije zapadala u nevolje kao on. Ipak, uprkos njihovim razliitim prirodama, bili su izuzetno bliski i bilo je oigledno da se veoma vole. Sada joj se obraao na engleskom jeziku, a govorio ga je iznenaujue dobro, bolje od nje. Imao je prirodni dar za jezike, kao i za mnoge druge stvari, naroito za muziku i sportove i, uprkos svojoj sklonosti ka provodu, bio je odlian uenik. Hiroko je bila sporija i mnogo ozbiljnija u svemu. Nije uskakala u projekte, ni u prijatcljstva, ni u nove ideje, kao on. Paljivo je prilazila svemu, uz mnogo razmiljanja i preciznosti. Ali ono to bi inila, inila bi dobro. Svirala je klavir i violinu i redovno je vebala. Znatno manje je radila na svom engleskom jeziku i, mada ga je govorila dobro, uvek sc oseala neprijatno. - Uie da uska sving u Kaliforniji - rekao je odvano, ponosan na svoje poznavanje amerike kulture. Znao je sve njihove zvezde bejzbola i oboavao je da ui ameriki argon. Jedva je ekao da ode na Stenford. - Mora da me naui kada stignem tamo zadirkivao je, a Hiroko se nasmeila. Bio je tako aav i bili su dobri prijatelji. Izmedu njih je razlika bila manja od godinu dana i ona

nije mogla da zamisli kako e iveti bez njega. Znala je da i njihovi rodaci imaju sina priblino njegovog uzrasta. Imao je esnaest godina i zvao se Kendi. Oni su imali i dve mlae erke. Meutim, ona je znala da niko ne moe zauzeti mesto njenog brata u njenom srcu. A kako su se pribliavali pristanitu, Hiroko je osetila kako joj noge drhte, a srce se stee. Lako su nali dok NYK linije gde ih je doekao brod Nagoja Maru u koji su se ukrcavali putnici i oni koji su doli da ih isprate do kabina. Dok su se oni peli na brod i traili Hirokinu kabinu, Jjudi oko njih su se smejali i priali. Imala je smetaj u drugoj klasi, a roditelji su bili zadovoljni kada su videli da kabinu deli s jednom starijom enom. Ona je bila Amerikanka, prouavala je godinu dana japansku umetnost i sada se vraala u ikago. Prijatno jc askala s njima pa je izala na palubu da potrai prijatelje i ostavila je Hiroko nasamo s roditeljima. Osetila je da ovo nije lak trenutak za njih. Hiroko je pogledala u roditelje prebledevi i njen otac je primetio da e je uhvatiti panika. - Devojice moja, mora biti hrabra - neno joj je rekao, dok je Judi smetao njen koveg tamo gde mu je majka pokazala. - Budi jaka. Bice sama samo na brodu, a posie toga, bie sa svojim roacima. - Namerno je izabrao brod koji plovi direktno za San Francisko. On plovi veoma dugo, ali su mislili da je to sigurnije nego da se iskrcava u Honoluluu. Hiroko nije htela sama da putuje kopnom, a i sada je bila nervozna to e na brodu biti bez njih. Nikuda ranije nije ila sama, nije naputala kuu nikada, a sada putuje tako daleko od svega poznatog. - Bie uskoro opet kod kue - neno joj je govorio otac dok se ona osvrtala po kabini. Kabina je bila mala i prilino klaustrofobina. - Godina e proi veoma brzo. - Da, oe - odogorila je klanjajui mu se i nemo molei da je ne alje na put. Sve bi dala da ne ide u Kalifomiju. Kao i njena majka, ni ona nije shvatala koliko e joj to znaiti i zbog ega joj je to korisno. Znala je da jeste vano da vidi sveta, ali nije bila sigurna zato. Izgledalo joj je toliko bolje da ostane kod kue, meu poznatim Ijudima i stvarima. U stvari, ona nikada nije postala moderna mlada ena o kakvoj je Masao sanjao. Ali on je bio siguran da e ovo putovanje doneti promenu. Sirena se oglasila i uo se gong koji je oznaio da oni moraju da siu i Masao je pomislio da je ba dobro to Hiroko nije jo uspela ni da se smesti. Gledajui je, bilo mu je jasno da, ukoliko ostanu due, nee moi da je ostave. Izgledala je tako uasnuto i bledo, a ruke su joj se tako alosno tresle kada je majci davala cvet iz buketa koji je dobila od NYK linije. Majka ga je prihvatila takoe drhtavom rukom i, zatim, privukla je erku i zagrlila je. Nisu progovorile ni rei, a kako se zvono ulo jo jednom, Masao je neno dotakao enino rame. Vreme je da krenu. Morali su da je ostave. Hiroko ih je tiho ispratila u svom svetloplavom kimonu koji joj je majka dala. Masao je insistirao da ponese i zapadnjaku odeu, siguran da bi se pokajala na koledu ako je ne ma. Nikada ranije nije se tako oblaila. Kao i njena majka, vie je volela kimono. Ali, ponela je i moderniju garderobu, jer je tako rekao njen otac. Cela porodicatje sada stajala na palubi. Vazduli je bio topao i miriljav. Dan je bio savren za plovidbu i veina putnika je bila uzbuena, dok je muzika svirala, a baloni leteli u vazduh. Ali, kada su je ostavili, Hiroko je izgledala kao ucveljeno siroe na palubi. - Budi dobra - sveano ju je upozorila Hidemi. - Pomai svojim rodacima uvek kada si s njima. - Dok je davala uputstva svom starijem detetu, oi su joj se ispunile suzama, a pomisao na rastanak s njom bila je nepodnoljivo bolna. - Pii nam... - elela je da joj kae da ih ne zaboravi, da se ne zaljubi tamo daleko, da nc ostane u San Francisku, ali sve to je mogla da uini, bilo je da je gleda i da ali za danima kada je bila dcvojica i sigurna u Kjotu. A Hiroko je mogia samo da plae dok je gledala svoju majku. - uvaj se, seko - kazao joj je Judi na engleskom i ona se nasmejala kroz suze. - Pozdravi Klarka Gejbla. - Nemoj trati za mnogo devojaka - zadirkivala ga je ona na japanskom, zagriila ga i okrenula se ocu. Nekako joj je najtee pao rastanak s njim jer je znala da on oekuje od nje toliko toga i da je njegova elja bila da ona putuje. - Lepo se provedi, Hiroko. Naui mnoge stvari. Otvori oi i sve vidi, a onda se vrati kui i o svemu tome nam priaj. - Hou, oe - odgovorila je i poklonila mu se, preutno obeavajui da e uiniti sve to on eli. Bie hrabra, mudra i radoznala. Nauie mnogo toga i vratie se govorei engleski jezik savreno. Kada se uspravila i pogiedala ga ponovo, bila je zapanjena ugledavi suze i u njegovim oima, a on ju je vrsto stegao za jedan trenutak, pa se polako odmakao, stegao joj ake poslednji put, okrenuo se i poveo enu i sina na obaiu, a ona ih je uasnuto pratila pogledom. Stajala je uz ogradu, mahala im i oseala se usamljenije nego ikada u svom ivotu plaei se onoga to je eka u Kaliforniji. I dok je posmatrala kako nestaju sa vidika, razmiljala je o svakom od njih i o tome koliko joj znae i molila se da sledeih godinu dana proleti veoma brzo. Giedala je kako planine Japana polako nestaju i sate je provela na palubi posmatrajui kako joj se domovina smanjuje na horizontu. Kada su se Judi i njegovi roditelji vratili kui, ona je izgledala bolno pusta bez Hiroko. lako se uvek kretala tiho izmeu njih, obavljala svoje dunosti i pomagala majci, bez rei, njeno prisustvo se uvek osealo. A sada, odjednom bez nje, Judi je shvatio kako e biti usamljen pa je otiao da se nae sa drugovima da ne bi morao da misli na to. Masao i Hidemi su tada stali i pogledaii sc, pitajui se da li su prenaglili, da nije previe mlada i da nisu napravili stranu greku kada su je poslali u Kaliforniju. Posebno se Masao kajao i, da je tog trenutka mogao, doveo bi je nazad kui, i rekao joj da zaboravi kolcd Sv. Andrije. Ali, ovoga puta je Hiderai bila sigurna, ona je znala da su uinili ono to je trebalo i da je to za nju najbolje. Hiroko je bila samo godinu dana mlada od nje kada se udala. Nauie mnoge stvari, stei mnogo prijatelja i opet im se vratiti i sanjariti o godini koju je provela u Kaliforniji. Masao jc bio u pravu. To je drugaiji svet, svet u kojem je trebalo znati vie odpukih tradicionalnih obiaja, svet u kojem araniranjc cvea i sipanje aja nije vie znaajno. To je svet koji e jednog dana pripadati mladim Ijudima kao to su Hiroko i Judi. A ona treba da bude spremna za to, da naui lekcije koje e joj biti potrebne kada opet budc kod kue. Bie to pametno provcdena godina i dok je o tome razmiljala, Hidemi je pogledala svog mua i nasmeila se. - Uinio si ispravnu stvar - rekla je velikoduno, znajui da mu je potrebna podrka. Oseao sc oajno. Svc ega je mogao da se seti bila je agonija u oima njegove erke kada ju je ostavio na brodu i pourio niz most. - Kako si tako sigurna? - upitao je sav nesrean, ali zahvalan na onome to je rekla. - Zato to si ti tako mudar, Masaosan - kazala je Hidemi i poklonila mu se, a on je uzeo za ruku i povukao je polako k sebi. Njih dvoje su delili devetnaest srenih godina. Potovali su jedno drugo i veoma se voleli. Bila je to ljubav koja je s godinima jaala i koja jc prebrodila sve oluje. Tokom vremena provedenog zajedno, donosili su razliite odlukc ali nijednu tako teku kao to je ova. - Bie srena tamo - rekla je Hidemi u elji da bude sigurna u to i verujui u sve ono to joj je Masao ranije priao. - A ako ne bude? - upitao je on, oseajui se staro i, odjednom, veoma usamljeno. Ali, nije bio usamljeniji od svoje erke. - Onda e da ovrsne. Za nju je to dobro.

- Nadam se - rekao je neno, a Hidemi ga je uzela za ruku i polako ietala s njim u batu. Odatle se nije videlo more ali su stajali okrenuti u pravcu u kojem su znali da se ono nalazi i dok su oni mislili na nju, Hiroko je stajala na palubi Nagoje Marua i duboko se klanjala horizontu.

4.
Brod Nagoja Maru je pristao u San Francisku prvog avgusta, posle dvonedeljnog putovanja. More je bilo mirno, a vreme lepo i, za veinu putnika, putovanje je bilo jednolino. Ovim brodom su putovali preteno porodini ljudi i veliki broj starijih ljudi koji nisu eleli uzbudljiviji put preko Honolulua. Veina putnika su bili Japanci i mnogo njih je nastavljalo put za Peru ili Brazil. Ali bilo je i Amerikanaca, kao to je ena koja je s Hiroko delila kabinu. Ona se drala po strani, veoma malo je razgovarala s ostalim putnicima, a s Hiroko je priala samo kada su se obe presvlaile ili se sretale na putu do kupatila. Hiroko nije imala nita da joj kae. Nije imala nikome nita da kae. Bila je ukoena od bola i nostalgije celim putem, a patila je i od morske bolesti. Nekoliko mladia je pokualo da joj se obrati, svi su bili Japanci, ali ona je veoma utivo izbegavala sve pokuaje razgovora. Dok nisu pristali u Sjedinjenim Dravama, osim kratkih dobro jutro ili laku no, ni s kim nije progovorila od odlaska iz Kobea. Jela je svoje obroke u trpezariji, ali ni tada nije razgovarala ni s kim za stolom. Drala je sputene oi i delovala je potpuno nepristupano, a nosila je samo svoje najtamnije i najozbiljnije kimone. Pred samo pristajanje, zakljuala je svoj koveg, zatvorila svoj mali kofer i za trenutak se zagledala u luku. Mogla je da vidi novi most Golden Gejt, ba ispred njih, a grad se uzdizao po brdima, bletei sav beo na suncu. Izgledao je veoma lepo, ali je njoj ak i odavde delovao sasvim strano. Nije mogla a da se ne pita ta e tu nai. Ila je kod roaka koje nije poznavala, ali o kojima je sluala svih svojih osamnaest godina. Samo se nadala da su oni onako fini kako je njen otac verovao i pamtio. Slubenici imigracione slube popeli su se na brod sa remorkera, pregledali joj paso i overili ga dok su ostali, iz istog razloga, stajali u redu u glavnoj trpezariji. A onda je otila na palubu i zagladila svoju dugu crnu kosu. Nosila je uredno skupljenu punu a na sebi je imala bledoplavi kimono. Taj kimono je bio najlepi koji je obukla otkad su napustili Kobe, izgledao je kao deo letnjeg neba dok je ona stajala uz ogradu i izgledala veoma sitna i veoma ljupka. Brod je zatrubio svojom velikom sirenom i remorker ih je uveo u luku do doka 39. Trenutak kasnije, putnici koji su proli imigracionu kontrolu poeli su da se iskrcavaju. Skoro svi su urili da siu i sretnu se s roacima i prijateljima i da okonaju dvonedeljno putovanje. Meutim, Hiroko se veoma polako kretala niz most. Hodala je graciozno, a stopala kao da joj nisu dodirivala zemlju. Nije bila sigurna da e prepoznati roake ni gde da ih pronae. Sama injenica da je bila tu, bila je dovoljno zastraujua. A ta ako su zaboravili da dou? Sra ako je ne poznaju ili, ako je i poznaju, ta ako im se ne dopadne? Hiljade misli rojilo joj se u glavi dok je silazila na dok i gledala mnotvo nepoznatih lica. Ljudi su se gurali i urili na sve strane, prepoznajui svoje kovege, traei torbe i dozivajui nosae. Usred tog uzbuenja, ona je stajala, izgubljena. Na doku je vladala skoro atmosfera slavlja, a jedan brod Dolar linije je razvijao jedra u blizini, uz glasnu muziku. Skoro da se nita nije moglo uti od vike i buke i zvuka pesme Duboko u srcu Teksasa svuda oko njih. I ba kad je oajavala da niko nee doi, iznenada je ugledala oveka koji je liio na njenog oca. Bio je malo stariji i ne tako visok, ali je imao neto neodreeno poznato. - Hiroko? - obratio joj se jer je bio siguran da je to ona. Izgledala je potpuno isto kao na fotografiji koju im je njen otac poslao a, kada je podigla oi ka njemu, video je stidljivost i nenost koja ga je duboko dirnula. Sve to je mogla da uini bilo je da nemo klimne glavom, umesto odgovora. Bila je pot puno savladana svim onim to se deavalo oko njih i toliko up laena da ih uopte nee nai da ak nije ni mogla da mu svoje olakanje to ju je pronaao. - Ja sam Takeo Tanaka. Tvoj stric Tak. - Ona je ponovo klimnula glavom, zaprepaena to joj se obratio na engleskom jeziku. Govorio ga je perfektno, bez ikakvog akcenta. - Tvoja strina Reiko je u kolima s decom. - Dok je on objanjavao, ona se duboko poklonila, najdublje to je mogla, da bi izrazila svoje potovanje prema njemu, a i potovanje svoga oca. A on je time bio iznenaen isto kao i ona njegovim engleskim. Za trenutak je oklevao a onda se ovla poklonio, shvativi da bi ne pokloniti se znailo uvrediti ne samo nju ve i njenog oca. On se klanjao samo starijima, nikada to nije bio obiaj meu mlaim Ijudima ni s Ijudima njegovih godina. Nekako je, poznajui Masaa, oekivao da je ona manje optereena tradicijom. Onda se setio da je u svom kratkom i jedinom susretu s Hidemi ona bila veoma formalna. - Zna li gdc su ti torbe? - upitao je tiho, delujui umirujue usred oluje oko njih. Prtljag je izdavan po alfabetnom redu na dok i tu su carinski slubenici pregledali njihovu sadrinu i Hiroko je pokazala na slovo ,,T, a on je poeo da se pita da li ona govori engleski jezik. Do sada nije izgovorila ni rei, samo se klanjala i jednom bacila pogled na njega i to oprezno i ponovo ga skrenula stidljivo. - Mislim da e biti tamo - rekla je paljivo i time odgovorila i na njegovo neizgovoreno pitanje u pogledu njenog poznavanja jezika. Govorila je oprezno i razgovetno, ali bilo je jasno da se nije oseala oputeno. - Imam. samo jedan koveg - kazala je a samoj sebi je zvuala kao Hidemi. Njen otac i Judi su bili slobodni s jezicima, a engleski su govorili kao da ga stalno koriste. Hidemin engleski je bio daleko manje tean a takav je bio i Hirokin. - Kako si putovala? - interesovao se Takeo dok su prilazili mestu koje je ona pokazala. Zatekli su njen jedini koveg ve na doku i carinika koji je stajao u blizini i iznenaujue brzo joj odobrio ulazak. Onda je Takeo mahnuo jednom nosau i pokazao mu pravac u kojern mu se nalazio automobil, a on je poveo Hiroko u susret njenim roacima. Oni su se dovezli ovamo novim evroletovim karavanom koji je on kupio te godine. Bio je tamnozelene boje i dovoljno veliki za celu porodicu, ak i za kuju koja je svugde ila s njima. Ovoga puta je ostavljena kod kue da bi mogli da smeste pozadi Hirokin prtljag kada se budu vraali u Palo Alto. Ali, pola su sva njegova deca, elei da je upoznaju. - Putovanje je dobro proteklo veoma glatko - odgovorila je dobro razmislivi. - Hvala. - I dalje joj nije bilo jasno zbog ega on pria na engleskom jeziku s njom. Pa on je ipak Japanac! Pomislila je da ga je njen otac zamolio da veba s njom. Meutim, ona je eznula da pria na japanskom s njim. Izgledalo joj je aavo da vode razgovor na stranom jeziku. On nije bio Amerikanac nita vie od nje sem to je iveo dvadeset godina u Sjedinjenim Drava i to su mu tu rodeni ena i deca. Hodao je ispred nje kroz guvu na doku, a nosa ih je pratio s kovegom i bilo im je potrebno samo nekoliko minuta do automobila gde su ih ekali Reiko i deca. Reiko, u crvenoj haljini, brzo je iskoila iz automobila i srdano zagrlila Hiroko a Takeo je pomogao oko smetanja kovega u zadnji deo ,,evroleta. - O, pa ti si tako lepa, Hiroko! - uzviknula je Reiko uz osmeh. Ona je bila privlana ena, Hideminih godina, ali kratko podiane kose i naminkana, a njena crvena haljina je delovala glamurozno za Hiroko. Devojka joj se duboko poklo ! nila. - To ovde ne treba da ini - objasnila je Reiko, i dalje nasmejana i drei je zaruku, pa se okrenula svojoj deci i predstavila ih. Nazvala ih je Ken, Seli i

Tami. Hiroko je znala da se oni zovu Kendi, Saiko i Tamiko. Ken je imao esnaest godina a bio je iznenaujue visok za Japanca. Seli je imala etrnaest godina ali je izgledala veoma odraslo u svojim cipelama s kaiiima, sivoj suknji i ruiastom kamirskom demperu. Bila je lepa devojka i veoma je liila na svoju majku. A Tami je bila divna. Imala je osam godina, bila je mala i ivahna i, pre nego to je Hiroko mogla i da joj se obrati, ona je obavila ruke oko njenog vrata i poljubiia je. - Dobro dola kui, Hiroko! - Tarai joj se veselo smeila i odmah prokomentarisala kako je Hiroko siuna. - Skoro smo iste visine. Hiroko se nasmejala i poklonila se svima a oni su je ljubopitljivo posmatrali. - Mi, ovde, to ne inimo - objasnila joj je Tami. - Samo babe rade takve stvari. A ne mora ni kimono da nosi. Mada je tvoj zaista lep. - Hiroko im je izgledala kao mala japanska lutka. Tami je insistiraia da sedi pozadi s njom i Kenom, a Seli je sela na prednje sedite s roditeijima. Kada su krenuli, Hiroko je ve bila oduevljena njima, a oni su askali, smejali se i priali o svojim kolama i prijateljima, a Tami joj je objasnila sve o svojoj kuici za lutke. Reiko je pokuavala da ih stia, ali oni su bili previe uzbueni zbog dolaska roake da bi je posluali. Hiroko je bila prelepa i tako raala, imala je lepu kosu, a Seli joj je rekla da izgleda kao lutka koju joj je otac jednom poklonio i interesovala se da i je ponela ita od zapadnjake odee. - Neto - odgovorila je Hiroko. - Otac je smatrao da e mi biti potrebna za koled. - Pametno - kazala je Reiko. - Seli moe da ti pozajmi sve to ti bude potrebno. - Hiroko je bila fascinirana strinom. Strina Rei, kako je htela da je ona zove, delovala je potpuno kao Amerikanka; nije imala akcenat, u stvari roena je u Fresnu. Tamo su se roaci njenog oca bavili uzgajanjem cvea, a njeni roditelji su im se pridruili pre njenog roenja. Nju su na nekoliko godina poslali u Japan da bi postala kibei. Meutim, ona se tamo nikada nije oseala kao kod kue. Do sri je bila Amerikanka i, kada se vratila u Sjedinjene Drave, dobila je stipendiju na Stenibrdu, gde je upoznala Taka i udala se za njega godinu dana kasnije. Naredne godine njeni roditelji su se penzionisali, vratili u Japan i stradali u velikom zemljotresu, ba kada je Hiroko roena. Njeni roaci su i dalje upravljali poslom u Fresnu i, osim Taka i dece, oni su joj bili jedini rod. - Znam kako se osea, Hiroko. Kada su mene roditelji poslali na kolovanje u Japan, oseala sam se kao da su me poslaii na drugu planetu. Sve je tamo bilo drugaije od onoga na sta sam navikla. Nisam ba dobro govorila japanski, a niko od mojih roaka uopte nije znao engleski. Mislila sam da su svi udni i staromodni. - Da, ba kao i ti - prekinula ju je Seli pokazujui na Kena, a svi su se nasmejali. - Znam da ti nije lako. Verovatno ti svi izgledamo udno. - Reiko se smeila a i Hiroko se stidljivo nasmejala, giedajui u svoje krilo. Jedva da je imala hrabrosti da pogleda bilo koga od njih, a kada bi joj se neko obratio, spustila bi pogled i delovala veoma postieno. Bila je najstidljivija osoba koju je Seli ikad videla. A Hiroko nije mogla da veruje da su svi oni toliko Amerikanci. Da nije njihovih lica, ona ne bi mogla da kae da su Japanci. Nisu ni govorili, ni ponaali se, ak se nisu ni kfetali kao pravi Japanci. Izgledalo je kao da nemaju nikakve veze s japanskim manirima ni kulturom. - Svia li ti se amerika hrana? - upitala je Seli. Bila je znatieljna da je upozna jer je trebalo da dele sobu, a takoe je umirala od elje da sazna ima li deka. I Ken se to p.itao. On se ozbiljno zabavljao s Pegi, njihovom susetkom. - Nikada ih nisam jela - odgovorila je Hiroko oklevajui, a Tami se zakikotala. - Je, a ne ih. Hoe da kae da nikada nisi probala hamburger i milkejk? - Tami je posmatrala kao da je pala s Marsa. - Nikada. itala sam o njima. Da li su puno ukusni? - Tami se ponovo zaudila. Morae neto da uine s njenim engleskim. - Super su - rekla je Tami. - Dopae ti se. - Spremali su joj pravu ameriku veeru, rotilj u svom dvoritu, a pozvali su nekoliko suseda, Amerikanaca i Japanaa da upoznaju njihovu roaku. Takeo je bio majstor za rotilj, a pei e hamburgere i virle, biftek i pilee meso. Reiko je planirala da skuva kukuruz u klipu, krompirpire i da napravi salatu. Seli je pripremila veliki hleb s belim lukom, a Tami je celo pre podne pomagala majci da ispee keks s okoladom, jedan drugi iz modle i domai sladoled. Vonja do Palo Alta trajala je jedan sat a stric Tak je vozio pored Univerziteta da bi ga Hiroko videla. Bila je to divna zgrada, ali sasvim razliita od onoga to je ona oekivala. Arhitektura je delovala panski ili meksiki, a oko nje su bili lepo odravani zeleni_ travnjaci. Godinama je ona sluaia o tome i bilo je veoma uzbudljivo konano ga videti. - Judi eli da pohaa ovaj univerzitet, sledee godine -kazala je Hiroko, nesvesno prelazei na japanski jezik i izazivajui zaprepaenje kod rnlaih roaka. Po izrazu njihovih lica, shvatila je da je nisu razumeli. - Zar vi ne govorite japanski? - upitala je na engleskom jeziku, zapanjeno ih gledajui. Kako to da ih roditelji nisu nauili? - Ja vie ne govorim na japanskom - objasnila je Reiko. -A bojim se da sam ga, poto mojih roditelja ve dugo nema, i priiino zaboravila. Stalno obeavam samoj sebi da u priati s Takom na japanskom, ali nikada to ne inimo. A deca govore samo engleski jezik. - Hiroko je pokuavala da ne izgleda onoliko zapanjeno kpliko je to bila. Oni nisu imali nieg japanskog, ak ni stric Tak. Nije mogla da zamisli da toliko moe da izgubi od sopstvene kulture, a on je ak i roden u Japanu. to se tie Reiko i dece, oni su barem rodeni u Kaliforniji. Opet, bilo je udno da se napusti cela jedna kultura. Zbog toga se oseala jo udaljenije od kue i pitala se ta bi njeni roditelji rekSi kada bi mogli da ih vide. Njeni roaci su bili divni ljudi, oigledno, ali oni vie nijednim delom nisu bili Japanci. Biii su Amerikanci u dui. I Hiroko se oseala kao potpuni stranac. - Divno govori engleski - pohvalio je stric Tak, a Tami mu nije protivreila, iako se ba i nije slagala s njim. - Mora da je za to zasluan tvoj otac - nasmeio se. Znao je da je Masao oduvek gajio Ijubav prema amerikoj kuituri i jeziku. Takeo je eleo da on pree ovamo jo pre mnogo godina, ali Masao nije eleo da izgubi posao na fakultetu i godine su protekle, a to se nikada nije desilo. - Moj brat govori mnogo bolje engleski jezik od mene -kazala im je Hiroko, a oni su se svi nasmejali. Prilino se dobro snalazila, ali je i dalje zvuala veoma strano. Isto kao to bi zvuali i oni, osim Taka, kada bi pokuali da govore japanski jezik. Ali ovo je za Hiroko inilo boravak s njima znatno teim. Nije imala izbora. Morala je s njima da govori na engleskom. Posle univerziteta, poli su jednom lepom irokom ulicorn i, dok su se primicali njihovoj kui, Hiroko je bila iznenaena njenom veliinom. Kua je prvobitno bila manja, ali kada se Tami rodila, oni su je prerasli pa je Takeo morao da je proiri. Voleli su ovu kuu, a i lokacija im je odgovarala. Takeo je predavao na univerzitetu i, kao i njegov roak, bio je redovni profesor Politikih nauka ali i ef odeljenja. Reiko je radila u univerzitetskoj biblioteci. Bila je bolniarka i trenutno je imala skraeno radno vreme. Njihova kua je bila dobro odravana s velikim travnjakom i s prednje i sa zadnje strane, drveera i delom koji je poploan prolog leta. Bie dovoljno prostora za prijatelje koje su pozvali da upoznaju Hiroko. A kada joj je Seli pokazala njihovu sobu, Hiroko je bila impresionirana velikim krevetom s baldahinom i ruiastom i belom ipkom. Izgledao joj je kao iz nekog asopisa. Seli nije imala nita protiv toga da deli svoj veliki krevet s njom, a ve je raistila i jedan mali deo svog ormana.

- Ja nemam mnogo stvari - objasnila je Hiroko i pokazala joj svoj mali koveg u kojem se nalazila njena odea za koled, kao i njeni kimoni. Paljivo je odabrala jedan cvetni, ruiasto-crveni za to, vee i tada je Tami upala u sobu i pozvala je da vidi njenu kuu za lutke. - Hoe li da ti pozajmim neto za veeras - viknrila je Seli za njom dok je nestajala niz hodnik. Seli nije elela nita da joj kae ali je smatrala da e izgiedati malo blesavo za vreme rotilja u svom kimonu. To je ispriala majci kada je, neto kasnije, sila. Reiko je bila zauzeta spremanjem krompirpirea za veeru. - Daj joj vremena - kazala je Reiko, puna razumevanja. -Tek je stigla. Verovatno nikada nije nosila nita drugo osim ki

mona. Ne moe od nje oekivati da uskoi u cipele s kaiiem i suknju na falte u prvih pet minuta. - Ne, ali zar nee izgledati uvrnuto ako ide okolo sve vreme u kimonu? - bila je uporna Seli. - Naravno da nee. Ona je lepa devojka i ona je iz Japana. Zato joj ne prui priliku, Seli. Pusti je da se navikne na nas i ne oekuj da e ona iako odustati od starih manira. - Covee - Ken im priao i uo poslednji deo razgovora. -ta ti hoe od nje, Sel? estice u kosi i takmienje u igranju svinga sutra uvee? Prui devojci priliku. Tek je stigla. . - Upravo sam to govorila tvojoj sestri. - Dok je sluao majku i sestru, Ken je pravio sebi sendvi s kikirikiputerom. - Samo mislim da e izgledati uvrnuto veeras u kimonu -ponovila je Seli. Za nju i njenih etrnaest godina, bilo je veoma vano kako se ko ukiapa u drutvo. - Nee izgledati uvmuto kao ti, gluperdo - Ken joj se iscerio dok je sipao au mleka da popije uz svoj sendvi. Onda se zabrinuto okrenuo majci. Pomislio je na veeru. Hrana mu je bila vana, i to uglavnom hrana u veiikim koliinama, obino prekrivena keapom. - Nee nita od japanske hrane da pravi za veeras, zar ne, mama? - Bio je iskreno zabrinut, a majka mu se smejala. - Ne verujem da bih se setila kako - priznala je skrueno. -Tvoje bake nema ve osamnaest godina, a ja nikada zapravo nisam ni znala da spremam japansku hranu. - Dobro je. Ja te stvari mrzim. Bljak. Sva ta iva riba i stvari koje se migolje. - Sta se migolji? - Tak je uao iz zadnjeg dvorita da uzme umur za rotilj i zainteresovao se za njihov razgovor. - Neko koga znamo? - upitao je, a Reiko mu se nasmeila, uzdigavi obrvu. Oni su bili srean par. Ona je jo bila lepa u svojoj trideset devetoj, a on je bio veoma zgodan mukarac od pedeset godina. - Razgovarali smo o presnoj ribi - objasnila je Reiko svom muu. - Ken se uplaio da u spremati japansku hranu za Hiroko.
- Ni govora - kazao je otac otvarajui kredenac i izvlaei umur. - Vaa mama je najgora kuvarica japanske hrane koju znam. Dok se dri hamburgera i dinstane govedine, najbolja je - nagnuo se i poljubio svoju enu. Ken je zavravao svoj drugi sendvi kada su se Tami i Hiroko popele iz sobe za igru u suterenu. Tami joj je pokazala svoju kuu za lutke koju joj je napravio otac, a majka je isheklala sve tepihe i zavese. Cak su poiepili i parie zidnih tapeta, Tak je napravio i majune slike, a iz Engleske su naruili luster koji je svetleo. - Tako je lepa - uzviknula je Hiroko dok ih je posmatrala kako svi obavljaju svoje poslove u toj prijatnoj kuhinji. - Nikada nisam videla kuu za lutke kao to je tvoja. Dovoljno je dobra i za muzej. - Ken joj je ponudio polovinu svog sendvia, a ona se oigledno plaila da ga uzme. - Kikirikiputer - objasnio je on -- sa eleom od groa. - Nikada ranije nisam to jela - rekla je oprezno, a Tami joj jc bespogovomim tonom objasnila da mora da proba. Kada je ona to i uinila, napravila je utivo ali zgroeno lice. Jasno je biio da to nije ono to je ona oekivala. - Dobro je, a? - Tami je pitaia, a Hiroko se brinula da li e joj usta ostati zalepljena zauvek. Seli je shvatila ta se deava i dodala joj je au mleka, ali Hiroko nije ostala impresionirana svojim prvim iskustvom s amerikom hranom. Takeo se vratio u zadnje dvorite s umurom, a u kuhinju je skaui uletelo kue. Hiroko se nasmejala na njegovu pojavu, To je barem bila poznata vrsta. Bilo je to japansko kue iba. I bilo je veoma drueljubivo. - Njeno ime je Lesi - objasnila je Tami. - Meni se dopala ta knjiga. - Mada nimalo ne lii na nju. Prava Lesi je ovarski pas -kazao je Ken i odjednom podsetio Hiroko na Judija. Tako neto bi i on rekao. Ken je mnogo podseao na Judija i, na neki nain je to bilo uteno, ali s druge strane, to joj je jo pojaalo nostalgiju. To poslepodne, Ken je otiao u posetu svojoj devojci, a Seli je tiho nestala niz ulicu, kod suseda. Pozvala bi i Hiroko sa

sobom, ali se plaila da e ona kazati njenoj mami. Jo je nije dovoljno poznavala. Seli je elela da poseti svoju drugaricu koja je imala izuzetno lepog esnaestogodinjeg brata s kojim je ona volela da flertuje. Samo je Tami ostala, ali jc ona biia zauzeta s ocem u bati, a Hiroko je u kubinji pomagala strini. Reiko je bila impresionirana time kako je brzo i znalaki Hiroko sve radila. Malo je govorila, nije oekivala pohvale, ali se kretala po kuhinji kao munja dok je pripremala stvari. Brzo je shvatila kako se sprema krompirpire, mada ga nikada ranije nije videia, a pomagala je i u sprernanju kukuruza i salate. Kada je Tak zamolio enu da marinira meso, Hiroko je hitro i to nauila pa je onda izala s Reiko da joj pomogne u postavljanju ogromnog stola za bife. Ona je bila najtia i najefikasnija devojka koju je Reiko ikada videla i, bez obzira na oiglcdnu stidljivost, znala je ta radi. - Hvala ti na pomoi - kazala joj je tiho Reiko dok su se pele da se presvuku. Bila je Ijupka devojka i Reiko je bila ubecna da e uivati s njom. Nadala se da de i Hiroko biti srena s njima. Ve je izgledala srenije to popodne, im je jednom imala ta da radi. Tek je sada, dok su stajaie na stepenitu, opet delovala zamiljeno, a Reiko je bez rei osetila da Hiroko nedostaju njeni roditclji. - Zaista cenim tvoju pomo - kazala je neno. - Drago nam je to si ovde, Hiroko. -I mcni je veoma drago - kazala jc Hiroko i duboko joj sc poklonila. - Ne mora to da radi ovdc - Reiko je neno poloila ruku na njeno rame. - Ne znam drugi nain da vam iskaem potovanje i da vam se zahvalim na ljubaznosti - kazala je kada ju je Reiko dopratila do Seline sobe. Hirokme stvari su bile uredno odloene, dok je jedini vidljivi nered u sobi bio Selin. - Nije potrebno da nam iskazuje potovanje. Razumemo kako se osea. Ovde se moe ponaati manje formalno -

Hiroko je ve poela da se ponovo klanja, pa se zaustavila i malo nasmeila.

- Ovde je sve mnogo drugaije - priznala je. - Morau da nauim mnoge stvari, mnoge nove obiaje. - Tek je poinjala da shvata ta je njen otac mislio kada joj je govorio o tome. Nikada nije ni slutila da je sve tako drugaije, naroito u kui njenih rodaka. - Veoma brzo es sve da naui - ubeivala ju je Reiko. Medutim, dok je to vee stajala na zabavi, Hiroko nije bila tako sigurna u to. Oseala je da je okruena morem brbljivih stranaca. Doli su da je upoznaju, rukovali se s njom, pozdravIjali je, a ona im se klanjala, priali su o tome kako je ona divna i kako joj je lep kimono. Ali, kako su mnoga od njihovih lica bila japanska, oni su govorili engleski jezik i bili su ili nisei ili sansei, prva ili druga generacija Amerikanaca. Veina njih je davno ve izgubila svoje japanske manire i tradiciju i samo su njihovi dede i babe bili bliski za Hiroko. Na zabavi je bilo i mnogo nejapanaca. A ona se medu svima njima oseala izgubljeno. Jedva je i svoje roake poznavala. I, poto je pomogla kasnije da se raspremi bife, neko vreme je stajala sama u dvoritu, gledajui u nebo i razmiljajui o svojim roditeljima. - Sigurno oseatc da ste daleko od kue - jedan glas je rekao blago iza njenih leda, a ona se iznenaeno okrenula i ugledala oveka koji joj se obratio. Bio je visok, mlad i crnokos i, po zapadnjakim standardima, veoma lep. A ona je, isto onako brzo kako je i podigla pogled, spustila glavu da on ne bi video da plae. Tugovala je za kuom i bila je tako usamljena. Stajala je oborenog pogleda u povreenoj tiini dok joj se on predstavljao. - Moje ime je Piter Denings - rekao je pruajui joj ruku koju je ona prihvatila. Zatim ga je polako ponovo pogledala. Izgledao je veoma mlad, a zapravo je imao dvadeset sedam godina i bio Takov asistent na Politikim naukama na Stenfordu, - Bio sam jednom u Japanu. To je najlepa zemlja koju sam video. Naroito mi se Kjoto dopao. - Znao je da je ona odande i zaista je to misiio. - Mora da vam sve ovo deluje strano - blago je rekao. - Povratak iz Japana je za mene bio ok. Ne mogu da zamislim kako je vama poto nikada niste bili ovde. - Sagledavanje sopstvene kulture njenim oima uinilo je da sve izgleda veoma udno ak i njemu i on joj se toplo nasmeio. Imao je prijateljsko lice i nene oi i, bez obzira na to to ga nije poznavala, on joj se dopao. Hiroko je opet spustila oi i nasmeila mu se bojaljivo. Bio je u pravu. Ovo jeste ok. Borila se sa svim novim utiscima i iskustvima koja je doivela od jutra. ak su i njeni roaci bili drugaiji od onoga to je ona oekivala. Cinilo joj se da nema nikoga s kim bi mogla zaista da razgovara, barem ne za sada. - Meni se veoma dopada - rekla je blago, zurei u svoja stopala i oseajui da bi trebalo da mu se pokloni, ali Reiko joj je rekla da to nije potrebno. - Ba imam sree - proaputala je pokuavajui da ga ponovo pogleda, ali ne uspevajui. Jednostavno se previe stidela, ali on je toga bio svestan. Bila je kao devojica, a opet i ena. I pored svojih godina, nije bila ni nalik na njegove studentkinje. Bila je toliko delikatnija, tako povuena a, opet, istovremeno se kod nje mogla osetiti neka spokojna snaga. Bila je interesantna devojka i, naizgled bistra, ali je posedovala svu izuzetnu finou i blagost svoje kulture. Dok ju je posmatrao u dvoritu, Piter Denkins se oseao zateen. Ona je otelotvoravala sve sto je on voleo kod japanskih ena dok je boravio tamo. A sve to je sada mogao da uini, bilo je da zuri u nju dok je ona pred njim drhtala. - Da li biste eleli da uete unutra? - upitao je neno, oseajui da ju je saterao u ugao, a da je njoj previe neprijatno da mu umakne. Klimnula je glavom i jedva ga pogledala kroz svoje tamne trepavice. - Od Taka sam uo da idete na koled Sv. Andrije u septembru govorio je dok su se polako pribliavali kui. Nemo se divio njenom kimonu. Bio je divan. Sledeeg trenutka zatekli su Reiko kako aska s dve pri jateljice i ostavio joj je Hiroko. Reiko mu se nasmeila i leerno je predstavila Hiroko dvema enama. Devojka im se duboko poklonila, iskazujui potovanje prema prijateljima porodice Tanaka, a ene su delovale kao da se dosauju dok su je posmatrale. Na drugoj strani, u dvoritu, Piter je priao Taku da jc up ravo upoznao njihovu roaku. - Ona je slatka devojka, siroe, ali mora da se osea tako izgubijeno ovde - kazao je Piter saoseajno. Postojalo je ncto kod nje to je nagonilo ljude da je uzmu pod svoje okriljc i zatite. - Navii e se - Tak se smeio drei au vina u ruci. Rotilj je protekao dobro i izgledalo je da svi uivaju u zabavi. - Ja sam se navikao - iscerio se. - Ti si jednostavno opinjen Japanom od onog tvog puta. - To je bila istina. Piter se zaljubio u celu zemlju. - Ne razumem kako ne osea da ti nedostaje. Ali Tak je uvek govorio da voli Sjedinjene Drave i jasno je da bi on primio i dravljanstvo samo da je mogao. lako je dvadeset godina iveo tu i bio oenjen amerikom dravljankom, po zakonu nije mogao i on da dobije dravljanstvo. - Tamo sam se guio. Pogledaj nju. - Takeo je posmatrao svoju mladu roaku. Za njega je ona otelotvoravala sve to je mrzeo u Japanu i od ega je pobegao. - Ona je stegnuta i vezana; plai se da nas pogleda. Nosi istu odeu koju su nosili i pre petsto godina. Stezae u povez grudi ako ih ima, a kada zatrudni, povezivae stomak i najverovatnije nee ni rei muu. Kada bude imala dovoljno godina, roditelji e joj nai mua kojeg nikada ranije nije videla. I oni nijedanput nee stvamo razgovarati. Ceo ivot e provesti klanjajui se jedno drugom i skrivajui svoja oseanja. A u poslu je potpuno isto, samo jo gore. Upravlja tradicija, sve se svodi na formu, potovanje i obiaj. Nikada ne moe jednostavno da progovori i kae ta osea i da krene za enom jednostavno zato to je voli. U Japanu verovatno nikada ne bih mogao da se oenim s Reiko da sam je tamo sreo. Morao bih da se oenim enom koju su moji roditelji odabrali. S tim ne bih mogao da ivim. Danas, kada sam video Hiroko, sve mi se vratilo. Ona je kao ptica u kavezu, previe upiasena ak i da bi pevala. Ne, ja ne alim za Japanom - osmehnuo se alosno - ali siguran sam da ona ali. Njen otac je dobar ovek i nekako je uspeo da odri iv duh

uprkos toj represiji. On ima divnu enu i ini mi se da se oni zaista vole. Ali kada pogledam Hiroko, sve mi opet pukne pred oima. Tamo se nikada nita nee promeniti. To je tiranija -zakljuio je, a Piter je klimnuo glavom. Video je tamonju represiju i tradiciju, ali, i toliko toga vie. Nije mogao da razume zato Takeo nije voleo Japan kao on. - U Japanu ima oseaj zastoja istorije, samo dok boravi tamo i zna da se nita nije promenilo poslednjih hiljadu godina i nada se da se nita nee promeniti ni sledeih hiijadu godina. To sam zavoleo. I volim nju da posmatram. Volim sve to ona predstavlja - rekao je Piter jednostavno dok ga je Tak gledao zabavljajui se. - Nemoj Reiko da te uje da tako govori. Ona smatra da japanske ene nikada nemaju jednak tretman i da njima dominiraju njihovi muevi. Ona je plod Amerike u tolikoj meri, koliko i pita s jabukama i ona to voli. Nije elela da ide u kolu tamo. - Mislim da ste oboje ludi - Piter se nasmejao, a onda su ga odvukla dva druga profesora sa Stenforda i nije vie uspeo da razgovara s Hiroko. Ali, video je kako se klanja u znak pozdrava nekim porodinim prijateljima i, bez obzira na sve to je

Tak rekao, izgledala je dostojanstveno i graciozno. Bio je to obiaj kojim je on bio dirnut i ni na koji nain ga nije smatrao degradirajuim. A kada se spremao da ode, oi su im se srele na trenutak i mogao se zakleti da je gledala pravo u njega, ali njene oi su se opet spustile, u delicu sekunde, i ona je razgovarala s jednim od.svojih roaka. Niko nije progovorio japanski te veeri s njom i nasmejala se kada joj se Piter poklonio pre nego to je otiao i kada joj je rekao sajonara. Pogledala ga je da bi otkrila da li joj se podsmeva. Ali njegove oi su bile tople i on joj sc smeio. Ona mu se onda formalno poklonila i drala je sputene oi dok mu je govorila da joj je bila ast to ga je upoznala. On je rekao isto to i otiao s jednom privlanom plavuom s kojom je i doao. Hiroko ga je posmatrala za trenutak, a onda je povela Tami u njenu spavau sobu. Tami je zevala, bilo je kasno, ali se osea
la lepo. Svi su se dobro proveli. ak je i Hiroko bilo prijatno iako nije poznavala nikoga, a sve to je dotakla, okusila ili vi dela bilo je tako razliito od onoga to je znala i od onoga to je oekivala. - Da li ti je bilo zabavno? - upitala je Reiko kada je Hiro ko stavila Tami u krevet i sila ponovo da pomogne u kuhinji. Pozvano je bilo i nekoliko studenata njenih godina, ali ona jc bila previe srameljiva da bi razgovarala s njima. Veinu vremena je provela sama ili s Tami. Piter Denkins je bio jedini odrasli gost s kojim je razgovarala. Ali, i to je bilo na njegovu inicijativu, a ne njenu. Bilo joj je teko da razgovara bilo s kim, ak i s njim. Jednostavno je bila jako stidljiva, ali je provela zanimljivo vee i smatrala je da su gosti ljubazni. - Jeste mi zabavno - potvrdila je, a Reiko se nasmeila. Znala je da e se Tami pozabaviti njenim engleskim jezikom. Dok su one razgovarale, Lesi je leala na podu i mahala repom, oekujui ostatke od veere. Ken i Tak su napolju istili rotilj i skupljali ae. Samo Seli nije pomagala. Dole u sobici priala je telefonom s drugaricom; pola sata ranije, obeala je da e biti gotova za minut, ali neto je tnorala da joj saopti. - Postigla si veliki uspeh - kazala je Reiko i stvarno je to i mislila. - Svi su sreni to su te upoznali, Hiroko. A sigurna sam da ti nije bilo iako. Mlada devojka je pocrvenela i u tiini je nastavila da pomae oko sudova. Bila je toliko srameljiva da ih je to i dalje iznenaivalo a, ipak, Reiko je primetila da je razgovarala s Piterom. On je veeras doao na zabavu sa svojom novom devojkom. Ona je bila model u San Francisku i Reiko je zapazila da je Ken bacao na nju odobravajue poglede. - Jesu li se svi lepo proveli? - raspitivao se Tak kada je uao s posluavnikom punim aa. - Mislim da je bilo zaista lepo vee - dao je kompliment svojoj eni i nasmeio se Hiroko. - Meni isto - kazala je blago. - Hamburgeri su super -parafrazirala je Tami i svi su se nasmejali. Ken se sluio piletinom koja je ostala. Stalno je jeo, bio je u razvoju, a krajem

avgusta poee da trenira fudbal. - Hvala vam za veoma lepu zabavu - dodala je Hiroko utivo i malo kasnije su se svi popeli na sprat, svako u svoju spavau sobu. Seli i Hiroko su se svukle u tiini i u spavaicama skliznule u krevet. Dok je leala, Hiroko je razmiljala o tome koliko je daleko stigla, koliki je put prela, o ljudima koje je upoznala i o toplom doeku svojih roaka. lako nisu vie Japanci, svi su joj se veoma dopali. Dopao joj se Ken sa svojim pakostima, dugim nogama i neutoljivim apetitom, Seli sa svojom modernom odeom, deacima, telefonima i tajnama, a naroito mala Tami s arobnom kuom za lutke i odlunocu da od Hiroko naini Amerikanku, kao i njihovi roditelji koji su bili tako ljubazni prema njoj da su joj ak pripremili zabavu. Dopali su joj se i njihovi prijatelji... ak i Lesi. Dok je leala razmiljajui o svemu tome kao o velikoj avanturi, poelela je da su i njeni roditelji i Judi mogli da budu tu. Moda onda ne bi oseala toliku nostalgiju. Okrenula se na svoju stranu, duge crne kose rasute po jastuku i mogla je da uje kako Seli ve neno hre. Ali Hiroko nije mogla da zaspi. Mnogo toga joj se dogodilo. Provela je svoj prvi dan u Americi, a pred njom je bilo vie od jedanaest meseci do povratka kui. Dok je tonula u san, brojaia je prvo mesece, pa onda nedeIje... konano trenutke... Brojala je na japanskom jeziku kad je poela da sanja, mislci da je ponovo kod kue, s roditeljima i bratom... Uskoro, proaputala je u snu... Uskoro... kod kue... A u daljini je ula mladia koji kae sajonara... nije znala ko je on, ni ta to znai, samo je uzdahnula, okrenula se i prebacila ruku oko Seli.

5.
Svoj drugi dan u Americi Hiroko je provela prijatno s ro acima. Odvezli su se to popodne karavanom do San Franci ska. Ili su u Golden Gejt park, pili aj u japanskoj ajdinici i obili Akademiju nauka. Odvezli su je u centar grada i uspcla je da na trenutak iz automobila vidi radnju ,,I. Magnin prc nego to su se vratili u Palo Alto. U bati ih je ekala Lesi i mahala je repom kada je ugledala Hiroko. im su stigli kui, Seli je nestala, isto je uradio Ken, a Hiroko je otila da pomae strini Reiko da spremi veeru. Poto jc postavila sto, Tami je strala dole da se igra sa svojom kucom za lutke. Reiko je kazala Hiroko da postavi sto za sedmoro, a ona se pitala ko dolazi na veeru. Mislila je da je neko od drugova dece, ali je Reiko jednostavno rekla da dolazi Takov asistent. - Mislim da si ga upoznala sino, na rotilju. Ime mu je Piter Denkins. - Hiroko je klimnula glavom i spustila pogled. To je mladi s kojim je razgovarala i koji joj je priao o tome koliko mu se svideo Kjoto. On je stigao s flaom vina za Taka i buketom cvea za Reiko. I opet je bio isto onako Ijubazan, a Hiroko isto onako stidIjiva Raspitivao se kako su proveli popodne poto se udobno smestio u njihovoj dnevnoj sobi, a Hiroko je istog trenutka nestala da pazi na veeru u kuhinji. Kao i prethodne veeri, ona mu se duboko poklonila, a i on njoj, to je Taku bilo veoma zabavno. - Neverovatno je stidljiva - kazao je Tak kada je Hiroko iala iz sobe. Nije video da se ene tako ponaaju otkako je otiao iz Japana, pre dvadeset godina. Nadao se da e ona to prevazii tokom jednogodinjeg boravka u Kaliforniji. ak se jedva usuivala da pogleda u njega, kao roaka, a s mladiem kao to je Piter, jedva se odvaila da progovori. Bila je tiha tokom veere i delovala je zamiljeno zbog njihovog razgovora. Ken i Seli su se prepirali o filmu koji su gledali, a Tami je sanjarila. Piter, Tak i Reiko su vodili ozbiljan razgovor o ratu u Evropi. Situacija je oigledno bila sve tea i jadni Britanci su primili

strane udarce, a da se o zastraujuoj situaciji izmeu Nemaca i Rusa i ne govori. - Mislim da emo i mi morati da uemo u to na kraju -kazao je Takeo. - Izgleda da je Ruzvelt to priznao u poverenju. Nema drugog naina. - To nije ono to on saoptava amerikoj javnosti - bila je vrsta Reiko, a izgledala je zabrinuto. Mu joj je bio suvie star da bi ga pozvali, ako Amerika ue u rat, ali Ken je imao dovoljno godina da bi ga mogli odvui za dve godine, ako to bude potrajalo. A od te perspektive su strahovali i Tak i Reiko. - Razmiljao sam da se dobrovoljno javim u Britansku kraljevsku avijaciju prole godine - ozbiljno je priznao Piter a Hiroko ga je bojaljivo pogledala kroz trepavice. Niko od njih nije obraao panju na nju, pa joj je bilo lake da ga pogleda i da se usredsredi na ono to su govorili. - Ali nisam eleo da napustim fakultet. Postoji realna opasnost da posle ne bi mogao da se vratim na posao. - Svi su se drali stareinstva i moralo se uvati stalno mesto, a on je imao sjajan posao na Odeljenju politikih nauka, kao Takov asistent. Nije hteo to da odbaci, ak ni zbog vrednog razloga, ali znao je da e na kraju moda morati to da uini. Trenutno je jo planirao svoju budunost. Sa dvadeset sedam godina nije oseao da bi jednostavno mogao sve da odbaci i ode da bije tuu bitku. - Ne mislim da bi trebalo da ide, osim ako mi ne uemo u rat - razlono je rekao Tak, mada je znao da bi i on moda pao u iskuenje da je miai. A onda, poto su zavrili obed, razgovor je preao na druge teme, na predavanje koje Tak priprema uz Piterovu pomo i na neke izmene koje eli da uini u Ode Ijenju. Tek tada je Piter shvatio da Hiroko prati njihov raii. vor veoma paljivo. - Hiroko, da li te zanima politika? - tiho je upitao. Sol je preko puta nje, a ona je spustila pogled pre nego to je oclr vorila, pocrvenevi. - Ponekad. Moj otac takoe govori o tim stvarima. Ali i ih ne razumem uvek. - Ni ja ih ne razumem uvek - nasmeio se poelevi da :. ona opet pogleda. Imala je oi koje su delovale beskrajno di boke u svojoj sjajnoj zagasitosti. - Tvoj otac predaje na um verzitetu u Kjotu, zar ne? - upitao je Piter. Klimnula je glavom i ustala da pomogne Reiko sa sudovima. Piter i Takeo su otili u radnu sobu i, kada je sredila sudo ve, Hiroko je sila da pomogne Tami oko kue za lutke. Napravila je siuno origami cvee i ptice za kuu i majune crtec da ih Tami obesi na zidove od kojih je jedan predstavljao pla nine obasjane zalazeim suncem. Reiko je bila zapanjena onim to je Hiroko napravila. Bila je to devojka ne samo s lepim ma nirima ve i s puno talenata. - Je li te majka nauila da to pravi? - Reiko je bila oani na minucioznim pticama od papira koje je ona napravila zu Tami. - Moja baka - nasmeila se. Sedela je na podu u zeleno-plavom kimonu, sa svetloplavim pojasom i izgledala je veoma ljupko. - Ona me je nauila mnogim stvarima... o cveu i ivotinjama, kako da brinem o kui i da tkam otirae od slame. Moj otac misli da je to veoma staromodno i sasvim nekorisno - dodala je tuno. To je delimino bio razlog zbog kojeg ju je naterao da doe ovamo jer je smatrao da je bila previe kao njena baka, jako staromodna. Ali sve to je ona oseala duboko u svojoj dui i volela je stare obiaje i prastare tradicije. Volela je da pomae majci u voenju kue, volela je da kuva i odrava batu. Bila bi nekome dobra supruga jednog dana, iako ne i moderna. Moda e u Araerici nauiti sve to njen otac misli da joj nedostaje, pa da moe da se vrati kui i bude s njima. Posle

dva dana u Americi, svialo joj se da bude tu, aii je i dalje oseala stranu nostalgiju. Tami je majci pokazala crtee koje je Hiroko napravila i, na kraju, dve ene su otile gore i stavile Tami u krevet pa se pridruile Takeu i Pitera. U meduvremenu, njih dvojica su zavrili svoj posao i sedeli su dnevnoj sobi s Kenom i Seli. Igrali su Monopol i Hiroko se nasmejala kada je ugledala kako se smeju, a Ken optuuje Seli da vara u igri. - Ti nisi imala hotel na Park Plejsu. Video sam kad si ga uzela. - Nisam! - ciknula je ona i optuiia ga da je ukrao polje Bordvok. Prepirka se nastavljala dok su se svi smejali, a Hiroko pokuavala da shvati igru. Delovala je zabavno, uglavnom jer su se oni toliko zabavljali i jer je Piter igrao s njima, ba kao da je jedno od dece. Ponudio joj je svoje mesto, aii je ona odbila. Previe se stidela da bi se igrala s njima, ali je to podsetilo na njeno igranje s bratom igre ogi. I on je varao i uputali su se u beskrajne rasprave oko toga ko je zaista pobedio i nikad se nisu slagali u tome ko je pobednik. Prolo je jedanaest sati kada je Piter otiao, a Reiko je obeala da e ga jo jedanput te nedelje pozvati na veeru. eleli su da bolje upoznaju njegovu novu devojku, ali je Takeo podsetio da porodica odlazi na jezero Taho sledeeg vikenda. Bie odsutni dve nedelje. Kao i svake godine, iznajmili su brvnaru. Takeo i Ken su voleli da pecaju, a Seli da skija na vodi, iako su se svi slagali u tome da je jezero ledeno. - Pozvau te kada se vratimo - kazala je Reiko, a Piter je mahnuo na polasku i zahvalio se na veeri. Njemu i Taku predstoji teka nedelja jer e razmatrati raspored za sledei semestar. Obojica su eleli da to zavre pre Takeovog odmora. Dok je odlazio, Piterove oi su se srele s Hirokinim, samo za deli sekunde. Za trenutak je postojao oseaj razumevanja, a onda je nestao. Jedva da mu je ita rekla tokom cele veeri. Nije se usuivala. Ali, smatrala je da je inteligentan i veoma interesantan. Zanimale su je njegove ideje, ali nikada se ne bi usudila da stupi u razgovor s njim. Uprkos svim naporima
njenog oca da je oslobodi tokom godina, ona jo nije mogla da se natera da razgovara sa strancima. Vreme provedeno na jezeru bilo je lake za Hiroko. Sve to su radili bilo je isto ono to je njena porodica radila kada bi ili u planine u Japanu. Godinama su odlazili u riokan na jezeru Biva za letnji odmor. Ona je volela i odlaske na morsku obalu, ali planine su pruale savren mir. Svakog dana je pisala roditeljima i igrala se s roacima. S Kenom je igrala tenis, a on ju je uio da peca, premda je s Judijem odbijala to da radi. U jednom pismu je zadirkivala brata priom o tome kako je ulovila ogromnu ribu. Pokuala je i da skija na vodi sa Seli, ali voda je bila toliko lcdena da su joj se stopala koila, a nikako nije uspevaia da dri ruke dovoljno ispruene da bi se izvukla iz vode. Odvano je pokuavala i mora da je pala sto puta pre nego to je konano odustala. Sledeih dana, opet je pokuavala pa je do kraja odmora uspela da se odri tokom jedne kratke vonje i svi u amcu su vikaii pobedonosno dok se njen stric Tak smejao, ponosan na nju. - Hvala bogu. Mislio sam da e se udaviti i da u ja to morati da javim njenom ocu. - Zaista mu se dopadala ta devojka, s mnogo odvanosti i bistrim umom. Steta je to je toliko srameljiva ali, u vreme kada su naputali jezero, delovala je znatno oputenije s

njima. Govorila bi i kada joj se nisu prethodno obratili, s Kenom je i ale zbijala, a jednom je ak nosila suknju i demper, da bi ugodila Seli. Ali i dalje je veinu vremena bila u kimonu i Reiko je morala da prizna da kimono na njoj izgleda Ijupko i da e joj biti ao da je gledakako nosi zapadnjaku odeu kada krene na koled. Meutim, najvea promena se dogodila kada je Piter pono vo doao na veeru. Obeao je da e povesti svoju devojku, ali ona je imala reviju u LosAnelesu i nije mogla da doe, to je bilo sasvim dobro. Vee je proteklo opustenije bez nje. On je bio kao lan porodice i, kada se pojavio na nedeljnoj veeri, dan poto su se oni vratili s jezera Taha, deca su ga doekala zagrljajima, cikom i pogrdama. Hiroko mu se, kao i obino, poklonila. Obukla je svetlonarandasti kimono s bledoruiastim cvetovima, koji joj se neverovatno slagao s preplanulom koom. Kosa joj je bila putena i presijavala se kao crni saten, padajui niz lea. Ovoga puta je pogiedala u njega i nasmeila mu se. Veoma se ohrabrila za dve kratke nedelje provedene u planinama. - Dobro vee, Pitersan - rekla je utivo dok je prihvataia cvece koje je on doneo za Reiko. - Dobro ste? - upitala je i tek tada spustila pogled. Ali, za nju, to je bilo veoma smelo ponaanje. - Hvala, veoma sam dobro, Hirokosan - rekao je, odgovarajui joj formalno i naklonom. Kada su im se oi ponovo srele, nasmeio joj se. - Kako ti se dopalo jezero Taho? - Veoma je iepo. Uhvatila sam mnogo ribe i nauila da skijam na vodi. - Ona je laov - dobacio je Ken leerno, dok je prolazio pored njih. Oni su sada bili kao roeni brat i sestra, posle dve nedelje provedene u brvnari u planini. - Upecala je dve ribe i to najmanje koje sam ikada video. Dodue, popela se na skije. - Uhvatila sam sedam riba - ispravila ga je ona, kezei se i delujui kao starija sestra, koja ne prihvata njegove gluposti, a Piter se smejao. Ona se rascvetala tokom dve nedelje odsustva i on je time bio dirnut. Otvarala se kao redak cvet i lice joj je sijaio kada mu je priala o skijanju i pecanju. - Izgleda da ste se svi lepo proveli. - I jesmo - potvrdila je Reiko, poljubila ga i zahvalila mu se na cveu. - Uvek nam prija da idemo tamo. Trebalo bi da pode s nama sledee godine. - Voleo bih... To jest... - pogledao je svog efa pravei tunu grimasu - ukoliko tvoj mu opet meni ne ostavi kompletan kurs, da ga reorganizujem. - On nije to stvarno sam uradio, jer su vei deo posla obavili pre nego to je Tak otiao; Piter je sredio sve preostale pojedinosti i dobro je to obavio. Takeo je bio vrlo zadovoljan poslom koji je Piter zavrio u njcjoum odsustvu. Piter ga je izvestio o zbivanjima na fakuitetu za vrcmr n govog odsustva, a za veerom su jo jednom razgovarali o sii aciji u Rusiji. Na kraju se Piter okrenuo lca Hiroko i upiiao ima li vesti od roditelja. Ona je i dalje bila zapanjena s kakvom lakoom su svi oni izraavali svoje miljenje, posebno Reiko Dopalo joj se da ena izraava svoje misli slobodno. Gledajudl stidljivo dole, kazala je Piteru da su joj se roditelji javljali, onda je, prisilivi se, podigla pogled ka njemu, nasmeila sc zahvaliia mu na raspitivanju. Ispriala mu je za oluju o ko joj su joj roditelji javili ali, osim toga, sve je bilo u redu. Sama pria o njima odjednom je uinila da ponovo oseti nostalgiju za Kjotom. - Kada ti poinje kola? - upitao je tiho. Uvek se oseao kao da je ona srna, spremna da pobegne od njega u umu, pa on mora da se kree polako i da govori veoma blago. Skoro da je poeleo da isprui ruku ka njoj da bi joj pokazao da ne eli da je povredi. - Za dve nedelje - hrabro mu je odgovorila, primoravajui se da ga se ne plai. elela je da bude utiva i da bude vie Amerikanka i da se ne skriva od njegovog pogleda kao to to rade japanske devojke. U dubini due, elela je da bude kao Seli ili kao njena strina Reiko. Ali, to nije bilo nimalo lako. - Jesi li uzbuena zbog toga? - pitao je i sam uzbuen jer je zapravo vodio razgovor s njom. Veoma mnogo mu je znailo da njoj bude prijatno. Nije bio siguran zbog ega, ali znailo mu je. eleo je da ona bude oputena s njim i da je bolje upozna. - Moda se plaim, Pitersan - zapanjila ga je svojom iskrenou. Uprkos svojoj stidljivosti, ona je ponekad bila veoma direktna, ali on to jo nije saznao. - Moda im se neu dopasti, ako sam tako mnogo razliita - uputila mu je svoj mudar pogled. Biia je oaravajua sa svojim divnim manirima i gracioznim ophoenjera. Nije mogao da zamisli ikog kome se ona ne bi dopala, pogotovo to nije mogla da bude grupa osamnaestogodinjih devojaka. Nasmejao se na tu pomisao. - Mislim da e im se mnogo dopasti - kazao je, jedva skrivajui sopstveno divljenje prema njoj. Takeo ih je posmatrao i za trenutak se upitao da Ii je Piter neuobiajeno zainteresovan za nju, aii je shvatio da je giupo da tako misli. - Ona e nositi normalnu odeu kada bude ila u kolu -izjavila je Tami, a Hiroko se zakikotala. Znala je da je Tami i dalje brinula da li e njena roaka ii na koled u kimonu. - Je tako, Hiroko? - Tako je, Tamisan. Nosiu odeu ba kakvu i Seli nosi. Ali sada je uvidela da je zapadnjaka odea koju je ponela izgledala staromodno. Ni ona ni njena majka nisu znale ta da odaberu kada su ile u kupovinu u Kjotu. Videvi odeu koju nose Seli i Reiko, shvatila je koliko je runa njena nova odea. - Meni se sviaju tvoji komoni, Hirokosan - tiho je kazao Piter. - Odgovaraju ti. Hiroko je bilo toliko neprijatno zbog njegovih rei da je spustila pogled i nije odgovorila. Posle veere, opet su igrali Monopol, a ovog puta se i Hiroko pridruila. Igrala je na jezeru ovu igru i postala dobra u njoj. Shvatila je igru i kada bi Seli i Ken varali, uvek bi ih uhvatila to se desilo i ove veeri, pa je dolo do divlje vike i smeha, a Takeo i Piter su odustali i otili da piju kafu u kuhinji. Reiko je tamo jo odlagala sudove. Nasmeila se i sipala im po olju kafe. Troje odraslih su odatle posmatrali ale etvoro dece. Dodue, Hiroko vie nije bila dete, ak nije ni Ken, ali oko njih je jo vladala divna nevinost. - Ona je ljupka devojka - zamiljeno je rekao Piter, a Takeo je potvrdio klimanjem glavom. Nije mogao da sc otme seanju na opomene svog roaka Masaa, jo pre njenog dolaska, da joj ne dozvoli nikakvu romantinu vezu tokom boravka na koledu. A postojalo je neto u Piterovim oima, neto to je ukazivaio Taku da mu se ona dopada. S druge strane, Piter je imao devojku i Takeo je sebe ubeivao da je previe zatitniki raspoiocn. Hiroko jedva da vie nije bila dete, mada je

sasvim sigurno bila veoma lepa, a njena ljupkost i nevinost su bile veoma zavodljive. - Ljupka je - tiho se sloio Tak. - Ali ona je dete - kako je izgovorio te rei, setio se da je Reiko bila njenih godina kada ju je on upoznao. Njemu je bilo trideset i Reiko mu je bila studentkinja. Nije bilo nezamislivo da bi se ista stvar mogla dogoditi i Pitera. Tak i Reiko su se venali est meseci poto su se upoznali, ali Hiroko je delovala tako detinjasto u poreenju s devojkom kakva je bila Reiko, da je Takeo shvatio da je bilo blesavo ono o emu je razmiljao. Pa ipak, neto u Piterovim oima, kad god bi je pogledao... ali on bi to poricao ak i da ga je Tak pitao. Ono to je Tak osetio, ostalo je neizgovoreno medu njima. Takeo je bacio pogled na svoju enu i nasmeio se. Dve decenije su bili sreni. A onda je

pogledao svoju mladu roaku koja je skakutala s njihovom decom. Hiroko je bila prava Japanka, u svakom pogledu. A vraa se u Japan za godinu dana. Pa, iako je njen otac imao savremena shvatanja, udaja erke za Amerikanca svakako nije bila deo toga. Masao trenutno nije eleo ni da se ona zabavlja, ak ni s Japancem. eleo je da se ona vrati kui pre nego to bi stigla da razmiija o ljubavi iti braku. - Zaista mi se svia Kerol - iznenada je rekao Piter, kao da je pokuavao sebe da ubedi u to, ali i njemu samom to nije zvualo iskreno. Daleko vie ga je impresionirala Hirokina lepota i blagost od njegove upadljive devojke, plavue s modernorn karijerom. Bila je lepa ali i plitka, a on je bio svestan toga. Koliko god da je udno, uporeivanje ove dve ene bilo mu je neprijatno. A kad su se vratili u dnevnu sobu da ponovo prate Monopol, podsetio se koliko je Hiroko bila mlaa i kako je hio aav da dozvoli da ga ona toliko opini. Stvar je bila samo 11 ome to je ona izgledala kao lutka a njemu su se dopadali njcni diskretni maniri i fascinirajua tradicija. I, dok ju je posinatrao, nije mogao da ne primeti ponovo kako je nena i lepa kada se smeje. Zadirkivala je Kena, a smeh joj je bio kao zvuk zvonia. Uznemirilo ga je saznanje da, dok se igra odvijala, nije mogao da odvoji pogled od nje. Nadao se da to niko nije primetio i teio se idejom da
je u stanju da prekine ovo oseanje, kakvo god ono bilo, pre nego to se razvije. Piter nije imao nameru da se zaljubljuje u devojku njenih godina ili da pravi probleme, bilo njoj bilo njenoj porodici. Bio je utljiv kada je odlazio te veeri. A Hiroko mu se i pored sveg smeha koji se ranije orio ozbiljno poklonila, a on joj je uzvratio poklonom. Meutim, ovoga puta nita nije rekao na polasku. Dok se vozio kui, u Menlou Park, bio je zadubljen u misli. Imao je oseaj da ga je ponela plima, tako suptilna da je nije ni primetio. Ali, barem je bio svetan toga. Nee dozvoliti da ga ponese, ma kako privlana bila. Apsolutno nita se nee dogoditi izmeu njega i Hiroko. Kada je Piter otiao, Hiroko je pitala svoje roake da li se Pitersan naljutio. Primetila je kako je bio tih i kako je malo govorio kada je polazio. - Ljut? Ne. Zato? - Reiko je bila iznenaena, ali Takeo je shvatio pitanje. Neto je muilo Pitera, a Takeo je video kako on paljivo posmatra Hiroko. Nc bi bilo u redu da prigovara pa, ipak, eleo je da upozori Pitera da ne dozvoli da ga ponesu emocije. - Bio je veoma ozbiljan kada se opratao - objasnila je Hiroko, a stric Tak je klimnuo glavom. - On mora da misli na to koliko puno posla ima, Hiroko. A mora i ti. Uskoro ti poinje kola. Kada je to rekao, Hiroko se upitala da li je i on Ijut na nju, da se nije na neki nain neprikladno ponaala prema Piteru. Ali strina joj se smeila i nije izgledala uznemireno. Moda ton njenog strica nije nita nagovetavao, ali bila je zabrinuta kada je pola u krevet te veeri. Da li je uinila neto loe? Da li ga je neim uvredila? Da li oni smatraju da je ona previe savremena ili previe otvorena? Ovaj njen novi svet deiovao je veoma zbunjujue. Mcdutim, ujutru su sve njene brige bile zaboravljcnc i ona je smatrala da je bila luda to je tako mislila. Stric joj je objasnio Piterovu utljivost na zadovoljavajui nain: morao je mnogo da razmilja o poslu. Toliko posla je imao da nije dolazio na veeru naredne dve nedelje, a sedmog septembra, cela porodica je dopratila Hiroko do koleda Sv. Andrije. Zgrada je bila lepa, s briljivo odravanim terenima. Studenata je bilo neto preko devetsto. Veina je bila iz San Franciska i Los Anelesa, ili negde iz Kalifornije, a samo mali broj je bio iz drugih drava i s Havaja. Bila je tu jedna devojka iz Francuske i jo jedna koju su roditelji poslali iz Engleske, zbog rata. Hiroko je prela najvei put od svoje kue. Jedna starija studentkinja ju je doekala i dodelila joj sobu s jo dve studentkinje. Videla je njihova imena na oglasnoj tabli: eron Vilijams iz Los Anelesa i En Spenser iz San Franciska, ali nijedna od njih dve jo nije stigla. Reiko i Seli su joj pomogle da se raspakuje dok su ih Ken, Tak i Tami ekali dole. Tami je ceo dan bila oajna jer nije elela da ih Hiroko napusti. - Ne budi blesava - kazala je Reiko. - Kad god bude mogla ona e nam dolaziti za vikende i raspuste. - Ali ja elim da ona bude s nama - tuno je rekla Tami. -Zato ne moe da ide na Stenford s tatom? Njeni roditelji su ve razmiljali o tome, ali ovaj koled je bio iskljuivo enski i, verovatno, bolje mesto za devojku koja je ivela tako zatienim ivotom, kao Hiroko. U poreenju s njim, Stenford je bio ogroman i bio je i za enske i za muke studente, na ta Hidemi apsolutno nije pristajala. Ovo je, dakle, bilo savreno kompromisno reenje. Sada se i Hiroko kolebala dok su njene stvari smetale u jedan od tri minijatuma ormana. To su zapravo bili sanduii. Odjednom joj se uinilo da ponovo gubi svoju porodicu i izgledala je sumorao kao i Tami kada je sila. Nije elela da se rastane sa njima. Na sebi je imala braonsuknju koju joj je majka kupila u kompletu s be setom, a oko vrata je nosila nisku bisera koju je dobila za osamnaesti roendan od roditelja. Nosila je svilene arape, visoke potpetice i braon eiri koketno nagnut na stranu. Seli joj je pomagala pri oblaenju i srnatrala je da izgleda sjajno, mnogo bolje nego u kimonu, ali je Hiroko nedostajala

udobnost njene uobiajene odee i svila koja se presijava i koju je nosila celog ivota. U svojoj novoj odei, oseala se kao gola. Jedna druga starija studentkinja provela ih je po koledu, pokazala im gde se nalaze trpezarija, biblioteka i gimnastika sala i, na kraju, kada vie nisu imali ta da rade, Tak je saoptio da oni treba da se vrate u Palo Alto. Na veeru su im dolazili Piter i njegova prijateljica Kerol. Cim je Hiroko ula tu vest, srce joj se steglo. Oseala se naputeno od svih. Poslednja dva meseca ivot joj se pretvorio u opratanja, a ovo je bilo skoro isto onako teko kao i ono prvo. Kad su poli, Tami je plakala a Seli je vrsto zagrlila i izvukla obeanje da e zvati kad god bude mogla. elela je da sazna sve o Hirokinim cimerkama i svakom mladiu kojeg upozna. A Ken joj je kazao da e ukoliko mu ona javi da treba nekog da bije, on odmah doi. Strina Reiko ju je podsetila da se javi kad god joj neto zatreba, a pogled na strica Taka uinio je da se Hiroko seti oca i knedla u grlu joj je polako rasla tako da nije mogla da govori kada su oni krenuli. Samo je mahala dok su se odvozili, pa se polako popeia u svoju sobu da eka cimerke. Bilo je pet sati kada se pojavila prva. Dola je vozom iz Los Anelesa, imala je bujnu crvenu kosu i odgovarajui stav. Bila je puna ivota i povadila je iz kofera fotografije desetine filmskih zvezda i poreala ih oko ogledala. ak je i Hiroko znala te glumce, a bila je impresionirana kada joj je Seron najleernije saoptila da joj je otac filmski producent. Prema njenoj prii, sve ih je upoznala i objasnila je Hiroko ko joj se od njih svia a ko ne. - Da li je tvoja majka filmska zvezda? - upitala je Hiroko irom otvorenih oiju. Ona je oigledno bila neko veoma znaajan. Hiroko je znala da bi se njenim roditeljima to dopalo.

- Moja mama se udala za jednog Francuza i ivi u Evropi. Sada je u enevi, zbog rata - kazala je nemarno, veto prikrivi injenicu da razvod njenih roditelja ne samo da je bio javni skandal u Los Anelesu, nego i veoma bolno iskustvo za nju.
i. itoi.fcwlSiaidiiSiI:Jiu!i;.;iaiii, l..i

. tWi.iil.iii.,s,ii,. lttiitiiii.

Majku nije videla tri godine, ona joj je samo slala divne poklone za Boi i roendan. - Kakav je Japan? - pitala je skaui na svoj krevet poto se raspakovala. Oigledno je bila zainteresovana za Hiroko. Jedini Japanci koje je upoznala, bili su batovani i sluavke, a Hiroko joj je kazala da joj je otac profesor u Kjotu. - ta tvoja keva radi? zainteresovano je pitala. - Radi li neto? - Hiroko je izgledala malo zbunjena pitanjima. Reiko je bila bolniarka, ali to je biio ovde. U Japanu, veina ena nije imala profesiju. - Ona je jednostavno ena - objasnila je u nadi e to biti dovoljno. Seron je ustala, zagledala se kroz prozor i zviznula. - Opa! - uzviknula je s divljenjem dok su obe srajale i posmatrale zapanjujue lepu devojku kako izlazi iz limuzine, a pomae joj uniformisani ofer. Imala je duge tanke noge i plavu kosu, a nosila je slamnati eir i svilenu haljinu koja je delovala kao da je iz Pariza. - Koga mi to vidimo? Kero Lombard? - Filmska zvezda? - Hiroko je razrogaila oi a Seron se smejala. - Mislim da nije. Najverovatnije jedna od nas. I moj otac ima takav auto. Ali on nije hteo da me doveze ovamo. On i njegova devojka su otili da provedu vikend u Palm Springsu. - nije elela da Hiroko sazna kako je bila usamljena u ivotu. U stvari, po tome ko su joj bili roditelji, na njenom ivotu bi joj svi pozavideli. Medutim, istina je bila daleko od onoga kako je ona stvari prikazivala pred Hiroko. A Hiroko je bila suvie naivna da bi shvatala dublji smisao onoga to Seron govori. Dok su one razmiljale ko bi mogla da bude pridolica, ulo se kucanje na vratima. U sobu je uao ofer kojeg su zapazile maloas i koji je sad nosio torbu i iao dva koraka ispred gospoice En Spenser. Ona je bila vcoma visoka i veoma hladna. Imala je platinastoplavu kosu i ledenoplave oi i odmerila ih je bez ustruavanja. - En Spenser? - odvano je upitala Seron. Kada je ova klimnula glavom, eron je pokazala orman oferu. - Da? - ona nije izgledaia impresionirano nijednom od njih dve, a im je spazila Hiroko, nije vie obraala panju na nju. - Mi smo ti cimerke - kazala je eron, kao da su ona i Hiroko oduvek bile drugarice. - Ja sam eron, a ovo je Hiroko. - Reeno mi je da u imati svoju sobu - rekla je upadljivo hladno, kao da je to greka eron ili Hiroko. - Ne do idue godine. I ja sam traila odvojenu sobu. Brucoi spavaju po tri ili etiri u sobi, Starije dobijaju dvokrevetne ili zasebne sobe. - Ne ako su mi je obeali! - izjavila je i izjurila iz sobe dok su je devojke i ofer pratili pogledom. On je diskretno izaao da je saeka, a Seron je slegla ramenima u nadi da e joj dati jednokrevetnu sobu. Bila je prava zver i boije da ne ive s njom. Hiroko nije imala predstave ta da misli o njoj. Obe ove devojke bile su za nju misteriozna nova vrsta. En Spenser se vratila dvadeset minuta kasnije, nimalo zadovoljno ne izgledajui i odseno je izdala nalog oferu da otvori njenu torbu i da je ostavi ispred ormana. Mislila jc da povede sobaricu da joj raspakuje stvari, ali je ipak odustala od toga. Ona je elela i da njeni roditelji dou s njom, ali oni su bili u Njujorku, u poseti njenoj sestri koja je upravo rodila prvo dete. Skinula je eir i bacila ga na stolicu, a onda joj je pogled pao na ogledalo gde je Seron poreala slike filmskih zvezda i bilo je jasno da joj se nisu dopadale. - ije je ovo? - optuivaki je pogledala Hiroko i dalje ne shvatajui kako su mogli da je teraju da deli sobu s erkom nekog batovana, O tome je imala dosta toga da kae kada je maloas silazila, ali joj je ena koja je zaduena za njih rekla da o tome treba da raspravi s administratorom za pitanja smetaja u ponedeljak a, za sada, da se snae s ovim cimerkama. En je bila van sebe od besa. - Je li ovo tvoje? - po njenom tonu shvatile su ta misli o Japanki kao cimerki. - Moje su - ponosno jc rekla eron. - Moj otac je producent. - En je samo podigla obrvu. Sto se tie nje i njene porodice, Ijudi iz oubiznisa nisu biii nita bolji od istonjaka. Od svih devojaka za koje je znala da su na ovom koledu, nije mogla da veruje da je spala na ove nesrenice. Na kraju je otpustila ofera i raspakovala svoj kofer u tiini. Hiroko nije elela da ometa nijednu od svojih cimerki i sela je da napie pismo. Bilo je lako primetiti napetost koja je vladala u sobi i nedostatak harmonije meu devojkama. eron je barem biia ljubazna s Hiroko, ali posle povrnog pokuaja da je impresionira, otila je u druge sobe da upoznaje druge devojke i da im kae za svog oca, producenta. Kada je Seron izala, En je elela da kae neto, zgroena, ali po njoj je Hiroko bila jo gora i nije zasluivala da se troi vreme na razgovor s njom. Najdrai mama, tata i Jud.i, meni se ovde jako svida, pisala je ona elcgantnim slovima koja je nauila kao dete u Japanu. Koled Sv. Andrije je veoma lep a imam i dve fine cimerke. Znala je da je to ono to bi om eleli da uju, a i nije bilo mogue opisati taan ton Eninog glasa ili prirodu njene predrasude prema Hiroko. Hiroko na tako neto nikada ranije nije naila, ali mogla je da oseti da ni eron nije bila zadovoJjna to ima cimerku Japanku. O tome bi volela da popria s Reiko ili s Takom, ali time nikada ne bi elela da brine svoje roditelje. Jedna od njih je iz Los Anelesa, nastavila je. Otac joj radi u Holivudu, a druga je veoma lepa. Njeno ime je En i dolazi iz San Franciska. Ona je pisala dalje, a En ju je pogledala s gadenjem i zalupiJa vrata za sobom kada je pola na veera. Enin pokuaj da zameni sobe sledeeg dana nije urodio plodom. Administraciji je bilo ao to se njoj ne svia soba i, naravno, oni su bili svesni donacija koje su primili od njene porodice i injenice da je njena majka diplomirala na ovom kotedu 1917. godine, ali jednostavno nisu imali drugu sobu da joj daju. Ona je bezuspeno insistirala na tome da joj je zasebna soba, bez cimerki, obeana. Saznavi da je nee preseliti, stutila se u sobu i besno se efkala po njoj kada je Hiroko ul da uzme demper. Uvek joj je bilo hladno u ovoj odei i uvek se oseala kao gola.

-- Sta hoe? - dreknula je En Spenser na nju i dalje besna to joj nisu dozvolili da se preseli. - Nita, Ensan - izvinila se, poklonivi se i pre nego to je uspela da se zaustavi. - Veoma mi je ao ako sam te uznemi. rila. - Prosto ne mogu da verujem da su nas stavili u istu sobu -En je stajala buljei u nju, nesvesna toga koiiko je gruba, ni toga da nema pravo da tako govori s Hiroko. Kada je htela, umeIa je da bude veoma armantna, ali nije smatrala da je Hiroko vredna. toga. - ta trai ti u ovoj koli? - upitala je dok je sasvim frustrirana sedala na svoj krevet. - Dola sam ovamo iz Japana jer je moj otac to eleo - jednostavno je rekla Hiroko, jo ne shvatajui zato se En toliko ljutila to su one cimerke. - I ja sam zato dola, ali mislim da moj otac nije imao pojma s kim u iei u kolu - zlobno je rekla. Biia je lepa devojka, ali razmaena i sa svim predrasudama svoje klase u vezi s istonjacima. U njenoj svesti svi uti su bili sluge i daleko ispod nje.

Ovo je biio neto novo za Hiroko i nije sve potpuno shvatila. Ali, tog dana je naila na hladan prijem i kod drugih devojaka u koli i nijedna nije delovala voljno da je prihvati. ak ni eron, koja je bila bez rezervi u poetku, nije ila na obroke s njom, niti je ponudila da sedne pored nje iako su ile na mnoga ista predavanja. Za razliku od En, ona se prijateljski ponaala prema Hiroko dok su u njihovoj sobi ali van nje pravila se kao da je ne poznaje. En je biia iskrenija u svojim oseanjima i nikada nije razgovarala s njom i, na neki nain, njen dosledan odnos je manje pogaao Hiroko od eroninog licemerja i iznenadne neljubaznosti kada se nau meu drugima. - Ne razumem - tuno je rekla svojoj strini kada je prvi put otila u Palo Alto za vikend. To je bilo zbunjujue. Svi su se drali na odstojanju prema njoj, a En i njene prijateijice su otvoreno bile grube i ponaale su se kao da ne postoji. - Zbog ega su ljute na mene, Reikosan? Sta sam irn uinila? - Oi su joj se ispunile suzama kada je to pitala, jer nije imala predstavu
kako da to popravi. Reiko je poraeno uzdahnula. Znala je da bi Hiroko naila na taj problem svugde, ali je Stenford bio vei i manje ekskluzivan. Sumnjala je da bi Tak pisao Masau i predlagao da prebace Hiroko na Stenford ili barem na Kalifornijski univerzitet u Berkliju. - Radi se o predrasudama - tuno je rekla Reiko. - To nema veze s tvojom kolom. Ovo je Kalifornija. Ovde su stvari drugaije. Ovde postoji negativan stav prema Japancima. To nije lako prevazii. Moe da se dri svoje vrste - kazala je iako je mrzela to to govori i to mora da objanjava. Ali sirota devojka je bila uzrujana i potpuno skrhana time to su je koleginice i cimerke odbacivale. - Na kraju e to prestati. Ukoliko bude imala sree, one e uvideti kakva si osoba i zaboraviti svoje predrasude. Nisu tamo sve takve. Pogledala je u Hiroko i zagrlila je. Ona je delovala kao dete slomljenog srca i dok ju je posmatrala, Reiko je shvatila da je ppdsea na Tami. - Zato me toliko mrze, Reikosan? amo zato to sam Japanka? - to je bilo neverovatno, ali je Reiko klimnula glavom. - Snobizam, rasizam, predrasude. Izgleda da Spenserova misli da je previe znaajna da bi delila sobu s tobom, a ona druga verovatno misli isto, ali nee da prizna. Ima li jo stranih studenata? - Bilo bi lepo kada bi bila jo neka devojka iz Japana, ali to je bilo previe lepo da bi bilo stvarno. - Jedna iz Engleske i jedna iz Francuske, ali ih ne poznajem i one su mlae. - Bie to duga godina kada se ivi s En Spenser i kada te ostale izbegavaju. - Jesi li ita rekla i jednoj od njih? Moda bi trebalo da kae jednom od svojih tutora. - Bojim se da bi ih to samo jo vie razljutilo. Moda je to zbog mog... - traila je pravu re i nije uspela da je nae. -Mislim da je moja odgovornost to me ne vole - htela je da kae greka, ali Reiko je dobro znala zato je to bilo tako. Njoj se desilo isto kada je pola u kolu u Fresnu, a izgleda da se u meduvremenu nita nije proraenilo. Dok su se nalazile u velikim japanskim zajednicama bilo im je ugodno i bezbedno, ali kada su prele u drugi svet, uvek su postojali ljudi koji su se oseali ugroeni time. Bilo je zauujue da je, uprkos svim promenama irom sveta i savremenom razvitku, u Kaliforniji bilo zakonom zabranjeno da se Japanka uda za belca. Meutim, ovo ne bi bilo u redu objanjavati jednoj osamnaestogodinjakinji iz Kjota. - Oni su na gubitku, Hiroko. Na kraju e se sprijateljiti tamo s nekim. Samo budi strpijiva. I pokuaj da se kloni onih za koje znas da te ne vole. - Isto to je rekla i Seli i Kenu. Oboje su ili u kole u kojima je bilo i belaca i Japanaca i, s vremena na vreme, svako od njih je naiao na predrasude drugova, njihovih roditelja ili profesora. Reiko bi uvek veoma pogodilo kada bi ula tako neto. Na neki nain joj je bilo jednostavnije kada su se njena deca druila s Japancima, pogotovo sada kada su starija i kada se ve javljaju i prve Ijubavi. Ono to Reiko nije znala bilo je da je tnladi iz ulice, u kojeg je Seli bila toliko zaljubljena, bio pola Irac, pola Poljak. - Ako eli, moe doi kui svakog vikenda - kazala je Reiko. Biia je to gorka lekcija, ali Hiroko je morala da je naui i insistirala je da s njom mora da se suoi uz gambare, tiho i hrabro istrajavanje. Obeala je da e opstati bez obzira na to koliko neprijateljski budu nastrojene devojke iz Sv. Andrije. Meutirn, i pored Hirokine odlunosti, Reiko je i dalje bila uznemirena kada je o tome govorila Taku posle veere. - Na istu stvar je mogla da naleti i na Stenfordu - iskreno je rekao Tak kada je Reiko insistirala da pie Masau i trai mu dozvolu da je premeste. - Taj problem nikako ne postoji iskljuivo u Sv. Andriji, Rei. Na kraju, ovo je Kalifornija. - I to je onda u redu? - bila je besna to on eli to da prihvati. - To je onda tako kako je. ele da nas dre odvojeno. ele da veruju da smo mi drugaiji. A sve razlike u kulturi, svi nai mali obiaji kojih se nai oevi i dedovi dre, predstavljaju ono ega se oni boje. Sve je to deo onoga to nas razlikuje. - Za njega ovo nije bila novost, pa ipak je alio Hiroko. Bila je raila devojka i takve reakcije su bile ok za nju. Ali Takeo je znao, kao i Reiko, da ne postoji nita to bi oni mogli da uine da to izmene. - Nije nosila kimono u koli, zar ne? - upitao je. To svakako ne bi doprinelo tome da je prihvate, ali ak i u zapadnjakoj odei, ona je biia tako potpuno Japanka i tako oigledno razliita od drugih studentkinja. - Sumnjam. Mislim da ih je sve ostavila ovde. - Dobro je. Neka tako i ostane. - Obeao je da e razgovarati s Hiroko i to je uinio sledeeg dana. Nije imao vie saveta od onih koje joj je Reiko ve dala. Jednostavno je morala da ivi s tim predrasudama i da pokua da se sprijatelji s nekim ko nema takav stav. Vremenom e upoznati devojke koje misle drugaije a, u meuvremenu, uvek e biti dobrodola u Palo Alto. Bilo je lako razumeti da situacija nije ila nabolje kada je i posle mesec dana ona dolazila svakog vikenda kui. Svakog petka popodne sedala je na voz do njih, ba kao to je svakog petka i ofer s limuzinom dolazio po En Spenser. U poslednje tri nedelje ona se obratila Hiroko samo jednom i to da joj kae da pomeri svoj kofer. - To je neuveno - uzviknuo je Piter kada mu je Tak sve ispriao. - Nije kola u pitanju. To su devojke i to, verovatno, samo aica njih, ali pretpostavljam da je i to dovoljno da joj zagora ivot, a ona je tako srameljiva i ne verujem da je u stanju da se nosi s tim. Ona dobija odline ocene, ali se ne provodi lepo. Ovde je svakog vikenda. Naravno, nama ne smeta. Samo mi je ao. - Hiroko je bila srena to dolazi kui svakog vikenda. Sada se sasvim oslobodila s njima. Satima se igrala s Tami, znala je sve Kenove drugove, a Seli joj se ak poverila za svog esnaestogodinjeg deka. Hiroko je bila zabrinuta za nju. Smatrala je da je deko prestar, brinula je zato to nije bio Japanac i situacija je bila previe komplikovana, ali je obeala da, zasada, nee nita rei strini Reiko. - Da li misli da e Hiroko da pree u drugu kolu? - pitao je Piter. Nije je video otkako je otila na koled. Nedeljom, kada je obino veceravao kod njih, Hiroko bi ve krenula natrag za Sv. Andriju. Tako su se mimoiiazili sve do kraja oktobra.

Onda je, jedne subote popodne, naleteo na nju u radnji za hemijsko ienje u Palo Altu. Ken je nauio da vozi njihov karavan i ona je izlazila da zavri neke poslove za Reiko. Tada se teturala pod gomilom njihovih stvari, a na sebi je imala kimono boje lavande i drvene japanske papue. Jedva se nazirala ispod gomile odee, ali je odmah znao da je to ona. - Hiroko - pozvao je. Provirila je i, kada ga je ugledala, iskrao joj se mali osmeh. - Evo, da ti pomognem. - Uzeo je kese i nasmeio se kada mu se ona poklonila. Bila je srena to ga vidi. Ovog puta, za razliku od prethodnih, gledala ga je u oi nekoliko trenutaka. Ohrabrila se u Sv. Andriji, a Piter se zapitao da li se ita popravilo za nju otkako je on pricao s Takeom. - Kako si? - upitao je veoma neno dok su ili do njenih kola i dok joj je pomagao da stvari stavi pozadi. Bio je iznenaen onim to je osetio kada ju je sreo. Odjednom je poeleo samo da sedi i pria s njom i da se divi njenom izgledu u kimonu boje blede lavande. - Kako je u koli? - upitao je posmatrajui je i primetio je kako joj je tuga zamaglila pogled, a uinilo mu se i da vidi odsjaj suza u njenim oima. - Veoma dobro je. Kako si ti, Pitersan? - upitala je neno. - Zauzet sam. Imamo polugoe. - I ona se pripremala za polugoe, a dok ju je posmatrao, poeleo je da je ona jedna od njegovih studentkinja. eleo je da se raspita o njenom problemu s drugim studentkinjama, ali nije eleo da je uznemiri, a ni da prizna da mu je Takeo priao o tome. - ujem da mnogo vremena provodi kod kue, vikendom. Izgleda da se mimoilazimo svake nedelje. Ona se nasmeila i spustila pogled. Jo joj je bilo neprijatno da razgovara s njim,
i . , ,. .i.i. .11. i , Jiuj

posebno nasamo, ali volela je da budu zajedno, Uprkos razlici u godinama, bilo je lako i ugodno razgovarati s njim. - Svia li ti se Sv. Andrija? - pitao je elei da produi razgovor, a ona je oklevala jedan trenutak pre nego to je odj;ovorila. - Moda e mi se uskoro vie sviati - iskreno je odgovolila. Istina je bila da je mrzela povratak svake nedelje. Ostalo joj je jo samo sedam i po meseci i brojala je svaki minut. - To ne zvui ohrabrujue - rekao je posmatrajui je. Pocleo je da moe da je odvede nekud i da zaista razgovara s njom, da se proetaju po umi ili polju. Nije znao zato, ali cleo je da budu sami. I dok ju je posmatrao, setio se Takovog pogleda kada ga je podsetio na to kako je ona mlada, nevina i ni nalik na amerike devojke. Hiroko nije bila obina mlada dcvojka, bila je iz potpuno drugaijeg sveta od njegovog i bila je sasvim posebna. - Veoma je teko kada je neko iz drugog mesta - kazala je luno. - Nisam znala da e u Kaliforniji biti ovako. - Oekivala je da e joj se dopasti kola i da e stei prijateljice. Nije oekivala da e biti odbaena iz drutva. - Ja sam se tako oseao u Japanu - kazao je neno, milujui je oima punim neiskazanog saoseanja. - Sve me je izdvajalo: izgled, odea, nain kretanja. Sve vreme sam se oseao da ne pripadam tamo, pa ipak, dopalo mi se. Bilo je tako lcpo i tako fascinantno da mi, posle nekog vremena, nije smetalo to sam drugaiji - nasmeio se na seanja koja je jo gajio. - Ponekad su me deca pratila. Ona su samo buljila u mene... Davao sam im slatkie i to im se svialo. Napravio sam mnogo fotografija. - Ona se smeila seajui se drugih stranaca koje je viala i male vojske dece koja ih prati. Moda bi i ona, da su joj roditelji ikad dozvolili, to isto radila, ali naravno oni joj to nikada nisu dozvolili. - Nisam znala, Pitersan, da u ikada biti jedna od onih udnih devojaka u koje svi zure. Na koledu svi smatraju da sam veoma udna... Oseam se usamljeno - priznala je, a njene ogromne tamne oi iskazivale su preveliku koliinu usamljenosti koju je oseala otkako je napustila Kjoto. - ao mi je - tuno je rekao. eleo je da izmeni sve zbog nje, da je zatiti od bola, da joj pomogne da otplovi kui. Nije mogao da podnese tugu u njenim oima. - Moda si u pravu -izgovorio je ne znajui ta drugo da kae. - Moda e se sve popraviti. - Ali nee biti promene kod En, eron i drugih, I Hiroko je to znala. - Ovde sam srena sa stricem Takom i strinom Rei. Oni su veoma dobri prema meni... Veoma sam srena to ih imam. - I oni su sreni to imaju tebe - rekao je ljubazno, a onda mu se ona, naalost, poklonila i rekla da mora da se vrati i pomogne Reiko. - Nadam se da e uskoro biti bolje u koli -hrabrio ju je on i poeleo da bude u nedelju kod kue kada on doe. Ali, moda je i bolje da ne bude. Svaki put kad bi je video, oseao je neto previe mono izmeu njih. Jo ga je to proganjalo dok se vozio; u njoj je postojala neka neodoljiva sila koja ga je privlaila. Nije mogao da pojmi zbog ega i kako se to desilo. Ona je bila mlada devojka, dola je ovamo da ui kolu. A on je bio ovek sa svojim ivotom, svojim navikama i enom koja mu dolikuje kojom bi trebalo da bude okupiran i zauzet. ta bi on s tim detetom, tom devojkomenom barunastih oiju ije ga je lice proganjalo svaki put kad bi pomislio na nju? Sta moe uopte da se izrodi iz njegovih oseanja? Bio je ljut na sebe kada je seo u auto i odvezao se. Vreme je da to prekine, dok nije ni poeio. To nije bilo isto kao kad se Takeo zaljubio u Reiko dok je bila studentkinja, a on mlad profesor. Ovo nije bila 1922. godina, on nije bio Takeo, a ona nije bila Reiko. On je bio Amerikanac, a ona Japanka. On je imao svoj ivot, svoj posao i devojku. I bez obzira na to koliko snano Hiroko priviaila Pitera i koliko god ona bila izuzetna, pa ak i kada bi se on zaljubio u nju jednog dana, oni nisu imali budunost. Dao je gas i odvezao se obeavi sebi da e je zaboraviti. Nema svrhe ni matati o njoj. I nee, rekao je sebi, dok su mu misli odlutale do kimona boje lavandc.

6.
Novembar je protekao neto lake za Hiroko. eron je imala problema sa kolom pa se Hiroko ponudila da joj pomogne u uenju. U poetku je Seron oklevala, ali je, na kraju, bila zahvalna na pomoi i, kako su satima uvee sedele nad poslom, Hiroko je stekla iluziju prijateljstva. En nije skrivala svoja oseanja prema obema. I dalje je besnela to deli sobu s Hiroko, a skoro je isto toliko bila nezadovoljna zbog eron. Ljudi iz oubiznisa i istonjaci nisu bili njen nivo i to je rekla administratoru za studentska pitanja. Smatrala je da su je primorali da deli sobu sa ljamom ove kole, a posle sveg novca koji su njeni roditelji dali, oseala je da zasluuje mnogo bolji tretman. Bila je uvreena pa su ak i njeni roditelji dolazili da rasprave to s rektorom i predsednikom komiteta za stambena pitanja. Uveravali su ih da e, im se ukae prilika, En dobiti zasebnu sobu, ali trenutno nijedna nije bila slobodna, a ne bi bilo u redu zbog drugih devojaka da se sada prave izuzeci i da se ulau takvi napori zarad nje. Na kraju su podsetili Spenserove da je Hiroko Ijupka mlada ena, iz ugiedne porodice iz Japana. Iako su Spenserovi prihvatili mogunost da je ona fina devojka, istakli su da je ovo Kalifornija, a ne Japan i da ovde Japanci nisu cenjeni. U stvari, arls Spenser ih je uveravao da donacija vie nee biti sve dok se En

ne preseli. Meutim, kolska administracija je ostala pri svome i nije dozvoljavala da ih ucenjuju. Da bi istakla svoje nezadovoljstvo, En je na raspust za Dan zahvalnosti, otila dva dana ranije. Pretila je da e prei u drugu kolu, a rektor joj je odgovorio da dobro razmisli pre nego to uini neto na preac. A sve to zbog jadne male Hiroko. Ona nije nikome priala o buri svaa koja je trajala. Bilo je ve dovoljno poniavajue kada se alila u poetku. Barem je e ron sada bila pristojna s njom. Otkako je Hiroko radila vei deo posla za nju, eron je bila mnogo prijatnija. Javno se, i dalje, nije ponaala preterano prijateljski, ali bi u njihovoj sobi uvek bila fina, pa joj je ak kupila i bombonjeru u znak zahvalnosti. Hiroko je naroito dobro stajala s fizikom i hemijom, matematika joj je bila laka, a latinski je uvek dobro spremala. Seron nije bila dobra ni u jednom od ovih predmeta. Jedino ta je radila dobro bio je panski jezik, ali Hiroko nije uzela taj predmet, tako da je Seron malo toga mogla da joj uzvrati. Za Dan zahvalnosti je ila kod oca u Palm Springs, a En je ve rekla da ona i njeni lete za Njujork da budu s njenom sestrom. Ona e izgubiti jednu nedelju od kole, ali dok ju je posmatrala kroz prozor kako ulazi u limuzinu, Hiroko nije alila zbog toga. Bie joj daleko lake bez En. Zbog praznika, Ken je ovog put doao koiima po Hiroko pa su se vozili do Palo Alta, a ona je bila uzbuena. Kada je polazila niko joj nita nije rekao. ak je i eron zaboravila da se pozdravi sa njom jer je urila da uhvati voz do Los Anelesa, da bi se nala s ocem. Najavila je da e moda praznik s njima provesti Gejbl i Lombardova, ali Hiroko nije bila sigurna da joj se moe verovati. - Pa, kako koia? - iskreno se interesovao Ken, a ona je bacila pogled kroz prozor pre nego to se okrenula i odgovorila mu. - Prilino ugavo - rekla je u savrenom argonu, a on je prsnuo u smeh. - ovee, tvoj engleski je sve bolji! I ona se smejala. On ju je uvek toliko podseao na brata. - Judi bi bio zadovoljan. On govori ameriki argon veoma lepo. Ja moram mnogo toga da nauim. - Meni zvui kao da si nauila s divljenjem je kazao Ken, ali ono to je rekla nije ga iznenadilo. uo je kada su roditelji razgovarali o njenom problemu. Bilo mu je ao, ona je jo bila tako stidljiva i nije bilo poteno od devojaka iz koJe to joj stvaraju probleme. Nije mogao ni da zamisli kakav je ivot s En Spenser. Onda su priali o Danu zahvalnosti i planovima Oboje su eleli da vide Maltekog sokola s Hemiri tom i Sidnijem Grinstritom, a Ken je obeao Tami il.i i diti na klizanje. On je shvatio s kim Seli provodi vreme i, iako to ni vim odobravao, obeao je da e izai u etvoro, ukoliko vi roditelji dozvole Seli da ide s njim. Ona je, ipak, imai;i etrnaest godina, a Ken i onaj deko su bili dve godine sinrijt, Stvari je komplikovalo jo i to to Selin momak nije bio Japunac i Ken nije ba bio siguran kako e njihovi roditelji reago vati na to. - A ti? Jesi li ve upoznala neke momke? - znao je da jc u njenoj koii povremeno bilo igranki s momcima s Berklija, ali ona to nikad nije pominjala i on je mislio da i nije ila na njih. Bila je previe srameljiva, a delovala je kao da je ni izlaenje s momcima ne zanima. - Nemam vremena, Kendisan - oslovila ga je njegovim japanskim imenom. - Previe imam da radim za kolu. - A i za Seron. Poslednju nedelju provela je radei sve Seronine zadatke da ne bi morala s njima da se bake za praznik. To je trajalo i posle vremena predvienog za gaenje svetla u sobama, pa je Hiroko morala da sedi u kupatilu, s baterijskom lampom da bi sve zavrila. - Zar ne voli momke? - izazivao je. Bila je skoro dovoIjno stara da se uda. U njenim godinama se neke devojke ve udaju, naroito one koje ne idu na koled. - Moja majka kae da e oni, kada se vratim u Japan, otii kod nekog posrednika i nai mi mua. To je rekla bezbrino, kao da misli da je to ne samo prihvatljivo, ve i veoma zgodno, da ne raora sama da bira mua, a Ken je zapanjeno zurio u nju. - Ti to ozbiljno? Pa to je neljudski! To dolazi pravo iz mranog doba - bio je zgroen i nije mogao da poveruje da bi ona to uinila. - Moji roditelji su se tako venali - kazala je s osmehom jer ju je zabavljala njegova reakcija. To uopte za nju niie iz gledalo uasno. Njena baka je govorila da je tako bolje, a ona joj je verovala. Imala je potpuno poverenje u sud svojih roditelja. - I moji baka i deda su se tako venaii - kazao je vozei dalje - ali moji roditelji su se sami upoznali, zaljubili jedno u drugo i venali se. - Mogue da su imali sree. Moda je u Americi drugaije. - Sve drugo je bilo drugaije, zato da ne bude i venavanje? Ali ona je volela stare obiaje i vie joj se svialo da joj roditelji nau mua, kad za to doe vreme. - Da li bi se ti zaista udala za nekog koga nikada nisi videla? - bio je zapanjen onim to mu je ona opisivala. uo je za to, ali nije mogao da veruje da iko eli tako da radi sada, a naroito neko ko je njegova roaka. Bila je sjajna i mogla je da ima momka kojeg je htela. - Videu ga, Kendisan. Upozna ga da vidi da li ti se dopada. Moj otac je upoznao moju majku. - Njen otac i sam nije smatrao da treba da idu kod provodadije za nju, ali Hidemi je uvek govorila erki da ce ga ve ubediti. - Mislim da si luda - vrteo je glavom. Pribliavali su se San Mateu. - Nisam luda, Kendisan. Ja ne jedem kikiriki puter koji bi mi zauvek slepio usta. - On se smejao jer se setio kako je bila zgroena kada joj je dao prvi put da proba kikiriki puter. Kasnije je priznala da se plaila da nee vie nikada moi da otvori usta. - Ti si lud, Kendisan. Slua ludaku muziku. -On je voleo zvuk velikih orkestara, ali je voleo i dez i bugi-vugi, a Seli je ludovala za Frenkom Sinatrom. I Hiroko ga je volela, ali vie je volela da slua japansku muziku. A kad god ju je sluala, Ken je ismevao, a Tami je stavljala ake na ui i zavijala. Govorila je da je odvratna. Ipak, Hiroko se uvek radovala to ide kui, kod njih. Mcu njima se oseala sasvim ugodno, a i sada se manje stidela. Toplo je zagrlila strica Taka kada su stigli i otila je pravo u kuhinju da pomogne strini. Dan zahvalnosti je bio sutradan, ali Reiko je ve uveliko spremala pite od jabuka i seckanog voa i obavljala jo neke pripreme za sutra. Seli je neko vreme pomagala i, posle sat vremena meenja testa, izala je da se nadc s drugaricama. - Zdravo, Hiroko, kako je u koli? - upitala je Reiko. Kcn je enjivo gledao po friideru i konano se opredelio za ostatke jagnjetine. - Kae da je prilino ugavo - odgovorio je Ken umesto nje. - Reko bih da se engleski nae roake usavrava. - Sve troje su se nasmejali, a Tami je sila da pokae Hiroko reklamu iz asopisa za novu lutku koju je elela da dobije za Boi. Planirala je da je trai od BoiBate, a Reiko je ve kupila tu lutku i drala je sakrivenu u svom ormanu. - Morae da bude jako dobra devojica - podsticala ju je Reiko.

Ken se smejao dok je sipao mleko i zadirkivao svoju malu scstru. - Mislim da moe da zaboravi ovu lutku - rekao je bezoseajno. Tami ga je streljala pogledom, a Hiroko ju je privukla sebi i zagrlila. Bilo je divno vratiti se u toplo okrilje njihove porodice. Za Hiroko su oni bili pravi Amerikanci i divni Ijudi. Posle veere, Ken i Seli su izali, a Hiroko je odluila da ostane s Takom i Reiko. Neko vreme su sluali vesti, a Tak je naroito bio zainteresovan za pregovore izmeu Sjedinjenih Drava i Japana, koji su rezultiraii zakljuivanjem izvesnih trgovinskih sporazuma izmeu njih. Odnosi izmeu ove dve drave su ve neko vreme zahlaivali, a vesti iz Evrope su bile gore nego ikad. - Svet je postao pakao, Rei - rekao je tiho, duboko zabrinut zbog onoga to je uo. Iako je Ruzvelt i dalje obeavao da e ostati van ovog rata, Takeo mu ve mesecima nije verovao a znao je da ima ljudi u Vaingtonu koji su zabrinuti zbog Japana koji bi mogao na kraju da postane agresor. Taku to nije izgledalo verovatno, ali sve je bilo mogue, zbog stanja u kojem se svet nalazio ovog trenutka. Samo nedelju dana ranije, jedan britanski nosa je potopio italijanski torpedo. - Zaista brinem zbog Japana i rata u Evropi. A jadni Britanci ne mogu da izdr e veno. Neverovatno je da su se i do sada drali. - Reiko je klimnula glavom, i sama zabrinuta iz istih razloga, iako je za nju politika bila daleka, ne kao za Taka. Politike nauke su mu bile zanimanje. Njegov posao je bio da analizira dogaaje u svetu, a oni sada nisu delovali ohrabrujue. Meutim, sledeeg dana je svetska politika zaboravljena jer su proslavljali dva praznika: Dan zahvalnosti i japanski praznik Kinro KananoHi, koji je ove godine pao u isti dan. U Japanu se tada praznovala uspena etva. - Tako smo ove godine dvostruko blagodarni - vedro je nazdravio Takeo i poeo da see urku. - Trostruko blagodarni - ispravio se gledajui po stolu. -Blagodarni smo i zbog toga to nam je tu Hiroko. Divna prinova u naoj porodici. - Podigao je au, a Piter Denkins mu se pridruio. On je, kao i svake godine, bio kod njih na ovom velikom prazniku, a mogao je da odahne jer je Kerol bila kod svoje porodice u Milvokiju, na produenom vikendu. Voleo je sam da dolazi kod Tanakovih, posebno kada je znao da e tu biti Hiroko. Uprkos tome, potrudio se da sedne za drugi kraj stola. Ona je, na suprotnoj strani, sedela izmeu Kena i Tami. Nije je video mesec dana, a poslednji put je bio vrlo uznemiren jer ga uvek poslc njihovog susreta progone misli o njoj, i ne moe danima da se otrgne od njih. Ovoga puta nee dozvoliti da mu se to dogodi. Verovatno ga je njena srameljivost privlaila, kao i misterioznost njenog kimona. Kad je to sebi priznao, odmah se oseanje razlilo. Ona je to popodne nosila jarkocrveni kimono s jesenjim liem posutim po njemu. Bila je to impresivna odea s tekim obijem od crvenog brokata. Hiroko se kretala graciozno i izgledala je izuzetno lepo sjajne kose putene niz lea. Ona nije bila svesna svog izgleda dok je pomagala Reiko u sluenju veere. Punjena urka je bila izvanredno ukusna kao i pite koje je Reiko napravila. I Piter se sloio da je ovaj ruak za Dan zahvalnosti najbolji koji je ikad spremila, a Reiko se nasmesila gledajui Hiroko i kazala da je to zbog toga to je imala veliku pomo; Hiroko je spustila pogled zbog nelagodnosti, a onda se, sledeeg momenta, svima nasmeila. Uprkos prirodnoj srameljivosti, ona se oslobodila s njima, ak je vie puta bacila pogled na Pitera i sama zapoinjala razgovor s njim, svaki put kad je Tami nije ometala. Ovo je oteavalo Piterov plan da je ignorie i, do kraja popodneva, delovao jc veoma rastrojeno. Tako beznadeno je eleo da je ne primeuje, da ne bude svestan naina na koji hoda i izgleda ili oseaja kada joj je ruka Icala uz njegovu dok mu je uzimala tanjir ili njene kose kojom mu je oeala obraz dok je hitro prolazila pored njega. Skoro da nije mogao da podnese da je gleda jer ga je samo to to je stajala pored njega, teralo da eli da je uzme. Bilo mu je, zapravo, ao to je doao ove godine na ruak. Bilo je pravo muenje gledati je tako blizu i sa svom njenom gracioznom nenou. Tak je primetio ta se deava s Piterom i zapravo ga je alio. Bilo je jasno da je potpuno obuzet njom. Sarno ona nije bila svesna efekta koji je proizvodila na njega. Kretala se oko njega kao letnji povetarac, jedva ga dodiru, jui, pa opet, njemu je biio as pretoplo, as hladno i obmuto, a to je bilo potpuno van njegove kontrole i skoro nepodnoljivo. - Mogu li da ti donesem jo neto, Pitersan? - paljivo ga je upitala. On je bio veoma ozbiljan i uznemiren to popodne, a ona nije shvatala zbog ega. Pitala se da se neto neprijatno nije dogodilo njegovoj devojci. Ali jedino to se dogaalo bilo je to da se zaljubljivao u Hiroko a nije znao kao to da sprei. Ona je bila premlada, sasvim pogrena i potpuno nedostupna osoba za njega, ali njegovo srce nije znalo ono to je znao razum. - Ne... hvala, Hirokosan... dobro mi je... - Ali kasnije je dozvolio da mu Rciko donese kafu, a Hiroko je spazila njegov pogled i pogreno je interpretirala sva njegova oseanja. Pomislila je da se on ljuti na nju, a on je doivljavao agoniju jer je ona stajala blizu njega, ili se naginjala pa je mogao da oseti njen neni parfem. Bio je siguran da ga e ga uskoro izludeti. Poto je pomogla Reiko da skloni sudove, Hiroko ju je tuno pogledala. - Neto nije u redu? - upitala je Reiko. Sa devojinog lica se lako mogla proitati svaka emocija. - Uvredila sam Pitersana, on je jako ijut na mene, strina Rei. - Mislim da nije Ijut - tiho je rekla Reiko. I ona je primetila njegov uznemireni pogled, ali ga je bolje razumela. - Zbunjen je bolji izraz. - Nije bila sigurna koliko treba da otkrije. To je ipak do Pitera. Na izvestan nain, Reiko nije ni elela da zna ta se deava. Tako je jednostavnije. - Zbunjen? - Hiroko je, oigledno, nije razumela. - Mislim da ima dosta toga na umu - neno je rekla Reiko. Hiroko je klimnula glavom, ne samo razuverena ve olakanjem to Reiko nije zapazila nikakvu neoprostivu uvredu koju je devojka uinila Piteru. Hiroko je odnela sveu kafu u kabinet gde su Tak i Piter razgovarali o Britancima i Nemeima. Donela je i jedan tanjir s kolaiima, a Piter je bacio nesrean pogled na nju dok ih je posluivala. Poto je to obavila, spustila je tanjir i poklonila se svakom posebno, a Piter je pokuao da bude vrst i da slua ta Tak govori. Ali, kad je izala, njegov stariji prijatelj mudro ga je pogledao. On je bolje od samog Pitera shvatao da je situacija beznadena. - Nisi uo ni re od onoga to sam govorio, zar ne? - Jesam. Samo sam jo razmiljao o tome - lagao je, a Tak mu se blago nasmeio. Na svoj nain je i Piter jo bio dete, a toliko se zaljubio u Hiroko da nije mogao da rasuuje ispravno. Tak nije eleo da doe do ovoga, aii nekada namere i upozorenja nita ne vrede. Nekada je sudbina ta koja odreuje ta e se desiti, a ne neiji roaci ili roditelji. - Kazao sam da e se eril i Hitler venati u nedelju i pitao sam te da li ide na to venanje. - Piter se tupavo smejuljio. Tak ga je uhvatio. - Dobro, ja sam skoro van sebe. Sta sad? - pitao je oajno dok su sav njegov bol i uzdravanje izali na povrinu. Hrabro se borio sa

svojim oseanjima, ali uzalud, to su obojica shvatala dok je Piter sedeo i zabrinuto zurio u Takea. Piter nije e leo da ga naljuti, ni da ga uvredi, ni da stvori problemc poro dici ali, u svetlu svojih oseanja, bio je bespomoan. - Da li si joj ita rekao? - oprezno jc upitao Tak. Nekako je imao utisak da ona nije imala pojma ta se deava. Delovalo jc da nije svesna nieg od onoga to je Piter oseao. - Nisam eleo da je uplaim - priznao je Piter. - Ne znam sta da joj kaem. To nije poteno, Tak. Nemam prava to da radim. - Piter je to dobro znao i hiljadu puta je opominjao sam sebe otkako ju je upoznao. - Pretpostavljam da si pokuao da zanemari to oseanje -rekao je Tak pun nade, a Piter je klimnuo glavom. - Uinio sam sve to sam mogao osim otvorene grubosti prema njoj. Izbegavao sam da doera ovamo u vreme kada sam znao da je ona dola na vikend. Ali to nita ne menja. Svaki put kad je vidim, postaje sve gore... ili bolje - tuno se nasmeio. - Mislim da je nevolja u tome. - Tak ga je gledao sa simpatijama. Bilo je lako primetiti sve to je oseao. Oigledno je bio do uiju zaljubljen u Hiroko. - Pretpostavljam da tvoj rodak, njen otac, ne bi bio oduevljen - skoro je proaputao. Tak ga je posmatrao, poelevi da ima jednostavan odgovor i da se ovo deava dvadeset godina ranije i da je i njima sve jednostavno kao to je bilo za njega i Reiko. Svet je postao komplikovaniji, a i roak iz Japana je svoju erku jedinicu poverio njemu. - Pretpostavljam da ne bi - iskreno je odgovorio Takeo. - S druge strane, on je veoma mudar, neuobiajeno moderan ovek za jednog Japanca. Na jedan neobian nain, mislim, da bi mu se ti svideo. To ne znai da ja odobravam ovo - brzo je dodao, ali u svojoj iskrenosti nije mogao ni da ga osuuje. Previe je voleo Pitera i duboko ga potovao. Bio je inteligentan, posedovao je integritet i bio ugledan na svaki nain koji bi znaio neto Masau. Ali, on nije bio Japanac i bio je skoro deset godina stariji od Hiroko. Nije postojalo jednostavno reenje, blago reeno. - Ima li nameru da kae Hiroko? - upitao je Takeo, zabrinutog izgleda. - Jo ne znam. Ona bi se, verovatno, prestravila i nikada vie sa mnom ne bi govorila. Mislim da ona nije spremna za ovo, Tak. Nisam siguran ni da sam ja. - Bio je zgroen na pomisao da joj se priblii. Sta ako ona pobesni i ne bude htela vie da ga vidi? Znao je da to ne bi mogao da podnese. - Kerol i da ne pominjem. Neto moram da uradim. Imao sam nameru ve neko vreme; mi na neki nain idemo svako svojim putem. Zapravo mi je iaknulo kad mi je rekla da e praznik provesti u Milvokiju. - Pa, ta sad? - pitao je Takeo, ne osuujui ga zbog onoga to je oseao i ne branei mu da istera stvar dalje, iako je mislio da bi verovatno trebalo. Ali, vie od svega, brinuo je za njih dvoje i za ono to ih eka u budunosti. - Jednostavno ne znam, Tak. Previe se plaim bilo ta da uinim. - Meutim, osetio je olakanje dok je posmatrao oi svog prijatelja. Tamo je naao saoseeanje, ne bes. Oajniki se plaio Takove reakcije. - Nikada nisam mislio da si kukavica - mirno je kazao Takeo. To nije bio signal njegovog odobravanja, ali bio je znak da ga on neee spreavati da ide dalje i Piter je osetio kako ga preplavljuje oseaj olakanja. - Smatram da treba da stupa obazrivo, dakle i da ozbiljno promisli o svakom svom koraku. Ona nije neko koga moe olako uzimati, a ta god sad uini moe imati uticaja na vae ivote zauvek. - Uvaavanje koje je gajio prema ovom mladom oveku, spreilo ga je da potpuno zabrani bilo kakvu nameru. - Znam - rekao je Piter sveano. - To govorim sebi od letos. - Siguran sam da nee uraditi nita to bi je povredilo. -otro je rekao Takeo, a Piter je klimnuo glavom. Jo neko vreme su se zadrali na ovoj temi i, konano su se, nakratko, vratili na politiku, za oputanje pre nego to su se vratili u dnevnu sobu i pridruili ostalima. Hiroko ga je otvoreno pogledaSa, ne slutei o emu su ta dva mukarca razgovarala. Ona bi bila sasvim preneraena da su joj rekli, to oni, naravno, nisu uinili. Delovali su mirno i oputeno kada su posedali i poeli da sluaju raspravu o tome da li e mladi ii u bioskop iii ne. Na kraju su Ken i Seli otili da giedaju Vukodlaka s Lonom enijem Juniorom. Hteli su da i Hiroko poe sa njima, ali ona je kazala da je previe umorna. Pomagala je Reiko celo popodne i elela je da ostane kod kude, veze i aska s Piterom. Pravila je est siunih podmetaa za Taminu kuicu za lutke i htela je da ih zavri pre Boia pa ih je, im je Tami otiia u krevet, izvadila i poela da radi na njima. Tak je otpratio Reiko u kuhinju da joj pravi drutvo dok ona kuva jo kafe i da joj ispria neto. Brinuo ga je razgovor s Piterom a, istovremeno, je saoseao s njim pa je eleo da uje Reikino miljenje. Ona je bila veoma mudra ena. Uopte nije bila iznenaena dok su sputenog glasa razgovarali spremajui kafu. Taka je brinulo to to mu se inilo da je preutno dozvolio Piteru da prie Hiroko, a smatrao je da to ne treba da ini. - Tak, to nije do tebe - tiho je rekla Reiko, s ljubavlju u oima, dok mu je prilazila. - To je do njih - neno je dodala, a on je klimnuo glavom, pitajui se da li je izneverio Masaa time to nije zatitio Hiroko od Pitera. Opet, znao je da to nije mogao. U dnevnoj sobi Piter je posmatrao kako Hiroko paljivo veze, Jedno vreme su sedeli u tiini, a onda ga je Hiroko zapanjila svojim pitanjem. - Da li sam te uvredila, Pitersan? - uprkos tome to ju je Reiko razuverila, to je muilo celo vee. - Ne, Hiroko, ti ne moes da me uvredi - kazao je sedajui pored nje i oseajui kako mu drhti celo telo zbog njene blizine. Ona uopte nije bila svesna onoga ta mu je inila ni svega to je oseao otkako ju je upoznao. - Nita nisi uradila. Ja sam... Ja sam bio glup - nije znao ta da joj kae. Sarao je sedeo i posmatrao je, pitajui se da li e mu ikad oprostiti. - Vie ne mogu da dolazim ovamo - rekao je, a ona je bila zgroena. U njenoj svesti on je bio deo porodice i strano bi joj aedostajao kad ga ne bi biio tu. Ali i ona se oseala slino. Nije imala pojma kroz ta je on prolazio, ali je svaki put kad je bila blizu njega oseala drhtavicu. Spustila je oi dok ga je sluala, a znala je da e se njeni roaci jako naljutiti na nju to im je oterala najbliskijeg prijatelja i Takovog asistenta. - Ponela sam se vrlo loe, Pitersan - kazala je ne diui oi. - Bila sam previe direktna s tobom, samo - kazala je blago, diui pogled - samo ja te smatram za roaka. - On je samo vrteo glavom dok ju je sluao. - Ti nisi uinila nita loe, Hiroko... nita... Jedina nevolja je u tome to ja tebe ne smatram za roaku. - Veoma mi je ao - izustila je, spustivi glavu tako nisko da nije mogao da joj vidi lice. - Ja sam se loe ponaala i previe sam se osmelila. Bila sam neutiva prema tebi. - Pogledala ga je sa suzama na licu, a on je eleo da i sam zaplae kada ju je video. - Oprosti mi. - O, Hiroko, ludice - nasmeio se i privukao je k sebi. To je bilo kao da dri leptirova krila, tako je krhko delovala. - Nisi bila neutiva prema mcni, niti si se osmelila... Ja o tebi ne razmiljam kao o roaci - kazao je bez daha, pitajui se da li moe da joj kae, a znao je da mora. - Ja o tebi mislim kao o nekom mnogo, mnogo vanijem... Moda je to pogreno - nastavio je uznemireno. - Pokuao sam da prekinem, ali Hiroko, svaki put kad te vidim... svaki put... - promucao je i bez ijedne rei vie, privukao je blie i poljubio. Njene usne

su bile kao svila i nije mogao da veruje kako je izuzetan oivljaj drati jc u naruju. eleo je da je ponese i da pobegne s njom na neko mesto gde bi oboje bili bezbedni, zauvek. - Mora da sam lud -rekao je kada se, konano, pomerio od nje, pijan od opojnog vina njenih usana. I ona je njega ljubila. Nikada ranije nije nikog poljubila, ali oseala je sve to i on. - Mora da sam lud -; proaputao je ponovo - ali volim te... - ponovo ju je poljubio i potpuno zaboravio gde se nalaze kada mu je ona uzvratila. - Lud si, Pitersan - konano je rekla. - Ne moemo da radimo ovo. - Znam - rekao je nesreno. - Izmuio sam sebe. Obeai vao sam sebi da nikada neu doi ovamo, ali svaki put kad sartfl doao, bio sam svestan ta oseam prema tebi. Kako to molfl

biti toliko pogreno? Kai mi. - Ali oboje su znali da je bilo pogreno, a on bi pre umro nego da je povredi. - elim te uz sebe stalno. elim da se brinem o tebi... Otii u u Japan s tobom, ako treba. - O, Piter - uzdahnula je, dirnuta onim to je govorio. Nije imala predstavu ta bi njen otac rekao. Nije rnogla da zamisli da e odobriti ovo, a opet, celog njenog ivota govorio joj je da bude moderna. A zaijubljivanje u Amerikanca je svakako bilo moderno. Mogla je samo da zamisli ta bi joj majka rekla. Bila bi zgranuta njenim ponaanjem. Cak bi i njeni roaci bili u oku, ali Piter joj je itao misli dok je uzimao njenu ruku i ljubio Je - Mislim da je Tak ovo naslutio i pre mene. Rekao sam mu veeras ta oseam - iskreno je rekao. - Da li je bio mnogo Ijut? - pitala je zabrinuto i u panici da bi Takeo mogao da kae njenom ocu. - Nije bio Ijut, bio je zabrinut. Ne krivim ga. Ali nije delovao iznenaeno. Mislim da je znao ve neko vreme. U poetku, mislim, poredio te je s Reiko. I ona jc bila studentkinja kad su se upoznali, a on mladi profesor i stariji od nje. Ali nama je drugaije, Hiroko. Mislim da razume - kazao je tuno. Ve je okusila, u koli, kako ljudi reaguju na Japance, da ne pominjemo Japanke koje imaju vezu s belcem. U dravi Kahfornija ne bi im bilo dozvoljeno ni da se venaju. Morali bi da idu u drugu dravu. Ali to je mera ljudske netrpeljivosti prema njihovoj nevinoj romansi. Ne elim da bude povreena, Hiroko, a najmanje neim to bih ja uinio. To je poslednje to ti elim -kazao je dok ju je ponovo Ijubio, oseajui da mu se vrti u glavi. Nijedna ena nije to izazivala kod njega, a ona jedva da je bila ena, a poijupci su joj bili kao apat, tako srameljivi. Ali dok su se Ijubili nisu mogli da ne misle na izazove pred kojima se nalaze. ta ee sada uiniti? Da li da jednostavno ine ono to i drugi rade i da puste da ih sudbina ponese i da uivaju u pri.oru dok ne stignu na kraj puta? Nisu imali predstavu o tome kuda su krenuli, ali ono to su oboje oseali, bilo je tako sna110 da ih je zahvatila plima nenosti i elje.
- Moramo da razmislimo o ovome veoma ozbiljno, Piter-san - kazala je Hiroko, delujui starije i mudrije. U njenom zagrljaju, Piter se oseao kao dete a, istovremeno, kao ovek ispunjen strau. Da je mogao, odmah bi se njom oenio. - Moramo biti vrlo mudri, Pitersan... i, moda - oi su joj se ispunile suzama dok je to govorila - moda moramo biti veoma jaki i odustati od onoga to elimo najvie... Ne smemo nikoga da povredimo, Pitersan... Ja to ne mogu - kazala je dok su joj se suze kotrljale niz obraze, ali poto ju je on opet drao, znala je koliko ga voli. - Jeste li vas dvoje tamo dobro? - doviknuo je Takeo iz kuhinje, s trunkom brige u glasu. Ni jedno ni drugo nisu bili sigumi ta da odgovore. Piter mu je odgovorio da su dobro a Reiko je kazala da e doneti kafu za minut. Jo je razgovarala o njima s Takom u kuhinji. Smatrala je da ih treba ostaviti da budu mladi i da slede svoja oseanja. Tak je pokuavao da veruje da je to bezopasno, ali ipak nije bio ubeen. - Hoe li sa mnom u etnju sutra popodne? - upitao je nervozno Piter. - Mogli bismo da razgovaramo o ovome jo... Moda bismo mogli da odemo u bioskop. - Hiroko ga je pogledala, ne mogavi da veruje ta im se deava i klimnula je glavom. Nije mogla ni da zamisli da ide u bioskop s njim, plaila ju je ideja da budu sami. Pa ipak, iako nikada nije bila nasamo s mukarcem, osim s ocem u Japanu, znala je da moe da veruje Piteru Denkinsu. Reiko se, najzad, pojavila s kafom. Njih etvoro su priali neko vreme o planovima za Boi i o univerzitetu, a Piter ih je napustio malo kasnije. Zahvalio je Reiko za jo jedan divan Dan zahvalnosti. Ovaj je za njega bio poseban. Znao je da se dogodilo neto to e mu izmeniti ivot zauvek. 11 Hiroko mu se duboko poklonila, kako je uvek inila, alill ovog puta je delovala jo sveanije. On je ve obeao da ej doi sledeeg dana da je povede u etnju. Odjednom je postoM jalo toliko toga da se kae i da se smisli. Ipak, ona je bila lihafl poto je on otiao. Ni jednom ni drugom od svojih roaka nitaM nije rekla. Dok su je oni posmatrali, jednostavno se popela goB

re, razmiljajui o njerau. Ni ona ni Piter nisu iraali pojma ta e im se dalje dogaati, ali oboje su znali da su i ne planirajui, napustili sigurne obale i razvili jedra za jedno neobino puto vanje.

7.
Piter je doao po nju sledeeg popodneva. Ispostavilo se da nikog drugog nije bilo kod kue. Hiroko je na sebi imala tamnozeleni kimono, to je za nju bila ozbiljna boja, ali i ona je bila ozbiljno raspoloena dok su lagano hodali jedno uz drugo. Piter joj je opet rekao ta je oseao prema njoj i kada je prvi put shvatio da je voli. I ona je znala kada se njoj to desilo. Trudila se tada da to izbegne, ali i dalje je bila zateena sopstverrim emocijama i injenicom da je i on prema njoj oseao isto. Meutim, svaki put kad bi ga videla bila je privuena neodoljivom silom k njemu. A sada su se oboje prepustili neopozivim silama. - ta emo uiniti, Pitersan? - pitala ga je vidno uzbuena. Nije elela nikoga da povredi ni da izda svoje poreklo. U Ameriku nije dola da bi osramotila svoju porodicu ili im okrnjila ugled. Ipak jedan deo nje je govorio da je dola da bi njega nala i vie nije mogla da okrene lea onome to se desilo. - Moramo biti vrlo razumni, Hirokosan. I veoma mudri. Ti e ovde biti do jula. Mnoge stvari mogu da se dogode do tada. Moda bih mogao na leto da odem u Japan, da se sretnem s tvojim ocem. - injenica da ju je on jedva poznavao, bila je jedina stvar koja je uopte nije potresala. Bila je ionako pripremljena da se uda za oveka koga joj nae provodadija i kojeg bi poznavala jo manje od Pitera Denkinsa. Problem koji su oni imali bio je to to on nije Japanac, a to bi mogao da bude nepremostiv problem. - ta misii ta e tvoj otac rei? -upitao ju je sa strepnjom. - Ne znam, Pitersan - otvoreno je rekla. - Bie to veliki ok za njega. Moda bi mogao i stric Takeo da razgovara s njim na leto. - A

onda ga je pogledala s takvim enstvenim osmehom da se iznenadio. - A do tada?

- Videemo kuda e nas ivot poneti. Moda do idueg leta nee vie eleti da me vidi. - Nasmejao se, ali po onome to su oboje oseali, to nije bilo verovatno. Odvezao ju je na jedno malo jezero pa su se etali i, onda, seli na klupu i ljubili se. Od njegovih poljubaca ostajala je bez daha i nikada nije osetila nita tako uzbudljivo. - Volim te - sasvim opijen njom, aputao joj je u kosu. Bila je najdivnija ena koju je upoznao i neto najbolje to mu se ikada desilo. Iznenada nije ni eleo da kae njenim roacima ta se dogodilo izmeu njih. Sve bi moglo da pokvari i samo to to bi delio ovo saznanje s Takom i Reiko. Ali na putu kui, razgovarali su o tome da li da kau njenim roacima ili ne za njihove planove i oseanja. Na kraju su odluili da saekaju jo malo, da vide ta e se desiti i da znaaj ovoga uvaju za sebe, barem zasada. Bilo je neeg naroito prijatnog u uvanju ove dragocene tajne. Takeo je ve znao ta je Piter oseao, ali ono to niko nije znao, to je Piter uvao, bilo je ta Hiroko osea prema njemu. - Mislim da oni ionako znaju - iskreno je priznao Piter, smeei se dole jer je bio mnogo vii od nje. - Ali tvoji mali roaci bi nas doveli do ludila. - Hiroko se nasmejala, a onda se zapitala ta bi njen brat rekao. On je voleo sve to je ameriko, ali nikada nikome od njih nije palo na pamet da bi se ona za jubila u jednog Amerikanca. To je bilo tako daleko od nje dok je plovila brodom Nagoja Maru iz Kobea. A znala je da je ne bi pustili da ide da su i za trenutak posumnjali da bi to moglo da se desi. Piter ju je ostavio na uglu jer su hteli da budu diskretni. . Posmatrao je dok je prelazila to kratko rastojanje do kue, a onda je pokrenuo automobil, svakog sekunda razmiljajugi o njoj. Nije mogao da ne misli i na Taka i molio je Boga da e on biti u stanju da prihvati ovo to se dogodiio. On i Hiroko su bili ncodoljivo privueni jedno drugom. Nisu imali nameru da povrcde bilo koga, ni da prekre bilo koje pravilo, ni da se protive njenoj porodici. Samo su eleli da budu zajedno i nadali su.se da e, na kraju, svi uspeti da ih razumeju. Zasad e biti nezgodno i to na vie strana. On je ipak morao
da razgovara s Kerol i prekine tu vezu. Znao je da joj nee slomiti srce, ali nee biti ba ni srena. I, uprkos njegovoj vrstoj nameri da sledeeg dana ode u grad, otiao je da vidi Hiroko i zadrao se celo popodne, dok ga Reiko nije pozvala da ostane na veeri. Piter se ophodio veoma brino s Hiroko, a ona je bila puna uvaavanja prema njemu. Izgledalo je da je ovih dana jo obzirnija prema njemu i klanjala mu se jo dublje. Ali, dok ih je posmatrao, Tako je skoro poeleo da nije morao to da vidi. Ne zbog toga to nije odobravao, nego zato to je to njega stavljalo u jedan nezgodan poloaj prema roaku Masau. Kako e uopte moi da mu objasni da se Hiroko zaljubila u njegovog asistenta? A opet, nije mogao da se ne smei gledajui ih. Bili su tako mladi i tako osetljivi. Srce mu se cepalo dok ih je posmatrao. Posle veere, svi su otili u bioskop, a Takeo je pozvao i Pitera da poe s njima. Zabavljalo ga je njihovo sauesnitvo. Mislili su da niko ne moe da vidi ta oseaju. Piter je smatrao da su jako smireni, to je nateralo Taka da se okrene i sakrije smeh. Nieg tajnog nije bilo u tome ta su ovi mladi ljudi proivljavali. Svako ko bi ih pogledao priraetio bi to. Gledali su Sumnju s Keri Grantom i Doan Fontejn. Bili su oduevljeni filmom pa su svi krenuli kui na toplu okoladu, a Piter je, konano, morao da se odvoji od nje oko ponoi. Kad je polazio, oi su im se srele i tako su ostali jedan dug momenat. Ona se sutradan vraala u kolu i Piter joj je jo ranije kazao da e je zvati tamo. Trebalo je da je Ken odveze kao to je uvek i inio ili bi mogla da ide vozom, ali oboje su smatrali da nije pametno da je Piter vozi. Sledeeg dana, kada je polazila, u svojoj cmoj suknji i belom setu, strina Reiko je pogJedala jednim znalakim enskim pogledom. - Nemoj da napravi neku ludost, malecka - kazala je Reiko, vrsto je zagrlivi, kao roenu erku. - Moe lako da se zanese opomenula je, a Hiroko je klimnula glavom. Ona nije znala mnogo o tim stvarima, ali majka je davno upozorila da se kloni mukaraca. I samo ljubei Pitera, mogla je da vidi kako neto strano moe da se desi. - Neu vas obeastiti, Reikosan - kazala je priljubivi se uz nju jer joj je nedostajala majka. - Dobro se uvaj - kazala je Reiko, a Hiroko je znala ta je ona mislila. - Brzo u se vratiti, strina Rei - nameravala je da ostane u koli nekoliko narednih vikenda, jer je imala ispite, a bie slobodna tri nedelje za Boic. Tome se radovala, pogotovo sada. A poto je i Piter na univerzitetu, i on ce biti slobodan u isto vreme. Bila je tiha dok su se vozili ka koli, a Ken je pomislio da je nesrena to se vraa tamo. - Nee ti biti tako strano -bodrio je. - Ima samo nekoliko nedelja do boinog raspusta. - Jedva je ekala i smekala se na samu pomisao. Ken joj je uneo u hodnik torbu i vratio se kui u Palo Alto. Ona je u sobi zatekla veron koja je izgledala potiteno, jer je provela grozan Dan zahvalnosti u Palm Springsu s ocem. Nije rekla Hiroko, ali otac joj se nije treznio etiri dana, a imao je i novu devojku. eron je mrzela kada je on bio u tom stanju, ali je sada jo vie mrzela to je ponovo u koli. Dobijala je oajne ocene i mrzela je to zavisi od Hiroko s domaim zadacima. To je bilo tako neprikladno, a i ve se zamorila od kole. Razmiljala je o tome da je napusti na kraju semestra i da pokua da postane glumica. - Loe si se provela za praznik, Seronsan? - saoseajno je pitala Hiroko, a crvenokosa je slegla ramenima. Nosila je orts i dcmper i svi su joj govorili da izgleda ba kao Ketrin Hepbern. - Valjda - odgovorila je i zapalila cigaretu. Bilo je strogo zabranjeno da pue bilo gde na teritoriji kole, ali ona nije marila za to. Jo bi i jednostavnije bilo kad bi je izbacili iz kole. - Ne sme to da radi - upozorila je Hiroko. Dim se mogao lako osetiti pa bi obe bile u nevolji. Pola sata kasnije, poto je bila kod njih da razgovara sa Seron, jedna devojka je otila kod redara i kazala da je Japanka ii croninoj sobi puila. Nisu ispitivali Hiroko sve do sledeeg popodncva. Ona nije elela da pravi probleme cimerki. Ispitivali su i Seron, a ona nije nita priznala i nije rekla da to nije bila Hiroko. Hiroko je oseala da jedino moe da preuzme kri vicu na sebe, to je to smatrala za asnu stvar, ali je posle dugo plakala u sobi, jer je sramota dobiti uslovnu kaznu pred iskljuenje. Te veeri pozvao je Piter koji se zgrozio kada mu je to ispriala. - Zaboga, reci im istinu. Ne uzimaj to na sebe. Zato bi : ti bila na uslovnom? - Ali onda bi me jo vie mrzeli, Pitersan - proaputala je u slualicu, s utiskom da je sve razoarala. Bila je duboko nes i rena. Piter je bio je besan zbog onoga sto je ta druga devojka uradila, prijavljujui nju, a jo vie zbog Seron to je dozvolila da Hiroko snosi krivicu.

- Kakva su to razmaena derita? - pogodio je sr proble ma i jo vie je alio to Hiroko nije bila na Stenfordu. Ponudio joj je da doe da je vidi sledee nedelje, ukoliko ne dolazi kui u Palo Alto, ali ona je smatrala da to ne bi tre I balo da ini. Kad bi je posetio sigurno bi izazvao pometnju u 1 koli, a to je bilo ono to ona nikako ne bi elela da se desi. Tako je obeao da e je pozvati, umesto da dode. I En Spenser se pojavila krajem te nedelje, na vreme za ispi I te, ali nije imala nita da kae ni Seron ni Hiroko. , Seron je, sledeeg dana, ostala napolju posle dozvoljenog vremena i, vraajui se pijana, zakaila se s redarima i zavrila s uslovnom. Nije se spremila ni za ispit iz istorije zbog toga, pa j se gorko poalila Hiroko to je pala. En, meutim, nije obraala panju ni na jednu ni na drugu. Nije elela da se sroza na to da slua njihove probleme ili ogovaranja o njima. ula je za incident s cigaretama, ali je odbila da se ukljui. Ako ele da pue i da dobijaju uslovne, to je njihov problem, a ne njen. Znala je da Seron pui, ali se iznenadila kada je ula da joj se Hiroko pridruila. Kao i obino, drala se podalje od njih, uila sa svojim drugaricama, dobijala odline ocene i radila sve domae zadat ke. Imala je mnogo drugarica i u poslednje vreme je i spavala u njihovim sobama. Daleko je otila da ne bi spavala u istoj sobi sa eron i Hiroko. A redari koji su je zaticali u tuim sobama, znajui zato je tamo, zatvarali su oi i nita nisu govorili. Bila je to duga nedelja za Hiroko, posebno posle uzbuenja za praznik i, u petak uvee, alila je to nije otila u Palo Alto. Razgovarala je ponovo s Piterom, a stalno je u sebi ponavljala sve ono to joj je on govorio za Dan zahvalnosti. I dalje nije mogla da poveruje ta joj je sve rekao ni to da ga je ona Ijubila. Sve vreme vikenda je razmiljala o njemu, ak i dok je pisala roditeljima pismo. Prvo je htela da im ga pomene, ali je odustala jer je to bilo glupo. To bi ih samo zabrinulo, a nije ni imala trenutno ta da im kae. Ionako bi bilo tako teko da im objasni sve, a rii sama to nije razumela. A, poto su bili udaljeni hiljade kilometara, to bi ih jo vie zbunilo, pa je pisala samo o Danu zahvalnosti s porodicom Tanaka. U subotu je rano legla. En nije bila tu, kao i obino, a Seron je bila u drugoj sobi, puila i pila din s devojkom koju je Hiroko znala, ali koja joj se nije dopadala. Bila je zadovoljna to to ne rade u njenoj sobi. U nedelju ujutru otila je da igra tenis s jo frfdevojke koje su se prijavile za ovaj sport. Bile su utive i prijatne prema njoj, mada je jedna od njib delovala kao da okleva kada je stigla. Meutim, posle nekoliko minuta, nije imala nikakve primedbe to igra s Hiroko. esto se to deavalo Hiroko. Ljudima bi bilo neugodno, u poetku, zbog nje i tolike razlike i injenice da je ona Japanka, ali obino bi se opustili malo im bi je upoznali. Neke od njih jednostavno nisu mogle da prevaziu svoje predrasude, posebno devojke iz San Franciska. One su bile poznate po svom negativnom stavu prema Japancima i po shvatanju da su oni neobrazovani. Uistinu, Hirokina porodica je bila kultumija i starija od veine njihovih. Njen otac je znao svoje pretke etrnaest vekova unazad, a majka jo i ranije, ali nisu bili bogati niti su imali aristokratsko nasledstvo kao Spenserovi. Hiroko i njena partnerka su pobediie u meu, pa su sve otile na limunadu u kafeteriju i prijateljski su askale o igri. Rekle su Hiroko da bi volele opet da igraju s njom a ona je, prvi put posle tri meseca, osetila da je nala drutvo, pa je pomislila da je moda to s njenim cimerkama bio samo maler. Taman je prolo jedanaest sati kad se vratila u sobu da se presvue i ba je izlazila ispod tua kada je zaula vrisak. Pomislila je da se dogodila neka nezgoda i, bez oklevanja, obukla penjoar i, ne obrisavi se, izletela u hodnik. U celom holu su stajale grupice devojaka, neke su drale ukljuene radioaparate, a veina njih je plakala, najvie devojka iz tree sobe od Hiroko, koja je bila sa Havaja. - ta se deava? - uplaeno je upitala Hiroko. Nije imala pojma ta se dogodilo, a svi su izgledali uplaeno i uzbueno i neko s gornjeg sprata vikao je niza stepenice. Hiroko se borila da pojmi ta govori. Izgleda da niko nije uo njeno pitanje. - Bombardovani smo! - uo se taj glas. - Bombardovani smo! - uzviknuo je neko drugi a Hiroko je, nesvesno, pogledala u pravcu prozora, ali nita nije videla. Jedna devojka joj se - obratila u suzama i sve to je mogla da izusti bilo je: - Bombardovali su Perl Harbur. - Hiroko nije imala pojma gde je to, kao ni veina njih, ali devojka sa Havaja je bila smrtno bleda. 1 Tano je znala gde je to. - To je na Havajima - ogovorila je na neije pitanje, a neko drugi je dalje objanjavao. - Japanci su upravo bombardovali Perl Harbur. - Hiroko je osetila kako joj se srce skamenilo dok je to sluala, a neko drugi je rekao: To ne moe biti. - ta ako dou ovamo? - vrisnuo je neko i odjednom su sve uenice plakale, vikale i trale na sve strane. U holu koleda Sv. Andrije vladao je pakao, a Hiroko je pokuavala da shvati sta se dogodilo. Ni drugima nije bilo jasno. Ispostavilo ;, se da su Japanci izvrili dva bombarderska napada na amerike vojne baze na Havajskim ostrvima. Pretpostavljalo se da su svi . ameriki avioni uniteni na zemlji, a potopljen je veliki broj brodova, mnogi su jo goreli. Nebrojeno mnogo ljudi je ubije iio i obogaljeno pa, iako pojedinosti nisu jo bile poznate, bio c to, oigledno, izuzetno ozbiljan napad na ameriku teritoriju. Bilo je neizbeno da e u roku od nekoliko sati biti objavljen rat, ukoliko ve nije. A najvei strah ovih devojaka, koji je oitnvao strah cele Zapadne obale, bio je da ee ti isti avioni kremiti pravo na Kalifomiju. Devojke su nastavile da vrite po hodnicima, a Hiroko je, oblivena suzama, polako ula u svoju sobu i pokuavala da shvati ta bi ovo moglo da znai. Sta se uistinu desilo? Jesu li aista bili u ratu? Da li su joj roditelji bezbedni? Da li e morali da ide kui? Da li e je policija uhapsiti? Hoe li je staviti u zatvor, a zatim deportovati? Da i e Judi morati da ide u rat? Sve je to bilo iznad njenog poimanja i, odjednom joj je, sve to je mesecima slusala o konferencijama s Japancima i prekinulim sporazumima u Evropi i Hitleru, Musoliniju i Staljinu, izalo pred oi. Svet je bio u ratu, a ona je sada deo toga. to je najgore, ona je bila neprijateij u stranoj zemlji i bila je est hiljada kilometara udaljena od roditelja. Prolo je sat vremena dok se nije usudila da ponovo ode u hol, ovog puta obuena. Mnogo devojaka se vratilo u svoje sobe, ali neke su jo stajale tamo, priajui, plaui i sluajui radio. Sada se skoro plaila da hoda medu njima, a onda je ugledala jednu od devojaka s kojom je igrala tenis. I ona je bila sa Havaja i plakala je. Pre samo dva sata ona je biia jedna od Hirokinih novih prijateljica, a sada su, objavljivanjem rata, postaIc nepri jatelji i ona se okrenula i s otvorenom mrnjom pogledala u Hiroko. - Ti! Kako se samo usuuje da nas pogleda! Moji rodilelji su moda ve mrtvi... a ti si ta koja ih je ubila! - Ovo je bilo potpuno besmisleno, ali emocije su se veoma dizale tog dana pa je i druga devojka sa Havaja dotrala u hol i zaurlala na nju, a Hiroko je otrala u svoju sobu zastraena i nekontrolisano jecajui. Ostala je u svojoj sobi celo popodne, sluajui radio i zastraujue izvetaje koji su stizali, ali barem nije bilo vazdunih napada na Kalifomiju. Na ulicama je vladala panika koja se I oseala i u vazduhu i svi su se plaili da su na nianu neprija I teljskih aviona. Mornari i vojnici su mobilisani, a civili su se I slivali u policijske i vatrogasne stanice da se prijave za poslove I civilne zatite. Nikada Sjedinjene Drave nisu bile napadnute na sopstvenoj teritoriji i nikada niko nije video ovako neto.

Tak i Reiko su pokuavali da je dobiju to popodne, ali niko nije eleo da ih spoji. Reeno im je da linije moraju da ostanu otvorene zbog hitnih poziva, a Tak se nije usuivao da je jo vie izdvaja i skree panju na nju. Plaio se da ona preivljava ba ono kroz ta i jeste prolaziia i, premda je brinuo zbog nje, I nije mogao da ode po nju, jer nije smeo da ostavi enu i decu. Svi su bili uzbueni, a jedina briga su im bile Sjedinjene Dra1 ve. Oni nisu imali veze s Japanom, osim s Hirokinim ocem.jj Takeo je bezuspeno pokuavao da ga dobjje telefonom pa seB odluio da proba telegramom, traei da mu potvrdi da je s nji 1 ma sve u redu i da kae ta treba da se radi s njihovom erkom. 1 Ako Sjedinjene Drave objavc rat Japanu, to je sada delovalo neizbcno, pretpostavljao je da bi Masao eleo da ona ostane na bezbednom u Americi ali, s druge strane, Takeo nije bio siguran da bi joj vlasti dozvolile ostanak. To je dilema koju c morati da ree kada budu imali vie informacija. Bilo je posle est kad je Tak konano dobio Hiroko, a ona I je tada ve bila histerina. Ceo dan je provela u svojoj sobi, plaei se da izae i bude izloena napadima za ono to je nje1 na zemlja uinila Perl Harburu. A niko nije dolazio u njenu so j bu. Brinula se to je niko od kue ne zove. Nije bila ni sa kim u m kontaktu, samo je sedela i jecala dok, konano, jedan od redara nije doao i pozvao je na telefon, otprativi je do dole bez ikak! vih komentara. A kada je dola na telefon, jedino to je mogJa da uradi, bilo je da jeca i govori na japanskom, opisujui mu kako je strano bilo, kako se brinula za sve njih, Reiko, Taka i decu. Nije mogla ak ni da se seti engleskog jezika. Bila je devojka od osamnaest godina, sama u stranoj zemiji, meu neprijateljima i strancima. Ali barem je iraala njih, podsetio je on. A ona se u sebi setila da je imala i Pitera. Ili e je moda i on sad zamrzeti. Moda niko s njom vie nikada nee govoriti. Ceo dan je ekala da doe policija i bila je zapanjena kada nisu doli. ekala je i nekog s univefziteta da doe i trai od nje da ode, ali e moda to da uine u ponedeljak. - Smiri se sada - kazao joj je Takeo. - Nita od toga se nee dogoditi. I nita od ovoga nije tvoja greka. Da vidimo ta e predsednik rei sutra - mada je i sam oseao da je rat siguran - a ja pokuavam da stupim u vezu s tvojim ocem. Ne verujem da e traiti da ode. Ti si student i ovde si u klopci. Oni e ti ili omoguiti put u Japan ili e te pustiti da ostane ovde. Niko te nee strpati u zatvor, Hiroko, zaboga. Ti nisi strani agent. A moda e tvoj otac zapravo i eleti da ti ostane ovde, ukoliko je mogue, jer je sigurnije. Govorio je razumno, ali on nije bio mlada devojka i sam u sobi ceo dan, okruen neprijateljski raspoloenim studentkinjama. - A ta je s mamom, tatom i Judijem? Ako je Japan u ratu, ni oni nee biti sigurni. - Oni e se uvati najbolje to mogu. Ali tebi e biti bolje ovde, s nama. Uiniu ta mogu da saznam ta se deava sutra pa u te pozvati. Samo se smiri i nemoj da paniis. Razgovor s njim je delovao umirujue, a kasnije te veeri primila je poziv i od Pitera. eleo je da zna da li je u redu, da li ostaje u koli ili se vraa u Palo Alto. Celo popodne je pokuavao da je dobije i bio je izluden od brige. Nije hteo da pozove njene roake i da se raspita da li su je dobili, jer nije eleo da prizna koliko je upleten s njom, mada su oni sigurno podozrevali. - Jesi li dobro? - nervozno je pitao. Iz onoga to mu je rekla znao je da su bili grozni prema njoj i plaio se da e je povrediti ukoliko ostane tu. - Dobro sam, Pitersan - hrabro je rekla. - Vraa li se kui? Mislim, kod Tanakovih. - Ne znam. Stric Tak eli da ostanem tu. Sutra e razgovarati s nekim ljudima i videti ta ovo sve za mene znai, da li moram da odem... i pokuava da doe do mog oca. - Bolje da to uradi brzo - kazao je Piter lakonski. - Bojim sc da od sutra neemo imati kontakte s njima jako dugo. - Nije znao tano ta to za nju znai. - Sta je sa kolom? Moe li stvarno da ostane tu, je li sigurno? - Dobro mi je. Tak misli da treba da ostanem i da vidim ta e biti. - Piter se nije slagao s tim, ali nije eleo nju da plai. Posle hladnog prijema koji je imala, sumnjao je da e stvari da se poprave i smatrao je da treba da se vrati u Palo Alto. - Sta se tu deava, Pitersan? pitala je. Oseala se odseeno od svega u Berkliju. - Ljudi ovde ize. Svi su uspanieni. Svi misle da e Japanci bombardovati Zapadnu obalu i mogli bi, ali nisu jo a i to je neto. - Bio je ovo dug dan za sve njih. Niko nije imao predstavu ta ih eka. Ono to nisu znali ni jedno ni drugo, bilo je da je FBI te noi poeo da hapsi ljude za koje se sumnjalo da su pijuni i da ih ispituje. Veina njih su bili ribari sa kratkotalasnim radio-aparatima na svojim amcima, drugi su bili posmatrani nedcljama ili se sumnjalo da su imali veze s neprijateljem. - U sVakom sluaju, biu u Palo Altu krajem ove nedclje -kazala mu je Hiroko. U petak je poinjao boini raspust. - Zvau te pre toga. I, Hiroko... - oklevao je, da je ne bi uplaio, ali eleo je da ona zna da e on brinuti o njoj, ta god da se desi - ako se bilo ta desi, pokuaj da bude mirna i ostani tu. Doi u po tebe. - Zvuao je tako ozbiljno i tako vrsto. Nasmeila se, prvi put toga dana, sluajui ga. - Hvala ti, Pitersan. Polako se vratila u svoju sobu i te noi je spavala sama. Njene cimerke nisu elele da dele sobu s njom. A niko joj ni re nije rekao dok je ila do sobe i zatvorila vrata. Sedela je sama na krevetu i razmiljala o Piteru. A sledeeg jutra sve dileme su bile razreene. U devet i trideset po vremenu u San Francisku, predsednik Ruzvelt se obratio Kongresu. Bilo mu je potrebno est minuta da zatrai od njih da objave rat Japanu. Japanci ne samo to srt odluili da ignoriu pregovore s njihovom vladom i njihovim carem, po pitanju odravanja mira na Pacifiku, nego su isplanirali i bombardovali amerike Vojne instalacije na Havajskim ostrvima i Malajsko poluostrvo, Filipine, ostrvo Vejk, Guam, Midvej i Hong Kong. - Napad na Pacifik bio je potpun i zahvatio je veliku teritoriju. Rat je, u stvari, bio objavljen dan raiiije a Ruzvelt je samo eleo da Kongres to potvrdi. S jednim glasom protiv, svi su prihvatili dokument i on je bio potpisan u jedan sat popodne. Za uzvrat, Japan je objavio rat i Sjedinjenim Dravama i Britaniji. Amerika je bila u ratu. Pred samo zvanino okonanje svih komunikacija, jedan od poslednjih inova konzula u San Francisku, bilo jc da pozove Taka s porukom od rodaka iz Japana. Masao je eleo da Hiroko ostane u San Francisku, ako je ikako mogue, kada Amerika i Japan objave meusobno rat. Oseao bi se lagodnije ako je ona tamo i molio je Taka da jc dri kod sebe. Takoe je poruio da jc Judi pristupio avijaciji i da alju najsrdanije pozdrave svim rodacima. U Sjedinjenim Dravama ovo nije bio sam dan srama, kako je Ruzvelt rekao, nego i dan haosa. Banke, poslovne prostorije, novinske kuc i radio stanicekoje su drali Japanci, sada su im konfiskovani. Oduzeti su im i ribarski amci, ak su i male radnje zatvorene. Osim Japanaca i neki Nemci i Italijani su ispitivani i zadrani. Granice su zatvorene, a nijedan Japanac po nacionalnosti nije mogao da kupi kartu za avion, pa tako ni Hiroko ne bi ni mogla da ode. Cela Zapadna obala je bila u stanju pripravnosti, a u est i etrdeset te veeri oglasila se tizbuna. Postojao je nepotvrden izvetaj da se neprijateljska avijacija pribliava. Ljudi su se rasprili na sve strane uz

vrisku ena, po kuama, podrumima, sklonitima, oekujui napad do kojeg nije dolo i, konano, sirene su oglasile kraj uzbune. Sve radio stanice su prestale da emituju program a, uprkos predostronosti i zamraivanju gradova, kasnjje se ispostavilo da je zatvorsko ostrvo Alkatraz ostalo osvetljeno, kao svetionik. Tc veeri se oglasila i druga sirena za vazduni napad, a radiostanice su opet prestale da emituju. I opet, osim uasa kod svih, nita se nije desilo. Trea se oglasila u jedan i trideset ujutru, radiostanice su nestale iz etra i jo jednom su svi potrali da se zatite, ovog puta u spavaicama i bademantilima, nosei decu u rukama, vukui ljubimce sa soborn. I U dva sata ujutru nareeno je jo jedno zamraivanje, a u I tri je zapaeno brujanje dve eskadrile neprijateljskih aviona. J Nikad nisu vieni niti ih je iko vie uo, a sledeeg dana je generalpukovnik Don de Vit insistirao na tome da su doli sa nosaa aviona, ali nigde im nije bilo ni traga. Sam nosa nije nikada uoen. samo su se uli fantomski avioni, a niko ih nije video. Sledeeg dana naslovne stranice su bile pune toga kako postoji pretnja neprijateljskog napada i izvetaja o izmiljenim uoavanjima neprijatelja. Do devetog decembra, ceo grad je bio iscrpljen. i Isti cirkus se ponovio i te noi, ovog puta nc samo u San Francisku, nego i u Njujorku i Bostonu. Ljudi su bili izbezumljeni od straha i prepJavio ih je uas od Japanaca. Niko nije mogao da izdri stalnu paniku zbog uzbunjivanja i naslova u novinama. Naroito na Zapadnoj obali, general De Vit je izazvao opti pomaman strah. Dva dana kasnije, u etvrtak, poto je Guam pao u japanske ruke, Nemaka je objavila rat Sjedinjenim Dravama. U Berkliju je Ameriko ministarstvo finansija naloilo da se svi konfiskovani poslovi koje su vodili Japanci, sada zatvore. Japansko poslovanje u vSjcdinjenim Dravama, takvo kakvo je,jvise nije postojalo.I za Hiroko je ovo bilo teko vreme. Jedva da je naputala svoju sobu otkako je sve poelo, a cimerke su je izbegavale upadljivije nego pre. Jedanaestog decembra imala je ozbiljan sastanak s administratorom za studentska pitanja. Hiroko je, prema svemu to je sluala na vestima, bila sigurna da e traiti od nje da napusti skolu i bila je zapanjena to nisu. Administrator je bila izuzetno Ijubazna, kazala joj je da ona nikako nezamilja da Hiroko ima bilo ta s tim vec da je, kao i svi bombardovani Amerikanci, i ona jedna nevina rtva. Znala je da je ovo izuzetno emocionalno osetijivo vreme za sve njih i ula je prie o neljubaznosti drugih studentkinja prema Hiroko. Meutim, Hiroko nije nita rekla o gresima eron Vilijams ni o izuzetnoj neljubaznosti En Spenser. Administrator je predloila da Hiroko ode sutradan kako je i planirano, kao i sve druge studentkinje, a da se vrati u koled posle boinog raspusta. - Sigurna sam da e se dotle stvari malo smiriti i da e moi da se vrati svojim kolskim obavezama. - Hiroko je samo za ispite naputala svoju sobu. ak je i obroke donosila iz trpezarije u sobu da se ne bi suoavala s drugim studentkinjama. Ali uila je, kao i uvek. Bila je meu najboljim studentima. - Ovo je teko vreme za sve, naroito za devojke sa Havaja - kazala je administrator. Njih je bilo samo dve i napokon su ule da niko iz njihovih porodica nije bio povreen, ali jedna od njih je delovala kao da e skoiti na Hiroko svaki put kad su se srele. - Da li si ti ula ita o svojoj porodici? - upitala ju jc diskretno. - Samo to da ele da ostanem ovde - blago je kazala Hiroko. - Otac ne cli da se vratim u Japan. - Meseci i nedelje koje je brojala bili su uzalud i tek je prethodne noi shvatila da mogu proi godine pre nego to se vrati u zaviaj. Pomisao na to joj je izazivala suze u oima. Sa zahvalnou je posmatrala administratora zbog njene Ijubaznosti i zbog odobrenja da se vrati posle Boia. Ona je ipak bila deo neprijateljske nacije i mogli su lako da zatrae da se ispie, ali nisu. Cele te nedelje novine su na naslovnim stranama buncale o podmuklim utima, a to je bilo veoma bolno. - Ovo e biti, sigurna sam, teak Boi za sve nas - ozbiljno je rekla administrator. Svi su imali nekog svog bliskog ko je prijavljen u vojsku. Retki su bili sluajevi da nckog nije dotaklo ovo to se deavalo. - Ali u novoj godini e poeti iz poetka, Hiroko. Bie nam drago da bude s nama. Ustala jc i rukovala se s njom, a kad se Hiroko vratila u svoju sobu, otkrila je da jo drhti. Mogla je i dalje da ide u kolu. Nisu je izbacili zbog toga to je Japanka. Bila je iznena ena i time to je shvatila da joj je to donelo ogromno olakanje. Za razliku od koleginica, barem se kolska administracija nije odnosila prema njoj kao da je lino izvrila napad na Perl Harbur. Te veeri je spakovala svoje stvari i spremila se za povratak u Palo Alto sledeeg dana. A eron i En su se prvi put za ova etiri dana vratile u sobu i takoe spakovale svoje stvari. I, prvi put od Perl Harbura, spavale su tu. Medutim, dva puta tokom noi morale su da silaze zbog uzbune. Sada su svake noi postojali izvetaji o nekom neprijateljskom avionu koji se uputio ka obali ili o tome da je viena podmornica kako se sprema da torpeduje brodove u luci. Ali aviona i nosaa nije stvarno bilo, kao ni podmornica i torpeda. Jedino stvarna, skoro opipIjiva, bila je panika. Ovoga puta je sam Takeo doao da je odveze kui, a poveo je i strinu Reiko i Hiroko je laknuio kad ih je videla. Za nju je ovo bila oajna nedelja. Nijedna od devojaka iz njenc sobe nije joj se javila ni poelela srean Boi. Onog trenutka kad je Hiroko ula u automobil s rodacima, rasplakala se. Bilo je takvo olakanje biti s njima. - Bilo je jednostavno strano - rekla je na japanskom jeziku. Svaki put kad im se obraala zaboravljala je na svoj engleski. Obino im to nije smetalo, ali ovog puta, dok su se vozili kui, Reiko ju je otro opomenula da mora da govori engleski. - Zato? - Hiroko je gledala zaueno. Znala je da e je Rei razumeti, a za nju samu je engleski predstavljao veliki napor, posebno sada kada se sve ovo desilo. - Nije vano koliko ti je tesko, Hiroko. Mi smo u ratu s Japanom - rekla je tupo. - Mogu te uhapsiti kao neprijateljskog agenta. - Mislim da je to malo preterano - nasmeio joj sc stric Tak, smatrajui da je njegova ena preterala ovog puta, ali se sloio da je mnogo diplomatskijc sada govoriti na engleskom jeziku. - Ipak smatram da ba sada mora da uini taj napor. Ljudi su veoma nervozni. - Naslovne strane su bile pune neve rovatnih pria o utoj pretnji, avionima i bombama. Zapovednik komande Odbrane Zapada, general De Vit, kljukao je tampu morem uasa. U subotu su Italija, Nemaka i Japan, kao i Rumunija i Bugarska, proglasile rat protiv saveznika. Hiroko se oseala kao da je sama bombardovana cele nedelje i bila je iscrpljena zbog svega to se deavalo. Skoro ceo taj dan je prespavala, samo je ustala da pomogne Reiko oko veere. Tami je naroito bila zabrinuta za nju, ali joj je majka rekia da je ostavi na miru. Nadala se samo da nee biti uzbune. Hiroko jc videla Pitera tek u nedelju. Doao je da se vidi s Takom, ali jc znao da je ona tu i bio je uzbuen to e je videti. Polako je silazila u zagasitosivora kimonu, ozbiljnog izgleda i delovala je tunije nego ikad u toj sumornoj boji. Poklonila mu se, kao to je

uvek inila, ali je ovog puta njen roak dotakao za rame i rekao: - Hiroko, nemoj to vie da radis. Trenutno je veoma vano da nc tri nigde. Cak ni ovdc. Bolje je da prestanc da sc klanja. - Deiovaia je okirano onim to je rekao. Ona vie nijc bila u stanju da budc drugaija. Svc se menjalo. Ostavio ih jc nasamo i otiao da potrai neke papire, uz mali, hladni osmch upucn Piteru. - Jcsi li dobro? - upitao je Piter oprezno. Bilo ga je strah da prcvie csto pita Taka za nju, a cele nedelje se uasno brinuo i laknulo mu jc kad je video. Dciovala je umorno i ubledelo, a jasno je bilo i da jc oslabila. Ako nita drugo, izgledala je jo sitnije. - Dobro mi je, Pitersan - odgovorila je i poela da se klanja, ali su jc rei njenog rodaka ovog puta zaustavile. - Tak je u pravu - blago je kazao Piter. - Jedna od mojih sansei poznanica mi je rckla da je u ponedeljak uvee njcna baka spalila svoju malu japansku zastavu da ne bi izazivala nevolju. - To je blesavo - kazala je Hiroko, sama sebi zvuei kao njen otac. - Moda i nije. Ljudi prave ludosti u doba rata. Da li se vraa? - zabrinuto je upitao. - U koled, mislim. - Ve je od Taka saznao da je elja njenog oca bila da ostane u Kaliforniji, ak i da je mogla da se vrati u Japan, to je on sumnjao. - Sta su ti rekli? - Rekli su da mogu da se vratim u kolu i da je njima jako ao to su se ljudi prema mcni ponaali neljubazno. Bio je iznenaen da im je rekla za to, ali nije ona. Objasnila mu je da su drugi priali o tome, a on je klimao glavom. - Po emu misli da vie nee biti neljubazni? - Moda i hoe, ali ja ne mogu da ivim sa siz.oku. Moram imati Buido i vratiti se da se suoim s njima. - Smekala se gledajui ga. Ona je sada bila veoma jaka. Znala je da mora da bude hrabra i da ne sme da izneveri porodicu. Bie dostojanstvena i ponosita. Nee iveti sa sramotom, sa iz.oku. A za Buido o kojem je govorila, Piter je rani je uo. To je bila hrabrost samuraja kad ide u borbu. Vraam se, Pitersan. ,1a s njima nisam u ratu. Ja ni sa kim nisam u ratu. - Delovala je prosveeno i smireno i privlaila ga je opct, kao i prc, kao da ga jc neki magnet vukao k njoj. - Drago mi je to to ujem - blago je kazao. - Ni ja nisam u ratu ni sa kim. - Barem ne jo. Ve jc razgovarao sa svojom regrutnom komisijom. Ukoliko ne bude nekih promcna, zasad e zavriti ovu kolsku godinu pa e onda stupiti u vojsku. Stenford je poslao specijalni zahtev u njegovom sluaju da ne bi morali da zatvore to odeljenje. - teta to te nee pustiti duc - kazala jc tuno Hiroko. -Stricu Taku c biti teko kada ode, svima nama e biti teko. -Njene oi su milovale njegove dok joj jc dodirivao prste na rukama. - To c biti opasno, Pitersan. - Onda mu je ispriala o Judiju koji se pridruio avijaciji. Bila su to udna vremena i ona je iznenada shvatila da e imati na obe zaraene strane ljude koje voli. Bila je to tuna pozicija. Jo neko vreme su razgovarali i na kraju su im se i ostali pridruili, a Piter je ostao na veeri. Kasnije su ili u etnju i poveli kucu. ivahna iba ih je pratila niz ulicu, pored poznatih kua suseda porodice Tanaka. ak i ovde je, prema Reiko, bilo tihih reakcija. Dvoje suseda su odjednom zahladneli prema nji ma. Njihovi sinovi su ve bili mobilisani kao i sva starija braa Kenovih drugova. A jedan od pacijenata o kojem se Reiko starala u bolnici, traio je da ona napusti njegovu sobu. Kazao je da ne eli da se neki prokleti uti stara o njemu jer moe da ga ubije. On je bio veoma star i slabunjav, pa je ona to pripisivala tome, ali je jedna nisei bolniarka imala isto iskustvo s jednom mlapom enom sa Havaja. - Nee im biti lako - Piter je blago rekao mislei na njene roake. - Ljudi su skloni reakcijama u poetku. Verujem da e se na kraju smiriti. Ovako ne moe da traje veno, ali Ijudi su, razumljivo, uznemircni. Bili smo napadnuti i, kada vide japansko lice, ljude ono podsea na to. - Ali moji roaci su Amerikanci - odvratila je ona, a Piter je bio svestan toga. - Naravno, ali ncki ljudi to ne znaju. Pretpostavljam da su svi previe uzrujani da bi to shvatili. Tvoji roaci su Amerikanci koliko i ja. - Jedini neprijatclj ovde sam ja - rekla je tuno Hiroko, diui pogled k njemu, a on je, bez rei, privukao u zagrljaj i poljubio je. - Ti nisi moj ncprijatelj, Hirokosan... nikada nec ni biti. - Uticala jc na njega kao nijedna ena ranije. Te nedelje je, konano, raskinuo s Kerol, samo to je zavrna rasprava prola drugaije nego to je oekivao. Bio jc kod nje na vecri i imao je nameru da joj kae da su njegova oscanja na drugoj strani. Ali, pre nego to je uspeo ita da joj kae, ona rau je rekla da treba da trai premetaj u okviru Stenforda. - Na ta da se prernestim? Na biologiju? - zabavljalo ga je ovo. -1 zato? - bio jc potpuno zbunjen. A ona je nastavila da, to se nje tie, ameriki bi bilo da odbije da radi s Takeom, ili jo bolje, da ga otpusti. - Jesi li ti luda? - razrogaenih oiju je upitao, nesposoban da poveruje da mu je to rekla. Takeo Tanaka je bio ponos fakulteta i nita manje nego sjajan profcsor. - Moda je i tako, ali on je neprijatelj - kazala je muklo. -Trebaio bi da ga deportuju. - Kuda? On ovde ivi dvadeset godina, za ime boga. Bio bi i dravljanin da je mogao - Piter je pobesneo zbog ovoga to je govorila. Na kraju je stigla i do Hiroko i kazala da nju treba staviti u zatvor, ili moda streljati, u znak odmazde za mukarce i ene poginule u Perl Harburu. Ovo je bila najlua stvar koju je ikada uo. Ali, kada je pomenula Hiroko, on se vie nije uzdravao. - Kako moe da kae tako neto? Kako moe da reaguje na sve to histerino ubre po novinama? Nijcdnog momenta nisam poverovao da je bilo nosaa aviona oko obale nou prole nedelje. Da ih je bilo, onda bi nas i bombardovali. Mislim da su ljudi histerini i da je prokleti general De Vit uz njih.: Ali da ti tako govori, Kerol, to je previe za mene. - Ona je ostala uporna i nije bilo mogue ubediti je da je njcn stav o Japancima rodenim u Americi totalno lud. Znao je da nema svrhe raspravljati se s njom, ali jc ipak to inio iz iste privrenosti prijateljima, a onda joj je kazao da zbog njenih udnih stavova i drugih razloga koji su bili beskrajni da bi zalazio u njih, ne eli vie da se vida s njom. Skoro da joj je laknulo i kazala mu je da ionako ona smatra da je svako ko simpatie Japance oigledno neprijateljski agent. Nije mogao da poveruje onome to je uo i zapravo se smejao dok je iao do svog automobila i sledeeg jutra, kada je ispriao Taku malo izmenjenu verziju. Ali Takea nije ni toliko zabavljalo ni ljutilo takvo miljenje. On je njen stav posmatrao samo kao vrh ledenog brega. - Mislim da emo mnoge ljude uti da priaju takve stvari. Neizbena je reakcija na ovu paniku. - Ali to je glupo. Ti vie nisi Japanac, a to to radim s tobom ne znai da sarn pijun. Hajde, Tak, mora priznati da je to ba smeno. - Smatram da nita od toga nije sada smeno. Mislim da svi moramo biti oprezni. Samo toliko je rekao i Reiko, a o tome su svi razgovarali u nedelju za veerom. Piter je ipak smatrao da je Takeo previe zabrinut. To to je rekao Hiroko da se vie ne klanja je verovat no bilo razumno. Nije trebalo skretati panju na to da je ona strankinja. Ali i za nisei i sansei i za sve njih koji su bili Amerikanci po

roenju, nije bilo razloga za brigu. Ovo je bio njihov zaviaj. Posle veere Piter i Hiroko su poveli Lesi u etnju i nastavili ovaj razgovor. - Stric Tak je veoma nervozan - zabrinuto je rekla Piteru dok su se vraali kui. - Pretpostavljam da brine zbog rata. Svi brinemo. Moramo se jako truditi da sluimo za primer. - Isto to je ve uo od nekog drugog i na njega je ostavilo dubok utisak dok ju je sluao kako svi Japanci roeni u Americi izgleda da imaju istu potrebu da dokau da su dobri a da to nije bila njihova krivica. Meutim, svi Japanci su, zbog svog izgleda, bili proglaavani za neprijateljske agente, bez obzira na to gde su roeni. To je bilo neverovatno nepravedno. Moglo bi da bude ak i opasno za Hiroko, koja jcste japanski dravljanin. Bio je zabrinut zbog njenog povratka na koled. Kako su emocije rasle, a mnoga braa i momci odlazili u rat, njene kolcginice bi mogle da postaju sve vie kivne na nju. - Ne elim da se vraa ukoliko e biti u opasnosti odluno joj je rckao kada jc polazila. Postavio se vrlo zatitniki i bila je iznenaena kada je po izgledu njegovog lica shvatila da on to stvarno misli. - One su samo devojke - nasmejala se Hiroko. One joj nisu mogle nita vie od onoga sto su radile i pre, da povrede njena oseanja. - Razmisli, Hiroko, o tome. Ne mora da se vraa tamo. - Previe brine - ponovo mu se nasmeila. - Kao i stric Tak i ja sam jaka. - Ali bila je i mlada i veoma nena. A.ne bi ni osramotila svog oca tirne to bi napustila kolu ili odustala. - Znam, Buido - zadirkivao je dok je iba lajala na nckog psa. - Moda ima previe Buida da bi to bilo dobro, gospoice Takaimaja. - Ona se smejala. Bilo je tako dobro biti s njim. Bila je oputena i slobodna, nije bilo nacionalne razlike. Njihove zemlje su bile u ratu, ali to nita nije menjalo izmeu njih. Oni su jednostavno bili dvoje Ijudi. alosno je, kazala je ; tiho, to svet nije mogao da lii malo vie na nas. Sloio se s njom i lagano su se vratili do kue porodice Ta 1 naka, a Piter je spazio jednog suseda kako viri kroz prozor i Q gleda ih s Ijutitim izrazom Hca. Nije shvatao u emu je prob . lem, osim ako nije zbog pseeg lajanja. A onda je pogledao u ; Hiroko i shvatio ta susedi zapaaju. Japanku i belca. Ve je dotle dolo. Zapravo, davno se to dogodilo, ali je sada bilo dvostruko upadljivije. Pitao se, dok su etali dalje, da li e toga biti mnogo, da li e ljude s japanskim prijateljima da izopta j vaju ili izbegavaju. Bilo je teko poverovati da je devojka s ko jom je raskinuo isticala stavove i drugih, a ne sarao svoje. ak i po cenu toga da ga izopte zbog prijateljstva s njima, nije mario. Njegov odnos s Takeom znaio mu jc toliko mnogo da bi mogao da ga rtvuje, a sve bi reskirao samo da bude blizu Hiroko. - Na ta misli, Pitersan? - blago je upitala dok su prola I zili pored kue poslednjeg suseda. - Izgleda veoma ozbiljno. - Ona je u koli usavrila svoj 1 engleski, bez obzira na sve problcme i ometanja. - Na to da su Ijudi poludeli danas. Opasno je kada Ijude 1 ovako uhvati panika. Mora biti oprezna. Ne izlazi sama, budi uvek s Reikom ili Takom ili Kenom, ili sa mnom - smekao joj 9 se otvoreno, a ona se nasmejala. - Ti c me tititi, Pitersan. - Samo ako radi onako kako ti ja kaem - rekao je oseajui se opet kao deak dok su ulazili u dvorite, a vazduh je bio sve. - A ta e mi rei da radim? - izazivala ga je, a on je uivao u tome. - Evo ta eu ti rei da radi - aputao je kad ju je privukao sebi na ulaznim vratima i poljubio. Niko ih nije posmatrao i ; bili su bezbedni tu. I, kao i ranije, ostavio ju je bez daha, a i ona njega. Kada su uli u kuhinju, oboje su delovali pomalo rastreseno. Meutim, Reiko i Takeo ih vie nisu gledali sa simpatijama kao pre i sve to je Tak rekao kada ih je spazio bilo je da moraju a budu jako oprezni. Piter je shvatao ta je pod tim mislio i klimnuo je glavom. Nekoliko minuta kasnije on je i otiao. Roaci joj nita nisu rekli ali, dok se pela na spavanje, mogla je da oseti da su zabrinuti. Sada su bili sasvim svesni Piterovog odnosa s Hiroko. Bez obzira na to koliko su mladi ljubavnici bili diskretni, bilo je oigledno da se neto promenilo izmeu njih, postali su bliskiji, pogotovo otkako je izbio rat. Tak i Reiko nisu nita rekli, ali znali su ta se deava. Nisu bili protiv Pitera, ali su bili zabrinuti zbog Hiroko. A iz tog istog razloga su joj sledeeg dana kazali da spakuje svoju japansku odeu. Nije bio momenat da privlai panju na sebe ili da svakog podseti da nije bila nisei. Nije se raspravljala, ali je bila tuna dok je pakovala odelo. Svaki njen kimono je bio tako lep, a tako se loe oseala u zapadnjakoj odei. Uz vrlo malo izuzetaka, ona je tu odeu smatrala za runu. Seli je bila oduevljena to je vidi u zapadnjakom odelu i kupila joj je par cipela s kaiiima za Boi. Ove godine je u njihovom domu Boi bio tih. Takeo je, kao i uvek, poveo Kena da iseku jelku. Izgledalo je da se cela japanska zajednica drala veoma neupadljivo. Iz dana u dan, novosti nisu bile ba dobre. Dva dana pred Boi, Japanci su zauzeii ostrvo Vejk, a na sam praznik, osvojili su i Hong Kong. Za porodicu Tanaka je ovo bio miran dan pa se Tak iznenadio kada im se Piter pridruio. Cenio je njegovo prijateljstvo, ali je smatrao da on sebi oteava situaciju. Tak je ak i na univerzitetu u poslednje dve nedelje pokuavao da bude na distanci s Piterom. - Nemoj sebe izlagati opasnosti zbog nas - tiho mu je rekao Tak to popodne. - Nije vredno tolikog rizika. Na kraju ce se ljudi navii na to ta se deava, ali trenutno raspoloenje je usijano. Ali u pitanju je bilo neto vie od prijateljstva prema njemu, znao je to. Piter je stalno dolazio kod porodice Tanaka da bi bio s Hiroko. I koliko god da su okolnosti bile nesrene, ili koliko god da je to bilo opasno po Pitera, Takeo je znao da je on iskren i da je voleo Hiroko. I te veeri, poto su ve svi otili u krevet, Piter je stavio na Hirokin prst majuni srebrni prsten. To je bila sitnica, samo simbol onog ta su oseali. Kupio joj je i divnu svilenu earpu, neke stare knjige poezije koje je naao na japanskom jeziku, a i sam joj je napisao jednu haiku pesmu. eleo je da joj da i prsten kao simbol onoga to sad imaju i to se nadaju da e deliti jednom. Prsten je bio najtananiji mogui sa dva prepletena srca. Bio je iz viktorijanske epohe, Piter ga je pronaao u jednoj antikvarnici, a bio je tako mali da se nadao da ga niko nee primetiti. - Previe si dobar prema meni, Pitersan izustila je bez daha, a on joj je poljubio prste. - Ne sme vie tako da me zovc. Tak je u pravu. - Izgubila je kimono, izgubila je mogunost da mu se pokloni a sada mora da se lii jo jednog znaka svog potovanja, ali nije se raspravljala. - Zato se svi toliko plae odela i rei, ak i malih devojica? - Neto ranije tog dana, ona i Tami su bile u prodavnici a neko je neto runo prokomentarisao. Ona i Tami su pourile napolje. Jedna od Reikinih prijateljica rekla joj je da su u prodavnici na dnu ulice, gde su uvek bili Ijubazni prema Japancima, odbili da ih poslue. - Mi smo Amerikanci, a ne Japanci - kazala je Tami, borei sa sa suzama, a Hiroko je pourila da odu i kada je devojica od nje oekivala objanjenje ona nije mogla odmah da ga nae. Bila je u oku zbog elje ljudi da povrede jedno dete i bila je veoma ljuta.

- To je zato to si sa mnom, a ja sam Japanka - na kraju joj je objasnila Hiroko, ali i to je bilo bedno objanjenje. I ona sama je bila jedva neto vie od devojice, bila je ensko, a ne neki vojnik ili vojska. - Ljudi e se jedno vreme plaiti, sve dok neto od toga ne zaborave i dok situacija ne pone da se poboljava. U matu

vremenu, svi ete morati da budete razumni i veoma oprezni -upozorio je Piter. - A kada Ijudi povrate razum, hou li moi opet da nosim kimono? - upitala je na trenutak zabavljena apsurdnou svega toga, a on se nasmejao. - Otii emo u Japan jednog dana i moi e stalno da ga nosi. - Ali njegov san da ode sledeeg leta da poseti njenog oca, da upozna njenu porodicu, izgoreo je u plamenu Perl Harbura. Ona nije mogla da zna kada e moi da sc vrati kuia razmiljanje o tome bacalo je u depresiju. Povremeno je eznula za njima, a nije imala pojma kada e ih videti. To ju je jo. vie pribliilo Piteru. Dok je on ljubio te veeri, pitala se ta e biti s njima. On treba da ode u rat u junu. Do tada oni moraju da koriste svaki dragoceni momenat. Trebalo bi da bude mnogo takvih momenata da bi ih ona nanizala u brojanice i prebirala do njegovog povratka. A dok je ponovo ljubio, molila se da se on vrati i zarekla se da e jednog dana on posetiti njene roditelje. U meuvremenu, sve to su mogli da uine bilo je da se dre sadanjice i ekaju budunost zajedno.

8.
Dvadeset devetog decembra, svim neprijateljskim strancima u zapadnim dravama nareeno je da predaju svoje ,,prokrijumarene kratkotalasne radioaparate, fotografske aparate bilo koje vrste i veliine, dvoglede ili oruje. Jedinu zabunu je izazivao izraz neprijateljski stranac to je moglo da znai osoba s japanskim dravljanstvom. Meutim, u roku od nekoliko sati, razjanjeno je da je taj izraz oznaavao svakog ko je bio japanskog porekla, bilo da je ameriki dravljanin ili ne. - Pa to ne moe biti - uzviknula je Reiko kada im je Takeo objasnio izraz. - Mi smo Amerikanci, mi nismo stranci. - Bila je zbunjena. - Vie nismo - sumorno je odvratio on. Sve dosad nikada ga nije uzbuivalo to to je bio strani dravljanin s boravkom. To nije predstavljalo nikakav problem ni na Stenfordu. Odjednom se sve izmenilo i kao i Hiroko i on je bio neprijateljski stranac. A to je jo okantnije, to su bili i njegova ena i deca iako su svi roeni u Kaliforniji. Prikupili su sve fotoaparate u porodici i jedan dvogled koji je Tak koristio na jezeru Taho dok su jedrili. Odneli su ih u lokalnu policijsku stanicu gde je Tak video nekoliko suseda, a policajcu koji je primio stvari od njega bilo je izuzetno neprijatno. Ovo je bio prvi susret s realnou za Takea i njegovu porodicu. A Hiroko je poela da brine da im njen boravak kod njih ne stvara probleme. Odluila je da ostaje u koledu to je vie mogla. A za Pitera je bilo jo gore, jer je on bio zaljubljen u neprijatelja. Uprkos narastajuem strahu od represalija u njihovoj oblasti i od napada iz vazduha i s mora, Piter je pitao Taka da li moe da izvede Hiroko za doek Nove godine. To bi bio nji
hov prvi zvanini izlazak i Piter je bio izuzetno formalan i pomalo nervozan kada ga je pitao za to. - Ti si ozbiljan, zar ne? - konano ga je upitao Tak, zabrinutog izgleda. Znao je da ne moe da odlae vie ovaj razgovor. Piter mu je davno priznao svoja oseanja, ali nikada nije i Hirokina. Bilo je vreme da se to sazna. - Da, veoma sam ozbiljan, Tak - priznao je skoro ponosno i bez oklevanja. - Pokuao sam da beim od toga... ali jednostavno nisam mogao... Svaki put kad bih je video mislio sam na nju danima... Progonila me je. Nikada nisam upoznao nekoga kao to je ona. - A njegove oi su priale za sebe. Ali i Takeove su. Bio je duboko zabrinut za oboje. Ako nita drugo, bili su ukleti pogrenim vremenom. - Ona je slatka devojka, ali oboje ste zali u opasne vode -upozoravao je. Tek je prolo tri nedelje od Perl Harbura i vladaa su antijapanska oseanja. Takeo je ve uo za istragu FBIja i da su ispitivali neke ljude koje je on poznavao. Ne bi eleo da se tako neto dogodi Piteru. - Morae da bude veoma obazriv. - Iz svega to je video bilo mu je jasno da njih dvoje nita nc moe da zaustavi. - Znam to. Nisam mislio da idemo u USO ili da igramo kod Fermonta. Jedan od asistenata na psihologiji prireuje rnalu zabavu za Novu godinu; pozvao je mene i neke druge asistcnte s naeg odeljenja. Bie sasvim diskretno i privatno. Takeo je klimao glavom dok ga je sluao. Na neki nain : bilo je olakanje za sve kojih se to ticalo da se objavi njihova veza i, mada je Takeo to ozbiljno dovodio u pitanje u poetku, vie nije bio tako siguran. Smatrao je da za Hiroko nije pametno da se uputa u vezu s Amerikancem, a bio je svestan i svoje odgovornosti pred njenim ocem. Ali nekako nije bio u stanju da prigovara vie. Toliko toga se izmenilo, toliko je bola izazvano. Ako nita drugo, njihova veza je biia sada opasnija nego i u vreme kad je ona doputovala, a opct, imali su pravo na nadu i Takeo je osetio kako je Piter odluan u elji da vodi rauna o Hiroko. A koje je on pravo imao da ih toga liava? Ipak je njegova dunost bila da ih upozori na

opasnosti. Takeo je bio 1 uplaen ne samo za njih dvoje ve i za svoju enu i decu - Samo budi obazriv, zbog vas dvoje - ponovo ga je opo I menuo Takeo posmatrajui ga odluno. - I ako ti se neto uini da nije u redu kada izaete, odmah se vraajte kui. Nemoj dozvoliti da doete u nezgodnu situ aciju. Samo Bog zna ta ljudi mogu da uine kada podlegnu . ludilu i nacionalizmu. - Biu oprezan - ubeivao ga je Piter, gledajui ga tuno. : - Ovde se ne radi o politici, Tak, ni za mene ni za nju. O ; njoj se radi. Ja sam Amerikanac. Volim svoju zemlju. Spreman sam da dam ivot za nju. Ovde se ne radi o simpatijama, samo .,; o njoj i meni... i ljudima... Volim je. Biu uz nju. - Znam - rekao je Takeo tuno sagledavajui budunost. j Njihove dve nacije su bile u ratu, a to e imati uticaja na ceo svet, ne samo na njih dvoje. - Situacija moe da se iskomplikuje veoma brzo.

- Nadam se da nee. Zbog nje. Verovatno joj je veoma te : ko jer je ona ta koja ima podeljene privrenosti. Ona voli svoju ; porodicu, svoju zemlju, ali voli i ovo ovde i privrena je svima vama. Sigurno joj je teko to je ovde. - Sreom, uprkos inte ; resovanju njenog oca i roaka za politiku, ona je politika pita nja sagledavala iz daljine. Kao i veina devojaka njenih godina, ona je bila zabrinuta za ljude koje poznaje i voli a ne za posledice odluka koje donose vlade. Njen pogled je bio ogranien kao to je bio i kod veine. - Svejedno, hoe li mi dozvoliti da je izvedem? Takeo mu je klimnuo glavom zamiljeno i za sebe pono ; vio: - Samo budi obazriv. Ali za Novu godinu, politika je bila daleko od bilo ijih mi ! sli. Hiroko je pozajmila od Reiko haljinu od tafta koju ona nije nosila godinama i raali pliani aket od Seli. Divno je izgledala s niskom bisera, neobino lepim licem i ogromnim oima i svojom sjajnom crnom kosom koja joj se sputala do struka. A Seli je naterala da uveba da hoda u cipelama s visokom pot peticom njene majke. Hiroko je u njima hodala mnogo tee nego u japanskim papuama gata. Piter je razrogaio oi kad je stigao po nju, a ona se ovog puta nije poklonila. Jednostavno je stajala, delujui stidljivo i veoma ljupko. Izgledalo je kao da je odjednom izrasla i sve to je dotle njemu bilo skriveno sada je otkriveno. - Izgleda fantastino - kazao je i to je i mislio, Nikada nije video nikog tako lepog i ovog puta se on oseao postieno a Tak im jc sipao po au sakea. - Samo ovu jednu - kazao je brino, aii morali su da nazdrave. To je podsetilo Hiroko na vane porodine prilike u Kjotu s njenim ocem. I opet je osetila nostalgiju. Nije imala vcsti d njih otkad je dobiia obavetenje preko konzulata. - Kampai! - nazdravio im je Takeo, a Reiko im se nasmeila. Bili su mladi i puni nade. Podsetili su je na njene prve dane s Takeom, dok je bila njegov student i kada se zaljubila u njega. Bilo je neodoljivo gledati ih. A Hirokini obrazi su se zarumeneli od sakea. - Gde ete biti veeras? - upitao je Takeo dok su askali. - Nedaleko odavde. Taj asistent ima kuu nekoliko ulica od fakulteta. Tamo emo veerati i malo igrati - nasmeio se Hiroko. Jo je bio u oku kada je shvatio da izlazi s brucoem. Ona nije bila tako prefinjena kao veina devojaka s kojima je izlazio u poslednjih pet godina. Na izvestan nain, bila je mnogo mudrija. - Sta ete vas dvoje? - upitao je Piter. Reiko je nosila veoma lepu crvenu svilenu haljinu koju joj je Tak kupio za Boi. - Idemo na veeru tu, u ulici - objasnila je Reiko. Seli je ila kod prijatelja preko puta, Ken je iao kod Pegi, a Tami je ostajala kod kue s devojkom koja je uva. Kada su otili, Piter je obeao da nee dugo ostati. Tak im nije dao odreeno vreme. Hiroko se kikotala kada su izali, a Piter joj se srneio, divei joj se. Bilo je nemogue ne diviti joj se, jer je izgledala zanosno i znao je da e i njegovi prijatelji biti impresionirani. Bili su uzbueni poto jc ovo bio njihov pivi vjnini iiaak
- Izgleda veoma odraslo - zadirkivao je, a ona se opet I smejala dok su trali prerna automobilu. Bilo je svee. - Hvala ti, Piter - namerno je rekla, izostavljajui ono san posle njegovog imena. Paljivo se drala svih upozorenja nje 1 nih roaka. Bez kimona, bez klanjanja, bez stranih izraza, bez japanskog jezika na javnom mestu. Sada je morala da uloi na por da se ne razlikuje. On je znao da je to vano za njeno dobro 1 i njenu bezbednost. A ovo je njoj bio prvi izlazak s mukarcem i skoro da je ,i drhtala dok su se vozili oko fakultetskih zgrada. Kua u koju 1 su ili bila je mala, ali je u njoj bilo veoma buno. Bila je puna f svrenih studenata i mladih profesora. Niko nijc obratio panju j kada su oni stigli, mada je nekoliko njih zurilo u Hiroko kada je skinula kaput i ula, ali niko nije komentarisao. Tu je bio i J jedan mladi nisei par. Piter ih je letimino poznavao i znao je 1 da ona predaje biologiju, a da je on na fjlolokom odseku. Ali 1 nije uspeo da im se priblii kroz zakrenu sobu i da im pred I stavi Hiroko. 1 Bilo je mnogo hrane, crnog i belog vina i jeftinog ampanj j ca a neki od gostiju su doneli svoje flase s dinom, viskijem i m votkom. Nekoliko gostiju je bilo prilino pijano, ali je veina razgovarala, smejala se ili igrala u jednoj od soba raienoj za tu priliku i ispunjenoj balonima i trakama. A u daljini, s onog mesta gde su oni bili, mogli su da uju Frenka Sinatru. Piter je upoznao Hiroko sa svima koje je poznavao i pomogao joj je da se poslui peenom teletinom i uretinom. Na kraju su odloili tanjire i otili da igraju uz muziku orkestra Tomija Dorsija i pesmu Frenka Sinatre. Piter ju je drao rsto dok su igrali, a bila je skoro pono. Oseao je njenu toplinu a ona je delovala tako neno u njegovim rukama da se plaio da je ne povredi. Nisu postojale rei za ono to je oseao prema njoj. Oseali su se kao da su sami, u naputenom svetu bez ikog oko j njih. Za njega je ovo bila najbolja novogodinja proslava, jer je igrao s njom i drao je u naruju. Kada je neko viknuo da je pono, on ju je poljubio, Ona ga je pogledala posle poljupca, trano posramljena jer ju je poljubio pred svima. Ali videla je da i drugi to ine a Piter joj je, osmehujui se, apnuo da je to obiaj. - Oh! - ozbiljno je klimnula glavom a on ju je opet poljubio dok su neprekidno polako igrali. Tako su uli u 1942. godinu, sa snovima i nadom u slobodu. - Volim te, Hirokosan - proaputao je da samo ona moe da ga uje, a ona ga je pogledala oima ispunjenim uenjem i klimnula glavom. Nije se usuivala da izgovori te rei s pred puno Ijudi oko njih. Jo su igrali, vrsto zagrljeni kada se oglasila sirena za uzbunu, a svi su pustili uzvik negodovanja. Niko nije eleo da mu sirena pokvari vee i hteli su da je ignoriu, ali je domain insistirao da odu u podrum. Neko je iskljuio sva svetla i svi su pourili dole nosei flae ampanjaca i vina, a Piter je primetio da su mnogi pijani. U podrumu je bilo veoma tesno jer je bio zidan za malu porodicu, a sada je u njemu bilo barem pedesetoro ljudi. Mladi nisei par je otiao kao i jo nekoliko njih koje je Piter poznavao. Oni

koji su ostali bili su veseli sve dok im nije postalo vruc i neudobno, nekoliko devojaka se poalilo da ne moe da die, a i bilo je tako pranjavo. U podrumu je zaista bilo jadno, ali oni su znali da moraju tu da ostanu i pored toga to su gore zamraili prozore. I Tanake su se zamraili; to su svi inili ove tri nedelje posle Perl Harbura. - Boe, pomislio sam da e nas ostaviti na miru barem za Novu godinu, prokleti uti - kazao je neko sa suprotnog kraja podruma. Bilo je mrano i imali su samo baterijske lampe. U jednom uglu neki par se ljubio, ali Piteru podrum nije delovao nimalo romantino i jednom rukom je obgrlio Hiroko. Sve to su oni elcli, bilo je da se popnu i odu kuci, a to su hteli i ostali. Pola sata kasnije oni su jo bili u podrumu i bilo im je ve zlo. Ali sirene su se ule jo sat vremena. Konano, u jedan i trideset, svi su se vratili gore, pranjavi i umomi, pokvarenog raspoloenja, a jedan covek je pogledao Hiroko i nagnuo se k - To su ovi prokleti Japanci, kao ti, koji nam sve kvare, zna - viknuo joj je besno. - Zahvaljujui tebi, ja u idue nedelje biti u vojsci. A, uzgred, hvala ti na Perl Harburu. - Izgledalo je kao da e da se srui na nju pa je Piter hitro povukao iza sebe. - Dosta, Medisone. - lako je bio pijan, nije smeo tako da govori, a Hiroko je, iza Piterovih lea, bila bleda i drhtala je. - Nosi se, Denkinse - odgovorio mu je pijani. - Ti si takav utoljubac da ti nita nije jasno. Kad e se opametiti i prestati da se uvlai Tanaki? Doepae se tebe FBI uskoro, zna. Moda e uhvatiti i tvoju devojku - rekao je i izleteo a Piter ga je ispratio Ijutitim pogledom, jer nije eieo da pravi scenu na doeku, ni da uzbudi Hiroko jo vie. Primetio je da se ona borila sa suzama pa je poveo da uzmu njen kaput. Veselo raspoloenje s poetka veeri je raspreno. - ao mi je - kazao je dok joj je pridravao kaput. - Napio se i ne zna ta govori. - Ali ovo je i njega potreslo. Zahvalili su se domainu i pourili u auto, a ostali su ih posmatrali. Niko nije rekao ni re Medisonu pa se Piter zapitao da li su i oni to mislili. Da li svi oni smatraju da je on budala? Jesu li svi oni spremni da se okrenu protiv Japanaca koje poznaju? Povrh svega, osim Hiroko, niko od tih ljudi i nije bio pravi Japanac Takeo je bio isto toliko Amerikanac, koliko i bilo koji drugi stanovnik Amerike posle dvadeset godina, a Reiko i deca su ovde roeni. O emu ovi to priaju? A injenica je da Hiroko nije nimalo bila odgovorna za Perl Harbur. Zbog ega se na njoj istresaju? Sta li oni misle? Ali temperatura je bila podignuta tih dana i to je ono to je Takeo i predvideo. Dok je Piter vozio Hiroko kui, ona je poela da plae i da se izvinjava to mu je upropastila vee. - Trebalo je da povede nekog drugog, Pitersan - nije ni primetila kada se vratila na staro oslovljavanje. - Neku Amerikanku. Nije bilo mudro voditi mene. - Moda i nije - odgovorio je stegnutih vilica. - Ali ja nisam zaljubljen u Amerikanku - bacio je pogled na nju i za ustavio auto da bi mogli da razgovaraju. Privukao ju je i zagrlio svu uzdrhtalu. - Ja sam zaljubljen u tebe, Hiroko. A ti mora biti sada vrsta. Ovo se moe ponoviti. Takeo smatra da e proi jo neko vreme dok se strasti ne stiaju, naroito s onim glupostima o neprijateljskim strancima, oduzimanjem aparata studentima i ; s vojskom koja nam svakih pet minuta objavljuje da samo to nismo napadnuti. - Sa svim onim uzbunama koje su imali u jjposlednje tri i po nedelje, ni jedan jedini put nisu bili napadnuti niti je istinski neto primeeno. . Aii, novine su bile pune misterioznih brodova koji su navodno kod obale i fantomskih aviona koje su neki videli, a neki nisu i svakodnevnih hapenja pijuna. - Ne moe sluati nekog kao to je onaj idiot na zabavi. Ti zna ko si. Sluaj svoje srce, Hiroko, i moje. Ne sluaj Ijude koji te vreaju ili dre da si ti odgovorna za neto s im nema nita. - Ali Japan je moja zemlja. Ja jesam odgovorna za njihove akcije. - To je preveliko breme da bi ga ti preuzela - odjednom je izgledao umorno. Bila je to duga no u podrumu, jo su bili pranjavi. - Ti odgovara za sebe i ni za koga drugog. Ne moe ti da upravlja onim to Japan ini. - Bolelo ju je to mora da se stidi onoga Sto ini njena zemlja. Isto bi tako bolelo i Pitera ili njene rodake da je Amerika uinila neto tako sramno. - Ja se s tobom izvinjavam - kazala je nespretno, a Pitera je preplavila ljuhav prema njoj. Izgledala je tako dostojanstveno i tako neno. - Ja se s tobom izvinjavam to je moja Jisemlja uinila neto tako strano. To je jako runo - kazala je sasvim posramnjeno, a on se sagnuo i poljubio je. - Runo jeste, ali nije tvoja krivica. Ti nisi runa. Ti si lepa. Samo budi strpljiva, Hiroko. Stvari e se popraviti. ;t:,, Ali kad su stigli kui, saznali su da nisu jedini kojima je bvo vee bilo teko. Roditelji Seline najbolje drugarice su je zamolili da vie ne dolazi kod njih. Bili su potpuno svesni njenih oseanja prema njihovom sinu i smatrali su da je to neprikladno, a njihov najstariji sin je ba stupio u mornaricu. Seli je bila u svojoj sobi, guila se u suzama kada su je nali. Skinula je haljinu i bila je u majinom bademantilu. Kada su je pozvali da sie Reiko je posluila kolae, a ona im je jecajui ispriala ta se desilo. - Bili su veoma zli prema meni. Kazali su mi da ne mogUj, vie da dolazim u njihovu kuu. Celog ivota poznajem Ketij kao sestra mi je. A ona nita nije rekla, samo joj je bilo neprijatno i plakala je kad sam pola. Njen brat nije ni bio tu veeJ ras, nisu mu dozvolili da me vidi. Njihova majka je rekla dal sam ja stranac i da tako vlada kae. Mama, ja nisam stranacl jo jae se rasplakala kada je izgovorila tu re. - Ja sam samo dete... Ja sam Amerikanka. Roena sam ovde. Ken se ba vratio i uo je ta Seli govori. Njegova devojka je bila sansei, to znai da su joj i roditelji roeni u Americi, ali je imala problema u koli pred sam boini raspust. A Ken se nekoliko puta potukao zbog nje. Ljudi su definitvno poludeli. - Kako mogu da budu tako glupi? - pitao se ljutito Ken, gledajui svoju sestru. Celog ivota su poznavali Dordanove. Kako su mogli to da joj urade? A bila je upravu, ona je samo dete. Zbog ega nju kanjavaju za neto to s njom nema veze? Onda im je Piter ispriao ta se dogodilo s Hiroko i svi su se sloili u nadi da ce Nova godina biti bolja od prethodne. Isto tako su se sloili i u tome da svi moraju da budu obazriviji. Raspoloenje u javnosti je bilo sve napetije i Ijudi su prosto uterivani u ludilo. - Ono to mi se nikako ne svia - rekao je Piter iskreno -je ova pria o neprijateljskim strancima. Samo zato to neko izgleda kao Japanac ne znai i da je stranac. Odjednom kao da niko ne uvia razliku. - Moda ne ele da je vide - tuno je rekla Reiko. I u bolnici je postalo neprijatno. Nekoliko njih je runo komentarisalo ili je odbilo da radi s njom, a veinom su to bili ljudi s kojima ona godinama radi. Bilo je to veoma bolno. Seli se na kraju smirila, a Piter je jo dugo sedeo s njima. Kada je krenuo, Hiroko ga je ispratila do vrata i on ju je poljubio i kazao joj da mu je ao to je vee bilo tako gadno. - Nije bilo gadno, Pitersan - kazala je opet se zaboravljajui, ali ovde barem to nije bilo vano. - Bilo je veoma dobro. Bila sam s tobom. Samo to je vano - neno je rekla. - I meni je vano samo to - odvratio je Piter, poljubio je jo jednom i otiao. Kada je Hiroko poelela laku no Taku i Reiko, oni su bili jo vie zabrinuti zbog njenog vianja s Piterom u ovakvoj atmosferi. Ali bilo ih je nemogue zaustaviti, sada kada su hrlili dalje kao brzi voz. Sledeeg dana Seli je apatino tumarala po kui, a Ken je bezuspeno pokuavao da je nagovori da izae s njim i Pegi. Njoj je

nedostajala Keti, ak i vie nego njen brat. Bile su najbolje drugarice oduvek, a sada joj je zabranjeno i da je pozove. Tak i Reiko su otili do prodavnice u nabavku, a Piter je odveo Hiroko i Tami da se provozaju. Bili su zaprepaeni kada su videli beskrajne redove momaka koji su eleli da se prijave u mornaricu u Palo Altu. Neki od njih su delovali mamurno, neki su jo bili pijani, ali uglavnom su izgledali kao da znaju ta rade. Za poslednje tri nedelje ljudi su se u buljucima prijavljivali. A u toj guvi, bio je izvestan broj onih koji su nisei. Manila je sledeeg dana pala u japanske ruke i jo vie mladia se prijavljivalo posle toga. Meutim, tri dana kasnije, Selekciona komisija je odvojila sve nisei i sansei. Svrstali su ih u klasu nesposobni i reeno im je da e ili biti otputeni, ili e dobiti samo neke poniavajue poslove, u kuhinji na primer. - Graani drugog reda - procedio je Piter kroz stisnute zube. - Ovo e jednog dana biti veliko predavanje na fakultetu-sumomo je dodao Tak. - Samo se pitam, ko e ga odrati. Ja verovatno neu, a nee ni neko kao ja. Ti e morati da ga odri, Piteru. - Ne budi glup, Tak - nije eleo to ni da uje. - Nisam ja glup. Pogledaj oko sebe. itaj novine. - Sada su oseanja prema Japancima bila gora nego ikad, ak i prema Japancima roenim u Americi, kao to je Reiko. Izgledalo je da ljudi nisu u stanju da prave razliku izmeu svojih neprijatelja i prijatelja, svojih saveznika i neprijateljskih stranaca, kako su ih nazivali. Usred svih briga i loih vesti, Hiroko se vratila u koled, ali bilo je jednostavnije nego to je mislila. Uprkos Piterovom negodovanju, otila je vozom. Tanake su bili previe zauzeti da bi je odvezli, a jedino iznenaenje koje je doivela bilo je to to nije mogla da nae taksi na stanici, Ila je peke, nosei svoj kofer od stanice. Nekoliko autobusa je prolo, ali nisu hteli da se zaustave i povezu je. Ipak je bezbedno stigla do Sv. Andrije, raada ugrejana i umorna vie nego to je oekivala. Kada je stigla u kolu, upravnica spavaonica joj je saoptila da su napravili neke izmene. Bili su sigumi da bi, s obzirom na okolnosti, ona vie volela zasebnu sobu i uinili su sve to su mogli da joj je obezbede. Uprkos privlanosti ove situacije, Hiroko se oseala krivom. Znala je kako je En Spenser arko elcla takvu sobu i nije bilo u redu oduzeti joj je. Ona je to objasnila upravnici i kazala joj da je voljna da se odrekne zasebne sobe. - To je veoma ljubazno, Hiroko - nervozno je odgovorila ena. - Meutim, En je pristala da deli sobu s nekim drugim devojkama ovog semestra. A Seron e obiti novu cimerku. Tako se nadamo da e svi biti zadovoljni. Zasebna soba koju su joj obezbedili nije bila nita vie nego plakar za metle u potkrovlju. Do nje je morala da ide preko zadnjeg stepenita, a nigde u blizini nije bilo nijedne druge devojke. Da bi stigla do kupatila, trebalo je da sie niz troje stepenica. A kad je razrogaenih oiju Hiroko ula u sobicu, ona je bila Iedena. Nije bilo grejanja, nije bilo pogleda. Nije ak bilo ni prozora. - Ovo je moja soba? - upitala je zapanjeno, a ena je klimnula glavom, nadajui se da Hiroko nee prigovarati ni komentarisati. - Da, mala je. Spremili smo ti dodatnu ebad. - Bila su dva ebeta, a Hiroko je s vrata osetila jezivu hladnou. A kada bude toplije vreme, budui da je odmah ispod krova i da nema nikakvu ventilaciju, bie prava duegupka. Svetlost je davala jedna jedina sijalica koja je visila o gajtanu sa tavanice. Sav nametaj su predstavljali krevet, stolica i komoda. Nije bilo ak ni stola na kojem bi mogla da radi, ni ormana za odeu. Sve to je ostavila u svojoj staroj sobi, sada je stajalo u novoj, u kutijama. - Hvala - tiho je rekla Hiroko, borci se sa suzama, u elji da ih zadri dok ena ne izac. - Drago mi je da ti se dopada - kazala je ova, blagodarna to je devojka pristala na ovu sobu i to nije pravila probleme. Nije bilo drugog izbora. Ovo su zahtevali Spenserovi i neki drugi roditelji. Bili su razjareni to se Hiroko uopte vraa. Meutim, kola je odbila da je pusti da ode. Ona je bila mila devojka, izvrstan student i, osim onog incidenta s puenjem za koji je dobila uslovnu kaznu, s njom nije bilo nikakvih problema to se tie discipline. Odbili su da je iskljue iz politikih razloga. - Obrati nam se ukoliko ti neto bude potrebno - kazala je ena i tiho zatvorila vrata za sobom, ostavivi Hiroko da sedi na krcvetu i piae. Sada je bila vie od neprijateljskog stranca, sada je bila parija. To popodne je otila u biblioteku da ui, ali na veeru nije ni pomislila da ode. Nije elela da vidi nikog od njih. Za trenutak je ugledala En Spenser kako se vraa sa asa golfa, a sluajno je ula Seron kako se hvalie nekome da je provela Boi s Gari Kuperom. Verovatno je i to lagala, ali koga je briga? Hiroko je previe povredilo to gde su je smestili da bi jo mogla da slua Seronine prie. Nije ak pozvala ni svoje roake da im kae za sobu. To je jednostavno bilo previe bolno. Umesto svega, otila je rano u krevet, bez veere, a sledeeg dana je dola u uionicu veoma bleda i u debelom dempe -ru. U njenoj sobi je bilo ledeno i do etvrtka je poela da kija. Ipak nije nikom kazala ni rei; cele nedelje nije progovorila ni sa ivom duom. A u koju god prostoriju da je ula, svi su se ponaali kao da je ne vide. Trebalo je da ide kui u petak predvee, ali dotle je ve gadno nazebla i nije se oseala sposobnom da ide. Ni tada nije nita rekla roacima o zasebnoj sobi; samo ih je pozvala i kazala im da nee doi. A to vece, kada je otila u trpezariju da uzme olju aja, sluajno ju je videla bolniarka koja je odmah primetila da Hiroko ima groznicu. - Da li ti je dobro? - ljubazno je upitala, a Hiroko je pokuala da se nasmei, ali su joj se oi ispunile suzama. Cela nedelja joj je bila strana i oseala se zaista grozno. Oseala je bol u pluima, oi su joj bile crvene i kijala je. Bolniarka je insistirala da dode u ambulantu i kada je odvela tamo i izmerila joj temperaturu, otkrila je da ima trideset osam sa osam. - Miada damo, nikud ne ide - bila je odluna - osim u krevet i to ovde. A ujutro emo pozvati doktora. - Hiroko se oseala tako loe da se nije ni raspravljala i dozvolila je bolniarki da je stavi u krevet, zahvalna na toploj sobi i obilju ebai. Temperatura joj je malo spala do jutra, ali je bolniarka i dalje bila uporna da pozove doktora. On je stigao kasno popodne i otkrio da ima bronhitis i blagu upalu plua, ali do nedelje e moi da ide u svoju sobu. To je i uinila, bolesna i dalje, ali barem joj je bilo malo bolje. Polako se pela uza stepenice, nosei nekoliko svojih stvarica. Trebalo je mnogo da ui i nameravala je da ode u biblioteku im se presvue. Ali kada je stigla do svoje sobe, otkrila je da vrata ne mogu da se otvore. Nekako su bila zabravljena iako nije bilo katanca na njima, a izgledalo je kao da su podglavljena. Hiroko ih je gurnula svom snagom da ih otvori i dah joj je oduzeo nepoznat smrad a, kada su se vrata irom otvorila, na glavu joj je pala kanta crvene boje i rasula se na sve strane. Dok je roptala, vikala i pokusavala da doe do daha primetila je da je ono malo njenih stvari razbacano okolo, a neko je crvenom bojom preko svih zidova napisao UTA, a manjim slovima simbol idi kui i odlazi odavde. Ali najgore od svega je bilo to to su joj stavili crknutu maku na krevet. Izgledalo je

kao da je uginula pre vise nedelja i zapravo je bila ucrvljana. Hiroko je uz vrisak izletela na vrata, uhvatila je histerija, trala je niza stepenice koliko god je brzo mogla, a boja je kapala na sve strane. Boje je bilo na njenom odelu, cipelama, u oima, na akama, a ona je trala hvatajui se za zidove i gelendere. Nije ni znala kuda ide. Nekoliko devojaka je bilo iznenaeno kada je strala, a ostale kao da su nestale dok je Hiroko vritala. Nije znala ak ni ta da kae ili uradi, jedino ta je pamtila bio je smrad make i boja koja se prosipa po njenoj kosi i uas zbog onoga ta su napravili od jedinog utoita koje je imala tu. - Hiroko! - nadzornica spavaonica i njena pomonica su odmah pritrale uasnute zbog onoga to su videle kada je ona stala tu. - O, boe... O, moj boe! - mlada od njih dve poela je da plae im je videla. Zagrlila je Hiroko, ne ohraajui panju na boju kojom je bila prekrivena. - Ko je ovo uradio? Hiroko je bila previe rastrojena da bi progovorila, a ionako nije imala pojma, a i da je znala, ne bi to rekla. Ali kad su ene otile gore, poto su devojku ostavile u ambulanti, bile su zgroene onim to su tamo zatekle. To je bilo svirepo. A obe bolniarke su, do duboko u no, uklanjale boju iz njene kose, stavljale joj kapi u oi da ublac posledice nagrizanja i stavile je u krevet u ambulanti. Skolska administracija je bila zgaena zbog onoga to joj se desilo. Bilo je mogue da je to samo izolovan incident ali, za njeno dobro i zbog njene bezbednosti, znali su da moraju da donesu odreenu odluku. Zvali su njene roake te noi, a sutradan su doli Reiko i Tak da je povedu svojim karavanom. Prestraili su se kada su ih pozvali, pomislili su da je povreena. I bila je, ali ne na nain na koji su oni mislili. Bili su poraeni kada su videli njenu sobu. Tada ve nije bilo make, ali su im za nju kazali, a iako su domari ve pokuali da oiste zidove, upravitelji su eleli da brani par Tanaka to vidi. Hteli su da oni u potpunosti shvate njenu situaciju u koli i osnove za njihovu neopozivu odluku. - Boli nas to moramo ovo da vam kaemo - priznali su. -Ovo je strana kazna svima nama ovde. Svako od nas poje dinano deli sramotu zbog ovoga to se desilo. Ali iz tog razloga, zbog politike klime u ovom trenutku i naina na koji devojke izgleda reaguju na to, Hiroko nije ovde bezbedna. - Bilo im je strano ao i izgovorili su sve prigodne rei ali su odbili odgovornost da ona bude ranjena sledei put. I sada je mogla da oslepi od boje, ak je mogla i da pogine da je kanta udarila u glavu. Jednostavno je isuvie opasno, pa su predlagali da bi bilo najpametnije da Hiroko izostane jedan semestar i da vidi kako e se menjati raspoloenje u javnosti. Bie dobrodola da se vrati u pravo vreme: ona je odlian student. Tanake su sedeli i sluali ih, skrhani boJoin, razmiljajui za koje vreme e ovakve stvari poeti da se deavaju i na Stenfordu. - Da li ste ve neto rekli Hiroko? - upitao je Takeo oajno. On se slagao s njima a u neku ruku i eleo je da ona napusti kolu i da se vrati kui s njima. Ali znao je da e to za nju biti razoaranje. - Hteli smo prvo s vama da razgovaramo - kazao je rektor, pozvao Hiroko da ue, pa joj je ponovio sve to. A ona je, uprkos svem trudu da ne zaplae, ipak plakala kada su joj saoptili. - Moram da napustim kolu? - upitala je i delovala je veoma zbunjeno. Kad su oni klimnuli glavama, spustila je oi i izgledala je veoma japanski. S njene take gledita, alosno jc podbacila. Sve je ovo bila njena krivica. - Moj otac e me se stideti - rekla je na engleskom jeziku. udela je da mu se obrati na japanskom, ali je znala da ne sme. - Razumee tvoj otac - ljubazno je odgovorio rektor. -Ova situacija je izvan svake kontrole. A ne daje lepu sliku o naim mladim damama. One treba da se stide, Hiroko, a ne ti. Ovo inimo zbog tvoje bezbednosti. - Prvo su morali da je stave u plakar za metle, a sada su joj bacali kante boje na glavu i mrtve make u krevet. Ako je to ono to ostale devojke misle o njoj, onda definitivno nije tu pripadala. - Moda e se vratiti jednog dana. - Volela bih da se vratim - tuno je rekla. - Moram ii na koled u Americi. Obeala sam ocu - kazala je potujui svoje obeanje. - Moda bi mogla da se prebaci na Kalifornijski univer zitet ili na Stenford i da ivi kod roaka. To je bila jedna od mogunosti, ali kao japanski dravljanin, nije vie bilo verovatno da bi bila primljena. - Moe da ostane u kui sa mriom nekoliko meseci -nasmeila joj se Reiko slomljenog srca zbog onog ta su joj te devojke uradile. To je iskustvo koje niko ne bi trebalo da doivi, a Hiroko je bila tako nena i ljubazna da se Reiko okretao stomak na pomisao da je neko mogao da je maltrctira na taj nain. - Veoma nam je ao - ponovili su ljudi iz administracije a, malo kasnije, Hiroko se popela s Reiko da pokupi stvari. Neto je bilo pokradeno, vei deo uniten. Crvena boja se razlila po svemu; boje je jo bilo i u njenoj kosi i pored napora bolniarki. Bie potrebne nedelje da sasvim nestane. ak su morali da je skidaju s njenih trcpavica i obrva. Rciko je ponela njcnu torbu do kola, a Hiroko je skinula posteljinu s kreveta i smotala ebad. Dok je to radila, odjednom je osetiia da neko stoji iza nje i okrcnuia se u uasu. Moda e je ovog puta napasti. Ali iza nje je stajala, neodluna, En Spenser. Hiroko joj nijc nita kazala, bila je sigurna da je ova visoka, aristokratska plavusa dola da likuje ili ak moda i da je povredi. Ali u Eninim oima se videla tuga i one su se ispunile suzama kada joj je pruila ruku. - Dola sam da se oprostim - apatom joj je rekla. - ao mi je zbog onog ta su ti uradile. uia sam sino. - Mogla je da primeti ostatke boje u njcnoj kosi i oko oiju i bilo joj je oajno ao. Nije elela da deli sobu s njom, ali nikada nije poelela da se ovako neto dogodi. Poto je ula za to, leala je budna cele noi, razmiljajui o dogaaju. To je bila bolesna ideja i ona je elela da Hiroko zna njeno miljenje. Bila je besna. Oseala je da niko nema pravo da uini tako neto drugom ljudskom biu. Bila Japanka iii ne, Hiroko je bila sasvim pristojna. En je to shvatila po svemu to je videla i, na svoj nain, ona ju je potovala zbog toga. Nije elela da joj bude prijateljica ni cimerka, jo je bila ubedena da je Hiroko, samim tim to je Japanka, bila nekako ispod nje. U njenom svetu Japanci su bili dadilje, batovani i sluge. Ali bez obzira na sve drugo to je oseala, En nije elela ni da joj naudi. Oseala se strano zbog svega onog to su joj druge devojke uinile. - Hoe li se vratiti u Japan? - En se naprasno interesovala za nju. Sada je bilo prekasno, ali barem je htela da se pozdravi i da joj kae da joj je ao. Htela je da Hiroko stavi do znanja da ona nije uestvovala u napadu koji su druge devojke izvrile na nju. - Moj otac eli da ostanem ovde, a ionako nc mogu da se vratim. Sada nema brodova. - Bila je u klopci ovde, meu Ijudima koji su je mrzeli isto onoliko kao i ovi koji su joj vandalski unitili sobu, ili kao En Spenser koja ju je otvoreno izbegavala. Hiroko nije mogla da pojmi intenzitet devojine sadanjc simpatije, niti da joj veruje. Ali osetila je kod nje neto neposredno i iskreno. - Sreno - rekla jc En tuno, stajala jo jedan trenutak pa nestala. Hiroko je razmiljala o njoj dok je Iagano silazila. Gajila je tako velikc nade dolazei u koled Sv. Andrije. Dok je izlazila primetila je eron. Ova je pogledala pravo u Hiroko, ali izgledala je kao da je nikad ranije nije videla, pa se okrenula na peti i otila niz hodnik, smejui se s grupom devojaka i priajui im o danu koji je

provela s Grirom Garsonom. Nekoliko lanova administracije se rukovalo s Hiroko, ali od devojaka nijedna nije prila. Uprkos utivim reima koje je ula, ona nijednog trenutka nije posumnjala da je osramotila svoju porodicu. Izneverila ih je. Zavukla se tiho na zadnje sedite i sela oborene glave ali, ne znajui zbog ega, bacila je jedan pogled unazad dok su odlazili. Poslednje lice koje je videla u Sv. Andriji bilo je lice En Spenser koja ju je gledala s jednog od gornjih prozora.

9.
Sledeih nekoliko nedelja Hiroko je kao vihor letela po kui svojih roaka. Reiko je bila zauzeta u bolnici i Hiroko je radila sve umesto nje. Kuvala je, istila, pazila na Tami popodne. ak joj je pomogla da napravi ceo komplet draperija i prekrivaa za krevet u kui za lutke. A kada se Reiko vraala kui s posla, zaticala je sve besprekorno i u redu. - Neprijatno mi je - poalila se Taku. - Tri nedelje nisam spremala kuu. Oseam se kao dokoliar. - Mislim da ona pokuava da nadoknadi to to je napustila koled. Nisam siguran da je zaista shvatila da se to nije desilo njenom krivicom - tuno je dodao. - Ona smatra da je ovo straan gubitak asti. Ovamo je dola da se koluje, potujui elju svog oca, a sada to ne moe. Za nju je nevaan uzrok. Ona plaa kaznu. - Kada je otila iz Sv. Andrije nikad nije pominjala ta se desilo, a Tak je upozorio decu da je ne gnjave time. Grozno se oseala i pokuavala je da izvue najbolje iz sadanje situacije. Razgovarali su o njenom prijavljivanju na Stenford, ali je Tak sumnjao da bi oni bili voljni da prime stranca u ovom trenutku. Oni Su bili neverovatno ljubazni prema Taku, ali Hiroko nije elela da izlae neprijatnosti ni sebe ni njega time to bi se prijavila. Umesto toga, ona je htela da bude od koristi svima u porodici. A najvaniji cilj koji je sebi postavila bio je da postane to je vie mogue Amerikanka. Tak je nije video u kimonu skoro dva meseca, nikad se nije poklonila ili ga oslovila sa ,,san i, kad god je imala vremena, itala je ili sluala radio i poela je ozbiljno da usavrava svoj engleski. Piter je provodio dosta vremena s njom. Bio je poraen zbog onoga to se desilo u koledu, ali je i on primetio promenu kod nje. Dok je, u poetku, delovala ispunjena stidom bila i je i odluna u tome da ne dozvoli da bude potuena. 1 Meutim, novosti i dalje nisu bile dobre. Japanei su osvo j jili holandska Zapadnoindijska ostrva dva dana pre nego to je ona napustiJa kolu, a dve nedelje kasnije, Dravna uprava za li personal je glasala da se svim Japancima zabrani da se prijav i ljuju ili da rade u dravnoj slubi. Situacija sc definitivno nije i popravljala. A na Stenfordu se prialo ono to Tak nije eleo I da uje. Bilo je neke uznemirenosti oko toga to je on ef odseka. Meutim niko nije bio pripremljen za vojnu objavu ogra ;; nienih oblasti svuda du Zapadne obale i zavodenje policij skog asa za neprijateljske strance. A Takeo je bio jo vie 1 okiran kada im je saopteno da mogu samo da idu do posla i j natrag i da se dre u krugu od osam kilometara oko svog bora vita. Sve preko toga iziskuje specijalnu dozvolu. 1 - To je kao da smo u getu - mrano je prokomentarisao Piteru kada su uli za to. A kod kue, Seli je bila uasnuta kad im je ispriao. Za nju je to znailo da nee moi da ide ak ni I na kasnu projekciju u bioskop. - To znai mnogo vie od toga - kazao je Tak eni kasnijc I kada su bili sami u spavaoj sobi. I opet nisu bili pripremljcni,, I ni kad je rektor univerziteta uz duboko izvinjenje saoptio da je Piter izabran za efa odseka, a Takeo je postao njegov asistent. To je podrazumevalo znatno smanjenje plate, ali takoe i gubitak prestia - Takeo nije zavideo Piteru zbog toga, ali je to bilo manjevie isto. Malopomalo, sve njihove privilegije i prava -bili su okrnjeni. Samo nedelju dana kasnije, u bolnici su rekli Reiko da vie nemaju potrebe za njenim radom. Previe pacijenata se alilo zbog toga to ih neguje neprijateljski stranac, ne obazirui se na to koliko je ona bila talentovana bolniarka, . ni na to koliko je bila paljiva s pacijentima. - MisSim da treba da budemo sreni to nas ne teraju da nosimo zvezdu, kao Jevreji u Nemakoj - Takeo se gorko nas ; mejao Piteru za vreme ruka u kancelariji koju mu je ve pre dao, ali koja je jo nosila njegov peat. Bila je to boina situ jfl acija. - Meutim, u naem sluaju, nema potrebe. Svi mogu da vide ko smo mi, ili barem da misle da znaju ko smo. Za njih smo mi svi isti, isei, nisei, sansei. U emu je razlika? - Poto je on bio roen u Japanu, bio je isei. Deca su mu bila nisei, a njihova deca e biti sansei. U stvari, pojavio se novi, istinski zbunjujui termin. O Japancima se govorilo kao o strancima i nestrancima. Nestranci su zapravo bili ameriki dravljani, ljudi japanskog porekla koji su roeni u Sjedinjenim Dravama -- nisei. Ali obc grupe su stavljane u istu vreu zato to su bili Japanci. Nestranac je zvualo mnogo manje prijateljski. Reiko zapravo vie nije bila dravljanin, postala jc nestranac, jedan oblik neprijatelja i neko kome se ne moe verovati. - Oseam se kao doktor koji ima neku zanimljivu bolest -priao je Takeo Piteru. - Imam stalnu potrebu da zaraene elije stavim pod raikroskop i da ih prouavam, a za to vreme umirem. Barem nije imao iluzije da stvari ne idu s loeg na gore. Pitanje je ta je ono najgore? A nijedan od odgovora do sada nije bio ohrabruju, - Od ovoga nee umreti, Tak - Piter je pokuao da ga utei, a oseao je krivicu to je dobio posao i kancelariju svog prijatelja i doskoranjeg efa. Ali Tak barem nije bio otputen; mnogi drugi jesu. Piter je bio srean to Tak nije. Na Dan sv. Valentina izaao je uvodni lanak u jednim novinama u kojima se zalae za raseljavanje svih Japanaca, bez obzira na status dravljanstva. Sledeeg dana su Japanci zauzeli Singapur. A dan kasnije se Zdrueni imigracioni komitet sloio s tim uvodnikom, sa zahtevom da se uklone svi Japanci, a FBI je nastavio s hapenjima, u nadi da e uhvatiti japanske pijune u Kaliforniji. Za sada ni jedna jedina osoba nije optuena ili navedena za in izdaje. Devetnaestog februara je predsednik potpisao izvrnu naredbu broj 9066 koja je davala vojsci mo da odredi oblasti iz kojih bilo koja

i sve osobe mogu biti izbaene. Faktiki, to je omoguavalo vojsci da trai od Japanaca da napuste bilo koju oblast iz koje su eleli da ih oiste. Taj dokument je bio od dubljeg znaaja. A javni zakon 77-503 je uinio da odbijanje da se napusti vojna oblast, kada to bude nareeno, postane federalni prekraj. Izbegavanje poslunosti je bio zloin koji se kanjavao kaznom zatvora. Neki su smatrah da ovi zakoni nee mnogo promeniti u praksi, ali drugi, kao Tak i Piter, plaili su se da je ovo tek prvi udarac, a da e pravi uas tek stii. Ve su imali policijski as, ogranienja kretanja, specijalne dozvole da bi bilo kuda ili, oznaili su ih kao strance bez obzira na status, a sad je jo i vojska imala pravo da ih izbaci. Narednih dana su od Japanaca traili da se dobrovoljno evakuiu, da prodaju svoje domove i poslove i da se sele na drugo mesto. Da bi stvari bile jo gore, dogodio se pravi napad na obalu. Dvadeset treeg februara japanska podmornica je gaala naftna polja u Santa Barbari. Nije bilo poginulih ni ranjenih, ali je histerija koja je nastala bila poslednja kap u ai, a general De Vit je samo to i ekao. Sada je imao i dokaz. Japanci su napali zemlju i svaki ovek, ena i dete japanskog porekla bili su pod sumnjom. Ali ono malo Ijudi koji su sami odabrali da se dobrovoljno odsele, nisu naili na topao prijem na drugom mestu. Guverneri drugih drava bili su suoeni s neredima kako su ovi poeli da pristiu. Veina Japanaca iz Kalifomije je ipak odhiila da tamo i ostane. Imali su domove i posao i svoje ivote i niko nije eleo da se iseJi zbog dobrovoijnog izgnanstva. Tih dana se dizala plima oaja i Takeo je sluao vesti i razgovarao o njima s Reiko. Nju je hvatala panika na pomisao da se sele bilo gde dobrovoljno. Celog ivota je ivela u Kaliforniji kao i njena deca. Nikada nisu ni otili dalje od Los Anelesa. Izgledi da treba da idu na Istok, ili u Srednji zapad ili bilo gde drugde, nju su veoma uznemiravali. - Tak, ja jednostavno neu. - uli su nekoliko pria o ljudima koji su pokuali da se odsele, ali su naili na tako surovo odbijanje kud god su isli, da su se odmah vratili u San Francisko. - Ja ne idem. Nije hteo da joj kae da e jednog dana moda morati da ode, ali s Piterom je stalno razgovarao o tome. Sta bi bilo ukoliko im jednostavno saopte da treba da napuste dravu? Dobar deo histerije se stvarao zbog velikog broja Japanaca u priobaIju. A vladalo je miljenje da oni predstavljaju manju opasnost ako su dalje odatle. Krajem marta, vojska se obruila na japansku zajednicu u dravi Vaington. Dali su im est dana da prodaju kue i firme i da se jave na lokalno sajmite. Tamo su bili zatvoreni, ekajui raseljenje. Ali niko jo nije znao kuda. Vojska je pominjala postavljanje logora za njih, ali niko nije znao gde, ni da li je to bila istina. Sve se svodilo na prepriavanje i ukanje. A kompletna japanska zajednica se skamenila u zgroenoj tiini. - Misli li da to moe i ovde da se desi? - Reiko je pitala mua jedne noi kad su legli. Iako je delovalo neverovatno, ta ako je istina ono to su uli. Nije bila ba sigurna da je poverovala. Na kraju su to potvrdile fotografije po novinama. Bilo je slika dece kako stoje pored kofera, s oznakama prikaenim o dugmad od kaputa, staraca, uplakanih ena i ponosnih metana koji stoje uz natpis: UTl, ODLAZITE! NE ELIMO VAS! Pravi komar. - Ne znam - kazao je Tak, alei to nema hrabrosti da je lae. - Rci, mislim da bi trebalo da budcmo spremni na sve. -Ali niko nikad nije zaista spreman na sve, a oni se nisu mnogo razlikovali od drugih. Uprkos onome to su mogli da uju, nastavili su da ive kao i uvek. Deca su ila u kolu, a Reiko i Hiroko su radile po kui. Takeo je odlazio na posao i pretvarao se da radi za Pitera. A Ken bi, im zavri svoje obaveze, provodio vreme s devojkom. Bez obzira na to koliko su zloslutni bili svetski dogaaji, bilo je teko poverovati da e se njihovi ivoti ikad poremetiti. Piter je mnogo vremena provodio s Hiroko tog prolea. Ona je svaki slobodni trenutak posveivala uenju, da ne bi potpuno razoarala oca. itala je sve to je mogla o politici, umetnosti i amerikoj istoriji, iskljuivo na engleskom jeziku. Usavravala se i, nekako, odrastala. Iskustvo koje je doivela u Sv. Andriji veoma je povredilo, ali je neem i nauilo. Nije imala vesti od koleginica, ni od kole, osim formalnog pisma u kojem saoptavaju da im je ao to je napustila kolu, ali da prihvataju njene razloge. Bila je neocenjena iz svih predmeta i, s akademske take gledita, njeno vreme i oev novac bili su protraeni. Bila je osetljiva na tu temu i planirala je da mu jednog dana sve vrati. Pokuala je da objasni ovo Piteru jednom ili dvaput, a on je bio zainteresovan za njeno razmiljanje. Imala je nameru da nadoknadi sramotu to nije zavrila godinu, ali u dubini due, smatrala je to ogromnim neuspehom. Tog prolea je zasadila divnu batu u dvoritu i odravala je kuu u besprekornom stanju. Kad bi naJa sastojke, priprcmala je tradicionalna japanska jela. Deca su mrzela tu hranu, ali su je Reiko i Tak voleli. Koristila je svu umenost i vetinu kojoj ju jc baka nauila, a uivaJa jc, i upoznavajui Pitera sa svojom kulturom koliko god je mogla. On je sve vie bio fasciniran tom kulturom, a jo i vie blagom, sposobnom enom u koju se Hiroko pretvarala. Ona je pazila da naui i njegove obiaje, uivala je u priama o njegovom poslu i onome to je on predavao na fakultetu. Sedeli su satima, udubljeni u razgovor. - ta misli da uradi? - Takeo ga je upitao jednog dana u aprilu. Biio je oigJcdno da je Piter veoma zaijubJjen u Hiroko ali, pod sadanjim okolnostirna, moda ak i kasnije, mali su bili izgledi da se vcnaju. To uopte nije bilo ni nalik onoj situaciji kakvu je on imao s Reiko. Oni su se venaJi u roku od est meseci, a za Hiroko nije bilo nade da se uda za Pitera u Kaliforniji. - Ne znam - iskrcno je odgovorio Piter. RazmiJjao je o tome da je zamoli da odu iz ove drave i da se venaju, ali nije uopte bio siguran da bi ona to uinila. Njoj je bio veoma vaan oev pristanak, aotac nije znao nita o Piteru. Sada nije mogJa ni da niu pie, a bio je svestan i toga da je, s vremena na vreme, biia jakp nostalgina. - Hteo sam da idem U Japan na

leto, da se upoznam s njenim ocem i da razgovaram s njim i , proverim da li je zaista savremenih shvatanja kao to svi misv lite. Ali ti planovi su pali u vodu s Perl Harburom. - Mogu da prou godine dok se ovo ne zavri - tuno je iprimetio Tak. - Ona nikad nee pristati da se uda bez znanja i odobrenja svojih roditelja - zamiljeno je rekao Piter. A on je odlazio u vojsku u junu. Nije mu se dopadalo to da je ostavi bez neke vrste zatite iako je, naravno, imala porodicu Tanaka. - Misli da ovde nee nikog iseliti, Tak, zar ne? - Svi su paljivo pratili ta se trenutno deavalo u Sijetlu, Bila je to druga drava, ali ne i druga vojska. - Vie ni sam ne znam ta da mislim. Mislim da je sve niogue. Cela zemlja je poludela, barem to se Japanaca tie. Na neki nain ne mogu ni da im zamerim. U ratu smo s Japanom i u pravu su to su sumnjiavi prema strancima. Ono to ne mogu da razumem je kako mogu da se pretvaraju da su Japanci roeni u Americi odjednom postali stranci. To je ono to je suludo. - I svi mladi Japanci koji su se prijavili u vojsku zavrili su u kuhinjama ili su vraeni kudama. Nijedan nije

dodeljen borbenim jedinicama. Zemlja je gajila neizmerno nepoverenje prema niseima i, trenutno, ih nita ne bi ubedilo da razmiljaju drugaije. - Voleo bih da imam reenja. Pretpostavljam da bih se pakovao za Nju Hempir da stvarno verujem da bi nas raselili. Jo mislim da e se sve smiriti, da e nam vratiti naa radna mesta - bez zlobe se nasmeio svom mladom prijatelju - i da e nam se izviniti. Postoji, meutim, jedan deo mene koji mi govori da sam glup. - Mislim da nisi glup. To ima smisla. Ono drugo sigurno neraa - odgovorio je Piter, a mogao je samo da misli na Hiroko. Zeleo je da se oeni njom, da je zatiti od svega, od straha i predrasuda i neizvesnosti. Ali nije mogao da to uini ni kad je samo izvcde na veeru ili u bioskop. Uvek je postojala bojazan da bi im neko priao, pljunuo na nju, ili rekao neto, ili joj doviknuo neto vulgarno. Deavalo se to ve i njima i drugima. Te nedelje joj se to dogodilo u piljamici, pa joj je Tak prepo
ruio da ide samo u nisei prodavnice i tako izbegne probleme. Piter joj je onda rekao kako je veoma zabrinut ta e biti s njom kad on ode u vojsku. Ovog puta je izneo i pitanje venanja, ali za nju je to biio nemoguce, svc dok ne bude u vezi sa svojom porodicom a, ak i onda, njeni mogu da ne pristanu. Skoro ga je ubila pomisao da se ona uda za nekog drugog. Mrzeo je to mora da je ostavi, da ne vidi njeno lice ili sjajnu crnu kosu ni njene gipke, graciozne pokrete. Uvek je delovalo kao da lebdi oko njega, kao kolibri, dok mu donosi stvari, dok mu pravi aj, dok mu se smei, dok mu pria anegdote o Tami. Volela je mnogo tu devojicu i decu uopte, a Piter je sve ee hvatao sebe kako sanjari o ivotu s njom i kako mu ona rada decu. Hteo je da bude s njom zauvek i nikakva izvrna naredba to nije mogla da promeni. Hiroko se drala hrabro u vezi sa svim dogaajima. Uvek jc bila tiha, jaka i rairna. Nikada nije pokazivala svoj bol i uvek je teila Pitera i ostale. Kad god bi pogledao Pitera i Hiroko, Taku je bilo veoma ao. Znao je da e njihov put u budunost biti dug i mukotrpan. Jednog dana su dobili loe vesti od Reikine porodice. Njeni roaci u Fresnu su poslani na Terminal ostrvo, a dve nedelje kasnije, reeno im je da ih alju u jedan sabirni centar u Los Anelesu. Kada su naputali Fresno dobili su tri dana da prodaju svoje stvari i sve su izgubili. Kuu su prodaii za sto dolara, ostavili su auto i celu koliinu cvea spremljenu za Dan majki. - Ali to je nemogue - u suzama je komentarisala Reiko dok je itala Taku njihovo pismo. - Tri dana? Kako su mogli to da uine? Odveli su ih sa stotinama drugih ljudi i drali na sajmitu. Ova vest je delovala neverovatno i niko je jo nije shvatio kada su, tano tri nedelje kasnije, osvanuli plakati s izvrnim nareenjem za njihov rejon u Palo Altu. Imali su deset dana za prodaju kua, poslova, automobila, da ncgde smeste svoje sitnije stvari i da se isele. Jedan odgovoran lan porodice trebalo je da dode do njima najblie stanice Javne uprave, koja je u sluaju Tanaka bio jedan stari budistiki hram, da bi dobili dalje instrukcije. Nita vie nisu saznali. Takeo je uo za to na sam taj dan, na fakultetu, a video je i nekoliko plakata na putu kui. Zaustavio se da paljivo proita jedan od njih, oseajui kako mu srce nemilosrdno kuca, a sutradan je sve bilo jasno i glasno izneto u tampi. Piter je doao kod njih i ponudio im svoju pomo, pa su on i Tak zajedno otili do Javne uprave. On je pokuao da sazna neto vie o tome ta je bilo posredi, ali nisu mu rekli nita vie od onoga to su Taku kazali. Za deset dana od reenja, sada ve znai za devet dana, cela porodica je morala da se javi u sabirni centar u San Brunu, na trkalitu Tanforan. Svaka odra, sla osoba je mogla sa sobom poneti sedamdeset pet kilograma linih stvari, ukijuujui posteljinu, toaletni pribor i odeu za sve klimatske uslove. Deci je bilo dozvoljeno upola manje. Poto je svako morao sam da nosi svoju imovinu, ove dozvoljene koliine su bile glupost. Dete od dvadeset pet kilograma nije moglo da ponese kutije ili kofere tee od sebe, a nisu mogle ni Reiko ni Hiroko, pa ak ni Ken nije mogao da nosi sedamdeset pet kilograma. Tako da, praktino, ove dozvoljene teine nisu znaile ba nista. Takeu su dali oznake za svakog od njih i pitali ga da li u domainstvu ima starih ili slabih osoba, jer bi u tom sluaju dobio specijalne, vee oznake. Ukoeno ih je sluao i zurio je u oznake koje su mu dali. Bilo je dvadeset oznaka za svakog od njih i za svaki deo prtljaga. Njihov broj je bio 70917. Vie nisu imali imena, postali su broj. Reeno mu je jo da nikakve kune ljubimce ne mogu da povedu, cak ni one male. Ne smeju da ponesu novac, nakit, foto i radio aparate, oruje, kao i nikakve predmete od metaia. Vlada Sjedinjenih Drava je ponudila da smesti u skladite vee komade pokustva kao to su friideri i maine.za pranje vea, nametaj ili klavir, ali rizik od mogue tete snosesami vlasnici tih stvari. Nije bio u stanju ni da misli dok je naputao red, nosei oznake u ruci. I on i Piter su bili oamueni kada su naputali hram. Povrh svega, bilo im je zabranjeno da naputaju oblast. Sada je bilo kasno da bee. Imali su devet dana da se prijave u Tanforan, devet dana da rasprodaju imovinu. Takeu je reeno da e i odatle biti preseIjeni, ali gde, niko nije znao ili nije bio voljan da mu kae. Nije znao da kae Reiko ni koju vrstu odee da ponese, za toplo ili za hladno vreme. Nita nije znao. Nije ak bio siguran ni da e svi biti zajedno, ni hoe li biti bezbedni tamo gde ih poalju. Poeo je da drhti mislei na to. U redu u hramu se aputalo da e mukarci biti smaknuti, da e ih sve streljati, da e decu prodati u roblje i da e mueve i ene slati u razliita mesta. Sve je to njemu zvualo kao puke glasine, ali zapravo nita se nije znalo. Nita nije mogao da tvrdi. Covek koji mu je davao oznake pitao ga je da li su svi oni jedna porodica, a Takeo je odgovorio da je jedna od oznaka za njihovu roaku. Nije kazao da je ona prava Japanka, da je ovde amo zbog studija, ali oni e ionako to otkriti kada budu videli njen paso. Jedino to mu je taj ovek rekao bilo je da nije sigurno da e i ona biti preseljena s njima. Tada je Tak shvatio da je i sam i dalje stranac i da postoji verovatnoa da e ga odvojiti od ene, moda ak poslati u zatvor. Piter je bio veoma zabrinut dok su se vozili kui i dok jc ispitivao Takea. - Je V ti rekao da nju mogu odvojeno premestiti? - Takeo je u tiini klimnuo glavom, a Piter je pokuao da ne panii. To ne sme dozvoliti, Tak. Ne moe je ostaviti samu. Sam bog zna ta e biti s njom. - Glas mu je bio povien i buIjio je u prijatelja. One odvratne oznake leale su na seditu izmeu njih dvojice. Kada su se zaustavili na semaforu, Tak se okrenuo k njemu oiju punih suza. - Zar misli da ja mogu ita od ovoga da izmenim? Zar misli da elim da iko od nas ide, zajedno ili odvojeno? ta tano misli da ja mogu ovde da uradim? - Suze su mu se kotrljale niz lice i Piter mu je dodirnuo ruku uasnut svim to se dogodilo. - Izvini - kazao je i sam suznih oiju i njih dvojica su se vozili u tiini, pitajui se ta da kau enama. Piter je alio to nc moe i on da krene s njima. U stanici Uprave su mu rekli da moe da im pomogne kada budu odlazili u sabirni centar u Tanforanu i da moe da ih poseuje, ali ne moe da ostane tamo, a svoj auto mora da ostavi prilino daleko odande i ne sme nita da provercuje. Njega je hvatala panika na pomisao da ostavi Hiroko tamo. To je isto kao da je vodi u zatvor. A ukoliko bude odvojena od roaka,nee imati ba nikakvu zatitu. Nije smeo ni da pomisli ta bi moglo da joj se desi.

Takeo je zaustavio auto ispred kue, glasno uzdahnuo i pogledao Pitera. Znao je da su ga iekivali, ali nije mogao da podnese ideju da treba da im saopti kakva im je sudbina. Obistinile su se njihove najcrnje none more i shvatio je da je trcbalo da odu mesecima ranije i bilo kuda. Ne bi bilo gore od :oga to se deava. Sada nisu mogli da naputaju oblast dok isc ne prijave u Tanforan zbog premetaja. Koriene su rei kao to su sahirni centar, raseljavanje i tranac, a sve su oznaavale neto razliito od onog to treba da znae. To su bile obine rei, ali su se u njima krila udovita spremna da ih progutaju. - Sta e im rei, Tak? - upitao je Piter pun bola. Kao da je neko upravo umro, njihovi ivoti, njegova karijera, njihova budunost. - Nemam predstavu ta da im kaem - sumorno je odvratio Tak. Onda ga je pogledao bolno se smeei. - Hoe da kupi kuu ili kola? - Nije znao odakle da pone, a bilo je toliko toga ega se treba odrei, to treba odloiti ili ga se otarasiti. - Tak, uiniu sve to mogu. Zna to. - Ozbiljan sam za kuu i kola. - Sluao je o ljudima koji su prodali hotele za sto dolara, automobile za petnaest. Nisu mogIi da ih nose sa sobom, ni da se prikae za njih, a nije mogao sebe da zamisli da nosi stvari kao, na primer, njihovu mainu za ve u federalno skladita na bog zna koliko godina. Nameravao je da proda sve to moe, a da pokloni ta mora. - Mislim da je bolje da uemo - kazao je poelevi da ne mora da ulazi, poelevi da ne mora da im vidi iica kada im bude ispricao, a naroito ne Reikino lice. Deca e biti prestraena, ali ona su bila mlada, preivee sve samo kad im ivoti i bezbednost nisu ugroeni. A za stvari i nije bitno. On i Reiko su proveli devetnaest godina izgraujui sve to, a sada imaju devet dana da sve to razbucaju i ostave na gomilu kao otpad. Piter ga je zagrlio dok su ulazili i samo to nisu zaplakali obojiea kada su ugledali Reiko i Hiroko. Hiroko jo nije imala dcvetnaest godina. Izgledala je mirno i dostojanstveno u crnoj suknji i demperu dok je stajala pored svoje roake. Odmah je uprla oi u Piterove, a njemu je trcbala sva hrabrost na svetu da ne skrene pogled i izbegne sva pitanja koja ,su sc u njima vidcla. Takeo je pravo priao svojoj eni, uzeo je u naruje i stegao je, a ona je poela da plac iako jo nita nije ula. U njegovom depu su bile skrivene oznake. - Da li zaista moramo da idemo, Tak? - nadala se da je on nekim udom ili obrtom sudbine uspeo da ih odgovori. Zudela je da im neko kae da je sve ovo greka i da mogu da ostanu u svom domu u Palo Altu. - Da, duo. Moramo. Moramo da odemo u sabirni centar u Tanforanu zbog raseljavanja. - Kada? - Za devet dana - oseao jc kako mu teret drobi grudi, ali je bio vrst dok joj je govorio. - Moramo da prodamo kuu i sve drugo to uspemo. Ostatak moemo, ako hoemo, da ostavimo u nekom vladinom skladitu. - Nije verovala svojim uima. Onda je izvadio nalepnice iz depa, a ona je ponovo zaplakala dok je Hiroko stajala razrogaenih oiju i posmatrala ih. Nije pustila ni glasa, a pogled pun uasa je upravila u Pitera. - Hou li ja ii s vama, Takeosan? - upitala je vraajui se starim navikama. Sada vie nije bilo vano, niko nije mogao da ih uje. - Da - slagao je. Nije bio siguran i bilo je prerano da joj kae. Nije eleo da je plai vie nego to je bilo potrebno. Tada su im se i deca pridruila i on je sve ispriao, u svakom sluaju ono to je znao i svi su se rasplakali, ak i Piter. Bilo je to grozno jutro. Tami je strano grcala kada je ula da ne mogu da povedu Lesi. - Sta emo s njom? - vikala je. - Nee je ubiti, zar ne? - Naravno da nee - Takeo je neno pomilovao po kosi, oseajui otar bol zbog toga to nije bio u mogunosti da zatiti svoje najmlae dete, ni bilo koga od njih, od onoga to se dogadalo. Za njih sada nije bilo uda. Samo tuga. - Lesi emo dati prijateljima, ljudima za koje znamo da e biti dobri prema njoj - pokuao je da je utei. - A Piter? - pogledala ga je puna nade. On bi je moda vratio jednog dana, ali Piter je uzeo njenu malu aku i neno je poljubio. - I ja uskoro odlazim. Idem u vojsku. Tada se Tami okrenula ka Hiroko, puna novog uasa. - Sta e biti s mojom kuom za lutke? - Pal jivo cemo je upakovati - obcala je Hiroko - i poneti je s nama. - Ali Takeo je zatresao glavom ponovo. - Ne mocmo. Moemo uzcti samo ono to moemo u ;Vukama da poricscmo. - Mogu li da uzmem lutku? - oajno jc upitala Tarai, a frvog puta je on klimnuo glavom. Devojice su onda plaui izale iz sobc, a Ken je brisao oi, ali je sedeo i sluao delujui kruto i tvrdoglavo i konano ga je otac pogledao, svestan toga da se javlja jo jedan prob lem. - U emu je stvar, Ken? - Ovo je bilo udno pitanje, ali deak je izgledao kao da e svakog trenutka eksplodirati. - U ovoj zemlji, ako hoe da zna ta ja mislim, u tome je iStvar. Ti ne mora biti dravljanin, tata, ali ja jesam. Roen sam ovde. Mogu da me regrutuju sledee godine. Mogao bih da umrem za njih ali, u meuvremenu, oni e me otpremiti nekud zbog mojih japanskih predaka u bilo kojem kolenu. - To je bio kriterijum koji su koristili. Japansko poreklo u bilo ko jem kolenu. A dravljanstvo i zemlja porekla nita nisu predstavljali. Celog svog ivota on je obeavao vernost zastavi i pevao Zvezdama posuti steg; bio je izvia i raznosa novina i jeo je kukuruz u klipu i pitu od jabuka za etvrti jul, a sada je bio stranac i mora da bude raseljen kao kriminalac ili pijun. Dok ih je sluao, svi njegovi ideali, verovanja i vrednosti su bili uzdrmani. - Znam, sine. To nije pravedno. Ali to je ono to od nas trae. Nemamo sada izbor. - A ta ako odbijemo da idemo? - Neki su odbili, ne mnogo njih, aica. - Verovatno bi te stavili u zatvor. - Moda bih to vise voleo - rekao je vrsto, ali je Tak mahnuo glavom, a Reiko se jo jae rasplakala. Ve je dovoljno gadno bilo izgubiti dom, a kamoli decu. - To ne bismo eleli da se dogodi, Kene. Hoemo da poe s nama. - Hoe li nas drati zajedno, Tak? - uplaeno je pitala Reiko dok se Ken stutio u kuhinju. Hteo je da razgovara s Pegi. A njenoj porodici se isto ovo deavalo. I niko nije shvatao nita vie od njega. Tak je pogledao enu, nesposoban da je lae. Nikada nije lagao pa nee ni sada. Nije hteo da obea neto to ne moe da ispuni. - Jo nisam siguran. Mnogo se suka. Moda zbog toga to sam ja japanski dravljanin mogu da me stave odvojeno, ali to samo nagadam.

Niko nita nije rekao. A svi imamo isti broj. - Kasnije, kada su Hiroko i Piter izali, ona ga je ponovo ispitivala. - ta je s Hiroko? - Ni to ne znam. Ona je zaista u njihovim oima neprijateljski stranac, ne kao vi ostali. Tu bi moglo da bude problema. Rei, jednostavno ne znam. Moraemo da ekamo i vidimo ta e biti. To su bile najtee rei koje joj je ikad uputio i, drei je u zagrljaju, on je zaplakao. Oseao je kao da ju je potpuno izneverio. Sve je krenulo naopako, gubili su sve, a sam bog je znao kuda e ii i ta e se dogoditi. Moda e stvarnost biti gora od govorkanja. Moda e ih sve streljati. To bi moglo da se desi. Zasad moraju da rade ono to mogu i da se nadaju da e ostati zajedno. - Tako mi je ao, Rei - stalno je ponavljao a ona ga je grlila i teila i ubeivala da niko od njih nije mogao da pretpostavi. Nita od svega nije bilo njegova krivica ali, po njegovom izgledu, videla je da joj nije poverovao. A onda je, poto je pogledala kroz prozor na Pitera i Hiroko, postavila Taku pitanje. - Misli li da bi oni trebalo da se venaju? Takeo je samo zavrteo glavom. Ba to jutro su on i Piter razgovarali o tome. Sada ne mogu. Ne mogu da se venaju u ovoj dravi, a ona sada ne moe da ide nikud. Svi smo se zaglavili ovde. Morae da saekaju da se on vrati, naravno pod pretpostavkom da e ona imati slobodu kretanja tada. Ali ko je mogao da zna kada e to biti. A napolju, u bati, Piter je isto to govorio Hiroko. Traio je od nje da mu obea da e se venati kada se on vrati i ona postane slobodna. - To ne mogu da ti obeam bez svog oca - tuno je odgovorila, gledajui ga, udei za njim, elei da sve bude drugaije. Medutim, ona je jednom izneverila oca, napustivi kolu, i ne moe da ga izneveri opet, udajom bez njegovog odobrenja. r Piter, ja elim da sc udam za tebe... hou da vodim rauna o tebi. - Nasmejala se kada je on povukao u krilo na klupi u bati. - Ja hou da vodim rauna o tebi, zauvek. Voleo bih da : mogu sada due da ostanem. Hteo bih da budem s tobom u Tanforanu. Dolaziu koliko god me oni budu putali. - Klim nula je glavom, jo nesposobna da prihvati ono to se desilo. : Pa, iako sc trudila da pravi hrabro lice zbog njega, on je video a je veoma uplaena. Dugo je grlio, a mogao je da primeti da ona drhti. - Veoma mi je ao strica Taka i strine Reiko, ovo je tako teko za njih. - Znam da jeste. Uradiu sve to mogu. - Znao je da ne moe mnogo da uradi. Obeao je da e staviti u banku ono malo Takove uteevine. Ponudio se i da otkupi sve ono to Tak ne uspe da proda. Ali nije bilo lako raspresti ivotno tkanje u devet dana. Drugi su morali da prodaju firme i letinu ili da jednostavno napuste sve to su imali i odu zbog raseljenja. - Ja u paziti na decu kada stignemo tamo - objanjavala je Hiroko a Piter nije mogao da se ne pita da li e ona uopte i biti s njima. Opet je oajavao zbog injenice da nije mogao nita da uini da je zatiti. - Kendi je veoma ozlojeen. - Ima pravo. Ono to je rekao je istina. On je Amerikanac kao to sam i ja. Nemaju prava da ga tretiraju kao neprijatelja. On to nije. - Vrlo je pogreno ono to rade, zar ne? - bila je sigurna u to, ali su jc zbunjivale posledice i njihovi razlozi. Novine su bile pune bliskih napada i pretnji Japanaca du cele obale, pa je, ponekad, verovala u vesti. To je predstavljalo njihovo opravdanje za raseljavanje Japanaca, kao i stalne optube da je njihova lojalnost sumnjiva. Ali to bi oni bili lojalni Japanu kad ih veina nema rodbinu tamo i kad nikada nisu ni bili tamo? Nije bilo mogue ovo objasniti racionalno i Hiroko je vrtela glavom dok je sluala. Jadni stric Tak... - ponovila je. - Jadni oni svi. - Na sebe nije ni pomislila kada je to rekla. A onda je dodala zamiljeno: - Morau da poklonim sve svoje kimone. Oni su veoma teki i ne mogu da nosim sve njih. A moda je jo i bolje ako ih ak ni sada ne nosim. - Ja u ti ih uvati - rekao je tuno. Radije bi nju uvao od svega. - Hiroko, kada se ovo zavri, mi emo biti zajedno. Bez obzira na to ta nam se usput desi. Mora to uvek pamtiti, bez obzira gde ovo odnese sve nas. Hoe li pamtiti? - Klimnula je kao odgovor, a on ju je poljubio. - Ja cu te ekati, Pitere - neno je rekla. - Ja u se vratiti - bio je reen, rnolei bogove da ih uvaju u meuvremenu. Vratili su se u kuu, sumorno raspoloeni, a od tog trenutka svi su bili veoma uposleni i nisu se zaustavljali. Takeo je dao ostavku na univerzitetu, a Piter je uzeo nedeIju dana slobodno da bi im pomagao. U poreenju s mnogim

njihovim prijateljima, Tak je dobio dobru cenu za kuu: vie od hiljadu dolara. Neki su imali gramzive susede. Bilo je ljudi koji su samo ekali da iskoriste situaciju. Saznali su i da su neki ljudi dobili samo tri ili etiri dana da se jave u Tanforan. Ovih devet dana je stvamo bio dobitak. Za auto je dobio samo pedeset dolara i pet za potpuno nov komplet tapova za golf. On bi ih dao Piteru, ali i ovaj je odlazio. On e svoje stvari staviti u skladiste pre nego to krene u vojsku. Napravili su ogromnu dvorinu rasprodaju na kojoj je bilo sve to nisu mogli da spakuju ili da ostave. Reiko je plakala kada je prodala svoju prelepu venanicu jednoj lepoj devojci za tri dolara. Hiroko je paljivo upakovala Taminu kuu za lutke u kutiju i sav siuni nametaj i pribor pa je precizno obeleila na Takeovo ime, za vladino skladite. Nisu ostavili za skladite mnogo; Tak je smatrao da to nije vredclo. Kutije sa njihovim fotografijama, kuu za lutke i neto posebnih uspomena. Sve krupne stvari su rasprodate na prednjem travnjaku, a Piter je vodio zapisnik o novcu. Na kraju rasprodaje zaradili su oko tri hiljade dolara. Njima je to izgledalo mnogo, ali nije bilo jer treba uzeti u obzir da su prodali sve to su imali. A najgore im je bilo kada je Takova sekretarica dola da uzme Lesi. Tami je drala kuence i plakala, odbijajui da je ostavi i, na kraju, Hiroko je drala dete dok je ono jaukalo. Sirota ena je plaui odvela psa a i Lesi je zavijala i lajala kroz prozor automobila niz celu ulicu. Kao da je i ona shvatala ta se zbiva. To je bio uasan dan za sve njih jer je svako izgubio neto vano. Ken je prodao svoju kolekciju potpisanih bejzbol palica i sve svoje dresove iz Male lige. A Seli se odrekla svog kreveta s baldahinom koji je toliko volela. Sve krevete su prodali, a na Hirokin predlog, dok ne pou spavae na futonima. - To je strano - zajaukala je Seli kada joj je majka rekla. Odricala se svega, svoje odee, drugarica, kole, ak i kreveta a sad e morati da spava na podu, kao kue. - Tako bi radila da si u Japanu - kazala je majka smeei se na Hiroko. Ali to je Seli jo vie razbesnelo.
- Nisam Japanka! Ja sam Amerikanka! - oborila se na njih i otrala u kuu, zalupivi vrata za sobom. Svima je bilo teko, naroito Tami, koja je tugovala za Lesi i svojom kuom za lutke.

- Kad stignemo tamo, napraviemo novu - obeala joj je Hiroko. - Ti ne ume, a tata nee hteti. - Roditelji su joj bili u groznom raspoloenju tih dana, pa je jedina osoba koja se s njom igrala bila njena roaka. - Hoe. Pokazae mi kako se pravi. Zajedno emo je napraviti ti i ja. - U redu - Tami sc malo razvedrila. Bilo joj je devet godina. Seli je nedavno napunila petnaest, ali to nije doprinclo njenom raspoloenju. Jedina dobra vest je bila ta da i Kenova devojka Pegi i njena porodica odlaze u Tanforan istog dana kad i oni. Selina drugarica Keti nije s njom govorila i dalje. Tog da na je polako prola s bratom, automobilom porcd njihove kue, bacila pogled na dvorinu rasprodaju, ali se nisu zaustavili, nisu mahnuli, a Seii se okrenula kad ih je videla. Posle toga, ostala su im jo dva dana, a i dalje su imali puno posla. Novi vlasnici su sreom kupili nesto nametaja, ali ne mnogo. Imali su svoje stvari. Hiroko je danonono radila s Reiko na pakovanju i oslobadanju od svega ostalog to su davali prijateljima ili u dobrotvorne svrhe. Najtce je bilo odabrati ta e poneti sa sobom. Nisu znali da li im je potrebna odea za selo ili za grad, lagana ili topla, a nisu eleli da se preoptereuju pogrenom garderobom poto su mogli da ponesu tako malo. Poslednje vee, skoro u deset sati, konano su zavrili pakovanje i Piter je jo bio s njima. Tak mu je dodao pivo i otiao gore da pomogne Reiko. Piter i Hiroko su seli napolje, na prednje stepenite. Bilo je divno aprilsko vee i bilo je teko poverovati da bi ita loe moglo da se dogodi.

- Hvala ti na pomoi, Pitere - smeila mu se, a on se sagnuo i poljubio je. Osetila je hladno pivo na njegovim usnama i ponovo mu se nasmeila i poljubila ga. - Ti previe naporno radi - neno joj je rekao i privukao je k sebi. Bila je neumorna, a Reiko je bila toliko uznemirena i rastrojena pa je Hiroko obavila vei deo posla. - Ti si radio upravo koliko i ja - mirno je odgovorila. To je bilo tano. Tak je vie puta ponovio da oni ne bi ovo sve ura ; dili bez njega. On je razvozio stvari, pregledao beskrajno mno go kutija s Takom, pakovao ta god je mogao, iskljuivao ure aje i pomerao nametaj, ak je odneo nekoliko kutija do vla dinog skladita. Preneo je i neto njihovih stvari u svoju kuu, da ih odnese u skladite sa svojim stvarima, a kako je obeao, i Hirokine kimone. - Biemo dobar par jednog dana jer smo dobar tim. Oboje radimo naporno - smeio joj se, vragolastog izraza oiju. Obo avao je da pria kako e se jednom venati i da gleda kako ; ona crveni. Jo je bila staromodna u nekim stvarima, a on je te mnogo voleo. - Koliko dece emo imati? - razgovorljivo je upitao i zadovoljno se nasmejao kada je ona jo vie pocrve - Onoliko koliko ti hoe, Pitersan - kazala je veoma jai panski, ali niko nije mogao da ih uje. - Moja majka je elela mnogo dece, mnogo sinova, ali joj i je bilo jako loc kada se rodio moj brat i zamalo da umrc. -:: Objasnila mu je kako je njena majka elela da se porodi kod . kue a otac ne, jer je imao moderne stavove. - Ali majka voli i svenastarinain... kao jadodala je, stidljivo sc smekajui. - Kao mi - ispravio jc. - Hou da se dobro uva u Tanforanu, najbolje to moe. Tamo moda nisu dobri uslovi. Budi paljiva, Hiroko - plaio se da kae ncto vie, ali sc uasavao ta bi neko mogao da joj tamo uradi. - Biu pametna... a i ti... - pogledala ga je prodorno. On je isao u rat, a ne ona. A sedenje u bati je bilo tako spokojno. Ni jedno ni drugo nisu shvatali kako e malo spokoja ikad vie imati. Ona e iveti u centru za raseljavanje s hiljadama ljudi
oko sebe, a on e biti u vojsci. Ovaj trenutak treba epati i negovati i pamtiti zauvek. - Bie paljiva? - opet je upitao tuno je gledajui. - Hou. Obeavam. - Zagledao joj se u oi i spustio pivo. Cvrsto je zagrlio i poljubio. Povremeno je ostajao bez daha drei je u zagrljaju i bilo je teko ne zaneti se, ali nisu imali prilike da ne budu odgovorni iako je izazov bio veliki. - Bolje da poem - rekao je pun elje, a hteo je da je proguta svojim rukama i usnama, ali se uvek plaio da je ne prestrai ili ne povredi. - Volim te, Pitersan - proaputala je kada je ponovo poljubio. - Mnogo te volim... - Neno je jauknuo, grlei je, a ona se nasmeila. Postojao je deo njihovog ivota koji nije mogla ni da zamisli, a jednim svojim delom udela je za tim. - I ja volim tebe, malena... Videemo se sutra. Na kapiji se rastao s njom uz jo jedan poljubac i odvezao se mahnuvi joj, a ona je polako hodala ka kui, pitajui se ta e biti s njima. Ali sudbina samo postavlja pitanja, nikada ne daje odgovore. Samo to je stigla do vrata, kad jc neko pozvao po imenu. Okrenula se iznenadcno i ugledala En Spenser kako hoda polako k njoj. Hiroko je uopte nije poznala odmah. Kosa joj je bila zalizana pozadi i nosila je stari demper, a u ruci je imala korpu. - Hiroko - ponovila je, a ovog puta je Hiroko pola k njoj. One nikada nisu bile prijateljicc, a ipak od onog poslednjeg dana u koli, postojala je tanka veza potovanja izmeu njih. - En Spenser? - oprezno je upitala Hiroko. - ula sam da odlazi. - Njene rei su iznenadile Hiroko. - Kako si to ula? - Jedna moja prijateljica je u klasi tvoga roaka na Stenfordu - jednostavno je rekla. - ao mi je. Ovo je vc drugi put da to govori za stvari koje nije ona uradila i s kojima nema nita. - Da li ve zna kuda ides? - U sabirni centar Tanforan. Posle toga ne znamo kuda. -En je kJimnula glavom.

- Donela sam ti ovo. - Pruila joj je korpu koja je bila krcata poslasticama kao to su dobri demovi, sir, konzerve supe i mesa, hrana koja e ih odrati. Hiroko je bila iznenaena koliinom hrane i velikodunou En. Jedva je poznavala. - Hvala ti - Hiroko je stajala s korpom u rukama i gledala je, pitajui se ponovo zato je ona to uinila. - elim da zna da ja ne verujem u ovo to rade. Mislim da je to grozno i ao mi je - kazala je, a oi su joj blistale od suza.

Dve devojke su se gledale jedan dug trenutak i Hiroko joj se poklonila, potujui je. - Hvala ti, Ensan. - Neka je Bog s tobom - En je proaputala, okrenula se i otrala iz bate. Hiroko je ula zvuk motora i kako auto odlazi i polako se vratila u kuu, nosei korpu.

10.
Dan kada su napustili svoju kuu bio je najcrnji koji su doiveli i uvek e ga pamtiti. Psa ve nije bilo tu, ni automobila, a kua je bila skoro prazna. U njoj je sad vladala jeziva atmosfera. Novi vlasnici trebalo je da stignu to popodne i da ponu da se useljavaju, a Tak je ostavio kljueve kod suseda. Vei deo hrane su bacili, to je bila teta, a jedan deo su dali Piteru. BiJo je bolno napustiti kuu u kojoj su iveii blizu osamnaest godina. Reiko i Tak su je kupili dok je ona nosila Kena. To je kua u koju su sva njihova deca prvo dola kada su se rodila, kua koju su svi poznavali i voleli i kua u kojoj su njih dvoje bili sreni u svom braku. Reiko je zastala osvrui se poslednji put, razmiljajui o srenim vremenima, a Tak joj je priao na trenutak i zagrlio je. - Vratiemo se, Rei - tuno je rckao. - Ali bie tua - kazala je dok su joj suze lile niz lice. - Kupiemo drugu kuu. - Ali trebalo je preiveti i preskoiti sve prepreke pre povratka. - Obeavam ti. - Znam - kazala je pokuavajui da bude hrabra i, dok je izlazila polako, drei ga za ruku, izgovorila je kratku molitvu u nadi da e se uskoro svi vratiti kui, bezbedni i zajedno. Piter ih je odvezao do stanice Uprave s njihovim skromnim prtljagom. Sve je bilo obeleeno oznakama koje su dobili. Tami je svoju oznaku nosila okaenu o dugme dempera. Selina je bila na ruci, a Reiko, Tak i Ken su svoje nosili na jaknama. Piter je pazljivo privrstio Hirokinu na gornje dugme njenog dempera. 70917. Hiroko je sedela u automobilu drei korpu koju joj je En Spenser daJa. Rciko je bilo drago zbog poklona i bila je sigurna da e im koristiti, ali sada,, dok su se vozili, niko na to nije ni pomiljao. Vonja je bila kratka i tiha. Kada su skrenuli za ugao i ugledali stanicu Uprave, susreli su se s paklom. Zurili su u gomile Ijudi, prtljaga i autobusa. - Boe! - uzviknuo je Tak okiran onim to je tu video. -Je 1 oni to alju ceo Palo Alto? - Ba tako izgleda, zar ne? - kazao je Piter, pokuavajui da izbegne horde ljudi koji su prelazili ulicu. Svi su nosili kofere i kutije, pokuavali da za ruku dre dccu i da pomognu starcima preko uJice. A bilo je barem desetak autobusa koji su ih ekali. Guva je bila ogromna i Tak se nije radovao to e se pridruiti gomili. Poto su bili ve obaveteni od vlasti da ne mogu da dou privatnim voziJom u Tanforan i da Piter ne moe da ih vozi, morali su da idu autobusom s ostalima. Meutim, Piter je obeao da e se sam odvesti donde i tamo pokuati da ih pronae. Sada je parkirao auto i nameravao je da ostane s njima dokle god moe. - Koja guva - rekao je Tak, a svi su nevoljno izali iz automobila sa svim svojim stvarima i pridruili se gomili. Smesta su ih saterali u veu grupu, kao stoku a, posle nekoliko minuta, Piteru je reeno da mora da se odvoji od njih. On se raspitivao da li postoji neka vrsta mesta za okupljanje u Tanforanu na kojem bi mogao da se nae s prijateljima, ali niko to nije znao i Tak je uspeo da mahne Piteru koji je nestajao kroz mete, a Hiroko se borila s plimom panike koja ju je obuzimala. Odjednom je sve postalo vrlo stvarno. Bie utamnieni, raseljeni, premeteni, kako god ve to da nazovu. Ona vie nije bila slobodna, a on vie nije bio tu i nije mogla da ga dodirne kad god je to poelela. Sta ako ga vie nikad ne bude videla... ako ne bude mogao da ih nade... ako... Kao da je oseala straliovanja svoje rodake i svih ostalih, Tami je tada poela da pla e. Stezala je svoju lutku, na koju je takoe bila zakaena oznaka, a Hiroko je nju vrsto drala za ruku, da se ne pogube. Strina Rei je izgledala sumorno. Ken se osvrtao ne bi li ugledao svoju devojku, dok ih je Tak podseao da se dre na okupu. Na kraju su dobili neke papire, reeno im je da stvari stave u autobus i bili su i sami utovareni bez daljih objanjenja. Onda su sat vremena sedeli tako i bilo je skoro podne kada su spami autobusi konano krenuli za Tanforan. Putovali su samo pola sata. A u Tanforanu je haos bio jos vei. Kolone ljudi su se protezale dokle je pogled dosezao, hiljade ljudi, starci s velikim oznakama, sjabi koji su sedeli na klupama, naslagani koferi, kutije s hranom, deca koja plau. Tu je bio i jedan ator gde se pripremala hrana a, nedaleko od njega, dug red otvorenih toaleta. Prizor je bio takav da je Hiroko znala da ga nikad nee zaboraviti. Dan ranije je padala kia pa su do lanaka upadali u blato, u redu u koji su stali sa jo sigurno preko est hiljada ljudi. Dok ih je gledala odbacila je sve nade da e videti Pitera. - Nikad nas nee nai - utueno je rekla. - Moda i nee - potvrdio je Tak osvrui se s uasom. U blatu je unitio svoje nove zumbane cipele, a Seli je morala da ide u toalet, ali bi pre umrla nego otila u neki od ovih otvorenih. Njena majka i Hiroko su obeale da e joj drati ebe, ali ona nije htela ni da pokua. A one su znale da e svi, pre ili kasnije i bez obzira na neprijatnost, morati da koriste te otvorene toalete. Tri sata su stajali u redu pa im je dobrodola Enina korpa s hranom. Niko nije mogao da napusti red za prijem da bi otiao u red za hranu, a Tami je grozno cvilela dok su stajali u onom blatu ili se, premoreni, sputali na svoje kofere. Kada su stigli na red, pregledali su im grla i kou ruku, ali ni Reiko nije imala pojma ta to rade. Svi su se iznenadili kada su im vakcine davali neke od sapatnica. Reiko nije bila sigurna da su one uopte bile bolniarke. Bile su obini civili koji pomau. Primetila je da su dobrovoljci bili i ljudi zaposleni u atoru gde se kuvalo. Nosili su veoma udne uniforme: braon odela i plave kapute i eirie s lepim perjem. Reiko je pitala ima li negde ambulante, a neko joj je neodreeno mahnuo u daljinu i rekao da postoji jedna. - Moda im je potrebna pomo - neno je kazala Taku, ali niko nije znao koliko dugo e biti tu. U momentu kada su prelazili u drugi red, ruke su ih bolele od vakcine, a jadna Tami je bila toliko ve iscrpljena i alila se da joj se povraa. Hiroko je drala za ruku i gladila joj kosu dok je otpoinjala priu o umskom vilenjaku i maloj vili i, posle nekog vremena, Tami je prestala da plae, sluala je i drala svoju lutku. I Ken se vremenom oseao malo bolje. Upravo je spazio svoju devojku, to je bilo pravo udo u onakvoj guvi. Ali od Pitera i dalje nije bilo ni traga. Ve je bilo etiri popodne, tu su bili satima, a jo im nisu dodelili smetaj. Napokon su im dali broj i pokazali gde

da trae svoj smetaj. Bili su u 22P, pa su I podigli kofere i uputili se u tom pravcu. Trenutno e im to biti s dom. Nije im jo recno koliko vremena e provesti tu, ni kuda idu posle. Neko vreme su kruili i lutali jer je dugi red pregrada bio zbunjujue obeleen i napokon je Ken ugledao njihov broj. To su bili boksovi za konje. Nekada su u njima obitavala istokrvna grla, ali sada su bili prazni. Jedva su bili vcliki za po jednog konja, a tu je trebalo da se smesti estolana porodica, Bili su otvoreni, s vratima samo do pola, jer je to bilo dovoljno da konj ne moe da izade. A kada su pogledali unutra, boks je bio prekreen, ali ne i oien. Bio je pun balege, trunja i slamc, a vonj je bio nepodnoljiv. Ovo je bilo previe za Reiko. Sagla se i povratila sve to je od tog jutra pojela. - O, boe - uzdahnula je nesrenija nego to je ikad bila. -Tak, ja ovo ne mogu. - Moe ti to, Rei. Mora - kazao joj je neno. Deca su zurila u njih, oekujui od njih instrukcije. - Sedi s devojicama. Hiroko e ti doneti malo vode. A Ken i ja emp nai aove i oistiti ovo. Moda bi mogla da stoji u redu za hranu s decom. Moe nam doneti neto za jelo. - Poslednje to je elela bilo je da eka u redu za veeru, a ni deca nisu bila gladna. Oni su posedali na svoje kofere, kako im je on rekao, i ponovo su zaronili u Eninu korpu. To je bio zaista dar s neba. Reiko se malo bolje oseala iako je jo bila bleda. Sedeli su podalje od boksa, a Hiroko je pronala jutane dakove za zob i punila ih slamom sa Seii, da bi ih koristili kao dueke. Kcn i Tak su uspeii da nau samo stare konzerve od kafe i njima su mogli da uklanjaju beznadeno male koliine balege. U tom momenfu se pojavio Piter, pregrejan i raupan. Ali kada ga je Hiroko ugledala, delovao joj je kao privienje. Potrala mu je u susret i zagrlila ga, nesposobna da poveruje da ih je on zaista pronaao. - U administrativnoj zgradi sam od podneva - iscrpljeno je objasnio. - Praktino sam prodao duu da bih uao ovamo. Nije im, izgleda, jasno zato bi bilo ko mogao da poeli da poseti ovo mesto. Sve su uinili da me spree - neno je poljubio, a oseao je neopisivo oduevljenje to ih je uopte pronaao. Sistcmatino je preglcdao svaki red boksova i sve redove za hranu. Sada je preko njenog ramena spazio ta rade Tak i Ken. -Ovo deluje zabavno. - Na njegov crni humor, Tak je digao glavu i nasmejao se. Ni on nije sasvim izgubio smisao za humor, a Piterov dolazak je delovao udotvorno na sve njih. Nisu se oseali onako potpuno depresivno. - Nemoj da cepidlai dok sam ne proba. - Dogovoreno - kazao jc Piter, spustio sako na hrpu slame kojom je Hiroko punila dakove, zavrnuo je rukave i, rtvujui svoje omiljene cipele, ugazio u balegu da bi radio uporedo s Kenom i Takom. Pronali su jo jednu konzervu od kafe i, za nekoliko minuta, on je bio prljav isto koliko i oni. To je bio ogroman posao, a boks je delovao kao da nije godinama ien, - Ni je udo to jc konj otiao - gunao je Piter dok je praznio jo jednu konzervu balege. Bilo je to kao da neko pokuava da isprazni okean oljicom za aj. - Ovde je straan nered. - Fino, a? - kazao je Tak, a Ken nije progovarao. Mrzeo je to je ovde, mrzeo je smisao svega ovoga i sve to mu je ui njeno. Sve bi dao ovog asa samo da moe da se osveti Ijudima koji su sruili ovaj uas na njih. - Voleo bih da mogu da kaem da sam video neto gore od ovoga - alio se Piter dok su uporedo radili i postajali svakog trenutka svc prljaviji, a nisu odmicali. - Zapravo, znam da nisam. - Cekaj samo, dok s ujka Semom stigne u Evropu! Verovatno e vas terati da radite ovakve poslove. - Barem na vreme stiem kondiciju. Mnogo kasnije, poto se smrklo, Reiko i devojice su polegale na madrace koje je Hiroko napravila, a tri mukarca su i dalje radili. Na kraju je Hiroko otiia da im nabavi olje vrelog aja i, kada ih im je donela, ponudila se da pomae, ali su sva trojica to odbili. To je bio previe gadan posao za enu. - Mora li da ide u neko odreeno vreme? - Tak je pitao Pitera kada su predahnuli, a ovaj je samo slegnuo raraenima giedajui u Hiroko. - Nita nisu rekli. Ostau svc dok me nc izbace. - Neto kasnije su se vratili poslu. Zavrsili su u dva ujutru. Ken je isprao crevom boks, a Piter im je pomogao da sastruu i zidovc. Balege vie nije bilo, ali je ostalo neto to je liilo na relativno isto blato koje su opet sprali vodom. - Moda bi bilo potrebno nekoliko dana da se osui - zamiljeno je rekao Piter. - Nadajmo se samo da nee opet biti kie. - Kada se bude osuilo, stavie slamu na pod, pa dueke. Sada su mogli samo da sednu na vree koje je Hiroko ispunila. Ken je seo na jednu od njih potpuno iscrpljen, a Takeo mu se pridruio. Piter se lagano spustio na onu na kojoj je ve sedela Hiroko. Ona ih je ekala budna i elela je da budc s Piterom. Reiko i devojice su ve spavale. - Ovo ba ne deluje da e biti ncko mesto - tiho joj je rekao. Celo telo ga je bolelo. A i druga dvojica su radili isto tako naporno. - Izgleda odvratno - potvrdila je Hiroko. Nije mogla da zamisli da e ostati tu, nijc mogia da zamisli ni da e se nai na takvom mestu. - Hvala ti za sve sto si uradio. Jadni stric Tak -apnula je. - Meni je ao to iko od vas mora da bude ovde. - Sikata ga nai - rekla mu je neno, a on je podigao jednu obrvu ekajui prevod. - To znai da tu nema pomoi. To jednostavno mora tako da bude. - Klimnuo je glavom, poelevi da to nije tako. - Mrzim to moram da te ostavim ovde, malena - zagrlio je i vrsto je drao. Plaio se da joj ne izazove probleme, ali posle svega, ta jo moe da bude problem? Bili su ovde, a niko nije obraao panju na njih. Cele porodice su tumarale okolo, stari ljudi, a u toku dana i deca. Piter je trao jer nije bio Japanac, ali niko nije delovao posebno zainteresovan za njegovo prisustvo. - Kako bih eleo da mogu da te odvedem sa sobom - nasmeio se i poljubio je pazei da je ne dodiruje prljavim rukama. - I ja bih elela da moe da me odvede - tuno je rekla. Sada je shvatila ta su imali i ta su mogli da imaju jednoga dana, a danas sve su izgubili. Ona je izgubila slobodu pa je svaki trenutak s njim postao jo dragoceniji i vajkala se kako je bila glupa kad mu je kazala da nee da se uda za njega bez oevog odobrenja. Moda su mogli da odu u drugu dravu, kao to je on i hteo, i da se venaju. Sada je bilo prekasno. Piter je otiao da se opere s Kenom i Takom, u one otvorene nunike koji su izgledali tako grozno. Ona nije mogla da ih vidi s mesta na kojem je sedela, ali je znala gde su. Ranije je sa strinom i devojicama morala da se suoi s njima, ali su one naizmenino drale ebe jedna drugoj. Nekoliko minuta kasnije, mukarci su se vratili, a Piter joj je savetovao da odspava malo. Kazao je da e doi i sledeeg jutra, ali mu je biio teko da se odvoji, a ona nije elela da on ode. Prolo je jo pola sata dok nije otiao, a ona ga je pratila pogledom i oseala kako i njen poslednji prijatelj na ovom svetu nestaje. - Odspavaj malo - kazao je i Takeo, dodajui joj ebe, kajui se to je ona ikad dola u Ameriku. Ovde e biti povreena. Izlaza nije

bilo. Ona i Piter su bili zaljubljeni, a nalazili su se u neprijateljskom svetu, svetu koji nee nita uiniti da im pomogne, samo da ih povredi. Hiroko se smotala na svojoj vrei sa slaraom, pokrivena kaputom i tankim ebetom, mislei na Pitera i pitajui se kuda e ih ivot odvesti.

11.
Sledeeg dana probudili su se s prvim sunevim zracima, jer su se oglasile trube i prikljuili se jednora od redova ispred jedanaest logorskih menzi, za doruak. Morali su da se slue identifikacionim karticama razvrstanim po bojama i jeli su u smenama, a hrana je bila sve samo ne privlana. Dobili su neku vrstu retke kae, voe, jaja u prahu i bajate kifle koje kao da su pravljene oko Nove godine. Sve je izgledalo jedva jestivo, pa su uzeli samo itarice. Onda su svi otili u etnju. Posmatrali su kako ljudi pokuavaju da se smeste i kako rade ono to su oni zavrili prethodne veeri. Pokuali su da nau nekog poznatog i uspeli. Tak je sreo neke nastavnike koje je znao, a i Reiko je nala jednu prijateljicu. Ken je, s olakanjem, otkrio da je Pegin boks odmah iza ugla. Mnogo im je znailo da se sretnu s ljudima koje su znali. Seii je nala dve drugarice iz stare kole i bila je ushiena. Tami je sa svima razgovarala i sprijateljila se s mnogo dece. Svugde se oseala reenost da se izvue najbolje mogue iz situacije. Jedna ena iz susednog reda boksova, sejala je neto, reena da uzgaja batu. - Nadam se da neemo biti ovde toliko dugo - nervozno je kazala Reiko. Jo nita nisu uli o tome kada i kuda e ih premestiti, ali ona nije mogla ni da zamisli da neto sadi ni da pokua sama da pusti korenje ovde. Ovo je bilo pitanje preivIjavanja i postojanja. Popodne je otila da proveri ambuiantu, ali to mesto je bilo sumorno. Ve je bio jedan broj Ijudi tamo, uglavnom s bolovima u stomaku i dizenterijom. Dve bolniarke su joj skrenule panju da se uva hrane, jer je dosta namirnica bilo pokvareno, a i od vode se trebalo paziti. Ona je ovo prenela svojima kada se vratila. U ambulanti je obeala da e doi sledeeg jutra i pomoi im. Do popodne se i blato u boksu ve prosuilo pa su Ken i Hiroko rairili slamu po podu i uneli dueke i kofere. Sada su znali da je isto, ali jo je smrdelo na konje. Samo to su zavrili nametanje boksa, pojavio e Piter, a Hirokino lice je zasjalo kao sunce iza oblaka. On je ispriao Taku sve novosti koje je imao s univerziteta, a doneo im je tangle okolade, neto kolaia i voa. Nije bio siguran koliko toga e mu straa dozvoliti da unese, a nije eleo da ih ljuti. Tami je odmah posegla za okoladom, a Seli je, puna zahvalnosti, uzela jednu jabuku. Neko vreme su svi sedeli zajedno, a kada su ostali otili u red za veeru, Hiroko je ostala s njim u boksu. Insistirala je na tome da nije gladna i snala se s malo okolade i nekoliko koIaia. Dok su sedeli tu i razgovarali, njemu je i dalje bilo neverovatno da je trcbalo da kompletne porodice ive stenjene u jednom boksu za konje. To je sve to im je bilo dodeljeno. A irom drave japanske porodice su dovoene u ovakve sabir. ne centre i ekale na preseljenje. - Je li sve bilo u redu danas? - zabrinutog izgleda je upitao, kada su ostali otili. Takeo je izgledao veoma neraspoloeno, ali je Reiko malo ivnula u odnosu na prethodni dan. Deca su delovala kao da se prilagoavaju. Tami nije vie onoliko plakala, Seli je bila srena to je nala drugarice, a Ken nije izgledao onako ljut. - Dobro smo - smireno je rekla, a on je uzeo njenu ruku u svoju. Bilo mu je neobino bez njih. Proao je kolima pored njihove kue i doiveo ok kada je tamo ugledao decu koju nije poznavao i drugog psa. Ve su se useljavali i Piteru su izgledali kao uljezi dok je urno odlazio. - Ne znam ta da radim bez tebe - zagledao joj se u oi i u njima naao utehu. - Samo mogu da dolazim ovamo. Kad bi mi dali da ostanem s tobom. Sada je ovo jedino mesto na kojem elira da budem. - Bilo joj je milo to to uje, ali i nije bilo u redu zbog njega, na izvestan nain. Ovo je bio problem Japanaca i on tu nije spadao. A i to je samo produilo agoniju. On je odlazio za sedam nedelja. Ali ona nije imala hrabrosti da mu kae da prestane da dolazi. Jednostavno nije mogla. - Milo mi je - iskreno je rekla. Bio joj je potreban. Ceo dan je iekivala da se on pojavi. Sada je ivela za ove dragocene trenutke. Ispriala mu je o onome to je videla dok su etali okoio, ak i o eni koja je sejala malu batu. - Hvala bogu, nije lako pobediti ove ljude - kazao je posmatrajui svet oko njih. Ljudi su istili boksove, organizovali se, prali zidove i kreili ih. Neki mukarci su u grupama igrali karte ili go, japanske dame. Nekoliko starijih ena je avrljalo i plelo, a svuda oko njih je bilo dece. Uprkos okolnostima u kojima su se nali, vladao je duh nade i drugarstva koji je i Piter primetio za vreme svojih kratkih poseta. Vrlo malo pritubi se ulo, a esto se moglo videti dobro raspoloenje. Tu i tamo bi se zauo smeh i samo su stariji mukarci delovali skamenjeni bolom to nisu bili u stanju da svoje porodice potede ovoga. Mladii su bili Ijuti, kao i Kendi. Ljudi su ipak najvie samo pokuavali da nastave da ive. Hiroko se nasmeila gledajui Pitera. On je sada bio njen ivot. On i njeni rodaci su postali jo vaniji otkad je izgubila vezu sa svojom porodicom. Nedostajale su joj vesti od njih i udela je da sazna da li su dobro. A znala je da e morati da ivi bez tih saznanja, dok se rat ne zavri. S vremena na vreme je razmiljala o njima i molila se za njih, ali nije bilo mogunosti ni za kakav kontakt. Nije bila ba sigurna ni koliko e kontakta imati s Piterom kada on ode. On je kazao da e pisati, ali nisu znali da li e joj dozvoliti da prima njegova pisma i da alje svoja. - Ti si jedna oaravajua ena - tiho je rekao dok je posmatrao kako jede jabuku, krupnih iskrenih oiju ispunjenih dobrotom. Voleo je da je posmatra. Bila je uvek u poslu, uvek se starala o neemu, a malo je govorila. Voleo je da je posmatra dok je s Tami. - Ja sam samo jedna budalasta devojka - odgovorila mu je, smeei se, sasvim svesna svog drugorazrednog statusa ak i meu svojima, bez obzira na to to je njen otac razmiljao drugaije. On joj je govorio da moe da uini sve to poeli i da e jednog dana raditi neto vano. - Ti si mnogo vie od jedne budalaste devojke - odvratio je Piter. Sagnuo se i poljubio je, a tuda je prola jedna starica s dekiem i okrenula se, negodujui. Ipak je on bio belac. - Hoe li da se proetamo? - Ona je klimnula glavom i ubacila ogrizak jabuke u jednu od tri konzerve kafe, koja je sluila za otpatke. Iza boksova su se prostirala polja po kojima su nekada trali konji; bila su ograena bodljikavom icom i ogradom, a na kapiji se nalazila straarska kuica. Barem zasad nije biio tu nikog da ih gnjavi i oni su etali po visokoj travi i razgovarali o prolosti i o budunosti. Sadanjost je izgledala kao da visi u prostoru ispred njih, bez pravca kretanja, ali oni su bili u stanju da vide daleko ispred sebe mesto na kojem su eleli da budu jednog dana, zajedno. Dok su hodali, njene misli su odlutale na mesta na kojima je nekada bila

u Kjotu sa svojom porodicom i u planinama kod oevih roditelja. To su bila divna mesta koja su joj donosila utehu sada, dok je u tiini hodala drei Pitera za ruku. Tako su stigli do najudaljenijeg dela logora i zaustavili se. On ju je bez rei zagrlio. Jednoga dana nee biti gianica ni ogranienja za njih, nee biti mesta na kojem e morati da se zaustave. udeo je da podeli taj dan s njom. -- Voleo bih da te podignem i iznesem odavde, Hiroko tuno je rekao. - Nisam ni znao koliko smo bili sreni ranije. Voleobih... -pogledao je nanie u nju,a ona je znala za im je on alio. I ona je alila za tim. - Voleo bih da sam te odveo i oenio se tobom kada sam to mogao. - Ja bih opet bila ovde - razumno je primetila - a tebi opet ne_bi dozvolili da ostane. Morali bismo daleko da odemo, jako daleko da bismo ovo izbegli. - On je znao da je u pravu. Morao bi da se odrekne svog posla na univerzitetu i da ode daleko s njom. A ni jedno ni drugo nisu onda razumeli kolika e cena biti za neodlazak. Svi su jednostavno ekali da problemi nestanu, da se stavovi ljudi promene. Ali nita nee krenuti nabolje jo dugo. Propustili su svoju priliku za beg. Jedino im je preostajalo da prebrode ovo sada. - Sve ovo e ostati za nama jednog dana, Hiroko. Venaemo se - smeio joj se oseajui se veoma mladalaki i luckasto - i imaemo mnogo dece. - Koliko? - Volela je da igra ovu igru s njim, iako se jo pomalo oseala neprijatno. Bilo je udno priati o deci. - Sestoro ili sedmoro - smejao se i onda je privukao sebi i poljubio. Snano je poljubio ovog puta i oajniki je poeleo. Stajali su u senci jedne kolibe i on je mogao da oseti njeno meko telo uz svoje. eleo je da je oseti uz sebe, da dodirne svaki deo nje, eleo je celu dok je ljubio njene usne, njene oi i njen vrat, a ruka mu je dolutala do njenih grudi. Ona ga nije zaustavila dok se, konano, nije odmakla, veoma blago. Jedva je mogia da die od uzbudenja, a on je bio ak i uzbucniji od nje. - O, boe! Hiroko, toliko te elim - kazao je patei za njom i alei sve to im se dogodilo. eleo je da joj priuti sve bolje, a nije mogao. Krenuli su polako i, pre nego to su stigli do Ijudi, on se zaustavio i zagriio je jo jednom, usied polja. Stajao je tu i drao je u naruju. Mogao je da uje njeno disanje, tako neno, i njena uska bedra pripijena uz njega. Oni su se primakli tako blizu vatri tih dana ali, postojalo je neto neminovno u onome to im se deavalo da ni jedno ni drugo nisu eleli da ga prekinu. - Trebalo bi da se vratimo - kazala je konano, jo oseajui neke delove njega za koje nikada ranije nije sebi dozvoijavala da zna, aii ga je pogledala oima punim ljubavi i poverenja, bez trunke kajanja ili straha. elela ga je koliko i on nju. Upravo su propustili da iskoriste trenutak. Drei se za ruke, vratili su se ostalima, bez ijedne rei, a Reiko i Tak su odmah primetili promenu na njoj. Ovih dana je delovala zrelije i veoma enstveno i sigurno dok je stajala pored Pitera. Izgledalo je kao da mu je ve pripadala i da se nije plaila to e neko to saznati. Ona mu je neto obeala, nemo, ne izgovorivi nijednu re, a srebrni prsten koji joj je on poklonio za Boi, uvek se nalazio na njenoj ruci. - Kakva je bila veera? - upitala ih je, a oni su napravili zgadena lica, svi osim Tami koja je delovala zadovoljno. Zapravo, imali su dezert, zeleni ele i Tami je rekla da joj se dopao. A na pomen dezerta, Hiroko se nasmejala. Setila se svog prvog susreta sa eleom kada nije znala ta je to, ni kako da ga savlada. Gurala ga je po tanjiru dok se on pretei migoljio pa je morala da gleda Tami kako ga jede s pmw laga, a koji je za Hiroko jo gore izgledao. Dok je priala o tome svi su se smejali a onda je Tak ispriao nekoliko anegdota o vremenu kad je on doao u Ameriku i svojim prvim iskustvima. Reiko je priala o tome kako je njoj udno bilo u Japanu. Dok su oni priali, ulo se pevanje s kraja puta. Na sve strane su se razlivali neni zvuci, a sunce na zalasku ih je milovalo kao da im daje svoj blagoslov. Piter je sedeo s njima do kasno u no, na drvenim kutijama ispred boksa. Reiko i devojice su otile da legnu, a Ken da se nakratko vidi sa svojom devojkom. Tak i Piter su razgovarali ; dok ih je Hiroko obilazila i brinula da H im neto treba. Donela je Taku njegove cigarete i obojicu je posluila poslednjim zalihama iz Enine korpe. Onda ih je ostavila da razgovaraju, a ona se pridruila Reiko. - Trebalo je da se venamo pre nekoliko meseci - kazao je tuno Piter dok je gledao kako nestaje u boksu, slina senci. - Venaetc se jednog dana - tiho je odvratio Tak, sada siguran u to i bez ikakvog prigovora. Oni su imali prava na sreeu i, ako je to ono to ele, smatrao je da nema prava da ih spreava. Posmatrao ih je. U biti su oni ve bili venani, srcem i duom. Ostalo ce dodi kasnije. - Samo vodi rauna o sebi kada bude preko mora. Misli li da e te poslati u Japan? - Moda - odgovorio je Piter. - Treba da se javim u Fort Ord, ali nekako oseam da e me poslati u Evropu. Tamo ima mnogo da se uradi. Neou se tako skoro boriti s Japancima. Ne elim da imam mnogo razloga da se izvinjavam njenom ocu. Takeo se nasmejao na to. - Dopao bi ti se, on je sjajan o vek. On je prava linost, uvek daleko iznad sebe po svojim idejama i predavanjima. Iznenaen sam to nikad nije doao u Ameriku. Pretpostavljam da nije mogao to sebi da priuti. I ena mu je delovala kao fina devojka, veoma konzervativna. Hiroko je mnogo na nju. - Ali Hiroko se mnogo izmenila u nekoliko poslednjih meseci i to su svi primetili. Postala je mnogo hrabrija i manje vezana za tradicije. Incident u Sv. Andriji je doprineo da bude manje stidljiva; postala je jaa i nezavisnija posle toga, a njen odnos s Piterom je uinio da bude zrelija. -Siguran sam da e ih upoznati sve jednog dana. Ukoliko preive rat. Nadam se da boe. Njen brat je Kenovih godina. Mislim da je stariji godinu dana. - Tak je bio zabrinut i za Kena. Deak je bio tako ljut ovih dana i tako razruenih iluzija o domovini. Pripadao je grupi dece koja su oseala bes jer ih je njihova zemlja izneverila i strpala u logore, ime je prekren Ustav. - Moda e on postati advokat - hrabrio ga je Piter, a Tak se nasmejao. - Nadam se. U pono je Piter ustao i protegao se. Nije bilo udobno sedeti na drvenim kutijama. Otiao je polako do boksa da se pozdravi s Hiroko, ali kada je kucnuo i provirio, video je da ona vrsto spava na runo izraenom dueku i pokrivena ebetom. Izgledala je tako smireno, a on je dugo posmatrao i onda se vratio do Takea. - Doi u sutra posle predavanja. I dolazio je svakog dana, a vikendom je provodio po ceo dan i celo vee s njima. Sada on nije imao drugi ivot, nijedno drugo mesto na kojem bi eleo da bude. Uspeo je da pronese i pregrt testova pored strae i Tak mu je pomogao da ih pregleda i ispravi. To je bila jedina razonoda koju je Tak imao otkako su stigli tu i bio mu je zahvalan na tome. A poto je Tak radio njegov posao, Piter je imao vie vremena da provodi s Hiroko.

U to vreme je Reiko ve radila svaki dan u ambulanti. U logoru su bili ve dve nedelje, a za to vreme je pristiglo jo nekoliko hiljada iseljenih. Sada ih je ukupno bilo vie od osam hiljada i sve je bilo tee osamiti se, hodati tamo gde ve nije dolo njih desetina ili sesti i ne uti deset ili dvanaest tuih razgovora. Hiroko i Piter su nalazili mir samo daleko u poljima, u visokoj travi, a tu kao da za njih nikog nije bilo briga niti ih je bilo ko primeivao. Svakodnevno su ili tamo. Za nju je to bila i rekreacija a, jo vie od toga, tu je imala mir i tihe trenutke s Piterom. Oni bi ctali pa bi seli u travu, blizu ograde i tu potpuno nestajali. Sedeli bi kao deca, krijui se tu uz kikotanje i smeh i priu, kao zaboravljeni. Piter je bio iznenaen to straari nisu bolje pazili i to ih niko nije primetio, ali je bio srean zbog toga. Nisu inili nita to ne bi trebalo, ali je bilo divno to ih niko ne promatra ili to nisu okmeni hiljadama stranih ljudi. Leao bi na boku i ponekad joj satima priao, a sluali su zrikavce u blizini i uivali u divljem cveu oko sebe. Gledajui nebo, nakratko su mogli da se pretvaraju da su slobodni i da je ivot onakav kakav bi mogao da bude, da je sve bilo rugaije. - O emu mata, Pitersan? - pitala ga je jednom dok su leali jedno pored drugog i posmatrali oblake kako lete. Bila je sredina maja i bilo je toplo. Nebo je imalo boju Vedvud porcelana. - O tebi - lako je odgovorio. - A ti, Ijubavi, o emu ti mata, osim o meni, naravno? - izazivao je, a ona se smejala. - Nekad o Kjotu... o mestima na kojima sam bila kao dete. Hou da te povedem na sva ta mesta jednog dana. - A onda je on upitao neto to je nikada pre nije pitao. - Da ii bi mogla da bude srena ako bi ivela ovde, u ovoj zemlji, mislim? - Moda posle svega kroz ta je prola ne bi raogla. Meutim, ona je zamiljeno klimnula glavom. Ve je razmiljala o tome. Volela bi da ponovo vidi roditelje, ali je elela da bude s njim, gde god da je to. - Mogla bih - rekla je obazrivo - ako bi mi dozvolili. Bie teko iveti ovde posle ovog rata. Mislila je na koled Sv. Andrije i na devojke tamo. - Mogli bismo da odemo na istok. Prole godine sam imao ponudu da predajem na Harvardu. Nisam hteo da ostavim Taka. - Onda joj se nasmeio kada je pogledao i video da izgleda kao mali leptir koji je sleteo na travu da se odmori. - Drago mi je to nisam otiao. - Moda je tako bilo sueno, Piter - ozbiljno je kazala. -Moda smo mi predodreeni jedno za drugo. - To je zvualo blesavo, izgovoreno naglas, ali ona je u to verovala. Kada je to rekla on se nagnuo i poljubio je. Neno je dodirnuo njeno lice pa njen vrat i onda je polako uinio neto to se ranije nije usuivao i to je znao da ne treba da ini. Niko nije mogao da ih vidi, a ona je leala tako blizu da to vie nije mogao da podnese. Sada su imali tako malo nade, tako malo vremena, tako malo budunosti da ga je to nateralo da zgrabi ono to im je ostalo i da ne dopusti da to ode. Polako joj je otkopavao haljinu. To je bila svilena haljina boje lavande s dugmiima celom duinom koja ga je podseala na neki njen kimono. Nameravao je da otkopa samo nekoliko dugmia, ali je otkopavao i dalje, ljubei je, a ona se pomerila blie njemu i on je odjednom samo shvatio da ju je ve skinuo. Ispod haljine je nosila satenski kombinezon boje kajsije, koji je bio tako svilenkast pod njegovim prstima i koji je lako skliznuo. Ona je odjednom leala pod toplim suncem potpuno slobodna u svoj svojoj izuzetnosti, a Piter je sa zaprepaenjem shvatio da ga nije zaustavljala. Ona na to nije ni pomiljala dok je on leao uz nju, ljubio je i privlaio je sve blie sebi. Onda je shvatio da Hiroko otkopava njegovu koulju svojim tankim, okretnim prstima koje je osetio na svojoj koi. Zajeao je dok ju je Ijubio i pritiskao uza se. Znao je da treba da stane, eleo je da stane, obeao je sebi da e stati, ali nekako nije mogao, a ona nita nije uinila da ga odgurne. Ona ga je elela tu, uza se. Poelela je da postane njegova, sada. U svakom drugom pogledu to je ve bila, svojim srcem, duom, a sad mu je davala i sve ostalo dok su leali pod letnjim suncem. Trenutak je bio savren, bio je njihov pa ni jedno ni drugo nisu eleli da ga odbace. Raspustio joj je dugu crnu kosu i pribijao se jo uz nju sve dok se nije naao nad njom, a ona nije pustila ni zvuka od sebe dok je ulazio u nju i dok je oseala kako se njegova dua izvila do neba s njenom. Izgledalo je kao da lebde u svemiru satima, a on ju je gutao svojim usnama, rukama, svojim telom, a ona mu je isto tako uzvraala. Kao da je ceo ivot proao dok nisu iscrpljeni legli mirno u tiini i on je drao u zagrijaju, pitajui se da li su bili ludi ili jedini razumni ljudi na svetu. Jedino to je sigurno znao bilo je to koliko mnogo je voieo. - Toliko te volim - proaputao je, negde se ula pesma ptice, a ona mu se smeila. To vie nije bila devojica. Bila je ena u potpunosti. - O, draga - kazao je i uhvatio je kao dete u ruke, uplaen da e se ona pokajati. Ali, kada joj se zagledao u oi, u njima nije naao prekor nego zadovoljstvo. - Sada sam tvoja - neno je rekla. Nije mu ni palo na pamet ta bi se desilo ako je ostala u drugom stanju. Ali nita nisu mogli vie da uine s tim, on nije imao nikakvu zatitu kod sebe. Znao je da je ona devica, a ni za trenutak nikada nije pomislio da bi mogao da vodi ljubav s njom. - Ljuti H se na mene? - pitao je, zabrinut zbog onoga to bi ona mogla da osea kasnije. Bio je prestraen, jer nije eleo da uini nita to bi je povredilo ili zbog ega bi je izgubio. -Zao mi je. - Meutim, on bi stvamo alio zbog toga samo kad bi njoj bilo ao. U svom srcu, on nije alio. - Ne, ljubavi moja - mirno mu se smekala, pa se nagnula da ga poljubi. - Veoma sam srena. Drugog naina nije bilo -jednostavno je rekia. - U naim srcima mi smo venani, to znam. eleo je da uini neto vie za nju, pogotovo to je odlazio, ali nije znao kako to da uradi. I dok su posle leali i razgovarali, i on joj je polako zakopavao haljinu, smislio je neto i eleo da to podcli s njom. Traio je od nje da se raspita. Sigurno je postojao neko ko je mogao to da uini. - To oni nee priznati - kazala je, svesna da vlasti sada upravljaju njenim ivotom. - Mi emo to priznati - sveano je rekao. - Samo to je vano. - Kazao joj je da vidi ta moe da sazna pa joj je pomogao da ustane, poto je opet poljubio. Brinula se da e se njihova indiskrecija videti, a uprkos injenici da joj je ovo bilo prvi put, delovala je iznenaujue ponosito dok su se polako vraali kroz polja. Nekoliko puta su zastajali da se poljube, a Piter je znao da nikada u svom ivotu nije bio ovoliko srean. Takeo ih je ekao da se vrate i zavrio je sve Piterove testove. Delovao je zadovoljno i eleo je da razgovara s njim. Piter je seo, a Hiroko je nestala nakratko i, kada se vratila, delovala je svee, lepo oeljana, a lice joj je sijalo. Oi su im se srele nakratko preko Takove glave i, u tom trenutku, oboje su osetili eksploziju uzbuenja. Piter je dolazio svakog dana pa su lutali kroz visoku travu i nestajali u misterijama obostranih zagrljaja. Sada nisu mogli da se rastanu, nisu mogli dovoljno ljubavi da se napiju, ni za hiljadu godina da se zadovolje. Hiroko je imala plan. Sledee nedelje, nala je ta je traila. ula je za njega od Reiko, sluajno, u ambulanti. Cim je ugrabila trenutak, otila je kod njega. On joj je objasnio da to nista ne bi znailo osim u oima Boga, ali ne i ljudi. A ona mu je rekla da to i jeste ono to su eleli. Ostalo e

morati da doe kasnije. Nije pokazao iznenaenje kada mu je sledee popodne dovela Pitera. Nije uopte delovao iznenaeno to je Piter belac. I stari budistiki svetenik je izveo obred i venao ih, dreei svoje molitvcne brojanice u ruci i izgovarajui iste rei kojima su dvadeset godina ranije bili sjedinjeni njeni roditelji i Takeo i Reiko. Njoj su te rei bile poznate i sve je brzo zavreno. Proglasio ih je za mua i enu pred Bogom i ljudima. Kada je sve bilo gotovo, svetenik im se duboko poklonio i poeleo mnogo dece. Hiroko se duboko poklonila i zahvalila mu, a Piter takoe, ali je bio zbunjen to nisu imali ta da mu daju. Novac ili bilo kakav poklon mogli bi da ga dovedu u nevolju. Piter je zamolio Hiroko da mu to objasni na japanskom jeziku, poto on uopte nije govorio engleski, a kad je ona to uinila, svetenik je rekao da razume i nije ni traio nita vie do njihovog blagoslova. Duboko su mu se poklonili i uverili ga u svoj blagoslov a on ih je jo jednom blagoslovio. Piter je iznenadio Hiroko kada je izvadio tanku zlatnu burmu iz depa. Bila je tako tanka da se jedva videla, ali joj je savreno odgovarala i bila je tane veliine za njen prst. - Jednog dana emo ovo i ozvaniiti - rekao je, duboko ganut onim to se upravo dogodilo. - Ve smo ozvaniili - kazala je i duboko mu se poklonila i izrekla na japanskom rei kojima ga je uveravala da e ga potovati zauvek. Zahvalili su starom sveteniku i zamolili ga da uva njihovu tajnu i on je s osmehom to i obeao, pa su otili od njega. Piteru je lice blistalo, a Hiroko je hodala sasvim uz njega, oseajui se kao deo njega. Neverovatno im je bilo da ceo logor to nije mogao da primeti. - Saekaj sekund - kazao je, dok su brzo prolazili pored jednog reda boksova za konje. - Neto sam zaboravio. - Sta? - odjednom se zabrinula, a on ju je bez rei uzeo u naruje i poljubio, pred oima svih, a ona je ula decu kako se smeju i kikou. - Morao sam da pdljubim mladu, da bi to bilo zvanino -objasnio je, a ona se smejala s njim i nastavili su da idu. ak su se i starci smekali za njima. Bili su mladi, zaljubljeni i aavi. Pa iako on nije bio Japanac, svi su mogli da vide da je jako lep i da su oni bili sreni zajedno. Bez obzira na njihovo veselje, ovo je bio ozbiljan trenutak za njih i oni su nadugako priali o tome te veeri, o tome ta je to znaiJo i koliko su bili ozbiljni u vezi sa svojom budunou. Sto se njih dvoje tie, smatrali su da su venani. Ona se igrala burmom, pa je stavila srebrni prsten porcd nje i pitala se da li e je iko priraetiti. Ali njena venana burma je bila tako tanka da se skrila iza prstena. Nastavili su da idu u duge etnje svakog dana i da ine ono do ega je tako lako dolazilo, a niko nita nije sumnjao, ak ni njeni roaci. Jedino to je prilino brinulo Pitera, bio je strah od njene trudnoe. Ipak, uprkos njegovom strahu, svaki put bi se zaneli i strast ih je obuzimala i pored njegovih dobrih namera. - Moramo biti paljiviji - kazao je jednog dana, prebacujui sam sebi. Ona je bila tako lepa i tako senzualna da je svaki put kada je bio s njom gubio glavu. - Nije me briga! - odbacujui predostronost leala je pored njega i, prvi put posle dueg vremena, postideia se, spustila oi i proaputala: - Ja elim tvoju bebu. - Ali ne ovde, duo - prebacio joj je. - Kasnije. - Sve njegove dobre namere, meutim, obino su brzo zaboravljane. Leao je u travi s njom i gubio iz vida sve osim neutoljive elje za njom i beskrajne Ijubavi i divota njenog tela. - Gori sam od deteta - srnejao se on dok su se vraali u njen boks. Ali to je bio jedini deo dana kada su se oni izdizali iznad stvarnosti, iznad strahova i groznih glasina o onome to dolazi. On je odlazio za tri nedelje, a stalno se govorilo o tome kako e njih sve poslati, ko e kuda otii i da li e tamo biti bezbedni. Ncdelju dana posle njihove maie ceremonije, kada je Piter doao u logor, zaustavili su ga na kapiji i kazali mu da ode do administrativne zgrade. Bio je siguran da je stari svetenik neto rekao straarima. Pokuao je da deluje smireno kada je uao i upitao ima li nekih problema. Njih je zanimalo zbog ega dolazi tako csto, s kim je u kontaktu i zato. clcli su da znaju njegova politika opredeljenja i zatraiii identifikaciju na uvid. Piter im je pokazao sve to je imao, kao i svoju legitimaciju s univerziteta koja je potvrivala injenicu da je on redovan profesor. Objasnio je da je Takeo Tanaka radio s njim, prvo kao njegov ef, a onda kao asistent. Takode im je saoptio da ide uskoro u vojsku, a da je bilo vano da zajedno zavre program. Kazao je da mu je potrebna Takova pomo da bi sve zavrio na zadovoljstvo univerziteta, u naredne dve nedelje, kada odlazi u vojsku. Ma koliko da je uverljiva bila njegova pria, oni su ga zadrali tri sata i morao je da im objanjava i opisuje taj program. Na njih je Stenford napravio utisak, naravno, ali ih je naroito zainteresovala injenica da je predavao politike nauke. Na kraju je, po njegovom miljenju, jedina stvar koja ga je izvukla bilo to to za dve nedelje odlazi u vojsku. Kakvu god pretnju ili neprijatnost on predstavljao, nee jo tu dugo biti. Pre nego to je napustio administrativnu zgradu to popodne, pokuao je da sazna kuda i kada e Hiroko i njeni roaci biti preseljeni. ovek s kojim je razgovarao kazao je da ncma pojma, da je u zapadnim dravama obrazovano na desetine logora ali da, trenutno, nisu spremni. Iseljeni e jo neko vreme provesti ovde. Naalost, Piter nee. - Nemojte ih aliti tako - porunik mu je poverljivo rekao. - Oni su samo gomila ua. Taj va tip je moda i pametan ali, verujte mi, veina njih nije. Pola njih ne ume ak ni engleski da govori. Piter je klimnuo glavom, pretvarajui se da ga simpatie, ali je kazao da je uo da su oni veinom bili Amerikanci. - Ako moete da ih zovete tako. Oni gaje sve ono ubre o isei, nisei, ko je gde roen. injenica je da su oni uti, i ne moe im verovati da su lojalni ovoj zemlji. Pripazite ih se -upozorio ga je - i tog vaeg tipa se pazite. Mislim da e vam biti drago da sc pridruite armiji. - Nasmejao se, nesvestan toga koliko nije bio u pravu. Piteru je neizmerno laknulo kada je dobio dozvolu da ode i nade se s Tanakama i Hiroko koja je celo popodne brinula. Kada im je on sve ovo ispriao, video je po njenim oima da se plai i neprimetno joj je mahnuo glavom da bi je umirio. Straari nita nisu znaJi o njima. To vee, kada se iskrao s njom, trava je bila vlana, a zemlja hladna, ali oni nisu nikada ranije osetili vie strasti jedno prema drugom. Svako od njih se uasavao pomisli da e izgubiti ono drugo. U jednom trenutku, dok je sedeo tamo to popodne, pomislio je da e mu zabraniti a i dalje dolazi u posetu. Nikada nije bio tako zahvalan kao kad je izlazio iz straarske sobe. Dok je ona leala, bez daha, u njegovom naruju, on je znao da je i ona oseala isti uas. - Kako u te ikad ostaviti? - pitao se, sav nesrean. Sada je jedva podnosio da nou ne bude s njom. Bie to komar kada on ode, a vojska je upravo promenila naredbu za njega. Samo kratko e biti u Fort Ordu, pa nastavlja za Fort Diks u Nju Derziju, na obuku. Bio je u pravu utoliko to je zaista iao u Evropu i sve do odlaska nee biti vraanja u Kaliforniju. Imali su samo jo dve

nedelje a, posle toga, itav ivot molitvi dok sve ovo ne prode. Te noi nisu mogli da se rastanu, toliko su se prepali to popodne i kada su se konano vratili u boks, Takeo je primetio da su isceeni i zabrinuti. Znao je koliko e teko Piteru biti da je ostavi, a ve kao da se nasluivala cena toga. Meutim, tu niko nije mogao da im pomogne. Oni su se opet i opet griili, a Tak se tiho okrenuo i otiao u krevet, ostavljajui ih da provedu zajedno jo koji trenutak. Sledee nedelje, general De Vit jc s ponosom objavio da je okonano uklanjanje sto hiljada 1 judi japanskog porekla iz Prve armijske oblasti. Deset hiljada njih se nalazilo u Tanforanu i jo nisu imali nikakav nagovetaj kuda e dalje. U to vreme, Piter jc ve otiao sa Stenforda, a ak ga ni bitke kod Koregidora i Midveja nisu zanimale. Jedino o emu je mogao da razmilja bila je Hiroko. Ostala mu je jo jedna nedelja i on je eleo svaki minut da provede s njom. Na njihovu sreu, niko ga vie nije ispitivao ni zaustavljao. Automobil je ostavljao daleko od kapije i stizao je peke, delujui blago i skromno. Niim nije privlaio panju, a porunik je smatrao da mu je on sada drugar. Piteru je uspevalo da provede po osamnaest sati dnevno s Hiroko, nekada i dvadeset. Kad god niko nije gledao, ona je okretala svoju burmu i seala se dana njihovog venanja. Koliko god da su se drali jedno drugog i bezbroj puta kazali da se vole, treriutak rastanka je stigao. Poslednji dan, potonja no, jedini sat. Te veeri je satima leala u njegovim rukama, gledajui u zvezde, razmiljajui gde li e on biti i sakupljajui uspomene za koje e se vezati. Ujutru je polazio za Fort Ord. Vie nije bilo rei dok ju je pratio do boksa u kojem je stanovala s rodacima. Ostali su tada ve legli, ali Tak ih je ekao. eleo je da se oprosti s Piterom. On mu je bio kao brat. - uvaj se - Piter je promuklo kazao Takeu, a jedva je mogao ita da govori kada su se zagrlili. Taj trenutak je jednostavno bio previe bolan. - Uskoro e sve biti gotovo. Javiu vam kako da mi piete - rekao je u elji da ga ohrabri da izdri, a nije znao kako. Bilo je lako primetiti kako je, ovih poslednjih mesec dana, Takeo postao maloduan. Da nije imao porodicu, ovo bi ga slomilo. - I ti, Piter, ostani itav. Zbog svih nas. - Piter je pogledao u Hiroko, koja je tiho plakala. Plakala je celo popodne, celo vee. Tako silno je pokuavala da bude hrabra zbog njega, ali nije uspevala. Nije uspevao ni Piter. Dok je stajao s njom na kraju reda boksova i grlio je, oboje su plakali. Svi su ve otili u krevet dotad i niko ih nije video, a Hiroko je neno jecala. - Vratiu se, Hiroko. Samo misli na to. Bez obzira na to ta e se dogoditi, ili gde ti bude, biu tu kada se ovo zavri. - I ja u - kazala je vrsto. Znala je, iako tako mlada, da je on jedini ovek kog e voleti. A sada je bila njegova. - Tvoja sam zauvek, Pitersan - ponovila je rei s njihovog venanja. - uvaj se, molim te, boe... uvaj se, voim te - zagrlio je poslednji put i poljubio, a suze su im se izmeale na obrazima. - Genki de gambate - kazala je neno, polako povraajui smirenost. - Budi dobro svom svojom snagom. - Ovu reenicu je uo mnogo puta u poslednje vreme i znao je ta znai. - I ti, malena. Misli samo na to koliko te volim. - I ja volim tebe, Pitersan - kazala je i poklomla mu se duboko, dok je on polako odlazio. Pustili su ga da izae kroz kapiju, a ona je stajala tamo i gledala za njim. Stajala je sve dok je mogla da ga vidi. Onda se polako vratila u boks, legla u odelu na slamu, mislei na njega i na svaki trenutak koji su podelili. Nije mogla da veruje da je otiao, da su oni ovde, da je ovo kraj, a ne poetak. Nadala se da nee... Mora da joj se vrati. ... On mora da ivi... Mrmljala je rei budistike molitve dok je tako leala, a Takeo se trudio da je ne uje.

12.
Sedmice nakon Piterovog odlaska bile su izuzetno bolne za Hiroko. Svakoga dana mehaniki je obavljala razne aktivnosti. Stajala je u redu, ali retko je jela. Cistila je njjhov boks. Pomagala je da se nose beskrajne kofe vode. Tuirala se kada je voda bila topla i kada bi joj Reiko rekla to da uradi. I igrala se s Tami. Ali otiao joj je um, njcna dua, njen ivot, njen mu. A niko nije ak ni znao da joj je on mu. Mislili su da je on njihov prijatelj, njen momak, Samo je Reiko pretpostavljala koliko joj je on bio vie od toga. Nedeljama ih je posmatrala j bojala se da e se Hiroko sada razboleti od cnje za njim. inilo se da je itavo njeno bie upleteno u Piterovo. Zamolila ju je da radi s njom u arabulanti, da bi je neim uposlila. A i bila im je potrebna pomo. Deset hiljada Ijudi imalo je barem isto toliko oboljenja. Bilo je bolnih grla i prehlada, povreda j stomanih tegoba, i stalan priliv novih sluajeva malih boginja. Vladao je veliki kaalj i bilo je starih ljudi s oboljenjima srca i pleuritisom, i nekoliko puta nedeljno dolazilo je do hitnih operacija. Postojale su minimalne zalihe lekova, ali imali su neke od najboljih lekara i bolniarki u San Francisku, koji su svi bili iseljeni s njima. Oni nisu bili nita vie izuzeti od svih ostalih, i sve to su sada mogli da rade bilo je da obavljaju svoj posao s onim to im je dostupno. Ali, ambulanta je barem uposlila Hiroko. Nekoliko puta je dobila vesti od Pitera. Bio je na obuci u Fort Diksu, ali jedva da je znala neto vie od toga. Dva njegova pisma stigla supotpuno precrtana, cenzurisana. Mogla je samo da proita duo moja i na samom kraju Volim te. Piter. Ostalo je nestalo i nije mogla ak ni da pretpostavi ta joj je ispriao. I ona je njemu pisala i pitala se da li se ista stvar deavala s njenim pismima. U julu je doao i proao njen roendan, i godinjica datuma kada je dola u Sjedinjene Drave. Mali povrtnjak koji je ena u susednom redu posadila poeo je da raste i neko je organizovao klub za trikanje i pevako drutvo. Sada je bilo i boksovanja i sumo rvanja, i nekoliko bejzbol klubova. Postojalo je puno aktivnosti za decu i religioznih grupa, uglavnom za ene. Hiroko je jednom srela starog budistikog svetenika koju ju je tajno venao s Piterom. Nasmeila mu se i on se naklonio, ali nisu prozborili. A i dalje nije bilo nikakve rei o tome kada e otii odatle. Znali su da su neki Ijudi poslati u kamp po imenu Manzanar u sevemoj Kaliforniji, ali veina iseljenih u Tanforanu nikuda nije otila. Krajem avgusta, Nemci su opseli Staljingrad, a dotle je Hiroko navukla dizenteriju koja je napala sve. Radila je u ambulanti, ali nikada nije bilo dovoljno lekova, i iz nedelje u nedelju je postajala sve mravija. Reiko je bila zabrinuta zbog nje, ali Hiroko je govorila da se osea dobro, njene stomanc tegobe bile su toliko uobiajene u kampu da doktori nisu obraali panju na nju. Ipak, Reiko je brinuio to je vidi toliko bledu i oigledno se oseala loe, ali nita nisu mogli da uine u vezi s tim. A ni Takco nije bio dobro. Vie puta je imao bolove u grudima. Uglavnom to nije spominjao, ali jednom prilikom je morao da prilegne u njihovom boksu. Nakon Piterovog odlaska, izgledao je utljiv i obeshrabren. Vie od svega, bio je usamIjen i nije imao s kim da pria. Nije ga interesovalo da se pridrui bilo kojem od klubova koji su se mnoili. Uglavnom se drao za sebe, i jedina osoba s kojom je izgleda cleo da pria, osim njegove ene, bila je Hiroko. - Strano ti nedostaje, dete, zar ne? - upitao je jednog dana i ona je klimnula glavom. Bio joj je potreban svaki gram snage da hoda

nogu pred nogu od juna. Bez Pitera, nije imala za ta da ivi. I sada je mogla samo da slua odjeke svojih uspomena i sanja o budunosti. Sadanjost nije imala nita za nju. Bila je prazna. U septembru joj je pisao i rekao da je u Engleskoj, i bilo je glasina da e se neto veliko uskoro desiti, i obavestie je im bude premeten. Sada su za njega imali samo broj vojne pote, i tokom sledeih nekoliko nedelja, njegova pisma za Hiroko postala su sve rea i rea. Ona se pitala, s uasom, da li e pisma ikada stii do nje, ako i kada je presele. Dan za danom odlazila je u ambulantu, i kombinacija monotonije i straha bila je ubistvena. Jo nisu znali da li e biti razdvojeni od svojih porodica, ili ak svoje dece. Ali barem za sada, dok su ekali, stvari su izgledale mirne. Reiko ju je ak naterala da pomae kod nekih njihovih manjih operacija. Bila je dobra u tome, i lekari su je voleli. Jedina tragedija desila se kada su izgubili jednog desetogodinjeg deaka tokom apendektomije, jednostavno zato to nisu imali prave instrumente ili lek. To je Reiko i Hiroko strano utuklo, i sledeeg jutra, kada je trebalo da ode na posao, Hiroko je bilo toliko loe od stomanih tegoba da nije mogla da ode. Ali vie od svega, nije mogla da podnese pomisao na jo jedno dete kako umire ili da vidi jo jednu operaciju. Umesto toga, tokom jutra, pomogla je Tami da napravi drugu kuicu za lutke. Radile su na tome neko vreme, ali bilo je teko bez materijala ili alatki, i za njenu izradu je bila potrebna itava venost. A ona druga koju je imala kod kue bila je tako lepa. Tami je uvek izglcdala enjivo kada ih je poredila. Takeo je pristao da uva Tami tog popodneva, a iz oseaja odgovornosti, Hiroko se vratila u ambulantu da pomogne Reiko. A njena roaka je bila zadovoljna to je vidi. - Mislila sam da smo te izgubili zauvek - osmehnula se. Prethodni dan je bio teak za Hiroko i ona je to znala. - Jednostavno ne bih mogla ponovo to da podnesem. - A svakako je izgledala bolesno. Mnogo toga to su jeli bilo je pokvareno, i svi su se esto razboljevali, uglavnom od trovanja hranom, a neki su dobijali ireve. - Samo se odmori. Zasto nam danas ne bi zavijala zavoje? i predloila je Reiko, dajui joj dovoljno posla i Hiroko je bila zahvalna to ne mora da se lati nieg to je uznemiravajue. f Na kraju dana, polako su odetale natrag do svog boksa, i dalje s kapama i keceljama. Nisu nosile pune uniforme, nije ih bilo, ali njihove kape su pomagale da budu identifikovane kao medicinsko osoblje, ili bolniarke. Ali, kada su stigle do boksa, Takeo je izgledao gore nego Hiroko tog jutra. - ta nije u redu? Da h si dobro? - upitala ga je brzo Reiko, bojei se da je ponovo u pitanju njegovo srce. Bio je previe mlad da ima takve tegobe, ali preiveli su puno toga u poslednjih pet meseci, od aprila. - Idemo - rekao je tiho, pogledom punim oajanja. Bio je kraj septembra, gotovo tano pet meseci otkako su bili tamo. - Kada? - U narcdnih nekoliko dana, moda ranije. - Otkud zna? - upitala ga je otro. Bilo je toliko mnogo glasina, bilo je teko vie znati ta je tano. A posle pet meseci provedcnih tamo, gotovo se bojala da ode. Ovo je bilo neprijatno i neudobno, ali je barem bilo prisno. Cutke joj je pruio pare papira. Njeno ime je bilo napisano na njemu, i imena njihovo troje dece. - Nc razumem - rekJa je. - Ti nisi na ovom papiru - pogledala ga je prestraenih oiju i on klimnu glavom, i prui joj drugo parc papira. Na njemu se nalazilo njegovo ime, ali je pokazivaio drugi dan i vreme za njegov odlazak. On je odlazio dan kasnije. - Sta ovo znai? - upitala je. - Da li zna? Takeo uzdahnu. - ovek koji mi je ovo predao rekao je da to znai da idemo na razliita odredita, inae bismo bili na istom paretu papira. Reiko ga je samo pogledala i pocla utke da plae kada je pruila ruke i zagrlila ga. Bilo jc i drugih koji su imali iste vesti i koji su plakali u blizini. Udata i oenjena deca bila su slana odvojeno od svojih roditelja i mlae brae i sestara, strieva i ujaka, strini i tetaka. Administracija nije bila zabrinuta zbog toga ko gde ide. A onda je najednom shvatila da nije bilo pareta papira za Hiroko. - Za nju uopte nisam dobio papir - objasnio je Takeo, i dalje zbunjen. Hiroko je provela itavu no prestravljcna, sigurna da e oni otii bez nje i da e ona biti potpuno sama u koji god kamp da je poalju, bez roaka, prijatelja ili mua. Od samog razmiljanja o tome sledeeg jutra joj je ponovo pozlilo. Ali ubrzo nakon toga, dok se spremala da krene u ambulantu, doii su da je potrae. Ona je odlazila jo kasnije od drugih, oigledno na neko trec mesto, dan nakon Takca. A nije bilo vremena ak ni da razmiija o tome. Reiko i deca odlazili su ujutru, bez njih. Takeo je otiao u administrativnu zgradu tog popodneva zajedno s bezbroj drugih, i nita se nije promenilo kako su mu objasnili. On je i dalje bio japanski dravijanin, i vei bezbednosni rizik, a njegovi ena i deca nisu bili. Oni su bili nestranci, nova re za graanin. A on je bio neprijatelj, kao i Hiroko. Pride, njegov posao profesora politikih nauka ticao ih se vcoma mnogo, i on e morati da bude ispitivan zajedno s grupom drugih ljudi koji su predstavljali slian ili isti problem. On je odlazio u vcoma obezbeen kamp, objasnili su, gde e biti poslati iseljeni koji predstavljaju najvei rizik. Njegova ena bie poslana negde s manje obezbeenja. A kada je upitao da li e na kraju moi da joj se pridrui, rekli su da c to zavisiti od mnogih stvari, i nisu imali pojma o ishodu. Sto se tie Hiroko, ona je bila neprijateljski stranac, priznala im je da ima porodicu u Japanu, i brata u ratnom vazduhoplovstvu. Njena kategorija je najvei mogui rizik, rekli su bez saoseanja. I takode su bili obaveteni, preko FBIja da je bila romantino upetljana s belcem visokog politikog poloaja. - On nije visokog politikog poloaja, pobogu - raspravIjao se Takeo s njima u njeno ime. - On je bio moj asistent na Stenfordu. - Bie nam drago da raspravljamo o tome s vama tokom ispitivanja, gospodine - rekli su otvoreno - i s njom. Imaemo dovoljno vremena za to. Ali kada je te noi ispriao Reiko o tome, bio je siguran da ga alju u zatvor. A moguee i Hiroko. Uinili su da njene veze s Japanom zvue krajnje pretee. Ona je bila devetnaestogodinja devojka, i student, i bila je zaljubljena u jednog Amerikanca. To teko da je izgledalo dovoljno da bi se umrlo zbog toga, ali niko od njih nije bio ubeen da nee biti ubijeni kao pijuni. ak ni Hiroko. Dok je sluala njega i ostale te noi, bila je sigurna da e otii u zatvor kao pijun i da e verovatno biti pogubljena, i mada je bila uasnuta, pokuala je da prisili sebe da to prihvati. Kada su se ona i Takeo sledeeg dana oprostili od Reiko i dece, bilo je to sa sigurnou da se nikada vi.e nee sresti. I uprkos svim svojirn godinama sluanja o samurajima i njihovoj dostojanstvenosti, Hiroko nije mogla da se uzdri od svoje alosti dok se opratala s Tami.

- Mora da poe s nama - rekla je devojica, ponovo nosei na kaputu svoju tablicu s brojem. - Ne moemo da te ostavimo ovdc, Hiroko. - Ja eu otii negde drugde, Tamisan i moda u vam sc kasnije pridruiti. - Izglcdala je bleda i bolesna dok je stajala tako i zagrlila njihovu majku, mislei na svoju, i sigurna da nikada vie nee videti bilo koga od njih. Reeno im je da odlaze u kamp za manje bezbednosne rizike od Takea i Hiroko, stoga e moda biti sigurniji tamo. A prijatelji su doli da mau putnicima u autobusu pre nego to jc otiao, i zavese su bile navuene kako ne bi mogli da vide kuda idu. Dugo vremena Tak i Reiko su jednostavno stajali grlei se dok su plakali, a njihova deca su ih posmatrala. Poljubio je svakog od njih, siguran da ih nikada vie nee videti, i rekao im je da dobro brinu o majci. A onda je usledio uasan trenutak kada se oprostio sa svojim sinom. Bilo je malo rei, ali puno emocija. Oko njih je bilo istih takvih scena. Kenu je to bio drugi bolni oprotaj toga dana. Pegi i njena porodica bili su poslati u Manzanar ranije tog jutra. A onda konano, u zaslepljujuem nastupu bola, Reiko i deca uoe u autobus. Zavese su bile navuene, njihova upla ena lica su nestala, i autobus je krenuo ka nepoznatom odreditu, na Severu, dok su ih Takeo i Hiroko gledali. A sutradan nije bilo nita bolje. Izgledao je siv i umoran, i starac za oveka od pedeset jedne godine, koji je izgledao mladalaki pre samo pola godine. Ali poslednji meseci su uzeli nemerljivi danak od njega. I kao i Reiko, Hiroko je pomislila da ga vidi poslednji put i pripremila se za to. - Pazi se - rekao je blago, oseajui se mrtav iznutra zato to je prethodnog dana napustio svoje voljene, ali bilo mu je ao i nje. Ona je imala ivot pred sobom, budunost, ako je ne ubiju tamo, to bi ipak mogli da uine. Ali, nadao se da e se Piter na kraju vratiti po nju. Zasluili su jedno drugo. - Bog te blagoslovio - kazao je, a onda jc uao u autobus ne osvrnuvi se da je pogleda. Ali ona je stajala koliko god je dugo mogla, posmatrajui kako autobus nestaje u oblaku praine, a onda se vratila u njihov naputen boks da saeka jutro. Te noi je odetala do polja gdc je leala s Piterom. utke je sedela u visokoj travi i pitala se ta bi sc desilo ako nikada vie ne bi izala iz te trave, ako bi jednostavno scdela tamo dok ne umre ili je ne nau. Sta ako ujutru ne ode tim autobusom? Ali, sada su imali njeno ime. I njen broj. I znali su neto o Piteru. Oigleno je FBI imao dosje o njemu, zbog nje i njegovog rada na Stenfordu. A ona im je rekla za svog brata u japanskom ratnom vazduhoplovstvu. Oni e doi i traie je ako se ne pojavi kod autobusa. A mogli bi i da urade neto Piteru ili drugima, ako ona ne bude saraivala, stoga ona nije mogla da dopusti da se to dogodi. Dugo je sedela, razmiljajui o Piteru, molei se za njcga, a onda se polako vratila natrag, kao to su to nekada zajedno inili. I kao viziju iz prolosti, na povratku je ugledala starog budistikog svetenika i nasmeila mu se, pitajui se da li e je osloviti. Naklonio joj se, a onda je zaustavio. - Moje molitve su veoma snane za tebe i tvog mua -rekao je blago. - Hodaj krotko i uvek s Bogom kraj sebe. Ponovo se naklonio, a onda produio dalje, kao da su njegove misli prele na drugu temu. Ali to to ga je videla te noi bilo je kao biagoslov i osetila se snanijom. Sledeeg dana se rano istuirala, pre nego to je otila i spakovala stvari u koferi. U slami kraj svog dueka pronala je jednu od origami ptica koju je napravila za Tami. Bilo je to kao znak od nje, uspomena na prijateljsko lice i nekoga koga je volela, i drala je malu pticu od papira u ruci, a drugom je podigla svoju torbu i -putke otila do autobusa. Videla je jednu od Selinih prijateljica, ali devojka nije pokazala da je poznaje, i jednog od lekara s kojima je Reiko radila. Blago se najeila kada je ula u autobus, u strahu od onoga ta e joj uraditi tamo gde ide. Ali sada to nikako nije mogla da promeni, a ostali su otili. Tak i Reiko, deca... Piter... Nije joj preostalo nita drugo osim da uini ono to joj je stari svetenik rekao prethodne noi. Hodaj s Bogom kraj sebe... i hodaj krotko... i ekaj Pitera. A ako sada umre, u njihovim rukama, to je smatrala moguim, i prihvaenim, barem e on znati koiiko ga je volela. Ovoga puta autobus se brzo napunio i naoruani uvari su se ukrcali s njima. S njom u autobusu su bile samo ene, i zastrau jue misli motale su joj se po glavi, ali joj niko nije priao. Zavese su bilc navuene kako nc bi videli kuda ih vode, i uvari su zauzeli svoja mesta, s pukama uperenim u njih. A onda, uz kripu menjaa, autobus je krenuo ka mestu gde je sudbina vodi.

13.
Vonja autobusom iz Tanibrana bila je iznenaujue kratka. Jedva pola sata poto su poli, autobus se zaustavio i uvari su ih isterali iz njega. Hiroko nije mogla rti da nasluti gde su se nalazili. Reeno joj je da uzme svoj kofer i da napusti vozilo s ostalim enama. im su izaie, videla je da se naiaze na eleznikoj stanici u San Brunu. Voz ih je ekao, a rnnogo putnika iz drugih autobusa bilo je sprovoeno pred puanim cevima. Ovo je, sada, bilo ozbiljno. Nije bilo osmeha, ni Ijubaznih rei, ni objanjenja, a nijedan straar nije izgledao prijatcljski. Niko je nije pogiedao u oi kada su je uguraii u voz ispred desetina drugih ena. U vozu je bilo i mukaraca, odvojenih ovoga puta, ali primetila je da njih ima vie od ena. Dok je sedala na tvrdu drvenu klupu, steui kofer uzdrhtalim rukama, bila je sigurna da e je odvesi nazad u San Francisko i deportovati. Vozovi su bili stari i nekomforni, a svi prozori su biii zakovani daskama da oni ne bi videli kuda idu. Bilo je aputanja i piaa, ovoga puta nije bilo dece i veina ena je mislila da idu u zatvor ili u neki logor na smaknue. Hiroko je samo sedela, zatvorenih oiju, hvatajui se za misao na Pitera, pokuavajui da ne misli na umiranje. Nije se piaila da umre, ali je patila zbog pomisli da ga vie nee videti, da se vie nee nai u njcgovom naruju, da mu vie nikada nee rei koliko ga voliJ Moda, mislila je ona kada je voz cimnuo kreui, a nekolikoj ena se spotaklo, moda je i boije da umre ako vie nikada nel budu zajedno. A onda se setila neega emu ju je baka nauilal jo kao devojicu. To je bio giri, obaveza prema dostojanstvul neijeg imena. To je bila pota koju je ona sada dugovala svoml ocu, treba da bude dostojanstvena, jaka i mudra, da voljno i s ponosom poe u smrt. Razmiljala je i o obavezi on, koju jei imala prema svojoj zemlji i roditeljima i, ma koliko da se plaila ili tugovala, ona se zarekla da ih nee osramotiti. Posle nekog vremena, u vozu je postalo vrue zbog svih Ijudi sabijenih u njega. Kasnije je saznala da nije bilo dovoljno putnikih vagona, pa su korieni i teretni za transport ljudi. Nekim enama u vozu je pozlilo, ali je Hiroko bila previe ukoena da bi bilo ta oseala. Oseala je samo tugu dok je sedela tu. Vee se sputalo, opet je zahladnelo, a oni su se i dalje vozili. Shvatila je da moda nee isploviti iz San Franciska, nego iz drave Vaington ili iz Los Anelesa. Znala je da su, pre rata, brodovi isplovljavali za Japan iz nekog od tih mesta. A moda su drugi u pravu i njih su, jednostavno, vozili u smrt. Smrtna kazna je bila jednostavnija od deportacije. ena koja je sedela pored nje, preplakala je

no, grcajui za muem i decom. Ona je, kao i Hiroko, bila japanski dravljanin, a u Americi je bila samo est meseci. Ona i mu su doli da ive kod roaka dok je on, kao inenjer, radio na jednorn graevmskom projektu. I njega su odveli prethodnog dana, kao i Takea. Njihovo dvoje male dece poslali su jo ranije s njenim rodacima i njihovom decom. Kao i Reiko, njeni roaci su bili nisei. Hiroko cclog dana nije ila u toalet i ve ju je sve bolelo kada su se konano, u pono, zaustavili. Napolju je bilo mrano, nigde nije bilo kua, a njih su opet isterali pukama iz voza i rekli im da mogu da obave ta imaju tu. Nije bilo toaleta, ni drvea, nikakvog zaklona, a mukarci su stajali i nadgledali ih. Mesec dana ranije, njena stidljivost bi je naterala pre da umre, ali sada nije marila. Kao i druge, uradila je ono to je morala. S oseanjem velike sramote, opet se popela u voz i uurila se u jednom uglu, jo steui svoj kofer. Skoro se pitala zbog ega ga uopte uva. Ukoliko de umreti, nee joj biti potrebne pantalone koje joj je Reiko spakovala ni topli demperi koje je ponela, ni slika njenih roditelja. Imala je i Piterovu sliku. Takeo ih je fotografisao pred samu predaju fotoaparata. Stajao je pored nje, a ona je tada jo delovala bolno srameljiva, u svom kimonu. Od tada kao da je ceo ivot proao, a nije mogla da poveruje da su prola tri meseca otkako ga nije videla. Jo je tee bilo shvatiti da je ivot ikada bio normalan, da su iveli u svojim domovima, vozili automobile, ili nekuda, imali prijatelje i zaposlenja i ideale i snove. Sada nita nisu imali, osim tanane niti vremena koju je predstavljala sadanjost. Dremala je kada se voz opet zaustavio. Nije znala koliko je sati, ali nebo je bilo sivo kada su otvorili vrata, a vazduh koji je dopro do nje, bio je leden. Naglo se probudila dok su se ene jedva uspravljale na noge. Spolja se ula vika, a bilo je jo vie mukaraca koji su mahali pukama pred njima i govorili im da siu s voza, to su one urno i uinile. Hiroko se saplela kada je skoila s voza, a jedna ena joj je pomogla da se uspravi, uz smeak. Bilo je to kao da je sunev zrak probio tamnu no, znak da je jo neko bio tu s njom. - Bog vas uvao - ena joj je proaputala na savrenom engleskom. - Neka nas Bog sve sauva - neko u blizini je dodao, a bajoneti su bili upereni u njih i one su pourile napred, kako ira je reeno. Hiroko je opet ugledala muke zatvorenike, a u daljini je mogla da vidi zgrade. Bilo je teko rei kakve su to zgrade, ali je ula od jednog oveka da su to kasarne. Onda su ili tri ki,: lometra, nosei svoje sitnice, okrueni vojnicima. Osim vojske, drugih Ijudi nije bilo u vidokrugu. Na usta im je izlazila para dok su hodali kroz ledeni vazduh. Kao da je bila zima, a tek je bio septembar. - Da li vam je dobro? - upitala je jednu staricu koja je delovala bolesno. Onda je shvatila, po njenom praznom pogledu da nije govorila engleski jezik, pa je ponovila pitanje na japanskom, a starica je samo klimnula glavom, borei se za vazduh. Objasnila je da ima dva sina u vojsci u Japanu, a ovde ima jo jednog koji je doktor. On je ve odveden u Mansanar prethodne nedelje ali, iz nekog razloga, nju nisu poveli s njim. Nije izgledala dobro, ali se nije alila, a Hiroko joj je neno uzela kofer i ponela ga umesto nje. Napokon su stigli do prostrane zgrade. Za to im je bilo potrebno sat i po vremena. Neke od ena su nepromiljeno nosile visoke potpetice, neke su bile stare i nijedna nije mogla brzo da hoda. Mukarci su ih obili neto ranije. Bila je to duga kolona koju su mladi vojnici terali da hitro koraa. Samo nekolicina staraca je zaostajala, a bajoneti su bili uprti u njih. Ali, od mukaraca vie nije bilo traga kada su ene uveli u zgradu i rekli im da e ih tu ispitivati. Iz nekog razloga su bile oznaene kao veoma opasne i drae ih tu dok ne odrede njihov budul status. Govor koji je jedan porunik odrao bio je kratak i suv pa su ih odveli u elije, a kofere su obeleili njihovim brojem i oduzeli im ih. Hiroko je bila okirana kada su joj dali zatvorsku odeu i rekli joj da se skine. Ni ovde nije bilo zaklona i morala je da se skida pred vojnicima koji su pazili na njih. Opet ju je preplavio stid dok je uala i oblaila runu pidamu koju su joj dali. Bila je ogromna pa je Hiroko izgledala kao devojica kada su je poveli u eliju s jo dve ene. U prostoriji su se nalazila tri elina poljska kreveta sa slamnim duecima, a u jednom uglu se nalazila otvorena klozetska olja. Ovo je bio vojni zatvor, a sad je sluio za njih. Dok je sunce izlazilo, Hiroko je stajala na prozoru, oajna. Bi1 jj Je teko da poveruje da e ikada vie imati svoj ivot, slobodu ili da e videti Pitera. Kada se okrenula od prozora, primetila je da druge dve ene plau. Nita im nije rekla; tiho je sela na svoj krevet i zagledala se u pravcu pianina koje je mogla da vidi napolju. Nije imala pojma gde se nalaze, ni kuda e odavde otii, ako uopte odu, Ovo je bila njena sudbina. Tokom tri sledee nedelje davali su im tri bedna obroka dnevno. Hrana je bila oskudna, ali je barem bila svea i niko nije dobio stomane probleme koje su imali u Tanforanu. I Hiroko se oseala bolje, mnogo je spavala, a neprimetno je poela da pravi tatami, prostirku koju je plela od slame iz dueka. Tu i tamo, kada bi nala parie papira, pravila je male ptice. Jednom, kada je jedna od ena nala neto kanapa, okaile su Hirokine origami ptice na prozor. Ve je bio oktobar a nikak vih vesti nije bilo ni o njenoj sopstvenoj sudbini, ni o sudbini ostalih. Hiroko je ula za nekoliko samoubistava meu mukarcima. Izgledalo je da ene lake podnose svoju sudbinu, a veina njih nije ni imala predstavu zbog ega se nalazi u zatvoru. Konano je i Hiroko pozvana na sasluanje. Zanimalo ih je da saznaju neto o njenom bratu u Japanu, da li je neto ula o njemu, da li joj je slao poruke otkako je rat poeo i ta je znala o njegovom poloaju u avijaciji. Bilo jo e lako da im odgovori. Nije znala gde se nalazi, ni ta radi. A jedina poruka o njemu je bila od oca, preko konzulata, neposredno posle napada na Perl Harbur i u kojoj joj je poruivao da ostane tu i nastavi kolovanje, a samo je pomenuo da je Judi u avijaciji. Vie od toga, ona nije znala. Rekla im je Judi jevo ime, godine, a nadala se da mu nee stvarati probleme. mada joj je bilo nemogue i da zamisii da bi oni to mogli. Dve nacije su bile u ratu i mladi u japanskoj avijaciji teko da lm je bio dostupan. Ispitivali su je o ocu, ta je predavao na fakultetu i da ii e imao radikalne stavove i da li je bio na bilo koji nain povean s vladom. Ona se mirno nasmeila dok je odgovarala. Ncn otac je bio sanjar, ispunjen novim idejama koje su, povremeno, delovale previe napredne ak i njegovim kolegama. Ali radi kalan nije bio niti je imao politike moi. Opisala ga je kao nenog oveka, fasciniranog istorijom, kako modemom tako i drevnom, to je bio prilino precizan portret njenog oca. Onda su je pritisli o tome ta je ona znala o Takeu, o njcgovim aktivnostima, vezama, politici, a ona ih je ubeivala da e. prema njenom saznanju, on bio samo jedan profesor i jedna dobra osoba. Bio je posveen svojoj porodici, a ona ga nikada nije ula da izraava nelojalnost Sjedinjenim Dravama. Insistirala je na tome da je on uvek eleo da postane ameriki dravljanin i da se praktino tako i oseao. Napokon, posle nekoliko dana ispitivanja, kao to je i ockivala, pitali su je za Pitera. Ona je strahovala jedino od toga da je neko uo ili video kratki obred budistikog svetenika u Tanforanu. Znala je da bi mu donela nevolje ak i ta simbolina ceremonija koju drava nije priznavala. Rekla im je da su bili prijatelji, da ga je poznavala poto je on Takov asistent, ali nita vie od toga im nije otkrila, a oni dalje nisu pitali. Hteli su da znaju da li je imala vesti od njega, a znali su da jeste. Paljivo su pregledali njena pisma a ona je lako priznala da joj

je Piter pisao, ali da su sva njegova pisma bila cenzurisana. Odgovorila im je i to da je od njega poslednji put saznala da je napustio Fort Diks u Nju Derziju i da je otiao u Englesku, sluei pod generalom Ajzenhauerom. Od tada nita nije ula o njemu i nije bila sigurna ni da e uti. - Da li elite da se vratite u Japan? - pitali su je, beleei sve njene odgovore. Ispitivala su je dva mlada oficira koji su vie puta meusobno razmenjivali miljenja, ali tako da ih ona nije mogla uti. Odgovarala im je iskreno, bez pretvaranja i gledajui ih otvorcno. - Moj otac eli da ostanem u Americi - rekla je neno, opet se upitavi hode li je vratiti u Japan ili je jednostavno streljati. Vie nije marila, bilo je vano samo ne osramotiti porodicu i ne nauditi Piteru neim to bi rekla. Bila je veoma oprezna. - Zato on eli da ostanete ovde? - otro su je upitali, odjednom veoma zainteresovani za ono to je rekla. Smatrali su da su sada doli do sri. - Poslao je poruku mom rodaku da veruje da je tako sigurnije, a hteo je i da nastavim studije. - Gde ste studirali? - delovali su iznenaeno kao da su mislili da je ona negde bila sluavka ili se bavila poljoprivredom. Ali, ona je ve navikla na to. - U koledu Sv. Andrije - odgovorila je, a oni su zapisali. - A da li vi elite da se vratite? - zvualo je kao da bi je oni poslali natrag u Japan da je elela, ali nije. Nudili su da vrate u Japan one koji to ele, a od onih koji su imali ameriko dravljanstvo, oekivali su da ga se odreknu i da odu u Japan, iako nikada ranije nisu bili tamo. Uprava za ratno iseljavanje nudila je jo i to da im nae posao u fabrikama na istoku, ali se veina ljudi plaila da prihvati odlazak u nepoznata mesta i rad u fabrikama gde bi mogli da budu mueni na bilo koji nain. Skoro da im je bilo jednostavnije da ostanu u logorima s Ijudima koje su poznavali ili s kojima su bili u rodu. - elim da ostanem ovde - tiho je kazala. - Ne elim da se vratim u Japan - dodala je odluno. - Zbog ega? - oni su je pritiskali, i dalje sumnjiavi iako su se meu sobom alili na raun njene lepote. Ona je zraila oko sebe, a odavala je utisak smirenosti koja bi ih duboko dirnula, samo da su to sebi dozvolili. - elela bih da pomognem roacima, ako to mogu. - Htela je da ostane i zbog Pitera, ali to im nije rekla. Rekla je da voli . Ameriku, to je bilo tano. Sada ju je zavolela, iz brojnih razloga i uprkos iseljenju. A nikada nije gubila iz vida to da je njen otac eleo da ostane, pa je to bila njena obaveza. Nije mogla da mu sc protivi. Na kraju su se vratili na pitanja u vezi s Piterom. Hteli su da saznaju zbog ega ih je poseivao tako esto u Tanforanu. Svaka njegova poseta i vreme koje je proveo tamo bili su zabeleeni. Ono to, sreom, nisu znali bilo je ono to je on radio s Hiroko kada je dolazio. FBI ga je obimno ispitivao i u logoru i u vojsci. Izgleda da su bili zadovoljni njegovim iskazom, a Hiroko je dala skoro identine odgovore. - Pokuavao je da dovri rad moga roaka pre odlaska u vojsku. Bilo je mnogo studentskih radova za ispravljanje, mnogo toga da se uradi. Piter je ef jednog odseka na Stenfordu a moj roak je bio ef pre... pre... - Znali su na ta je mislila i klimali su glavama. - Bilo je mnogo toga to je mogao da naui od njega. - Da li je dolazio tamo i vas da vidi? - Nije porekla to, ali im nije dala ni dalje informacije. - Moda. Meutim, mi smo imali vrlo malo vremena jer je imao toliko posla da obavi s mojim roakom. Klimali su glavama i vraali se na to opet, i opet, i opet tokom te nedelje, ispitujui je da li je lojalna Sjedinjenim Dravama ili Japanu. Odgovarala je da nema politike stavove i da joj je ao to se te dve zemlje bore meusobno. Za nju ne postoji

podeljenost lojalnosti. Volela je svoju zemlju, ali je volela i familiju ovde, a premda je bila ensko, nije imala mo odluke, a ni mogunost da slui vojsku. Odgovarala je na sva njihova pitanja mirno i staloeno, jednostavnim, direktnim odgovorima. Nedelju dana poto su poeli da je sasluavaju, vratili su joj njenu odeu i predali joj kofer. Nije znala kuda e, da li je prola ili pala, ni ta je uinila, ni da li ovo znai deportaciju ili smaknue. Naravno, nita vie ne moe znaiti slobodu. Jednostavno je prelazila u drugi stepen i naputala mesto na kojem je sada bila. Kratko se oprostila od ena s kojima je delila eliju, poelela im sreu, a onda su je izveli. Bila je smrtno bleda, ali ne i tako mrava kao mesec dana ranije. Toliko je provela u zatvoru, a sve to vreme nije imala nikakvih vesti od roaka. Ispratili su je van kasarne, s jo est ena i jednom velikom grupom mukaraca. ula je nekoga da o njima govori kao o lojalnima, ta god da je to. Sproveli su ih niz dugaak, uzan put, po ledenoj hladnoi, do nekoliko tronih zgrada. Ovo je delovalo kao odvojen logor od onoga u kojem je dosad bila, a moda su to bila dva dela jednog te istog logora, samo dosta udaljena jedan od drugog. Dok je prolazila kroz bodljikavu icu ugledala je straare na kulama ali, videla je da tu ima aktivnosti, a i dece. ula ih je kako se igraju negde i videla neke ljude kako ruku pod ruku etaju meu barakama. Ovo je vie liilo na pravi ivot i na normalne aktivnosti. Bilo je slino Tanforanu, ali sa duplo vie Ijudi. Meutim, delovalo je urednije i, poto je bacila pogled unaokolo, obradovala se da vidi da su Ijudi ponovo nasmejani i da su deca u blizini. Jedan od straara joj je dao papir s njenim brojem i dodatnim brojem stana. Sada je dobila 14C, ali nije imala pojma s kim e iveti. - To je u treem redu nadesno, pored zgrade kole - ljubazno je kazao straar, a ona se pitala da nije u pitanju neki ispit koji je ona poloila i prela na novi nivo. Moda je i nee poslati natrag, ni streljati. Videla je da se i druge ene, takoe, osmehuju; ovo je bilo takvo olakanje posle onoga kroz ta su
prole. Mukarci kao da su ovu promenu prihvatali ozbiljnije, razgovarali su medu sobom, pitajui jedan drugog neto na ta niko nije znao odgovor. Sve je ovde bilo misteriozno, iz rriomenta u momenat, kao i sve to im se deavalo od Perl Harbura naovamo. Ostavila je ostale i pola putem kuda ju je straar uputio, ali sada bez njega, bez ikakve pratnje. Posle vie od mesec dana, prvi put je bila sama i oseala se divno, hodajui tako, bez obaveze da govori i da odgovara na pitanja. Znala je da je straari s kule posmatraju, okruivala ju je bodljikava ica, ali ovo je bila sloboda u odnosu na ivot poslednjih est meseci. Lako je pronala zgradu, im je shvatila gde je kola. Dugi redovi zgrada od cigle, oznaenih brojevima, predstavljali su apartmane, kako su ih zvali, u kojima su ivele cele porodice, bez obzira na brojnost, a na vratima su stajali mali znaci i zvonii koje pokree vetar i koje su stanari sami pravili. Stanovali su u zatvorenim sobama, a nc u boksovima za konje, kao u Tanforanu. Dok je prilazila

svom apartmanu, primetila je natpis: DOBRO DOLIU TJUL LEJK, prvi put u mesec dana znala je naziv mesta u kome se nalazi, mada je to bilo svejedno. Pa ipak, i nije bilo; na odreden nain, oseala se kao ovek, ponovo. Nasmeila se kada je videla jednu devojicu kako sedi na stepeniku, drei lutku. Dete je nosilo pleten eiri i debeo demper i sedelo je neraspoloeno, gledalo u zemlju i neto mrmljalo za sebe. Delovalo je tako tuno i dirnulo je Hiroko. Onda je Hiroko prigueno kriknula kada je dete diglo glavu. Bila je to Tami. - Hiroko! - viknula je i bacila se roaci u naruje, a ova je briznula u pla. - Hiroko! Mama! - vikala je, a majka joj je istrala u iznoenoj braon haljini i s keceljom. Cistila je njihovu kuu u pauzi rada u ambulanti. Bilo je vreme ruku. - Boe! - uzviknula je Reiko dok su se grlile tako snano da ih je bolelo, a zatim se naglo odmakla i pitala je, zabrinutog pogleda: Jesi li videla Taka? Gde si bila? - U zatvoru, tu blizu - objasnila je, vrtei glavom na pitanje za Takea i pokazujui odakle je dola. Reiko je naula da se u blizini nalazi jo jedan logor za ljude visokog rizika po bezbednost, gde ih dre radi sasluavanja. Nije znala da je Hiroko bila tu. - Jesi li dobro? Sta su ti radili? - zabrinuto je pitala Reiko. - Postavljali su mi mnoga pitanja. Nisam uopte videla Takea, ali je on otiao istom vrstom autobusa kao i ja, moda je bio tamo. Obe su znale da je postojalo desetak mogunosti. Mogao je da se nalazi u Mansanaru ili u logoru koji je otvoren u Minidoki mesec dana ranije ili van drave u nekom logoru, Gila River ili Poston ili Topaz u Jutahu. Mogao bi da bude ak u Arkanzasu, u Rouveru. U isto vreme je otvoreno pet novih logora, a sada su postavljali jo jedan u Arkazasu, u Deromu, koji e moi da primi internirce sumnjive u svakom trenutku. Bilo je neke komunikacije izmeu logora, ali je bila ograniena i cenzurisana, a Reiko nije mogla da stupi u vezu ni sa kim i da se raspita za Takea. Nesumnjivo je poznavala jedan broj ljudi u razliitim logorima, ali nije bilo naina da zna ko je gde bio ili kako da dopre do njih. Svakodnevno su pristizali novi ljudi u Tjul Lejk i bilo je puno iznenadenja dok su gledali ko dolazi i koga poznaju. Hiroko je, po svom broju, shvatila da je dobila smetaj s Reiko i njenom decom. Uvele su je unutra i pokazale joj dve male sobe, jednu u kojoj su spavale Reiko, Seli i Tami, na uskim poljskim krevetima, i drugu, koju su koristili kao dnevnu sobu i u kojoj je Ken spavao nou. U njoj e i Tak spavati, ako se pojavi. Jedva da je bilo mesta za Hiroko, ali bilo je mnogobrojnijih porodica, pa su uspevali. inili su ono to su morali da bi iveli, nisu imali izbora. Ovo im je bilo dodeljeno. - Kako su Seli i Ken? - brino je upitala Hiroko, dok je istraivala po Reikinim oima i primetila kako je ona zabrinuta, a bila je i mrava. Reiko je bila oajna zbog toga to nema vesti o Taku, a brinula je i zbog Hiroko. - Dobro su. Ken radi u poljima, mada u ovo doba godine i nema mnogo posla, ali unose zalihe koje stiu u skladite. Mogao je da ide u kolu - dodala je s uzdahom - ali je odbio. - Jo je bio besan zbog onoga to su im uinili i sve vreme je govo rio o povredi Ustava. Nije bio usamljen u tome. Bilo je i drugih deaka ljutitih kao on, a i odraslih. Neki nisei su priali o odricanju dravljanstva i odlasku u Japan, mada tamo nisu bili nikada u ivotu. To im je bila alternativa ukoliko nisu eleli da ostanu u logorima ni da rade u fabrikama u udaljenim mestima poslove koje bi im pronala Uprava za ratno iseljavanje. Nisu eleli da idu u Japan, ali su sramota i ponienje u logorima bili previe za njih i drae im je bilo da okuaju sreu u domovini svojih predaka. Meutim, Reiko nije na to ni pomiljala, a znala je da ne bi ni Tak. Biii su Amerikanci do sri i morali su da izdre ovo, dok ne proe. - Seli je u koli i stekla je prijatelje ovde. - Postojalo je nekoliko klubova za devojice, klub prijateljstva, muzike grupe, asovi iz umetnosti, klubovi za batovanstvo. Planirano je ve i da se oforme zajedno jedan obian i jedan simfonijski orkestar, a bilo je govora i o recitalu za Boi. Bilo je neverovatno da su ljudi, u ogranienom svetu u kojem su iveli ovde, bili odluni da se ne ale, da visoko dre glave i da taj svet uine prijatnim. Hiroko su se zamaglile oi dok joj je Reiko priala sve to. Ovi ljudi su bili tako hrabri i ona nije imala pravo da se ali, ak ni da plae za Piterom. Reiko je pogledala i opet je zagrlila, oseajui se kao da je pronala jednu od svojih erki, a Tami ih je grlila obe, jo drei lutku i tako srena to im se Hiroko vratila. - Moemo li sada da napravimo novu kuu za lutke? - upitala je i opet je bila devetogodinja devojica, a ne neko ko, strano tuan, brine svetske brige, kakvu ju je Hiroko zatekla nekoliko minuta ranije. - Ako uspemo da naemo sve to nam treba - smekala se svojoj maloj roaci i vrsto drala njenu ruicu u svojoj, dok ju je Reiko kratko pregledala. Zapravo je izgledala bolje nego u Tanforanu. - Kako tvoj stomak? - upitala je Reiko, sada zvuei kao bolniarka, a Hiroko je delovala iznenaeno. - Mnogo bolje - stidljivo se nasmejala. Niko se, mesecima, nije raspitivao za njeno zdravlje, pa se oseala tako ranjivo i voljeno jer je neko brinuo o njoj. - Jesi li ti dobro, strina Rei? - Dobro sam. - Samo to nije mogla nou da spava, od brige zbog mua. Iz svog medicinskog iskustva, znala je da je dobila ir. Osim toga, snalazili su se nekako. Uslovi nisu bili loi, straari su se ponaali pristojno, a ljudi u logoru su bili, u veini sluajeva, izuzetni. Povremeno je bilo albi, ali vecina ljudi njenih godina bila je reena da izvue sve najbolje iz situacije, ene posebno. Neki mukarci su to teko podnosili, oseali su se odgovomi, ophrvani krivicom to nisu bili u stanju da spasu porodice i poslove, ni da predvide ta e se dogoditi. Ovde su se oseali beskorisno, radei poniavajue poslove kao to su ljutenje lcrompira ili kopanje jaraka u smrznutoj zemlji. To nije moglo da se poredi s njihovim poslovima arhitekata, inenjera, profesora, ak i farmera. Bilo ih je sramota to su ovde. Starci su sedeli okolo i razgovarali o starim vremenima, stalno se dotiui prolosti da ih ne bi dotakla sadanjost. Samo su deca izgledala relativno nepovreena svim ovim. Veina se zadivljujue prilagodila, sem onih koji su bili bolesni ili slabani. A tinejderi skoro da su uivali,ponekadbi pomislila Reiko. Bilo ih je toliko mnogo i bili su zajedno sve vreme, okupljali sc i pevali, svirali ili su samo priali i smejali se i izluivali starije. - Radim u ambulanti, naravno - objanjavala je Reiko. -Imamo ovde puno bolesne dece. Vladaju nezgodan grip i boginje. - Boginje su bile prava poast. Deci je bilo tako loe od njih, odraslima jo i gore. A s vremena na vreme je neko od staraca zakaio boginje i bolest bi ih, najee, ubila. Za tih mesec dana, koliko je Reiko bila u Tjul Lejku, bilo je ve nekoliko smrtnih sluajeva, uglavnom izazvanih problemima koji bi inae bili zanemarivi na drugom mestu. Reiko je mrzela da asistira pri operacijama ovde jer su uslovi bili oajni i kao da nikada nije bilo dovoljno etera. - Uspevamo nekako - nastavila je, smekajui se rezignirano. Za nju bi ivot bio mnogo sreniji da su s Takeom. Nije mogla ni da zamisli da ceo rat provede bez njega, ali trenutno je izgledalo da e tako biti. Samo se molila da je jo iv i da ostane iv dok se ponovo ne sretnu. Nije joj se dopalo kako je izgledao u Tanforanu, pre odlaska, ali nita nije mogla da uini sada, osim da se moli i da brine. - Molim te, uini sebi uslugu i nemoj da se razboli ovde - upozorila je Hiroko. - Utopljavaj se, jedi sve to moe i izbegavaj bolesnu decu. Meni plaaju dvanaest dolara meseno u ambulanti. - Smekala se dok je pomagala Hiroko da raspakuje stvari, a s neodobravanjem je pogledala njen kaput. Nije bio dovoljno topao za Tjul Lejk. - ; Bilo bi dobro da se ulani u nekiod

pletiljskih klubova i napravi sebi dempere. - Teko se dolazilo do vune, ali su neke ene parale stare dempere da bi pravile nove, posebno za decu ili za porodilje s bebama. Reiko im je organizovala neto kao porodilite, ali na njih nisu mogli da troe eter ni lekove. To im je bilo potrebno za ozbiljne operacije. Sve je liilo na praskozorje medicine. Onda su izale na zubato sunce, a Tami je rekla Hiroko da u koli prave ukrase za No vetica. Reiko i Hiroko su je ispratile do kole to popodne, posle ruka, i otile u ambulantu. Uprkos Reikinim upozorenjima, Hiroko je elela da volontira s njom. To joj se inilo interesantnije i korisnije nego rad u kuhinji. Lekari, kojima je Reiko predstavila, bili su oduevljeni jer im je pomo bila potrebna. Dali su joj kecelju i kapu, pa je poela nametajui krevete i perui arave i krpe natopljene krvlju i posude za povraanje. To popodne Reiko ju je zatekla napolju kako i sama povraa. - ao mi je, ali posao ovde nije lep - Reiko joj se smeila saoseajno. - U redu je - promuklo je odgovorila Hiroko. Bila je zahvalna to vie nije u zatvoru i radila bi sve to treba. U sledeih nekoliko nedelja ona se, skoro, navikla na to. Radila je odvratne poslove u ambulanti, ali su joj malopomalo dozvolili i da razgovara s pacijentima. Bila je tako mila devojka i tako se neno ophodila da su je svi voleli. A njen matemji japanski jezik bio je od pomoi u radu s bolesnim starim ljudima. Tim starcima je posebno znailo to je ona nairoko poznavala njihovu tradiciju. I Ken je bio srean to je opet s njima jer je mogao da pria o stvarima koje su ga muile, a ona ga je paljivo siuala. ak joj je priznao da je i sam razmiljao o odricanju amerikog dravljanstva i odlasku. iz logora, u Japan. Znao je da bi to slomilo srce njegovoj majci, ali se svaki njegov atom bunio zbog ideje o zarobljenitvu u logoru, dok su se drugi, Amerikanci kao i on, borili za svoju zemlju. Hiroko ga je preklinjala da i ne pomilja na odricanje dravljanstva i da ne pria o tome majci. Vie od svega je eleoda se pridrui amerikoj vojsci, ali to vie nije bilo mogue. Oni koji su to uinili pre iseljavanja, sada su radili kao pomoni rachiici u kuhinjama ratnih kasarni ili ak onih obinih kasarni irom zemlje. Nedavno su regrutne komisije klasifikovale sve nisei kao nesposobne, strance nepodobne za slubu, tako da je za Kena i druge mladie, vojska otpala. Hiroko je bila srena to je mogla da ga urazumi, u veini sluajeva. On se u razgovoru sa svojim mladim prijateljima uzbudivao pa mu se onda nita nije moglo dokazati: Dobio je jednom ili dva puta vesti od Pegi iz Mansanara, ali komunikacija izmeu logora je bila teka i izgledalo je da se udaljavaju jedno od drugog. Svako je imao svoje linc probleme. I sa Seli je, ponekad, bilo teko. Ona se, sa svojih petnaest godina, oseala odraslo i udela je za vie slobode. Htcla je da se drui s mladima tu, a mnogi od njih nisu odgajani tako strogo kao ona. Reiko je posebno brinula da nju proverava, a to nije uvek bilo lako. Hiroko je imala s njom nekoliko razgovora o tome kako treba potovati pravila i sluati majku, a Seli je nerviralo to Hiroko izigrava stariju sestru. - Ti si samo etiri godine starija od mene - negodovala je. - Kako moe da bude tako glupa. - Mi ne elimo.da upadne u nevolju - vrsto je govorila Hiroko i ubeivala je da se ulani u neki od devojakih klubova. Seli je, meutim, smatrala da su klubovi blesavi. Hiroko se ulanila u simfonijski orkestar, svirajui naizmenino klavir i violinu. U slobodno vreme je radiia s decom, uglavnom su se bavili origamijem, a obeala je da e praviti ikebane u Reikinom enskom klubu kada bude cvea, posle zime. Novosti s fronta su bile zanimljive. Nekoliko ljudi je imalo novine, mada ne uvek i najnovije. Hiroko je mogla da sazna da su Ajzenhauer i njegovi ljudi s Britancima osvojili Kazablanku, Oran i Alir, a Francuzi odani vladi u Viiju, koji su se nalazili u severnoj Africi, predali su se. To je bio veliki uspeh, a Hiroko je rnogla samo da se moli da je Piter dobro i da je jo s njima. etiri dana kasnije, nemake trupe su ule u okupiranu Francusku, navodno da bi savladali Pokret otpora. To su bile sve novosti za koje su saznali do Dana zahvalnosti. Ove godine je njihov praznini ruak bio oskudan; niko nije mogao da kupi urku. Neki ljudi su primili pakete od pri jatelja. Drugi su poeli da troe svoje plate naruujui stvari iz kataloga koji su im stizali u logor. Bilo je teko nabaviti dovoljno hrane za pravi ruak za Dan zahvalnosti. Morali su da se zadovolje piliima i hamburgerima, a u nekim sluajevima i ; mortadelom. Ali, bili su zahvalni to su ivi, a dcca su bila veoma raspoloena vee pred praznik. Tada su odnekud stigli novi zatvorenici, a i jo jedna grupa iz drugog dela logora, onog koji je bio korien kao zatvor. Sve vie ljudi je putano odande jer su, posle proveravanja njihovc lojalnosti, na kraju proglaavani za podobne da budu u logoru s ostalima. Reiko je upravo stigla s posla u sredu, dan pred praznik i pomagala je Tami oko domaih zadataka, kada je neko kucnuo na vrata, a Seli ih je otvorila i ukoila se, zurei napolje. Onda je Reiko vrisnula kada ga je ugledala i poletela k njemu. Bio je to Takeo. Videlo se da je umoran i iznuren i strano mrav, kosa mu je mnogo posedela, ali bio je iv, bio je dobro, bio je lojalan i, osim to je dva meseca bio zatvoren u maloj eliji, nije bio maltretiran. - Hvala Bogu! Hvala Bogu! - ponavljala je Reiko, dok ju je on ljubio, a onda je privukao svu decu u zagrljaj. Hiroko ih je posmatrala. Niko nije mogao da veruje u toliku sreu da im se vrati posle duge neizvesnosti. Reiko ga je zagledala kao to bi majka uradila s malim de tetom, drei ga u zagrljaju, dodirujui njegovo lice i kosu, pokuavajui da se uveri da je on stvaran, a ne plod njene uobrazilje. Ali, kada su svi seli, ona je primetila da je on slomljen svim tim zbivanjima. Ne onim to su mu uinili ve onim to mu nisu uinili. Nisu mu dali slobodu ni potovanje, nisu ga priznali za Amerikanca, ak ni za oveka koji ima pravo na neto od njih. Ova dva meseca je imao vremena da razmilja i, kao i svi ostali, pomiljao je da se vrati u Japan, ali je znao da ne bi mogao. Oseao se potpuno kao Amerikanac, usvajanjem. Srce mu je slomljeno kada je shvatio da ga zemlja-usvojilac nije elela. Nita od ovoga nije rekao Reiko dok su sedeli ili kada su polako odetali do menze. inilo joj se da se on kree veoma sporo i bila je zabrinuta vie nego ikad. Zelela je da zna da li je bio bolestan, ali jc on odgovorio da je samo umoran, a ona je primetila da teko die. Kada su stigli do menze, bio je iscrpIjen i bcz daha. Kasnije, kao da je ivnuo i te noi je Ken spavao s devojkama u spavaoj sobi da bi Tak i Reiko bili sami. Spavali su u jednom uskom poljskom krevetu u dnevnoj sobi, sa slamom koja ih je bockala, ali ushieni to su zajedno. Njihov Dan zahvalnosti, sledeeg dana, bio je prava sveanost. Jeli su u menzi s ostalima, a posle su se vratili kui, igrali pantomime i jeli kolaic koje je Reiko uspela da im nabavi. Svi su bili raspoloeni, a Tak je mnogo vie liio na starog sebe. Smejao se s njima a, kada sc osvrnuo oko sebe, zadirkivao je enu da im je nova kua prava rupa. Ve je razgovarao s nekim ljudima koji su pravili nametaj i pristao je da im se pridrui. Koristili su otpatke grae i sve to im je dolo do ruku. Takeo je eleo da svojoj eni priuti

nekoiiko stvari. Teko je bilo poverovati da su ikada imali pravi dom, s nametajem i lepim stvarima, s neto antikviteta i zavesama koje su bile mnogo vie od paradi starih haljina. Tak je obeao Re iko da e uiniti sve to moe za njih. Bolje se oseao kada je mogao da se stara za porodicu, na bilo koji nain, a Reiko je primetila da nije vie onako teko disao. Pokuala je da ga odgovori od puenja, ali joj se on nasmejao, a ona je u njegovim oima spazila neto novo. Nije bio ijut, kao Ken, ali bio je ogoren. - Nije mi preostalo mnogo toga jo, zar ne? - odvratio je na njeno prebacivanje to pui. - Jeste, preostalo ti je - kazala je neno. - Imamo jedno drugo i nau decu. Otii emo kui jednog dana. Ovo nee trajati veno. - Gde kui? Kue vie nema, a ja u biti prestar da povratim svoj posao. - Ne, nee - odluno je rekla. Ovo je nee potui. Ovih poslednjih mesec dana je to vrsto odluila, kao i mnogi drugi. A nee dozvoliti ni da on bude potuen. - Stei emo drugu kuu, bolju. Kod Pitera na raunu je na novac. A jo smo dovoljno mladi da zaradimo i vie kada odemo odavde. Gledala ga je kao nikada pre i bio je toliko ponosan na nju da je zamalo zaplakao. Bio je postien onim to je sam oseao. - Neu dozvoliti da nas ovo porazi. - Neu ni ja - obeao joj je. A sledeeg dana ju je obradovao kada joj je ispriao da je razgovarao s nekolicinom mukaraca o izborima koje e imati za optinska vea. Svi preko osamnaest godina mogu da glasaju, to je za njega predstavljalo poetak. Prvi put isei u Sjedinjenim Dravama mogu da budu deo izbomog procesa. Dosad nisu mogli da uestvuju u glasanju. Meutim, bio je ogoren kada je upravnik logora objavio da samo nisei i sansei mogu da se kandiduju. A nisei i sansei nisu prigovarali, bili su zadovoljni to e dobiti mo. Taku se inilo da niko ne eli one koji su roeni u Japanu. Nee ih Amerikanci, ali ak ni njihova rasa. Za njih nije bilo mesta. - Nemoj to tako primati k srcu - rekla mu je Reiko. - I mladi hoe svoju ansu. - Ali on se oseao osramoen zbog toga, kao i zbog svega to se desilo, a Reiko vie nije znala kako da mu ublai bol. Bio je tii nego ranije i tako se lako obeshrabrivao. Reiko nije poverila svoje brige Hiroko, dok su radile rame uz rame u ambulanti. Hiroko je saznala mnoge stvari, a u ponedeljak, dan posle Dana zahvalnosti, sijala je od sree. Konano joj se Piter javio. Pismo je putovalo nedeljaraa, a cenzura ga je zacrnila na oba kraja. Nije znala ta joj je pisao, barem ne sve. Samo je znala da je bio u Oranu kada je pisao i da se borio protiv Romela. Kazao je da mu strano nedostaje i da je dobijao njena pisma. Njegova pisma su iz Tanforana prosleivana su u Tjul Lejk, a ona mu je odavno pisala s novom adresom ali on to, oigledno, jo nije dobio. Smekala se danima poto je dobila to pismo i radila je dvaput vie za Reiko. Prve nedelje decembra, kada je temperatura pala ispod nule, opet je zavladao grip. Bilo je i nekoliko sluajeva upale plua i dvoje starih ljudi je umrlo, to je deprimiralo Hiroko. Toliko se trudila da ih odri u ivotu, itala im je na japanskom jeziku, kupala ih je, utopljavala ih i priala im prie. Ali bilo je beznadeno. Jo vie se potresla kada je dovedena devojica, jedna od Taminih drugarica, i ona na samrti. Doktori su bili ubeeni da nec preiveti no, ali je Hiroko sedela neumomo s njom i odbila je da ide kui. Za Hiroko jc ovo bilo skoro kao da se radilo o Tami. Reiko je posmatrala njenu borbu da odri dete u ivotu, devojicina majka je sedela pored nje i plakala. Hiroko je radila oko nje neprekidno tri dana i onda je, konano, groznica prestala, a lekari su kazali da e se oporaviti. Hiroko se skoro obeznanila kada je ula tu novost. Bila je tako umoma da je jedva stajala. Nije naputala to dete ak ni da bi ila da jede. Reiko joj je donosila hranu iz menze. Ali, ona je spasila devojicu, uinila je ono to oni nisu mogli, bez lekova i bolnice. Uinila je to uz pomo ljubavi i odlunosti. Devojicina majka neprekidno se zahvaljivala kada je Hiroko nasmejana pola iz ambulante. Napravila je dva koraka napo lju, s keceljom preko ruke i, kada je pogledala u zimsko nebo, sve se polako zavrtelo oko nje i ona se onesvestila. Jedna starica sa suprotne strane ulice primetila je kako se sputa i gledala je jedno vreme da vidi da li je samo pala. Ali ona je nepokretno leala na zeralji, pa je stara ena pourila preko ulice. Brzo ju je pogledala i pourila unutra da pozove lekara. Reiko je jo bila u ambulanti pa je istrala da vidi ta se dogodilo, a Hiroko je leala, mirna, posivela i u nesvesti. Jedan lekar i dve bofniarke izali su kada ih je Reiko pozvala. Lekar joj jc izmerio puls, otvorio oi da pogleda njene zenice, ali ona nije ni mrdnula. Bila je potpuno nepokretna dok su je unosili, a Tamina drugarica se rasplakala kada ju je vi deJa. - Je li mrtva? Da li je umrla? - vikala je devojica. Bila je tako iva pre samo nekoliko minuta, mada se primeivalo koliko je bila umorna. Majka je umirila dete brzo rekavi da Hiroko samo spava. Lekar ju je sam odneo u izdvojen prostor, zaklonjen ebadima i opet joj izmerio puls. Nije mu se dopalo ono to je video. Ona je jedva disala. - Sta nije u redu? - proaputala je Reiko, sada vie ne kao bolniarka, ve vie kao majka. - Jo nisam siguran - iskreno je odgovorio na engleskom. On je bio sansei, Amerikanac druge generacije koji je iao na Stenford. Mogao je da ode na Istok, kod rodaka, kada je stigla naredba za dobrovoljno iseljenje, ali nije. Na kraju je odluio da ostane ovde i pomae svom narodu. - Pritisak joj je veoma nizak i jedva die - pogledao je Reiko preko ramena. - Da li joj se ovo ve desavalo? - Koliko ja znam, nije. Boja koe joj je biJa zastraujua i uzalud su koristili miriljave soli. Bilo joj je sve gore. Reiko se pitala da li je to neka vrsta gripa ili, moda, deja paraliza. Crvena groznica... nije znala ta ju je zakailo. Nije imala temperaturu, bila je hladna, kao da joj se cirkulacija sputa na pogubni nivo. Lekar ju je neno pljeskao i drmao, a onda je naredio bolniarki koja je stajala do njega: - Skinite joj odeu! - Hteo je da pregleda njen stomak i plua, eleo je da zna zbog ega nije disala. Reiko je pomogla dvema koleginicama da urno otkopaju debelu vunenu haljinu. Bila je duga i meka, a siuni dugmii du prednje strane kao da su se otkopavali itavu venost. uo se ak i zvuk cepanja kada je doktor povukao haljinu na stranu i brzo joj podigao kombinezon, a onda su videli. Od grudi do kukova je bila povezana zavojem, tako vrsto da joj je taj povez bukvalno prekinuo cirkulaciju. - Gospode boe, sta je ona to uradila sa sobom? - On nije znao emu slue zavoji, nikada ih nije video i pitao se ta je to smislila, ali je Reiko znala. Godinama ih nije videla. Ali shvatila je onog trenutka kada je doktor presekao zavoje. Odmah joj se telo vratilo u ivot i boja joj se popravila. Toliko se vrsto povezala da, ne samo da jc prekinula cirkulaciju, nego je ostala i bez daha.

I dalje se nije pomerala, ali kako je on odvijao beskrajne krugove zavoja, telo joj je raslo pod njegovim rukama pa je ak i on shvatio ta je uradila iako to nikada nije video. - Jadno dete - kazao je bacivi pogled na Reiko, pa opet pogledavi Hiroko. Uvezala se na milimetar od ivota, svog i bebinog. U trenutku kada su i poslednji zavoji spali, videli su da je trudna. To je bilo blesavo to je uradiia, ali joj je baka priala o tome, a i njena majka je to inila kada je bila trudna s njom i s Judijem. Hiroko nije elela da bilo ko sazna za bebu, ak ni Piter. Nije mu nikada pisala o tome. Otkrila je to im je on otiao, u junu. Nije bila sigurna do jula. Nagaala je da je termin za poroaj krajem februara ili poetkom marta. Sada je bila u estom mesecu. Trebalo je jo pet minuta da se pokrene, a Reiko i druge dve bolniarke su joj masirale kou i oseale kako beba protestuje utiranjem. Bie joj mnogo bolje sada, bez onoga ime ju je majka sputala, ali je Reiko grozniavo razmiljala posmatrajui je. Nije joj bilo jasno kada ili kako je mogla da uradi ovo. U sabirnom centru su bili od aprila i jedini mukarac s kojim se viala bio je Piter. A on, sigurno, ne bi bio toliko glup da uradi ovo. Ali neko jeste. I Hiroko e sada imati bebu. Posle jo nekoliko minuta, otvorila je oi i pogledala ih, kao iz daljine, jer se oseala malo iznemoglo. Jo nije shvatila da su joj otkopali haljinu i isekli zavoje. Reiko je diskretno pokrila ebetom, a doktor je gledao u nju prekorno, ali neno. - To to si uradila bilo je prilino blesavo - rekao je i uhvatio je za ruku. - Znam - nasmejala se. - Nisam htela da je ostavim. Mislila sam da mogu da joj pomognem ako ostanem s njom. -Mislila je da on govori o pacijentkinji koju nije naputala tri dana. - Nisam mislio na nju, mislio sam na tebe... Prilino je runo to to si radila svojoj bebi. udi me da je beba dozvolila da se izvue s tim. Zamalo da vas obe udavi. - Nije skidala zavoje danima i on se pitao da li je beba porasla od kad je Hiroko stigla ovamo, a zavoji su se stezali sve dok nije pala u nesvest. Pitao se kako bi je rodila. - Ne elim da radi to opet -kazao je odluno, a Hiroko je okrenula glavu, veoma pocrvenevi, a doktor je mahnuo glavom prema Reiko. - Ostaviu te sa strinom sada. Ali neu da te vidim da ovoliko naporno radi neko vreme. Ima nekog drugog o kome treba da brine, Hiroko. - Pomilovao je po ruci i tiho se obratio njenoj roaci. Neka ostane u krevetu danas i sutra. Moe se vratiti da radi kasnije. Bie dobro. - Nasmeio se i otisao s bolniarkama. Hiroko je ostala sama s roakom. Okrenula je polako lice k njoj, a plakala je. - Izvini, strina Rei. - Ne z.bog z.avoja, nego z.bog trudnoe. - Jako mi je ao. - Sve ih je osramotila, a opet je elela ovo tako jako i jo ga eli. Ma kolika da je sramota, elela je Piterovo dete. - Zato mi nisi rekla? - Nisam mogla. - Toliko toga nije mogla da im kae, jer nije elela da Pitera dovede u nepriliku. Mislila je da oni, ukoliko im kae, nee dozvoliti da ga ponovo vidi. Ili jo gore, ako neko otkrije i za to sazna FBI, on moe biti kanjen. Razne uase je zamiljala. Reiko je oklevaia samo jedan asak pre nego to je postavila sledee pitanje. - Piterovo je, zar ne? - Hiroko nije mogla da joj odogovori. Plaila se za njega, ak i za njihovu bebu. Sta ako joj je uzmu kada se rodi? Ali nee. Japansko poreklo, u bilo kojem kolenu, bilo je razlog za interniranje. Ova beba e biti zatvorenik, ba kao to je Hiroko bila. Niko joj je nee uzeti. To joj je bila jedina uteha. - Zato nee da mi kae? -upitala je Reiko. - Ne mogu da ti kaem, strina Rei - odgovorila je blago, reena da titi Pitera po svaku cenu. A na izvestan nain, time je titila i Reiko, ne poveravajui joj se. Reiko je ovo znala i nije je Vie pritiskala, a u dui je bila sigurna da je beba Piterova. Pomogla je Hiroko da zakopa haljinu i da ustane, kad je konano mislila da moe da stoji, ali se zamalo opet sruila. Reiko je stavila da sedi i doncla joj je au vode, a bacila je one opake zavoje. - Nikada vie nemoj to da radi! - grdila ju je. - ak ni moja majka nije to radila, a bila je prilino staromodna. - Onda joj se ipak nasmeila. Kako je veliku tajnu uvala sve ovo vreme, sasvim sama, ak i u zatvoru. Pitaia se da li je Piter znao ali, i da jeste, nita nije mogao da uini da joj pomogne. Polako su otile do njihove sobice, ruku pod ruku i Reiko joj je blago objanjavala da ne sme da radi naporno, da mora da jede najbolje to moe i da se uva i da uva bebu. Dok je posmatrala bila je zapanjena time kako je Hiroko izgledala kao da je u poodmakloj trudnoi. Za jedan jedini trenutak, bez za voja koje je nosila, njen stomak je postao ogroman. Bio je u otroj suprotnosti s njenom siunom siluetom, pa se Reiko odjednom zabrinula da bi moglo doi do komplikacija na poroaju. A ovo nije bilo mesto za medicinske komphkacije i probleme. Tiho su ule unutra i Hiroko je otila da legne. Takeo je digao pogled kada su ule. Ba je zavravao jedan komad nametaja kojim je bio izuzetno zadovoljan, a to popodne se spremao da radi u menzi. Uskoro je planirao i da pone da predaje. Ali kada je ugledao Hiroko, zamalo je zinuo od uda. Uspeo je da outi dok, nekoliko minuta kasnije, nije izaao opet napolje, s Reiko. - Ovde sam neto propustio? Jesam li ja potpuno slep? -bio je potpuno sluen. - Kada sam je poslednji put video, pre dva dana, bila je sasvim normalna. Sada se vraa i deluje kao da je u estom ili sedmom mesecu trudnoe, ukoliko me dobro slui pamenje. ta tano vi radite u toj ambulanti? Stvarate uda, ili sam ja ovde siao s uma? - Ne, ne ba - alosno se smekala Reiko, prihvatajui cigaretu koju joj je ponudio. Tako je bilo dobro to se on vratio, to moe sve da deli s njim i to ima s kim da razgovara. Bez obzira na to koliko su mu sruene iluzije, on je bio ovek kojeg je volela ve dvadeset godina, njen najbolji prijatelj, njen partner. Bilo joj je ao Hiroko koja nije mogla da deli takav odnos s bebinim ocem. - Ona je to krila od nas, Tak - objanjavala je, jo nesposobna da povcrujc ta je ta devojka sebi inila. - Bila je tako vrsto povezana, da sc skoro uguila. Sam bog zna ta je to izazvalo kod bebe. Potpuno je izgubila svest, a nismo imali pojma zato dok je nismo skinuli. Skoro da je prestala da die. - Jadno dete. Mislim da pogaam ko je otac, ili moda ne? Da li mi je neto promaklo? - Moda je postojao neko drugi, ona je bila tako diskretna da nije bilo mogue znati, ali Reiko nije mislila tako. - Mora da je Piter - potvrdila je - ali ona nee da mi kae. Mislim da se plai da kae. Moda se boji da ee uiniti njemu neto ili da e joj uzeti bebu. Moda nas titi. Ne znam. - Misli li da on zna? - Tak je puio svoju cigarelu uivajui u njoj. To mu je bilo jedno od malo zadovoljstava koja su mu preostala. - Nemam pojma, ali sumnjam. Ne mogu da zamislim da bi se usudila da mu pie, ak i da hoe da mu kae. A plai se ak i nama da se poveri. - Onda je pomislila na neto drugo to ju je brinulo. Ovo nije bila jednostavna situacija, naroito za Hiroko. - Sta misli da treba da kaemo deci? - Nemamo ta da im kaemo. Imae bebu, a mi je volimo i voleemo i njenu bebu. To je sve - kazao je odluno. Reiko mu se nasmeila, delimino zabavljena jednostavnou te tvrdnje. - Podsetiu te na to ako se ovo desi Seli.

- To je neto drugo. - Smejao se i tresao glavom, gledajui enu sa zahvalnou i ljubavlju. Ona je uvek nalazila duhovitu stranu svega i pomagala mu. On je voleo to i mnoge druge njene osobine, kao i njenu dobru narav. - Da se ovo desilo Seli, ubio bih je. Hiroko mi nije erka. - Onda se zamislio. - Jadno dete. Toliko uasa je prola, a sada i ovo. Pretpostavljarn da joj je zato bilo onako loe u Tanforanu. Nisam nijednom posumnjao. - Nisam ni ja - priznala je Reiko i pogledala mua. - ta mislis, hoe li se oeniti njom, ako je dete njegovo? Takeo je brzo odgovorio. - Oenio bi se njom u svakom sluaju, Rei. Lud je za njom. I verovatno je njegovo. udno je to to sam ipak primetio neto drugaije kod njih, tamo. Ili su u te duge etnje svakog dana, ali nisam ni slutio da bi se uvalili u nevolju. Tako su bili bliski, tako vezani jedno za drugo, na nain venanih Ijudi. udim se da se nisu venali pre nego to je otiao. - Mislim da ona nije htela bez oevog pristanka - Reiko je pravilno rasudivala, a Hiroko je polako izala iz kue i stala ispred njih. - Izvinite - kazala je, oborivi glavu i patei to im je nanela takvu sramotu. Nekako je mislila da e moi to zauvek da krije, to je bilo detinjasto. - Mi te volimo - kazala je Reiko, zagrlila je i nasmejala se kada joj je pogledala stomak. To je podsetilo na njenu decu. Bila su to dobra vremena za nju i Taka. Samo joj je bilo ao Hiroko, to njoj nee biti lako, imala je samo njih, a ne i mua. - Kada e biti? - tiho je pitao Takeo, a ona je opet pocrvenela. Jo se rvala s neprijatnou, a istovremeno je bila i ponosna i srena to nosi Piterovo dete. - U februaru - odgovorila je blago - moda martu. Klimnuo je glavom, pogledao u nebo, razmiljajui o mno go emu, o svora ivotu, svom braku, svojoj deci... i Piteru. Onda joj se nasmeio i sam je zagrlio. - To je dobro vreme za poroaj. Biee prolee... nov poetak, nov ivot... Moda novi svet za sve nas. - Hvala ti, strie Tak - poljubila ga je u obraz, zatvorila oi i pomislila na Pitera, molei Boga da i on tada bude iv.

14.
Reakcije dece na Hirokinu trudnou bile su razliite. Tami je bila ushiena, Ken iznenaen i zatitniki raspoloen, a Seli nije bila bas puna saoseanja. Nerviralo ju je to su svi odjednom bili tako brini oko Hiroko, uprkos onome to je uinila, i imala je mnogo rasprava s majkom na tu temu. - Da sam ja to uradila, ti i tata biste me ubili. Reiko se smekala. Setila se ta je Tak rekao i sloila se s njom. - Verovatno. Ali ovo je neto drugo. Njoj je devetnaest godina, skoro dvadeset, ona je u drugaijoj situaciji i nije naa erka. - Ipak je odvratno kako se svi ponaate kao da je ona devica Marija koja eka bebu Hrista. - Zaboga, Seli, nemoj biti tako surova prema njoj. Siroe, potpuno je sama, a to je grozna situacija za svaku devojku, - Da li se barem zna ko je otac? - grubo je upitala Seli, a majka je prostreli pogledom. - O tome neemo diskutovati. Sve to traim je da budemo prijatni prema njoj i da joj pomognemo da se stara o bebi. - Pa, na mene ne raunaj da joj uvam bebu. ta misli da e moje drugarice rei. - To je bilo poniavajue, ali je Reiko nije alila. Godinama se to deavalo mnogim devojkama i nije na Seli da baca kamenom na svoju roaku. - To e mnogo zavisiti od toga kako im ti objasni stvar -vrsto je rekla njena majka. - Ne moram da objanjavam, mama, svako to moe da vidi. I videli su, ali malo njih je komentarisalo. U tekoama koje su preivljavali, to je prolo gotovo nezapaeno. A nekima je to bio znak nade i novog ivota i smatrali su da je ona srena. Niko je nije osuivao, ni prigovarao joj. Nekoliko njih
je pitalo kada joj je termin, a veina nita nije rekla. Apsolutno niko nije pitao za oca. Reiko i Tak su je pitali jo nekoliko puta, ali je ona odbila da potvrdi njihovu pretpostavku i flije htela nita da kae o tome. U decembru je dobila jo nekoliko pisama od Pitera. Jo je bio u severnoj Africi i bilo mu je dobro. Uopte nije imao pojma ta se dogaalo s Hiroko, a pisma su mu bila puna izjava Ijubavi, kao i njena upuena njemu. Slala mu je novosti o Reiko i Taku i klincima, malo je govorila o logoru, a nita o bebi. Traio joj je neku novu fotografiju, aii poto fotoaparati nisu bili dozvoljeni u logoru, bilo je lako ne odgovoriti na ovo. Godinjica Perl Harbura je bio tih dan za Ijude u logorima, osim za one u Mansanaru, gde su se strasti uskomeale i gde je dolo do nereda u upravi menze. Dvoje je poginulo i desetoro ranjeno, to je otreznilo jo vie sve u Tjul Lejku. A straa je odjednom postala stroa. Posle toga, svi su se usredsredili na Boi. U to vreme je Takeo predavao u gimnaziji, a Reiko je bila zauzeta u ambulanti pomaui lekarima koji su radili oko nekoliko prehlada, povremeno nekog slepog creva i gripa. A Hiroko je nastavila da radi posle dva dana odmora i sada se dobro oseala. Svake noi su ona i Tak radili na jednom tajnom projektu. On joj je pomagao da napravi kuu za lutke za Tami, napravio je okvir i pravio je nametaj, a Hiroko je pravila ukrase za zidove, prostirke i zavese i siune slike. Na neki nain, iako ne skupocena, ova kuica je bila detaljnije izraena od stare. A oni su po kazali veliku kreativnost u zameni jedne stvari drugom. Tak je izradio i igru Monopol za Tami. On i Reiko su uivali sklapajui je. Spremao je i ah za Kena, a Reiko je ptela divan ruiasti demper od angore za Seli, vunom koju je naruila preko Montgomeri vord kataloga i za koju je dala vei deo svoje plate. Isplela je i demper za Taka a, za preostali novac, naruila mu je toplu jaknu. A ceo njen klub pletilja je spremao majune stvari da ih pokloni Hiroko za Boi. Tak joj je tesao kolevku. 1 Na Boi su svi bili iznenaeni poklonima. Takeo je kupio za Reiko divnu haljinu, naruenu preko Sirsovog kataloga od njegove tanke zarade, a Hiroko im je poklonila pesmu koju je napisala o tome koliko su joj njih dvoje znaili i koja se zvala Zimske bure, letnje duge. Svima su se svideli pokloni koje su dobili. Medutim, jedini poklon koji su svi eleli te godine, bila je sloboda. Kada se to izuzme, taj dan je bio lep, uprkos mestu na kojem su se nalazili i niko nije pokuavao da se seti gde je bio prethodne godine i s kim. Stariji Ijudi su igrali ,,go, ene su brbljale i ile, mukarci su jeli, priali i matali, poseivali su jedni druge u njihovim skromnim prostorijama dekorisanim svojerunim ukrasima. Bili su utamnieni i zatvoreni, skoro sve im je oduzeto, ali nije bilo rhogue uzeti im duh. Svi su bili reeni da nastave i budu jaki, svako za sebe i jedni za druge. O tome je Hiroko razmiljala dok je svirala na Boinom koncertu. A za doek Nove godine, u zgradi odredenoj za rekreaciju, priredena je igranka, a svirao je sving orkestar koji je Ken

okupio neposredno pre toga. Hiroko je posmatrala zabavu neko vreme, a jedan mladi je pozvao da igra. Ona je porumenela i rekla da ne moe. Nije primetio njen stomak ispod debelog kaputa. U januaru su se Nemci predali pod Staljingradom, a to je predstavljalo vanu pobedu za saveznike. U Tjul Lejku ovaj mesec je bio miran, osim novog napada gripa na logor, koji je bio ak i gori od prethodnih. Skoro ceo mesec je vladala epidemija, nekoliko staraca je umrlo, a mnogi su bili u velikoj opasnosti. Na opte iznenaenje, krajem januara, Regratna komisija se ponovo otvorila za japanske mukarce i oni su opet imaii privilegiju da volontiraju za vojsku. Meutim, Ken vie nije imao elju da ide u vojsku i nije video razlog da volontira za dravu koja ga je izdala. Veina mladia je delila njegova oseanja i jo su pravili buku oko toga, kada je, prve nedeije februara, uprava logora zatraila da svi potpiu zakletvu na vernost. Velikom broju interniraca ova zakletva nije predstavljala problem, Svi su bili lojalni Sjedinjenim Dravama, aii za Kena i mnogo mladia slinih njemu, sva ona pitanja koja su im postavljali i odgovori koji su na njih oekivani, predstavljali su novo izdajstvo. Posebno su ih iznervirala dva pitanja. Jedno o tome da li bi bili voljni da slue u Oruanim snagama Sjedinjenih Drava na borbenim zadacima, gde god da budu odreeni i drugo: da li bi se odrekli pod zakletvom svake veze s Japanom ili carem. U sutini, ova pitanja nikoga nisu brinula, jer su mnogi bili ameriki dravljani i tu proveli ceo ivot, ali mladii poput Kena bili su besni jer su im oduzeta sva prava, a sada ta ista zemlja, koja se tako ponela prema njima, od njih oekuje spremnost da umru za nju. Ken je ranije oajniki eleo da ide u vojsku, ali poto je bio izneveren i utamnien ve mesecima, vie nije eleo da uini ni to, ni bilo ta drugo za svoju zemlju. Tako je mnogo mladia kao i on, samo zbog naela, odbilo da odgovori pozitivno na ta dva pitanja, a to je kao rezultat imalo etiketiranje: zabranjeni deaci i hitro prebacivanje u deo logora za visoku bezbednost, na dalje ispitivanje. Ovo je izazvalo ogromne proteste u logorima, a Ken, dva dana poto je proitao zakletvu, jo je nije potpisao. Svi iz njegove porodice su je potpisali i on se uno prepirao s ocem oko toga. Takeo je razumeo kako se on oseao i saoseeao je s njim i drugim mladim ljudima. Povraeno im je pravo da slue vojsku, a jedino je bilo mogue napustiti logor kroz rad preko Uprave za ratno iseljavanje ili preko odricanja dravljanstva. Ovo je bila prilika da se dokau kao Amerikanci, da im se vrate njihova prava, da dokau da su lojaini graani i Tak nije eleo da je Ken propusti. On je morao da potpie zakletvu o vernosti, jer bi odbijanje znailo propast. - Ja se vie i ne oseam kao Amerikanac, tata - ljutito je rekao Ken. - Ne oseam se kao Amerikanac. Ne oseam se kao Japanac. Ne oseam se nikako - kazao je nesreno, a otac vie mje znao ta da mu odgovori. - Sine, nema izbora. Ja te shvatam. Potujem tvoje miljenje. Ali, kaem ti da potpie zakletvu. Ukoliko je ne potpie, strpac te u zatvor i mnogo e se namuiti. Ken, mora da potpie. Danima su se borili oko toga i, konano, u elji da ne pravi probleme svojima, Ken je potpisao, a mnogi njegovi prijatelji nisu. Nisu potpisali zbog toga to je to bila jedina rnogunost da otvoreno negoduju na ono to im se dogodiio, ali ih je to svrstalo meu sumnjive, a mnogi od njih su smatrani za opasne. Neki su se odrekli dravljanstva i odabrali da idu u Japan, kao to su ve mesecima pretili. I Ken je pretio ali, na kraju, to nije uinio. Svi oni koji nisu potpisali zakletvu, okupljeni su iz svih logora i obreli se u odvojenom delu Tjul Lejka. U stvari, u tom momentu je taj deo prerastao u poseban logor za Ijude koji nisu bili lojalni Sjedinjenim Dravama, pa je stepen bezbednosti odmah podignut da bi se taj problem reavao. Tak je bio duboko zahvalan to je Ken ipak pristao da potpie zakletvu, ak i po cenu odlaska u rat i rizikovanja ivota za domovinu. Barem njegova lojalnost Americi vie nikada nee biti dovedena u pitanje. Svi su oseali veliki pritisak zbog ovog sluaja. Cak je i Hiroko odahnula kada se vratila poslu u ambulanti tokom novog udara gripa. Njoj je, kao jedinom pravom strancu, zakletva na vernost davala stvarnu mogunost da izrazi svoju lojalnost, mada za nju, naravno, pitanje pod rednim brojem dvadeset sedam nije bilo od znaaja jer nije mogla da slui vojsku. Sledee dve nedelje bilo je mnogo posla zbog nove epidemije malih boginja. Hiroko je danima neumorno radila jer je elela da im prui pomo to je vie mogla, pre poroaja. Znala je da e za nedelju ili dve morati da ostaje kod kue, zbog bebe. Dotad je ve dobila poklone od kluba pletilja i sve je bilo spremno. Tami je bila najvie uzbuena, pa i Seli je malo omekala, iako je i dalje negodovala prilino otvoreno. Meutim, Hiroko je imala druge stvari na umu i jednog od tih dana, kada je ostala kasno uvee da pomae Reiko koja je iznenada delovala veoma umorno, ba kako se i oseala, starala se o dvoje ljudi ija su tela bila prekrivena krastama od boginja. Ona sama je preleala ove boginje u detinjstvu i nije se plaila da e se zaraziti. Kaalj ovih Ijudi je divljao, kao i temperatura. - Kako si? - neno je upitala Reiko dok je posmatrala s divljenjem. Hiroko je imala prirodan dar za bolniearku. inila je sve to je mogla da bolesnicima olaka muke, a nije pokazivala znakove zamora, mada je radila ve drugu smenu za redom. Reiko je mislila da je poalje kui ranije, ali je Hiroko insistirala da ostane s njom u ambulanti. - Otprilike im je i dalje isto - rekla je, kvasei im ela i bacajui pogled na rodaku. - A kako si ti, Hiroko? - Uopte i nije bilo svrhe pitati jer je, s prekidima, satima bila na nogama. Reiko je nekoliko puta kasnije primetila da trlja lea. Oko ponoi je ponovo obila i rekla joj da ide kui, ali je Hiroko delovala budno i puna energije. Reiko joj se nasmeila i pourila da pomogne jednom lekaru oko nekog perforiranog ira. Sledei put kada je navratila bilo je dva ujutru, a Hiroko je, ovog puta, delovala izmodeno. Njeni pacijenti su, konano, zaspali, a ona je pomagala drugoj bolniarki da presvue jednog maliana s opekotinama. Igrao se ibicama i zapalio slamni duek, a sada je plakao u Hirokinom krilu. Reiko je zapazila da se ona stresla nekoliko puta saoseajui s detetom, a kada ga je spustila i ustala, pridrala se za sto. Reiko je shvatila, ak i pre same Hiroko, da je porodaj poeo. - Jesi li dobro? - pitala je, a Hiroko se ponovo stresla i pokuala da se nasmei. - Dobro sam. Samo su mi lea umoma - odgovorila je, a delovala je rastrojeno. Reiko joj se smekala. Bilo je vreme. Bio je prvi mart, termin za njen poroaj. - Zato ne posedi nekoliko minuta - predloila je Reiko, a poto je Hiroko odmah posluala, shvatila je da ima mnogo jae bolove nego to bi ikada priznala. Donela joj je olju aja i one su, u slabom svetlu improvizovane sobe za bolniarke, sedele i tiho priale. Napolju je bilo ledeno, a u prostorijama gde su radile bila je promaja, ali izmeu dve ene vladalo je prijatno oseanje. askale su, a drugi su dolazili i odlazili sve dok Hirokino lice nije postalo napregnuto i zabrinuto. - Ima li mnogo jake bolove? - Reiko je pitala na kraju, a ovoga puta je Hiroko pogledala suznih oiju i klimnula glavom. Trudila se da radi satima, uprkos bolovima, u nadi da e proi i da jo nije vreme. Odjednom se prepala i nije oseala da je spremna za to. Dok je sedela, bolovi su postali nepodnoljivi i iznenada je epala Reiko za

ruku i zabrektala. Niko je nije pripremio da je proaj ovakav, ali Reiko je sedela smireno s njom, zagrlila je i neno joj pomogla da ustane. Tada su se pojavile dve bolniarke i ona im je objasnila da se Hiroko poraa. - Pa, to je ba lepa novost - smekala se Sandra, najstarija bolniarka. Bila je mala, okruglasta, nasmejana nisei, s kojom je Reiko radila pre vie godina na Stenfordu. - Veeras e mi dobro doi malo lepih novosti. - Bila je umorna od umiranja staraca zbog boginja. A Hiroko je liila na devojicu dok ih je gledala razrogaenih oiju, ne znajui ta je eka. - U redu je -teila je ena, videvi u kakvom je stanju. Normalno je da mlade devojke panie. Ona je imala samo devetnaest godina, bez majke uz sebe i ovo joj je bila prva beba. Sve bolniarke u ambulanti brinule su se o njoj, a dve su je polako odvele s Reiko u deo zaklonjen starim ebiima i odreen za poroaje. Jedna je odmah otila da kae lekaru da e im biti potreban te noi. Kako se ispostavilo, bio je to isti doktor koji je bio na dunosti i onog jutra kada se Hiroko onesvestila, a sada se toplo smekao kada je video ponovo, mada ona tada ve nije bila u stanju da se nasmei. Pitao je kada su joj poeli bolovi, a ona je pokajniki pogledala u Reiko i priznala da je prvo iganje osetila prethodnog dana, pred zoru. Ve je skoro prolo dvadeset etiri sata od tada, a bolovi su se poveavali iz trenutka u trenutak. Jedva da je mogla da govori kada je dobila novu kontrakciju, pa su je bolniarke neno poloile i pomogle joj da se skine. Reiko je stajalakod njene glave i drala je za ruku dok je doktor pregledao ispod grube tkanine, a ona je, od sramote, okrenula glavu. Niko je nije pregledao, osim spolja i povrno, onda kada se onesvestila. Niko je nije ni video ni dodirnulo, osim Pitera. - U redu je - umirivala je Reiko, a Sandra je uhvatila za drugu ruku. Doktor je bio zadovoljan, mada iznenaen da je ostala na nogama toliko dugo. Bila je ve skoro potpuno otvorena i on je video bebinu kosu. Ohrabrujue ju je pogledao i kazao da nee dugo trajati, ali dok je odlazio dao je znak Reiko i ona ga je pratila. Hiroko se zgrila pri novoj kontrakciji, ali se borila da ne puta nikakav zvuk da je ne bio uo niko van pregrade od ebadi. Soba iznad njih je bila puna usnulih pacijenata i ona bi se oseala osramoeno kada bi pustila neki zvuk koji bi ih probudio. - Beba mi deluje krupno - lekar je kazao Reiko. - Ne bih voleo da je seem ovde. Morae da da sve od sebe da izgura tu bebu. Nije me briga da li ete vi, dame, morati da joj sednete na stomak. Ne elim da radim tu vrstu operacije ovde u logoru, sem ako ba ne moram. Previe je opasno i za nju i za bebu. -Klimnula je glavom, zabrinuta za Hiroko koja jo nije potvrdila da je Piter otac. Ukoliko jeste Piter, a sigurno je tako, on je bio visok i krupan i beba bi mogla da bude prevelika da bi je Hiroko normalno rodila. Meutim, nita nije rekla lekaru o bebinom ocu i on je otiao u obilazak ostalih pacijenata. Kada se Reiko vratila, druga bolniarka je pomagala Hiroko da pravilno die i smirivala je. Dve ene su izmenile znalake poglede, a Hiroko im je opet stegla ruke i ovog puta je kriknula, bez obzira na to to su mogli da je uju i pacijenti. - U redu je, samo napred - hrabrila je Sandra. - Neka te to ne brine. Ako im se to ne svia, mogu da idu u drugu bolnicu -smeila se, a Hiroko je pokuala da ne vriti, ali nije uspela kada ju je savladala sledea kontrakcija. - Strina Rei - promuklo je rekla - ovo je grozno... Ima li nekog leka?... Neto... - Otkako je ona radila ovde, davali su pacijentima ta su imali za umirenje bola i nije mogla da zamisli da moe da preivi bez toga. Ali njima je ono anestetika to su imali bilo potrebno za operacije, a ne za poroaje i Reiko je znala da ne moe nita da joj da, osim ako doktor ne kae drugaije. On, meutim, nije to predlagao kada je svratio da je vi

di. Dolazio je nekoliko puta u sledea dva sata, a u pola pet je traio da pone da se napinje. Beba je bila tako velika da se uopte nije pomerala. Bila je kao u klopci, bez mogunosti da se vrati i bez volje da krene napred. - Tvrdoglavko mali - kazao je doktor, borei se s kletima za izvlaenje deteta koja su Hiroko bacila u agoniju, dok su jc tri bolniarke drale. Ve je bilo est sati, a oni nisu mrdnuli s mesta. Povremeno je bacao pogled na Reiko, a ona jc mislila na njegovo upozorenje, ali niim nisu mogli da pomognu Hiroko da pomeri svoju bebu. - Hajde, Hiroko, pokuaj - kazala je Sandra. - Napni se najjae to moe. - Ona je posluala, ali ovo je bilo tano ono to je njena majka iskusila s Judijem. Beba je bila prekrupna, majka presitna. Ali, ovo nije bio Kjoto i nije bilo bolnice u koju bi mogli da odu. Ovde su bile samo ene da joj pomognu uz minimum instrumenata i mogunosti. Doktor je pokuao jo jedanput da izvue bebu kletima, a Sandri je rekao da pritisne iz sve snage Hirokin stomak, odmah iznad bebe. Pokuae na silu da je izbace. Hiroko je vrisnula, mislei da joj rebra pucaju, a beba se pomerila mrvicu i sve tri bolniarke su oduevljeno uzviknuie, ali im Hiroko nije odgovorila niti se nasmejala. Previe je bolelo i bila je svakog trenutka sve slabija. - Jo! - kazao je doktor maivi se za kleta ponovo, Sandra ju je pritisnula jo jae, a pomagala joj je i druga bolniarka. Hiroko je opet kriknula i pogledala alosno u Reiko. Meutim, roaka nita nije mogla da uini za nju. - Ne... ne... Ne mogu... Ne!... - stenjala je Hiroko, borei se s njima a onda, odjednom, vie ni o emu nije mogla da misli, osim o Piteru i obeanjima koje su jedno drugom dali. Shvatila je iznenada da, ukoliko ovo ne uradi za njega umree, a umree i njihova beba. Sva agonija kroz koju je prola ove noi, bila je za njega i nije smeia da odustane, ni da se zaustavi dok ne uini ono zbog ega je tu, dok ne donese njegovo dete na svet. Bez obzira na to ta se sada deava, ne sme da ga izneveri. Pomisao na to joj je dala snagu kakvu nije znala da ima. Silovito se borila da izgura dete na svet, ali je ono i dalje
odbijalo da se pokrene. Izgledalo je beznadeno i njoj i ostalima koji su je gledali, a posle sledeih sat vremena, i njeni i bebini otkucaji srca su poeli polako da slabe. Doktor je znao da nema izbora. Bez obzira na rizik, morae to da uini. Jo je i krvarila obilno, a prethodne nedelje su dve ene iskrvarile do smrti na poroaju. On je hteo da uradi ono to je mogao da bi kontrolisao pogoranje stanja dok je jo imao mogunost i da spase, ako ne majin, barem bebin ivot. - Nosite je u operacionu sobu - rekao je Sandri mrano rezigniranim tonom. - Ona ovo vie ne moe. - Hiroko ga je ula i zgrabila ga za ruku, sablasno bleda i veoma uplaena. - Ne! - Znala je da je Judi tako roen i da je malo nedostajalo da oboje umru. Otac joj je ispriao ovo da bi joj dokazao kako su stari obiaji bili opasni, ali sada oni nisu imali ; izbora. Postojali su samo stari obiaji i smrt, ukoliko oni zaka ; u. Kao demonima gonjena, borila se svim snagama prirode i ; novom vatrenou, a znala je da je ono to bi mogla da izgubi bio njen vlastiti ivot ili ivot njene bebe. Borila se uasnuta od onoga to je znala da bi moglo da se desi ako ne uspe da izgura bebu. Doktor je probao s kletima jo jednom, a to je bilo vie nego to je smeo, ali osetio je Hirokinu biku za ivot. Obe bolniarke su pritisle opet dok se Hiroko borila svim onim to je imala. Za jedan dugaak trenutak sve je delovalo beznade l no. A onda je krenulo, pomerajui se lagano, u poetku, a on : da juriajul uz novi napon i uz jo jedan, odjednom se razlcgao krik i za njim kratko slabo zavijanje, a onda

uzvik besa. Imao je svetlo zajapureno lice, meku smeu kosu, tamnoplave bademaste oi i, osim trunke neeg bledo japanskog, izgledao je identino kao njegov otac. Hiroko je leala zurei u njega, potpuno istroena i nesposobna da poveruje da je uspela. - O... - uzdahnula je, skoro previe slaba da bi govorila i gledajui ga u udu. Bio je tako lep, tako savren i tako krupan, ba kao to je doktor rekao. Izmerili su ga na maloj vagi koju su imali. - Tano pet kilograma - izjavio je doktor, dok je buljio u bebu koja mu se opirala satima, a onda se nasmejao majci koja se nije predala. - Hiroko, ti si pravi heroj. Ovo je zapanjujue. - Da ga je bilo ko upitao, zakleo bi se da mora da uradi carski rez, ali sada je bio srean to nije. Bio je takorei siguran da bi oboje umrli zbog stanja u kojem je tada bila Hiroko. Nekim udom, ipak ih je spasao, a Hiroko ga je zaprepastila odbijanjem da se preda i time to je istrajala. Sunce se ve pojavilo, a bolniarke su oprale Hiroko dok je mirno leala i drala svoju bebu. Svi su bili dirnuti onim to su videli te noi. - ao mi je to je bilo tako teko - neno joj je rekla Reiko. Bila je veoma hrabra i neverovatno snana i, zbog bebine veliine, niko nije verovao da e uspeti. Meutim, Hiroko je bila izuzetna. Onda je mlada majka ponosno proaputala svojoj roaci, sreno zagledana u bebu. - Isti je Piter, zar ne? - Dok ga je posmatrala, znala je da je vredelo truda. Jedno vreme joj je izgledalo kao da njenom duom tutnji brzi voz, vukui je za sobom nanie, pa navie i, ba kad je pomislila da e umreti, on je roen. Volela bi da je Piter mogao da ga vidi i Reiko je shvatila da je ovo bilo prvi put da je priznala ko je otae. - Mora mu rei - rsto je rekla Reiko, ali Hiroko je zavrtela glavom. - To bi mu samo zadalo brige. Rei u mu kada se vrati. Ona je ve odavno to odluila. ta bi bilo ako on ne bi poeleo da se vrati njoj? Nikada ga ne bi prisiljavala. Na taj nain, ona ga je oslobodila, pa ako odlui dajoj se vrati i tako uradi, zatei e ih kako ga zajedno ekaju, kao to ga je ona ekala od trenutka kada je otiao. Pogledala je u Reiko i odluila da deo tajne podeli s njom. Toliko toga su prole te noi; Reiko i svi ostali su bili tako dobri. - U Tanforanu nas je venao budistiki svetenik. Plaila sam se da e, ako iko sazna, Pitera kazniti zbog toga, ali to se nije dcsilo. - Podigla je ruku i pokazala Reiko tanunu burmu, a Reiko nije mogla da veruje da je nikada nije videla. - Ti si tako dobra u uvanju tajni... i raanju dece. - Poljubila je i rekla joj da odspava malo. Kada su i Hiroko i beba vrsto zaspali, otila je kui, Takeu i ispriala mu za bebu. On se upravo spremao da krene u gimnaziju. Za Reiko je bio ok da je ve devet sati. No joj je proletela. - Pitao sam se da li se to deava kada nema nijedne od vas prole noi, a raunao sam da e poslati poruku ukoliko ja mogu neto da uinim. Je li ona u redu? - Sada je dobro, ali jedno vreme nas je preplaila, ak i doktora - kazala je Reiko, i dalje zauena. - Beba je teka pet kilograma. I divna je, Tak. - A onda se tuno nasmeila, razmiljajui o Hiroko i Piteru i o dugakom i tekom putu koji je stajao pred njima. - Isti je Piter. - Tako sam i mislio. - Niko drugi nije mogao da bude, oboje su to znali. Taku je bilo drago zbog njih dvoje. Sada su imali neto to ih je povezivalo. A znajui Pitera, bio je siguran da e ovo i njemu puno znaiti. - Trebalo bi da mu kae. Nadam se da hoe - neno je rekao Tak. - Nee. Kae da bi on mnogo brinuo - kazala je Reiko, sedajui i uzdahnuvi premoreno. - Treba da zna da ima sina. - Smeio se svojoj eni, seajui se ta je njima znailo kada se rodio Ken, a i devojice. Bilo mu je ao zbog Hiroko to Piter nije bio s njom, ali se radovao zbog bebe. Moda je ovo znak novog ivota koji dolazi, neeg to uliva nadu. - Ona kac da ih je venao budistiki svetenik u Tanforanu - rekla je Reiko, izuvajui se. Bila je to veoma duga no. - Izgleda da nosi burmu jo od maja, ali ja je nikada nisam videla. Nosi je uz jedan drugi prsten i nekako mi je promakla. - Ne promie ti mnogo - poljubio je. Morao je da krenc u kolu. - Obii u je danas popodne. - Zakoraio je na vrata, pa stao i pogledao enu, toplo se smeei. I za njih je ovo bio srecan dogaaj. Beba je predstavljala blagoslov za sve njih, posebno ovde, u Tjul Lejku. - estitam! - sijao je. - Volim te - kazala je, a on je urno izaao, izgledajui mnogo srenije nego to je dugo bio, a ena ga je pratila pogledom, osmehom i milju na Hirokinu bebu.

15.
Hiroko je ostala nedelju dana u ambulanti, a onda su ona i beba dole kui, porodici koja ih je volela i ekala. Bebu je nazvala Tojo, a ak je i Ken provodio sate igrajui se s njim. Ustruavao se samo samo kod menjanja pelena. Ali, Tak je bio ampion medu njima. Bio je presrean to pazi na bebu kad god bi Hiroko bio potreban odmor ili kada bi htela da spava. Uivao je u tome, a beba se osecala dobro uz njega. Nikada nije plakala. Mirno mu je spavala u naruju, sve dok ne ogladni i zatrai majku. Dve nedelje po poroaju, poto je oseala krivicu to se izleava, Hiroko se vratila u arabulantu i ponela je Toja sa sobom, zakaenog na ieda. Jedna od starijih ena joj je napravila trake zvane obuhimo kakve je njena majka nosila, a Tojo je bio zadovoljan i spavao je kod majke dok se ona kretala okolo. Nije potpuno povratila snagu pa je ponovo u ambulanti sarno namotavala zavoje. U poetku je radila lagano i drala se podalje od ljudi koji su bili akutno bolesni, jer je bebu stalno nosila sa sobom. Svako ko je video Toja, zavoleo ga je. Bio je krupan, debeo i dobroduan i izgledao je ba kao mali Buda, samo bi svako ko ga pogleda primetio da nije istokrvni Japanac. Sve vie je liio na Pitera. A Hiroko se drala svoje rei i, mada je pisala Piteru, bcbu nije pominjala. Vojska je poslala regrute u kasarne, mnogo njih sc prijavljivalo, ali su se zabranjeni deaci, uglavnom jo drali. Ili su tako daleko da su ak pretili mladiima koji su se prijavili. Tri nedelje od Hirokinog poroaja, Ken je zaprepastio sve njih. Toga popodneva otiao je u Upravnu zgradu. Dva dana ranije je napunio osamnaest godina i, bez ikakvog prethodnog razgovora s roditeljima, prijavio se u vojsku. - Sta si uradio? - majka je zurila u njega, nesposobna da shvati ta im je upravo rekao. - Mislila sam da nisi zainteresovan za odbranu ove zemlje - kazala je i zaalila to se nije drao tog stava. Ona sama je volela svoju zemlju, ali nije htela da joj rtvuje sina. Ve su se dovoljno rtvovali. - Dobrovoljno sam se prijavio u vojsku - ponovio je Ken, dok su ga roditelji u uasu posmatrali. Uprkos svim ranijim protestima,

oseaju izneverenosti, on je line konflikte ostavio po strani. Odjednom je izgledao samozadovoljno. Izai e iz logora, a to je ono to je eleo. - Zato nisi prvo s nama razgovarao? - Tak je delovao povreeno, mada je bio ponosan na njega. I sam je bio patriota, ali ovo je bilo tako veliko iznenaenje. Niim ih nije upozorio da je razmiljao o prijavljivanju. Ken je iao s jo dva mladia da se prijavi i, u tom istom trenutku, oni su imali identian razgovor sa svojim roditeljima. Roditelji, uglavnom, nisu bili pripremljeni, ali su bili ponosni. Mnogo mladia je otilo tog meseca. Kad bi potpisali, odlazili su u roku od nedelju dana. Kenovo poslednje vee u porodici bilo je bolno i dirljivo. Bili su savladani emocijama i svi su se trudili da ne zaplau. Sledeeg dana ispratili su ga do autobusa, a Tak je otvoreno plakao. Nije mogao da poveruje da ih je Ken naputao ali, na izvestan nain, laknulo mu je jer je barem neko od njih postao slobodan. - Vodi rauna o sebi - kazao je stegnutog glasa. - Ne zaboravi koliko te mama i ja volimo. - Oni su bili Amerikanci koji su svog sina ponudili svojoj zemlji a, ipak, bili su tu, iza bodljikave ice, zatoeni. - Volim vas - doviknuo je Ken sa stepenika autobusa, a onda mu je bilo neprijatno dok su oni svi stajali tamo. Seli i Tami su plakale kada je otiao, a Hiroko se, drei bebu, trudila da sakrije suze. Do tada se ve s toliko njih oprostila. Neki od njih e se vratiti jednog dana, neki nee. Dok je autobus odlazio, a oni gledali za njim, Hiroko se molila da bude bezbedan i plakala zbog njega i njegovih roditelja. A kada su se vratili svojoj majunoj kui, Takeo je plakao opet dok je kaio zvezdu u prozor, da je svi vide. Neki prozori su imali vie zvezda. Kada je on okaio njihovu, svi su tu stajali i mislili na Kendija. Bilo je to vreme bola. Vreme nade, ponosa i uasa. Ubrzo posle toga, dobili su pismo od Kena. Bio je u logoru elbi u Misisipiju i pisao im je da e se pridruiti 442. borbenoj jedinici. To je bio bataljon kompletno sastavljen od nisei, a veina ih je bila sa Havaja. Zanimljivo je bilo to da, iako su Havaji blii Japanu, tamo nije bilo logora za raseljenje. U svom pisrau, Ken je dclovao sreno i uzbueno. Pred polazak su imali veliku proslavu u Honolulu, u palati Iolani. Iz svega onoga to im je pisao, a oni itali uvek iznova, videlo se da je ushien to je u vojsci. Bio je uzbuen to je vrio svoju patriotsku dunost. Uprkos svom prvobitnom otporu, sada se smirio, a na fotografiji u uniformi, koju je poslao roditeljima, bio je veoma lep. Reiko je paljivo stavila fotografiju na stoi koji jc Tak napravio i pokazivala je svim njihovim prijateljima. Taj kutak je liio na oltar,a pogled na njega je Hiroko ponekad inio nervoznom. alila je to on nije tu, s njima, to je postao neko o kome samo priaju. Meutim, razumela je njegovu vatrenost da ode u rat i slui svojoj zemlji. Od Pitera je ee dobijala vesti. Jo je bio u severnoj Africi ali, naalost, tamo su bili i Nemci. Iz onoga to je mogla da povee, uprkos naporima cenzure da to manje vesti dobije, zakljuila je da su borbe bile divlje. Barem je u junu znala da je jo iv, a i Ken je bio dobro. U julu je logor pogodio ozbiljan napad meningitisa. Nekoliko staraca je brzo umrlo, a jedan broj male dece je pokoen i bio je u kritinom stanju. Bilo je strano, majke su sedele danonono uz njih u karantinu, ali mnogi su umrli. Bilo je sablasnih sahrana s malenim sanducima polaganim u uske rake u pranjavoj zemlji. To je bilo previe za Hiroko, pogotovo sada kada je imala Toja, a on je jo bio beba. Tada mu je bilo samo etiri meseca. Jo ga je dojila, a on je esto bio gladan. Ustajala bi dva ili tri puta nou. Ali, nije Tojo bio taj ko se razboleo jedne vrele letnje noi. Bila je to Tami. Imala je temperaturu kad je legla te veeri, ali kasnije dok je hranila Toja, Hiroko je ula kako tiho plae. Sirota Tami je imala jezivu groznicu. Vrat joj se ukoio i bila je skoro u delirijumu kada je sledeeg jutra Tak odneo u ambulantu i tamo je ostavio s Reiko. Borba je trajala danima, a Tami vei deo vremena nije bila svesna gde se nalazi. Hiroko je ostavila Toja s Takom i na smenu s Reiko je sedela uz Tami, a nekad je Tak provodio no uz devojicu, umesto nje. Stavljao joj je vlane krpe na elo i priao i pevao joj pesmice koje je volela kao sasvim mala. Tak je izgledao gore nego ikada. Bio je posebno vezan za nju, a Reiko je znala da bi ga ubilo kada bi je izgubili. - Ne daj da umre, molim te... Hiroko, molim te, ne daj da umre - rekao je kroz jecaje jedne noei, a Hiroko ga je neno zagrlila. - Ona je u Bojim rukama, Tak. On se o njoj stara. Mora imati vere u njega. - Ali kada je to rekla, on se okrenuo i iznenadio je estinom svoje ljutnje. - Kao to se stara i o nama, pa nas je strpao ovde? - kazao je, a pokajao se jo dok je izgovarao te rei. Ona je delovala zaprepaeno jainom njegovog besa. - Izvini - rekao je promuklo. - ao mi je... - Svima je bilo ao. A, bez obzira na sve napore koje su inili, znali su da je ivot u logoru bio surov. Jedno vreme se stanje samo pogoravalo, pa je Hiroko sedela svake noi uz Tami, da bi odmenila njene roditelje. Kui je odlazila samo da nahrani Toja, pa bi opet dolazila da smeni Taka ili Reiko i da ih poalje kui da se odmore. Oboje su grozno izgledali, a izgledi za Tami bili su i dalje sumorni. Hiroko je neumorno radila oko nje, kupala je, posmatrala, na silu je pojila, a jedan mladi bolniar joj je pomagao u svemu. Zvao se Tadai, a ovamo je stigao s porodicom kada su zatvorili Tanforan. Gadno je hramao i nosio je protezu, a iz neeg to joj je ispriao, Hiroko je shvatila da je preleao paralizu. Jo ranije je bila zapanjena njegovom nenou i neumornom brigom za pacijente. Diplomirao je na Berkliju prethodne godine i odmah je potpisao zakletvu na vernost. Zbog hramanja, vojska je odbila da ga primi. Bio je jedan od retkih mladia koji su ostali, osim zabranjenih deaka i izgrednika koji su se posvetili svakodnevnom mariranju u maniru vojske, u svojim majicama s grbom i bozu frizurama, simbolima otpora. U to vreme su svi oni koji su bili sposobni za vojsku ve otili. Tadai je ostao i radio kao bolniar. Bio je i dobar muziar. Hiroko je svirala s njim u logorskom simfonijskom orkestru i on je uvek bio prijateljski raspoloen prema njoj. Radila je s njim nekoliko puta i dopao joj se. Bio je bistar i savestan, pa je bilo lako raditi s njim, a na jedan udan nain, on je podseao na Judija. Bio je naroito Ijubazan prema njima kada se Tami razboleJa i inio je sve to je mogao da im pomogne. Bio je visok i tanak i imao je topao osmeh, a Hiroko je naula da je njegova porodica u Japanu bila veoma ugledna. Bio je kibei, roen u Americi, ali se, pre Berklija, skolovao u Japanu. - Kako je Tami? - pitao je kasno jedne veeri. Bila je to osma no njene bolesti. Ostala deca su ili umirala ili se oporavljala za krae vreme, a ona je opet bila u delirijumu kada je Tak u suzama otiao s Reiko. - Ne znam - uzdahnula je Hiroko, ne elei da prizna da je malopomalo gube. Tiho je seo pored nje i dodao joj olju aja. Ona je delovala iscrpljeno. - Hvala ti - rekla je i nasmeila mu se. Bio je lep, ali je izgledao kao da je mlai od nje iako je bio etiri godine stariji. Kada je rodila Toja, nekako je sazrela, a ponekad se oseala veoma stara. - Kako je tvoj deai?

- Hvala Bogu, dobro je - smekala se razmiljajui o Toju, ali se uasavala onog to se deavalo Tami. ak je i Seli dolazila vie puta, mada su se ona i Hiroko dobro razilazile u poslednje vreme. Kao da jednostavno nisu mogle da se sloe, sve od kad se saznalo za bebu. Seli je vei deo svog vremena provodila sa zabranjenim deacima, a Hiroko je zbog toga stalno grdila i govorila joj koliko to uznemirava njene roditelje. A Seli je uvek odgovarala da joj Hiroko nije majka i da se nje to ne tie. Bilo joj je esnaest godina i Rciko je s njom teko izlazila na kraj. Zbog dolaska u logor, njeno kolovanje je trpelo, a jo se i uhvatila s decom koju bi holjc bilo da i nc poziiaje. Nije bila zainteresovana da izlazi s devojicama koje su bile ulanjene u Mubove prijateljstva, orkestre ili horove. A naroito nije htela da o tome slua od Hiroko. Kada je Hiroko pokuala da joj kae kako je suvie mlada da bi izlazila s momcima, Seli je na vrlo jasan nain rekla da ona barem nije bila tako glupa da dobije nezakonito dete. Od tog dogaaja, mesec dana ranije, Hiroko i Seli jedva da su progovorile. Hiroko je bilo ao nje, znala je da je ona bila duboko nesrena i uplaena za njihovu budunost, a i da je svesna toga da joj otac ne izgleda dobro, to je takoe plailo. A poto se i Tami strano razbolela, Seli je delovala uspanieno. Sve na ta je oduvek raunala, kao da je nestajalo. ak joj je i brat izaao iz logora tako to je otiao u vojsku. Za Seli je izglcdalo da vie nema nikog s kim bi razgovarala ili na koga bi se oslonila, osim aice prijatelja, koje bolje i da nije imala, ukljuujui i jednog od mlaih zabranjenih deaka koji je doao s njom u posetu Tami. - Tvoja roaka SeJi deluje ba naporno - razgovorljivo je rekao Tad, kada je Seli otila. Hiroko mu se nasmejala preko olje aja. - Strina kae da su to nezgodne godine. Mora da jesu - velikoduno je rekla. Onda je dodala, gledajui Taminu nepominu siluetu: Mislim da sam imala sree to sam dobila deka. - Meutim, on nije mogao da se ne pita koliko je ona to sree imala. Svako u logoru je znao da nije udata i da se ovde porodila, a to to nije imala mua da se posle brine o njoj bilo je sve samo ne srea. Ali, on se nikada ne bi usudio da je ita pita za bebinog oca i ta se to dogodilo. Nekoliko puta je video dete i mogao je da prirneti da je otac belac. Ali ona nije imala posetioee, ni planove za udaju. Dok su u tiini sedeli zajedno, priajui o svojim porodicama u Japanu, Tami se promekoljila i poela da plae. Na kraju joj je bild tako loe da su morali da poalju po Taka i Reiko. Poto je ve bio tu, Tadai se ponudio da ode po njih. Trkom su doli u ambulantu, a onda su satima sedeli, gledajui kako im Tami izmie, a pred zoru je pala u dubok san i groznica je neoekivano nestala. Bilo je to pravo udo. Objanjenje nije postojalo. Bilo joj je loe due nego bilo kome u logoru, ali preivela je. Njen otac je samo sedeo uz njen krevet i grcao dok je gledao i Ijubio njenu ruku, zahvalan to joj je ivot poteen i to ih tragedija nije zadesila. Bio je tako slomIjen, da ga je Hiroko odvela kui, a Reiko su ostavili s Tami. Medutim, im je stigla kui i pomogla Taku da legne, pri samom pogkdu na Toja, videla je da s njim neto nije u redu. Ostavila ga je sa Seli. Na dodir je bio vreo, plakao je i bio nervozan. Kada je pokuala da ga podoji, umesto da navali na mleko kao to je uvek radio, on je odbio da sisa i kad god bi ga pomerila, vrisnuo je, kao da ga neto boli. - Koliko je ve ovakav? - zabrinuto je pitala Seli, ali je tinejderka samo slegnula ramenima i kazala da je mislila da mu je dobro prole noi. - Jesi li sigurna? - upitala je Hiroko, a Seli je priznala da nije. Rekla je da je mislila da on spava, ali da ga stvarno nije proveravala! Hiroko se uzdrala da je ne pljcsne. Mesto toga, zgrabila je dete i vratila se u ambulantu da ga odvede lekaru. Tojo je verovatno bio suvie mali da bi preiveo meningitis. Kada ga je doktor pregledao, ona je osetila kako joj srce staje na njcgove rei. I Tojo se zarazio tim zastraujuim meningitisom. Stavih su ga u izolaciju, ba kao to su uinili i s Tami, a Hiroko je sela pored njega i vie ga ni za trenutak nije naputala. Groznica se pogoravala, a on je alosno plakao. Na dodir je oseala da mu je vrat ukoen i da ga svi zglobovi bole. I njene grudi su bile bolne i kao kamen tvrde, jer je odbijao da sisa pa je ona sedela i plakala, drei ga, molei se da on preivi i po hiljaditi put se pitajui da li je trebalo Piteru da kae za bebu. Sta ako umrc, a Piter ni ne zna za njega? I sama pomisao na to bila je nepodnoljiva. Reiko je dolazila i sedela s njom iz noi u no. Tami je tada bila mnogo bolje, jela je, priala i igrala se. Kazali su da ce moi kui za nekoliko dana, a jadnom Toju je bilo sve gore i gore dok ga je Hiroko plaui drala. Nikome nije dozvoljavala da ga dotakne. Kada vie nije mogla da izdri, legla je na pod pored kolevke i spavala na tatami prostirci koju je neko doneo od kue i ostavio tu. - Ovako dalje ne moe, Hiroko. Mora da ode kui i maJo odspava - uzalud je insistirala Reiko. Sandra, stara bolniarka koja je bila prisutna kada se on rodio, dolazila je nekoliko puta da ih obie i sama je pokuavala da natera Hiroko da ode. Niko nije mogao da je ubedi da ostavi svoju bebu. Doktor je dolazio i pregledao ga nekoliko puta na dan, ali sudbinu niko nije mogao da izmeni ili zaustavi bolest koja ga je razdirala. Sve to su mogli da uine bilo je da sede i ekaju. Tadai je dolazio da ih obie nekoliko puta. Donosio joj je aj, ili vodu, ili neku voku. Jednom joj je doneo cvet, ali je primetio koliko je rastresena i bio je poraen njenim bolom. Znala je da nee preiveti ukoiiko njeno dete umre. Sedela je iz dana u dan, molila se i nemo se obraala Piteru. - Kako mu je? - proaputao je Tadai jedno popodne, kada je doao iz glavnog odeljcnja da je vidi. Kao i obino, napolju je bilo toplo i pranjavo i mnogi u logoru su se alili. Tjul Lejk je upravo i zvanino oznaen za odvojcni centar i est hiljada lojalnih e biti premeteno u sledea dva meseca u druge logore, dok e devet hiljada nelojalnih, ili onih koji su visoko rizini za bezbednost, biti useljeno ovamo, to znai da e logor biti zakreniji nego pre. Bie pootrene i mere bezbednosti. Ve su postavili tenkovc unutar ograde i doveli su vojnike da straare. Ljudi su bili nezadovoljni dok su posmatrali kako ograda raste, sa jo vie bodljikave ice. Ali Hiroko nije znala ni za ta od toga dok je sedela sa svojom bebom. - Mislim da mu je gore - jadno je odgovorila Hiroko i pogledala u Tadaija, odbijajui jabuku. Jednostavno nije mogla da jede, osim kad je apsolutno morala, da bi mogla da hrani sina koji je ponekad malo sisao. Lekari nisu mogli nita da uine za njega, a nije mogla ni ona. - Bie mu dobro - rekao je Tadai i neno spustio ruku na njeno rame pa je opet nestao, a te noi je ona sedela sama i jecala jer je bila ubeena da joj beba umire. Tad se vratio i gledao je. Plaio se da je ometa u njenom jadu, ali nije eleo ni da je ostavi samu. Imao je udatu sestru Hirokinih godina koja je umrla dva meseca ranije zbog pobaaja i ona rau je nedostajala. To ga je na neki nain zbliilo s Hiroko. Seo je u tiini pored nje i samo je posmatrao Toja kao i ona, bez rei. Tojo je bio sladak deai, a dok su ga posmatrali, disanje mu je postajalo sve tee. Borio se za dah i dahtao je kroz modre usne, ali ovde nisu iraali cevice za vazduh, ni kiseonik iz straha da ne doe do eksplozije. Niim nisu mogli da mu pomognu. Hiroko ga je podigla i poela da pevui, plaui i pokuavajui da stoji uspravno. Tadai mu je neno kvasio lice hladnom vodom. Poslednjih nekoliko dana dete je izgubilo u teini i vie nije liilo na Budu.

Odjednom, dok ga je drala, on je potpuno prestao da die. U prvom momentu na njegovom licu se video izraz iznenaenja, kao da se zadavio neim, a trenutak kasnije, opustio joj se u rukama, a ona se zagrcnula i zurila je u njega u panici. Pre nego to je uspela ita da kae, Tadai ga je uzeo iz njenih ruku, poloio na tatami i poeo da masira njegovo malo srce. On je ve pomodreo, a Tadai je kleknuo pored njega i poeo da mu daje vetako disanje. Uporno je disao umesto njega, a Hiroko je kleknula pored njih i naricala za svojom bebom. U jednom trenutku, uo se tih zvuk pa vrisak i grgotanje. Boja mu se malo popravila, pa su mu umili elo, a on ih je pogledao. Onda je Tad otiao po malu kadu s hladnom vodom i zajedno su ga okupali. Napokon, ujutru, groznica mu je nestala. Izgledao je bolje neko danima ranije, ali je Hiroko posivela. Znala je da su ga skoro izgubili, a Tad ga je spasao. - Kako raogu da ti se zahvalim? - upitala ga je na japanskom jeziku, oiju punih suza i zahvalnou. Bez njega, Tojo bi umro i ona je to znala. - Spasao si moju bebu. - Bog ga jc spasao, Hiroko. Ja sam samo pomogao. I ti si. To je sve to ovde moemo da uradimo. Mi smo samo pomonici. Treba da ode i odspavas malo. Ja u ga paziti dok se ne vrati. - Kao i obino, ona je odbijala da ostavi sina. Tadai je otisao kui da se malo odmori i vratio se za svoju smenu u pet sati, s Reiko. Ona je ula ta se desilo prethodne noi od jedne od bolniarki i zahvalila mu se a on je, malo kasnije, otiao da obie Hiroko. Sada je gajio prisna oseanja prema Toju i bilo mu je milo to vidi da je malia imao ruiastu boju i to je gukao svojoj majci. - Uinio si udo - rekla mu je umorno se osmehujui, a kosa joj je bila raupana i slepljena na elu. U skuenom pregraenom delu prostorije bilo je vrelo i ona se hladila lepezom a oi su joj bile veoma sjajne i delovala je jako nervozno. - Treba da lcgne - kazao je zvuei profesionalno. - Ako se ne odmori, razbolee se. Mislio je ozbiljno. Nju je zabavljalo i dirnulo sto se ponaao odgovorno prema njoj. Iako su ranije radili zajedno, sprijateljiii su se za vreme Tamine i Tojove bolesti. Hiroko nije ni videla Tami otkako se Tojo razboleo. Kada se Tad vratio kasnije te veeri, Hiroko je izgledala jo gore i delovala je veoma nemirno pa je on to rekao Reiko kasnije. - Mislim da je iscrpljena. Trebalo bi da je naterate da ode kui pre nego to se srui. - Kako to zarniljate? Da je izbijem drkom od metle? - s umornim osmehom je kazala Reiko. Mnogo bolesne dece prolo je kroz njihove ruke, a imali su i jedan sluaj deje paralize od jutra. Epidemija paralize bi opustoila logor, pa su to dete premestili u drugu zgradu. - Ona nee ostaviti svoju bebu. - Vi ste joj roaka. Kaite joj da mora - insistirao je Tad, a delovao jc mladalaki i odluno, dok je Reiko odmahivala giavom. - Vi ne znate Hiroko. Ona je tako tvrdoglava. - Znam. Takva je bila i moja sestra - tuno je rekao. One su bile tako sline u mnogo emu. Ponekad mu je Hiroko ak i liila na nju. - Razgovarau s njom - rekla je Reiko pokuavajui da ga umiri a, kada su oboje otili do Hiroko, ona je delovala kao da je gorela od vruine, raskopane bluze, hladei se lepezom i razgovarajui s nekim koga nema. Reiko je odmah shvatila da ona pria s Piterom. Hiroko ih je pogledala i poela da im govori na japanskom, mislei da su to njeni roditelji. Govorila je o Judiju. Cim ju je dobro pogledala, Reiko je otrala po doktora, a Tadai joj je tiho odgovarao na japanskom. Ona je ustala i pola ka njemu. Bila je neverovatno lepa, ali zbunjena dok se izvinjavala, sada na engleskom, to mu nije javila za bebu. Samo to je stigla do njega, skliznula je polako ka podu, a on je prihvatio. Momentano je ostala bez svesti. im je doktor doao i zatekao Tadaija kako klei pored nje i dri njenu glavu, pregledao je i kazao da ima meningitis. Ovoga puta, udo se tee ostvarilo. Tojo je morao da pree na prehranjivanje i to mu se nije dopadalo, a jo se oporavljao dok je njegovoj majci svakoga dana bivalo sve gore dok, konano, nije prela iz nesvesnog stanja u neto to je izgledalo kao koma. Davali su joj lekove koje su imali, ali groznica joj je divljala, a nikako nije dolazila k sebi. Posle nedelju dana, lekar je saoptio Reiko da je sve delovalo beznadeno. Nita nisu mogli da joj uine. Izdrala je jo jednu nedelju, a oni su bili ubeeni da umire. U stvari, kad god ju je doktor pregledao, bio je iznenaen da je jo iva. Tadai je bio skrhan bolom svaki put kada bi doao da je pogleda, ak je i Seli plakala, alei zbog svih groznih stvari koje joj je rekla i zbog svada koje su imale. Tami je bila toliko uznemirena da se Reiko uplaila da ima neku vrstu povraaja bolesti. Kada je ula kako je Hiroko bolesna, nije htela ak ni da jede. Samo beba nije bila svesna onoga to se deavalo. Hiroko je izgledala kao da je nestala, toliko je oslabila, dok je Tadai prao i posmatrao na leaju u ambulanti. On je radio duplu smenu poslednje dve nedelje, u nadi da e uraditi neto korisno za nju. Jedva je i poznavao, ali nije eleo da i ona umre kao njegova sestra. - Molim te, Hiroko - aputao je dok je gledao, nekad i kasno nou kada nikog drugog nije bilo. - Molim te, za Toja. - Nije se usuivao da kae ,,za mene. To bi bilo previe drsko. Onda se ona, najzad, jedne noi promekoljila i poela da mrmlja u snu. Dozivala je Pitera, a onda je poela da plae i da pria o bebi. - Bilo je tako teko... ponavljala je. - Nisam mogla... ao mi je... Ne znam gde je sada. - Tadai je znao o emu je govorila. Razumeo je i uzeo je njenu ruku i neno je drao. - Beba je u redu, Hiroko. Dobro je. Potrebna si mu. Svima nama si potrebna. - Zaljubio se u enu koju je jedva poznavao, u poetku samo zato to je liila na njegovu sestru. Oni su bili tako usamljeni, tako zbunjeni i umorni. On se umorio i od zaraenih strana. Mrzeo je to ne moe da ide u vojsku. Bilo mu je muka od zabranjenih deaka koji su negodovali i stvarali probleme i od drugih koji su se na njih alili. A najvie se umorio od ivota iza bodljikave ice u zemlji koju je voleo. Ni ona nije zasluila da se tu nalazi. Niko od njih nije. Ali ipak su bili tu. Ranije mu je ona davala zraak nade. Delovala je tako isto i tako ivo i velikoduno sve dok se nije razbolela i dok je skoro nije izgubio. - Hiroko - proaputao joj je ime, ali ona vie nije progovorila te noi, a kada se vratio ujutru, bilo joj je jo gore. Znao je da su lekari u pravu. Umirala je. Te veeri kada se vratio na posao, Reiko i Tak su bili uz nju, a doveli su i budistikog svetenika. On im je priao i vrteo glavom i govorio da mu je ao. Kada ga je Tadai video, pomislio je da je ve umrla i oi su mu se ispunile suzama, ali ga je Sandra primetila i neno je kazala: - Nije jo. Svi su otili posle nekog vremena, a on se vratio da je obie. Zeleo je da se posebno oprosti s njom, iako je jedva poznavao. Ali, spasao joj je dete. I to je bilo neto. alio je to nije mogao i nju da spase. - ao mi je to ti se ovo deava - tuno je rekao dok je posmatrao. Kleao je uz njen krevet, njene oi su izgledale kao duboka udubljenja na licu, a ona nije pustiia nikakav zvuk niti sc pomerila. - Voleo bih da ne ode... ovde nam je potrebno malo sunca - nasmeio se. Bilo im je potrebno mnogo toga, a ona je bila deo tih potreba. Sedeo je dugo i ve mu je nedostajala, kada je otvorila oi i pogledala ga, ne prepoznajui ga i pitala za Pitera. - On nije ovde, Hiroko... - Ona je ponovo skiopila oi, a on je eleo da je zadri. Sta ako je ovo poslednji put? Sta ako sada

ode? - Hiroko - kazao je tonom koji zahteva panju. - Ne idi... Vrati se. - Ponovo je otvorila oi i pogledala ga. - Gde je Piter? - glas joj je zvuao jae. - Ne znam. Ali mi smo tu. Mi elimo da ti ostane. Klimnula je glavom i opet zatvorila oi, zbunjena, kao da se odjednom setila ko je on, a on je ometao u neem vanom. -Gde je Tojo? - upitala je posle nekog vremena. - Ovde je. Hoe li da ga vidi? - Klimnula je glavom, a Tadai je odjurio da donese bebu. Jedna od bolniarki ga je srela i on joj je objasnio ta je radio. Njoj je to zvualo suludo, ali nije moglo da nanese tetu, poto su oboje imali meningitis. Hiroko je opet zaspala kada se on vratio, pa je neno protresao. A Tojo je gugutao u njegovom naruju. Otvorila je oei, ponovo zbunjena, a on ga je paljivo poloio pored nje, glavu uz glavu. Tojo je odmah prepoznao majku i putao je sitne zadovoljne zvuke, a Tad je pazio da ne padne. Kada je osetila dete pored sebe, otvorila je oi i pogledala ga. - Tojo - izgovorila je oiju punih suza, a onda je pogledala u Tadaija. - Da li je on u redu? - proaputala je, zabrinuta za njega, a Tadai je klimnuo glavom. - On je dobro, sada je potrebno da tebi bude bolje. Svima nam je to potrebno. Ona se nasmeila, kao da je on kazao neto veoma budalasto. Drala je Tojove prstie pa se malo nagla i poljubila ga. Volim te - kazala je detetu, a Tadai je poeleo da je to njemu bilo upueno. Ali, sve to je stvarno eleo od nje, bilo je da ne umre. Nije traio mnogo od nje, ali je u ovom sluaju mnogo traio od Boga. Neko vreme je ostavio bebu kod nje, a kada je dola jedna od bolniarki da ga uzme, Hiroko je bila budna i tiho je priala s Tadaijem. Sedeo je s njom cele noi, a ujutru, ona je i dalje bila jako bolesna, ali groznica joj je nestala. Bila je to duga, duga no i oni su priali o mnogo stvari, o njenim roditeljima, njenom bratu, Japanu, njenim roacima, Kaliforniji, koledu
Sv. Andrije, ali ne i o Piteru. Kada je poao od nje i on i jedna bomiarka bili su ubeeni da ih nee napustiti. - Dobie reputaciju neke vrste verskog iscelitelja ako ne bude pazio, Tadai Vatanabe - Sandra ga je zadirkivala kada je krenuo, konano, iz ambulante. Kasnije toga dana, Reiko ga je naia i zahvalila mu se. U njihovoj porodici su se desila tri uda. Svo troje su preiveli uasnu bolest koja je odnela mnoge iz logora. Nedelju dana kasnije, kada je Hiroko mogla ve da sedi, s bebom u krilu, znala je da bi bilo previe da moli za jo jedno udo. Takeo je obiao poto je razgovarao o tome cele noi s Reiko. lonako se to desilo dva meseca ranije, moglo je da saeka jo malo. Ali nekako nije bilo u redu uvati to od nje i dalje. Okolnosti pod kojima je saznao tu vest, bile su tako neobine, da je oseao da je bilo sueno da oni saznaju. Dobio je pismo od jednog panskog diplomate s kojim je predavao nekoliko godina ranije na Stenfordu dok je ovaj bio na usavravanju. Taj ovek je znao i Hirokinog oca kojeg je upoznao u Kjotu. Masao mu je nekako doturio vest da je Judi poginuo u maju na Novoj Gvineji i smatrao je da bi Hiroko i njeni roaci to trebalo da znaju, ukoliko Don Alfonso uspe da dopre do njih. Bila je u oku kada je ula vest, a jedna od bolniarki je uzela bebu od nje dok je plakala roaku u naruju. Judi joj je uvek bio tako drag. Kada je bio mali, bio je njena beba. To je bilo kao da je izgubila Toja. Tak je podsetio da barem ima svoga sina. Bila je neutena. Tadaija je podsetila na to kako se on oseao kada je izgubio sestru. Sve je bilo tako besmisleno. - Ne mogu da zamislim da ga neu zatei kada se vratim kui - rekla je Hiroko i ponovo zaplakala dok je Tojo spavao pored nje. - Ja sam se tako oseao zbog Meri. - Njegova sestra je imala i japansko ime, ali on ga nikada nije koristio. - Mu joj se odmah posle njene smrti prijavio u vojsku. Mislim da je poludeo od bola za njom i bebom. Venali su se pred samo ise

ljavanje. - Toliko toga se desilo svima. A Piter i Ken su bili tamo negde i borili se za svoju zemlju. Bilo je dovoljno teko preiveti i ovde, uz sve probleme, bolesti i tekoe, a kamoli jos u borbi s neprijateljem. Dok je razmiljala o torae jo vie se uplaila. - Najtee je - izrazio je opte miljenje - to nemamo nikakav izbor. - Dok je on to govorio, Hiroko se setila jednog izbora na koji nije pomiljala. Poto vie nema njenog brata, roditelji nee imati nikoga da vodi rauna o njima. Izgubili su sina, a ona im je, kao erka, sada dugovala neto. Prvi put otkako joj je ponuena ta mogunost, ona je ozbiljno pomislila da se vrati u Japan i da im pomogne. To je rekla Tadaiju dok su sedeli. On je bio zaprepaen. Nikada se sam ne bi vratio usred rata. Ali, to i nije bila njegova zemlja. - Moja jeste - kazala je Hiroko razmiljajui o toj ideji. -Mnogo im dugujem. Ne mogu tek tako da ih ostavim same. - Sta je s tvojim roacima? - Ne mogu da im pomognem. Ja zaista ne mogu nikome da pomognem. - Ne mislim da bi tvoja pogibija od bombi u Japanu stvarno pomogla tvojim roditeljima ili tvojoj bebi - vrsto je rekao, u nadi da e je ubediti. - Morau da razmislim o tome - kazala je, a on se vratio poslu, molei se da ona ne uini to. Bilo je toliko stvari za koje bi se molili, toliko stvari za koje su se nadali da se nikada nee desiti. Bilo je teko setiti se kako je ivot izgledao kada nije bio ispunjen bolom, izdajom i uasom.

16.
Situacija u logoru je bila teka za sve posle toga. lanovi Organizacije rnladih na slubi majci otadbini, zabranjeni deaci, koji su odbili da potpiu zakletvu u februaru, pravili su nerede celo leto. Zastraivali su sve one koji su potpisali a jo su bili u logoru, a naroito mladie koji su dolazili u godine za regrutaciju. Zabranjeni bi se pojavljivali usred noi, pretili, motali se po budacima i nagrivali ljude i terorisali svakog ko bi ih sluao. Izraz inu ili pas nadevali su svakome ko je potpisao zakietvu i tako ih nazivali psima koji nisu zasluivali da ive dovoljno dugo da bi stigli u vojsku. Organizovali su trajkove i obustave rada kad god bi im to bilo mogue i podsticali mnoge nesrene mlade ljude na pobunu. Oni koji su se oseali iznevereno i zloupotrebljeno od zemlje u kojoj su roeni, a sada su ponueni kao topovsko meso, bili su lak plen zabranjenim deacima koji su krstarili logorom, izazivajui nevolje. Prebijali su sve one za koje su smatrali da previe sarauju s upravom logora i buno su paradirali da bi impresionirali sve svojom

vrstinom, a to je samo dovodilo do jo vee napetosti u logoru. Lojalni su bili besni na njih jer je njihovo ponaanje samo uveravalo javnost da im mesto i jeste u logorima, a novinari su se u svakoj prilici kaili za nerede u logorima i tako sve intemirce ocrnjivali. Zbog posledica do kojih je dolo, raeusobni bes zabranjenih deaka i lojalnih stalno je rastao i dostigao je kulminaciju kada je u septembru u Tjul Lejk stiglo devet hiljada disidenata i nelojalnih iz drugih logora. Zbog ogromnog broja dopremljenih, est hiljada mirnih ljudi bilo je primorano da se iseli, da bi im oslobodili mesto, i sada se od porodica koje su preivele Tanforan i Tjul Lejk trailo da se sele ponovo, a to je izazvalo neizreciv jad poto su ljudi morali

da napuste prijatelje, ak brau i sestre. Neki su zapravo odbili da odu, izazivajui jo vise problema u logoru. Porodica Tanaka se plaila da e i od njih traiti da odu, jer niko od njih vie nije bio oznaen kao visoko rizian za bezbednost, a Takeo i Reiko nisu znali da li e porodica biti u stanju da preivi jo jedan preokret. Ovde su se navikli, stekli prijatelje, oboje su imali pristojne poslove u koli i u ambulanti. Nisu eleli da ih otpreme u jo jedan logor, ak i kad bi tamo uslovi bili bolji od onih u Tjul Lejku, u kojem je bilo mnogo di sidenata i izgrednika oko njih. Na kraju, pukom sreom, nisu ih poslali nikud. Ali mnoge jesu, pa se njihov ivot pretvorio u stalne rastanke i tugu. Kada su nelojalni stigli, naziv logora je promenjen u Segregacioni centar Tjul Lejk. Zbog sputavanja i kontrole, vlada je htela da svi oni koji predstavljaju rizik za sigurnost, budu na jednom mestu. Ostali internirci u logoru su znali da e se to desiti, ali bilo je jo gore nego to su zamisljali. Sada je u logoru bilo tri hiljade Ijudi vie nego to je bilo predvieno pri izgradnji. Bilo ih je ukupno preko osamdeset hiljada i uslovi su se primetno pogorsali. Sve je bilo prenatrpano, a redovi za sve bili su dui nego ranije. Nije bilo dovoljno ni hrane ni lekova. To je, neizbeno, dovelo do vee napetosti. Za Hiroko je bilo teko da poveruje da su tu ve vie od godinu dana. Bila je to godinjica koju niko nije hteo da proslavlja, a kraj se i dalje nije nasluivao. Vesti o ratu su pristizale. Musolini je svrgnut u julu i Italija se bezuslovno predala posle Dana rada, ali Nemci su jo bili tu, kao i Piter. Sada se borio u Italiji, dok su se saveznici sporo peli uz italijansku izmu, pokuavajui da potisnu Nemce do njihove zemlje. Bilo je borbi po seiima i gradiima i bilo je jasno da se teko napredovalo. U avgustu su Amerikanci oborili avion admirala Jamamota. On je osmislio napad na Perl Harbur, a za Japan je njegova pogibija bila veliki gubitak. Stampali su o tome u logorskim novinama i svi su se radovali kada su to proitali. Ali ni to nije ubedilo upravu logora da su oni pravi Amerikanci, a ne sim
patieri Japanaca. Internirani Japanci su imali malo saveznika. Do sada, jedini visoki zvaninici koji su zvanino izloili predscdniku da su mislili da su logori interniraca bili skandalozni, bili su Ministar unutranjih poslova Harold Ikiz i Ministar pravde Frensis Bidl. Uprkos tome, niko nije uinio nijedan zvanini potez da ih oslobodi. Problemi u Tjul Lejku su se samo poveavali kako je vreme odmicalo: svi su bili istanjenih nerava, uslovi su bili loi, a nelojalni su inili sve u propagiranju i pojaavanju problema. A u oktobru, dolo je do ozbiljnih trajkova. Zabranjeni deaci su inili sve to su mogli da ubede svakoga da ne ide na posao i da ne ini nita u saradnji s upravom. Mnogi stariji internirci nisu eleli da budu umeani u ovo, ali na kraju je postalo previe opasno odbijati zabranjene deake, i u roku od nekoliko nedelja, logor je paralisan. U novembru je vojska konano preuzela kontrolu nad celim logorom u Tjul Lejku i dovela trupe da ih potine i primoraju da se vrate na posao. U tom momentu, pet hiljada Ijudi je demonstriralo, a trajkovalo se stalno. Nekoliko lanova uprave nije elelo da dozvoli da njihovi resori potpuno prestanu s radom, a meu njima je bio i ef ambulante, belac. On je odbio da pusti svoje osoblje da se pridrui gnevnim demonstrantima. Bili su mu neophodni da se brinu o bolesnima i onima na samrti. Kada su demonstranti postali svesni njegovog otpora, obruili su se na ambulantu, a njega pretukli skoro na smrt. Njegovo osoblje i kolege, svi Japanci, uinili su sve to su mogli da ga zatite; nekoliko njih je ranjeno. To je bio sraman incident, pa je u logoru trinaestog novembra uvedeno vanredno stanje. Obustavljene su sve aktivnosti, nije bilo klubova, igranki, klinaca koji bazaju okolo. Bila je tiina. Uveden je policijski as, a vojnika je bilo na sve strane i oni su sprovodili propise i hapsili svakog ko se nije uklapao i ko je ak samo delovao sumnjivo ili mimo propisa. Dolo je do generalnog trajka i mnogi stari Ijudi nisu smeli da izau napolje. Nelojalni, kako su ih i dalje zvanino zvali, bili su brojno daleko nadmoniji u logoru i izazvali su, sasvim sigurno, pre vie nevolja. Ostatak logora je bio besan na njih. Lojalni su potpisali zakletvu, poslali sinove u peadiju, mornaricu i avijaciju. Na skoro svakom prozoru je bilo zvezda, a mnogi su poginuli sluei otadbini. Ovi mladii, koji su bili tako ogoreni to su tu da su sada odbrjali da priznaju lojalnost bilo kome, uinili su od svaijeg ivota pravi pakao. Lojalni su smatrali da oni nisu imali pravo. Raspoloenje je dostiglo vrhunac na Dan zahvalnosti, kada u logoru nije bilo nieg za jelo, osim mortadele. Konano, stvari su se promenile kada su lojalni izgubili ivce i poeli da prete zabranjenim deacima. Dozlogrdilo im je. Zastraivanje, uvrede i nasilje ve su preli sve granice i jedno vreme je logor delovao kao da podrhtava na ivici revolucije. Postepeno, u decembru, sve se sleglo i raspoloenja su poela da se popravljaju. Jo je bilo mnogo sluajeva ranjavanja u tuama i demonstracijama, koji su zavravali u ambulanti. Tadai i Hiroko i njihove kolege jo su bili potreseni zbog dogaaja od one noi kada je ambulanta napadnula, a ef bolnice prebijen. Tadai je spasao Hiroko i jo dve boiniarke od ranjavanja te noi, tako to ih je smestio u plakar i zaglavio vrata. Proli su sati dok ih nije pustio odatle, a kasnije su zbijale ale s njim zbog toga, ali on nije hteo da dozvoli da budu povreene. Pre bi nekog ubio, naroito zbog Hiroko. U stvari, naao se oi u oi s jednim od Selinih prijatelja, mladiem po imenu Diro, kojeg njena cela porodica nije volela. Bilo mu je osamnaest godina i bio je bistar, zgodan momak iz ugledne porodice, ali od dolaska u logor, stekao je sve karakteristike grubog, bezoseajnog uliara. Odbio je da potpie zakletvu na lojalnost, iako je bio roeni Amerikanac i postao je jedan od najgrlatijih zabranjenih deaka u paradi ispred Seline kue i u pokazivanju vrstine, na Takeov uas i sramotu. On je davno pre toga zabranio Seli da ima bilo ta s njim, iako su Tanake poznavali i voleii njegove roditelje. Sami njegovi roditelji su priznali da ne mogu da ga kontroliu. On i Seli su se upoznali preko prijatelja i, s vremena na vreme, sedeli bi i razgovarali, a ona je uvek bila impresionirana nje govom inteligencijom i rezonovanjem kada nije marirao ili izvikivao uvrede lojalnima ili se tukao. Bio je bistar, duhovit mladi, ali se ponaao i izgledao kao delinkvent. - Mama, on je pametan, a moda je i u pravu - kazala je jednom prkosno majci i time izazvala Reiko da prasne, to joj se retko deavalo. - Da te nisam vie ula da govori tako! - upozorila je Reiko, drhui od besa. - Tvoj brat se bori za tebe i za njega. Mi smo Amerikancil Taj mladi i drugi, njemu slini, izdajnici su.

Reiko je bila jasna kada je to rekla, ali ga je Seli ponekad kriom viala. Nije bila zaljubljena u njega, ali joj se dopadao i, na izvestan nain, volela je da prkosi roditeljima. On je uestvovao u napadu na ambulantu one noi. Tadai ga je tamo video i ovaj mu je priao i ljutito ga nazvao inu a zatim je, moda iz potovanja prema poznanstvu Tada i Tanaka porodice, za koje je znao, otrao i zadovoljio se samo time da prevrne kolica s instrumentima i nonim posudama. Hiroko ga je primetila kada je, kasnije, odlazio iz zgrade i pobesnela je zbog njegovog ponaanja i destrukcije koju je videla da on ostavlja za sobom. Meutim, Seli je odbila da je saslua kada joj je priala o tome. - On ne radi takve stvari, previe je inteligentan - branila ga je, to je jo vie razljutilo Hiroko. Seli kao da je postajala sve prkosnija iz sata u sat, a njeni prijatelji su sada uglavnom bili pogreni. To je svima oko nje zadavalo brigu, posebno njenoj majci. Reiko nije znala ta da radi s njom - logori nisu bili mesto za mlade devojke, posebno to nije bio Tjul Lejk, sa toliko mladih nelojalnih ljudi koji su lunjali okolo traei kavgu. Oni koji su zaista bili opasni, bili su u nekoj vrsti izolacije ili ak u zatvoru, ali bilo je mnogo onih drugih, koje Tanake nisu voleli i koji su visili s ostalom mladei kao to je Seli. Teko je bilo ne potpasti pod njihov uticaj, bili su tako ubedljivi u svom negodovanju zbog toga to su zloupotrebljeni i izdani. A Seli je, u poslednje vreme, bila sasvim voljna da im veruje. Reiko je razgovarala s Takom o tome, ali malo su ta mogli da uine. Bilo je tu toliko problema sa zdravljem, bezbednou, razoaranjem, snabdevanjem, strahom za budunost. Jedino je bilo mogue preiveti tako to bi se ivelo za sada i ovde i truditi se najbolje to se moe. Mnogim internircima je usredsredenje na porodicu, prijatelje ili ak na posao bilo dar s neba. Rad u ambulanti pomagao je Hiroko da ne razmilja o Piteru neprekidno. Iako joj je esto bio u mislima, dani i noi su joj bili ispunjeni Tojom i ljudima kojima je pomagala. Radila je dvostruku smenu jo pre Dana zahvalnosti. A Tojo, sa svojih devet meseci, bio je Ijubak mali nestako koji je tada ba prohodao. Tadai je esto dolazio kod njih da se igra s Tojom i donosio mu je sitnice koje je sam napravio i bio je uvek uljudan sa svima njima, a posebno je bio nean prema deci. Kada je on bio dete, esto su ga muiii zbog njegove noge, naroito u Japanu, pa je imao poseban oseaj za Ijudske patnje. Imao je i smisla za humor, a Hiroko ga je esto podseala na to kako su ona i bolniarke blesavo izgledale kada ih je gurnuo u orman da ih spase. - Mislim da je ipak trebalo da ga zakljuam - zamiljeno je rekao, bacajui s lakoom Toja uvis. Uprkos paralizi, bio je mlad, snaan i zdrav, a Reiko je uvek dodavala da je bio i zgodan. - Nema veze - Hiroko bi odgovarala, insistirajui da su njih dvoje bili samo prijatelji. Bila je potpuno odana Piteru i seanju na njihovo budistiko venanje. Tak i Reiko su smatrali da je Tadai bio Fm miad ovek, a nikako nije bio zanemarljiva prilika. Na kraju krajeva, bio je kibei. Poznavao je njenu kulturu, njen jezik, bili su iste rase i bili bi u istom poloaju pri suoavanju sa svakom predrasudom na koju bi mogii da naiu kasnije. Meoviti brakovi ne samo da su bili nelegalni u Kaliforniji, istakao joj je Tak kada su razgovarali o tome ve su bili izuzetno teki i potencijalno opasni za decu. - Da li ti to stvarno misli? - tuno je giedala svog roaka. - Misli da e se to dogoditi s Tojom kada mu se otac vrati? Da e naa Ijubav za njega predstavljati opasnost? - bila je zgranuta zbog onoga to je govorila.

- Ne vaa ljubav - odgovorio je neraspoloeno - nego stav onih oko vas. Taj stav nas je i doveo dovde. Pogledaj ovo. Pogledaj gde se nalazi. Ljudi koji veruju u to da se mi razlikujemo, da smo nelojalni, da smo opasni, nee prezati ni od ega. Jednom e povrediti tvog sina, kao to su tebe povredili. On nee biti poteen, ovo se nee zavriti s nama. Bolje bi ti bilo s ovekom tvoje vrste, Hiroko, koji te prihvata onakvu kakva si, koji prihvata i Toja. - Bila je uasnuta onim to joj je priao, ne samo tugom i predrasudom koje su ga, izgleda, pobedile, nego i injenicom da je mislio da ona ne treba da eka Pitera. Tadai je bio tu. Zato da se ne uda za njega? Jedini problem je bio u tome to ga ona nije volela. Ona nije elela nikog, osim Pitera. Tadai je pitao uzgred, nekoliko puta, o njenim planovima za posle i o tome ta e biti s njom i Tojom. Znala je na ta je ciljao i uvek je pazila ta govori. O svojim planovima ni s kim nije priala, ali mu je stavila do znanja da je, to se nje tie, bila zauzeta. Govorila mu je o povratku u Japan kada je Judi umro, ali je znala da je za nju i Toja sigurnije u Americi. Znala je da treba tu da ostane, pa da se vrati posle rata, a mogla je samo da se nada da e u meuvremenu njeni roditelji biti dobro. Godisnjica Perl Harbura je opet dola i prola u tmurnom raspoloenju, ali barem nije bilo nasilja i problema. A kada je doao Boi, vlasti su pokuale, uprkos vanrednom stanju, da naprave mirniju atmosferu. Prekidan je policijski as tih veeri da bi im se omoguilo da imaju igranke i da se sretnu s prijateIjima u klubovima. Bilo je izvanredno koliko je bilo konstruktivnih grupa u logoru, sastavljenih od ljudi koji su eleli da prevaziu jad, strahove i probleme. Bili su odluni da izvuku najbolje to mogu iz loe situacije i, uglavnom su uspevali. Prireena je ak i Kabuki predstava na koju su Hiroko i Tami otile i igrokaz Bunraku marioneta na koji je Tadai odveo Hiroko i Toja. Njih dvoje su svirali u orkestru, a ili su da pevaju boine pesme pred kuama. Uprkos svim naporima, nije uspela da natera Seli da im se pridrui.
- ta se mene tie Boi? - osorno je upitala Seli, leei na krevetu, kada je Hiroko pozvala da poe s njom i Tadaijem. -I to njega vodi uopte? Ako je ve tako lud za tobom, zato se onda ne venate? - Mislim da se to tebe ne tie - hladno je odvratila Hiroko. Umorila se od nje. Seli je bila gruba prema svima. Sada se sve vreme svaala s Tami i raspravljala s majkom, dok ih nije dovela do ludila. Na sve to bi Hiroko kazala, Seli bi eksplodirala. .Tedina osoba prema kojoj je uvek bila pristojna, ak nena, bio je Takeo. Jo ga je idealizovala, a Tak ju je oboavao. - Idite bez nje - kazala je Reiko, pa je Hiroko povela Tami i lepo su se proveli, pevajui sve omiljene pesme na hladnom, sveem planinskom vazduhu. Tjul Lejk je bio vreo i prasnjav leti, ali leden zimi. Uprkos tome gde su se nalazili i neizbenim ogranienjima, vee je bilo divno, a kasnije je Tadai doao s njima kui, da askaju. Seli je sedela na stolici, durei se neko vreme. Posmatrala ga je dok je govorio njenim roditeljima i Hiroko, pa je tiho otila u spavau sobu, a to kao da niko nije primetio. Tadai i Hiroko su bili zauzeti priom o igranci na koju je ptila cela grupa iz ambulante jedno vee. Orkestar je svirao mnoge pesme, veinom aranmane Giena Milera. Tadai je samo jednom igrao s Hiroko, jer mu je bilo teko zbog noge, ali je ona igrala sa stricem Takom i jednim od lekara s kojim je radila. Nije ostalo mnogo zgodnih mladih ljudi u logoru, barem ne onih finih, ali njoj i nije bilo vano. Nije elela nikog osim Pitera i svako ko bi je upoznao postao bi svestan da je ona zainteresovana samo za druenje, a ne i za izlaenje. Ispratila je Tada kada je poao, pa su sedeli na hladnoi, na stepeniku neko vreme i priali o Boiu i BoiBati i o onome ta su voleli kada su bili deca.

Tadai im je isekao malu jelku i sami su napravili ukrase, ali to nije bilo isto kao s pravom jelkom i kupovnim ukrasima. - Jednoga dana - poeo je Tadai, toplo se smekajui i spremajui se da krene - sve to emo opet imati, jednoga dana. - Izgledao je kao da veruje u to. I potvd Tojovog oducvljenja svim i svaim dok se gegao nu sve stranc, ovaj Boi im je bio mnogo mirniji nego drugi. Hiroko nije videla svoju porodicu skoro tri godine, brat joj je bio mrtav, Ken je otiao, a od Pitera nije imala vesti jo od novembra. Uvek je strepcla kada neraa vesti od njega, jer nije znala ta to znai i da li je u pokretu, da ii je ranjen ili neto jo gore. Znala je da bi vest o onome ta mu se desilo putovala dugo do nje. On je naveo Taka kao jednu od osoba koje treba obavestiti, ali bi opet prolo mesec ili dva dok bi ona saznala da je stradao. - Laku no - kazao je Tadai posmatrajui je, dok su pramenovi pare od njihovog daha visili iznad njih. - Srean Boi. - Sledeeg dana je bio Badnji dan i oboje su deurali. - Videemo sc sutra. A kada su se sreli sledeeg dana u ambulanti, uruio joj je paketi. U njemu je bio mali privezak koji joj je napravio od drveta, s ugraviranim njenim inicijalima, a visio je na zlatnom lancu koji je njegova majka nekako sauvala. - Divan je, Tad - kazala je Hiroko i predala mu al koji je isplela za njega, uvijen u pare crvene hartije. Otvorio je poklon i odmah stavio al sa irokim osmehom i rekao da mu se jako svia. al je bio crven i lepo mu je stajao, a on se pretvarao da ne primeuje greke koje je napravila. - Nisam dobila nijednu nagradu kluba pletilja - izvinjavala se i jo jednom mu se zahvalila na privesku. Zatim su oboje urno poli za poslom i bili zauzeti celo vee. Posle smene, otpratio ju je kui i opet poeleo srean Boi, a ona je zamiljeno ula u sobu i poljubila usnulog Toja. Tadai je bio fini ovek i dopadao joj se, ali nije elela da ga ohrabruje. To ne bi biio poteno, ma koliko da bi joj on bio dobar. Ona je samu sebe ubeivala da on to razume i zaboravila je ha njega. Sanjala je da je Piter stigao i da se i Ken vratio, a daleko, daleko, kao da je ugledala Judija. - Odakle ti to? - upitala je Seli sledeeg jutra, a Hiroko je pogledala nanie da bi videla na ta je raislila, pa se setila Tadovog priveska. - Tadai mi ga jc poklonio - ljubazno se nasmeila. Isplela je i za Seli jedan demper, a iz Sirsovog kataloga naruila joj je rukavice. One su u Tjul Lejku bile tako potrebne. Meutim, Seli je naprasno pobesnela i prokomentarisala neto o devojkama koje idu od mukarca do mukarca. - Sta to znai? - otvoreno je zapitala Hiroko, povreena onim to je Seii rekla i njenom oiglednom insinuacijom. - Zna ti ta to znai - odvratila je, delujui ljutito i zvuei ubedeno. - Moda i znam - priznala je Hiroko - ali mi se ne svia. Ja ne idem od mukarca do mukarca. Nikuda nisam otisla s Tadaijem. - Kladim se da nisi - rekla je Seli i izala iz sobe, a Hiroko je pokuala da se uzdri. Seli je bila ne samo neljubazna ve i gruba, a prema Tadaiju se jedva pristojno ponaala kada je doao da im estita praznik. Doneo im je akvarel koji je njegova majka naslikala za njih i koji je zaista bio lep, a predstavljao je zalazak sunca u planinama. - Seii je divno raspoloena - u ali je rekao Tadai, a Hiroko je zajeala. - Zamalo da je oamarim jutros - priznala je. - Moda je trebalo to da uradi. To bi je iznenadilo. Hiroko se nasmejala na tu ideju, a kada su njih dvoje, kasnije, otili u etnju, Reiko je podigla obrve. - Ove njene etnje deluju poznato - izazivala je Taka. - Treba li da se brinem? - Tak je odgovorio osmehom. - Mislim da je dovoljno ddrasla da se brine o sebi, zar ne? - Zatim je dodao ozbiljnije: - On je fin deko. To sam joj rekao neki dan, aii ona nije htela ni da uje. On je za nju, ipak, mnogo razumniji izbor od Pitera. - Zato to kae? - iznenadila se Reiko, a on je ponovio ono to je kazao i Hiroko. - Moda si ti u pravu, Tak, ali ona voli Pitera. - Poslednjih meseci joj je Hiroko to vie puta rekla. - Moda bi mogla da zavoli i Tada - Tak je bio praktian. - On je strano dobar prema Toju. Iliroko jc imala skoro dvadcset jednu godinu i imala je ili ic, Na ncki nain, bilo bi bolje za nju da se uda. Niko joj to IK bi zamerio. Rciko jc upoznala njegovu majku i pomenula je koliko se njoj dopala Hiroko. Dok su oni razgovarali, Seli je prola kroz sobu, ula deo razgovora i zalupila vrata spavae sobe za sobom. - Sta je s njom? - pitao je Tak, delujui iznenaeno, ali i zabrinuto. Nadao se da se nije viala s Dirom opet. Posle svakog susreta s njim, ona se ponaala sve gore. Onda se setio da je uo da su Dira stavili u izolaciju prethodne nedelje, a Seli je jo ranije tvrdila da on ima devojku. Seli je bila u groznom raspoloenju cele te nedelje, a prema roaci se ponaala nekako osvetniki. - Njen najvei problem jeste to to ima esnaest godina -Reiko je odgovorila Taku. Bilo joj je skoro sedamnaest, a sazrevanje u Tjul Lejku je bilo nepriklano za nju. Uprkos svim njihovim naporima da ivot u logoru uine Ijudskim, svi su moraii da se suoavaju sa stalnim liavanjima. A u sluaju mladih, njima su nedostajale i sve one sitnice u kojima su njihovi beli vrnjaci i dalje uivali i s kojima su njihovi roditelji i starija braa i sestre odrastali. Nije mogla da ide na zvanine igranke priredivane u srednjim kolama, ni da ima lepe haljine, ni da ide na utakmice, ni u bioskop, nije mogla da ide ak ni u pravu kolu. Nikuda nije mogla da ide i nita nije mogla da ima. Kao i ostali i ona je bila u zatvoru. Sve vreme joj je bilo hladno, nosila je runu odeu, ivela iza bodljikave ice, nije imala dovoljno lekova kada se razboli i, veci deo vremena, bila je gladna. - Moraemo, na leto, da je poaljemo nekud - rekao je Tak duhovito, prvi put za mnogo meseci. Bio je raspoloen zbog praznika, ak je poveo Reiko na igranku koju je jedan sastav priredio za doek Nove godine. Oboje su se sloili da je muzika bila izvrsna. Hiroko je odluila da radi te noi i tako prui priliku drugima da proslave, a njoj je bilo svejedno i nije imala s kira da slavi. Tadasi se prijavio da radi s njom. U pono su oboje bili uz jedno bolesno dete koje se muilo da povraa zaraeno gadnim gripom. Tadai joj se nasmeio preko deje glave i samo otvarajui usta, bez glasa joj estitao Novu godinu a kasnije, kada je dete zaspalo a oni sve oistili, smejali su se tome kakav su doek imali. - Ovaj je za pamenje - kazao je Tad, smejui se. - Kada nas deca budu pitala kako smo proveli nau prvu Novu godinu, imae ta da im ispria. - Meutim, nju nije zabavljalo ono to je priao, to je zabrinulo. Nikog nije bilo s njima i sedeli su i pili kafu koju im je on

skuvao. - Nemoj tako da govori, Tad. - Zato da ne? - konano se oseao hrabar pred njom. Uglavnom se plaio da ne poremeti njihov odnos. Ovoga puta je reio da okua sreu. - Svima nam je potrebno malo nade u ivotu da bi smo istrajali. Ti si moja nada, Hiroko. - To je bilo neto najiskrenije to je bilo kome rekao i ma ta da ona kae, on se nee pokajati. - Ja ne elim da budem tvoja nada - odgovorila je, jednako iskrena s njim. - Ti si divan prijatelj, Tad, ali ja ne mogu vie od toga da ti pruim. Vie od toga nemam. To pripada nekom drugom. - Jo ga toliko voli? - Oboje su znali o kome govore. - Volim ga - tiho je odgovorila, a molila se da je jo iv. Sada je prolo ve est meseci od njegovog poslednjeg pisma. - Sta ako se stvari izmene kada se on vrati? ta ako se on promeni, ili ti? To se deava, pogotovu u naim godinama. -Nije znao koliko Piter ima godina, ali je pretpostavljao da ima dvadesetak. - Ne mislim da e se to desiti. - Ti nema jo ni dvadeset jednu godinu, Hiroko. Mora da ti se mnogo toga desilo dok nisi dola ovamo. Dola si u ovu zemlju i pet meseci kasnije poeo je rat, moraia si da napusti kolu, tvoji roaci su izgubili sve to su imali i... obrela si se ovde. Sada ima i bebu. Sve su to neverovatni obrti. Ne moe ak ni da nagada ta e raditi posle ovoga. - A onda je rekao neto to je nju zaista povredilo. - Ako si ve bila tako sigurna u njega, zato se nisi udala za njega pre nego to se Tojo dogodio. Ili ja sasvim greim? - Ti ne grei - rekla je zamiljeno, pitajui se zbog ega uopte i pokuava da mu objasni. Nije rau dugovala nikakvo obrazloenje, ali on je spasao ivot njenom detetu i njoj i podozrevala je da prema njoj gaji duboka oseanja. Na svoj nain ga je volela, kao prijatelja. - Smatrala sam da je to previe komplikovano, a i pogreno. Htela sam prvo da se vratim u Japan i zatraim dozvolu od oca. Onda je izbio rat i bilo je kasno. Nisam mogla da zamislim da pobegnem iz drave i venam se. Ali... neto se ipak dogodilo. - Kazala mu je neto to nije znao i to ga je okiralo. - On ne zna za Toja. - Ti to ozbiljno? Nikada mu nisi rekla? - Nije mogao da zamisli situaciju u kojoj ne bi eleo da mu ona kae. Bio je to ogroman teret koji je sama nosila na leima. - Mislila sam da to ne bi bilo poteno. Nisam elela da osea da mora da se vrati, ako ne bude eleo. - Znai da nisi sigurna ni u to? - Bio je iznenaden, ali mu je bilo drago zbog toga, situacija je bila jednim delom povoljnija, a drugim loija nego to je mislio. - Jedino u ta sam sigurna, jeste to koliko ga volim. - On je srean ovek - kazao je Tadai, alei to ona nije njegova, a on Tojov otac. Kako je taj ovek bio srean, a to nije ni znao. Moda on to i ne zasluuje - paljivo je rekao. - Zasluuje - kazala je zvuei apsolutno sigurna u to. Uhvatio je za ruku i pogledao. Nije postojao drugi trenutak ni nain da to kae. - Volim te - bio je iskren. - Zaljubljen sam u tebe od prvog dana kada sam te ugledao. - ao mi je - tuno je zatresla glavom. - Ne mogu... I ja tebe volim, ali ne tako... Ne mogu... - Sta bi bilo da on ne postoji? - Nije eleo da kae ,,ako se ne vrati, ali oboje su znali ta je mislio, a Hiroko ga je samo gledala, nesposobna da odgovori. - Ne znam. - Rekla mu je da ga voli i volela ga je, kao prijatelja, kao brata ak. - Ja mogu da ekam. Ceo ivot je pred nama... nadam se ne ovde. - Smeio se, udei da je poljubi, ali je znao da bi to bilo pogreno i bio je u pravu. To bi je uznemirilo. - Ovo nije ba poteno prema tebi. Nemam prava da se drim tebe, Tad. Nisam slobodna da bih to inila. - Ja ne traim nita - poteno je rekao. - Zadovoljan sam onim kako stvari sfoje. Mocmo da sviramo u simfonijskom orkestru. - Ona se nasmejala, jer je to zvualo tako glupo staromodno. Vodili su tako aav ivot ovde. - Ti si lafina - kazala je koristei jedan od svojih omiljenih amerikih izraza. - Ti si lepa i ja te mnogo volim - odgovorio je i ona je pocrvenela, a on je bio srean to je nosila njegov privezak. Otpratio je kui te noi, a oboma im je bilo prijatno. Sporazumeli su se. Bio je zaljubljen u nju, a ona ga je volela kao prijatelja i reili su da vide ta e se deavati. Bilo bi neprijatno da prestanu da se viaju kada nisu na poslu i time bi im bilo uskraeno prijateljstvo koje su oboje negovali. A onda se, iako je sebi obeao drugo, sagnuo i ovla joj poljubio usne, pa se povukao pre nego to je mogla da ga zaustavi. Ona ga je zagrlila i tako su stajali na hladnoi, pitajui se kuda e ih ivot odneti. Onda mu je rekla da e se videti na poslu sutradan i ula u kuu. To je bilo sve to je trenutno mogla da mu ponudi. Kada je sledeeg dana ustala, ispred kue je stajao jedan vojnik i priao s Takom. Bio je veoma ozbiljan, a Tak je sve vreme kiimao glavom, a kada je vojnik otiao, Tak nije uao nego je samo stajao napolju. Strina Rei ga je takoe posmatrala i, posle jednog minuta, izala je i ona i stala na vrata. - O emu se radi? - upitala je stojei na hladnom vazduhu bez kaputa, a Tak je izgledao tako udno i zurio je u nju kao da nije siguran ko je ona ni ta ga je pitala. - Tak? Duo, jesi li dobro? urno je sila niz dva stepenika do njega, a on je i dalje zurio u nju i klimao glavom. - Ken je poginuo u Italiji - rekao je, zamuenog pogleda. -Prvo su mislili da je nestao u akciji, ali su mu, kasnije, nali telo - govorio je kao da pria o paketu koji je isporuen. - Mrtav je - kazao je gledajui je prazno, a ona je uasnuto piljila u njega. Ken. Mislim, Ken. Ken je mrtav. Ponavljao je Kenovo ime kao da nije shvatao, a Hiroko ih je posmatrala i instinktivno je osetila da se neto strano dogodilo. Pourila je napolje da se nae roaku. Takeo se vrteo tamoamo stalno ponavljajui jedno te isto, a gledali su ga i ljudi iz drugih kua. Njegova ena nije mogla sebi da dozvoli ni da zaplae, bila je previe uplaena i zabrinuta za mua. - Ui Tak, ovde je hladno - neno je rekla. On se, meutim, nije pomerio. - Tak... molim te... Ona i Hiroko su ga obgrlile i povele u dnevnu sobu i posadile ga u stolicu, zgledajui se. - Ken je mrtav - ponovio im je. Bila je Nova 1944. godina, a Seli je upravo ula u sobu i ula ga. - ta? - vrisnula je, a Tami je dotrala, drei Toja. Nona mora je poela, a nije bilo naina vratiti se. Seli je iznenada postala histerina i Hiroko je otila da se pobrine za nju dok je Reiko pokuavala da se stara o Takeu. Onda je odjednom Tami poela da plae pa se i Tojo, koji je video da svi plau a nije znao ta to znai, pridruio.

Hiroko je uspela da odvede svu decu u spavau sobu i ostavila je Reiko da tiho govori Taku. Seli je plakala sat vremena u Hirokinom naruju, uprkos svom stalnom besu prema njoj, a Tami je sela s druge strane, drei je vrsto. To je bila jeziva vest i Hiroko je znala ta ona izaziva. Bila je razorena kada je izgubila Judija prethodnog leta. A sada i Kena. Rat im je uzimao stravian danak. Sve te divne mlade ljude, nekad i starije. Mnogi su, kao Tak, bili uzdrmani, ogoreni, duboko osramoeni onim to im se dogaalo, a u stvari sramota nije bila njihova, ali oni toga nisu bili svesni. Oseali su da je to nekako njihova greka. Sada je Tak bio slomljen, ali kada se Hiroko vratila da vidi kako rnu je, opet je povratio razum i jecao je u rukama svoje ene kao dete. Njegov prvenac je bio mrtav, njegov sin, cdo njcgovo. A stoi na kojem je stajala njegova slika u uniformi, jo vie je liio na oltar, sada posveen mrtvom heroju. Hiroko je ostala kod kue s njima tog dana i vodila je rauna o devojicama, a Reiko i Tak su otili u budistiki hram da se dogovore za opelo. Niko im se vie nee vratiti. Niko koga bi prigrlili, dotakli ili poljubili opet. Samo uspomene i saznanje da je sluio zemlji koju su svi voleli, ali koja ih je izneverila. Tak je delovao kao starac kada su se vratili iz hrama i Hiroko je primetila, kao i Reiko, da je opet imao oteano disanje. Niko ne bi poverovao da je imao pedeset dve godine. Izgledao je i oseao se kao da mu je devedeset. Opelo je bilo sledeeg dana. Opelo za Kendija Dirohea Tanaku. Imao je osamnaest godina i, bez obzira na to ta je ko mislio o ratu, ovo je bilo strano rasipanje mladosti i budunosti. Tadai je doao u hram i tiho je seo izmeu Hiroko i Seli. Seli sada nije bila Ijuta ni na koga. Bila je oajna, a posle se priljubila uz oca, alei za bratom. Ali on nije imao snage ni za koga. Jedva bi izaao iz hrama bez Reikine pomoi a, poto je video u kojem se stanju on nalazi, Tadai joj je pomogao. Duboko je saoseao s njima pa je ak pomogao Reiko da mua smesti u krevet to vee. Tak je bio u groznom stariju. Hiroko se srce cepalo zbog njega. Jedina stvar koja je oraspoloila Hiroko, sledeeg dana, bilo je Piterovo pismo, najzad. Bio je iv i zdrav. Nalazio se u Arecu. Tu novost nije mogla ni da saopti Taku. Bio je i suvie uzrujan zbog Kena da bi mogao da podnese vest da je neko drugi preiveo svoje bitke. Tadai je svratio da ih obie to popodne i tiho je razgovarao s Hiroko napolju. Nije eleo da ulazi i da im smeta, a ona mu je rekla da je Tak ceo dan preplakao, u krevetu, a Reiko je bila uz njega. Kao da je gubitak Kena bio poslednja kap koja ga je potpuno slomila. To nije mogao da podnese. Bilo je i drugih Ijudi u logoru koji su se oseali kao on. Izgubili su sinove, poslove, domove i ivote. Vie nisu bili u stanju da se prilagoavaju zbivanjima. Oseali su da vie ne mogu da se suoe sa svetom. Bili su previe osramoeni. Reiko je bila duboko potresena zbog Kena, ali nije mogla sebi da dozvoli taj luksuz ak ni da misli na njega, a kamoli da ali za njim, bila je zauzeta staranjem o Takeu. Cele nedelje nije ila na posao i svi su je razumeli. Hiroko je prihvatila deo njenih smena. Dve nedelje kasnije, Taku je bilo bolje, ali jo ne i dobro. Delovao je izmoreno, staro i bez daha, a Hiroko je shvatiia da je potpuno osedeo, a ona to nije ni primetila jedno vreme. Vanredno stanje u logoru je prekinuto sasvim sredinom januara, a zabranjene deake je kontrolisao novooformljen komitet neekstremista. Komitet je sebe nazivao Niponski patriotski savez, a skoro odmah po njihovom osnivanju, prestali su trajkovi. Bilo je oigledno da su opet nastupila mirna vremena, ali ne i za Tanake. Seli se ponaala gore nego ranije, tako reagujui na oevo rastrojstvo, Tami je sve vreme plakala, a Tojo je drao Hiroko budnu tri noi za redom, jer su ga muili zubi. Bilo mu je deset i po meseci i bio je zainteresovan za sve. ak ni on nije uspevao da oraspoloi Takea. Kao da ga Tak vie i nije primeivao. Potpuno je bio izmeten. Jedno popodnc, Hiroko je ostavila Toja s Takom kada je pola na posao. Obino se Seli vraala kui da se brine o njemu, ali ovog puta nije. Takeo je bio kod kue, on je jo koristio slobodne dane zbog Kena, a u koli su se snalazili bez njega, dodue jedva. S toliko mladih Ijudi u logoru, svi nastavnici su im bili neophodni, kao to su to bili i svi lekari i bolniarke. Meutim, njemu nije bilo dobro i svi su se sloili da bi bolje biio da mesec dana ostane kod kue da se oporavi. Kada je polazila od kue, Hiroko je pomislila da bi mu ak dobro inilo da se malo stara o Toju. To bi rau skrenulo misli sa sopstvene tuge. On je iao u hram svaki dan i palio svee na stolu gde se nalazila Kenova slika. - Seli e uskoro doi kui, Tak - podsetila ga je kada je pola i pourila niz dugi, goli put do ambulante. Srela je Seli koja se vraala iz kole i kazala joj da je otac eka s Tojom. - Pouriu - kazala je, ne protivei se. Za oca bi sve uinila. Kada je stigla na posao, Hiroko je videla Reiko kako dovrava sreivanje nekih papira. - Kako mu je? - uurbano je upitala, a Hiroko je klimnula glavom. Nije bio sjajno, ali mu je bilo malo bolje. Barem je pristao da uva Toja. I to je bilo neto. - Ostavila sam bebu s njim. Upravo sam videla Seli da se vraa kui. Kazala sam joj da on eka. Seli je smesta otila kui, ba kako je i obeala. Pourila je uza stepenice, ula i ugledala oca koji je sedeo na stolici i drao Toja. Tojo se igrao igrom koju mu je on sam napravio, grizao je zadovoljno, a Tak je smireno spavao. On je odlutao im je Hiroko izala, a Seli se nasmeila kada je uzela bebu. Onda se savila da neno poljubi oca u elo, ali kada je to uinila, glava mu je pala unazad. Iako su mu oi bile zatvorene, odmah je shvatila. I dalje s Tojom u rukarna, pretrala je ceo put do ambulante da nae majku. - Tata - hvatala je vazduh, a Hiroko je uzela dete od nje i predala ga Tadaiju. - Pozlilo mu je. - U dubini due znala je da mu nije bilo zlo. Umro je i ona je to znala, ali nije mogla da se suoi s tim. Reiko i Hiroko su odjurile do njega, Seli odmah za njima a Tadai koliko god je brzo mogao, nosei jo i bebu. Svoj kaput je prebacio preko deteta da ne ozebe, a kada je stigao do kue, Reiko je radila oko Taka, mada je znala da je kasno. Srce se iscrplo, a dua i pre srca. Vie nije mogao. To je bilo previe za njega. Napustio ih je mirno, bez uma ili zvuka, bez pozdrava. - Oh, Tak - uzdahnula je Reiko sputajui se na kolena pored njega. - Oh, Tak... molim te... ne ostavljaj me... - To nije bilo pravo, bie tako pusto bez njega. Samo to su Kena izgubili. Bez njih nije imala zbog ega da ivi. Aii, znala je da mora da nastavi zbog Tami i Seli. Njena sudbina joj nije doputala da odustane, ak ni da umre. Morala je zbog njih da istraje. Bilo joj je etrdeset godina i postala je udovica. Klcala je tako, lica zagnjurenogiu ake, plaui za muem kojeg je toliko volela, a sada ga je zauvek izgubila. Hiroko je obgrlila i podigla dok je Seli stajala i grcala, gledajui ih, a znala je da ne moe da ivi bez njega. - Tata - proaputala je plaui, a Tad je predao Toja njegovoj majci i neno zagrlio Seli. Samo je drao i pustio je da se isplae, a Hiroko je ogrnula Toja i izala da saeka Tami. Devojica je uskoro stigla iz kole, a Hiroko je zatvorila vrata spolja im je ona stigla i povela je u etnju i saoptila joj za oca to je nenije mogla. - Tek tako? - zurila je u roaku razrogaenih oiju. - Niko ga nije ubio ili tako neto? Ali on nije bio star - kazala je pokuavajui to da pojmi. Nije bilo lako nikome od njih da prihvati to. Ona i Hiroko su plakale dok su hodale i razgovarale. Kada su se vratile, svi su ih

ekali pred kuom, a Tadai je stajao pored Seli. Kada ih je pogledala, Hiroko je shvatila neto to ranije nije videla. To je objanjavalo sve i ona je klimnula glavom. Reiko je otila da se proeta s devojicama, a Tad i Hiroko su se vratili u bolnicu da potrae nosila i pomo. Nisu eleli da deca vide kako im iznose oca, mada su to ve doivele kod drugih. Bilo je suvie bolno kad je roeni otac u pitanju. Sat kasnije, odneli su ga u mrtvanicu i Tadai se opet vratio. Svi su sedeli u maloj dnevnoj sobi te noi, s vremena na vreme priajui o njemu, sledeni u tiini vei deo vremena. Na kraju je Hiroko otila na posao s Tadom. Reikina smena se odavno zavrila, a oni su se polako vraali u ambulantu, razgovarajui o onome to se desilo. Tak je bio tako mlad da bi umro, ali bilo je i drugih obeshrabrenih poput njega i u mnogo sluajeva, pogotovo kada su u pitanju bili mukarci, to ih je ubilo. lako su oskudevale u fizikoj snazi, ene su bile jae i lake su podnosile razoaranje. - Jadna Reiko - kazao je Tad jskreno saoseajul s njom. Otac mu je umro kada je bio mali i znao je kako je to bilo teko za njegovu majku. Tada je Hiroko rekla neto neobino za ove okolnosti, ali oni su bili tako oputeni jedno prema drugom da se ona prcma njemu ophodila kao prema bratu. - Moja roaka je zaljubljena u tebe - mirno je rekla, a on je uasnuto pogledao. - Reiko? - Ne, ba si idiot, - Bilo je nedolino smejati se sada, ali ona nije mogla da se uzdri, a to je odagnalo agonuju tog trenutka. - Seli. Posmatrala sam je danas popodne, dok je stajala pored tebe. Konano sam shvatila da je luda za tobom. Moda je zato bila tako ljuta na mene. Misli da hou da te otmem. -To je svakako objanjavalo gadne primedbe o odlaenju od jednog do drugog mukarca. - Mislim da grei - kazao je, a bilo mu je neprijatno. I sam je to primetio, a ona mu se uvek svidala. Nikada mu, meutim, nije palo na pamet da se ona zaljubila u njega, ni da bi mogao da bude s njom. Previe je bio obuzet oseanjima prema Hiroko. A sada je ona rekla neto to ga je zabezeknulo, ali ga nije i odbijalo. Meutim, Seli je bila veoma mlada, a on je bio sedam godina stariji od nje. Nije mu se inilo da je prikladan par za nju, a bio je siguran da bi i Reiko tako mislila. - Samo sam mislila da bi to trebalo da zna - kazala je Hiroko, a on je klimnuo glavom i vie to nisu pominjali. Sada je bila svesna, vie nego ikada, koliko je ivot bio dragocen i kako je svaki trenutak vredan. Znala je i to da, bez obzira na to ta se deavalo, ona nije prestala da voli Pitera. Posebno joj je izgledalo nepoteno drati Tadaija u stanju iekivanja neeg to nikada nee biti. On je bio mlad, imao je prava na vie od tuih mrvica, vie od tude ene i bebe. Bilo je vreme da pone da misli na nekog drugog. Znala je da bi on bio savren za Seli. Te noi, kada je stigla kui, Hiroko je dugo sedcla s Reiko, teei je, putajui je da se isplae, sluajui o njenim uspomenama i o razorenim snovima. Posle je napisala dugo pismo Piteru. On i Tak su bili tako dobri prijatelji i znala je da e ga vest jako pogoditi, ali i da mora da mu je javi. Prolo je opet mnogo vremena do sledeeeg Piterovog javIjanja, a kada se javio, bio je uniten saznanjem o Takovoj smrti. Tada su Taka ve sahranili. Poloili su ga u groblje koje je ve bilo krcato nepotrebnim gubicima, ijudima koji su mogli da budu spaseni boljim lekovima, anesteticima, boljim uslovima ivota. Moda bi ih spaslo samo malo nade. Kao i Taka, koji se jednostavno predao. Samo je seo i umro, mesto da preivi. To je podsetilo Hiroko na vreme kada joj je Piter rekao da mora da preivi i ona je obeala da hoe. est nedelja posle sahrane, bio je Tojov roendan,a jedna od bolniarki irn je napravila malu tortu u kuhinji ambulante. Daie su rau je uvee, posle posla a on je oduevljeno zaronio u nju i sav se ubrljao dok su ga ene; njegova porodica, posmatrale. Hiroko je alila to ne moe da ga fotografie, ali, naravno, aparata nije bilo. Tadai je doao da i on s njim podeli tortu i doneo mu je na poklon drvenu igraku koju je sam napravio -patku koja nosi jaje na leima i Toju se jako dopala. Tadai je prihvatio Hirokin savet i izveo je Seii nekoliko puta u etnju, a jednom i na svoj as crtanja. Seli, meutim, jo nije bila raspoloena za romantinu vezu. Bila je potresena zbog oca, ali je Tadai bio neko s kim je mogla barem da razgovara. A sve od ocve smrti, bila je mnogo toplija prcma Hiroko. Na neki nain tragedija ih je zbliila. A bliskost je trajala. ak je rasia tokom jo jednog dugog, toplog i pranjavog leta. Ukoliko su zime bile tekc, leta su bila jo tea. Izvan bodljikave ice koja ih je okruivala, svet se menjao svud oko njih. Saveznici su pobeivali. Britanci i Amerikanci su bacali bujicu bombi na Nemaku. Amerikanci su se iskrcali u Anciju, Rusi su uli u Poljsku, a Mekartur je proveo svoje trupe kroz pacifika ostrva. U aprilu su ameriki avioni bombardovali Berlin prvi put i prouzrokovali ogromnu tetu. A u junu, saveznici ne samo da su uli u Rim, nego su stupili na francusko tlo i uputili se ka unutranjosti, iz Normandije. Piter je bio s njima. Tada se nalazio u Francuskoj i Hiroko je redovno primala vesti od njega sve do avgusta. Bio je u gradu Lezeu s generalom Hodisom i napredovali su ka Parizu. U poslednjem pismu koje je dobila pisao je da su uspeli da osvoje Pariz i da je to najlepi grad koji je vidco, ak i sada, i da mu je ao to ona nije mogla da bude s njim. Posle toga, meutim, nita nije ula od njega. Nije imala pojma ta se deavalo. Te jeseni je situacija u logoru opet biia napeta. Niponski patriotski savez kao da je gubio kontrolu nad zabranjenim deacima, a ekstremisti su se opet pojavili iz ilegaie. Do poetka oktobra stalno su se nalazili na stranicama tampe sa demonstracijama i represalijama. Bili su isto onako ogoreni zbog zatoenitva kao i ranije. Moda ak i vie, ali su ovoga puta bili grublji i izazivali su mnoge nevolje. Za lojalne porodice, kakva je bila porodica Tanaka i bezbroj drugih, nemir koji su oni izazivali bio je stalni izvor straha i neprilika. Oni koji su bili lojalni nisu eleli da se nau izmeu razliitih frakcija. Ljudi su bili povreivani van svojih kua, u trajkovima i demonstracijama. Sada, kada nije bilo mukaraca u porodici da ih zatite, Reiko je stalno bila zabrinuta. Kasnije je sve vie bila zahvalna na vremenu koje je Tadai Vatanabe provodio s njenom porodicom, naroito sa Seli. On je bio fin mladi i za njih je inio sve to je mogao. Hiroko bi se nasmeila svaki put kada bi ih videla zajedno. Od minulog leta, on i Seli su postaJi nerazdvojni, a to je bilo najbolje i za jedno i za drugo. Oboje su delovali ushieno. - Izgleda da sam bila u pravu, ha? - zadirkivala ga je Hiroko jednom dok su radili, a on se pretvarao da ne zna o emu ona govori, a ona nije htela tek tako da ga pusti. Zaista su bili kao brat i sestra, ili barem kao bliski roaci. - Ne znam ta si mislila time - kazao je ne shvatajui i trudei se da se ne smeka, ali mu to nije uspevalo. - Naravno da ne zna, Tadaisan. - Volela je da se ali s njim. Sada je zvuala povremeno sasvim ameriki, a njen engleski jezik je bio skoro savren. - Mislila sam na Seli. - Znam na koga si mislila. Ti ba nimalo nisi suptilna -pogledao je isprovociran, ali i zabavljen. On je davno shvatio koliko je ona vezana za Pitera. Bio joj je zahvalan to je bila iskrena s njim, a jo i vie zbog toga to mu je nabacila neto o Seli. Ona je bila mlada i povremeno nezrela, ali ispod povrine jc bila ljupka, nena devojka, koja je teila istoj vrsti snane

povezanosti kakvu su imali njeni roditelji. Tokom meseci koji su slcdili po smrti njenog oca, ona i Tadai su se zaljubili jedno u drugo. Meutim, bilo je rano da se venaju jer je Seli imala tek sedamnaest i po godina. Ali, njegov uticaj na nju bio je savren. PrestaJa je da gJuvari sa zabranjenim deacima i opet je bila devojica kakvu je Reiko znala. Tadai je pristao da provede Dan zahvalnosti s njima te godine. Bie to veoma alostan dan poto su izgubile i Kena i Taka od prolog praznika. I Hiroko je bila nervozna. Jo nije imala vesti od Pitera, sve od avgusta kada je on bio u Parizu. - Moda je pobegao sa nekom slatkom Francuskinjom zadirkivao je Tad, ali je shvatio da Hiroko nije do ale. Nije mnogo govorila o tome, aJi je bila veoma zabrinuta. Tri meseca je bilo dosta vremena, a ljudi su i dalje ginuli u Evropi. Rat u Japanu jo nije bio zavren. Mekartur se vratio na Filipine u oktobru. Barem je Dan zahvalnosti proao bez novosti, i loih i dobrih. Oni su se nalazili, kao to je esto bio sluaj, lebdei u nerealnosti logorskog ivota. Ove godine su ipak imali urku. Kiselo su se smejali seajui se veere s mortadelom koju su imali prethodne godine i sablasnih trajkova i demonstracija. Nije bilo mnogo razloga za smeh. Izgledalo je kao da e takvo stanje veno da traje. Frenklin Ruzvelt je upravo ponovo izabran za predsednika i naizgled nije obraao panju na ono to su mu Ikiz i Bidl govorili. Tako je izgledalo sve do decembra. Hiroko je hodala putem od njihove kue drei Toja za ruku, kada su dva starija oveka prola trkom pored nje, viui na japanskom jeziku. - Gotovo je... Gotovo je... Slobodni smo. - Rat? - vikala je za njima na engleskom jeziku. - Ne - jedan od njih je doviknuo. - Logor! - Oni su nestali, a ona je potraila nekog drugog koga bi mogla da pita o tome. Ljudi su se okupljali na sve strane, priali, a jedan je ak razgovarao s vojnikom. Straari su i dalje bili tu, nadzirui ih s kula i kada bi neko, ponekad, i zaboravio na puke uperene na njih, to ne bi bilo za dugo. Za Hiroko je ovo bila jedna od naj teih stvari na koje je morala da se navikne, ali sada ih nije ni primeivala. Meutum, sada im je taj vojnik objanjavao da je predsednik Ruzvelt potpisao uredbu i da je general major Prat, koji je zamenio De Vita, izdao Javni proglas broj 21, kojim su iseljenima vraena graanska prava, mogli su da se vrate kuama ili da se nasele gde ele. Od drugog januara se ukida zabrana posedovanja svih stvari koje su morali na poetku da predaju. Mogli su da imaju sve fotoaparate, nakit i oruje koje su eleli. Ali, najznaajnije od svega, ovo je znailo da su sada mogli da idu kuama. Logori su pranjeni sve do kraja 1945. godine. Uprava za ratno iseljavanje je podsticala sve da to je pre mogue napuste logore, to je u mnogim sluajevima bilo mnogo komplikovanije nego to se oekivalo. U novinskim naslovima je stajalo da Japanci mogu da napuste logore kada hoe. Hiroko je mogla, poto je potpisala zakletvu na lojalnost, da ode takoe, iako je bila stranac. - Odmah? - upitala je vojnika, nesposobna da ga shvati. -Ovog sekunda? Ako elim, mogu jednostavno da ietam odavde? - Tako je, ako si potpisala ona dva DA - rekao je. - Gotovo je. - Zatim je udno pogledao i upitao neto na ta ona nije imala odgovor. - Kuda e da ode? - Divio joj se mesecima. Bila je ljupka ena. - Ne znam - rekla je i bila je zateena. Kuda bi pola? Rat je jo trajao i nije mogla da se vrati u Japan, svojim roditeljima. Ni Piter se jo nije vratio kul. Nije dopustila sebi da se zamisli nad tiinom s njegove strane duom od tri meseca, a te noi su ona i Reiko priale o tome ta sada da rade. Imale su veoma malo uteenog novca, a Takov novac, ono to ga je bilo, bio je na Piterovom raunu u banci, a one mu nisu imale pristup. lako im je Piter dao potvrdu u kojoj stoji da je novac njihov, bez njega im je bilo praktino nemogue da dou do tog novca. Dok je on iv, a Hiroko se molila da bude, ni njegova porodica nije mogla da doe do tog novca. Bila je to neobina situacija. Oni nisu imali roaka u Kaliforniji. Reiko je imala jednu roaku u Njujorku i jo jednu u Nju Derziju. To je bilo sve. Nisu imale kuda da odu. , Posle sveg tog vremena i sa eljom da izau, nisu imale . kuda da odu. I ostali su imali isti problem. Porodice su im bile j iii u Japanu ili tu, s njima. Nekoliko njih je imalo rodake na ; Istoku, a Uprava za ratno iseljavanje je i dalje bila voljna da im nae poslove u fabrikama, ali niko nije eleo tek tako da ode na Istok, a da tamo nikoga ne zna. - ta emo da radimo? - Reiko je ozbiljno pitala, dok su razmatrale ovaj problem. U PaSo Altu vie nieg nije bilo za njih. ! .- Zato ne pie rcxlacima u Njujorku i Nju Derziju -predlagala je Hiroko. Kada im je Reiko pisala, odgovorili su joj da bi bili oduevljeni da doe. Njena roaka iz Nju Derzija je takode bila bolniarka i pisala je da je sigurna da bi mogla da joj nae posao. Sve je delovalo tako lako da se ona upitala zbog cga to nisu odmah uinili. Naravno, kada su oni konano shvatili da treba da odu, vie to nisu mogli. Dobrovoljno iseljavanje je tada delovalo beskorisno. Tri godine kasnije, posle svega to su videli i iskusili, to i nije izgledalo vie tako glupo. Osamnaestog decembra, odlukom Vrhovnog suda, okon i an je sluaj Endo i proglaeno je da je protiv zakona zadravanje lojalnih graanja protiv njihove volje. Meutim vlada ih je ve drala protiv njihove voije i to dve i po godine. Teko je bilo to ponititi i izviniti se. Veina ljudi nije znala kako da pohvata konce svoga ivota. Nisu imali kuda da odu ni naina bilo kuda da stignu, osim dvadeset pet dolara koje im je davala Uprava za ratno iseljavanje za prevoz. Svi su imaJj iste probleme kao Tanake, ili ak gore. Nedelju dana pred Boi, Reiko i njene erke su sele i dogovorile se ta e da urade. Ii e u Nju Derzi i, naravno, elele su da i Hiroko krene s njima. Dva dana je ona u tiini razmiljala ozbiljno o tome, a primetila je da je i Seli bila potite I na. Svi su morali da donesu odluke, a pred sobom su imali I teke trenutke. Dolazili su ovamo zajedno, u oku i bolu, a svi 1 e otii ostavljajui jedni druge s gubitkom i tugom. Ona e I barem otii s Tojom; on je bio velika radost njenog ivota, njena beba. Konano, poto je dobro promislila, sela je i razgovarala s Reiko. Ostae, ne u logoru, ve na Zapadnoj obali, ukoliko nae posao ovde. Nije bila sigurna ta e moi da radi. Nije imala diplomu a, iako je radila kao pomona bolniarka dve godine, nijedna bolnica je nee zaposliti bez obuke. Morae da trai neto skromnijc. - Ali zato ne pode s nama? - Reiko je bila veoma uznemirena kada je to ula. - elim da ostanem - mirno je rekla - za siuaj da se Piter vrati ovamo. A, kada se rat zavri, moram to pre da se vratim u Japan, da vidim roditelje. - Ve etiri meseca nije dobila vesti od Pitera i znala je da mu se verovatno neto desilo. Retko je o tome priala bilo s kim, ali neprekidno je mislila na njega i molila se da je negde, iv. Morala je da veruje da jeste, ne samo zbog sebe ve i zbog Toja.

- Ukoliko ita krene loe, ako ne nae posao ili - Reiko nije htela da izgovori rei ako Piter pogine ali ih je pomislila -bilo ta, hou da doe u Nju Derzi. Bie im drago da te prime, a jednom kada dobijem posao, nadam se da emo moi da doemo do stania. Sve to joj je trebalo bila je jedna spavaa soba za nju i devojice, a uvek e biti mesta i za Hiroko i Toja. - Hvala ti, strina Rei - kazaia je blago i dve ene su se zagrlile i zaplakale. Toliko toga su prole zajedno. Ona je dola kod njih na jednu godinu, da naui neto o ivotu, a nauila je vie nego to je ikada sanjala, i ostala tri i po godine u Sjedinjenim Dravama. Gledajui unazad na to vreme, izgledalo je kao ceo ivot. Devojice su bile oajne kada su ule da ona ne ide s njima, pa su je preko praznika ubeivale da promeni odluku. Nisu kretali pre Nove godine. Neki ijudi su ve otili, ali su mnogi i odbijali da idu. Stariji su govorili da nemaju kuda da odu, mnogi nisu imali rodbinu, a logor im je postao jedini dom. Malopomalo, do njih su stizale stravine prie o ljudima koji su otili, o linim stvarima koje nisu bile sauvane, automobilima koji su nestali iz federalne rezerve gde su uvani, o vladinim skladitima koja su opljakana. Veina raseljenih je ostala bez svoje imovine. im je uJa prve prie o tome, Hiroko je pomislila na Taminu kuu za lutke. Sa skoro dvanaest godina ona je bila stara za nju, ali to bi bila lepa uspomena na njeno detinjstvo. A Reiko je opet lila suze mislei o njihovim fotografijama i suvenirima koji bi bili jo znaajniji sada, kada nije bilo Kena i Taka. Njene slike s venanja su bile tamo i sve slike s Kenom. Imala je samo jednu sliku svoga sina. Onu sa Havaja, u uniformi. - Nemoj da misli na to - kazala joj je Hiroko. Ali bilo je mnogo toga na ta nije trebalo misliti tih dana. A na Boi, poto je Tadai dao Seli tanuni prsten koji je napravio od zlatne trake koju je sam dizajnirao i od komadia tirkiza koji je pronaao u planinama, seo je da s njom ozbiljno popria. eleo je da sazna ta je ona htela da uini sa svojom budunou. - ta to znai? - upitala je i delovala je tako nezrelo, a on se smeio. Oni su izlazili ve godinu dana, od smrti njenog oca a, da njemu nije bilo dvadeset pet godina, on bi to nazvao ozbiljnom vezom. - Misli na kolu? - upitala ga je, zbunjena i dovedena u nepriliku i nesrena to ga naputa. Mozak joj je bio u haosu ved nedeljama. Bila je srena to su nadomak slobode, ali nije elela da napusti Tadaija. - Mislim na nas, ne na kolu - smekao se i drao je za ruku. Uskoro je punila osamnaest godina i zavravala je srednju kolu. Trebalo je da maturira u Nju Derziju. - ta ti hoe da radi, Seli? Da odraste i ide na koled u Nju Derziju? Ona o koledu jo nije ni razmiljala. Svi su razmiljali samo o slobodi. - Ne znam. Nisam sigurna da mi je toliko stalo do kole -iskreno je kazala. Uvek je bila iskrena s njim. Tadaiju je mogla sve da kae. On je bio takva osoba i volela ga je. - Znam da je tati bilo stalo, a i mama e to eleti, jednom kada odemo odavde. Ne znam ta elim... elim samo... - Oi su joj se ispunile suzama dok ga je gledala i preplavile su je sve one nedelje uasa i bola. Sve joj se vratilo, gubitak Kena, gubitak oca, a sada treba da izgubi i Tadaija. Zbog ega je gubila sve mukarce u ivotu? Oni su je naputali na ovaj ili onaj nain. Jedva je disala, toliko je patila razmiljajui o odlasku iz Tjul Lejka bez njega. - Zelim samo da budem s tobom - rasplakala se izgovarajui ovo, a njemu je laknulo kada je to uo. - I ja to elim - trezveno je rekao. Bila je mlada, ali dovoljno zrela. I druge ene su se odluivale za brak u njenim godinama. - ta misli da bi tvoja majka rekla kada bih je zamolio da krenem s vama? Onda se zagrcnuo, pa je preduzeo jo jedan ogroman korak koji je nju naterao da zuri u njega. - Mogli bismo da se venamo kada stignemo tamo. - Ozbiljno misli? - Izgledala je kao malo dete za Boi. Moda i nije sve izgubila i bacila mu se oko vrata. Sve vreme je bio divan prema njoj, a ona se ponaala pametno i zrelo otkako je s njim. Mislila je da bi majka ba i rnogla da se sloi. A ako se ne sloi, moda bi mogao da doe kasnije. - Hteo bih odmah da se venamo - nastavio je - ali ipak elim da ti zavri skolu - zvuao je vrsto, a ona se zakikotala. - Kada zavri srednju kolu, razgovaraemo o tome ta eli da radi. - A dotle, nadao se, oni e ve imati bebu. Mogu barem do juna da saekaju. Svi su toliko izgubili od ivota u poslednje tri godine da je on sve eleo odmah. enu i porodicu, i decu, i pristojnu hranu, i toplu odeu, i pravi stan sa centralnim grejanjem. - Trebalo bi da i ja mogu da naem posao u Nju Derziju. Barem se nadam da mogu. - Imao je fakultetsku diplomu i, za razliku od Hiroko, imao je zavrenu obuku kao medicinski tehniar. - Razgovarau s tvojom majkom - obeao je. I jeste, sledeeg dana. U prvi mah Reiko je bila iznenaena. Smatrala je da je Seli jo suvie mlada, ali je morala da se sloi s njim da je sve ubrzano u logorima, ljudi su bre odrastali i umirali su mladi, ba kao Tak. Sada je njena devojica eleia da se uda. Reiko je Tad bio drag i zrtala je da e biti dobar mu za Seli i pristala je da pode s njima. Istog dana je razgovarao i sa svojom majkom o ovim planovima i ona ga je shvatala. lonako je sama elela da ode u Ohajo, kod sestre. Nije mu zamerala to hoe s njima u Nju Derzi, niti to hoe da se oeni Reikinom starijom erkom. U poetku je mislila da je govorio o Hiroko i nije joj bilo drago. Nije mogJa to da odobri zbog Toja, ali bila je srena kada je shvatila da je re o Seli i poelela mu je sreu. Kasnije, kada su rekli i ostalima, on i Seli su bili presreni. Jedino Hiroko nije ila s njima. Ona je i dalje insistirala na tome da se vrati u San Francisko. - Uvek mogu da doem kasnije - obecala je. Sada su osetili melanholiju prema svemu, gorkoslatko oseanje prema ljudima koje su viali i mestima na koja su ili. Svaki put kada bi pogledala neto ili ugledala nekog, Hiroko bi se setila da uskoro to vise nee nikada videti, a to ju je teralo da plae i da se dri Toja. Uskoro e on biti jedino poznato lice koje e vidati, jedina osoba koju ona voli i koja voli nju. A on nee pamtiti mesto na kojem se rodio i lekcije koje su ovde nauili. Na Novu godinu, otili su u hram i obeleili godinjicu Takeove smrti. Zatim su otili na groblje. Reiko je mrzela to ga ostavlja tu, ali nije mogla da ga ponese, osim u svom srcu i pamenju. Stajali su dugo na njegovom grobu, a onda su je deca ostavila samu s njim, da se oprosti. Zemlja oko nje je bila tvrda i smrznuta, ba kao i kada su ga sahranjivali. Ovoga puta, kada su se vratili u svoje sobice, poeli su da se pakuju. Bilo im je potrebno samo dva dana. Veinu stvari su poklonili. Mnogo toga im je bilo beskorisno. Malo stvari su eleli da zadre i vei deo posla se sastojao od bacanja i razvrstavanja. Neko je pronaao stari koveg i Reiko je spakovala stvari u njega, a ona i Hiroko su spakovale onu drugu kuu za lutke da je sauvaju za Tami, vie kao suvenir ovoga puta, ako ikada bude marila da je otpakuje. Sve Hirokine i Tojove stvari stale su u jednu torbu, istu onu koju je donela sa sobom kada je stigla tu. Deakovih stvari je bilo veoma malo. Reiko joj je dala dvesta dolara, da joj se nade dok se ne zaposli i ona ih je uvala u svojoj tani. Roaci iz Nju Derzija su im poslali petsto dolara da stignu do njih i kazali da e im poslali jo ako im zatreba. Njima je trebalo samo za voz koji je polazio iz Sakramenta.

Svi su polazili sledeeg dana. Ujutru je Tad doao sa svojim stvarima i pomogao im da dovre pakovanje. Reiko je dala svoje ognjite, hibai, susedima. Kupila ga je od porodice koja se vratila u Japan kada su oni doli u Tjul Lejk. Neke stare igrake je poklonila jednoj drugoj porodici. Kenovu fotografiju je drala u tani, a uspomenu na njega u srcu, uz onu na mua. Konano, posle svega, stale su i pogledale dve male prostorije u kojima su iveli. Dueci od slame su ve izneti, elini poljski kreveti su bili goli, nije bilo tatami prostirki koje je Hiroko pravila, sudovi su bili razdeljeni iii baeni. Njihov koveg i torbe su stajali na putu. - udno je - kazala je Seli gledajui majku - sada kada odlazimo tako je tuno. Nikada nisam mislila da u se ovako oseati. - Teko je napustiti dom... ovo je bio dom jedno vreme... -Jedno dugo vreme u njenom ivotu. Svi su oseali isto. Hiroko jc plakala dok se opratala od bolniarki u ambulanti, posebno od Sandre. Njena beba je roena tu i, uprkos godinama bola, bilo je ovde naroitih trenutaka. Bilo je humora i prijateljstva, ak i muzike i smeha iza bodljikave ice, dok ih je straa nadzirala. - Spremne? - tiho je upitao Tad. On se ve oprostio sa svojom majkom koja je otila za Ohajo prethodnog dana. To je bio tuan rastanak, ali znao je da je ona htela da bude sa sestrom. Uprava za ratno iseljavanje im je dala besplatne vozne kartc do Sakramenta i pedeset dolara po porodici za trokove. Posle toga, bili su preputeni sami sebi. Tad i Tanake su iii vozom, a Hiroko autobusom za San Francisko. Reiko je bila nervozna to je ostavlja samu, ali je Hiroko uporno tvrdila da je u rcdu. Uopte nije imala nikoga u San Francisku, ali je obe avala da e, ako se nita ne dogoditi i ako ne nae posao, uhvatiti voz za Nju Derzi pre nego to ostane bez novca. Znala je njihov broj telefona i adresu i mogla je da ih pronade. Jedno po jedno su uzimali torbe, a Tad i Seli su nosili izmeu sebe mali koveg. Reiko je slutila da ga moda nee nikada ni otvoriti, ali opet, htela je da ga ponese sa sobom. Bio je pun udnih malih uspomena na Tjul Lejk. Autobus ih je ekao na kapiji. Kao i uvek, straari su stajali s obe strane, ali sada da bi odravali mir, a ne da spree nekoga da izae. Bili su vie kao policija nego vojska i pomogli su Hiroko da stavi torbu u autobus i rukovali su se sa svima i poeleli im sreu. Neobino je bilo to ni jedna ni druga strana nisu uzimale onoj drugoj bilo ta za zlo. Sada je, bez obzira na to ta je jednom bilo, dobro ili loe, potrebno ili ne, sve bilo gotovo. Sluaj je zakljuen. Bio je januar 1945. godine i uskoro e Tjul Lejk i Manzanar i svi ostali logori slini njima, postati nita vie od uspomene, mesta o kojima e se priati i koja e se pamtiti. Kada je autobus polazio, Hiroko je zurila u logor, zadravajui ga u pamenju, i njegove kasarne, prainu, hladnou, lica, ljude koje je volela, decu koju je negovala, one koji su umrli i one koji su se odselili, koje vie nikada nee videti, ali koje e uvek pamtiti. Tojo je sedeo u njenom krilu, igrao se s njenom kosom a ona ga je vrsto stegla i poljubila ga. Jednoga dana e mu ispriati o logoru, o mestu u kojem je roen, ali on nikada nee shvatiti, nikada nee znati. Kada je pogledala oko sebe videla je na svim licima istu ljubav, istu patnju, istu agoniju koja je nestajala posle toliko vremena. A negde iza nje uo se glas: -Sada smo slobodni. - Autobus je krenuo i uputio se za Sakramento.

17.
Za Hiroko je rastanak sa Tadom i roacima kod voza bio jedan od najteih dogaaja u ivotu. Svi su plakali: i emocije koje nisu bili u stanju da oslobode kada su napustili logor navalile su sada iz svih pora. ak je i Tad plakao kada se opratao s njom. Jecala je kada je voz krenuo i mahaia je zajedno s Tojom. Poljubila je svakog od njih, i oni su nju, i njega, dok gotovo nisu propustili voz. A nakon to su otili, pomislila je da se nikada nije oseala tako prazno. Iscrpljeno je hodala deset ulica do autobuske stanice, nosei Toja i svoj kofer. Nekoliko ljudi ju je pogledalo, ali niko nije izgiedao iznenaen to vidi Japanku kako slobodno eta. Nije bilo povika: uti, nikakvih neprijatnosti, a ipak rat nije bio zavren. Zapitala se ta se deavalo dok nisu bili tu, da ii je bilo ko zaboravio ili izgubio interesovanje. Pre nego to su uli u autobus, oko pet sati, kupila im je sendvie. Tano u pola est autobus je krenuo ka San Francisku. Bila je to jednolina vonja, a Tojo je spavao vei deo puta. Dok su ulazili u grad preko Bej Brida, Hiroko je sedela i gledala kako je most lep. Izgledao je kao dijamanti nanizani preko zaliva. Sve je bilo isto i tako savreno. Nije bilo bodljikave ice na vidiku, nije bilo nikakvih puaka, nikoga da ih pouruje ka njihovim sobama, novina u kaputu, zato to je bilo hladno, spavanja na slamaricama koje su greble celu no. Nije mogla ak ni da pone da zamilja kako bi izgledao pravi krevet, ili ak neki udobni futon. Osmehnula se shvativi da je postala toliko Amerikanka u protekle tri i po godine otkako je dola iz Kjota. Na veoma teak nain. Te noi je spavala u jednom malom hotelu u centru grada i mislila na druge u vozu. Bice to jedna velika avantura za njih, i osmehnula se mislei na Tada i Seli. Nedostajae joj svi oni, ali i dalje je mislila da je donela pravu odluku. Sledeeg dana je odvela Toja na doruak, a nakon toga je potraila telefonsku govornicu. Drala ga je za ruku i prelistavaia telefonski imenik i kada je napokon ugledala poznato prezime, poela je da drhti. Moda je pogreila. Mogla bi da ide preko neke agencije. Nije morala ovo da radi, a ipak je elela. Neto joj je govorilo da mora. Hiroko je nazvala i upitala za nju, a ona se brzo javila na telefon. Nije se predstavila, samo je rekla jena prijateljica s koleda i ko god da se javio na telefon otiao je da je pozove. - Da? - upitao je jedan prijatan glas. - En? - rekla je Hiroko, dok joj je telefonska slusalica drhtala u ruci, i pokuala je dajoj glas zvui normaino, dok je drugom rukom drala Toja. Ali njemu je bilo dosadno i poeo je da se ali. Jo nije imao dve godine i nije razumeo gde se nalaze, niti gde su otili drugi. Za njega, sve je to biia jedna neshvatljiva avantura. Stalno je ponavljao Tamino ime, i Hiroko mu je objasnila da ona ide vozom. Ali on nije znao ta je voz. - Da, ovde En - rekla je En Spenser, zazvuavi aristokratski kao i uvek. Sledeeg dana se vraala u koled. Jo su bili na boinom raspustu. I diplomirae u junu, ali Sv. Andrija se Hiroko inio kao daleka uspomena. - Ko je to? - Hiroko - rekla je jednostavno. - Hiroko Takaimaja. - Iz Sv. Andrije i Tanforana... i Tjul Lejka... moda je zaboravila, ali Hiroko nekako nije verovala da jeste. Usledila je samo kratka pauza praena uzdahom. - Tvoja korpa prehranjivala nas je danima - rekla je Hiroko tuno. - Gde si? - upitala je En neno. Bilo je teko rei da joj je bilo drago to je Hiroko nazvala ili je samo bila iznenaena. - Izala sam jue iz logora. Moji roaci su otili u Nju Derzi. - A ti, Hiroko? - kazala je neno. Nekada su bile cimerke, nikada prijateljice. A ipak je dvaput doia da joj kae da joj je ao. - Gde si?

- ponovila je. - Ovde u San Francisku - Hiroko se dvoumila, a onda je pogledala u Toja da joj prui hrabrost. - Potreban mi je posao. - To je zazvualo tako patetino sada kada je to izgovorila, i bilo joj je ao to je nazvala, ali sada je bilo prekasno. - Pitala sam se da li zna bilo koga... ili ak tvoji roditelji, ili prijatelji... ako ti je potrebna sluavka, ili neko da isti kuu... zaista bilo ta... Dve godine sam radila u bolnici. Mogu da se brinem o nekom detetu ili nekoj staroj osobi. - Da li ima moju adresu? - upitala ju je En otvoreno i ona je klimnula glavom, zanemela od zapanjenosti. - Nalazi se u telefonskom imeniku. Da, imam je. - Zato ne doe odmah ovamo. Uzmi taksi, ja u ga platiti. - Zapitala se da li Hiroko ima pristojnu odeu, ili da li je gladna ili ima li uopte novca. Hiroko je napustila telefonsku govornicu i zaustavila taksi, ali ga je sama platila i bila je iznenaena kada je videla da je En eka napolju. Ali En je bila jo vie iznenaena kada je ugledala Toja. - Da li je on tvoj? - upifala je En krajnje zaprepaena i Hiroko se osmehnula dok je klimala glavom. Dok je En igrala tenis i uila francuski, i letovala na jezeru Taho, Hiroko je rodila bebu. - Da, jeste - rekla je, pogledavi ponosno u svog sina. -Zove se Tojo. En nije upitala za njegovo prezime, ni da li je Hiroko udata. Pretpostavljala je, gledajui je, da to nije sluaj, a haljina koju je Hiroko nosila nije bila samo runa i prevelika za nju, ve i pohabana i prastara. - Govorila sam sa majkom - rekla je dok su stajale na trotoaru na Gornjem Brodveju. - Dae ti posao. Bojim se da nee biti mnogo elegantan. Potreban im je neko da pomogne u kuhinji. - Zatim je pogledala u Toja, ali znala je da on nee promeniti stvari. - Moe da ga dri kraj sebe kada radi dole - rekla je, otkljuavajui joj vrata, a onda se okrenula ka njoj i upitala da li je giadna. Ali Hiroko se osmehnula i rekla joj da su dorukovali. En ju je odmah odvela dole da vidi svoju sobu. Bila je mala, ista i bez ikakvih suvinih ukrasa, ali daleko bolja od bilo ega to je videra za gotovo tri godine. Hiroko je bila zahvalna En za posao: - Ne mogu dovoljno da ti se zahvalim za ovo, En. Nita mi ne duguje. - Smatrala sam da je to to ti rade pogreno. Bilo bi bolje da su te poslali kui, ako nisu imali poverenje u tebe. Ti si, barem, bila Japanka. Ali drugi, Amerikanci, nisu spadali tamo, a nisi ni ti, zaista. ta si ti mogla da im uradi? Ti nisi bila pijun. - ena koja se brinula o njoj dok je bila dete umrla je prethodne godine u Manzanaru, tokom jedne hitne operacije. En je o njoj mislila kao o voljenoj roaki i nikada im nee oprostiti to su je odveli i dopustili da tamo umre. Radila je ovo zbog nje, i zbog drugih. Bilo je to neto to je mogla da uini da nadoknadi ono to se dogodilo. Objasnila je da e Hiroko morati da nosi crnu haljinu i belu ipkanu kecelju i kapicu, s odgovarajuom kragnom i manetama, s crnim cipelama i crnim arapama. Ali, ni to je nije uznemiravalo. - ta e da radi posle ovoga? - upitala ju je En. Ni za trenutak nije zamiljala da e ovo biti Hirokina budunost. Ali rat je i dalje trajao, njeni roaci su otili, a jo nije mogla da se vrati u Japan. - Volela bih da ostanem ovde, s tobom, ako mogu, dok ne budem mogla da odem kui. Moj brat je poginuo, i moram da odem kui svojim roditeljima. - Nije joj rekla da su umrla i njena dva roaka, Ken i Tak. I nije imala nikakvih vesti od Pitera. Ali En je tada pogledala u Toja. - Da li e se njegov otac vratiti? - upitala je obazrivo, ne ba sigurna kakav im je dogovor. Bilo je oigledno da je detetov otac bio belac. Ali Hiroko je samo pogleda zabrinutim oima. elela je da je zamoli za jo jednu uslugu. - Potrebno je da saznam da li se neto dogodilo. Nisam dobila vesti od njega od avgusta. On je s vojskom, u Francuskoj. Ali nakon to su stigli u Pariz, nisam ula nita. Pitala sam se, nekako... neko koga poznaje... moda oni mogu da pozovu nekoga i saznaju da li bilo ko zna... - En je razumela i klimnula glavom. - Pitau mog oca. Dve ene su stajale gledajui se. Nikada nisu bile prijateljice, a ipak je En upravo uinila za Hiroko najvie to je bilo mogue, vie nego to bi bilo ko drugi uinio. Hiroko je nekoliko minuta kasnije otila da uzme svoje stvari iz hotela, a onda se ponovo vratila taksijem s Tojom. Bila je to lepa kua, veliko zdanje od cigle, i jedna od najveih na Brodveju. I im se vratila, otila je u svoju sobu s Tojom. Presvukla se u svoju uniformu, i drei Toja za ruku, pojaviia se u kuhinji. Tamo su svi bili prijatni prema njoj, i objasnili su joj njene dunosti, a dve slukinje su obeale da e joj pomoi oko Toja. Kuvarica se odmah zaljubila u njega, i dala mu je veliku iniju supe za ruak, i okoladni ekler, koji je smatrao veoma uzbudljivim. Za dete koje je roeno tako veliko, izrastao je u pravog mravka od neadekvatne hrane koju su svi u logoru imali, i Hiroko je laknulo kada ga je videla da jede. En je tog popodneva ponovo sila dole i predstavila Hiroko svojoj majci. Gospoa Spenser je bila veoma lepa i otmena. Nosila je lep sivi vuneni kostim, s ogrlicom od ogromnih bisera, i odgovarajuim minuama. Imala je oko pedeset godina. En je bila najmlaa od tri erke i jednog sina. Gospoa Spenser nije bila topla, ali je bila krajnje utiva prcma Hiroko. Znala je kakve su joj bile okolnosti, En joj je ak ispriala za Toja, i Margaret Spenser ju je alila kao i En. Rekla je svom osoblju da bude ljubazno prema njoj, i da ih dobro nahrane. A plata koju joj je ponudila, pomislila je Hiroko, bila je nita manje nego zapanjujua. Ponudila joj je trista dolara meseno, to je bila vie milostinja nego plata, ali to joj nije nimalo smetalo. Na nain na koji niko nikada nee moi da meri, zaradila je to, a bie joj potreban svaki cent ako hoe da utedi dovoljno novca da se vrati u Japan kada se rat napokon zavri. I dalje nije bilo nikakvog znaka od Pitera, i morala je da izdrava Toja. Bila je duboko zahvalna na velikoj plati. Hiroko se u Eninoj kui oseala kao Pepeljuga. Svi su bili veoma ljubazni, ali su takoe znali da je Hiroko pohaala s En koled Sv. Andrije, i zato ga je napustila, i gde je bila protekle tri godine. Ali, niko joj nikada nije postavio bilo kakva pitanja. Pokazali su joj kako da obavlja svoj posao i ostavljali su je na miru, i pazili su na Toja kada je bila zauzeta. A Hiroko je uvek bila utiva prema svima, i voljna da pomogne; radila je naporno i drala se po strani. A kada je imala slobodne dane, vodila bi Toja u park, i odlazila bi u Japanski ajni vrt kojeg se seala kada je s Tanakama poseivala Golden Gejt park kada je tek stigla u Ameriku. Vrt je sada vodila jedna kineska porodica i nazvala ga Orijentalni ajni vrt. Posle kratkog vremena dobila je vesti od roaka. Bili su sreni i dobro. Reiko je radila u bolnici, obe devojke su bile u koli, a na Dan zaljubljenih, Seli i Tadai su se venali. Dan nakon to je od njih dobila telegram, gospodin Spenser je napokon imao novosti za nju od jednog prijatelja iz Vaingtona. Potrajalo je vie od mesec dana da dobiju bilo kakvu informaciju. A vesti nisu bile dobre. Hiroko je drhtala dok ih je sluala.

Posle Pariza, nastavili su kretanje ka Nemakoj. I Piter je nestao u akciji posle jedne bitke blizu Antverpa. Niko nije video da je poginuo, i nisu nali njegovo telo nakon to su snajperisti otili dalje. Ali nije se ni ponovo pojavio. Bilo je nemogue rei ta se dogodilo. Moda e posle rata nai evidenciju o njemu, ili nai da su ga Nemci zarobili. Ali za sada, znala je samo ono to je znala i ranije, da je on nestao. Njegovo utanje je bilo toliko zloslutno kao to se i plaila, mogue jo vie. Zahvalila se Eninom ocu to joj je pribavio informaciju i utke se vratila u kuhinju da se pobrine za Toja. - alim je - priznao je arls Spenser svojoj eni nakon to joj je ispriao. - Da li je udata za deakovog oca? - upitao je znatieljno. - Nisam sigurna - rekla je njegova ena obazrivo. - Mislim da nije. En kae da je bila strano pametna na koledu, jedna od najistaknutijih uenica. - Uprkos sebi, Enina majka ju je iskreno zavolela i mogla je da vidi zato je En bilo stalo do nje. - Pretpostavljam da ona nee eleti da se vrati - rekao jc arls zamiljeno. Jedan od njihovih batovana je takoe otiao u logor, i arls jc morao da pokrene nebo i zemiju da ga izvue i poalje kod roaka u Viskonsin. - En kae da eli da se vrati u Japan da vidi svoje roditelje. - Pa, uini za nju ta moe dok je ovde. Da budem iskren s tobom, na osnovu onoga to su rekli o njenom... hm... prijatelju... mislim da je on ubijen. - Nisu bili u stanju da dokau da je van bilo kakve sumnje mrtav, ali to je zvualo kao da su gotovo sigurni u to. Bila je to jedna od onih misterija koje nede biti razreene do posle rata, kada budu imali sve informacije. Ali ta god da se zapravo dogodilo, to sada nije bilo vano. Covek je nestao. I deak je bio bez oca. To je nateralo arlsa da je iznova saaljeva. Ali Hiroko je bila veoma srena tu sa Spenserovima. Stalno je mislila na Pitera, i uprkos onome to joj je Enin otac rekao, odbila je da bude ubedena da je on mrtav. Jednostavno nije mogla da veruje u to. I rat se nastavio dalje bez njega. U februaru su saveznici unitili Drezden, a u martu je Manila pala u amerike ruke. Tokio je nemilosrdno bombardovan, zajedno s drugim gradovima u Japanu, ubivi osamdeset hiljada Ijudi i ostavivi vie od milion Ijudi bez krova nad glavom. A Hiroko je beskrajno brinula za svoje roditelje. Razgovarala je o tome s Tanakama preko telefona, i saoseali su s njenim brigama, ali Hirokin ivot im se sada inio dalek. Stalno je sluala vesti o ratu, nadajui se da e uti neto o Piteru ili svojim roditeljima. Bila je to sada njena jedina briga. U aprilu je umro Ruzvelt, a Hitlcr je izvrio samoubistvo. A sledeeg meseca otvoreni su koncentracioni logori, na prilian uas svih. To je uinilo da u poredenju s njima Tjul Lcjk izgleda kao raj, i bila je posramljena to se ikada alila u vezi s kakvim god manjim jadom koji su trpeli. Poreeno s ljudima koji su patili u rukama nacista, Japanci su bili krajnje sreni u Tjul Lejku i drugde. A onda je napokon, u maju, Nemaka kapitulirala. Ali Japan se i dalje borio. U junu su vodili krvavu bitku kod Okinave. inilo se kao da se rat u Japanu nikada nee zavriti, i ona nikada nee biti u stanju da odc kui. Ali, mogla je samo da eka, i mesec dana nakon to se rat u Evropi zavrio, i dalje nije imala nikakvih vesti od Pitera. arls Spenser se ljubazno ponovo raspitao, ali Piterov status je i dalje bio isti. Nestao u akciji. Ali ipak, odbila je da veruje da su ga ona i Tojo izgubili zauvek. A krajem juna, Spenserovi su se preselili na jezero Taho da tamo provedu leto. Najpre su planirali da je ostave u gradu, a onda su je upitali da im se pridrui u njihovoj kui na jezeru, i dok je razmiljala o tome, shvatila je da bi to bilo divno za Toja. En je diplomirala na koledu Sv. Andrije ba pre nego to su otili, i Hiroko je tog jutra s osmehom mislila na nju. Jedva da ju je videla mesecima. Vikendima je retko dolazila kui. Veinom je ili odlazila negde ili ostajala na igrankama. A tokom praznika, odlazila bi u Santa Barbaru ili Palm Springs, ili u Njujork da poseti svoju sestru koja je rodila jo jednu bebu. Ali kad god bi Hiroko videla En, iako je to bilo retko, uvek je bila Ijubazna. Imale su udan odnos, to nije bilo prijateljstvo, a ipak su obe priznavale da postoji spona izmeu njih. A na jezeru Taho, En je uvek bila okruena prijateljima koji su joj dolazili u posetu, posebno preko vikenda. Skijali su na vodi, igrali tenis, vozili se jednim od nekoliko brzih motornih amaca. Ostali su morali da budu sklonjeni poto su im kuponi za gorivo bili potrebni za vonju do i sa jezera. To je podsetilo Hiroko na vreme kada je dola na jezero s Tanakama kada je tek stigla iz Japana. Prole su etiri godine od tada, etiri godine rata i agonije irom sveta. A ipak, ovde su Ijudi i dalje igrali tenis i vozili brze motorne amce. Bio je to udan oseaj i posmatrajui ih, Hiroko je mislila da ipak ni njihovo odricanje od tenisa, amaca ili zabave ne bi okonalo rat. Tojo je posebno voleo da bude tamo, i ba kao to je bila u gradu, posluga je bila krajnje Ijubazna prema njemu. A na Tahou, Hiroko je esto posluivala veeru, posebno kada su imali goste ili sveane veere. I jedne noi, jedan od gostiju Spenserovih upitao je kako su uspeli da je zadre, pokazujui na Hiroko. - Svi nai su otili u Topaz, znate. Prokleta teta. Najbolja posluga koju smo ikada imali. Sta si uradio, Carls? - naalio se s njim, ali arls nije izgledao zabavljeno. - Da li si je sakrio? - Mislim da je bila u Tjul Lejku - rekao je arls Spenser kruto. - Dola je kod nas tek u januaru ove godine. Koliko razumem, tamo je proivela puno toga. - Njegove rei i izraz njegovog lica uutkali su potpuno drugog oveka. Ali, bilo je drugih koji su zurili u nju, koji su je posmatrali, i koji se nisu dvoumili da prave primedbe. - Ne znam kako moete da je drite ovde i jedete dok ona stoji iza vas - rekla je jedna od Margaretinih prijateljica jednog dana za rukom na jezeru Taho. - Kada pomislite ta ti Ijudi rade naim momcima tamo, to mi unitava apetit. Margaret, mora da ima veoma jak stomak. - Margaret Spenser nije odgovorila, ali kada je bacila poglcd u pravcu Hiroko, njihove oi su se srele, i Hiroko je brzo spustila pogled. Svc je ula, i razumela je. Ispatala je da bi ugodila ljudima kao to je ona. Na neki nain, Spenserovi su bili drugaiji od svojih prijatelja. Bili su uasnuti logorima, i rastueni kada su njihovi zaposleni bili internirani. Ali apsolutno nije postojao nain da se to zaustavi. A tokom jedne veere, neki arlsov prijatelj je ustao od stola, zato to je izgubio sina u Okinavi i odbio je da ga Hiroko slui. Hiroko je tiho otila u svoju sobu posle toga, a Spenserovi su je pustili da ode radi nje same. I ona je imala sopstvene gubitke o kojima je razmiljala, Judi, Ken, Piter, Tak. Toliki su bili izgubljeni, bilo jc toliko tuge i bola koje je sada trebalo zaleiti. Ali u avgustu, dok su saveznici podelili Rajh, Amerikanci su se konano obraunali u Hiroimi. To je uinilo da se svi koji su mrzeli Japance, ak i samo na jedan trenutak, oseaju osveenim, i ponovo posle bombardovanja u Nagasakiju. Napokon, rat je bio zavren. I tano etiri nedelje kasnije, Japanci su se predali tokom vikenda za Praznik rada. Bio je to poslcd nji vikend Spenserovih na jezeru Taho prc nego to e se vratiti natrag u grad. - ta e sada da radi? - upitala ju je En tiho. Bile su same u trpezariji sledeeg jutra. - Volela bih da odem kui kada budem mogla. - Mislim da se tamo stvari nee srediti jo neko vreme. -En joj klimnu giavom. Hiroko je izgledala umorno. Nedeljama je pratila

vesti. Bila je oajniki zabrinuta za svoje roditelje. inilo se tekim poverovati da jc bilo ko mogao da preivi beskrajno bombardovanje. A ipak su oigledno neki Jjudi preiveli. Samo se molila da su njeni roditelji medu njima. A i dalje nije bilo nikakvih vesti od Pitera. Ali nije mogla da ide u oba pravca. I ne bi imala pojma kako da ga nae u Evropi. - Tvoja porodica je bila veoma dobra prema meni - rekia je Hiroko pre nego to je ponovo napustila sobu, ne elei da ometa Enin doruak. - I ti si bila dobra prema nama - nasmeila joj se. - Kako je Tojo? - Raste i goji se u kuhinji - nasmejala se Hiroko. Nadoknaivao je izgubljeno vremc i puno loe hrane u Tjul Lejku. Imao je dve i po godine, i bio je ljubimac svih u domainstvu Spenserovih. En nije pitala da li je bilo vesti od njegovog oca. Znala je da nije. A njen otac joj je ponovo rekao da jc oigledno da je Hirokin prijatelj mrtav. Bila je to prava teta i bilo mu je ao. Hiroko je saekala da proe jo mesec dana i vratila se u grad s njima, a onda im je dala otkaz. En se selila u Njujork na godinu dana, da bude blizu svoje sestre i ide na zabave i upoznaje Ijude tamo. A Hiroko je saznala da moe da dobije mesto na amerikom brodu General V. P. Riardson do Kobea sredinom oktobra. Dotle ak ni ona nije imala iluzija. etmaest meseci nije ula nita od Pitera. Od toga pet meseci otkako se zavrio rat u Evropi. Jednostavno nije bilo naina da ga ne bi pronaJi, ako je bio iv. A to je i priznala svojoj roaci Reiko kada je nazvala i rekla joj da odlazi u Japan da vidi svoje roditeJje. - Teko je poverovati da smo izgubih svu trojicu, zar ne? Ken, Tak... i Pitcr. - A ona je izgubila i brata. To je bilo tako nepravedno. Toliko toga su izgubili, a drugi su izgubili tako malo. Nije mogla a da ne razmilja o Spenserovima, iako su bili toliko dobri prema njoj. Ali oni jedva da su primetili rat, osim injenice da je rat poboljao neke njihove investicije. Njihov sin je bio nesposoban za vojsku i ostao je kod kue, njihov zet je zadran u Vaingtonu tokom itavog rata, i nijedna od njihovih erki nije izgubila mua ili ak momka. En je imala svoj debi tokom rata, diplomirala je u junu, odmah nakon to je Nemaka kapitulirala. Sve lepo i uredno i isto i jednostavno. Moda ivot jednostavno ponekad tako funkcionie. Bilo je onih koji su platiii, i onih koji nisu. A ipak, uprkos tome, Hiroko je morala da prizna da su joj se dopali. Spenserovi su bili dobri ljudi, i biii su divni prema njoj i Toju. Ali Reiko je bila veoma zabrinuta u vezi s njenim odlaskom u Japan, posebno to ide sama s Tojom, ali nije imao ko da putuje s njom, ili da joj obezbedi pratnju. - Biu dobro, strina Rei. Amerikanci su tamo. Stvari e biti pod prilino dobrom kontrolom pre nego to ja stignem tamo. - Moda manje nego to misli. Zato umesto toga ne doe ovamo, i saeka dok ti se tvoji roditelji ne jave. - Ali ona je ve pokuala da stupi u kontakt s njima, telegraraom. To je bilo nemogue. Svi su joj rckli da ne postoji nain da kontaktira bilo koga tamo. A dugovala im je da ode da ih vidi. Sada je bilo vreme da ona ode kui. I oni su imali svoje gubitke, i uprkos oku koji bi to moglo da izazove kod njih, elela je da vide Toja. On je bio njihov unuk i mogao bi da ih utei malo nakon smrti njenog brata. A kada je Seli dola do telefona, ispriala je novosti Hiroko. Ona i Tad su ekali bebu. - Niste gubili ni minut - rekla je Hiroko, i Seli se nasmejala stidljivo, zazvuavi veoma sreno. - Nisi ni ti - usudila se da kae s razdaljine od etiri i po hiljade kilometara, govorei kao stara Seli koiu je Hiroko poz navala i koja je naizmenino volela i mrzela, ali ovoga puta se nasmejala dobroudno. - Mislim da si u pravu. Ali Selina majka je ve upozorila derku da ne pita Hiroko o Piteru. Situacija je bila beznadna. Hiroko je razgovarala i s Tadom i njemu estitala. Beba je trebalo da se rodi u aprilu. A dan pre nego to je trebalo da otputuje u Japan, ponovo ih je nazvala, i ovoga puta je imala dugaak, ozbiljan razgovor s Reiko. Reiko je bila zabrinuta ta e se dogoditi s Hiroko u Japanu, ako stvari krenu loe, i ako ne bude nikoga da joj pomogne. - Otii u kod Amerikanaca i zatraiti pomo, obeavam, strina Rei. Ne brini. - ta ako ne budu hteli da ti pomognu? Ti si Japanka, a ne Amerikanka, - Nekako je uvek bila na pogrenoj strani. Hiroko se to inilo ironinim, ali je uasavalo Reiko. - Smisliu ve neto - obeala je. - Biu dobro. - Premlada si da bi ila tamo sama - insistirala je Reiko. - Strina Rei, to je moj dom. Moram sada da se vratim. Moram da vidim svoje roditelje. - Reiko se nije usudila da je navede na pomisao da bi i oni mogli da budu mrtvi, ali Hiroko je bila svesna toga. Bilo joj je potrebno da zna ta se dogodilo, ba kao i s Piterom. Ali u njegovom sluaju morala je da prihvati ono to nije mogla sama da otkrije. U njihovom sluaju, to je bilo drugaije. Imali su roake i prijatelje. Ona je tamo imala ivot i neko e znati gde su njeni roditelji. - Hou da me kontaktira im bude mogla - naterala je Reiko Hiroko da joj obea. - Hou. Mada tamo mora da je prava zbrka. - Sigurna sam da jeste. - Prie o Hiroimi bile su neverovatne, vie nego uasne. Ali, Hiroko nije ila ni blizu Hiroime ili bi u suprotnom Reiko protestovala jo jae. A onda, alosno, ona i njeni roaci su se oprostili i te noi je Hiroko spakovala njihove stvari, oseajui se tunom dok je to radila. Zaista nije volela to naputa Spenserove. A ujutru ju je Enin otac iznenadio. Pruio joj je hiljadu dolara u gotovini, kao dopunsku nagradu, kao dodatak njenoj plati. Za Hiroko, to je bilo bogatstvo. - Bie ti to potrebno za deaka - rekao je ljubazno i ona je prihvatila novac, znajui da je on u pravu, duboko mu zahvalna. - Uinili ste toliko mnogo za nas - kazala je, zahvaljujui se njemu i njegovoj eni, a En je insistirala da je odveze do broda, s vozaem. - Mogu da uzmem taksi, En - rekla je Hiroko, osrnehnuvi joj se. - Ne mora to da radi. - elim. Nekako, propustili smo brod - kazala je, nasmejavi se igri rei. - Moda da sam bila malo pametnija tada, ili malo vie poznavala svet i bila odrasla, bile bismo prijateljice. Ali nisam bila. - Uinila si toliko mnogo za mene - kazala je Hiroko, nesposobna da zaraisli koliko je jo toga vie moglo da bude da je pridodala prijateljstvo. Ali nije joj smetalo to je radila za njih. Posao je bio sluenje, ali je ispunio svoj cilj: pruio joj dom, i hranio nju i Toja. To je sve uinilo vrednim obavljanje tog posla, a Spenserovi su uvek bili krajnje dobri i prijatni, kao i njihova posluga. Ponovo je pokuala da protestuje, ali je En insistirala na tome da je sa oferom odveze do broda. Svi drugi su izali da se pozdrave, a Enini roditeiji su mahali s prozora na spratu. A Tojo ih je sve posmatrao tuno dok su odlazili, s njihovim linim stvarima u

prtljaniku linkolna. Nije imao pojma kuda idu i bio je premlad da to razume. - Idemo u Japan da naemo tvoju babu i dedu - rekla mu je, ali on jo nije znao ta je to. A En ju je pogledala sa zabrinutou dok su se kretali ka Embarkaderu. - Da li e ti tamo biti dobro? - Nita gore nego bilo gde drugde gde sam bila u poslednje etiri godine. - Njen ivot je ve nekoliko godina bio avantura. - Sta e da uradi ako ih ne nae? - bilo je okrutno upitati je to, ali je osetila da mora. - Nisam sigurna. - Hiroko nije mogla to ak ni da zamisli. j Jo nije mogla da prihvati ideju da je Piter mrtav. Onima koji su je pitali govorila je da jeste, uglavnom kako sc ne bi raspravljali s njom, kao to su arls Spenser ili Tadai to inili, ali istina je bila, ona i dalje nije verovala u to. - Ne mogu da zamislim da oni nisu tamo - rekla je Hiroko Eni. - Kada mislim na , Japan, misiim na moje roditelje. Viditn ih - rekJa je, zatvorivi oi, kao da joj demonstrira to. Utom su stigli do pristanita i kola su se polako zaustavila. - Nai u ih - rekla je, uveravajuei sebe koliko i En. - Moram. - Sada nije imala nikog drugog, osim Toja. - Vrati se, ako bude potrebno - kazala je En, ali qbe su znale da Hiroko to ne bi uradila. Vie nego verovatno, ako se zaista vrati u Sjedinjene Drave, pridruice se svojim roacima u Nju Derziju. Ali sada nije eiela da bude ni s njima. Oni su imali svoje ivote. Ona je morala da nae svoj. Samo je elela da ode kui. Za Hiroko, to e dovriti jedan vaan krug. Ona i En su stajale gledajui se jedan dug trenutak, dok je brod bio iza njih. Tojo je drao Hirokinu ruku, a voza je posmatrao njihove torbe, spreman da pronae nosaa. -Jzgleda da si uvek tu kada odlazim - rekla je Hiroko, po 1 kuavajui da nade rei da joj se zahvali za sve to je uinila, I ali nije mogla. - Volela bih da sam bila tu na poetku - rekla je En blago, i ovoga puta ju je zagrlila. - Hvala ti - kazala je Hiroko, sa suzama u oima, a kada se odmakla od En, videla je da i ona plae. - Nadam se da e ih nai - rekla je En promuklo, a onda se okrenula ka Toju. - Budi dobar, malia, pazi na svoju ma i rau. Poljubila ga je, a onda ustala da pogleda Hiroko. - Ako sam ti potrebna, pozovi me... pii mi... poalji telegram... uradi I neto. - Hou - osmehnula se Hiroko. - uvaj se, En. - Budi bezbedna, Hiroko. Budi obazriva. Tamo e biti opasno. - Bilo je to ono to su joj Reiko i Tadai rekli, i znala je da su svi oni u pravu. itava zemlja je bila u haosu. Ljudi bi pomerili planine samo da pobegnu odande ba sada, a umesto toga, ona je odlazila tamo. Ali, znala je da mora. - Hvala ti - rekla je Hiroko i stisnula joj ruku, a onda je otila s vozaem i mahnula, a isto je uradio i Tojo. Voza joj je naao nosaa, i popela se uz brodske stepenice drei Toja za ruku, maui im. A malo kasnije, pronala je svoju kabinu. Bila je mala i oskudna, i imala je jedan jedini brodski prozor. Barem e imati vazduha tokom dvonedeljnog putovanja. Zatim se popela sa sinom ponovo na palubu, kako bi Tojo mogao da vidi kako brod isplovljava i svo uzbuenje koje to prati. Bilo je, kao i uvek, balona, muzike i vesele atmosfere, iako nisu ili na sreno mesto. Ali, bio je to prvi brod koji je zaplovio ka Japanu od Perl Harbura. I dok je Hiroko gledala dole na pristanite, drei Toja, ugledala je En, kako i dalje stoji tamo, i dalje podjednako lepa kao to je bila kada ju je prvi put ugledala, kako izlazi iz limuzine u Sv. Andriji, a onda otkrila da su cimerke. Tada je mislila da e biti prijateljice, i za neko vreme je pogreila, ali je, napokon, ipak bila u pravu. Hiroko je podigla ruku i mahnula, pokazujui Toju rukom gde je. I on je mahnuo i poslao joj poljubac i Hiroko i En su se nasmejale i mahnule jae. - Zbogom - viknula joj je En dok se brod polako odmicao, a Tojo je sve oduevljeno posmatrao. - Hvala ti! - ponovo je izustila Hiroko, i dve ene su mahale jedna drugoj dok su ih tegljai odvlaili od pristanita. Vie nisu mogli da uju rei. Ali je jo mogla da je vidi, kako stoji tamo i mae, dok se brod okretao i polako zaplovio napolje iz luke. - Kuda idemo, mama? - upitao je Tojo po hiljaditi put toga dana kada ga je spustila s tunim izrazom lica. - Kui - bilo je sve to je odgovorila ovoga puta. To je bilo jedino to im je sada ostalo.

18.
Amerikom brodu General V. P. Riardson bilo je potrebno dve nedelje i jedan dan da preplovi Pacifiki okean. I tano po redu vonje, pristao je u Kobeu ujutru. inilo joj se to kao beskrajno putovanje, i ba kao i kada je dolazila, zaobili su Havaje. I nije imala nita protiv. Toju se dopalo putovanje, i svi su bili divm prema njemu. On je bio jedino dete na brodu i svi su se igrali s njim. Ali onog jutra kada su stigli, Hiroko je bila udno tiha. Bio je neobian oseaj za nju priseati se kako joj je bilo kada je otila, i kada ju je obuhvatila uasavajua simfonija oseanja. Bolelo ju je to ostavlja svoje roditelje, ali je otila kako ne bi razoarala svog oca... samo na godinu dana, rekla je... samo jednu, obeao je... a proio je gotovo etiri i po, i toliko toga se dogodilo. Posmatrala je aktivnost na doku kada su stigli, i sluala utke luke radnike, ptice i ljude kako dozivaju jedni druge i viu. U iuci je vladala konfuzija i tihi tragovi ratnog vremena. Ali svuda po pfistanitu videla je amerike vojnike, koje je ak i u svojoj domovini smatrala udno umirujuim. Vie nije bila sigurna ko su bili neprijatelji, a ko prijatelji. Tokom etiri godine ivot je bio previe zbunjuju. Paljivo je drala Toja za ruku dok su se iskrcavali, i nosila je svoje torbe. Bilo je taksija du doka, i zamolila je jednog od njih da je doveze do voza. Upitao je kuda ide. Kada je rekla u Kjoto, ponudio je da je odveze tamo za pedeset amerikih dolara. S obzirom na to u kakvom je stanju bila zemlja, ponuda je bila primamljiva i ona ju je prihvatila. - Koliko dugo ste bili odsutni? - upitao je dok su se vozili putevima koje ili nikada pre nije videla ili ih se vie nije seala. Svi su bili u jadnom stanju i duboko ulegnuti. - Vie od etiri godine. - Tano etiri godine i tri meseca. - Imate sree - rekao je. - Rat je ovde bio teak. Sigurno da je bilo bolje u Sjedinjenim Dravama. - Nije mogla da mu objasni za logore, ali je bio u pravu. Ovde je sigumo bilo gore. - Koliko je sada loe? - upitala je otvoreno, vrsto drei Toja. Sluao ih je kako govore japanski. Sluao je puno japanskog u logorima, ali je u proteklih godinu dana zaboravio vei deo. A Hiroko je uvek govorila s njim engleski, stoga

nije razumeo ta su govorili. - Na nekim mestima je teko, na drugima strano. Negde, opet, nije tako loe. Kjoto je takotako. Bilo je neke tete tamo, ali su hramovi neoteeni. - Nije ona brinula o hramovima ve o svojim roditeljima. Nije imala uopte nikakvih vesti od njih, otkako je dobila poruka o bratovljevoj smrti, od Perl Harbura. - Amerikanci su svuda. Morate da ih se uvate. Oni misle da su sve Japanke geje. - Nasmejala se onome to je rekao, ali gledajui kroz prozor, primetila ih je posvuda. a mnogi od njih su zagledali ene. - Budite obazrivi - kazao je, upozoravajui je, a onda su se tiho odvezli kroz seoske predele. Bila su im potrebna dva sata da stignu do Kjota. Normalno, trebalo bi da stignu bre, ali bilo je prepreka na putu, ulegnua i puno saobraaja. I zastao joj je dah kada je ugledala poznatu adresu. Izgledalo je kao da se nita nije promenilo, Sve je bilo tano onako kako joj je ostalo u seanju. Zahvalila se vozau i platila mu novcem koji joj je arls Spenser dao, a onda je drei Toja za ruku, uzela svoj kofer i stala. - Da li elite da saekam?- upitao ju je taksista ljubazno, ali ona je odmahnula giavom, hipnotisana kuom o kojoj je sanjala hiljadu puta i za kojom je tako esto udela. Kua u kojoj je odrasla. - Ne, dobro smo - mahnula je hrabro i on se odvezao, natrag u Kobe. Dugo je samo stajala tako dok ju je Tojo posmatrao. A onda je, paljivo, otvorila kapiju. Zakripala je tano onako kao i ranije. Trava okolo je zarasla, ali nita nije izgleda
lo uniteno ili oteeno dok je polako hodala ka kui. Prila je blie i lupnula na shoji zastore, ali niko se nije pojavio, i zapitala se da li su izali. elela je da ih upozori da dolazi, ali i dalje nije bilo naina da se stupi u kontakt s njima. I oprezno, otvorila je shoji zastore, i ono to je ugledala ostavilo ju je bez daha. Nijedna jedina stvar nije se promenila u njihovoj kui. ak je i svitak u tokonomi i dalje bio tamo, smeten tano gde se nalazio kada je ona bila dete, i njena baka je uila kako da udeava cvee za to. I bilo je cvea i sada, ali je bilo suvo i odavno uvenulo. Oigledno su otili, radi bezbednosti, nekuda. - Ko ivi ovde, mama? - Tvoji baka i deka, Tojo. Bie veoma sreni da te vide. - Ko su oni? - Moji mama i tata - objasnila je, i on je izgledao zaintrigiran, iznenaen da ih ona ima. Hodala je s njim polako po kui. Odea njene majke se nalazila tamo, sav njihov nametaj i pribor za kuvanje. Bilo je nekoliko njenih fotografija, i Judijevih, i stala je zurei u njih, elei da prui ruku i dodirne ih. A onda su izali napolje u vrt. Zastala je kod malog svetilita, i naklonila mu se, i bio je udan oseaj ponovo to raditi. Sada se ve dugo nije klanjala. - ta radi, mama? - Klanjam se naem svetilitu, da odam poast deki i baki. - Video je stare ljude u logoru da se klanjaju, ali je bio previe mali da bi se toga seao. - Gde su tvoji mama i tata? - upitao je sa zanimanjem. - Mislim da su otili - objasnila je Hiroko, a onda je poiako otila do prve komijske kue. Bili su kod kue, i izgledali su veoma iznenaeni to je vide, a jo vie to vide Toja. Naklonila im se propisno, a onda su joj rekli da su njeni roditelji otili u planine radi bezbednosti pre leta. Nisu bili sigurni gde, ali su mislili da su se sklonili u njihov stari buraku blizu Ajabe. Bila je to seoska zajednica odakle je Hidemi bila rodom, i to je imalo savreno smisla. Verovatno su se bojali da e Kjoto biti bombardovan. Ali znala je da e im biti potrebni dani da

stignu do Ajabea. Normalno je bio nepristupaan, ali s trenutnim stanjem, odlazak tamo bie gotovo nemogu. A onda je odluila da upita komije da li imaju kola koja bi raogla da unajmi ili pozajmi. Rckli su da nemaju i predloili da ide vozom, to je bilo razumno reenje. I malo kasnije, odetala je do eleznike stanice s Tojom. Uzela je njihov kofer, za svaki sluaj, i kupila je malo voa od deteta koje je prodavalo usput jabuke, i ona i Tojo su bili sreni to su ih dobili. Ali su im onda rekli da nema nikakvog voza do sledeeg jutra. Posle toga je zastala s Tojom i kupila im neto hrane, a onda su se vratili u kuu njenih roditelja, i uselili se u drugu spavau sobu. Bila je to soba u kojoj je ona bila roena, i seala se oeve prie, o tome kako je ona roena tu a ne u bolnici zato to je njena majka bila toliko tvrdoglava. To ju je nateralo da se osmehne, i ispriala je Toju da je ona roena u toj sobi, i to ga je zaintrigiralo. I te noi, dok je on spavao, ona je lutala od sobe do sobe, oseajui toplinu to je blizu njih. Ispred na ulici su patrolirali vojnici, ali ih nisu uznemiravali. A sledeeg jutra u sedam, ona i Tojo su otili na voz. I zbog zakanjenja i ruevina na pruzi koje je trebalo ukloniti, bilo im je potrebno etrnaest sati da stignu do Ajabea. Stigli su lek u devet sati te noi, i ona nije imala pojma gde se kua nalazi. Stoga su se ona i Tojo sklupali na eleznikoj stanici, ispod jednog malog ebeta koji je ponela sa sobom, ali Tojo je rekao da mu se to ne dopada. - Ne dopada se ni meni, duo, ali ne moemo da nademo kuu do sutra. -1 u zoru, probudila se i nabavila neto hrane za njega kod jednog ulinog prodavca, a zatim je platila nekom oveku da ih odveze do kue njenih babe i dede na selu. Oni su odavno umrli, ali njena majka je zadrala kuu da bi odlazili lamo preko leta. Jedan ovek ih je vozio preko hiljadu zaobilaznih puteva da bi doli tamo. Bilo im je potrebno vie od sat vremena, i kada su stigli, mogla je da vidi zato. Njihova kua, kao i mnoge druge, bila je poruena.
- ta se desilo? - upitala je, izgledajui uasnuta, i bojei se da bi Tojo mogao da se uplai. Izgledalo je kao da je itavu padinu planine zahvatio poar, i jeste. U avgustu. - Bomba - rekao je tuno. - Bilo ih je puno. Ba pre Hiroime. - Nije bilo ak ni biio kakvih komija da priaju o tome, i na kraju ju je odveo do malog into svetilita kojeg se seala da ga je jednom godinama ranije posetila sa svojom babom. A tamo je bio i svetenik. Pogledao ju je kao duha kada se predstavila, i odmahnuo je glavom. Da, poznavao je njene roditeije. Da li zna kuda su otili? Dvoumio se dugo pre nego to je odgovorio: - Na nebu, sa svojim precima - rekao je, gledajui izvinjavajui se, ali sveto, Oba njena roditelja su oigledno poginuli u bombardovanju, zajedno s nekoliko prijatelja, roaka i svim svojim komijama. To se dogodilo pre tri meseca. Pre tri me, seca su bili ivi, dok je ona bila na jezeru Taho, ali nije mogla tada da doe. - ao mi jc - rekao je, i dala mu je neto novca i izala napolje s Tojom, oseajui se mrtva iznutra. Svi su umrli. Ni ko joj nije

ostao. ... Judi, njeni roditelji... Ken... Takeo... ak i jadni Piter... To nije bilo fer. Svi su oni bili tako pristojni ljudi. - Kuda elite sada da idete? - upitao ju je ovek s kolima, i za trenutak, jednostavno je stajala tamo. Nije imala kuda da ide. Osim natrag u Kjoto. Ali posle toga, nije imala pojma. Proputovala je est hiljada kilometara i nije nala nikoga. Vratila se u kola, i odvezli su se polako natrag do elezni ke stanice, ali nije bilo nikakvog voza naredna dva dana, i nij su imali gde da odsednu u Ajabeu, i sada kada je znala ta si dogodilo, nije to ni elela. Samo je elela da ponovo ode kui gde god to bilo. I oseajui njeno raspoloenje, Tojo je poe da plae, i voza je izgledao nesreno. Na kraju mu je Hiroko ponudila sto dolara da ih odvedi natrag u Kjoto. Prihvatio je zahvalno, ali putovanje natrag ji bila nona mora. Bilo je prepreka, i bombardovanih podruja, zaobilaznih puteva, i ntrtvih ivotinja na putu. Bilo je vojnika blokiranih putcva, i ljudi su se gurali posvuda, neki nisu imali kuda da odu, neki su oigledno poludcli od onoga to im se dogodilo. Bila su im potrebna gotovo dva dana da se vrate natrag i dala mu je jo pedeset dolara kada ih je ostavio ispred kue u Kjotu. Uvela ga je unutra idala mu malo hrane i vode, a onda jc on ponovo otiao svojim putem, a ona i Tojo su stajali tamo, napokon sami. A Hiroko je mogla da razmilja samo o tome da su prevalili sav ovaj put ni za ta. - Gde su oni, mamice? - pitao je uporno. - Jo nisu ovde. Izgledao je razoarano, ali ne toliko kao ona. Borila se protiv suza dok je objanjavala. - Oni se nee vratiti, Tojo - rekla je tuno. - Zar ne ele da nas vide? - Izgledao je potiteno. - Veoma - kazala je, dok su joj se suze rasipale po obrazima - ali su morali da odu na nebo, da budu sa svim drugim I judima koje volimo. - Ali bez obzira na to koliko se trudila, uijc mogla da natera sebe da kae ,,kao tvoj tatica. Jednostaviio nije mogla to da kae. Ali kada joj je video lice, ipak je aplakao s njom, Nije voleo kada je njegova majka nesrena. I sila je na pod drei ga u naruju dok su oboje plakali, i ula je kucanje na kapiji i upitala se ko je to. Dvoumila se, a onda je iala i ugledala jednog vojnog policajca kod ulazne kapije ujcnih roditelja. Kazao je da je on novi straar za njihovu ulii u, i eleo je da zna da li im je potrebna bilo kakva pomo. krcno mu je da je kua prazna, a on je video nju i Toja kako iilazc u nju, ali je rekla da su dobro i objasnila da je to kua nniiih roditelja. Bio je prijatan ovek, Ijubaznih oiju i pruio je Toju oladicu, to ga je oduevilo, ali Hiroko je bila veoma hladna s iin. Setila se ta su svi rekli. Svi su je upozorili u vezi s vojima. - Da li ste sami ovde? - upitao je, gledajui je sa zanimam. Bio je zgodan momak, s junjakim otezanjem u govoru, nije elela da ih bilo kakvi vojnici uznemiravaju. Nije bila iirna ta da odgovori. -- Ja... da... ne... moj mu e se vratiti kasnije. Vojnik je tada bacio pogled na Toja. Bilo je lako dokuiti ostalo. A ovde su implikacije bile jo gore nego to su bile u San Francisku. inilo je da izgleda kao da je spavala s neprijateljskim vojnicima. - Obavestite nas ako bilo ta moemo da uinimo za vas, gospoo - rekao je, i sledeih nekoliko dana ona i Tojo su se skrivali u kui i vrtu. Obavestila je komije da su se vratili kako ne bi bili upiaeni ako vide aktivnost u kui, i ispriala im je ta se dogodilo njenim roditeljima, i bili su utueni zbog nje. ak su pozvali nju i Toja na veeru. I te noi kada su otili, straar ih je ponovo video i dosao da proaska s Tojom. Dao mu je jo jednu okoladicu, i Hiroko mu se zahvalila hladno. - Govorite engleski veoma dobro. Gde ste ga nauili? -upitao je, pokuavajui da bude prijateljski nastrojen. Ona je bila jedna od najljupkijih ena koje je video, a nije video njenog mua. Sumnjao je da on uopte i postoji. - U Kaliforniji - odgovorila je neodreeno. - Bili ste tamo nedavno? - upitao je, iznenaen. - Upravo sam se vratila, prole nedelje - rekla je, mrzei to otpoinje razgovor s njim. Jednostavno to nije elela. Nije imala pojma ta e ona i Tojo da rade. Nije znala da li bi trebalo da ostanu tu, ili da se vrate u Sjedinjene Drave. A ak i ako je elela da se vrati u Ameriku, inilo se budalastim da odmah pouri natrag. Morala je da odlui ta eli da uradi s roditeljskom kuom u Kjotu. A ovo nije bilo vreme za prodaju kue. Razumna stvar bila bi da ostane tu mesec ili dva, i da se onda vrati u Drave, ili moda nije imala nikakvog razloga da sada uopte ide tamo. Sve je to bila zbrka u njenoj glavi, ali postojanje vojnika ispred njene kapije nee joj olakati ivot, ako ostanu tamo. Bila je to komplikacija zbog koje bi otila daleko da bi je izbegla. Ali inilo se da je ovek lud za Tojom. - Da li ste bili tamo tokom rata? - upitao je straar, nerad da ode i ostavi ih. - Da, bila sam - rekla je i ponovo mu se zahvalila za okoladu. Zatim je pohitala u njihov vrt i zatvorila kapiju, alei to na kapiji ne postoji brava. Brzo se naklonila njihovom svetilitu i vratila se u kuu s Tojom. Sledeih nekoliko dana navratio je jednorn ili dvaput, i Hiroko nikada nije prila kapiji, nadajui se da e ga obeshrabriti, a onda su ona i Tojo otili u Tokio, da pokuaju da pronau neke roake njenog oca. Aii Hiroko je brzo saznala da su svi njihovi roaci mrtvi, a u Tokiju je bilo katastrofalno. Posledice bombardovanja su se i daije veoma oseale, i bilo je ak jo vie vojnika, veinom pijanih, i svi su oni traili ene. A Hiroko je samo elela da se vrati u sigurnost roditeljske kue u Kjotu, to su brzo i uinili. Dotle je bila ve dve nedelje u Japanu i poinjalo je da izgleda kao da e biti previe komplikovano da uopte ostane u Japanu. Sada je bila i savremena i nezavisna, ali je bila i dovoljno mudra da zna da ako ostane u Japanu sama sa svojim sinom, da e biti u prevelikoj opasnosti. Ve je imala red von je nekoliko brodova koji su se vraali u Sjedinjene Drave, a jcdan je lsplovljavao na Boi, i poinjala je da razmilja o tome da bi trebalo da budu na njemu. A kada se vratila u kuu svojih roditelja, nakon njihovog kratkog puta, njene komije su joj rekle da je neki vojnik navraao nekoliko puta da se raspituje o njoj, i rekla im je da ako se ponovo vrati, da mu samo kau da se vratila u Sjedinjene Drave, ili otila, ta god ele da mu kau, i kada je to rekla, igledala je uplaeno. Ako je to bio isti straar koji je bio toliko ainteresovan za nju, osetila je neto zloslutno u vezi s njegovom upornou, i to je samo posluilo da potvrdi njena osea11 ja da bi trebalo da se vrate u Ameriku im bude mogla to da sredi. I kasno te veeri, dok je Tojo spavao na futonu u njihovoj sobi, ponovo je zaula zvonce na kapiji, i nije odgovorila na to. Ali sledeeg dana, Tojo se igrao u vrtu i uo ga je pre nje. I ba k;io i on, bila je sigurna da je to njihov prijateij s okoladama. Kirala je iz kue, nadajui se da e zaustaviti Toja pre nego Mo on otvori kapiju, ali bilo je prekasno. Ve je razgovarao s vojnikom. A onda je videla, kada se pribliila, da je to neki drugi, i pozvala je deaka k sebi. Ali on nije hteo da doe, i videla je da je ovck s kojim on razgovara unuo, da bolje razgovara s njim. - Tojo! - zazivala je uporno, ali se on nije pomerio, i znala je da e morati da ode po njega. Mrzela je te uznemiravajue sukobe s

Amerikancima. Videla je pogled u straarcvim oima, i drugih vojnika kao to su bili oni koje je srela u Tokiju, i plaili su je. Nije elela nikakvu nevolju. - Tojo! - ponovo je povikala, i ovoga puta obojica su podigli pogled ka njoj, isto lice dva puta, njih dvojica, dok su se drali za ruke i ona je zurila u njih. Bio je to Piter. Bio je iv, i nije imala pojma kako ju je pronaao. Jednostavno je stajala tamo i poela da plae, i drei Toja za ruku, brzo joj je priao i ne ekajui vie ni trenutak niti zvuk od nje, poljubio ju je. Drhtala je kada je prestao i podigla je pogled ka njemu, nesposobna da poveruje da se vratio i da dri Toja. - Gde si bio? - rekla je, kao izgubljenom detetu koje sc konano vratilo svojim roditcljima. - Bio sam u bolnici u Ncmakoj neko vreme... Pre toga, skrivao sam se u jednom svinjcu... - nasmeio joj se, izgledajui kao deak kakav je bio, a onda je izgledao ozbiljno kada je pogledao u Toja. - Zato mi nisi rekla? - Izgledao je onako kakvog ga je zapamtila, onako kako ga je sanjala tri godine otkako ga je poslednji put videla. Nasmejala se kroz suze: - Nisam elela da se osea da mora da se vrati ako to ne eli. - To je zvualo tako glupo sada, ali inilo se da je u to vreme imalo smisla, a onda ga je pogledala, ponovo zbunjena. - Kako si stigao ovamo? - Isto kao i ti. Nedeljama sam iao za tobom - rekao je s pogledom oajanja kada ju je jednom rukom privukao u svoje naruje, a drugom stiskajui Tojovu ruku. Nee ponovo izgubiti nijedno od njih. Doao je ovako daleko i toliko je bio siguran. - Otiao sam u moju banku, i saznao da si ostavila poruku tamo. - A jo jednu je ostavila u Stenfordu. - Stigao sam kod Spenserovih dan nakon to ste otili. Uhvatio sam slededi brod koji je isplovljavao, nakon to sam razgovarao s Reiko. Vraki rai je bilo teko da je pronaem, ali su Spenserovi imali njen broj telefona. - Bio je odlian detektiv. - Dala mi je adresu ovde, ali kad god sam dolazio, nikada nisi bila tu. - Otili smo u Ajabe im smo stigli ovde - rekla je, glcdajui ga krupnim tunim oima. Ali i dalje nije mogla da veruje da je bio tu, da je preiveo, da joj se vratio, i prevalio sav taj put samo da bi je pronaao. - Moji roditelji su poginuli u jednom vazdunom napadu. Tada je odmahnuo glavom, razmiljajui o svemu to su preiveli, svi oni. ak ni jadni Tak nije preiveo. - Vracao sam se nekoliko puta, ali nikada nisi bila ovde. Zapitkivao sam komije. - A onda je shvatila da je on bio taj vojnik kojeg su komije spomenule. - Mislila sam da si straar koji nas proganja... Mislim da oni trae geje - osmehnula mu se. - Nisam to imao ua umu - kazao je, prodirui je svojiro oima, seajui se Tanforana, kao to su to oboje inili. - Ili moda jesam rekao je blago, a onda ga je Tojo povukao za i uku ba kada je Piter hteo da poljubi njegovu majku. - Ima li okolade? - upitao je, izgledajui kao da se ilosaduje i Piter odmahnu glavom. - Ne, nemam. Zao mi je, Tojo. -- Onaj drugi je imao - rekao je s pogledom ljutnje, i Piter ponovo pogleda Hiroko, zaboravljajui samo na trenutak njihovog sina. - Zao mi je... - kazao joj je - za sve... za sve to si morala ij preivi... to nisam bio s tobom tamo... to nisam bio tamo i njcga... - pogledao je Toja. - Zbog tvojih roditelja. Hiroko, in mi je ao... Oi su mu bile ispunjene ljubavlju i ne .i u za nju, njegovi sopstveni jadi potpuno zaboravljeni. Jed .lavno je bio toliko srean to ju je pronaao. Sikata ga nai - rekla je i naklonila mu se duboko, pod Miii ga na frazu koju mu je rekla ranije, tako davno, kod ikr;i. Tu nije bilo pomoi... ikata ga nai... Moda nije. Ali je MID tako teko za sve i tako skupo ih je kotalo.

- Volim te - kazao je, uzimajui je u naruje i ljubei je polako, sa svom enjom koja ga je ispunjavala tri i po godine. Bilo je teko poverovati da su toliko dugo bili razdvojeni, a zajedno samo nakratko pre toga. Seaia se vremena koje su proveli zajedno u Tanforanu, sate koje je proveo s njom, razgovarajui s njom, i njihovih trenutaka u visokoj travi, skriveni od svih... budistikog svetenika koji ih je venao kratkom ceremonijom koju niko osim njih nee nikada potovati. Preiveli su toliko toga i napokon su dani stida i tuge bili okonani. Nasmeio joj se, a onda pogledao u njihovog sina, i ak je i on mogao da vidi koliko nalikuju. A onda se Piter Hiroko duboko nakionio, kao to je njen otac to uradio Hidemi godinama ranije. I ona se njemu naklonila i nasmeila, dok je se on priseao kada su se upoznali, u njenom kimonu. - ta radi, mamice? - proaputao je Tojo. - Odajem poast tvom ocu - rekla je sveano, dok ju je Piter hvatao za ruku, a onda i detetovu, i polako su uli u kuu njenih roditelja. I znala je da su negde oni i Ken, i Tak i Judi posmatrali to. - Arigato - rekla je blago, zahvaljujui se Piteru, i svima njima, za sve to su delili, dok je neno zatvarala shoji zastore za sobom.