Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
KLADOVO 2011

KLADOVO 2011

Ratings: (0)|Views: 821 |Likes:
Published by ljutapaprika

More info:

Published by: ljutapaprika on Jul 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/23/2012

pdf

text

original

 
Ранко Јаковљевић
БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО КЛАДОВО
2011
1
 
Уместо предговора
Почетком друге деценије овог века научна и стручна јавност испољили сунаглашену заинтересованост за социолошке и историјске аспекте улоге кафана у развоју друштва. Универзитет у Нишу 2010.г. посветио је један број свогчасописа за друштвене науке (No. 3) радовима из ове области, где су презентовани резултати истраживања на теме: ''Феномен кафане и модернизација'' (Сретен Вујовић), ''Институција кафане у Србији и развој модерног друштва'' (МиленаСтанојевић), ''Социјални миљеи у кафанама'' (Јерг Расел, Михаел Хершел),''Кафићи у Француској, констатација- место нових тенденција или нестанка'' (Катрин Лутард- Тавард)... ''Регионални приступ'' предмету истраживања ималису текстови ''Мариборске кафане 1900-1940, простори спајања и раздвајања'' (Маја Година- Голија), ''О настанку и називима механа и кафана старог Београда'' (Видоје Голубовић), ''Кафански живот у Кладову'' (Ранко Јаковљевић). Већ нареднегодине Драгољуб Ђорђевић објавио је монографију о периферијској кафани ''Казујкрчмо Џеримо'', од стране аутора оквалификованој као социолошка-полифункционална лабораторија..
.
''БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО КЛАДОВО'' разматра историјске околностиегзистенције кафана као стожера друштвених односа на граничном подручјуЂердапа,, њихову улогу огледала социјалног морала и тежњи власти да успостави потпуну контролу над својим поданицима. Поред друштвених појавачији су амбијент кафане, сагледавају се њихови социолошки, правни и политичкиоквири. Кафански живот у Србији представљао је најпрепознатљивији симболдруштвених веза, све до појаве глобалних мрежа, интернета, мобилне телефоније. Кладово је град чије су кафане метафора кроз коју спознајемо стварност.
2
 
 
Р
егија Гвоздених врата, данас гранично подручје на североистокуСрбије према Румунији, столећима је услед изнимног значаја дунавскогпловног пута за успехе трговинских и војних похода, била предметимпресивних градитељских подухвата. У првим деценијама нове ере Римљанису отпочели изградњу трасе уз десну обалу велике реке, који је Трајан /97-116.г/ финализовао деоницом усеченом у ђердапско стење, намењеномузводном извлачењу бродова снагом воловских запрега и људских руку.Изузев Трајановог пута, из тога доба остали су трагови изградње пловидбеногканала код села Сип и грандиозног моста 5 км низводно од Кладова. Већ уњеговој колонији Ulpia Traiana Ratiariа, подунавска Бугарска, налазиле су се,уз познати друм, постаје за одмор и прихват путника, са карактеристикамагостионица. Такав податак не постоји за потес Трајанов мост код Кладова,али значај грађевине, стратешки путни правац преко Дунава, те чињеница дабаш одатле с краја првог или почетка другог века потиче најстаријиовдашњи приказ винове лозе на мермерном рељефу са митском сценомПентејевог лудила изазваног чаробним напитком, указују да је и на томлокалитету могло било гостионица. У склопу остатака грађевине популарногримског владара одраслог у Шпанији, може се наћи лака опека, отпорна навлагу са својствима да не прима нити упија течност, попут оне плутајуће,начињене од иловаче и шупљикавог камена прављене крајем старе ере уШпанији- градови Калет и Максилуа, или у Азији- град Питана- данашњиЧандарли (Витрувије, 2009, 83)Прокопије из Цезареје затекао је почетком шестог века у атару кладовскогнасеља Корбово тврђаву са именом Сузијана, за коју постоји мишљење да јетако названа јер су то подунавско место населили становници са подручјавеликог персијског града (Јанковић, 1981, 39). Ако је ово истина, онда јестановништву ''кладовске Сузијане'' итекако било својствено подизање икоришћење гостионица, обзиром да још Херодот наводи како је на путу дугом13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака иисто толико гостионица ( 2007, V- 52; 227- 228).Већ у четвртом веку у кладовској регији биле су у употреби стаклене чашекоје имају паралеле са купастим чашама насталим у неким од црноморскихстакларских центара. Пар стотина делова стаклених купа полујајоликогоблика са разгрнутим устима и апликованим капљама, распоређеним окотрбуха у хоризонталном низу пронађено је на локалитету Гламија 1, а правудрагоценост представљају два уломка великих чаша, један плавичасто-зелене, други маслинасто- зелене боје, са мотивима пчелињег саћа у рељефу(Хан, 1986, 92-93). Скупа са откривеним фрагментима стаклених боца и
3

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
lahorkinja liked this
zelnid4 liked this
zelnid4 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->