PSIHOLOGIJAPsiholoski procesi kod ljudi mogu bitiInteletkualniOpazanjeUcenjePamcenjeMisljenjeEmocionalniOsecanjaKonativni voljniMotivacija I voljne radnjePojava 19 vekPostoji veliki broj teoretskih I primenjenih psiholskih disciplina neke od njig suOpsta ili generalna, fizioloska, razvojna ili geneticka spihologija socialnapsihologija licnosti, pedagoska psihologija rada mentalna higijena I klinickapsihologijaBorislav Stevanovic ne experminetalno istrazivanje dece selo gradSmoposmtranje introspekcija nepotpun oblik eksperimenta ali veoma korisni Tehnike za prikupljanje podataka upitnik interfju skale porcine I testoviNERVNI SISTEMNaJJZNACAJNIJI NErvsni sistemi su receptori culni organi efektori I pre sveganervni systemGlavni delovi nervnog sistema su centralni nervni system I periferniPrvi cine mozak I kicmena mozdina glavni deo mozak navaniji su mozdanakora ili korteks
.Hipotalamus se nalazi u :
prednjem mozg
Prefiferni deo nervnog sistema cine nervne celije I nervna flakna izvan mozgaI kicmene mozdineCula I culni organi nazivaju se recetorima prijemnicimaPostoje dva tipa pokreta to su namerni voljni ili nenamerniU kori velikog mozga je sediste za pamcenog mnogih ssposobnosti dispozicijanosilac specificnih ljuckih odlika govora misljenja zamisljanja stvaralastvaona omogucava svest I znanje o vlastitom ponasanju I dozivljaimaDelovi velike kore na dve polovine to su frontalna ili ceona teporalna ilislepoocnaLeva hemosvera m k prima informacije sa leve strane I obratno njihovafuncija nisu jednaka99 % centar za govor u levoj kori
Levom se I cita I misli desna resava zadatkeZlezdeAko il luce u pojedine delove tela a ne u krv zovu se zlezde sa spoljasnjimlucenjem takva je pljuvacka zlezdaZlezde koje od hemiske ulucuju u krv nazivaju se untrasnjem lucenje iliendocrine zlezdePituitarna zlezda ili hipofiza izlucuje vise hemiskih supstanci ili hormona kojapojacavaju ili slabe rad njihovih zlezda I tako relgulisu funcionisanje celog telaza rastNadbubrezna ili adrenalne zlezdeStitna ili tiroilna zlezda luci I tiroksin koji utice na metabolizamPolne zlezde ili gonade estrogen testosteroneDrazi za koje su se u toku evolucije razvili posebni culni organi nazivaju seadekvatnim drazimaNeadekvatne drazi ne moze da nadrazi odredjeno culo I da izazove osecajekarakteristicne za drazeno culo takve drazi nazivaju se ne adekvatne draziGeštald psihologija koja se javila u 20 zapazanje nije iskljucivo vezano zaiskustvoSteepen budnosti vezan za posebnu nervnu strukturu retikularnu formacijuCrte lica:melaholicni temperament koga odlikuju jaka osetljivost tuzna osecanjakolericni tem. Sa ostrim I energicnim crtama karakteristicna po naglim Izestokim reagovanjimaflegmaticni temperament sa opustenim crtama lica pospanim izgledom kogaodlikuje slabo reagovanje I ne zaiteresovanostsagvinicki pokazuje pravilne I smirene crte lica koje odgovaraju stalozenojosobigreske u opazanju osobahalo efekat posledica dejstva prve ipresije na tumacenje kasnijih podatakapovrsna ili pogresna prva ipresija ima odjeka u tumacenju naknadnihpodatakadruga greska je dejstvo neke vrste licne teorije za pojedinca karakteristicnogverovanja da se neke crte uvek zajeno javljaju np da je susdrzana osoba uvekneemocionalna. Jedna od sistemackih gresaka jeste greska neopravdane funkcionalneanalogije zakljucivanje iz odredjenih psih I fiz osobina naprimer da nisko cellogovori o niskoj inteligenciji ili nosenje naocara o obrazovanosti I načitanostiNajcesce sistemacke grese su uposcavanje I stereotipnost opazanjaProcess zakljucivanja o uzrocima ponasanja osobe koja se opaza naziva seatribucija.U
čenje I pojam ucenja
Prema tradicionalnom svhatanju pojam ucenja sadrzi sledece karateristikeTo je svesna namerna aktivnostSvrha mu je sticanje znanja I vestine Najcesce je vezana za namerno ponavljanjePod ucenjem se podrazumeva sve ono sto je covek ucio tokom zivota Nasledje zarevanje I ucenje dva najjvaznija cinioca I odredjuju razvoj I prirodi u njegovom ponasanjuucenje je trajna ili bar relativno trajna pormena idividue koja se pod odredjenim uslovima mozemanifestovati u njenoj aktivnosti koja je rezultat prethodne aktivnostikaze se trajna ili relativnop trajna pormena da bi se ucenje razlikovalo od preivremenihkratkotrajnih pormena koje nastaju usled zamorenosti bolesti slabe motivacije alkoholisanostiVrste učenja su:1.senzitizacija habituacija
2.
klasicno uslovljavanje3.insturmentalno učenje4.učenje uvidjanjem5.učenje po modelu6.sticanje senzo-motornih vestina7.verbalno učenjeSENZITIZACIJA I HABITUACIJAsu najporstiji oblici učenja u filogenezi razvoju javlja se najranijesenzitizacija je povecana osetljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja itezivnih opasnihdrazikod habituacije ili privikavanja organizam uci da ne reaguje zato se habituacija ponekad nazivanegativnim ucenjem‘’stanovnici gradova se navikavaju da ne primate buku ‘’Klasicno uslovljavanjePoznat je osnovni paavlovljem ogled o psu koji se nalazi u izolovanoj sobi Istovremeno je pustan zvuk metronome I davana hrana u pocetku taj zvuk nije izazvao lucenje pljuvacke a posledaRazlicite reakcije organizma mogu se usloviti1.najpre mogu se usloviti spoljasnje motorne reakcijeako zvucna draz prethodi eletricnom souk na sapu psa on ce nauciti da uslovno refleksno podigne sapu I na sam zvucni signal2.reakcije unutrasnjih organa takodje mogu biit uslovljene
3.
najnovije istrazivanje pokazalo je da se imonoloske reakcije mogu usloviti povecana ilismanjena imunoloska otpornost na stetna dejstva mogu se u izvesnoj meri postatzavisna od spoljašnjih drazi putem klasičnog uslovljavanje4.svakao najvaznije je uslovljavanje emocionalnih reakcija koje treba objasniti nestodetaljnijeemiconalno uslovljavanje
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
