Inteligencija Od svih sposobnosti inteligencioja izaziva najvise interesovanja kako kod psihhologa tako I ko laika to je sposobnost koju ljudi

visoko cene kod drugih ljudi I kod sebe cesto se moze uti kako se neko zali na pamcenje ali se niko ne zali na inteligenciju Inteligencija je resavanje poroblema uvidjanjem ili shvatanje bitnih odnosa u datoj situaciji Spiriman jedan od privih inajznacajniji istrazivaca inteligencija definisao je kao shvatanje uvidjanje odnosa izmedju datih lanova sposobnost apstraktnog misljenja koje je najee vezana za govor Merenje sposobnosti umni kolicnik Umni kolicnik svakako je najpoznatiji pojam iz oblasti merenja inteligencije on je veza za uvenu bine-simonovu skalu prvi put konstruisanu 1905 namenjenu za odkrivanje dece koja nisu bila u stanju da prate redovnu skolusku nastavu skalle ove vrste stvaraju se tao sto za svaku godinu starosti 3-14-16 stvaraju odredjene zbirke obicno do 6 zadataka posto za jedan uzrast postoji 6 zadataka svaki resen zadatak nosi 12 umnih meseci za jednu godinu Struktura sposobnosti Do sada je bilo reci o inteligenciji kao najopstijoj I najznacajnijoj sposobnosti mejdutim postoje I druge sposobnosti senzorne I motorne spsobnosti koje se spoljavaju rpilikom sticanja razlicitih motornih sposobnosti moze se postaviti pitanje postoili li osim inteligencije I druge intelektualne sposobnosti ako ih ima koje su koliko ih ima kakav je medjusobni odnos Odgovor se dobija primenom faktorske analize U psihologiji je postupak f. analize prvi primenio spirman na osnovu svojih istrazivanja on je postavio teoriju dva faktora Generalni g factor I specificni s factor Spiriman je utvrdio da izmedju tih operacija postoji znacajna povezanost pojedinci rate te testove dobro ili srednje ili lose U specialne factore ubrajaju se sposobnosti kao sto su logika psihologija mehanika aritmetika muzika pamcenje brojeva Terston je davao testove velikoj grupi ispitanika primenio je jedan novi postupak factorske analize koji se razlikuje od psirmanove I zakljucio da ne postoji samo jedna opsta sposobnost vec niz osnovnih nezavisnih takozvanih primarnih metalnih sposobnosti W fluetnost V razumevanje shvatanje verbalnog sadrzaja N numericko S specialno M vaktor memorije P perceptivni R factor rezonovanja Prema terstonu ne moze se govoriti o jedinstvenoj sposobnosti

Prevcem kojim je poso terston nastavio je dalje poznati americki psiholog Gilford on je produzio sa usitnjavanjem intelekta na posebne faktore ondosno sposobnosti Gilford je sa svojim saradnicima nasao vise od 50 posbenih faktora Produktivne sposobnosti stvaranje neceg novog dele se na dve zasebne grupe na sposobnosti kovergentog I difergentog misljenja u testovima g misljenja postoji smao jedno tacno resenje Indifiualne razlike Procesna inteligencija 90-110 Osobe normalne u pogledu inteligencije su osobe 70-130 Ispod 70 zaostali a iznad 130 genialni takvih ima 5 posto Emocije Pored toga sto se spoljasnja realnost zaznaje na nju se raaguje I na jedan subjektivni nacin emocijama emocije sadrze tri vrste pojava 1 fizioloske pormene pulsa krvnog pritiska sirenje I skupljanje krvnih sudova disanje misicne napetosti 2 promene u soljasnjem ponasanu mimika gestovi drhtanje 3 subjetivni dozivljaj emocija U nasem jeziku rec emocija I osecanje upotrebljavaju se kao rec izntog znacenja termin osecaj I oset ondose se na kao sto je poznato na pojam senzacije Postoje dve vrste dozivljaja Prijatnost I neprijatnost Dozivljaji su radost gnev radost strah tuga za njih se upotrebljava termin emocija ili osecanje U afektivnom stanju dolazi do suzenja svesti pri cemu su intelektualni procesi ometeni nema samo kontrole razumskog ponasanja osnovnih moralnih I pravnih normi smatra se da je praznjenje afekta povoljno za dusevno zdravlje I ravnotezu Ako se afekat ne izivi I ne isprazni moze da izazove spihosomatske poremecaje Dominirajua raspolozenja su karakteristicna za odredjene tipove licnosti I temperamtnta Pod sentimentima se mogu podrazumevati slozenije tananija suptilija osecanja Mek dugal sentiment dobija drugo znacenje Promer petra I janka mrznja I kad igra Unutrasnje organske promene pri emocijama Najvise su proucavane promene pri gnevu I strahu u tim emocijama najvise je ativiran simpatiki deo autonomnog nervnog sistema najvaznije promene su ubrzan rad srca reakcije krvnih usdova proomena u disanju kolicina secera u krvi promena u metabolizmu sve promene imaju znacajan bioloski smisao oneprestavljaju pripremu organizma za opasost . stitna zlezda luci hormone tiroksin koji povecava opsti metabolizam I ubrzava sve organske funcije cime pojacava opsta spremnost organizma za aktivnost

Moze doci do potpune konfuzije usled velikog straha kao sto je emocionalni sok Nemocugnost pomeranja Shvatanje o prirodi emocija Postoji veci broj shvatanja o prirodi emocija koja se odnosi na razlicite aspekte emocionalnog zivota najinteresantija je ona koja se ticu ondosa emocionalnog dozivljaja I telesnih promena po smatranju laika I psihologa 19 veka prvo ide dogadjaj opazanje dozivljavanje emocija emocija se manifestuje u nizu telesnih promena Pred kraj 19 veka veliki americki psihlog Vilijem Dejms Dejms Langeovoj postavio je svoju poznatu teoriju emocija kojom obrce uobicajen redosled dogadjaja Emocija nije nista drugo nego dozivljaj telesnih pormena Izvesna moderna psiholoska istrazivanja potvrdjuju hpotezu da emocija nije samo svest o telesnim pormenama 60 godina 20veka americki psiholog ahter nastavio je na izvestan nacin usavrio navedena istrazivanja on je ispitanicim adao injekciju andrenalina ijaku su imali objektivne iste org. promene oni su te promene doziveli sasvim razlicito jedni su bili veseli drugi ne raspolozeni Postoji jos jedan izvor emocija stapanje ili meanje razlicitih osnovnih primarnih emocija tako nastale emocije nazivaju se slozene izvedene sekundare naprimer sama rec samopostovanje nastaje od dve reci prekor sadrzi osecaj ljutnje ali I jedno pozitivno osecanje neznosi I ljubavi Razvoj emocija kod dece Mnogi psiholozi isticali su znacaj iskustva u razvoju emocija u razvoju nacina emocionalnog izrazavanja u razvoju kontrole nad emocijama wotson je bio prvi koji je epxperimentalno ispitivao iskljucivo ispitivao znacaj ucenja za emocionalni razvoj Primer malog Alberta Majke koje se boje spa boje se I deca Ali strah se moze leciti posmatranjem Dete se od 4 godine boje zmije uzrok je perceptivni I intelektualni razvoj zapaza osobine I shvata opasnt Kod dece emocije su intezivne I kratotrajne prolazne Emocionalni razvoj u adolescenciji Izuzev razvoja u prve dve godine zivote adolescencija prestavlja period najbrzih I najvecih promena u covekovom zivotu . adoscelent je svestan njih I snazno reaguje , Socialni I kulurni uticaji u ogromnoj meri uticu na zbivanja izmedju 10-20 zivota unekim ranijim drustvenim porbleimam adolescencije u danasnjem smislu nisu postale deca su od 11 preuzimala neke duznosti Moralna osecanja Moralna radnja je ona koja se vrsi iz duznosit I postovanja tj odredjenih moralnih principa ili normi Estecka osecanja Susret sa umetnicih dela

Ljubav O ljubavi prema nekoj osobi prema nekoj osobi moze se govoriti kao o emocionalnom stanju u datom trenutku I koa trajnom sistemu emocionalne dispozicije Ljubav je kao I mrznja slozeno osecanje I spremnost za javljanje razlicitih intezivnih oseanja takva spremnost ponekad se naziva sentimentom Psihka trauma Pod prisickom traumom podrazumevaju se snazni dramatnicni dogadjaji opasni po sospstveni fiziki psihiki inegritet ili opstanak ili po inegritet I opstanak svojih nadrazih Znaaj trauma za nastanak neourotskih poremecaja Froid je posebno isticao na poetku svoje naune karijere on je traumu drfinisao kao preplavljenost snaznim drazima koji kod oveka izazivaju veoma neprijatno psihiko stanje sa kojima ovek ne moze da izadje na kral I kojih ne moze da se osloobodi praznjenjem Stress Engleska re stress znai pritisak napor naprezanje napregnutost hans seli jedan od najuvenijih istraivaa stresa kaze da je stress svaki zahtev za nvoim prilagodjavanjem koji srednima postavlja organizmu nije podrebno definisati stresnu situaciju ili strasor reakcija na stresnu situaciju koja se obino naziva stresom tj treba razlikovati stress od stresora selijeva definicija je veoma iroka mada on sam to ne kaze stresne situacije mogu biti 1 fiziko organske 2 psiholoske prirode No prema misljenju selije reakcije u oba sluaja su iste Stresori fizike organske rpirode mogu biit povreede koze preloma kosti operacija Stresovi psiholoske prirode su dozivljaji snaznih emocija emocionalna napregnutost preteran rad Stress moze biti I pozitivan karakter sexualno izkustvo dobitak na lotou poljubac Razliiti stresovi izazivaju iste odbramene procese u organizmu koje su nazvali optim adapticionim sindromom Reakcija organizma na stresore prolazi kroz tri faze 1 najpre se javljaju reacija uzmuneorganizam nije prpreljen na stressor I dolazi do poremecaja ravnoteze 2u vazi otpora organizam uspeva da uspostavi ravotezu povecanim naporom ako dejstvo stresora prestane na vreme sve moze dobro da se zavrsi 3 medjutim ako dejstvo stresora ne prestane dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma tada dolazi do bolesti do sploma ponekad I do smrti Seli id rugi istrazivaci najcesce govore o posledicama stresa na telesna odnosno psihosomacka oboljenja najei poremecaji su povisen krvni pritisak promene krvnih sudova srani infarct I ir na zelucu Anksioznost

Re ansioznost kod nas se najjee prevodi kao strepnja nekad strepnja prestavlja dobar prevod a nekad I ne U psihologiji I psihiatriji razlikuju se tri vrste straha realni strah strah od stvarno opasnih situacija ili bia kao sto su strah od besnog psa Neurotski strah iracionalan Ili preteran strah od nekog spoljasnjeg objekta kao sto je naprijem ranije navodjeni fobiski strah od zatvorenog prostora od ulice od aviona Aksioznost strah koji nema u izvor u spoljasnjoj situaciji Vrste aksioznosti moze se manifestovati na nekoliko naina 1 slobodno lebdeca aksioznost Froid je prvi opisao ovu vrstu straha ovek nekada bez ikakvog vidljivog povoda obuzme stanje straha I uznemirenosti 2 fobije prema froidovom psihoanalitikom shvatanju aksioznost se odnosi na opasnost od pojave potisnutih I nedopustivih ideja . 3 napad aksioznosti ili panian napad po frodiu potisnuti sadrzaji mogu izneada bez vidljivih ili dovoljnih spoljasnjih razloga poeti da nadiru u svet u takvim situacijama ovek poinje da doivljava snazan napad straha ili aksiotnosti Psihosomatska oboljenja Dugotrajne I neprijatne emocije dugotrajna strahovanja mogu vremenom izazvati ogranske poremecaje unutraznjih organa takva oboljenja izazvana psihikim uzrocima nazivaju se psihosomaska oboljenja Motive Motiv I motivacije su najoptiji pojmovi koji se odnose na pokretanje aktivnosti organizma Najopstiji pojam je motiv ostali pojmovi su potreba nagon zelja teznja namera. Potreba za voodom Nagon potreba za mineralima vitaminima ne dozivljavaju se svesno ali stanje potrebe moze biti dozivotno O zelji se govori kada uz potebu I nagon u svesti postoji I prestava privljacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu Teznja ovaj pojam psiholozi definisu na razliicte nacine ali najjcesce kao neodredjeni motiv ona nije usmerena na odredjen konkretan momenat kao zelja ec ka nekoj rsti bojekata Namera motivacioni pojam ali vezan za voljenu radnju ili odluku o nameri se govori kada postoji motiv svesno voljno prihvatanje tog motiva postavljanje cilja koji treba da se ostvari Organski homeostazni motiv su glad zec sexualni motiv potreba za kiseonikom odmorom snom . Homeostaza je ravnoteza izmedju potrebnog I pstojeceg Nemir napetost drazenje Po Froidu udrzavanje od sexualnog nagona moze dovesti kod nekih osoba do neurotskih poremecaja ali I do sublimacije po froidu je izvor romatinih ljubavnih oseanja koji su inspirisale mnoge umetnike

Roditeljski motiv enka pacova materinski motiv je uvek jai od gladi I od zedji Hotmon prolaktin posle rodjenja mladih ima dominaciju nad sexualni hormone On regulise lucenje mleka I druge aspekte majinskog ponasanja Nehomezostazni motiv Mnogi motive nisu zasnovani na motivu homeostaze takvi su svi slozeni I visi motive kao sto su drustvenosti licni motive agresija Mtoiv se nesastoji u dozivljaju nerpijatne napetosti vec novoj stimulaviji novim utiscima I povecanju drazi Motive intelekualnog rada Prijatnost kao pokretac aktivnosti Postizanje zadovoljstva izbegavanje nepriatnosti takozvana hedonistika motivacija nesumljivo je vazan pokreta ljutske I zivotinjske aktivnosti Froid je smtarao da u osnovi ljutske delatnosti princip zadovoljstva covek je u sustini sebino bie koje tezi spopstvenoj koristi I zadovoljstvu Agresivnost O agresivnosti se govori kada postoji teznja za nanosenjem stete povrede pa ak I unistenjem druge jedinke ona se moze izraziti ne smao fizii vec I reima a cilj joj moze biti ne samo nanosenje fizike povrede vec psihike Lorenc zoolog brani tezu da je agresivnost institivne priode tj da je urejdena Sticanje motiva I funcionalna autonomija motiva Poznati ameriki Gordon Oldpord izradio je uenje o funcionalnoj autonomiji motiva On je posao od injenice da tede ima mali broj organskih potreba a odastao ovek veliki broj motiva u poetku dete izvodi razne aktivnosti da bi zadovoljilo osnovne bioloske potrebe ali ono sto je bilo srestvo moze vremenom da postane cilj za sebe funcionalno autonomni motiv ena se sminka da bi se dopala drugom ali vremenom sminkanje postaje poreba za sebe Mornar je otisoa na plovidbu da bi zaradio za zivot ali vremenom brodarenje postaje nezavisni motiv Hierarhija motiva Maslov je ispirisalo da izgradi uenje o hierarhiji motiva on smatra da postoji 5 vrsta motiva koji su I hierarsiskom odnosu 1 fizioloske potrebe 2 potrebe za sigurnoscu 3 potreba za ljubavlju I pripadanju 4 potreba da nas drugi cene I da cenimo sami sebe 5 potreba za samo ostvarenjem