Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Holivud i politika

Holivud i politika

Ratings: (0)|Views: 25|Likes:
Published by Nemanja Zvijer

More info:

Published by: Nemanja Zvijer on Jul 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2011

pdf

text

original

 
 Nemanja Zvijer 
ZrenjaninIzvorni nau
č
ni
č
lanak UDK: ???Primljeno: 17. 08. 2005.
HOLIVUDSKA INDUSTRIJA: POVEZANOST FILMSKEPRODUKCIJE I POLITI
Č
KOG DISKURSA
1
 
Hollywood Industry: Correlation between Film Production and PoliticalDiscourse
ABSTRACT
The paper focuses on the relation between Hollywood industry and political establishment of the USA, particularly US foreign policy and the military intervention as its specific form. Only the biggest and the most significant US military interventions wereconsidered: World War Two, Korean War, Vietnam War, military interventions in Latin America, in the Middle East, Asia, Africa and on Balkan, concerning their treatment in Hollywood movies without analyzing them in broader socio-political context. In addition, theanticommunism in Hollywood is also considered, which was perhaps the most perennial content of the US foreign policy.
KEYWORDS
Hollywood, film production, ideology, politics, military interventions
APSTRAKT
č 
lanku je pokazan odnos izme
đ 
u holivudske industrije i politi
č 
kog establišmenta SAD, sa posebnim osvrtom na njegov spoljnopoliti
č 
ki kurs. Kao tipi
č 
an, aliujedno i najekstremniji oblik spoljnopoliti
č 
ke prakse uzete su vojne intervencije, i to samoone najve
ć
e i najzna
č 
ajnije: Drugi svetski rat, sukob u Koreji, Vijetnamski rat, intervencije u Latinskoj Americi i na Bliskom Istoku, u Aziji i Africi, i na Balkanu. Nije razmatranadruštvenopoliti
č 
ka uloga ovih ratova, nego njihov tretman u holivudskim filmovima. Neštoviše pažnje posve
ć
eno je i antikomunizmu u Holivudu, možda najpostojanijem sadržaju spoljne politike SAD.
KLJU
Č
 NE RE
Č
I
Holivud, filmska produkcija, ideologija, politika, vojne intervencije
 ———— 
1
Ovaj rad je nastao preradom diplomskog rada “Holivudska industrija: me
đ
uuticaj filmske produkcije i politi
č
kog diskursa”, koji je odbranjen 09. 06. 2005. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pred komisijom koju su
č
inili doc. dr Vladimir Vuleti
ć
(predsednik komisije), prof. dr Todor Kulji
ć
 i mr Jovo Baki
ć
.
 
46 SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), 1
Uvod
Razmatranje odnosa filma i politike jedan je od osnovnih problema kodsociološkog istraživanja filma. U središtu ovog odnosa je uticaj ideologije, ali ikonkretne politike na sam nastanak filma. Postojanost ovog uticaja je lako pojmljiva, s obzirom da film nastaje u društvu i da je samim tim podložan njegovimraznolikim uticajima, me
đ
u kojima su i oni ideološko-politi
č
ke prirode. Ono što jemanje vidljivo jeste stepen i snaga tog uticaja na filmski izraz. Ovaj vid uticajazavisi od niza konkretnih društvenopoliti
č
kih okolnosti, a pre svega od stupnja politi
č
kih sloboda, ali i od spremnosti filmskih stvaralaca da se za njih izbore. Osimre
č
enog, u domen prou
č
avanja odnosa filma i politike spada i povratni uticaj filmana društvenu stvarnost, gde efekat ideologije tako
đ
e može biti prisutan. U tomsmislu, uticaj filma na društvo je složeniji i mnogo posredniji od obrazaca klasi
č
nogideološkog uticaja oli
č
enog prevashodno u tekstualnim formama. Važan segmentsloženosti filma leži u osobenoj i višestruko posredovanoj snazi njegovog uticaja(kognitivna, emotivna, narativna komponenta filmskog jezika), gde se on sam percipira vizuelno i auditivno, istovremeno snažno uti
č
u
ć
i i na emocije i namišljenje, odnosno stavove. Zbog toga, film mnogo lakše i ubedljivije prenosiodre
đ
enu poruku od, recimo, pisanog medija. U tom smislu, teško je ne složiti se saSatisom Gurgurisom koji jasno kaže da film prevazilazi striktna narativnaograni
č
enja i umesto toga radi putem
 sinesteti
č 
kog 
preplitanja ikoni
č
kih, zvu
č
nih itekstualnih
 slika
, za koje naracija,
č
ak i u 'najrealisti
č
nijim' slu
č
ajevima, ostajenužno sporedna (Gurguris, 2003: 401). Imaju
ć
i u vidu sve ovo, ali i
č
injenicu da jeglobalizacija omogu
ć
ila snažnu dominaciju masovnih medija (pre svega, filma itelevizije), koji su postali važan faktor u odnosima globalnih snaga, analiza filma, sa posebnim naglaskom na njegovu ideološku instrumentalizaciju,
č
ini se vrloaktuelnom.Iz ove perspektive veoma je zanimljivo posmatrati i istražiti povezanostholivudske filmske industrije i dominantnog politi
č
kog diskursa
2
u SAD. Može sere
ć
i da je prelomna ta
č
ka u odnosima Holivuda i ameri
č
ke politike (zbog redukcijekompleksnosti ove problematike, akcenat je stavljen na spoljnu politiku) bio Drugisvetski rat i napuštanje kursa izolacionizma, koji je do tada bio preovla
đ
uju
ć
ispoljnopoliti
č
ki kurs. Po svemu sude
ć
i, ova promena orijentacije u spoljnoj politiciSAD i ulazak u svetski rat 1941, izmenili su odnos filma i politike, jer je došlo do
 ———— 
2
Pojam diskursa je preuzet od Mišela Fukoa (Michel Foucault), koji kao 'diskurse' identifikuje sveintelektualne, nau
č
ne i politi
č
ke postupke. Slede
ć
i ovu relativno široku odredbu, (spoljno)politi
č
kidiskurs SAD bi podrazumevao sve one postupke i delanja koji imaju šire ili uže politi
č
keimplikacije, pre svega, na spoljnom planu, a koji su uslovljeni ideološkim sadržajima. Što se ti
č
eovih ideoloških orijentacija, uglavnom se misli na dominantnu ideološku poziciju liberalnogkapitalizma, sa ve
ć
im ili manjim uticajem konzervativne ideologije.
 
 Nemanja Zvijer 
: Holivudska industrija: povezanost filmske produkcije i politi
č
kog diskursa 47
 ja
č
e povezanosti izme
đ
u njih. U skladu s tim, može se re
ć
i da su holivudski filmoviod tog perioda bili neka vrsta medijskog paravana ameri
č
ke spoljne politike. U tomsmislu, osnovano je pretpostaviti da je njihova osnovna ideološka funkcija bila da podrže, pravdaju i osmišljavaju ameri
č
ke intervencije širom sveta, gde su sameintervencije uzete kao tipi
č
an, ali ujedno i najekstremniji oblik spoljnopoliti
č
ke prakse. Na osnovu re
č
enog, ovaj rad ima za cilj da preko odabranih filmova i uvidau relevantnu literaturu utvrdi i ilustruje u kojoj je meri konstitutivna strana svakeameri
č
ke intervencije (po
č
ev od Drugog svetskog rata) produkcija odre
đ
enog brojaholivudskih filmova snimljenih na tu temu, kao i koliko je ovakvo usmerenjeholivudske filmske produkcije bilo rezultat pritisaka vlasti, a koliko je samaintervencija bila medijski, produkcijski, ali i finansijski zanimljiva tema.
Po
č
etak simbioze (Drugi svetski rat)
Razbuktavanje Drugog svetskog rata uslovilo je vrlo blizak odnos holivudskeindustrije i politi
č
kog podsistema. Vilijam Hejs (William Hays)
3
je u januaru 1940.godine povukao zabranu za antinacisti
č
ke filmove koju je ranije nametnuo i studijisu po
č
eli da proizvode filmove otvoreno kriti
č
ke prema nacizmu. Ali tek napadomJapanaca na Perl Harbur   produkcija filmova koji su direktno aludirali na trenutnusituaciju u Evropi u potpunosti je dobila zeleno svetlo i od strane holivudskog i odstrane politi
č
kog establišmenta. U tom smislu, predsednik SAD, Frenklin D. Ruzvelt je za manje od dve nedelje od napada na Perl Harbur objavio da filmska industrijamože dati ‘veoma koristan doprinos’ ratnim naporima i da u tom smislu mora ostatislobodna, što je zna
č
ilo bez bilo kakve rigidne cenzure.
4
S obzirom da je, premanekim podacima, tokom Drugog svetskog rata devedeset miliona Amerikanaca išlou bioskope svake nedelje
5
, može se pretpostaviti da su holivudski filmovi sa tadaaktuelnom tematikom predstavljali vrlo pogodno sredstvo za mobiilizaciju masa uslu
č
aju eventualnog ugrožavanja ameri
č
kog teritorijalnog integriteta, kao i zaoblikovanje javnog mišljenja u pravcu neophodnosti u
č
ć
a u ratu. Ovo je ujednostvaralo potporu novom i, posle toga, trajnom kursu intervencionizma u ameri
č
koj
 ———— 
3
Hejs je 1922. godine, kao direktor filmskih producenata i distributera Amerike, zaveo moralni kodekskoji je sadržao listu tema
č
ije je prikazivanje na filmskom platnu bilo zabranjeno. Ova lista, koja jeoktroisala standarde za moralnu
č
istotu u holivudskim filmovima, kasnije se (1930) razvila u‘Pravilnik proizvodnje filmova’ (
Motion Picture Production Code
), koji je proširio svoj uticaj i na polti
č
ku sferu, vrše
ć
i striktnu kontrolu sadržaja snimljenih filmova i posebno obra
ć
aju
ć
i pažnju na politi
č
ku ili ideološku propagandu.
4
Iz teksta
Wartime Hollywood 
, http://www.digitalhistory.uh.edu/modules/ww2/wartimehollywood.html
 
, sajt pose
ć
en avgusta 2004.
5
Podatak preuzet iz teksta
 Hollywood's World War II Combat Movies
, koji je skinut sa sajtahttp://www.digitalhistory.uh.edu/modules/ww2/combatfilms.html, avgusta 2004.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->