Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
19Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ronald Harvud Istorija pozorišta

Ronald Harvud Istorija pozorišta

Ratings: (0)|Views: 1,400|Likes:

More info:

Published by: Tamara Eugénie Vukovic on Jul 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/24/2014

pdf

text

original

 
 1
Ronald Harvud 
ISTORIJA POZORITA
Ce
o sv 
et 
e
pozornica
Preveo s engleskog
ord 
e
Krivokapi 
Naslov 
ALL THE WORLDSA STAGE
Ronald Harwood Pr 
e
dgovor srpskom izdanju
Dok smo snimali televizijsku seriju, kojoj ova knjiga predstavlja dodatak, ideja mi je bila daime projektu promenimo u: CEO SVET JE POZORNICA ALI NE INDIJA, KINA ILI JAPAN. Isto samtako mogao dodati i itav niz drugih zemalja, ukljuujui, naravno, i one balkanske. Ali moralismo, iz razumljivih razloga, da ograniimo naih trinaest sati televizije, a samim tim i ovuknjigu, na ono to smo moji istraivai i ja smatrali najznaajnim za zapadnoevropsku iameriku tradiciju.Posle toga sam saznao da snana, izvanredna pozorina tradicija postoji u Srbiji. Uopte nesumnjam da je, iako je prvo stalno pozorite bilo osnovano u Novom Sadu tek 1861, emu jeusledilo osnivanje beogradskog, sedam godina kasnije, svakako postojala jaka strujapozorinih aktivnosti koja je dovela do njihovog osnivanja. Isto tako ne sumnjam da jeinspiracija tim aktivnostima bila ista ona koja je pokretala, na primer, britansku i francuskudramu, a to su tajanstveni verski obredi drevne Grke, rimske komedije i mnoge drugedramske manifestacije koje obraduje ova knjiga.U delu sveta u kome ja ivim, pozorite kao da u ovom trenutku nisko lei, kao da je dostaizgubilo na znaaju. Filmovi, televizija, video, opera i naravno popularna kultura, kao da sudanas dominantni oblici. Ipak, pozorite nastavlja da radi svojim tajnim putevima. Vie putau ovoj knjizi rekao sam da je pozorite drutvu potrebno. Jo uvek verujem da je toneosporno i tano. Moe biti da drutvo trenutno ne osea potrebu za tom vrstomuznemiravanja koje pozorite, kao nijedan drugi umetniki oblik, moe da stvori. Bliska mi jemisao da e pozorite drutvu ponovo biti potrebno kada drutvo bude smatralo da je onopotrebno. Ponovo e doi do eksplozija drame, ali apsolutno niko ne moe znati ni kada nigde. U meuvremenu, irom sveta dramski pisci, glumci, reiseri, scenografi i kostimografi, iona velika vojska drugih koji doprinose savrenstvu pozorita, nastavie da stvaraju delo kojee ceniti i s radou doekati oni bez kojih pozorite ne moe da postoji: publika to sedi uzamraenom gledalitu i doputa drevnoj magiji da deluje svojim mistinim i udesnimsilama. Neka tako i ostane.
 
 2
R
onald Harvud London, septembar 1998.
 
Uvod 
 
Koliko je meni poznato, u mojoj porodici ranije nije bilo sluajeva ludila. Prvo ozbiljnoodstupanje od onoga to je do sada bila psiholoki uravnoteena iako blago razdraljiva vrstaljudi jeste ovaj pokuaj da se na televiziji i u ovoj knjizi ispria istorija pozorita. injenicegovore same za sebe: obuhvatiti istoriju drame od Atine u petom veku p. n. e. sve dodananjih dana iziskivalo bi stopu saimanja od, grubo reeno, tri pozorine godine u jedantelevizijski minut. Verovatno bi bile potrebne bar tri godine da se napravi trinaest asovatelevizijskog programa o temi kao to je pozorite, a jo vie da se to isplanira. Pozorite, posvojoj prirodi, podstie i najei entuzijazam i napade: teko je doi do sporazuma upogledu pravljenja takve serije, a nemogue zadovoljiti sijaset kritiara, kako pozorinih takoi akademskih, s kojima bi se serija suoila.Ludilo koje me je obuzelo kada sam se saglasio da se otisnem na ovaj put, vodi poreklo,pretpostavljam, od moje ljubavi prema pozoritu, koja postoji otkako znam za sebe. Potosam, posle izvesnog oklevanja, rekao da toj ideji, ostalo mi je da se oslonim samo na svojveni entuzijazam za tu temu kako bih mogao da se uhvatim ukotac s potekoama o kojimasam upravo govorio. Problem vremenskog opsega bio je najlaki: bio je potpuno nereiv, to je znailo da se moe s punim uvaavanjem ignorisati. Napraviti scenario koji bi zadovoljio nesamo mene ve i producente, reditelje, glumce i velike korporativne celine kao to su BiBiSi(BBC) i TajmLajf korporacija (Time Life Ino), koji su takoe bili ukljueni, nateralo bi me dasastavim uverljivu priu o sopstvenim predstavama o pozoritu. Otii na mesta na kojima jepozorite bilo rodeno i tamo gde je cvetalo, odgovaralo bi tim predstavama do njihovogfizikog konteksta. Zadovoljiti kritiare predstavljalo je jo jedan nereiv problem; u svakomsluaju, ja sam shvatio da bi itav svet je pozornica (All the Worlds a Stage) morao da budenapravljen prvenstveno za publiku i da govori o njoj, o ljudima ije su potrebe stvorilepozorite i odrale ga u ivotu. Imao sam elju da napravim jednu dugacku reklamu pozoritui onome to ono predstavlja.Ova knjiga i serija zaeti su istovremeno, poetkom 1976, ali sam onda odluio da e knjiga,koju u napisati na kraju projekta, morati da opstane ili propadne zahvaljujui sopstvenimzaslugama, nezavisno od same serije, ali da e seriju upotpunjavati i, ako je mogue,kontrapunktirati joj. Ta odluka bila je ojaana okolnostima pod kojima je knjiga pisana, pazato moe biti od koristi rei ukratko kakve su one bile. Pre nego to smo poeli s radom,imali smo koncepciju", koja se na poetku sastojala od trinaest naslova Poeci, Grka, Rim,Srednji vek i tako dalje koja je zatim letela tamoamo preko Atlantika da bi se ispitivala,ponovo ispitivala i nanovo zainjala. Posle bezbroj prijatnih i plodnih diskusija dobili smoKonanu koncepciju, koja je preivela proveru upravnika u BiBiSiju i TajmLajf korporaciji, jersu oni morali da daju odobrenje za finansiranje onoga to e sigurno biti skup projekat.Osmoasovni rad na scenarijima otpoeo je 1979, a snimanje 1980. da bi se nastavilo do1983. rigorozni zahtevi koji su pisanje ove knjige sabili u ono nekoliko meseci izmedudovretka i emitovanja serije. Te okolnosti stavile su pisca pod neljudski vremenski pritisak,ali su zauzvrat sadravale prikrivena i sjajna preimustva. U tom trenutku on je zasienmaterijalom na kome je toliko dugo radio. Njegovo znanje i uverenja bili su provereni iobogaeni samim procesom rada. Ovaj novi trud je u svakom pogledu predstavljao jednoneoekivano zadovoljstvo.Uverenje koje je odolelo iscrpnom testiranju poslednje etiri godine jeste da dramu, bez
 
 3
obzira kada je ona prvobitno stvorena, svaka nova generacija ponovo vraa u ivot. Onogtrenutka kada neku dramu izvode ivi glumci pred ivom publikom, ona postaje savremenidoivljaj. To je uvid koji seriju oslobada toga da bude samo produena istorijska studijanaina na koji je prolost reflektovana u sadanjosti. Shvatio sam da ne bi imalo nikakvesvrhe demonstrirati uticaj Hamleta, ili Orestije, zato to kad god se te drame izvode, njihovsvet postaje, ili bi trebalo da postane, svet te publike. Reditelji i glumci stvaraju pejzadramskog pisca, a publika je pozvana da ga s njima podeli. Tekui stavovi i ideje neizbeno eobojiti taj predeo, i u tom je smislu drama vanvremenska. Ako ivi, ona ivi u sadanjosti, neu prolosti. Ono to je vano u pozoritu jeste puls ivota, imaginativni naboj koji se moestvoriti kada se glumci i publika spoje. To je tema serije, a i ove knjige.Ipak, oni itaoci koji budu videli televizijsku seriju primetie iroka odstupanja izmedu nje iove knjige. Ona su namerna. Izgledalo mi je besmisleno napisati knjigu" jedne serije koja jeimajui na umu moju temu zavisila od toga da li je u stanju da prikae pozorite na delu, sadramama koje se izvode ako ne u originalnom okruenju, onda u rekonstrukcijama koje suonoliko verne koliko smo to uspeli da stvorimo, koristei glumce koji su obueni u slinojtradiciji. Neke od ilustracija su kadrovi iz serija, ali veina njih je izvuena iz onih izvora kojine deluju dobro na televiziji jer se ne pokreu, ali koji predstavljaju na jedini oblik vizuelnogznanja o pozoritu pre dolaska filma i videa.Ova knjiga obuhvata vremenski period koji see od poetaka pozorita, pre vie od dve i pohiljade godina, pa do dananjih dana. Ona pokuava da prati nain na koji je pozoriteopstalo kao iva tradicija tako to je stalno dokazivalo sopstvenu neophodnost, menjajui seu zavisnosti od ivotnih shema, esto utiui na njihov oblik i boju. Pozorite uspeva daonglira s dva naizgled suprotna kvaliteta, i da ih oba odri u vazduhu. Ono zavisi od injeniceda jeste jedna efemerna umetnost stila i izvoenja, a ipak jednako mora da bude, i uvek je ibilo, mona snaga u drustvu, i arena u kojoj su ljudi u stanju da istrauju sebe i svet u komeive. Imajui na umu koliko je birokratiji lako da se mea u pozorita, da ih, ako je potrebno,ak i zatvara, i imajui na umu nemoralnu i subverzivnu reputaciju kakvu je pozorite imalovekovima, i sam njegov opstanak predstavlja meru te jedinstvene i vitalne funkcije koju onomora da vri. Ono mora da bude slobodno i da zabavi, ali i da uvredi.S izuzetkom rituala sa Balija u Igri Barong, nisam se uputao ni u ta to je van pozoritaZapada, niti pretendujem da ponudim ita to bi predstavljalo detaljni prikaz istorije drameZapada. Moj cilj je bio da se usredsredim na pozorite u nekome od njegovih najsvetlijihtrenutaka, a naroito na one trenutke koji su ostavili trajan trag. Traio sam one teme kojeistrajavaju, stilove ili metode, i drame, koje se jo uvek izvode i u njima uiva i mnogo docnijeod vremena u kome su nastale. I tu sam opet krenuo da proirim gledite koje jepredstavljeno u seriji tako to sam dodavao vie drutvenog zalea onamo gde je pozoritecvetalo, i obraao vie panje njegovom rastu i razvoju.U seriju sam dospeo kao dramski pisac i bivi glumac koji je bio angaovan u pozoritu kaopisac, izvoda i gledalac, i za koga misterija onoga to spaja glumce i pozorine posetiocepredstavlja isto tako stvar praktinog rada. Shodno tome, elim jasno da kaem da nisamzainteresovan za dramu kao literaturu. Drame ive i diu u pozoritu: jedino ako vie nemogu da se iznova stvaraju tamo, one treba da postanu vlasnitvo uenih ljudi i knjievnihkritiara. Neverovatno je da je toliko toga to je napisano o drami i pozoritu biloproizvedeno iz jednodimenzionalnog gledita akademskih studija. Posle takve vrste uvodapravo je udo da ijedan dak ili student uopte moe da izbegne da trai sakrivena znaenja,da zaboravi na podtekst ili knjievne uticaje i jednostavno se usredsredi na doivljavanjedrame koja se izvodi. Drame treba doiveti pre nego to se krene s njihovim prouavanjemzbog toga su i napisane.Dananja kultura publiku stavlja sve vie i vie na kraj dugog tehnolokog lanca, jako

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->