KO SU TI LJUDI?

(Umazane ruke brzo se speru) Ko su ti ljudi u u naim firmama koji su za novac koji im je odreen od strane nalogodavca jer je besmisleno rei poslodavca (oboavaju da se zovu gazde) ili moda nije unitili itave porodice? Mislim da bi oni to uradili i bez novca koji je u kopletnom sluaju moda najmanje vaan ali im sada pred vlastitom savjesti (teko je ustanoviti da li je uopte imaju) slui kao neko opravdanje za sve postupke koje su uinili, jer misle da im to olakava situaciju u kojoj se nalaze (u istranom zatvoru) i da su time prikrili svoju pravu sutinu jednog malog nebitnog NITA koji samo u situacijama kada dolazi do okupljanja u injenu zla postaje neto kao deo jednog mehanizma koji u njihovim glavama znai opravdanje za ono to ine. Kriju se iza mehanizma samo zato to mehanizam nema izbor, kada je jednom pokrenut, ali samo njegovo pokretanje je neki izbor, zar ne? Takvim ljudima i ne treba izbor, ve opravdanje za sve to ine u ime nekoga. Tada zlo i poslunost postaje beskonano. Da li moemo otii i korak dalje od uvenog dualiteta pojedinano-kolektivno koje je do sada uvek bilo objanjenje za takve pojave koje su se javljale u drutvu i u svakom obliku komunikacije i odnosa izmeu mene i drugog? Mislim da je to suvie jednostavno. Taj sledei korak ne treba da bude pojmovan, terminoloki, socioloki, jeziki, komunikacijski, jer u beskonanosti poslunosti i zla nema nikakvog odnosa i komunikacije, vec pretvaranje tue volje koja ih oslobaa odgovornosti u prostor, ali je to u sutini ostvarenje vlastite potisnute elje za moi i vladanjem koja nije mogla da bude ostvarena. Kako dolazi do tog pribliavanja i identiteta tue volje sa vlastitom voljom? To je mogue ako postoji dualizam izmedju odgovornosti i slobode. Osloboenjem od odgovornosti, skreemo sa puta postajanja ovekom i ostajemo na nivou vrste koja je takodje slobodna kao rava beskonanost subjektiviteta Prei tu granicu omeenu odnosem kolektivno-pojedinano, u sutini je novi kopernikanski obrt, stvaranje novog jezika, nove sutine , koja se ne bi objanjavala pojmom bitka, koja objanjava ponaanje onog NITA koje je postalo beskonano podanitvo i zlo. Iz dualizma kolektivnog i pojedinanog nastalo je univerzalno objanjavanje nas samih i sveta u kojem ivimo. Zar je to dovoljno? Koliko stranica opisivanja moemo da napiemo po univerzalnom ablonu pojedinano-kolektivno? Beskonano. Jel' ima itaoce za ono to si gore napisao? Ne znam. Zato? Jer se obraam graaninu, a ne prosenom graaninu, kako trae da bi vam neto objavili ( Politika). Kao da stalno promaujem temu, jer uvek dobijam iste odgovore kada pokuam da svoj apel za slobodom drugoga negde objavim (zahvaljujem se izuzecima, Republici, KAUrbanima). Mislim da je u tome problem vene utnje drugog u Srbiji, jer ne mogu da misle o onome to je napisano, jer sve to se objavljuje ima za svoj objekt i sredstvo nekog ''prosenog itaoca'' (vreanje itaoca) koji u tim tekstovima nadopunjuje svoju vlastitu prazninu prazninom onoga koju mu se obraa, a kojeg smatra za neki autoritet. To i jeste bio jedan od uzroka svih zloina koji su uinjeni u proteklih 20 godina na ovim prostorima i koji se nastavljaju samo u drugom obliku. Da li je neko od njih, te uvene ''intelektualne elite'', ikada odgovarao za podstrekavanje na zloin i tretiranja ljudi kao sredstva za svoje ''genijalne'' projekte? Nije i nee jer jo uvek su potrebni da se svojim pisanjem obraaju novim ''prosenim itaima'' koji su upravo napunili 18 godina i kojima treba objasniti greke njihovih oeva koji nisu uspeli da ostvare ono to su oni jednostavnim i prosenim jezikom napisali. Sada im je i jezik jo prostiji i proseniji jer su i sistem obrazovanja prilagodili svojem jeziku. Takav stil se potuje i plaa, a koliko rtava e on da odnese nikoga nije ni briga, jer se niz nastavlja. Da li postoji bitna razlika u mentalnom sklopu onih koji danas sprovode odluke bitangi

koje su dobile preduzea po Srbiji i onih koji su ubijali po ratitima? Mislim da ne. Svako opravdanje da se to ini iz straha za vlastiti ivot je besmislena, jer se tu ne radi o strahu, niti o ivotu, jer ga nemaju zato to je plaen (za njih on ima cenu izraenu u novcu), ve se radi o gore navedenom identitetu tue volje sa vlastitom koja je njihova vlastita volja koja je mogla da bude ostvarena samo ako ne postoji nikakva odgovornost za ono to je uinjeno. Da li neko zna da kae bar jedno ime i prezime onoga koji je takvim inom ostao bez ivota, koji je ostao invalid, koji je ostao bez svojih najbliih, koji je ostao bez minimuma egzistencije? Naravno da ne zna, jer nikoga to i ne zanima zato to oligarsi duha u Srbiji ostvaruju jedan metafiziki svet koji se nalazi izmeu potrebe za moralnim preispitivanjem mada nikada ne kau koga jer to nije potrebno da se navede kada se aplicira za sredstva kojima se finasiraju njihove organizacije koje se sve do jedne bave ugroavanjem ljudskih i manjinskih prava i kosovske mitologije. I u jednom i u drugom sluaju nema oveka sa imenom i prezimenom koji je ivo bie, ve samo apstraktni pojam pod koji moe da se podvede sve i svata, i zloinac i rtva. Umazane ruke brzo se speru. Hvala Doni.... Duan Saki,dipl.filozof