VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

MEHANIZACIJA PRETOVARA
Studijski program:

predmet:

DRUMSKI SAOBRAAJ
Predmetni nastavnik:

mr Boban Cvetanovi

TRANSPORT VRSTIH MATERIJALA FLUIDOM

UVOD

U zavisnosti od toga kojim fluidom se vri transport vrstih materijala razlikuju se hidrauliki transport, kada se transport vri vodom i pneumatski transport kada se transport vri gasom, najee vazduhom. Hidrauliki transport je, u stvari, cevni transport meavine usitnjenog materijala i vode. Hidrauliki ima smisla transportovati materijale koji ne menjaju svoja fizika svojstava niti hemijski reaguju u dodiru sa vodom (kako bi sa njom gradila jedinjenja koja bi dovela do zapuenja cevovoda). Hidrauliki se transportuju: usitnjeni ugalj, usitnjene rude svih vrsta i njihove jalovine, pesak, pepeo, ljaka, celulozna vlakna, hartijska masa, koncentrati stonehrane i dr Pneumatski transportom, praktino se mogu transportovati gotovo svi rastresiti materijali bez posebnog ogranienja. Tako da se pneumatiki transportuju: ugljeni prah, pepeo, itarice (kukuruz, penica, suncokret, soja, i sl.) i njeni proizvodi (brano, eer, stona hrana, i td.), so, piljevina u drvnoj industriji, vetako ubrivo i td.

Ako se isti materijal moe transportovati i hidrauliki i pneumatiki tada presudnu ulogu pri odluci o nainu transporta ima duina cevovoda hidrauliki transport se primenjuje za vea rastojanja, a pneumatski za manja rastojanja.

PNEUMATSKI TRANSPORT

Pod pneumatskim transportom podrazumeva se cevni transport meavine rastresitog transportovanog materijala i transportnog vazduha. Materijal se uvodi u cev kroz koju struji vazduh odreenom brzinom povlaei sa sobom i estice materijala. Transport materijala zasniva se na injenici da struja gasa deluje na estice materijala aerodinamikim silama, koje pri odgovarajuim brzinama gasa postaju dovoljno velike da estice materijala budu ponete strujom gasa. Kretanje estica materijala pri pneumatskom transportu je haotino i sa sudarima ali sa osnovnim komponentama brzine u pravcu ose cevovoda koja je, naravno, manja od brzine gasa. Da bi se izbegla opasnost od eksplozije pri transportu nekih prakastih materijala, umesto vazduha koristi se ponekad i inertni gas (npr. azot) Primenjuju se za utovar i istovar brodova, lepova, vagona i kamiona kao i za pretovar iz jednog u drugo prevozno sredstvo.

Ova vrsta transporta naroito je pogodna za suve, lako pokretljive, sitnokomadaste, zrnaste i prainaste materijale koji se ne lepe za cevi i druge ureaje (sve vrste itarica i njihove preraevine u mlinovima i silosima, ugalj u prahu u termoelektranama i velikim kotlarnicama radi loenja parnih kotlova, pesak u livnicama, deterdente u prahu, kalcinisanu sodu i druge prainaste i zrnaste materijale u hemijskoj i procesnoj industriji, sve vrste praine sakupljene usisavanjem zagaenih prostorija, hala i raznih maina koje obradom nekih predmeta stvaraju prainu, cement, pepeo u termoelektranama i industrijskim kotlarnicama od mesta sakupljanja do sabirnih bunkera, pamuk, kao i administrativne poiljke unutar velikih nadletava, unutar fabrika i laboratorija, u gradovima izmeu optina, u potama itd. -pneumatska pota) Za pomenute materijale primenjuju se pneumatska transportna postrojenja razliite vrste, iji kapacitet iznosi do 300t/h, sa duinom do 2000m i sa visinskom razlikom do 100m.

PREDNOSTI I MANE PNEUMATSKOG TRANSPORTA

Prednosti pneumatskog transporta u odnosu na mehaniki transport : moe da se obavlja lako u svim pravcima, prilagoavajui se raspoloivom prostoru i ostalim uslovima, zahteva daleko manji prostor, ime se mnogo tedi u graevinskom pogledu, a mogu se i lako premetati prua mogunost povezivanja raznih zahteva u okviru tehnolokog procesa, kao to su: istovremeno suenje ili vlaenje, zagrevanje ili hlaenje materijala vazduhom za vreme transporta, razvrstavanje materijala po krupnoi na osnovu brzine taloenja itd., dovodi do najmanjeg rasipanja materijala za vreme transporta i na taj nain najmanje zagauje okolinu, obezbeuje najbolje higijenske uslove kako za osoblje koje ga opsluuje tako i za transportovani materijal, obezbeuje visok stepen automatizacije tehnolokog procesa u kome uestvuje, omoguuje ostvarivanje velikih kapaciteta po jednoj liniji (i do 300 t/h),, a cena ureaja je mnogo nia od cene mehanikih transportera.

Pneumatski transport ima sledee mane: ne moe se primeniti na sve materijale, ve samo na prainaste i zrnaste, kod transporta abrazivnih materijala nastaje brzo troenje delova za vreme transporta materijal se donekle usitnjava, naroito kad sistem pneumatskog transporta nije dobro odabran i kad strujni parametri nisu dobro odreeni, zahteva bolju strunu obuenost radnog osoblja koje rukuje sa ureajima pneumatskog transporta, potronja pogonske energije je pri istom kapacitetu i ostalim uslovima via nego kod mehanikog transporta.

VRSTE PNEUMATSKIH UREAJA

1) 2)

Prema nainu na koji se ostvaruje struja vazduha razlikuju se sledee vrste ovih transportnih ureaja: Usisni (vakuumski) ureaji strujanje vazduha ostvaruje se njegovim usisavanjem u cev, odnosno stvaranjem vakuuma na ulaznoj strani ureaja Potisni (natpritisni) ureaji struja vazduha ostvaruje se nadpritiskom na ulaznoj strani ureaja

Prema visini pritiska pneumatiki transport moe biti: 1. niskog pritiska (do10000Pa = 0,1bar), 2. srednjeg pritiska (0,1 1 bar ) 3. visokog pritiska ( > 1 bar ). Usisni pneumatski transport pripada kategoriji niskog pritiska, pri emu je vakuum uvek ispod jednog bara.

Prema specifinom masenom protoku materijala ( = mm / mv , gde su mm -maseni protok transportovanog materijala, a mv -maseni protok transportnog gasa (vazduha) pneumatiki transport se deli na transport:
1. 2. 3.

niske ( < 1) srednje (1 < < 10 ) visoke koncentracije (10 < < 80 ).

Potrebna veliina brzine gasa da bi se materijal transportovao zavisi ne samo od oblika i teine (veliine i gustine) estica materijala, ve i od koncentracije materijala u suspenziji sa gasom. Sa porastom koncentracije materijala raste i potrebna brzina gasa za pneumatski transport celokupne mase materijala. Ako je brzina gasa odgovarajua, estice materijala su manje ili vie ravnomerno rasporeene po preseku cevovoda. Ako je brzina gasa manja smanjuju se aerodinamike sile dejstva gasa na estice materijala, raste uticaj njihove teine na kretanje, to izaziva neravnomernu koncentraciju materijala u horizontalnom cevovodu. Ako se brzina gasa snizi ispod odreene vrednosti dolazi do taloenja izvesne koliine materijala na dnu horizontalnog cevovoda i zaepljivanja cevovoda.

10

11

USISNI PNEUMATSKI UREAJI

12

Vakuum pumpa (5) razreuje vazduh u sistemu pri emu pod dejstvom atmosferskog pritiska vazduh ulazi kroz usisni levak (1) i povlai sa sobom materijal kroz vodove (2). Na kraju transportnog voda smea vazduha i materijala ulazi u skuplja materijala (3) gde se usled naglog pada brzine smee odvaja materijal iz struje vazduha. Zapraeni vazduh iz skupljaa odlazi u ciklon (4) u kome se zahvaljujui njegovom kretanju po zavojnoj liniji odvajaju estice materijala na zidovima ciklona, kliu niz zidove ciklona i skupljaju se u njegovom donjem konusnom delu, odakle se materijal isputa preko specijalnih zatrvaraa (6).

Primenjuju se uglavnom za lakopokretljive materijale kao to su itarice. Posebno je pogodan za utovar materijala sa vie mesta jer vri direktno zahvatanje materijala sa gomile Pomou usisnih ureaja se reava relativno teak problem istovara odreenih saobraajnih sredstava (brodovi, kamioni, vagoni...)

13

POTISNI PNEUMATSKI UREAJI

14

Vazduh se pod pritiskom veim od atmosferskog potiskuje u cevne vodove (4) pomou kompresora (1). Poto klipni kompresor daje vazduh periodino to je izmeu kompresora i cevnih vodova postavljen vazduni rezervoar (2) da bi se u vodovima dobio vazduh stalnog pritiska. Iza vazdunog rezervoara postavljen je ureaj za odvajanje vlage iz vazduha. Materijal koji treba transportovati ubacuje se u cevni vod specijalnim dodavaem (3). Vazduna struja povlai sa sobom materijal i transportuje ga do skupljaa (5) gde se odvaja materijal iz smee vazduha i materijala nakon ega vazduh odlazi u atmosferu (6)

Ovi sistemi mogu da ostvare veu razliku pritiska u cevima i ureaju uopte usled ega se primenjuju za due transportne relacije kako po duini tako i po visini, kao i za transport materijala koji se tee pokreu.

15

HIDRAULINI TRANSPORT

Pod hidraulinim transportom podrazumeva se transport usitnjenih materijala vodom ili nekom drugom tenou, ako to transportovani materijal zahteva. Razume se, hidraulino ima smisla transportovati materijale koji ne menjaju svoja fizika svojstva, niti hemijski reaguju u dodiru sa vodom. Danas se uglavnom hidraulino transportuje pesak, ljunak, krenjak, pepeo, ljaka, ugalj i sve vrste ruda, njihovih jalovina i drugo. Ideja da se vodom transportuju usitnjeni materijali pojavila se veoma davno, u doba kad su ljudi poeli da koriste rene tokove za transport stabala raznog drvea, bilo u povezanom (splav) ili nepovezanom vidu. Hidraulini transport usitnjenih materijala cevima prvi put je razmatran 1865. godine u vajcarskoj za vreme reavanja nekih transportnih problema na eleznici. Ipak se 1900. godina uzima kao poetak ozbiljnijeg korienja hidraulinog transporta kad je on u SAD primenjen za transport fosfatne rude na Floridi. Dalja primena hidraulinog transporta tesno je povezana sa razvojem rudarstva, metalurgije, graevinarstva i energetike. Naroito je u poslednjih tridesetak godina uinjen veliki napredak u primeni i razvoju hidraulinog transporta i opreme kojom se taj transport obavlja.

16

Prema rasporedu, koncentraciji i veliini estica transportovanog materijala,razlikuje se strujanje homogene meavine i strujanje nehomogene meavine. Ako su estice materijala pri transportu ravnomerno rasporeene u fluidu onda se takva meavina naziva homogenom. U suprotnom, meavina je nehomogena. Strogo gledano, nemogue je ostvariti homogenu meavinu, pogotovo pri horizontalnom transportu. Naime, pri strujanju istog fluida maksimalna brzina je uvek u osi cevovoda. Meutim, pri strujanju meavina maksimalna brzina lei iznad ose cevovoda. Ovo odstupanje je utoliko vee to je meavina nehomogenija, odnosno, to su estice materijala vee, razliitije po krupnoi i nepravilnijeg oblika, i to je brzina strujanja manja. Kod nehomogene meavine koncentracija estica je najvea pri dnu horizontalnog cevovoda. Kad su u pitanju vertikalni cevovodi, koncentracija estica je najvea u osi cevovoda, tamo gde je i brzina najvea, a pritisak najmanji.

17

estice krupnoe iznad 50 m grade nehomogene meavine. U okviru nehomogene meavine kretanje estica moe da se obavlja na jedan od tri sledea naina:
Lebdenjem u struji vode ija je brzina neto vea od brzine estica. estice su krupnoe ispod 2 mm, a brzina strujanja meavine dovoljna da njene poprene komponente odravaju estice u horizontalnim ravnima za vreme kretanja, Skakutanjem - sastoji u tome da se estice u kraim ili duim skokovima kreu u vodenoj struji, zavisno od odnosa sila koje na njih deluju (Zemljina tea, sila potiska, hidrodinamika sila). estice su krupnoe iznad 2 mm, dok je brzina strujanja meavine neto vea od one pri kojoj bi dolo do taloenja estica na dno cevovoda, Kotrljanjem i klizanjem po dnu cevovoda-estice su znatno vee od 2 mm, a brzina strujanja meavine neznatno je vea od one pri kojoj nastaje taloenje. Kretanje estica umnogome zavisi od brzine strujanja meavine. Tako, mogu se i velike estice kretati lebdenjem ako je brzina strujanja meavine velika, kao to se i male estice mogu kretati kotrljanjem i klizanjem po dnu cevovoda ako je brzina strujanja meavine izrazito mala.

18

Danas je samo u SAD u izgradnji oko 15000 km cevovoda za transport mlevenog uglja, od kojih je najdui ETSI (2400 km, prenika 1080 mm) i iji je godinji kapacitet ravan kompoziciji voza od 375 000 vagona. Kroz veinu tih cevovoda transportuje mleveni ugalj za potrebe termoelektrana. Pri hidraulinom transportu mlevenog uglja na najvee tekoe se nailazi na kraju kad mleveni ugalj treba odvojiti od vode i osuiti ga. Postrojenja za dehidraciju i suenje uglja su skupa i iznose oko 20% od ukupnih investicija. Zato se dolo na ideju da se konstruiu i izrade takva kotlovska loita u kojima bi se meavina vode i ugljene praine direktno ili posle neznatne dehidracije sagorevala. U tome se delimino i uspelo. Proizvedena su ciklonska loita u kojima se meavina ugljene praine i vode sagoreva kad se dehidracijom postigne odnos 70 : 30. estice mlevenog uglja ne prelaze 0,3 mm. U literaturi se navodi da se takva meavina, uz dodatak aditiva za smanjenje otpora strujanju, vrlo ekonomino transportuje na udaljenja i do 500 km.

19

20

Pun razvoj hidraulinog transporta povezuje sa 1957. godinom kad je u SAD puten u pogon cevovod za transport mlevenog uglja od rudnika u Kadizu do termoelektrane u Klivelendu. Duine je 172 km, prenika 254 mm, ima ukupno tri pumpne stanice. Prva je na poetku, a druge dve na rastojanju od po 48 km jedna od druge. Poslednja deonica cevovoda duga je 76 km, jer je njen pad neto vei od prve dve deonice. Snaga termoelektrane je 660 MW i za nju se pomenutim cevovodom transportuje 1,5 miliona tona uglja godinje, to ini 80% od ukupne godinje potronje. Ostalih 20% od godinje potronje uglja transportuje se eleznicom. Cena transporta uglja u vreme projektovanja bila je 3,24 USD/t eleznicom, odnosno (1,52) USD/t cevovodom. Svaka pumpna stanica ima po tri klipne pumpe, kapaciteta 125 m3/h meavine uglja i vode i natpritiska 70 bara svaka. Po dve pumpe u svakoj stanici vezane su paralelno i obavljaju transport, a trea je rezervna. Ugalj se posle kopanja i odstranjivanja eventualne jalovine melje na krupnou od 0,070,14 mm i, zatim, transportuje mehaniki do tri rezervoara u kojima se pravi meavina. Dva rezervoara su prenika 107 m, a trei 53 m. Visina rezervoara je 6 m. Ovako velika zapremina rezervoara predviena je zbog toga to rudnik uglja radi u dve smene, a transport uglja cevovodom je neprekidan. Cevovod je ukopan u zemlju na dubini od 1,21,5 m, a debljina njegovog zida iznosi 1218 mm zavisno od pritiska koji trpi. Razume se, cevovod je spolja zatien protiv korozije.

Jo jedan vaan cevovod, takoe, za hidraulini transport puten je u pogon 1957. godine. Tim cevovodom se i danas transportuje gilsonit (ugljovodonini mineral iz koga se rafinisanjem dobija benzin, mazut i koks) od rudnika u dravi Juta do rafinerije u dravi Kolorado. Duina cevovoda je 116 km, a prenik 152,4 mm. Ima samo jednu pumpnu stanicu sa tri klipne pumpe od kojih dve rade istovremeno, a trea je rezervna. Instalisana snaga svake pumpe je 375 kW, a razvijaju natpritisak od 150 bara. Ovaj cevovod je jo karakteristian i zbog toga to on polazi sa kote 1750 m, prelazi vrh planine na koti 2565 m i kraj mu je na koti 1370 m.

21