JUL 2011 -

PRAVE OMLADINSKE NOVINE

B E S P L AT N O I Z D A N J E

S4 S8

IDENTITETI NA POMOLU
S12

HIPI HIPI HIPSTER

S16

MIR I LJUBAV

UNDER

S2

Ima li ivota van Beograda?

Neka mi ne zamere mnogobrojni politiari koje poznajem, neka mi ne zamere ni klijenti Agencije StratCom, ali ja ovde zaista moram, kao Kragujevanin i kao neko ko je u dobroj meri odrastao i odkolovao se na oevoj plati Namenske, da iznesem lini stav. Vojna fabrika u Kragujevcu postoji skromnih 158 godina i nije edo samoupravnog socijalizma, ve nosilac razvoja grada. Jo 1853. godine arl Lubri pokrenuo je topolivnicu, a 1929. godine napravljeno je itavo naselje - Stara radnika kolonija. U tom momentu Kolonija je bila najvee i najorganizovanije radniko naselje u Evropi. Fabrika je rasla i razvijala se, a rad u Namenskoj u Kragujevcu je odvajkada stvar prestia. Radnici Namenske poznati su kao izvanredni proizvodni radnici, tehniari, inenjeri. Neretko su, i to i iz sopstvene kue znam, stavljali interese drave i fabrike ispred svojih linih interesa i potreba. Tako je bilo kada je stanje bilo dobro, tako je bilo i tokom ludih devedesetih. Siguran sam da je tako i danas. Oruari, kada protestuju, to ine organizovano i po pravilu argumentovano. Verujem da i sada postoje razlozi za trajk i dobro je da su drava i radnici pronali reenje. To me raduje, ali me istovremeno brine druga stvar: Vie od dve nedelje radnici Namenske trajkovali su u Kragujevcu. Obilazili su ih poslanici, podrao ih je i gradonaelnik.

Centralna vlast je utala, a mediji su, umesto sutine protesta, skretali panju na formu. Do graana su dopirale vesti kako su radnici zauzeli magacin, kao da e, ne daj Boe, da se iz njega do zuba naoruaju i da krenu na Beograd! O samom problemu nije se previe govorilo u javnosti, o reenjima jo manje. Osamnaestog dana trajka radnici kreu u Beograd. I gle uda istog momenta se nalazi reenje za njihove zahteve?! Pa kako prethodnih dana to reenje nije naeno dok su ljudi trajkovali u Kragujevcu, a sad, kad su radnici doli za Beograd i kada je dogorelo, ekspresno reavamo stvar? Imam utisak da centraliste mnogo vie brine blokada jedne ulice u glavnom gradu, nego propast jedne fabrike ili itavog grada u, kako oni vole da kau, provinciji. Gospodo, mnogo je vanija sudbina hiljada porodica koje Namenska hrani i sudbina jedne od retkih izvozno orijentisanih fabrika, nego prohodnost Nemanjine ulice u Beogradu. Ne plediram da se protestima ispred Vlade reava stvar. Plediram da se problemi reavaju kada nastanu i kada se uoe, a ne kad eskaliraju. Da je bilo vie sluha i volje, apeli radnika i gradonaelnika Kragujevca bili bi sasluani pre dolaska u Beograd. Postoji ivot i van glavnog grada. Postoje i vredni ljudi koji rade i koji se bore da njihova mesta ive bolje. Podsetiu zato politiku, medijsku i svekoliku drugu elitu mile nam i napaene otadbine: pogledajte malo i oko sebe. Ne ine Srbiju samo

Beograd i Novi Sad. Izaite iz kabineta, pocepajte cipele i pohabajte malo gume na crnim limuzinama. Videete koliko nam je zemlja divna i koliko vrednih ljudi stvara i proizvodi da biste vi mogli da preuzimate odgovornost i reavate globalna pitanja. UOSTALOM, OD 10 NAJVEIH IZVOZNIKA 9 JE VAN BEOGRADA. I ovaj jedan beogradski je Jugoimport SDPR, koji prodaje i plasira ono to se proizvodi u Kragujevcu, Uicu, Valjevu...Ako ne potujete ove ljude, potujte barem ono to oni rade za dravu. Na kraju: ima u Skuptini Srbije dosta Kragujevana. Herojski su, osim Verka Stevanovia, utali. Nisam uo ni uvaenu predsednicu Skuptine, ni uvaenog lidera jedne opozicione partije koji je trajkovao glau i eu, ni potpredsednicu vodee vladajue stranke, ni potpredsednicu jedne druge opozicione stranke (iz koje je nastala ova asketska opoziciona stranka) da su se, makar i jednom reju, oglasili danas, tokom skuptinskog zasedanja, povodom Namenske. Ah da, oni su sad Beograani. Setie se svog grada pred izbore. Graani e suditi o politici i radu svakoga ko izlazi na izbore, ali pomo i podrku ljudima treba pruiti kad im je ona zaista i potrebna, a ne da bogatim i odmerenim renikom u izbornoj kampanji slatkoreivo obeavate kule i gradove onima koje zovete biraima, a ne ljudima. I ne odriite se rodnog grada i porekla. ovek bez korena lako izgubi i identitet i integritet.

MARKO SELAKOVI

S3

QUESTION TAGS, TA JE TO?

DRAGANA AMALIRIS //abc.amarilisonline.com added to the main part of the sentence, inviting the listener to confirm or give an opinion about the comment. Sastoji se iz dva dela: 1. potvrdne reenice + negacije u konstrukciji Question Tag Jack is happy, isnt he? 2. negativne reenice + potvrdni Question Tag Susan is not tired, is she? Znai, sam Question Tag se sastoji od pomonog glagola (an auxiliary verb) i line zamenice(pronoun). Sve to ba lepo nacrtano, kao tabelu imate na sajtu EnglishClub.com, pa lepo pogledajte. TA JE VANO: QUESTION JE PITANJE, TO ZNAMO. A ZNAMO I TA JE TAG, MANJE VIE SU SVI TAGOVANI, AKO TAKO MOEMO DA KAEMO, NA NEKOJ FOTKI NA FACEBOOK-U. TAG na engleskom oznaava oznaku, nalepnicu, etiketu, privazak a kao glagol ima znaenje etiketirati, oznaiti. Question Tags ili amerika varijanta Tag Question je posebna gramatika konstrukcija u engleskom jeziku. To je potvrdna reenica, kojoj se pridodaje upitni segmant, konstrukcija, odvojena zarezom. Zanm, zvui, sauvaj boe, ali u sutini je vrlo jednostavno, ako znamo kako se prave vremena u engleskom, a to znamo, zar ne! To je to, question tag = mi znamo vremena u engleskom, zar ne! To nae zar ne, toliko upotrebljivo, nezavisno od vremena, koje u srpskom jeziku koristimo, u engleskom jeziku mora da se izrazi preko formule. To jedini nain da skrenemo panju sagovornika, da traimo ili dobijemo miljenje o neemu. The question tag in English is a phrase 1. Samo je jedna negacija dozvoljena 2. Vreme mora da bude isto i u glavnoj reenici i u Question Tag konstrukciji 3. Akcentuje se uvek Question Tag konstrukcija - Hes read this book, hasnt he? (Presnt Perfect) - He read this book, didnt he? (Past Simple) - Hes reading this book, isnt he? ( Present Continuous Tense) - He reads a lot of books, doesnt he? (Present Simple) - Hell read this book, wont he? (Future) To je cela pria.

PRIA O BIKINIJU
Prie se mogu priati gotovo o svemu. Svaka stvar, predmet ima svoju istoriju, priu. Leto je tu, vreme za plau, more i bikini. Znae krajnje je vreme da vam ispriam priu o bikiniju. Mnogo pre nego to se pojavio kao naziv vrste kupaeg kostima, postojao je atol, koralno ostrvo u grupi ostrva u Tihom okeanu koji se naziva Mikronezija. Bikini je danas deo drave, koja se zoveMaralska ostrva. Sami stanovnici su svoje ostrvo nazivali pikini, od kombinacije rei pik= povrina i ni=kokosov orah, mada ovo tumaenje nije zvanino priznato. Kakve sad to veze ima sa kupaim kostimom.

Prvi bikini je kreirao Francuz po imenu Louis Reard, po zanimanju mainski inenjer, koji je odluio da se bavi dizajniranjem enske odee. Najuspeniji dizajn je pomenuti kupai kostim, koji je bio prilino senzacionalan za njegovo vreme, 1946 godina, tako da je Luj imao prilino problema dok nije pronaao devojku, model, koja e to pbui u javnosti. To je izgledalo ovako: Devojka po imenu Mielin Bernardini je pristala a ostalo je istorija. Da se vratimo na nasam naziv bikini. Otprilike u to vreme, 1946 godine, SAD su izvrile jednu od svojih razornih nuklernih proba na atolu Bikini. udo jedno, ta sve ovek napravi svojom voljom i uniti lepotu prirode na ovoj naoj planeti. Evo tipinog prizora sa pomenutog atola, da shvatite o emu priam i ta je u jednom delu, unitenu nuklearnim poigravanjima.

Da se vratim na kupai kostim. Javno prikazivanje novog kupaeg kostima je bilo nakon nuklerane probe, pa je dizajner smislio da e njegova kreacija imati snagu nuklerne eksplozije na ljudski rod, posebno na muku populacija, pa je zato imenovao svoj kostim bikini. A evo i nekih poznatih dama, koje su ule u istoriju, zahvaljujui upravo bikiniju. Radi se o Bond devojkama. Najpre Ursula Andres, vajcarska glumica, izabrana za najlepu od svih Bondovih devojaka u nekim glasanjima je ponela beli bikini i izala iz morske pene, kao Afrodita, pred on Komerija u filmu Dr. No 1962 godine. Zatim je to mnogo kasnije ponovila, 2002 godine, ponovila u nekoj vrsti omaa Hali Beri u filmu Die Another Day sa Pirsom Brosnanom.

S4

IDENTITET NA POMOLU
ANITA ERKER

O KO SMO MI? GDE PRIPADAMO I ODAKLE DOLAZIMO? KAK UTIEMO NA DRUGE? ILI A ONI NA NAS? MA KOJE NACIONALNOSTI, RASE, VERE I. POLA, PRED OVIM PITANJIMA INI SE DA SMO SVI JEDNAK
POTEKOE U PRONALAENJU SOPSTVENOG JA: Personalni identitet, njegovo pronalaenje, ali i odravanje vue sa sobom odreene potekoe. Svetski drutveni poredak, suoen sa procesom modernizacije i globalizacije, u nunosti je da menja svoju strukturu izlazei u susret narastajuim zahtevima graana. Menjanje jednog takvog entiteta diktira i menjanje elemenata od kojih je sainjen. Najpre drave, a potom i pojedinaca, kao supstanci od kojih je sainjen. Zatim nacije, meunarodne organizacije; tu je i globalno, svetsko drutvo kao hibridna zajednica svih. Shodno tome, iako naueni da ive na svoj nain i po svom sistemu , ljudi su suoeni sa nametnutim promenama. Takve promene deluju spolja i prisiljavaju pojedince na usvajanje novih vrednosti kako bi se, da ponovimo, homogenost svih tih podentiteta sauvala. Tako se, primera radi, u modernom drutvu, ili drutvu rizika ukoliko iskoristimo konstrukciju Urlich Bek-a, javila strahovanja i potreba da se obrati vie panje na ekologiju i odrivi razvoj. Vie nije bitno grejati se na drva, jer e seenje istih ugroziti eko-sistem ije posledice direktno utiu na nae zdravlje. Pre manje od jednog veka o tome se nije razmiljalo. Danas, naprotiv, rizik je ta koji nas usmerava. Poveani rizici na svakom nivou ( globalnom, regionalnom, nacionalnom, lokalnom..) unose neravnoteu u sistem koji poinje da se bori, direktno utiui na pojedince. Naime, kriza u drutvu veoma lako proizvodi krizu identiteta. Oekivanja drutva umnogome su se uveela. Na ceni vie nisu samo vrline poput umerenosti, dobrog graanina ili vetog govornika ( termini koji datiraju jo iz antike politike misli ). Danas imamo izbor. Mnotvo ivotnih stilova izmeu kojih sami biramo i sledstveno tome odreujemo kako e nas drugi videti i da li e nas prihvatiti; kakvu emo sliku stvoriti o sebi. Za ponaanje snosimo posledice, ali, ma koliko to bio na izbor, ipak i te norme preuzimamo iz sistema vrednosti okoline u kojoj ivimo. Zato? Iz razloga to e nam tako biti olakan opstanak i razumevanje. Dakle, sistem vrednosti sastoji se od normi koje su poeljne, a mi ih, kao slobodne individue, biramo, kombinujemo, gradimo nove ali svesni rizika i pometnje koju moemo izazvati.

PITANJE IDENTITETA JEDNO JE OD PRVIH SA KOJIMA OVEK DOLAZI U KOTAC. SVESTAN DA NIJE SAM U SVETU, DA NJEGOVO PONAANJE ZAVISI I UTIE, KAKO NA NJEGA, TAKO I NA ONE KOJE GA OKRUUJU, DA JE DEO NEKE VEE STRUKTURE I, NARAVNO, ODREENIH NORMI I PONAANJA: OVEK POINJE DA RAZAZNAJE SVOJE JA, ALI I VEZU SVOG JA I ONOG MI. Identitet, bilo personalni ili kolektivni, pomae individui da prepozna svoje mesto. Kako bi to uspeo potrebni su odreeni uslovi. Pre svega, stabilan drutveni sistem. Stabilan sistem, omeen jasnim pravilima i, shodno tome, ulogama i oekivanjima, pomae pojedincu da shvati gde se nalazi. Takav sistem, nuno, poseduje i odreen sistem vrednosti ukorenjen duboko u drutvo. On omoguava pojedincu da ra-

spozna dobro od loeg, da usmeri svoje ponaanje, uvidi opte ciljeve ( drutvene ciljeve ), norme i pravila. On mu , nalik kompasu, olakava da se stopi sa okolininom ( i pronae meru u ispoljavanju sopstvenih osobenosti ), omoguava mu da normalno funkcionie, da se razvije i, kao najvanije, takav sistem uva homogenost zajednice. Naravno, pojedinac moe doi u sukob sa okolinom ukoliko mu ona zatrai da se odrekne pojedinih individualnih karakteristika ( obino loeg egoizma ) te on takve vrednosti smatra nametnutim, nunim i teko ih prihvata; bori se sa njima. U jednom trenutku on postaje svestan toga sto mu se namee, ali i onoga sto moe sam da izabere. Tada, na osnovu principa i vrednosti koje je samovoljno izabrao, usklauje svoje ponaanje s optim krojei svoj, personalni identitet. Personalni identitet Ja i kolektivni Mi, samo su dve od mnotva dimenzija pojedincu svojstvenog identiteta. Oni ga ine posebnom individuom olienom linim karakteristikama, ali i biem sposobnim da ivi i dela u duhu zajednice.

S5

MOJE JA U NEPOZNATOJ SREDINI: Vai li personalni identitet samo u drutvu u kojem je stvoren? Uporno se namee pitanje koliko sam Ja u mogunosti da budem Ja ukoliko se naem u sredini sa meni sasvim nepoznatim vrednosnim sistemom, meu ljudima drugaijih kulturolokih i esencijalistikih shvatanja? Zamislimo sledeu situaciju: Ukoliko jedan Srbin ( uzimam primer sledstveno tome da sam iz Srbije ) otputuje u Arapsku zemlju i na ulici zazvidi za mladom devojom. Konsekvence jednog takvog postupka nee biti onakve na kakve je on navikao. Grei li on u neemu? Zbog ega okolina drugaije reaguje ? Zbog razliite kulture, razliitog pogleda na svet, razliitih vrednosti. Prost primer je i nain pozdravljanja ( u vidu poljubca u obraz ). Poznato nam je da se pri pozdravu osobe poljube u obraz: 2, 3 ili 4 puta, u zavisnosti o kojojem narodu je re. Te, ukoliko se naemo u tuoj zemlji i elimo da im pokaemo da ih potujemo, mi emo taj obiaj ispotovati iako ga ne razumemo ili je drugaiji od naeg. Na taj nain stopiemo se sa okolinom i sauvati homogenost. Kao to vidimo, norme i pravila predstavljaju kompas jednog drutvenog sistema. Ali, ta ukoliko doe do krize identiteta ? Ukoliko vie ne znamo ta bi trebalo, bilo poeljno, ispravno ? Kriza identiteta najee je deo jedne ire kize ( krize u drutvu, linosti ili krize poretka u celini ). U takvim situacijama usaeni principi i vrednosti bivaju nagrieni, dolazi do njihovog potresa i pokuaja stvaranja novih. Pojedinac je tada u nepovoljnoj situaciji. Gubi odrednice, kompas kojim se vodio, jer oni koji su vaili do tada, koje je on usvojio i na koje je navikao, dovedeni su u pitanje. Iznova poinje da preispituje ko je i gde se nalazi, koja je njegova uloga i mesto. Susree se sa situacijama kada je sve ono naueno postalo strano i vie nije na ceni te mora pronai nove putokaze kojima e se ponovo izgraditi, izgraditi svoje Ja i Mi. NAE MI NE ELI MOJE JA. TA SAD ? Jer ona je romkinja. A on je crn. Jer zato da se prilagoavamo kad moemo i bez njih. Pitanje jednakosti oduvek je proimalo sve drutvene odnose. Ma o kojoj sferi drutva da je re, jednakost se uvek propituje. Ipak, istorijski gledano, princip jednakosti oduvek najprisutniji je u politikom ivotu. Tu se rodio, tu se i neprestano propituje njegovo vaenje. Politika je, dakle, majka ovog principa. Jednak status, prava i

obaveze; jednake mogunosti, ali i zatita: deo su grke doktrine sauvane do danas. Oduvek se znalo ko ima poloaj i ulogu u zajednici ( zavisno od istorijskog perioda: razliita dobra odreivala su status pojedinca- imovina, presti, mo ). Svesnost o potrebi za jednakou nametnula se veoma rano i razvijala uz surove borbe. Najpre su to bile, kako je navedeno, politike ( civilne jednakosti- prava ), zatim ekonomske i, naposletku, kao nunost i posledica, socijalne jednakosti. Tek osvajanjem socijalnih prava je udaren temelj za drutvenu jednakost u punom smislu. Poetna civilna prava, ograniena na birako pravo i participaciju graana u politici, nisu zadovoljila potrebe onog Ja. Drutvo je veoma rano uvidelo da pored politikog ivota iliti javnog postoji i privatna sfera u kojoj glasanje ne igra vanu ulogu. U pitanju su odnosi izmeu pojedinaca i grupa. U njima ne postoji ni jedan zakon koji obavezuje. Nema sankcija, nema kazni. Moe biti prihvaen ili odbaen. Deo celine, ili izgurnut na marginu. Moe naii na odobravanje/ neodobravanje, a da li e biti jednak sa drugima i shodno tome jednakih mogunosti ne moe se unapred znati. Dakle, na scenu stupa Ja. Ja koje nije uspelo da postane Mi jer je obeleeno kao drugaije, kao strano, nepoeljno. Ono Ja koje je esto fiziki ili mentalno drugaije, koje ima drugaiju prolost ili kulturno naslee. Re je, dakle, o podreenim grupama u drutvu: manjinama (etnikim, nacionalnim... ), ali i individuama ponaosob. Multikulturalizam koji je buknuo poslednjih decenija ojaao je manjine da zahtevaju poseban tretman. Naime, nije re o specijalnim pravima ili ustupcima, ve onim pravima koja e im omoguiti da se integriu u zajednicu koja ih odbacuje. Uzmimo za primer slovenaku manjinu u vojvodini. Tek nakon otvaranja koli na njihovom maternjem jeziku ( to na prvi pogled moe izgledati kao sprecijalan zahtev, jer, eto, zato ive onde gde nije njihov jezik ) oni su zapravo osvojili sasvim prirodno pravo- pravo na obrazovanje. Tek sa ovim pravom oni su postali jednaki, to ne bi bili u sluaju da je u pitanju samo politika ili neka druga jednakost. Dakle, proirila su se interesovanja i aspekti delovanja pojedinaca i, zajedno sa njima, zahtevi za jednakim i istim tretmanom, kako na radnom mestu, domu zdravlja, kolskoj ustanovi, tako i na ulici. ALI. Vratimo se na trenutak na ulicu. Ve smo pomenuli da na ulici ne vae nikakvi zakoni, ne u smislu odnosa izmeu ljudi. Dakle, svako je slobodan da se iskae na nain na koji on misli da je prikladno i da kao jedinu sankciju snosi neodobravanje okoline. Tada nastaje rat. Slovaci koji su dobili kolu, obezbedivi na taj nain odreen stepen jednakosti, nee ga imati i na ulici. Naime, prodavaica u srpskom super marketu veoma lako, iz nekog

njoj znanog razloga, moe da odbije da ih uslui odnosno da razgovara sa njima. Njena uverenja su samo njena. Njoj se ini da nije u redu to ne govore jezikom zemlje u kojoj ive te to moe smatrati povredom svog identiteta ( identiteta zajednitva ). Ona tada misli: Zato da im izaem u susret, u manjini su, oni su ti koji treba da se prilagode. Vratimo se na trenutak na uslove, odnosno nemanje istih. esto su manjine u povlaenom poloaju upravo iz razloga to im javna dobra nisu dostupna u onoj meri koliko bi im bilo potrebno da svoj surov poloaj na drutvenoj lestvici uzdignu. Odbaeni su, izgurnuti na marginu, osueneni na ponizno sputanje glave i oseaj nelagodnosti kad god su izvan svoje primarne zajednice. esto ute i trpe. I, zaista, drutvo i dalje zadrava homogenost, ali, ne ini li se- vetaku homogenost? I sve dok pojedinci nemaju oseaja za druge, sve dok klasifikuju ljude poput robe i pripisuju im osobine koje i ne mora da znai da imaju, ali je, eto, prirodno da su takvi ( predrasude, stereotipi ) sve dotle e drutvo biti u ravnotei. Hoe, ali vetakoj. A takva ravnotea nee opstati veno. Rasprsnue se poput spekulativnog mehura, a posledice nee moi ni najotroumniji teoretiari i vidovnjaci da predvide. SAVET ZA JA, SAVET ZA MI: Vidi, uoi; ali i prihvati. Prui ruku. Sluaj. Drugaiji je, ali moda ima neto to te moe nauiti. Naui i ti njega. Shvati lepotu njegove razlike; pomozi mu da je i on shvati. Ponudi mu klupu u koli, ili kafu na poslu. Ili zadri lift iako uri: ivot ti nee biti ugroen, ali e mehurov biti makar malo produen.

S6

IVICA MILARI

film
AKO JE WANTED ZAPRAVO SAMO PRIKAZ VLANOG SNA POLUDELOG RAUNOVOE VEE PRE NEGO TO POE NA POSAO SA AUTOMATSKOM PUKOM I ELJOM DA UBIJA, ONDA OVAJ FILM MODA I IMA NEKOG SMISLA. Bez obzira na uspeh u amerikim i drugim bioskopima; bez obzira na relativno dobar prijem kod kritike, WANTED je za mene ostvarenje koje je sasvim uasno. Akcioni filmovi ipak nisu tako komplikovani za pravljenje, ali to ne sputava ovaj se spotie na svakom koraku. WANTED pria priu o jadnom menaderu prodaje Vesliju koji mrzi svoj ivot. Stvar popravlja Anelina oli kada se jednog dana pojavi i kae mu napuenim usnama da je on u stvari sin najgoreg plaenog ubice i da ima super-herojske moi. To ga oduevi pa zato kree na trening koji e i od njega napraviti ubicu. Mentor mu je Morgan Frimen, ef vesele kvadre atentatora, i ita greaka u velikoj tapiseriji. Pomou tih greaka, on dolazi do imena ljudi koje treba ubiti. Meu njima je i Kros, moda-jeste-moda-nije ovek koji je ubio Veslijevog oca. Da ovo ne bi bilo dovoljno, pria se linearno komplikuje smenim zavera, u zaveri, u jo veoj zaveri manevrima, iako gledaoca ne moe manje da zanima ta je poena, poto bi i slepi, stogodinji, nepalski erpas ve davno shvatio da ovaj film nema nikakvu poruku, niti e se delovi slagalice na kraju sklopiti u nekakav genijalan zakljuak. Da stvar bude dodatno gora, akcija je smena. Film usporava vreme, zumira zrna koja lete i penetriraju lobanje ili se meusobno sudaraju i 150 hiljada puta podvlai da glavni akteri mogu da feliraju putanju metka (recimo, pogode nekog iza ugla). Jurnjave su dosadne i nepregledne, akteri savreno neubedljivi; Dejms Makavoj koji tumai Veslija izgleda kao da glumi desetogodinjaka, a Anelina kao da sve vreme razmilja iz koje zemlje treeg sveta e usvojiti svoje novo dete. Najtunije od svega, film je baziran na istoimenom i veoma cenjenom stripu. WANTED ima jedan ogroman problem. On nije injenica da je film glup, naivan, besmislen, nelogian, pretenciozan i dosadan. Problem je to je sve od navedenog.

Wanted

Black Death

POTREBNO JE BITI VEOMA, VEOMA MRAAN, AKO STE U STANJU DA NAPRAVITE ZAPLET SMETENU U 13. VEK U KOJOJ JE RASPLAMSALA EPIDEMIJA KUGE JEDAN OD MANJE UASNIH ASPEKATA PRIE. Ovo je teko i vrlo uznemiravajue ostvarenje, od poetka do kraja. U njemu, grupa vojnika, delegirana da pronae razloge zato malo, izolovano selo i dalje nije pogoeno kugom doputuje u oblinji manastir. Tamo, oni od opata trae monaha koji e im biti vodi. Mladi Desmond se prijavljuje, eljan da pronae svoju devojku koja se takoe krije blizu tog mesta. Ubrzo, oni polaze na put smrti, uasa i sumnje u boga. Tokom vie od jedne scene, BLACK DEATH me je podsetio na film VALHALLA RISING. Kao i u njemu, ovde nam reiser daje kombinaciju eksplicitnog nasilja i nadrealnih situacija i okruenja. Ovom doprinosi i horska muzika podloga, koja daje dodatno iseenje, kao i zanimljiva kamera iz ruke, ali, sreom, bez brzih, konfuznih prelaza koji su inae veoma pop-

ularni poslednjih godina. Iako glavna pria prati lov na uzrok bezbonitva, postoje i druge niti koje sa sa njom prepliu. Niko od likova, ni glavni ni sporedni, ne prilazi stereotipima koji su klasini za filmove smetene u srednjovekovni period, ve daje prilino uverljive religijske fanatike, plaenike fokusirane na lino preivljavanje, preplaene seljake i racionalne, nemilosrdne seoske stareine. Jedino je malo zabrinjavajue injenica da e, ukoliko nastavi sa ovakvim odabirom uloga, on Bin uskoro poeti da nosi ma i u stvarnom ivotu. Jedan od najjaih strana jeste igranje filma sa idejom natprirodnog, koja je odraena tako dobro da ne unitava gledanje niti, sa druge strane, trivijalizuje zaplet. Reiser, Kristofer Smit, moe da bude ponosan napravio je film koji u jednakoj meri funkcionie kao anrovsko ostvarenje, ali i kao kontemplacija na temu da li u poludelom vremenu uopte ima ne-poludelih ljudi.

S7

MAMURLUK 2 (THE HANGOVER PART 2) Moda nije najoriginalniji film, ali HANGOVER PART 2 prua ono to obeava u razmeri 1:1. Tri prijatelja, izgubljena nakon lude, alkonarkotine noi, moraju da pronau mladog brata budue supruge jednog od njih. Na putu im stoji samo jedna stva Bankok. Ista formula kao i prvi deo, jednaka ili na trenutke i vea zabava od prethodnika. Prljave ale, retardirane ale, kompleksne ale, sve je tu. Radujem se treem delu, koji bi mogao da bude smeten negde severno, recimo u Moskvi ili Helsinkiju. THE PARKING LOT MOVIE Naplaivanje parkinga moe da bude sjajno mesto za istraivanje raznih aspekata oveanstva: od automobilske kulture i potroakog drutva, do smisla identiteta i pojedinane svrhe svakog od nas. Naravno, ako to radite svaki dan, isto tako moe da bude mesto gde ete rizikovati teke povrede dok visite na prozoru vozaa koji nije hteo da vam plati 40 centi. THE PARKING LOT MOVIE govori o grupi vrlo specifinih radnika na parkingu, i svemu to su nauili na tom poslu.

strip

Strip centar - strip industrija

U dananjem svetu mogu se izdvojiti puno strip centra ali mi emo spomenuti one najvee.To su Francuska,Belgija,Japan,Kina,Sad i Italija. Sve ove drave imaju potpuno razliite tradicije u strip kulturi. Francuska i Belgija oduvek neguju umetniku stranu stripa. Strip svoj uspon doivljava ezdesetih godina dvadesetog veka,od tada se tretira kao prava umetnost.Francuski strip je obino prepoznativ u formatu albuma sa etrdesetak stranica,tampa se na kvalitetnom papiru i sa tvrdim koricama.Status strip autora je u francuskoj mnogo vii nego u Americi i Japanu.Smatraju ih pravim umetnicima. Jedni od najpoznatijih strip junaka Francusko-Belgijske proizvodnje za koje ste sigruno uli,ili bar neke od njih su: Asteriks i Obeliks,Blacksad,Gaston,Tlini Tom,Titan,Deremaja,trumpovi,Iznogud,Umpah-Pah itd.. . .

S8

Hipi hipi hipster

SAVI MARIJANA SARAP Ovaj stil nastao je kao novi pravac inspirisan, indie rock kulturom, pank i hipi pokretima, to i pokazuje to i pokazuje da hipsterizam ne moe biti definisan kao ist pravac. Hipsterizam predstavlja srednju klasu mladih ljudi povezanih sa alternativnom kulturom, posebno muzikom nezavisnim rokom, alternativnim hip hopom i filmom. Uske farmerice su kljuni deo odee. Majce sa natpisima, xxl koulje koje su najee praene karo arom i demperii retro stila koji odaju utisak leernosti. eiri, nakit (iz bakinog ormaria), naoare sa debelim okvirima esto bez stakla (stil Bob Dilan), retro torbe i izme su asesoar koji upotpunjuje stil hipstera. Njih ete retko videti u popularnim gradskim lokalima, a najee sa svojom ekipom u prirodi ili oblinjem parku. Inteligentni i obrazovni hopsteri su grupa ljudi koji su protivnici zagaivanja okoline, oni su ti koji uvaavaju vonju fixed-gear bicycle. Pozdravljam hipsterizam kao pozitivni i kreativni life stile!

God save hipsteraj

MILO OVJEK KOVAEVI MNOGO PRE NEGO TO SE DIGLA ITAVA GALAMA OKO HIPSTERA, MOJ BRAT I JA SMO IH NJUILI. TADA MI SMO IH, NEUKO, NAZIVALI EXIT, URBAN SHOP ILI CITY MAGAZINALTERNATIVCI. City magazin vam je, ukoliko vam nekim udom nije dospeo u ruke, reklama sa ponekim lankom koji vam objanjava kako da budete, tobo, urbani. Moete ga, naravno, besplatno ( jer vie ni ne vredi) pokupiti na svakom oku ukoliko ivite u Beogradu, Novom Sadu, ali od skoro, ignoriui Ni, Kragujevac i ostale velike gradove june Srbije, i u daleko manjoj Subotici. Urban shop, radnju gde hipsteri mogu dobro da se iskeiraju, neu posebno objanjavati, jer, svi alternativci, pa i oni koji ne kupuju tamo, znaju za Urban shop. EXIT festival za koji zna i moja baba i olienje paradoksalne situacije alternativne kulturne scene u Srbiji. ta vezuje ove tri stvari? Vezuje ih to da sve imaju, manje vie, slinu, ako ne i istu konzumentsku grupu. Tu grupu ine mladi ljudi koji su sticajem okolnosti odrasli u Novom Sadu, Beogradu ili ak Subotici, na vreme nauili engleski, prikaili se na internet ili na bilo koji drugi nain se povezali sa zapadnim svetom i na osnovu toga izgradili svoj audio identitet koji ima svoj pratei vizuelni identitet koji ostvaruju u zavisnosti od finansijske moi svojih roditelja. Ukoliko iskljuimo gore navedene karakteristike oni se ne razlikuju od raznoraznih fensera, dizelaa i klasinih seljobera. Hipsteri su, stoga, zapadne seljaine ima ih mnogo. U njih ubrajam sve alternativce osim istinskih alternativaca, jer uz zanemarljive razlike svi imaju fabriki identitet. Od onih koji se nadmeu ko e znati vie pesama neke grupe, preko cura koja nametaju sise po WC-ovima, onih koji imaju savrene kreste ili menjaju boju kose iz meseca u mesec, metalaca besprekorne kose, kamenog izraza lica i prazne glave pa sve do cvikeraa u uskim pantalonama. Svih njih zajedno ima daleko manje nego klasinih domaih seljaina, a daleko vie od istinskih alternativaca. Istinskog alternativca vidim jedino kao nekog ko misli. Istinskog disidenta koji moe naii na ljude koji ga razumeju, pa ak i nekoga ko mu je slian, ali on uvek ostaje osamljen. Osamljeni, a opet toplo uukani u hipsteraju i zatieni od razornih uticaja domaih seljaina istinski alternativci su nali svoje mesto pod suncem koje nikada ne bi dobili usled svoje malobrojnosti. Ko kritikuje hipstere? Domae seljaine koje su ista roba kao i oni (samo kart), ali i istinski alternativci koji ih koriste kao tampon zonu izmeu svog identiteta i strane Lee Ki sa druge strane. Nije li to pomalo nadmeno/nezahvalno? Meni su potrebni hipsteri. Od poetka srednje kole se druim sa istima. Na prste jedne ruke mogu nabrojati ljude koje smatram istinskim alternativcima. Oni nisu dovoljni, niti po svojoj prirodi mogu, formirati ikakvu subkulturu i tako se suprostaviti mainstream (ne) kulturi u Srbiji. Hipsteri, meutim, omoguavaju neto etiki i znaajno estetski vredniju kulturu koja je dovoljno sadrajna da se u njoj i sami hipsteri, kao i istinski alternativci mogu kreatati. Zato su nam potrebni hipsteri. Stoga iveo hipsteraj!

S9

PATITE, A ONDA ETE BITI JAI

MILICA JOVI Znate za ono, gotovo ustaljeno pravilo, koje ukazuje na to, da ako vas neto ne ubije, svakako vas uini jaim. Da li ste nekada razmiljali o tome? Da li je uvek dovoljno, ili potrebno patiti, da bi zatim bili jai? Ili to ipak znai da ste samo hladniji, a ne i ovo prvo? Da, ovako kree lavina pitanja, koja je manje vie vezana za na svakodnevni ivot. Ako se snaga oveka meri patnjom, i svim onim to jedan ovek preivi gledajui kako od njega odlaze oni najdrai, izdaju onih najbliih, gledajui poraze i onih najaih i ivei svakim danom sa ponekom dozom lai ili boli koja mu oznai deo dana, onda to znai, da su najhrabriji, oni koji to posmatraju oborenih oiju... Onda sa patnjom i to polako dolazi. U poetku nas taj bol pogaa i utie na sve to radimo, na ono to mislimo, na to kako se ponaamo, na to kako ivimo; onda polako sa daljim dozama iste, mi poinjemo da polako usvajamo obrazac rada, misli, ivota i ponaanja u jednim takvim, sve eim situacijama; a onda, voeni tezom ovek se na sve navikne, navikavamo se i na to da takav jedan oseaj proima na ivot, pitanje postaje samo to da li e danas to biti jae, ili moda slabije. Ali da li postajemo onda i jai? Koliko se dobro oseate kada znate da je svaki novi dan neizvesnost, svaka promena udaljavanje od onoga emu inae teite, svako novo pitanje ono koje povlai jo veu liniju izmeu vas i onih pravih odgovora, svaki trud onaj koji na kraju moda i demotivie, svaka borba ona koja je pomalo beznaajna zbog mora nekih (drugima) vanijih stvari, svaki nain da nekome ugodite nain da ga jo i bre izgubite, svaka tenja da otvoreno volite pokazatelj vae slabosti, svaki savet pametovanje, svaka pomo ona koja se procenjuje ili zaboravlja, svako seanje pomalo i bol, svaki osmeh pomalo i laan, svaki san pomalo proet nemirom, svaka re pomalo i neiskrena, svaka rtva ona koja se pomalo i ne isplati, svaki trag onaj koji loe navodi a svaka suza ona koja vam ne olaka ivot, ve ona koja izaziva sledeu koja jo i vie boli. Onda smo jaki? Ne, onda smo samo hladniji. Proivljavamo sve to ali totalno drugaije. Sa sve manje snage da se borimo, da menjamo i da ispravljamo. Sada to doivljavamo kao kroz patnju drugih dragih, a onda kako vreme odmie, sve daljih i daljih ljudi. I dalje boli, ali ostajemo prazni, i jedino emu se nadamo, jeste to da ce naredni dan, doneti moda malo vie radosti, koja se, ini mi se bar danas, dozira u onim minimalnim jedinicama dovoljnim da samo preivimo. Ili da istu sami pronaemo! Da tako je, to je podrka onih pravih i nama bitnih ljudi. Kada sa takvom potporom prolazimo kroz staze ivota i preskaemo sve one teke prepreke, onda cenimo ivot, cenimo te ljude, njihovu re, zagrljaj, ili jednostavno prisustvo koje nekad moe tako da nedostaje, a u tim trenucima bi tako olakalo bol Onda ste jai, jer niste sami! Pustite druge u svoj svet.

Onako iskreno, nisam vie old skul

IVANA RAI Iskreno, da vam priznam, do skoro nisam znala ni ta je to blog, provlaila se ta re tu i tamo, ali nisam obraala panju. ula sam i za te blogere i blogerke, ali ni jednog nisam poznavala, mislila sam da sam za te blogerskee fore mnogo old skul, ne itam nita to je na netu i dugako je, pri tom i treperi. Fuj! Mislila sam, ako ne mogu da drim napisano u rukama, pomiriem ili zagrlim, to esto i inim ako mi se knjiga mnogo svia, evo npr. Peljevina sam izgrlila kao najroenijeg za svaku ushiujuu erotsko komunistiku opasku. I sad su mi dali da budem vip blogerka, znai opet radim neto to ne znam, pri tom ne dobijam kintu, znai ostajem student, jer i na fax kad odem prati me taj oseaj da ja u stvari nemam pojma ta radim, tako e biti i sa ovim. Kad sam poinjala da repujem, upala sam u celu priu kao neko ko nije ni iz jedne ekipe, autsajder skroz na skroz, navikla sam na taj svoj autsajderski personality, jer da se ne laemo,niko nema takvu strast kao naa fela, jer autsajder kad navali na neto osvojie i sa tim plenom se vraa u svoju jazbinu da likuje. Elem, ovo sam i prihvatila da bi mi jednog dana izdali knjigu, kad nakupim dovoljno krabotina, volim da sve imam u materijalnom obliku pa to ti je. Oba albuma sam morala da imam na disku da mogu da pokaem babi da vidi, ne da slua, nego da gleda diskove, jer ta zna baba ta je free download i blog, ne moe ona time da se hvali. Ovo bi bio prvi blog tekst, prvo fino uljudno upoznavanje, da se ne preplaite i kad se navuete na finjaka, e tad u da vam zavuem. Voli vas vaa new skul i u trendu Sajsi mc

S 10

Sve to treba da znate o Balaeviu

STEVAN STANEVI Kao prvo, meni je taj ovek totalno kul. Izgleda kao simpatini sredoveni ovek uvek raspoloen za alu i zezanje mlaih narataja. I apsolutno me ne zanima da li je on dobar sa bilo kojom nacijom, dravom... a nas pljuje, ili obrnuto. No, to nije poenta. Da li je neko od vas koji pljujete po njemu iz ovog ili onog razloga slualo njegove tekstove? Ne, tu ne mislim na glupe i izlizane politike ale izmeu pesama, one se i meni gade. Mislim na tekstove pesama. Noen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan zato ko da zna al to sam jutro doekao umoran ko da sam i ja leteo s njim krilima tekim olovnim i video svet sakriven iza zlatnih oblaka Ako umrem mlad posadi mi na grobu samo ruzmarin na dozvoli tad da naprave od toga tuni trei in nek mi ne dre govore nek drugom pletu lovore ako umrem mlad zaustavljen u koraku i snu O zagrli me sad jako, najbolje to zna i nemoj crnoj ptici da me da ma ne, ne brini proi e za tren ja sam samo malo lud i zaljubljen U mojim venama davni sever caruje i ja ponekad ne znam ta mu je to luduje , od sree tugu tka moja prosta dua slovenska Uplai me sjaj, milion svea kad se nebom popali gde je tome kraj za kog su tako dubok zdenac kopali zato se sve to deava da l ovek ita reava il smo samo tu zbog ravnotee medju zvezdama Sledee to bi ljudi mogli da kritikuju je njegovo pevanje. I tu nemam nikakvu odbranu. ovek nema glasovne mogunosti, raspon glasa mu je devetina oktave, ali je tome sasvim prilagodio svoje pesme. Recite mi jednu kafanu sa ivom muzikom gde niste uli Devojku sa arda nogama ili Svirajte mi Jesen stie dunjo moja. To su pesme koje svako moe da peva, a koje pritom drmaju pripitog oveka tano gde treba. I ta ko ima da kritikuje o emu on peva? Kao prvo, bolje da peva o panonskim poljima i lipama nego o novom BMW-u sa dva sedita bela. ovek je opisao sve najsitnije i najjednostavnije radosti ivota, ispriao je tone pria o najrazliitijim ivotnim situacijama, i sve to sa stilom koji ne moe da se kopira. To je jednostavno Balaevi i gotovo.

Ali. Numera koju sam gore postavio je predivna, ma malo je rei. Samo, uzeo je temu koja (meni) ostavlja gorak ukus u ustima. To je jedino to ne mogu da svarim. Nemoj brate o Jugi, nemoj vie. Ja ne znam ta je bila Juga za starije generacije, ali znam da oni to moraju da puste, to ole i ne radi ba uspeno. Bar nije radio. Ali. I pored toga pesma koja je postavljena je jako lepa sa tekstom, izuva iz obue kada se zamisli ta je on to hteo da kae, oduevi se njegovim metaforama, i na kraju se zasladi nekom totalno kul solaom violine. Pa zabole me, moe da peva o akalici za zube ako to radi ovako dobro.

Jeste da neke pesme podseaju na Hiphop, ali opet je to mnogo lepe od Ortaka koji je riknuo od gudre brate. Tu nema dileme. I za kraj, nita nije savreno, svi imaju neto po emu se mogu okarakterisati kao stoka. Ne ulazim u njegove politike afinitete... Ali kada se komentarie njegovo stvaralatvo mislim da nema previe prostora za kritiku. Ja u izbei njegove pesme kao to su Devedesete, i jo nekoliko slinih. Ali, to sam samo ja.

Devedeset sedam zarez est

RAMBO AMADEUS

S 11

Nakon CD arera koji su u stanju prihvatiti ak 12 vaih omiljenih nosaa zvuka, pa preko mp3 plejera koji su omoguili da imate sate i sate vae omiljene muzike na jednom mjestu, pa sve do Ipoda i internet radio streaminga, gdje zapravo izbor muzike i njena koliina postaju neogranieni, uhvatio sam sebe da sve vie sluam radio. Prvo, zvuk je nakon svih tih digitalnih i modernih sokoela osveavajue neagresivan i kvalitetan, a drugo i vanije, poslije izvesnog vremena gomilanja mojih omiljneih digitalnih plej lista, sopstveni izbor mi je prosto postao dosadan. Poelio sam nekog sa boljim kriterijumom bira muziku umjesto mene. Drugi program radio Beograda se nametnuo nekako tiho, neosjetno. Puno puta sam, zasien izborom koji imam meu mp3 kolekcijom, neurotino poeo da vrtim skalu radija ne bih li naao neto prijatno. Na kraju namjerno nisam gledao koja je frekvencija, da bih objektivno izabrao.

Neke stanice su spletom okolnosti postale vrlo sluane zbog informativnog programa, istovremeno kuburei sa ostalom ponudom. Histerina dikcija i lano uzbuenje spikera ne bi li se dobilo na tempu dok izgovaraju srednjokolske besmislice postale su bodljikava ica za moje ui. Dakle, vrtei skalu, to jest na slijepo memoriui na tuneru frekvenciju koja je emitovala neto to mi je godilo i imponovalo, ubrzo shvatih da mi je samo jedna memorija na radiju dovoljna. Za Drugi program radio Beograda. I prvi program Radio Beograda je sasvim ok, malo ipak namjenjen irem drutvenom sloju, samim tim i za mene neto manje pouan. Ali drugi program, svojim tempom, raznovrsnim emisijama, izborom muzike I tekstova koje spikeri itaju sa savrenom dikcijom i tonalitetom, na poslijetku sa vijestima koje su jezgrovite i pristojno poredjane po prioritetima, u ovom ubrzanom i haotinom okruenju postavlja se kao neka mala oaza razuma.

ta sve ovjek moe nauiti ne radei neto tree i sluajui radio?! Samo postavite skalu radija na pravu frekvenciju. Odmah e vam postati jasno da je drugi program radio Beograda ostao poteen od degradirajue kadrovske politike u kojoj je politika pripadnost postala mnogo vanija od struke, a koliina novca koja se vrti u odreenoj ustanovi jedini parametar vanosti iste. Na izgled beznaajan medij, sa strane povrnih analitiara prevazien, sa slabanim sredstvima, daleko od nafte, gasa, struje, kamata, graevinskog zemljita, tranzicije, cimenta, zlatnih satova, manekenki, dipova i sve ostale primamljive tranzicijske robe ostao je potpuno poteen, zatien od nametanja tranzicijskih instant kriterijuma u kojima je brzi profit na prvom mjestu a razmetanje nain optenja. Hoete promjenu? Probajte. Jednostavno je. Zaustavite skalu radija na pravom mjestu. Dobro doli u klub!

S 12

muzika
TANJA JOVANOVI

R
dobija nadimke tipa Ear Candy ili Radio Friendly song..smeh I ovog puta est pesama, i ovog puta mnogo snanih emocija i dobre energije. A to se tie ivih svirki... letnja turneja poela je 24.juna u Vranju, nastupom na Balkan street festivalu, a zakazani su i nastupi u Pirotu, Niu, Beogradu (klub Danguba). Za Leskovane e upriliiti nastupe u klubu Gruv. Postoje nagovetaji uestvovanja na jo nekim festivalima, ali o tome kad bude bilo izvesno... Da li plan promocije albuma - kada polovinom septembra ugleda svetlost dana - postoji? DULE: Planovi su veliki kao i ocekivanja.. salim se..promociju novih pesama planiramo da odradimo pre sve svega kroz jesenji deo turneje sirom Srbije a tu je naravno i neizbezna internet reklama kao i promovisanje singlova na nekim urbanim tv stanicama koji imaju razumevanja za ovakvu vrstu muzike. Poto ste ve uestvovali u organizaciji Rock On festa, kako e ove godine izgledati ta pria? DULE: Koncepcija ovogodisnjeg Rock On festa ce biti bazirana na mladim bendovima koji stvaraju svoju muziku. Smatram da ce na taj nacin najbolje moci da iskazu svoj talenat i da ce dati jasnu poruku da jug Srbije ima izuzetan potencijal kao i rock kulturu.U planu je i izlazak Rock On kompilacije ali o tom-potom..ima vremena do novembra! O tome kako su teki uslovi za rad i plasiranje uradjenog za sve bendove van Beograda koji se nisu opredelili za popularnu muziku zamorno je priati i ponavljati se, ali je injenica da prave stvari nadju svoj put, izmedju ostalog zahvaljujui i udu zvanom internet, ali i ponekom (retkom) projektu koji ima za cilj promovisanje mladih rock bendova iz cele zemlje... My space, Facebook i sline mree odradile su svoj posao i kad je Under u pitanju, a momci kau da je bilo naroito interesantno posle pojavljivanja u emisiji Jelen top 10, kada je poseenost njihovog sajta znatno porasla, pa su cak imali i hakerski upad. To da se za njih zna i da su njihove pesme dobile svoje fanove, videlo se na nastupima u Nisu,Pirotu, na moto - skupu festivala Reload, u Vladiinom Hanu kao i na nedavnom nastupu u Vranju, kada su ljudi u publici zajedno sa njima pevali Mindshifted, Dont let me die, T.I.M.E. Biti UNDERground u miloj nam Srbijici - ni teeg ni lepeg posla. Ovi momci su ga izabrali svesni prvog dela poslovice per aspera ad astra... za drugi deo ekamo da vreme pokae... dobar deo puta jeste predjen, ali do zvezda se jo treba putovati... verovatno preko ne manje trnja nego do sad. Polovinom septembra videemo kako izgleda druga stanica na njihovom putu... zasad je samo proveravamo kroz prvi singl, Seanja, koji moete nai na youtubu i na njihovoj facebook stranici.

Leskovaki bend Under ve je bio predstavljen itaocima Mladog reportera, ali vam u ovom broju ponovo skreemo panju na njih jer se u septembru oekuje novi album a sredinom juna pojavio se i prvi singl, Seanja za koji se ovih dana priprema video spot. ive svirke, angaovanje oko organizovanja nastupa demo bendova Juga Srbije, Rock On festival (u saradnji sa Resurs centrom koji je jedini pruao podrku neafirmisanim bendovima), stvaranje autorskih pesama... sve to ispunilo je vreme do 2010, kada se pojavljuje prvi album, State of mind koji, ako ve niste, moete i sada da skinete sa njihovog sajta (www.under.rs) koji je UNDERconstruction, ali ima opciju download. A onda 2011-ta... i album br.2... DULE: Album je sniman i miksovan u studiu Bassement, u saradnji sa Akademijom umetnosti u Beogradu. Producent je kao i kod prvog albuma bio Miroslav Zivkovic. Ovog puta tezili smo ka malo sirovijem zvuku, bez klavijatura, i sa mnogo manje sintetike smo proetali kroz pravce koji su nam lino najblii... od hard rocka preko heavy metala do hard cora. Nadam se da smo uspeli da se drzimo kvaliteta i standarda koje smo izgradili sluajui svoje omiljene bendove (Audioslave,Katatonia, Him, Deep Purple, Pink Floyd, Godsmack,Kreator,Ritam Nereda,Block Out...) Sto se tice prvog singla..Secanja je kao i sto sam naziv kaze jedna jako melanholicna pesma sa primetnim elementima komercijale..zbog toga je vec pocela i da

S 13

HLEB U
Napolju kia. Stavio sam eir i otplovio u prodavnicu po hleb. - Komija, ti ba voli kiu? - upitala me je mlada prodavaica, ija poetna dva slova imena, uz poetna dva njene sestre, stoje u imenu dragstora koji dre njihovi mama i tata. One jo uvek nisu gazdarice. To e tek biti. - Da, lutko, ja oboavam kiu. - Blago tebi. Standardno neinspirativna razmena uobiajeno bezlinih reenica po komiluku. - Da, blago meni. - odgovorih krajnje kreativno. - Izvoli ? - Dae mi jedan hleb. - Koji, od 33 ili od 44 dinara? - U emu je razlika, osim u ceni? - Pa ovaj od 33 je privatni, a ovaj od 44 dravni. - Daj mi onda taj od 44. Da jedem malo i ja dravu, a ne samo ona

REVIJI
mene. Mada je u ovom sluaju to potpuni paradoks. - Opa, komija, ima se moe se. - Ne. Ba suprotno. Za dravni znam kakav je i jo mogu da ga progutam, a ako pazarim privatni, a on mi se ne dopadne, neu imati dovoljno novaca da se vratim i kupim dravni, a da privatnim hranim golubove. - U pravu si, i meni se vie svia dravni. Ovaj privatni je mnogo mek. Ja vie volim kad je onako tvri. Nije uopte bilo potrebe da glasno izgovorim ono to nam je istog trenutka oboma prolo kroz glavu. Na putu do kue, hleb nije bio jedino tvrdo to sam nosio.

SIMBOLA

KARINOS UTERUS

TOP LISTA
POP MAINA
JUL 2011.
RADIO B92 - sredom od 20h

1.ELEKTRINI ORGAZAM Ti to moe /Dallas/ 2.GORIBOR Uzalud se budi /Dancing Bear/ 3.DARKWOOD DUB Kraj oktobra /ExitMusic/ 4.EVA BRAUN Istra /Odlian hrak/ 4.DAMJAN ELTECH feat. Sajsi MC Mama /Samostalno izdanje/ 5.NAKED Too Funk 4 Ya /Narrator/ 6.DEL ARNO BAND Horoskop /Samostalno izdanje/ 7.RESOUND Jagode i limuni /Samostalno izdanje/ 7.DISCIPLIN A KITSCHME Ako ti je glasno /PGP RTS/ 8.SUNSHINE Nina nana /Samostalno izdanje/ 9.RINGIPIL Nebeski svod /ExitMusic/ 10.KANDA KODA I NEBOJA Pau u svest /Odlian hrak/

S 14

Predrag Lakovi BRANKO RADAKOVI

Zbunjeni usamljenik
licu ivela neka neobina seta i neizbeno se ocrtavala patnja. Veoma esto, mnogi njegovi likovi bili su na jedan zanimljiv nain nespretni dok recimo galame ili neto nebulozno komentariu u bradu, a sve to zainjeno je sa odreenim neurotinim nervom koji je legendarni glumac imao i taj nerv jasno se ocrtavao na njegovom licu. 1963. Lakovi glumi u TV drami Cipelice od krokodilske koe koju je reirao uveni TV reditelj Slavoljub Stefanovi Ravasi, a neto kasnije Lakovi e ponovo saraivati sa njim. Glumie u jo dve njegove TV drame: u Poslednjoj avanturi iz 1984. i Petom inu iz 1985. U filmu Zorana Amara Piknik u Topoli iz 1981. Lakovi ima malu, epizodnu ali veoma uverljivu rolu. Glumi uvara ume koji na samom kraju dri monolog pred etvoro mladih ljudi (dva mukarca i dve devojke) koji su doli na izlet da proslave neformalno venanje. Meutim, izlet uskoro prerasta u pakao. Njegov monolog je tragikomian. On pokuava da bude strog i kritian prema omladini ali je na jedan neobian nain i veoma zbunjen, a u globalu govor je besmislen, pa to sve daje jedan poseban arm ovom nepretencioznom ostvarenju koje eli da prikae izgubljenost mladih ali i onih koji su ve u zrelim godinama i koji bi trebali mlade da upute na pravi put. Ipak, smernice ne postoje ni za jedne, ni za druge. Kritian prema omladini je i u odlinoj seriji Prie preko pune linije (glumi glavnu rolu u petoj epizodu koja se zove Veernica) iz 1982. koju je reirao Nikola Lorencin. Ipak, ovde je znatno grublji. Tumai lik Koste koji je ozbiljno gnevan na mladi brani par Milicu i Peru koji su se sa bebom nezakonito uselili u veernicu. Kosta je predsednik kunog saveta zgrade u kojoj je mladi par naao utoite i Kosta e po svaku cenu pokuavati da ih izbaci ali bezuspeno, a na kraju e se ipak saaliti kada upozna i shvati koliko su bezoseajni Milicini i Perini roditelji. Sa Zoranom Amarom saraivae i u mekeru koji je definitivnu realizaciju doiveo 1986. Lakovi u ovom ostvarenju igra oca glavnom junaku Pavletu Ivkoviu (glumi ga arko Lauevi) koji bei iz vojske poto saznaje da je njegova devojka postala foto-model, te je ljubomoran, pa zbog toga uspeva da naini u afektima niz ispada. Lakoviev lik je ovde ponovo kritiarski nastrojen. Ovoga puta prema sinu ali ta kritinost je sasvim opravdana i sa pravom jer mladi vojnik u bekstvu pravi gluposti. Sa Laueviem e ubrzo ponovo zaigrati i u seriji Sivi dom Darka Bajia koja je realizovana iste te 1986. Lakovi e glumiti gazdu liku koji glumi arko, a taj lik se zove ilja i on izlazi iz popravnog doma reen da konano ivi normalnim ivotom ali okolina ga sputava u tome. iljin gazda je dobroudan matorac koji je prijateljski nastrojen prema ilji ali njegove dve erke navaljuju da izbace biveg domca. I gazda je primoran da posustane pod njihovim uticajem ali on e to saoptiti svom podstanaru na najbolji mogui nain. I ilja i on znae da izmeu njih postoji toplina ali da su okolnosti gorke. Lakovi je dakle pokazao kroz tu ulogu da mu savreno pristaje da glumi i likove koji znaju da prepoznaju i saoseaju prema mladima, a ne samo da kritikuju. Tu oinsku toplinu koja izvire iz njegovog lika prepoznajemo i kroz lik koji tumai u filmu Hamburg Altona iz 1989. Tu glumi kino operatera ilju koji je zabrinut za sudbinu Predraga Simia zvanog Bogart koji je pobegao iz zatvora, a takoe i za njegovog brata koji je krenuo stazama kriminala. ilja je bio prijatelj sa njihovim ocem koji je rano preminuo i od detinjstva brai je bio neka vrsta staratelja ali ih nije uspeno izveo na put. I pored toga to je tokom cele svoje karijere najveim delom glumio u komercijalnim ostvarenjima, Lakovi je imao i jedan neobian izlet. 1996. u kratkom filmu ...Dan prvi Miroslava Bate Petrovia imao je glavnu ulogu ali je bio i saradnik na scenariju. U tom kratkom ostvarenju glumi starca koji ne shvata zbog ega ga ukuani ne primeuju sve dok ne shvati da je zapravo okonao svoj ivot kada ugleda svoje mrtvo telo u krevetu i oko njega okupljanje oaloenih. Ovo kratkometrano ostvarenje moemo danas protumaiti kao neku vrstu Lakovievog rekvijema, a onda tako moemo proglasiti i za neto veseliji rekvijem dugometrani film Tango argentino koji je Goran Paskaljevi 1992. nainio za Miju Aleksia, Miu Tomia, Rahelu Ferari i naravno i za Predraga Lakovia.

PREDRAG LAKOVI, MEU PRIJATELJIMA I OBOAVATELJIMA POZNAT KAO PEPI, ROEN JE 28. MARTA 1929. U SKOPLJU, U MAKEDONIJI. NJEGOV BRAT BLIZANAC, TAKOE UVENI GLUMAC DRAGAN LAKOVI, RODIO SE 5 MINUTA KASNIJE. PREDRAG JE JEDVA PREIVEO NA PORAAJU ALI JE IVEO DUE OD SVOG BRATA, PA I PORED TOGA TRAGINO JE OKONAO IVOT. PREMA JEDNOJ VERZIJI UDAVIO SE SLUAJNO, A PREMA DRUGOJ TO DAVLJENJE TUMAI SE KAO SAMOUBISTVO. SVE U SVEMU, TRAGEDIJA SE DESILA 9. SEPTEMBRA 1997. KOD URUGA NA MRTVOJ TISI. TU JE ZA IVOTA DOSTA VREMENA PROVODIO JER JE BIO VELIKI PECARO I IMAO JE SVOJU VIKENDICU NA BISERNOM OSTRVU. U vreme Predragove smrti snimao se film Crna maka beli maor u kome je glumio matiara. Ulogu nije dovrio ali su scene sa njim ostale u zavrnoj verziji filma koji je zvanino realizovan 1998, a scene koje naalost nije stigao da snimi, odglumio je Miki Manojlovi. Predrag Lakovi je prvu filmsku ulogu imao u ostvarenju Purie orevia Optinsko dete iz 1953. koje je nastalo prema istoimenom romanu Branislava Nuia. I Purii oreviu je ovo bio debitantski rad. Bio mu je to prvi dugometrani film koji je stvorio, a Lakovi je 1954. ostvario sledeu rolu u jo jednom filmu koji je nastao takoe po uvenom delu Branislava Nuia. Bilo je to Sumnjivo lice. U prvoj filmskoj roli Lakovi glumi mladog bogoslova i ve tu se nazire njegov osobeni stil koji e sasvim razviti tek kasnije. Mladi bogoslov je zanesenjak ali je i usamljen i zamiljen, to ne prilii njegovim godinama. Lakoviev uveni izgubljeni pogled i specifian topao glas (ak i onda kada se trudio da bude grub, njegov glas je znao da bude topao) ostae do poslednje uloge njegov ubedljiv zatitni znak. Do kraja svoje karijere, Lakovi e uglavnom glumiti sanjare, osobenjake, usamljene boeme koje niko ne razume, a takav je Lakovi kau bio i u privatnom ivotu. Pored toga, veoma je dobro znao da odglumi i zadrte starce ali mu je savreno pristajala i uloga brinog dedice na ijem je

S 15

Moja Mala Novska Rujika

ZORAN PLAVI
U DANIMA KADA VORCI NAVALE SVOM ESTINOM NA NAJSLAE CRVENE PLODOVE TREANJA KOJE SU SE DANIMA OPIRALE MOJIM POGLEDIMA NA NAJVIIM GRANAMA, A POLJEM ZAMIRII MIRIS KOENE TRAVE TAD UZMIEM SVIM SVOJIM ULIMA NA JEDINO MJESTO NA SVIJETU GDJE VRAPCI GLEDAJU SVOJA POSLA, A RIJENI RAK POZDRAVI SVAKI PUT KAD GA SRETNEM POMALO INEI DA IZGLEDA ZBUNJEN I PREPLAEN KAO KUM URINE KOKOI KAD SE SJURIM BICIKLOM MEU NJIH PO NAJVEOJ EGI NEGDJE OKO PETROVDANA. Tako je bilo i danas. Mjesto gdje je trava ko tepsija, a ja kosac neumoran pa prkosimo suncu neumornom. Kosilica otrim sjeivom, a ja eirom i pjesmom. Slamni eir iroka oboda poput prstena Saturnova vjeto je namicao hladovinu na moje oi kao oblak kojeg onomad vezah pletenicom upletenom od pauine s tavana kojeg iznenada i bez najave posjetih uoi svetog Ilije. Kako je kosilica svakim pokretom pratila moje kosake zahtjeve meni ne preosta nite drugo do da glasa pustim sebi za duu. Oj livado rosna travo Javore, Javoreeee, koj po tebi uva stado zlato mojeee. uvala ga djevojica Javore, Javoreee od sedamnaest godinica zlato moje... Pjevuio sam svaku pjesmu koja je imala bilo kakve veze sa konjom i livadom, a da mi je tog trena pala na pamet. Tri livade, tri livade nigdje hlada nema samo jedna samo jedna rua kalemljena. Tu je ruu tu je ruu dragi kalemio Kalemio, kalemio kad je vojnik bio... Otkosi su se nizali jedan za drugim. Gledao sam svoje malo pribjeite kako zajedno sa mnom pjeva uglas. Podigoh ton tako snano da skrenuh pogled svoje male posade koja se majala po hladovini ekajui da raspalim rotilj. Nisam se dao smesti te zaturih eir na potiljak, a kap znoja kao suza kliznu niz sljeponicu niz vrat te se izgubi negdje u zagrljaju pamune majice koju nepanjom naopako obukoh. I nije mi uopte smetalo. Nije mi smetalo ni par uboda mamaca koji su se udom udili da toliki komad sira kosi i pjeva kao kakav pijan svat kad se onako nacvrcan vraa a ljuta gospoja ga dri pod ruku stalno neto zanovjetajui. Doslen e ti mene sramotiti. ta e prija misliti, u kakvu vamiliju dade dijete. Beno moja benasta. to ti vazda mora svakoj dno vieti. ta u kui tako rano. ta me eka tamo. Drage nejma da me eka kraj dueka meka,.... Samo se ti sprdaj nesreo jedna, nestae i mene.-prnjkala je i dalje ozlojeena gospoja, a veseli svat je i dalje izazivaki pjevao. Nasmijao sam se na aluziju i pijana svata, te jo jae udarih da se sve prailo. Kosilica nije izdala, bio sam raspjevan i trijezan. Sve to me opija bilo je u hladovini. Moja ljubav i nai najdrai plodovi.

Old stuff
NEDA NIKOLI

Eh, nekad su se pravile bolje prie o nekim boljim Kolanim. Stvarno. Ovaj aktuelni obavezno pogledajte kroz ruiasto staklo i za svaki sluaj ponesite sluke.

U Srbistanu sunano poslednjih dana. Eventualni pljuskovi oluje ili zahlaenja ne ometaju kulturno-kolani program u maloj Bari na jugu drave. Klinci naprosto oboavaju ovaj Kolani . Kolani program je jedna predivna manifestacija tako nazvana iz potrebe vlastodraa da se umetniki izraze. I ja sam pasivni posmatra tog Kolanog. Pored svih tih klinaca, roleraa i kul bajkera (biciklitikih), prodavaca kikirikija, eernih vuna i pletenih stvari, moje malenkosti, tu su i penzosi (Orkestar Penzosi) koji nastupaju vrlo esto na ovom naem Kolanom. Al fino zvidui. Kolani obino poinje oko 7, kad

se prvo pokazuju mlade mame sa sveim bebama ili solo tate to muvaju helan generacije. Zatim kree povorka porodica, jer ovo je skoro jedini kulturni program u radu, i kao takav treba ga propratiti. Porodino. Tu su i veiti rekreativci (e tu mogu i sebe da svrstam) koji besomuno obru krugove samo da bi potroili koju kaloriju. Ovi nai stariji (ono moje preanje vie nije politiki korektno) izlaze na ah i druenje da se opuste pre nastupa. Oni obino ostanu do 10, jer do tad im traje nastup i posle gube koncentraciju. U 11 je takmienje u preskakakanju kartonske kutije (nai cenjeni

rolerai), a u 11 i 15 revija u helankama. U 12 se svetla gase, zavesa sputa, i ostaju samo pojedini entuzijazisti. Mesta za moju generaciju na kolanom nema. Mi smo odrasli, izlazimo oko 1, i to u najbolje klubove. Eh, nekad su se pravile bolje prie o nekim boljim Kolanim. Stvarno. Ovaj aktuelni obavezno pogledajte kroz ruiasto staklo i za svaki sluaj ponesite sluke.

S 16

MIR I LJUBAV
v

Dragi Citaoci,
STEFAN MARKOVI Dragi itaoci, reio sam nedavno da rezimiram svoj dosadanji rad u Reporteru i doao sam do zakljuka da su moje kolumne prepune besa, nezodovljstva, srdbe, depresije, te sam reio da napiem jednu letnju, veselu kolumnu. Prijatno me je iznenadio na dragi urednik Slobodan, kada je rekao da e ceo ovaj broj biti sunaniji. Elem, dolo je leto i donelo nam je tropsku vrelinu, te imamo potpuni doivljaj dok gledamo tropska mesta na netu. Grad je prljav i dalje, politika scena nikad gora, svi kukaju, ale se, obili su mi podrum i odneli sijaset vrednih stvari, ali hej, leto je! Hajde da uivamo u letu kao nekada, kad smo bili deca. Hajde da pijani zajaemo sunev zrak i da proletimo kroz grad. Da se ponovo zaljubimo, da uradimo neto dobro za druge, da uradimo neto dobro i za sebe... Nedavno je u Niu odrana humanitarna akcija, gde je vie od 4000 ljudi dalo krv. Ti ljudi su osetili leto. Osmeh se osmehom raa! Vreme je da gorak ukus besa zameni kiselkasti ukus limunade, da parole zamene ruke Vae lepe polovine, umesto mariranja ka neuspehu zaigrajte valcer na trgu. Otvorite prozore i pustite da vas sunce oamari preko bledih faca. Popijte koktel ljubavi i sree iz ae samopouzdanja. Osetite miris prve jutarnje kafe i budite zadovoljni sobom. Ne budite patetini, skinite ome s vrata i zaronite u bazen u koji ste prethodno mokrili. I nikako, ali nikako ne dramite kako je previe toplo, jer ste zimus kukali kako je previe hladno. Dakle, da ne duim, uvalite se u lealjku, otvorite flau jeftinog piva, proitajte Mladi Reporter, ako ne, bar se njime rashladite i uivajte u sitnicima, predelima i licima koja viate ovog leta. PS: Budite hladni prema loim stvarima, bar dok je toplo. Va Solow, sunani surfer

TIME TO AIM YOUR ARROWS AT THE SUN

JELENA BEGENII Postoje dve grupe ljudi na svetu: 1. Oni koji su zadueni za produetak ljudske vrste na Zemlji, takoe konzumenti, zainteresovani samo za zadovoljavanje svojih fizikih potreba. Masa. 2. Oni koji su zadueni za pokretanje mase, usmeravanje ka cilju. Lideri. U ovoj grupi dolazi do jo jedne podele, jer postoje oni koji svoje liderske sposobnosti koriste u pogrene svrhe. Voeni pohlepom, ostvaruju svoje line ciljeve, primenom svakakvih sredstava. Pokretai su svih negativnih promena, zabeleenih u istoriji. Sa druge strane su oni, zadueni za ideale. Takoe pokretai mase, ali je vode ka ovenim ciljevima, bore se za ideje, slobodu i mir oveanstva (mase?), zadovoljavajui duhovne potrebe, trudei se da svet uine boljim. Njihova imena, postala su simboli slobode, pravde, mira.. LAV TOLSTOJ (1828 1910), jedan od najpoznatijih ruskih pisaca, bio je, pored toga, i filozof, pacifista, anarhista.. Tolstoj, poznat i kao veliki vernik, propovedao je hrianski anarhizam, odbacujui crkvene nauke, i zasnivajui svoju veru samo na reima i delima Hrista. Verovao je da aristokratija predstavlja veliki teret i zlo siromanima, i da je jedino reenje za zajedniki ivot mogue kroz anarhizam, koji se postie samo moralnom revolucijom, regeneracijom ovekove misli i oseanja. Da bi anarhizam oiveo, ljudi moraju shvatiti da autoritet aristokratije predstavlja nasilje i da ne mogu biti slobodni dokle god postoji vlada koja ima mo nad njima. Iako je bio deo ruskog plemstva, protivio se privatnoj svojini i svoje naslee delio je seljatvu. O ideologiji anarhizma govorio je i u svojim delima, i davao sliku psiholoke i drutvene pozadine Rusije i drutva 19. veka. Svojim genijalnim, nenasilnim idejama uticao je na kasnije borce za pravdu, kao to su Gandi i Martin Luter King.

S 17
MAHATMA GANDI (MOHANDAS KARAMCHAND GANDHI, 1869 1948), bio je indijski lider I mislilac, koji se nenasilnom revolucijom izborio za nezavisnost I osloboenje Indije od britanske vlasti. Smatrao je da je satjagraha nenasilan protest, put ka ostvarenju revolucije, i da su prave vrednosti vrlo jednostavne (preuzete iz tradicionalnih hinduistikih verovanja) istina i nenasilje. Kao i Tolstoju, bogatstvo i uspeh mu nisu bili znaajni, odbacio je posao advokata u Junoj Africi, zahvaljujui emu e ga prihvatiti i najsiromaniji slojevi u Indiji. Uz podrku i veru naroda, uspeo je da se izbori za nezavistnost Indije, to je predstavljalo slobodu indijskog naroda. U naporima da ouva jedinstvo hindusa i muslimana, nije uspeo, i pao je kao rtva radikalnog hindusa Nathurama Godsea 30. januara 1948. NELSON MANDELA(1918.), prvi je demokratski izabran predsednik June Afrike, prvi crnac koji je vrio tu funkciju i jedan od glavnih boraca za jedankost bele i crne rase, revolucionar koji je uspeo da okona reim Apartheida u Junoj Africi. Apartheid je bio sistem koji je sprovodila vladajua manjina belaca, koji je isticao belu rasu, uskraujui politika i ekonomska prava crncima. Kao jedan od osnivaa vojnog krila Afrikog nacionalnog kongresa, koje je organizovalo sabotae, uhapen je i proveo 27 godina u zatvoru, optuen za terorizam. Nakon izlaska iz zatvora, reaktivirao se u politici i 1993. dobio Nobelovu nagradu za mir. ERNESTO CHE GUEVARA (1928 1967), bio je revolucionar, kubanski gerilski voa, i uz pomo Fidel Castra, pobedio je u revoluciji za Kubu i ruenju vlade Fulgensija Batiste. Nakon vie od dve godine vojevanja po umama, 8. januara 1959. vojska pod vostvom Che Guevare i Castra, trijumfalno je umarirala u Havanu. Bio je i kubanski diplomata, i zvanino predstavljao Kubu u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku 1964. U svom govoru kritikovao je politiku SAD-a prema crncima, optuujui ih za diskriminaciju. Govorio je o Latinskoj Americi kao porodici od 200 miliona ljudi koje mue iste muke, iji e talas gneva oistiti Latinsku Ameriku, i da e se radnike mase koje okreu toak istorije, po prvi put probuditi iz dugog, surovog sna u koji su gurnuti. Kongo, u kom je 17. januara 1961. izveden vojni udar i na celo drave doao diktator Moise Tshombe, predstavljao je odlino odredite za nastavak Guevarine revolucije. Meutim u Kongu nije bilo borbenog morala, niti volje za pobunom. Vojska je bila razbijena i Che se vratio u Havanu, izuzetno razoaran. Ali sa povratkom na Kubu, krenuo je sa pripremom nove revolucije, u Boliviji. 6. novembra stigao je u Boliviju, gde ga je saekala mala grupa kubanskih gerilaca. Dogovor o saradnji Komunistike partije Bolivije sa Guevarom nije ispotovan i on je ostao bez podrke bolivijskih komunista. Kada je Vaington saznao za njegovo pristustvo u Boliviji, otpoeo je lov na Guevaru. Usledio je niz okraja izmeu Cheove gerile i vladinih trupa, s tim da su se seljaci sve manje pridruivali gerili. I pokazalo se da su oni bili spremni da sarauju sa vlastima, ukoliko bi bili dobro nagraivani. Ubijen je 9. oktobra 1967. U svojoj knjizi Che Guevara ivot, smrt, legenda, Borislav Lalic navodi da su mu poslednje rei pre streljanja, upuene nervoznom naredniku bile: Uozbilji se mome, treba da puca u oveka. Dok John Li Anderson, u svojoj knjizi Che Guevara revolucionarni ivot, navodi kao poslednje reci: Pucaj, kukavico, ubie samo oveka. Imena ovih ljudi, asocijacije su za slobodu, mir i pravdu u svetu. Borili su se za ivote drugih ljudi, zapostavljali svoje. Veina je ubijena i njihova tela gazili su ljudi, koji nikada nee biti dostojni zvanja oveka. Neko bi rekao: Za ideale ginu budale. Ali da li je tako? Sve manje je ljudi koji su na to spremni, ili uopte spremni za bilo kakav vid borbe za svoju slobodu, za uspostavljanje mira.. Potinjeni od strane monih dravnika, bez ideala, plutaju u beznau i besmislu, ne pokuavajui da to menjaju. ak i u sluaju da se pojavi neko ko je spreman da neto menja, oni e ga zgaziti, jer uvek moe biti gore. I dokle god se ljudi budu vodili reenicom, Neka, uvek moe biti gore ovaj svet je osuen na konstantno propadanje. Jer mir nije neto to pada s neba, to je neto to se stvara, za ta se bori i to je neto ega se ljudi odriu, jer su prevelike kukavice da se za to izbore.

S 18

,,VUDSTOK BATO!

WOODSTOCK FESTIVAL . POZNAT SVETU KAO NAJVEI I NAJUSPENIJI OD SVIH MUZIKIH FESTIVALA IKAD NA KOME JE PRISUSTVOVALO PRIBLINO 5OO.OOO LJUDI NA OKO 3 KILOMETARA KVADRATNIH NA PRIVATNOJ FARMI . (PIU NOVINE) -3 DANA LJUBAVI I MUZIKE.
Od 15-18. Avgusta 1969 festival koji je promenio rock and roll ali ne I svet. Mesec dana od uvene reenice astronauta ,,Ovo je mali korak za oveka, a veliki za oveanstvo Hipi poklonici su imali takoe neto o emu e svet priati. Iskreno, spontano I neoikavo ali ipak. Woodstock! Prodato je 100.000 karata pre no to su organizatori (Majkl Langa, Don Robertsa, Doel Rozerman i Arti Kornfelda) festival proglasili besplatnim za sve - u glavnom jer je bilo nemogue zadrati ljude iza ograde, koja je bila nezavrena, a manje zbog same

ideologije koja se poklapala sa celukopnom ideologijom hipi poklonika. ,,Woodstock je uao u legendarne festivale iskljiivo zahvaljujui medijima I to mesecima I godinama kasnije - o njemu se pisalo i prialo kroz urnale, radio I tv emisije. Na ovaj nain on je idealizovan te je moda od mia napravljen slon. Ipak imao je veih propusta kako u organizaciji tako i u samom marketingu pre samog poetka. Za 3 dana trajanja festivala kreiran je jedan mini svet jedne vrste ljudi slinih shvatanja, elja I ideologije sa pravim ciljem, ali pogrenim nainom borbe. Miroljubiva narav hipika bila je slatka svima koji su bili umorni od nereda po svetu godinama iza. A kako se sam festival odravao za vreme akcija Amerkih vojnih snaga u Vijetnamu, hipi poklonici su vodili svoj mirni rat protiv ovakvih poteza amerkih vlasti na svoj ispravno - pogreni nacin. Ali poto su bili pod budnim okom medijima njima se pridao vei znaaj Cveem protiv topova i drogom protiv nasilja (grubo reeno) bila je parola. I to Mir u svetu kao primarni cilj i irenje

besplatne ljubavi kao periferni (dakle narkomanija, prostitucija i nerad demokratski reeno) u doba kada je u poruenom svetu cvetao mahom komunizam ovo je bio samo izgovor za uivaoce novih sintetikih opijata koje su stvorili isti ti ljudi protiv kojih se protestvovalo, vojska. Iz mnogo uglova pogrean nain za bojkot. Za vudstok bi se pre moglo rei da je bio prvi uspeni eksperiment odreenog broja ljudi iz vlasti koji su imali za cilj testiranje vee mase ljudi pod opijatima I usaanim idealima, nego sam cilj stvaranja muzikog festivala. Inae bi Woodstok bio prekinut, kada je dolo do incidenata sa smrtnim sluajam, tokom samog deavanja kao I zbog konzumiranja opijata alkohola itd. Ne verujem da je stepen tolerancije u to vreme bio toliko visok da bi se tako neto dopustilo. Dakle ako bi experimenti poput ovog mogli da nam donesu promenu I boljitak u svetu isto to bi mogli da oekujemo od rijaliti showa V.B. , Farme, I sl. na koje se danas prelo zbog toga to su sofisticirani I imaju veu popularnost. IGOR MARKOVI

S 19

Prolaz

SVE SE MENJA, ALI TAJ PROLAZ JE UVEK OSTAO ISTI.

SVE SE MENJA, ALI TAJ PROLAZ JE UVEK OSTAO ISTI. Iz dana u dan, hiljade ljudi, dve hiljade stopa, utabaju ga - kao da ele da budu sigurni da se nikada nee promeniti. Trudili su se neki da ga uletaju i da ga uine dostojnim prestonice, ali slike se rastrgnu, zidovi iparaju, muzika nestane, a cigani vrate. Ne da se pozivu vremena, taj prolaz. Prolazim kroz njega jako esto. Ponekad svaki dan. Gledam oko sebe sa gnuanjem i razmiljam koliko elim da se promeni. Kao da je prolaz izvor svih moji mrnji prema onome to je iznad njega.

Razmiljam kako sam stranac koji prvi put sputa svoja stopala na zemlju ovoga grada i zamiljam koliko je odvratan taj prolaz onome koji ga prvi put vidi. Da doe za deset godina, prolaz bi bio isti. I sve se menja! Reklame se prelepe, grafini alju drugu agresivnu poruku, promeni se ponuda jeftinih stvari na kartonskim kutijama, ali prolaz je isti. Isto odvratan i isto gnusan. Koliko god razliitih ljudi tu proe i koliko god se grad promeni i pobolja, on e ostati, truli i sivi, prepun ljudi koji ure, guraju te, smrde. A onda izaem na povrinu zemlje, iznad njega, tamo gde se proteu sive zgrade

ovog grada, tamo gde smog postaje jai nego kiseonik, tamo gde su ljudi isto tako hladni, prljavi i gadni. I onda shvatim da nije to samo prolaz - prolaz moda svoju sr pokazuje i spolja. Ali grad, grad je takav isti samo to to krije. Pokuava da postane neto, ali ljudi ga vraaju nazad i nazad i on se nikad nee iskobeljati dok god ti ljudi ne urade neto. MODA DA NEKO SREDI PROLAZ, MODA BI SE STVARI PROMENILE IZ KORENA.

ANJA ZLATOVI

S20

Zaboravljeni raj
MATILDA ULC

KAD JE DETE BILO DETE POSTAVLJALO JE PITANJA: ZATO SAM JA JA, A NE TI? ZATO SAM OVDE, A NE TAMO? KADA JE POELO VREME, GDE SE ZAVRAVA PROSTOR? DA LI JE IVOT POD SUNCEM SAMO SAN? NIJE LI ONO TO VIDIM I UJEM SAMO ODRAZ NEKOG SVETA OD PRE? POSTOJI LI ZLO, POSTOJE LI ZAISTA ZLI LJUDI? KAKO TO DA PRE NO TO SAM POSTAO, NISAM POSTOJAO. I DA JEDNOM JA NEU BITI JA?
Nebo nad Berlinom Wim Wenders neprimetno smei. Taj mali pokret usana toliko je iv i otvoren, aren kao krajolik u prolee, ivahan kao dete koje tek otkriva svet, sugestivan kao da ima potpuno znanje o svetu i sebi, ali istovremeno kao da je u potrazi za nekim odgovorima koje nasluuje. Pokuavam da ga procenim i da u njemu uhvatim neki znak. Pitam se da li me oi varaju ili je taj udan smeak u uglu usana neka provokacija, neki sasvim bezrazloni poziv na akciju. Moda je neka beznaajna fizioloka pojava, neki ivac koji radi potpuno autonomno i bez iije direktive. Moda se iza tog smeka krije polje znaenja i punoa smisla. Moda se iza tog smeka krije daak slobode koji bi ovu polukomiranu osobu vratio u ivot. Pokuala sam da uhvatim ponovo onaj pogled od malo pre, ali on je bio sanjiv i povuen u sebe, sada oigledno nezainteresovan za ono to ja radim, mislim ili oseam. Jedino do ega mu je stalo je da ode na spavanje i da sve svoje tajne sauva u onom ve prisutnom, gore navedenom nitavilu. Osetila sam blagi bol u stopalima zbog dugog stajanja ispred ogledala. Volela bi da otkrijem ta je toliko udno u toj sasvim prosenoj osobi. Vratila sam se u krevet i pokuala da zaspim. Za par sati moram da idem na posao. Trudila sam se da ne mislim o njoj i to mi je na neki nain polo za rukom. Ona je i onako jedna gotovo beznaajna pojava. Ja ak nisam ni sigurna da li ona postoji ili je proizvod moje bujne mate koja je pod pritiskom poela da se vrpolji i da konstruie neke nove likove.

5:30 ujutru. Ustala sam ranije. Okupana u znoju i suzama otila sam do kupatila da se umijem. Ovog jutra razlog mog ustajanja nije bila nona mora ve neto drugo. Gledam svoja stopala dok sedim na wc olji. Pokuavam da ih osetim i doivim kao svoje. Ne uspeva mi. Idem pogledom navie mislei da e me ostatak nogu asocirati na osobu koju sam nekada davno poznavala. Ne vredi. To je pogled neke druge osobe. Tu osobu nisam videla ranije i nisam sigurna da li bi je ikada primetila na ulici ili da li bi sa njom uspostavila neki dublji kontakt. Oigledno je da je osoba u ogledalu enskog pola, nedefinisane starosne dobi, brineta prosene visine i prosenog izgleda. Njena pojava ne izaziva neprijatnost, pri tom ne bi se moglo rei da je prijatna. Njen izgled nije seksi i njeno telo ne

odie iskrenom voljom za ivotom. Deluje pomalo detinjasto, ak podsea na nekog dekia. Njene oi su udne. Zeleno-braon boje. arene. Pogled je nekako ustaljen, jednolian. Deluje kao da gleda u nitavilo i kao da je stalno na ivici da ga doivi. Pogled je blii smrti i praznini nego ivotu i punoi. Sasvim je izvesno da je oprez protkan kroz boje njenih oiju. Ali to nije sve. Neko ko ima oseaj za detalje mogao bi da u njenom pogledu uhvati ono to objanjava zbog ega se ona osea tako kako se osea i zbog ega je sada ispred ogledala umesto u krevetu. Meutim, njoj to promie. Panju joj privlai neto drugo na tom licu, neto to uspostavlja kontakt sa njom i sve vreme uestvuje u tom posmatranju. Ona sve vreme pokuava da objasni zato joj se ta osoba krajikom svoje usne, gotovo sasvim

S 21
Pokuala sam da prizovem san koji bi mi omoguio da se vratim normalnom ivotu, ali neko neobjanjivo oseanje mi to nije doputalo. To je ba onaj isti oseaj koji me je malo pre probudio iz dubokog sna. Moje telo je bilo izloeno nekom udnom strujanju koje izaziva jako jeenje koe kao kada je hladno, ali istovremeno mi je koa gorela poput ognja kao da se ceo dan pekla na suncu. Taj kontradiktorni oseaj izazivao je u meni bujicu emocija koje su, poput talasa, probijale granice moje svesti i unosile nemir u moj ivot. Opet se pojavljuje ona iz ogledala koja se ponaa kao da ima sve odgovore. I ako su njeno lice i njeno telo u nekom ustaljenom i ve ustolienom gru, ona misli da sve zna. Ne mogu vie ovako! Celim mojim biem prostire se eznja! Velika kao okean, uzburkana kao talasi, besna kao morska oluja i beznadena kao davljenik koji se naao na otvorenom moru. Dugo je tinjala u mojoj dui i s vremena na vreme pokuavala da me vodi putem kojim ona eli da ide. Noas je preuzela sve delove moga bia, nadjaala je razum i sva moja obrazloenja zbog kojih sam dozvolila sebi da zaledim svoje srce. Da li ja mogu nekog da volim? Da li bi mi ljubav pomogla da ja ponovo budem ja, a ne da ja budem ona? 8:30 ujutru. Budi me dobro poznat zvuk seoskih autobusa, zbog kojih se tresu olabavljena stakla na oronulim prozorskim oknima. Tu su i automobilske sirene, prastari motori koji izbacuju crni dim iz automobila dok se voze ulicama i dobro poznat ljudski agor. Do pre par godina moglo je da se uje i poneko konjsko kopito, a postojao je i rizik da nagazite konjsku balegu dok prelazite peaki prelaz na glavnoj ulici. Centar jedne provincije. Glavna ulica koja obavlja funkciju trga, pijace, mesta za susret, poslovnog prostora koji ulini dileri neiscrpno koriste. Kakofonija najrazliitijih zvukova palanke, dobro poznat jutarnji intermezzo. Spremam se za posao koji mi je na pet minuta od kue. Gledam u ogledalu onu istu devojku koju sam imala prilike da upoznam pre par sati. Naduvena je od suza, izraz lica joj je nekako meki i u njenim oima je prisutan onaj prigueni vapaj za slobodom. Imam vremana da ogledam scenu iz filma Nebo nad Berlinom i da ponovim citat koji ve znam na pamet, ali volim da ga ujem na nemakom jeziku: Kad je dete bilo dete dosta mu je bilo spanaa, pirina i karfiola. Sada sve to jede, i to ne iz nude. Kad je dete bilo dete, probudilo se jednom u tuem krevetu, a sada stalno to ini. Mnogi ljudi inili su mu se lepim, a sada samo sluajno. Jasno je zamiljalo raj, a sada ga jedva sluti. Nije moglo da zamisli nitavilo, a sada dre od njega. Kad je dete bilo dete, oduevljavalo se igrom, a sada se prihvata samo rada. Momenat koji najtee podnosim, a tie se mog ivota u provinciji, jeste izlazak iz zgrade. Da bi izbegla razne poglede, bez obzira da li su dobronamereni ili zlonamerni, stavljam naoare za sunce ve u hodniku, pre izlaska iz ulaza. Put od moje zgrade do posla je nepunih pet minuta. U tih pet minuta moje ve razmekano srce poinje da se ledi i da se stvrdnjava kao zamrznuti komad mesa. enja, koja je poput svee tinjala celu no i topila naslage leda sa moje due, sada se povukla u sebe i ne bi se javila ak i kada bi je dozivala na sav glas. Preputena sam svom razumu, koji e kao neki posluni portparol, uraditi veliki deo posla umesto mene. On e trpeti ljude sa kojima moram da komuniciram, odraivae ve ustajali posao, ak e se setiti i nekog trulog vica, pokuae da bude duhovit sve to zato to to drugi trae i zato to posao tako nalae. I tako svaki dan, osim nedeljom. Pouzdano tvrdim da je razum jedna nezaustavljiva maina koja moe da radi prekovremeno. On se nikada ne umori i njemu je lagodno gde god se nae. Bitno je samo da ima ta da radi. Najumornija sam od razmiljanja, jer me ono spreava da se prepustim mislima i dalekim pustolovinama. On mi nareuje da svaki dan ustanem i da, poput nekog smenog robota, mehaniki radim svoj posao. On mi nareuje da se ne oputam previe, jer lako u skliznuti u nitavilo, a tamo mi nee biti prijatno. On me prisiljava da radim i da trim za stvarima praktine prirode, i ako ja preferiram igru i umetnost. On je okovao moju svest i zarobio moju mukotrpno razvijanu samosvest. On me je spustio u palanku i naredio mi da budem prosena kao i svi ostali. Vreme je da se pobunim protiv razuma i da otkrijem gde, kome ili emu pripadam! Usamljena nikada nisam bila. Volela bih da sam bila. Usamljenost znai da sam na posletku potpuna. Sada mogu da kaem, jer sam veeras konano usamljena. Dosta je sluajnosti. Mladi mesec odluke. Ne znam da li postoji predodreenost, ali odluka postoji. Odlui, Mi smo sada vreme. U naoj odluci se nalazi itav svet. Nas dvoje smo vie od dvoje. Mi neto otelotvorujemo. Sedimo na Trgu Naroda i prostor je pun ljudi koji sanjaju isti na san. Mi odluujemo za sve njih. Ja sam spremna. Sad si ti na redu. Sve je u tvojim rukama. Sad ili nikad. Ja sam ti potrebna. Nema vee istorije od nae. Od istorije mukarca i ene... 18:00. Vraam se s posla. Na vratima me doekuju make koje bi da se maze i ve poznato lice mog deka. Pre par godina, kada smo se upoznali ba u ovoj palanci, njegova koa bila je meka, a telo lepo, izdueno i sreeno. Sada je njegovo lice pokriveno sasvim drugaijim tragovima. Njegovi podonjaci nisu veliki zbog nonog ivota, ve zbog tree smene iz koje dolazi. Bore na njegovom elu postale su vee i duboko urezane. Njegovo telo nije onakvo kakvo je bilo. Nai ivoti stoje u mestu ve nekoliko godina i na tom planu dugo se nita bitno nije desilo. Kao da smo sve vreme zaglavljeni u ulici Besmisla, u gustom saobraaju kojim upravljaju egzistencijalne brige, a gde nebitnosti prave zastoj. Ono to je stalno prisutno je veita borba da sauvamo ono zbog ega nam se u trenutku donoenja odluke da budemo zajedno inilo smisleno. To je poelo da lii na grevitu borbu da sauvamo bliskost i razumevanje. Oigledna je injenica da se naa tela i nai umovi savijaju i deformiu pod teretom svakodnevnih briga. U kuhinji se osea miris kuvanog jela i ve je postavljen sto za nas dvoje. On se smei i gleda u mene kao u boanstvo. Pokuava da me oraspoloi, jer zna koliko sam nezadovoljna i isfrustrirana. On osea moju nervozu, to mene dodatno nervira. Onda se ja, po ve ustaljenoj navici, preputam inerciji i poinjem da priam o nebitnostima iritantnim tonom koji bi svakog izbacio iz takta. Meutim, on na to gleda kao na moju ustaljenu dozu emotivnog pranjenja koje je posledica mog depresivnog stanja. Najvie mrzim momente koje on provede igrajui igricu ili gledajui TV. On bi mogao vie od celog dana da provede ispred monitora hipnotisan sadrajima koji mu se prikazuju. Tada me podsea na jednu bezoblinu inertnu masu koja je liena bilo ega ljudskog i ivotnog. Ali, s druge strane, najvie volim momente kada me dira, golica, mazi, stiska kao neku ivotinju; kada pokuava da me savlada dok mu ja pruam najei otpor. U tim trenucima oseam da mi je telo ivo i otvoreno za igru. Mislim da svaka ena trai kod mukarca tu osobinu. esto poelim da zavirim u njegovu duu i da vidim ta se tamo deava, gde je on u njegovom ivotu, u odnosu na samog sebe. Sa mnom moe da bude sam i da uiva u samom sebi. Moe i da uiva u meni. Kao da se njegovo traganje zavrilo sa tom injenicom da prema meni osea ljubav kakvu nije ni prema kome ranije. On je nepopravljivo odluan kada je ljubav izmeu nas dvoje u pitanju. Nema nieg udnijeg od ljubavi izmeu mukarca i ene. Mnogi pronicljivi filozofi i nadareni pisci imali pokuaje da kau neto na tu temu i ini se da je upravo ljubav neiscrpni izvor na koji svi bar jednom u ivotu idemo da se napijemo vode. Gledam ga. U tim trenucima dok ga posmatram, suava se prostor za analiziranje, za nalaenje razloga zato ne bismo bili zajedno, razum prestaje da radi jer postaje potpuno nemoan pred veliinom onoga to stoji preda mnom. To nije samo njegova pojava. Taj privid je neto to brzo isezne. Njegova dua stoji otvorena i spremna da bude voljena, povreena, spotaknuta, zaglavljena u gustom saobraaju, portvovana i spremna na uspehe i neuspehe. Njegova dua stoji osloboena predrasuda, spremna da oprata, jer je upoznala sva lica ljubavi. Priseam se Erosa i njegove prirode. Platon ga je, kroz govor Sokratov, predstavio u Gozbi, kao sina Pora, boga izobilja i Penije, boginje oskudice i siromatva. Zaet je na gozbi organizovanoj povodom Afroditinog roenja, te je zbog toga njen stalni pratilac. Kao spoj tih krajnosti on je uvek siromaan, bez obue, bez kue, spava na goloj zemlji, na vratima i putevima, i uvek je prijatelj potrebe. S druge strane, predsedava onima koji su lepi i dobri, hrabar je, drzak, iskusan lovac, dovitljiv, eljan razboritosti, prijatelj mudrosti. Isti dan as cveta, as umire, ali i ponovno oivljava. Eros je ljubav za lepotom, a po svojoj prirodi nalazi se na sredini izmeu smrtnog i besmrtnog, neznanja i mudrosti. On jedino pripada onima koji se nalaze izmeu to dvoje.

S 22
Eros ne slee na uvele cvetove. Ah, kako me udnja ponovo preplavljuje! On je tu. Sada u mu rei neto. Samo da ne podlegnem loim navikama i da ga ne uvredim. On to ne zasluuje. Mi to ne zasluujemo. Ljubav nije oseanje, niti neko ustaljeno stanje koje je nefleksibilno i otporno na promene. Ljubav se krije u dinamici odnosa, u elji za promenom, u tenji za dobrim i lepim. Sutina ljubavi je u komunikaciji, u nainu postupanja prema nekome ili neemu. Ne volim ve unapred pripremljene odgovore. A ovaj odgovor je upravo takav. Moda ima istine u njemu, ali to je gotov odgovor. Nee se Eros pojaviti dok sam u tom stanju. A tek nivoi ljubavi. Kako se ona ispoljava u malim stvarima u ovoj dosadnoj i utogljenoj svakodnevnici. Treba je traiti na zabaenim mestima, u nekim starim budacima, na krovovima i olucima, jer je javno zloupotrebljena. Znam neke ljude koji su ak ubijali u ime ljubavi. Volela bi da mogu da je podignem na metafiziki nivo i da se sa te instance pozivam na fraze i ve prevakane misli. Ali, iz ove pozicije ja ne mogu misliti o ljubavi kao o metafizikom pojmu. Koliko bi trebala da je otkrivam da bi smela da se usudim da kaem neto o njoj?! Zato nisam ptica, pa da poletim visoko iznad oblaka?! Moje malecno srce kucalo bi za venost, spremno da dotakne zaboravljeni raj. Moja dua uestvovala bi u venoj dui sveta, a moje telo izalo bi iz ove balasti i zemaljskog blata! Iz mog zadubljenog razmiljanja izvukao me je neprijatan bol u kolenu. On me ponovo stiska i upuuje mi poziv za igru. Ponovo sam dete i nije me briga ni za ta. Probijam granice svoje svesti, odbacujem unapred zadate sudove, zaboravljam pojmove koji su imena za stvari i ja sam ponovo ja. Naa udnja za rajskim plodovima konano biva zadovoljena i mi smo ponovo slobodni i razigrani. Dodirujemo se bez predrasuda, a nae due pleu u pratnji muzike koju samo mi ujemo. Znojimo se i razmenjujemo tenosti. Priseamo se zaboravljenog raja i uestvujemo u njemu. Probijamo prostor i zaustavljamo vreme, ogoljeni pred onim to nam je kao ljudskim biima dato. Mi stojimo u nitavilu na isti nain kao to dotiemo smisao. Mi smo s one strane dobra i zla, spremni da otkrijemo punou i smisao ljubavi, dotiui davno zaboravljeni raj. Nakon toga, oblaimo se, pijemo kafu, jedemo svee breskve i gledamo u prazno preputeni sopstvenim mislima.

We dont need no thought control

JOVANA BOI OVEK JE SVOJIM POSTANKOM PREDODREEN DA BUDE INDIVIDUALAN, SUPERIORAN, DA SAMOSTALNO MISLI, DELA, ODLUUJE. U SPROVOENJU SVOJIH OSOBINA BIVA IZLOEN POJAVAMA I UTICAJIMA KOJE GA SPUTAVAJU I OGRANIAVAJU. DA LI DO TOGA DOLAZI ZBOG POTREBE ZA NADMOI, ZA EGZISTENCIJOM ILI DELOVANJEM PROSTOG ZAKONA JAEG NISMO SIGURNI. ALI ONO EGA SMO SVESNI JESTE DA SMO SVAKODNEVNO BOMBARDOVANI INJENICAMA I INFORMACIJAMA KOJE TEE DA MANIPULIU OVEKOVIM UMOM I NAVEDU GA DA POMISLI I URADI ONO TO INAE NE BI.

S 23
kasnije isplivaju na povrinu i uzrokuju nae reakcije. Svaka reklama, komercijalni baner ili poster nosi odreenu dozu manipulativnog koja nas moe opiniti pri emu ne dolazi do racionalne odluke oveka, ve do nametnutog shvatanja i poimanja odreene situacije. I da uprostim, koliko nam se esto dogaa da pljujemo po neijem delu i radu jer smo negde proitali neto loe o toj osobi, ili s druge strane da kupimo nekakve skupe runjikave cipele, jer nekakva zgodna cica na reklami ima ba takve. Tada nam se opet desi ve pomenuti klik, i shvatamo da se ba neko obogatio ili pridobio podrku na naoj zaluenosti i nesvesnosti. Ovo je jedan primer, a ove pojave se deavaju svakodnevno. Pa, da, nama uvek treba hladan tu kako bi se osvestili i rekli tu reenicu Pa izaite mi iz glave. Ne kontroliite mi misli. Najee se na tome i zavrava. Umesto da se trudimo da svrgnemo one koji plasiraju manipuliue informacije ili pak preduzmemo neto kako bi istina bila prava, glatka, neiskrivljena, mi zajedno sa svetom hitamo u nekakav Orvelovski bezdan. Tolstoj je odavno rekao: Znanje je tek onda znanje kad je steeno naporom vlastite misli, a ne pamenjem. Sve to bih ja nakon ovoga rekla zvualo bi udno i nedovoljno dobro. Moda bih samo ponovila We dont need no thought control. Razmislite.. Mada moda i ja trenutno manipuliem. 3:)

Poimo od poznate fraze, Istoriju piu pobednici koja govori mnogo. Svako od nas makar jednom pomisli, ta ako se neko igrao istine i pisao injenice koje nemaju veze sa istom, ta ako nije bilo tog odlaska na Mesec, 1. septembra, atentata, ratova. ta ako je sve to iluzija, stvorena radi ispunjavanja i ostvarivanja neijih linih interesa. I onda, nekakav klik. Oseamo mrvu paranoje koja se rapidno kotrljajui i

povlaei sa sobom mnogobrojne sumnje pretvara u veliku grudvu. Zapitamo se da li su nam stavovi koje gajimo od kako postojimo, namenski iskreirani od strane sistema veeg i monijeg od nas samih. Da li smo marionete? Da li smo robovi informacija? Svakako jesmo... ak i kada toga nismo svesni, svakim odlaskom u prodavnicu, svakim pogledom na novine upijamo i u podsvest urezujemo injenice i tvrdnje koje

Sa moga oblaka u novi dan

MARIJA JEVENOVI

REKOE MI DA SUVIE MATAM, ALI JA KAZEM DA GREE.

Sada ve imam oseaj da se nikada neu zaustaviti. ini mi se da ulazem svu svoju snagu da se pokrenem napred, da odem jo vie. Ipak, to inim sa takvom lakoom i uivanjem. Sklapam oi i prepustam se mirisu procvetalog drvea i prodornom zvuku vetra koji sada ima neku udnu hipnotiku mo. Doseem nebo. Kao da vrhovima prstiju mogu da ga dodirnem. Jo samo malo i tu sam. Onda sledi onaj trenutak, vrhunac ovog leta, kada putam metalne ipke i podiem ruke. Svoje telo ne oseam, ono kao da lebdi u vazduhu negde izmeu zemlje i ovog uzvienog prostranstava neba ka kojem teim. Rekoe mi da sam suvie stara za ovu igru. Htedoe da mi oduzmu ovaj mir i povuku me za sobom u njihove svetove. Ali ovde sam sigurna. Sve teke misli lagano nestaju i ostaje samo smirenost dok se vraam stvarima koje volim. Pomislim na one koji su uz mene, pomisim na sunce i vetar, na letnje veeri, pa i ovaj moj mali let. Tu ljubav mi ne mogu oduzeti jer ona je u meni. I kada sve oko mene ini se sumornim, ja vratiu se ovde ne bih li je ponovo osetila. udni su ti oseaji koji nas progone. udimo za njima, a u isto vreme beimo i sklanjamo se. Kau da sve e se to jednom pretvoriti u kamen. Slomie se na milion delova pa neu znati ni kako sam uopte dospela tu gde sam. I setih se tada dana ispunjenih teskobom, kada svi snovi se razrue i nestanu, kada ljubav izbledi. Ali iz zaaranog kruga ne mogu izai. Svoju kartu za ulaz skupo sam platila i u toj igri ostajem do kraja. Kada jednom te obuzme to udno oseanje, ne staje dok ga ponovo ne pronae. Opasno je, kau, ali to je ono to traim. Zato mi ne recite da traim mnogo. Ne recite mi da ljubav nestaje i da danas retka je, jer ja u je pronai. Verujem da je ona tu, ak i kada se ini dalekom i nemoguom, jer ivot bi bez nje ostao ruevina. U ovom trenutku dopustam sebi da zaboravim na sve probleme koji vrebaju i ekaju me kada otvoim oi. Setih se svega to sam volela, onoga to volim i to u voleti. I naizgled, sve odjednom deluje isto. Stopalima dodirujem zemlju i lagano se zastavljam. Otvaram oi i napustam ovaj mali svet smirenosti. Rekoe mi da suvie matam, ali ja kaem da gree.