Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mladi Reporter - Jul 2011

Mladi Reporter - Jul 2011

Ratings: (0)|Views: 369 |Likes:
Published by MladiReporter

More info:

Published by: MladiReporter on Jul 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/01/2013

pdf

text

original

 
JUL 2011 - PRAVE OMLADINSKE NOVINE - BESPLATNO IZDANJE
S16
MIR I LJUBAV
S8
 
HIPI HIPI HIPSTER
S4
IDENTITETI NA POMOLU
S12
UNDER
 
Neka mi ne zamere mnogobrojni političari
koje poznajem, neka mi ne zamere ni kli- jenti Agencije StratCom, ali ja ovde zaista
moram, kao Kragujevčanin i kao neko ko je
u dobroj meri odrastao i odškolovao se na
očevoj plati „Namenske“, da iznesem lični
stav.
 Vojna fabrika u Kragujevcu postoji
„skromnih“ 158 godina i nije čedo sa 
-
moupravnog socijalizma, već nosilac
razvoja grada.
Još 1853. godine ŠarlLubri pokrenuo je topolivnicu, a 1929. go-
dine napravljeno je čitavo naselje - Stararadnička kolonija. U tom momentu Kolonija je bila najveće i najorganizovanije radničko
naselje u Evropi. 
Fabrika je rasla i razvijala se, a rad u „Na
-
menskoj“ u Kragujevcu je odvajkada stvarprestiža. Radnici „Namenske“ poznati sukao izvanredni proizvodni radnici, tehničari,inženjeri. Neretko su, i to i iz sopstvenekuće znam, stavljali interese države i fab
-
rike ispred svojih ličnih interesa i potreba.
Tako je bilo kada je stanje bilo dobro, tako je bilo i tokom ludih devedesetih. Siguransam da je tako i danas. 
„Oružari“, kada protestuju, to čine organi
-zovano i po pravilu argumentovano. Veru- jem da i sada postoje razlozi za štrajk i
dobro je da su država i radnici pronašli
rešenje. To me raduje, ali me istovremenobrine druga stvar: 
Više od dve nedelje radnici „Namenske“štrajkovali su u Kragujevcu. Obilazili su ihposlanici, podržao ih je i gradonačelnik.Centralna vlast je ćutala, a mediji su, umes
-
to suštine protesta, skretali pažnju na for
-
mu. Do građana su dopirale vesti kako suradnici zauzeli magacin, kao da će, ne dajBože, da se iz njega do zuba naoružaju i dakrenu na Beograd! O samom problemu nije
se previše govorilo u javnosti, o rešenjima– još manje. 
Osamnaestog dana štrajka radnici kreću uBeograd. I gle čuda – istog momenta se na
-lazi rešenje za njihove zahteve?! Pa kako
prethodnih dana to rešenje nije nađeno dok
su ljudi štrajkovali u Kragujevcu, a sad, kadsu radnici došli za Beograd i kada je dog-orelo, ekspresno rešavamo stvar? 
Imam utisak da centraliste mnogo višebrine blokada jedne ulice u glavnomgradu, nego propast jedne fabrike ili
čitavog grada u, kako oni vole da kažu,
„provinciji“.
Gospodo, mnogo je važnijasudbina hiljada porodica koje „Namenska“
hrani i sudbina jedne od retkih izvozno
orijentisanih fabrika, nego prohodnost
Nemanjine ulice u Beogradu. Ne plediramda se protestima ispred Vlade rešava stvar.Plediram da se problemi rešavaju kada
nastanu i kada se uoče, a ne kad eskaliraju.
Da je bilo više sluha i volje, apeli radnika i
gradonačelnika Kragujevca bili bi saslušani
pre dolaska u Beograd. 
Postoji život i van glavnog grada. Posto
- je i vredni ljudi koji rade i koji se bore da
njihova mesta žive bolje. Podsetiću zatopolitičku, medijsku i svekoliku drugu „elitu“mile nam i napaćene otadžbine: pogledajte
malo i oko sebe.
Ne čine Srbiju samoBeograd i Novi Sad. Izađite iz kabineta,
pocepajte cipele i pohabajte malo gume
na crnim limuzinama. Videćete koliko
nam je zemlja divna i koliko vrednih lju-di stvara i proizvodi da biste vi mogli da „preuzimate odgovornost“ i „rešavateglobalna pitanja“.
 
UOSTALOM, OD 10 NAJVEĆIH IZVOZNI
-
KA – 9 JE VAN BEOGRADA.
I ovaj jedan
beogradski je „Jugoimport SDPR“, koji pro
-daje i plasira ono što se proizvodi u Kra-
gujevcu, Užicu, Valjevu...Ako ne poštujete
ove ljude, poštujte barem ono što oni rade
za državu.
 Na kraju: ima u Skupštini Srbije dosta
Kragujevčana. Herojski su, osim VerkaStevanovića, ćutali. Nisam čuo ni uvaženupredsednicu Skupštine, ni uvaženog lidera
 jedne opozicione partije koji je štrajkovao
glađu i žeđu, ni potpredsednicu vodećevladajuće stranke, ni potpredsednicu jedne
druge opozicione stranke (iz koje je nastalaova asketska opoziciona stranka) da su se,
makar i jednom rečju, oglasili danas, tokomskupštinskog zasedanja, povodom „Na
-
menske“. Ah da, oni su sad Beograđani.Setiće se svog grada pred izbore. Građaniće suditi o politici i radu svakoga ko izlazina izbore, ali pomoć i podršku ljudima trebapružiti kad im je ona zaista i potrebna, a neda bogatim i odmerenim rečnikom u izbor
-
noj kampanji slatkorečivo obećavate kulei gradove onima koje zovete „biračima“, ane ljudima. I ne odričite se rodnog gradai porekla. Čovek bez korena lako izgubi i
identitet i integritet.
 
MARKO SELAKOVIĆ
2
S
 
Ima li života van Beograda?
 
3
S
QUESTION JE PITANJE, TO ZNAMO. AZNAMO I ŠTA JE TAG, MANJE VIŠE SUSVI
TAGOVANI”, AKO TAKO MOŽEMODA KAŽEMO, NA NEKOJ FOTKI NAFACEBOOK-U.TAG
na engleskom označava oznaku,
nalepnicu, etiketu, privazak a kao glagol
ima značenje etiketirati, označiti.Question Tags ili američka varijanta TagQuestion je posebna gramatička konstruk
-cija u engleskom jeziku. To je potvrdna
rečenica, kojoj se pridodaje upitni seg
-mant, konstrukcija, odvojena zarezom.
Zanm, zvuči, sačuvaj bože, ali u suštini
 je vrlo jednostavno, ako znamo kako seprave vremena u engleskom, a to znamo,zar ne!To je to, question tag = mi znamo vremenau engleskom, zar ne!To naše zar ne, toliko upotrebljivo, neza-visno od vremena, koje u srpskom jezikukoristimo, u engleskom jeziku mora da
se izrazi preko formule. To jedini način daskrenemo pažnju sagovornika, da tražimoili dobijemo mišljenje o nečemu.
The question tag in English is a phrase
added to the main part of the sentence,inviting the listener to conrm or give an
opinion about the comment.
Sastoji se iz dva dela:
1. potvrdne rečenice + negacije u kon
-strukciji Question Tag
Jack is happy, isn’t he?
2. negativne rečenice + potvrdni Question
TagSusan is not tired, is she?
Znači, sam Question Tag se sastoji odpomoćnog glagola (an auxiliary verb) ilične zamenice(pronoun).
Sve to baš lepo nacrtano, kao tabeluimate na sajtu EnglishClub.com, pa lepopogledajte.
ŠTA JE VAŽNO:
1. Samo je jedna negacija dozvoljena2. Vreme mora da bude isto i u glavnoj
rečenici i u Question Tag konstrukciji
3. Akcentuje se uvek Question Tag kon-strukcija
- He’s read this book, hasn’t he? (PresntPerfect)- He read this book, didn’t he? (Past
Simple)
- He’s reading this book, isn’t he? ( Present
Continuous Tense)
- He reads a lot of books, doesn’t he?
(Present Simple)
- He’ll read this book, won’t he? (Future)To je cela priča.
PRIČA O BIKINIJU
Priče se mogu pričati gotovo o svemu.Svaka stvar, predmet ima svoju istoriju, priču. Leto je tu, vreme za plažu, morei bikini. Znače krajnje je vreme da vamispričam priču o bikiniju.
Mnogo pre nego što se pojavio kao naziv
vrste kupaćeg kostima, postojao je atol,
koralno ostrvo u grupi ostrva u Tihomokeanu koji se naziva Mikronezija. Bikini je
danas deo države, koja se zoveMaršalska
ostrva.Sami stanovnici su svoje ostrvo nazivali
pikini, od kombinacije reči pik= površina ini=kokosov orah, mada ovo tumačenje nijezvanično priznato.Kakve sad to veze ima sa kupaćim kosti
-mom.Prvi bikini je kreirao Francuz po imenu
Louis Reard, po zanimanju mašinskiinženjer, koji je odlučio da se bavi dizajni
-
ranjem ženske odeće. Najuspešniji dizajn je pomenuti kupaći kostim, koji je bioprilično senzacionalan za njegovo vreme,1946 godina, tako da je Luj imao prilično
problema dok nije pronašao devojku,
model, koja će to pbući u javnosti. To je
izgledalo ovako:Devojka po imenu Mišelin Bernardini jepristala a ostalo je istorija.Da se vratimo na nasam naziv bikini.
Otprilike u to vreme, 1946 godine, SAD su
izvršile jednu od svojih razornih nuklernihproba na atolu Bikini.
Čudo jedno, šta sve čovek napravi svojom
voljom i uništi lepotu prirode na ovoj našoj
planeti. Evo tipičnog prizora sa pomenu
-
tog atola, da shvatite o čemu pričam i šta
 je u jednom delu, uništenu nuklearnimpoigravanjima.
Da se vratim na kupaći kostim. Javnoprikazivanje novog kupaćeg kostima je
bilo nakon nuklerane probe, pa je dizajner
smislio da će njegova kreacija imati snagu
nuklerne eksplozije na ljudski rod, posebnona mušku populacija, pa je zato imenovaosvoj kostim bikini.A evo i nekih poznatih dama, koje su ušle
u istoriju, zahvaljujući upravo bikiniju. Radi
se o Bond devojkama.
Najpre Ursula Andres, Švajcarska glumica,
izabrana za najlepšu od svih Bondovihdevojaka u nekim glasanjima je ponela beli
bikini i izašla iz morske pene, kao Afrodita,pred Šon Komerija u lmu Dr. No 1962
godine.Zatim je to mnogo kasnije ponovila, 2002
godine, ponovila u nekoj vrsti omaža HaliBeri u lmu Die Another Day sa Pirsom
Brosnanom.
QUESTION TAGS, ŠTA JE TO?
 DRAGANA AMALIRIS //abc.amarilisonline.com

Activity (6)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Gordana Jankov liked this
jojzi liked this
Ruža Butulija liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->