Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
D.Bucati

D.Bucati

Ratings: (0)|Views: 80 |Likes:
Published by jeremicak

More info:

Published by: jeremicak on Jul 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/12/2012

pdf

text

original

 
DINO BUZZATI
 
Uhapšen u jednoj ulici u selu i osudjen za
krijumcarenje
— pošto ga nisu prepoznali — GasparePlaneta, šef razbojnika, ostao je tri godine u zatvoru.Izišao je izmenjen. Bolest ga je iscrpla, izrasla mu je brada, više je licio na nekog starca nego naslavnog vodju razbojnika, najboljeg poznatog strelca koji nikada nije umeo da promaši.Tada, sa svojom odecom u jednom džaku, krenuo je na put prema planini Fumo, koja je bilanjegovo carstvo, gde su ostali njegovi drugari.Bila je jedna nedelja u junu, kada je ušao u dolinu u cijem se dnu nalazila njihova kuca. Šumskestaze nisu se izmenile: ovde neki koren koji cveta, tamo neki karakteristican kamen, kojeg se ondobro secao. Sve kao pre. Pošto je bio praznik, razbojnici su se okupili u kuci. Približavajuci sePlaneta je cuo glasove i smeh. Suprotno obicajima njegova vremena, vrata su bila zatvorena.Zakucao je dva-tri puta. Unutra je nastala tišina. Zatim su upitali: »Ko je?«»Dolazim iz grada«, odgovorio je on. »Šalje me Planeta.«Hteo je da im priredi iznenadjenje, ali, kada su mu otvorili i okupili se oko njega, Gaspare Planeta je odmah primetio da ga nisu prepoznali. Samo je stari pas družine, koštunjavi Tromba, skocio nanjega, skiceci od radosti.U pocetku njegovi stari drugari, Kozimo, Marko, Felta i još tri-cetiri nova lica, okupili su se okonjega pitajuci za vesti o Planeti. On je ispricao da je vodju razbojnika upoznao u zatvoru; rekao jeda ce Planeta biti oslobodjen za mesec dana, a u medjuvremenu je poslao njega ovamo da saznakako stoje stvari.Medjutim, posle kratkog vremena, razbojnici se više nisu interesovali za pridošlicu i našli suizgovore da ga napuste. Jedino je Kozimo ostao da razgovara s njim, mada ga nije prepoznao.»A kada se vrati šta namerava da radi«, upitao je misleci na starog vodju u zatvoru.»Šta namerava da radi?« rekao je Planeta. »Zar ne može da se vrati ovamo?«
 
»Ah, da, da, ne kažem ja ništa. Mislio sam zbog njega. To sam mislio. Ovde su se stvari izmenile,a on ce i dalje hteti da komanduje, razume se, ali ne znam...«»Šta ne znaš?«»Ne znam hoce li Andrea biti spreman ... Sigurno ce praviti pitanje ... Što se mene tice, neka sevrati. Pa nas dvojica smo se oduvek slagali...«Tako je Gaspare Planeta saznao da je Andrea novi vodja. Jedan od njegovih nekadašnjihdrugara, zapravo onaj koji je tada izgledao najzverskije. U tom trenutku vrata su se širom otvorila iušao je upravo Andrea, koji se zaustavio nasred sobe. Planeta ga se secao kao apaticnogdugajlije. Sada je pred njim stajao golem, zastrašujuci razbojnik, sa grubim licem i divnimbrkovima.Kada je saznao za pridošlicu, koga ni on nije prepoznao: »Ah, tako?« rekao je u vezi sa Planetom,»ali kako to da nije uspeo da pobegne? To ne bi smelo biti tako teško. I Marka su strpali unutra, aliostao je svega šest dana. I Steli nije bilo mnogo potrebno da pobegne. Baš on, koji je bio našvodja, baš on sada se obrukao.«»Nije to više kao nekad, da tako kažem«, rekao je Planeta uz lukav osmeh. »Sada ima mnogostražara, promenili su rešetke, nikada nas nisu ostavljali same. A zatim, on se razboleo.«Tako je rekao; ali vec mu je bilo jasno da je odsecen, shvatio je da vodja razbojnika ne smedozvoliti da bude zatvoren, a još manje da ostane u zatvoru tri godine kao poslednji bednik,shvatio je da je star, da za njega više nema mesta, da je njegovo vreme prošlo.»Rekao mi je«, nastavio je umornim glasom, on koji je uvek bio tako veseo i vedar, »Planeta mi jerekao da je ovde ostavio svoga konja, belog konja, rekao je, koji se zove Polak, cini mi se, i kojiima otok ispod jednog kolena.«»Nekada, hteo si da kažeš nekada je ostavio«, rekao je Andrea arogantno, pocinjuci da sumnjada je ovo sam Planeta. »Ako je konj uginuo, necemo valjda mi biti krivi...«»Rekao mi je«, nastavio je mirno Planeta, »da je ovde ostavio odecu, lanternu, sat.« I osmehivaose znacajno, prilazeci prozoru da bi ga svi mogli dobro videti.I zaista, svi su ga dobro videli, prepoznali u tom mršavom starcicu ono što je ostalo od njihovogvodje, od cuvenog Gaspara Planete, najboljeg poznatog strelca, koji nikada nije umeo da promaši.Pa ipak, svi su cutali. cak i Kozimo se nije usudio da bilo šta kaže. Svi su se pretvarali da ga nisuprepoznali, jer bio je tu Andrea, novi vodja kojega su se plašili. A Andrea se pretvarao da nijeprimetio ništa.»Njegove stvari niko nije pipnuo«, rekao je Andrea, »mora da su tamo u nekoj fioci. O odeci neznam ništa. Po svoj prilici ju je upotrebio neko drugi.«»Rekao mi je«, nastavio je potpuno mirno Planeta, ovoga puta se više nije osmehivao, »rekao mi je da je ovde ostavio svoju pušku, onu kojom je tako precizno gadjao.«»Njegova puška je ovde«, rekao je Andrea, »i on može da dodje po nju.«
 
»Govorio mi je«, nastavljao je Planeta, »govorio mi je uvek: ko zna kako koriste moju pušku, kozna kakvu cu gvoždjuriju naci kad se vratim. Toliko mu je bilo stalo do te puške.«»Ja sam je upotrebio nekoliko puta«, priznao je Andrea pomalo izazovno, »ali ne verujem da sam je zbog toga pojeo.«Gaspare Planeta je seo na jednu klupu. Osecao je kako ga obuzima njegova uobicajena groznica,ništa narocito, ali dovoljno da mu glava malo oteža.»Reci mi«, rekao je obracajuci se Andrei, »da li bi mi je mogao pokazati?«»Samo izvoli«, odgovorio je Andrea, dajuci znak jednom od novih razbojnika, koje Planeta nijepoznavao, »hajde, idi tamo i uzmi je.«Planeti su doneli pušku. Posmatrao ju je pažljivo sa zabrinutim izrazom, a onda se polakorazvedrio. Rukama je milovao cev.»Dobro«, rekao je posle dugacke pauze, »i rekao mi je još da je ovde ostavio municiju. cak setacno secam: barut, šest merica i osamdeset pet metaka.«»Hajde«, rekao je Andrea iznervirano, »hajde, idite i donesite mu to. Ima li još nešto?«»Ima još ovo«, rekao je Planeta krajnje mirno ustajuci s klupe, prilazeci Andrei i izvlaceci mu izpojasa jedan dugi nož. »Ima još i ovo«, dodao je, »njegov lovacki nož«, i ponovo je seo.Usledila je duga teška tišina. Najzad je Andrea rekao:»Pa, laku noc«, rekao je, kako bi dao do znanja Planeti da vec može da ide.Gaspare Planeta je podigao pogled odmeravajuci snažno Andreino telo. Da li ce ikada moci da gaizazove, ovako izmucen i umoran? Zato je sporo ustao, sacekao da mu daju i ostale njegovestvari, strpao sve u džak, bacio pušku preko ramena.»Dakle, laku noc, gospodo«, rekao je polazeci prema vratima. Razbojnici su ostali nemi,nepokretni od zapanjenosti, jer nikada ne bi mogli zamisliti da bi Gaspare Planeta, cuvenirazbojnik mogao tek tako da ode, da dozvoli da ga na taj nacin ponižavaju. Samo je Kozimouspeo da dodje do malo glasa i bio je to cudno promukao glas.»Zbogom, Planeta!« rekao je, ostavljajuci po strani svako pretvaranje. »Zbogom, neka ti je sasrecom!«Planeta se udaljio kroz šumu, kroz senke veceri, zvižducuci neku veselu pesmicu.***Tako je bilo sa Planetom, koji sada više nije bio vodja razbojnika, nego samo Gaspare Planeta,pokojnog Severina, cetrdeset osam godina, bez stalnog boravišta. Ali on je boravište imao, imao je neku svoju baraku u planini Fumo, napola od drveta, napola od kamenja, usred šume, tamogde se nekada sklanjao kada je naokolo bilo suviše stražara.Planeta je došao do svoje male barake, upalio vatru, izbrojao novac koji je imao (mogao mu je biti

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->