Zoran urovi

Crkveni kanoni (sinopsis)

mart 1997., Beograd

Izdava, DAM-KOMERC, Beograd,

Urednik, Milo Nikoli

SADR AJ:

Uvod:

I DEOAPOSTOLSKI KANONI I KANONI VASELjENSKIH SABORA APOSTOLSKA PRAVILA PRVI VASELjENSKI SABOR DRUGI VASELjENSKI SABOR TREI VASELjENSKI SABOR ETVRTI VASELjENSKI SABOR TRULSKI SABOR SEDMI VASELjENSKI SABOR

II DEO KANONI POMESNIH SABORA ANKIRSKI SABOR NEOKESARIJSKI SABOR

GANGRIJSKI SABOR CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SVETIH APOSTOLA CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SVETE SOFIJE KARTAGINSKI SABOR KOJI JE DR AN U KIPRIJANOVO VREME ANTIOHIJSKI SABOR LAODIKIJSKI SABOR SARDIKI SABOR KARTAGINSKI SABOR

III DEO KANONI SVETIH OTACA SVETI DIONISIJE ALEKSANDRIJSKI SVETI PETAR ALEKSANDRIJSKI SVETI GRIGORIJE UDOTVORAC SVETI ATANASIJE VELIKI SVETI VASILIJE VELIKI SVETI GRIGORIJE IZ NISE SVETI TIMOTEJ ALEKSANDRIJSKI TEOFIL ALEKSANDRIJSKI Proglas, kad Bogojavljenje padne u nedelju Izjava povodom katara Episkopu Agatonu Episkogpu Mini SVETI KIRILO ALEKSANDR SKI Poslanica episkopu Domnu Poslanica episkopima koji su u Liviji i Pentapolju SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SVETI AMFILOHIJE GENADIJE CARIGRADSKI TARASIJE CARIGRADSKI

UVOD

Sinopsis je moja kreacija, a ne prevod, koja je nastala na osnovu irokog teksta koji se nalazi u: J.-P. Migne, Patrologia Graeca, t. 137 i 138, Paris, 1865. Izuzetak predstavlja poslanica Carigradskog patrijarha Tarasija, koja je

od tampana u 98. tomu, sol. 1441-1452, te se kao duplikat nije na la u 138. tomu. Tekst koji je objavljen u ova dva toma, nastao je na osnovu izdanja koje je priredio anglikanski sve tenik Vilijam Beverix (William Beveridge,16371708), ili, kako je u latinskoj verziji njegovo ime Gilielmus Beveregius, koje je izdato u Oksfordu (Oxonii) 1672. pod naslovom Sunodikn sive Pandectae canonum ss. Apostolorum et conciliorum AB ECCLESIA GRAECA RECEPTORUM NECNON CANONICARUM SS. PATRUM EPISTOLARUM: UNA CUM SCHOLIIS ANTIQUORUM SINGULIS EORUMANNEXIS ET SCRIPTIS ALIISHUC SPECTANTIBUS. Sam pak Beverix je objedinio neka ranija delimina izdanja: prvo izdanje apostolskih kanona, koje se pojavilo u Nirnmbergu 1531. a priredio ga je Haloander (GREGORIUS HALOANDER, + 1531); prvo izdanje Apostolskih kanona i /kanona/ svetih sabora, koje je priredio Johannes Tilius (Jean du Tillet, + 1570) u Parizu, 1540. U Parizu su se 1618. i 1621. pojavila tumaenja Jovana Zonare na svete i bo anstvene kanone. Tako e u Parizu su 1620. iza la i tumaenja svetih i bo anstvenih kanona od strane Teodora Valsamona. Tako je, dakle, Beverix sakupio kanonske tekstove, tumaenja Zonare, Valsamona i tumaenje Aleksija Aristina na sinopsis; objavio ih dvojezino, naime, na grkom i latinskom; napisao uvod i note, to je u svome izdanju ponovio kardinal Minje. Sinopsis predstavlja sa etak nekog teksta, u ovom sluaju, teksta kanona, ili, u srpskom prevodu, pravila. Takvi sinopsisi su vekovima poznati u crkvenoj praksi. Najstariji je sinopsis Stefana Efeskog, s poetka estog veka, na osnovu koga je i napisao svoja tumaenja Aleksije Aristin u dvanaestom veku. Drugi poznatiji sinopsisi su: sinopsis Simeona magistra i logoteta, i sinopsis Konstantina Armenopulosa. Namena sinopsisa je potekla iz elje da se pravila Crkve to lak e i ire usvoje. Takva pravila su sadr avala samo ono to je stvar nekoga potpunoga kanona. Ja sam pak nastojao da zadr im i jo neke druge stvari, koje bi trebale da budu interesantne itaocima iz razliitih oblasti. Na primer, prevodio sam liturgijske doksologije, dogmatska mesta, mesta koja se tiu hri anske umetnosti, obreda i pobo nosti, i tome sl. Nisam eleo da neke va ne termine prevodim s dana nje take gledi ta, mada je time ote ano razumevanje onima koji nisu naroito bliski ovoj oblasti. Naime, nisam podruje koje potpada pod jednoga episkopa nazvao eparhijom - kako se ono danas naziva - nego onako kako se ono imenovalo na dotinom mestu, npr. parohija mada se danas tako naziva podruje koje pripada prezviteru. Dalje, grku re qusastirrion prevodio sam kao rtvenik, a ne sa latinizmom oltar" mada je on danas odomaen. Imenicu "laik", prevodio sam uglavnom kao vernik - nekada je ostavljena u izvornom obliku - iako je to nezadovoljavajui ekvivalent, jer bi se ovom reju poklapao i drugi grki izraz. Problem je u tome to je laj, , oznaavao verujui narod, odnosno, verujueg oveka. Potpuno je pogre an - iako je moj nezadovoljavajui - prevod uvenog Nikodima Mila a, koji prevodi sa svetovnjak", i time bukvalno zahvata pe orativni pojam k ?oji nema nikakve veze sa laikom. Iz cele kanonske zbirke vidi se da se jedna re uvek upotrebljava u pozitivnom smislu, dok, onda, kada se eli istai ne to to je u dijametralnoj suprotnosti sa hri anstvom, ili hri aninom, upotrebljava se imenica svetovnjak", ili pridev svetovan". Me utim, i kod vanrednog onodobnog naunika Mila a, vidi se posledica jednog naopakog istorijskog procesa, naime, vremenom se, iz nekih izofrenih razloga, mona tvo poistovetilo sa autentinim hri anstvom - i ne samo to, ve je ono pretendovalo da bude jedino hri anstvo - pa sve to nije bilo u okviru njega, spadalo je u kategoriju sveta, kojim je za apostola Pavla bio jedan od najnegativnijih termina.

Za ovakve i sline termine nisam upotrebio nikakve napomene, jer mislim da su razumljivi iz konteksta. Nisam, dalje, pisao komentare, jer bi to zahtevalo vi etomno delo. Jedino to sam uradio, to je da sam pokraj izuzetno retkih i te kih termina stavio u uglastoj zagradi razumljiviji pojam. Na primer, u 17-om kanonu Ankirskog sabora, pominju se zimnici, sne nici ceimazomnoi ali se tek iz Aristinovog komentara vidi da je u pitanju posebna vrsta demonizovanih ljudi, te sam, kao to rekoh stavio re demonizovani" u uglastu zagradu. Po to ne elim da opteretim uvod, dau kratke podatke o zbirkama kanona na osnovu kojih sam uradio sinopsis. Zakonopravilo koje je ovde dato sastoji se iz pravila Apostola, pravila Vaseljenskih sabora, pravila pomesnih sabora i pravila svetih Otaca. Apostolska pravila predstavljaju zbirku od 85 kanona, koja je nastala u prvoj polovini etvrtog veka, i u sebi sadr i donikejsku disciplinarnu praksu Crkve. Ona su samo naslovljena kao apostolska, mada im apostoli nisu autori, ve je pisac hteo da tim falsifikatom da vei znaaj svome delu, to je bilo veoma uobiajeno u to vreme. Postoji du a i kraa (55 pravila) verzija, koja je ve tada nastala iz razlike u praksama Istoka i Zapada, a i posle, u vreme raskola, poslu ila je prilikom argumentacija. Kanoni Vaseljenskih sabora: 1. Nikejski sabor, 325. - 20 kanona 2. Prvi Carigradski sabor, 381. - 7 kanona 3. Efeski, 431. - 8 kanona 4. Halkidonski, 451. - 30 kanona. 5. Trulski, 692, - 102 kanona. Drugaije se naziva i estim Vaseljenskim saborom, mada to nije, i peto- estim, jer prethodna dva sabora, peti i esti Vaseljenski, nisu doneli nikakve kanone. Sabor je u stvari hteo da kodifikuje sve kanonske zbirke koje su bile u opticaju, i da nasilno unifikuje prakse svih crkava, to se naroito dobro da videti iz mnogih osuda praksi u Rimskoj i Jermenskoj Crkvi. 6. Drugi sabor po redu u Nikeji Vitinijskoj, 787. - 22 kanona. Kanoni pomesnih sabora: 1. Ankira, 314. - 25 pravila. 2. Neokesarija, 314-325. - 15 kanona. 3. Antiohija, 341. - 25 kanona. 4. Sardika (dana nja Sofija), 343. - 21 kanon 5. Gangra, oko 340. - 21 kanon. 6. Laodikija, etvrti vek - 60 kanona. 7. Carigrad, 394. - 1 kanon. Pravilo ovoga sabora, koji je dr an u vreme Nektarija Carigradskog, nisam izneo u knjizi, iz razloga to sam sa etak dao sledei navedeno izdanje, a u njemu se ne nalazi. No, mogue ga je sa eti u jednu reenicu: episkopa ne mogu da sude dvojica ili trojica episkopa, ve samo sabor.

8. Kartagana, 419. - 135 pravila, koja predstavlja sakupljanje na jedno mesto kanona koji su dono eni na prethodnim Kartaginskim saborima. Poznata je pod nazivom Codex canonum ecclesiae Africanae. Tako e sam dao i opis kanona koji je done en na saboru 258. u vreme Kiprijana sve tenomuenika i episkopa Kartaginskog. Ono se uglavnom ne sree u kodeksima kanona pravoslavne Crkve, mada je njegova odluka ubrojana u pravosna ne od strane Trulskog sabora (kan. 2). 9. Carigrad, 859. i 861. Poznat i kao Prvo-drugi sabor. jer je u jednu zbirku objedinjen rad ova dva sabora, koji su dr ani u hramu svetih apostola - 17 kanona. 10. Carigrad, 879. - 3 kanona. Tako e se naziva i Osmim Vaseljenskim saborom. Odr an je u hramu sv. Sofije. Kanoni sv. Otaca: Oni predstavljaju uglavnom delove iz pisama, odnosno odgovora Otaca na postavljena im pitanja, i to su pravila ovih pisaca: 1. Dionisije Aleksandrijski, + 265. 2. Grigorije Neokesarijski, ili udotvorac, + 270. 3. Petar Aleksandrijski, + 311. 4. Atanasije Aleksandrijski, ili Veliki, + 373. 5. Vasilije Kesarijski, ili Veliki, + 379. 6. Grigorije Niski, Nisijski, iz Nise, + 395. 7. Grigorije Nazijanzin, ili Bogoslov, + 389. 8. Amfilohije Ikonijski, + 395. 9. Timotej Aleksandrijski, + 355. 10. Teofil Aleksandrijski, + 412. 11. Kirilo Aleksandrijski, + 444. 12. Genadije Carigradski, + 471. 13. Tarasije Carigradski, + 809. To su, dakle, kanoni koji ine najautorizovaniju zbirku, koja je poslu ila kao kostur za dalje razrade u pojedinanim pravoslavnim Crkvama, izme u ostalih i za uveno Zakonopravilo Svetoga Save. Na kraju da ka em nekoliko rei o tome ta je bila glavna svrha kojoj su te ili Oci koji su se bavili kodifikacijom, a i ta je to to me je podstaklo da uradim ovaj sinopsis. Namena kanona je da lee du e i isceljuju strasti. Mada oni, ovako kako su dati, predstavljaju spolja nji princip, izgledaju kao sredstvo koje osujeuje, jer nisu iznedreni iznutra, ipak su neophodni kao vaspitno sredstvo. To opravdano(?) nepoverenje u ovekove dobre namere, i lo je toliko daleko da su Oci koji su zasedali u Sardici, uvideli da moraju svoja pravila za titi pretnjama, jer ako ne to nije skopano sa strahom ovek ga nee dragovoljno uvati. Ne dr anje kanona za sobom povlai podrugojaenje Crkve, tj. nestanak nje kao takve kakvom se kroz kanone izrazila. To katastrofino oseanje vidi se u reima Vasilija Velikog:"Mnogo me alosti to to su zapostavljena pravila Otaca, i to je izbaen svaki red iz crkava. Bojim se da, malo po malo, ako nebriga bude

napredovala ovim putem. ne do u crkvene stvari do potpunog kraha". Olaka poigravanja sa crkvenim ustrojstvom - ne mislim da kanone ne bi danas trebalo preispitivati, pa neke ak i menjati, to bi smeo biti posao samo strunjaka - mo e, dakle, dovesti do lo ih konsekvenci, ili, kako se plastino izrazio povodom jednoga problema ep. Ignjatije Midi: Crkva se mo e pretvoriti u psihijatrijsku bolnicu" Mno tvo pomeranja u odnosu na kanonsko predanje jasno je vidljivo i u dana njoj situaciji u SPC, koju je neuobiajeno hrabro opisao Vladimir Vuka inovi. Bolne take prema njemu bile bi sledee: 1) Povratak izvornom smislu i znaaju parohije kao liturgijske zajednice". Te ko bi ovu tezu bilo ko mogao potkrepiti navodima iz kanona, ali ne u tom smislu da je ona nepravilna, naprotiv; ona je te ka za potkrepiti jer mi se ini da se veina kanona direktno ili indirektno tiu ove stvari. 2) Suoavanje sa problemom neadekvatnog kolovanja bogoslovskog kadra Srpske Pravoslavne Crkve" s ime je povezano i Prevrednovanje i bogoslovsko prosu ivanje vaspitno-obrazovnog materijala koji se izla e u na im bogoslovskim kolama". Ovakvom pristupu odgovara poistoveivanje istinskog sve tenstva sa znanjem, i mnoge zabrane koje spreavaju novokr tene i neobrazovane da ikoga pouavaju bogoslovlju. Ovo je sada najalarmantnija stvar, koja, ako se ne popravi, oduzee svaku nadu da e doi do preporoda u Crkvi. Kolika je inertnost na e Crkve ogleda se na jednostavnom primeru, naime, mi jo uvek nemamo ni kritika izdanja dela svetog Save, o kome toliki govore, a koliko je mogue suvislo baviti se Savinim delom, lako se da prosuditi na osnovu ove injenice; da li jo treba pomenuti da nemamo u celosti prevedeno ni sveto Pismo? 3) Ponovno otkrivanje izvornih dimenzija laikog slu enja u Crkvi Bo ijoj". Koliko je devijantan odnos prema laicima moglo se videti i na osnovu onoga to sam izlo io o genezi pojma svetovnjak" iz pojma laik", odnosno, kako se vernik" pretvorio u ,,nevernika". Vernici su mogli, kako e se videti u kanonima, da uestvuju u izboru episkopa i sve tenika, mogli su ak" podnositi i tu be protiv episkopa, morali su da uestvuju (stalno se prie ujui) u liturgiji, jer se samo na taj nain konstituisalo telo Hristovo.

APOSTOLSKA PRAVILA

1. Episkopa neka rukopola u najmanje dvojica ili trojica episkopa. 2. Prezvitere, akone i ostale klirike neka rukopola e jedan episkop. 3. Da se svrgne onaj ko prinese na rtveniku: med, mleko, ve tako vino, pticu, ivotinju ili voe, osim novog klasja i gro a u njihovo vreme. Prinositi rtveniku za vreme sv. Prinosa samo ulje za svetiljke i tamjan.

4. Prvine plodova poslati kuama episkopa i prezvitera, a oni e razdeliti akonima i kliricima. 5. Episkop, prezviter ili akon neka ne isteruje svoju enu pod izgovorom da eli da bude pobo an, a ako je istera, neka se odlui; bude li uporan, neka se svrgne. 6. Da se svrgne episkop, prezviter ili akon koji uzme svetovan posao. 7. Da se svrgne onaj ko svetkuje Pashu kad i Judejci. 8. Sve tenik koji se ne priesti za vreme prinosa neka ka e uzrok. Ako je uzrok prihvatljiv, bie mu opro teno, a ako nee da ka e, neka se odlui, jer je naveo narod da sumnja da predstojatelj nije ne to dobro uradio. 9. Sve verne koji dolaze na liturgiju, a ne ostaju za vreme molitve i prie a, kao one koji uzrokuju nered u Crkvi, treba odluiti. 10. Ko se sa odluenim, ma i u kui, moli, neka se odlui. 11. Neka se svrgne klirik koji se moli sa svrgnutim klirikom. 12, 13. Klirik ili laik koji je odluen ili ne mo e da se primi, ako se primi u drugom gradu bez preporunog pisma, neka se odlui i on i onaj koji ga je primio. Ako je ve bio odluen, neka i dalje ostane odluen. 14. Episkop ne sme napustiti svoju parohiju i uzeti drugu, ak i ako ga na to mnogi prisiljavaju, izuzev u situaciji da je tamo krajnje neophodan, a uz to ga nagovaraju mnogi episkopi. 15. Klirik koji ode u drugu parohiju bez dozvole svog episkopa, neka ne slu i, a ako se po pozivu ne vrati, neka tamo op ti kao laik. 16. Episkop koji ih svesno primi kao klirike, neka se odlui kao uitelj nereda.

17. Ko se posle kr tenja dva puta enio ili imao nevenanu enu, ne mo e imati neki sve teniki in. 18. Ne mo e postati klirikom onaj ko uzme udovicu ili raspu tenicu ili kurvu ili robinju ili glumicu. 19. Ne mo e biti klirikom onaj ko uzme dve sestre ili sestriinu. 20. Da se svrgne klirik koji daje jamstvo. 21. Onaj koga su na silu kastrirali mo e biti episkop. 22. Onaj ko sebe kastrira ne mo e biti klirik, jer je samoubica i neprijatelj onoga to je Bog stvorio. 23. Da se svrgne klirik koji sebe kastrira, zato to je samoubica. 24. Da se odlui na tri godine laik koji sebe kastrira, jer se zlo namerio na svoj ivot. 25. Klirik koji bludnii, la no se kune, ili krade, neka se svrgne, ali ne i odlui, jer Pismo ka e: Ne sveti se dva puta za jednu istu stvar (Naum. 1, 9). 26. Od onih koji su kao ne enjeni postali klirici, mogu se eniti samo teci i pojci. 27. Da se svrgne episkop, prezviter ili akon koji bije vernika kad zgre i ili nevernika kad govori krivo, elei da ih tako zastra i; jer nas Gospod nije uio tome. 28. Ako episkop ili prezviter ili akon po to je ispravno svrgnut, opet pone da slu i, neka se sasvim odsee od Crkve. 29. Da se svrgne i odlui onaj ko je rukopolo en za novac, a tako e i onaj ko ga je rukopolo io. 30. Episkop koji preko svetovne vlasti prigrabi crkvu, neka se svrgne i odlui, kao i oni koji op te sa njime. 31. Prezviter koji digne zaseban rtvenik i sabere vernike, a ne mo e da okrivi svog episkopa za neko bezbo tvo ili nepravdu, da se svrgne kao vlastoljubac, a oni koji su sa njime, neka se odlue. No, to da se uini tek po to ga episkop tri puta opomene. 32. Odluenog klirika mo e primiti nazad samo njegov episkop, dok ga drugi mo e primiti samo ukoliko je umro onaj koji ga je odluio. 33. Strani episkop, prezviter ili akon ne mo e se primiti bez preporunog pisma, 34. Episkopi svakog pojedinog naroda treba da imaju, kao glavu, prvog episkopa. Bez njega, a i on bez njih, ne mogu ni ta initi. To je jednomislije i na taj nain proslavie se Bog kroz Isusa Hrista, i Otac kroz Gospoda u Duhu; Otac i Sin i Duh Sveti. 35. Episkop ne mo e bez dozvole da rukopola e van svoje oblasti. A ako se to desi, neka se svrgne on i oni koje je rukopolo io. 36. Episkopi, prezviteri i akoni koji su rukopolo eni i nee da se prime slu be, neka se odlue dok to ne uine. Ako episkop po e da primi slu bu, ali ga narod ne prihvati, neka se odlui klir toga grada, jer nije mogao da pripremi narod. 37. Dva puta godi nje neka bude sabor episkopa, koji na njemu treba da ispituju dogmate pobo nosti i razre avaju Crkvene sporove. 38. Episkop neka upravlja crkvenim dobrima. Ne sme ih prisvajati ili deliti rodbini, ili prodavati pod izgovorom da pomogne siroma noj rodbini. 39. Prezviteri i akoni ni ta da ne svr avaju bez episkopa, jer e on dati odgovor za du e svojih vernika.

40. Da se zna koje stvari pripadaju crkvi, a koje sam episkop eventualno lino ima, i koje mo e ostaviti u nasle e eni, deci, rodbini ili kome ve eli. 41. Neka sve stvari budu pod episkopovim nadzorom, jer on nadzire du e koje su dragocenije od stvari. Prezviteri i akoni e ih deliti onima kojima su potrebne. Episkopi i prezviteri i akoni neka uzimaju od njih, jer zakon Bo iji ka e da onaj ko slu i rtveniku od njega i ivi; ta i vojnik ne ratuje o svom tro ku. 42. Episkop, prezviter ili akon koji se kocka ili opija, neka se svrgne ako ne prestane. 43. Klirici i laici koji to isto ine, neka se odlue ako ne prestanu. 44. Episkop, prezviter ili akon koji tra i kamatu od du nika, neka se svrgne ako ne prestane. 45. Episkop, prezviter ili akon koji se moli sa jereticima, neka se odlui. Ako im dopusti da ne to kao klirici vr e, neka se svrgne. 46. Episkop ili prezviter koji odobrava jeretiko kr tenje ili rtvu, neka se svrgne, jer kakvu zajednicu imaju Hristos i Velijar, ili vernik i nevernik? 47. Da se svrgne episkop ili prezviter koji ponovo krsti nekog, ili opet ne krsti onog koga su jeretici krstili, jer se narugao krstu i smrti Gospodnjoj i nije razlikovao prave od la nih sve tenika. 48. Neka se odlui laik koji istera svoju enu i uzme drugu ili pak raspu tenicu. 49. Da se svrgne onaj ko ne kr tava u ime Oca, Sina i Duha Svetoga, nego u troje beznaalnih, ili u tri sina, ili u tri ute itelja. 50. Da se svrgne onaj ko prilikom kr tenja ne pogruzi tri puta kr tenika, nego jedanput, tj. u smrt Gospodnju; jer Gospod nije rekao da se kr tava u njegovu smrt, nego u ime Oca i Sina i Duha Svetoga. 51. Ako se neko kloni mesa, vina i braka, ne iz asketskih razloga, nego to ih se gadi, neka se izbaci iz Crkve, jer tako huli na Tvorca koji je sve stvorio dobrim, a oveka kao mu ko i ensko. 52. Da se svrgne episkop ili prezviter koji ne primi pokajnika nazad u Crkvu, jer zaboravlja da biva velika radost na nebesima zbog jednog gre nika koji se kaje. 53. Episkop, prezviter ili akon koji na praznik ne uzima mesa ili vina, ali ne iz asketskih razloga, ve to ih se gadi, neka se svrgne, jer mnoge uvlai u greh. 54. Klirik koji nije na putu, a jede u krmi, neka se odlui. 55. Klirik koji vre a episkopa, neka se svrgne, jer pi e: Nemoj zlo govoriti stare ini svog naroda" (Dela.23, 5). 56. Klirik koji vre a prezvitera ili akona, neka se odlui. 57. Da se odlui onaj ko se ruga sakatom oveku. 58. Episkop ili prezviter koji ne vaspitava svoj klir i narod, neka se odlui, a ako ostane uporan, neka se svrgne. 59. Ako neki episkop, prezviter ili akon ne pru i pomo onda kada je ona potrebna nekom kliriku, neka se odlui, a ako ustraje, neka se svrgne. 60. Ako neko u Crkvi publikuje na tetu naroda i klira bezbo ne knjige kao svete, neka se svrgne. 61. Ne mo e biti klirik onaj za koga se doka e da je bio u bludu ili preljubi ili tome slino.

62. Klirik koji se odrekne Hrista iz straha, ne-ka se iskljui, a ako se odrekne klirstva, neka se svrgne; ako se pokaje, neka se primi, ali kao laik. 63. Da se svrgne onaj ko jede meso sa krvlju, ili le , ili ono to su zveri zadavile, jer je to zabranio Starozavetni zakon. Laik koji to ini, neka se odlui. 64. Klirik koji se moli u Judejskom ili jeretikom hramu, neka se svrgne i odlui, a laik koji to uini, neka se odlui. 65. Ako neki klirik ubije nekog jednim udarcem, neka se svrgne zbog svoje naglosti; laik pak da se odlui. 66. Ako neki klirik posti u dan Gospodnji ili u subotu - osim Velike subote - neka se svrgne; laik pak da se odlui. 67. Neka se odlui onaj ko siluje zaruenu devojku. Ne mo e uzeti druge, nego samo nju, ma bila ona i siroma na. 68. Ako se neko rukopolo i po drugi put, neka se svrgne i on i onaj koji ga je rukopolo io, izuzev ako je bio rukopolo en od jeretika; jer koga oni krste nije kr ten, i koga rukopolo e nije rukopolo en. 69. Klirik koji ne posti etrdesetnicu ili sredu i petak, neka se svrgne, ukoliko nije spreen telesnom slabo u; laik pak da se odlui. 70. Klirik koji posti sa Judejcima, ili praznuje, ili prima praznine darove, npr, beskvasni hleb, neka se svrgne; laik pak da se odlui. 71. Hri anin koji odnese ulje u paganski ili judejski hram, ili zapali sveu za vreme njihovog praznika, neka se odlui. 72. Ko uzme iz crkve ulje ili vosak, neka se odlui. 73. Ko iz crkve uzme posveene zlatne i srebrne sudove ili tkanine i odnese svojoj kui, neka se odlui. 74. Episkopa koji je optu en od normalnog vernika, neka na odgovornost pozovu drugi episkopi. Ako se ne odazove, neka ga dvojica episkopa opet pozovu. Ako se ni trei put ne odazove, sabor treba da ga osudi. 75. Jeretik se ne mo e primiti kao svedok protiv episkopa, ali ni samo jedan vernik, jer na usnama dva ili tri svedoka treba da ostane svaka re (Mt.18, 16). 76. Episkop ne treba da rukopola e za episkope svoje sinove, brau i ro ake, ili da ostavlja naslednike. Ako to uradi, neka se odlui, a rukopolo enje to ga je izvr io ne vredi. 77. Onaj ko nema oko, ili epa a dostojan je da bude episkopom, neka bude; jer ne prlja telesna mana, nego du evna zloba. 78. Onaj ko je nem ili slep, ne mo e biti episkopom, jer je time spreen da obavlja poslove. 79. Onaj ko je obuzet demonom ne mo e biti klirikom, niti se moliti sa vernima. Kada se oisti, mo e biti klirikom ako je dostojan. 80. Da se ne postavlja za episkopa novokr teni - jer nije u redu da nepoueni bude drugima uitelj -osim ako se to ne desi po Bo ijoj blagodati. 81. Da se svrgne klirik koji se bavi dr avnim poslovima, jer se ne mogu slu iti dva gospodara. 82. Rob ne mo e postati klirik sve dok ga gospodar ne oslobodi, jer to uzrokuje nered u kui. 83. Da se svrgne klirik koji se bavi vojnikim poslom; jer treba dati caru carevo, a Bogu bo ije. 84. Klirik koji nepravedno vre a cara ili vladara, neka se svrgne; laik pak da se odlui.

85. Kanonske knjige Starog zaveta su: Mojsijevo petoknji je, Isus Navin, Sudije, Ruta, etiri knjige Carstva, dve Dnevnika, dve Jezdrine, Jestira, tri Makavejske, Jov, Psalmi, tri Solomonove, dvanaest Proroka, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo. Osim toga, treba itati i Mudrosti Sirahove. Novozavetne knjige koje ulaze u kanon su: etiri Jevan elja, etrnaest Pavlovih poslanica, dve Petrove, tri Jovanove, Jakovljeva, Judina, Dela Apostolska, dve Klimentove poslanice i Ustanove koje sam ja, Kliment, napisao za vas episkope, ali koje ne treba svima davati, jer u njima ima tajanstvenih stvari.

PRVI VASELjENSKI SABOR

1. Onaj ko je kastriran od lekara, gospodara ili od varvara, mo e biti klirik, ako je, naravno, dostojan. 2. Novokr teni ne mo e odmah da postane klirik, jer je potrebno vreme da bi bio pouen i da za ivi hri anski. Ako se doka e neki greh klirika od strane dva-tri svedoka, neka se klirik svrgne. 3. Veliki sabor zabranjuje da klirik mo e dovesti kui i dr ati neku ensku osobu, osim majke, sestre ili neke koja je slobodna od podozrenja. 4. Episkopa treba u principu postavljati kada se sakupe svi episkopi iz eparhije. Ako se mora drugaije, onda bar trojica neka ga postave, i to kad ostali episkopi po alju saglasna pisma. Sve to treba i mitropolit da potvrdi. 5. Odluene klirike i vernike nazad prima njihov episkop. Treba ispitati da ih nije odluio iz svoje malodu nosti, ljubomore ili neke mr nje, te zato treba dr ati sabore dva puta godi nje.

6. Treba da se uvaju povlastice velikih gradova, mitropolija, tj. da njihovi episkopi imaju prvenstvo nad oblasnim episkopima. Mitropolit treba da odobri rukopolo enje episkopa u svojoj oblasti. Neko mo e biti izabran na saboru za episkopa, mada mogu biti nesaglasna dvojica ili trojica, koji ga ne prihvataju iz razloga line prirode. 7. Po to se utvrdio obiaj i staro predanje da episkop u Eliji ima posebnu ast, neka tako bude i dalje, ali treba da se sauva mitropolitovo dostojanstvo. 8. Klirici onih koji se nazivaju katarima, tj. istima, primaju se u Crkvu stavljanjem ruku na njih, i tada mogu ostati klirici. Moraju pismeno potvrditi da e dr ati dogmate i op titi sa drugobranima i palima koji su izdr ali svoju kaznu. Tamo gde nema klirika saborne Crkve, oni neka ostanu klirici. Tamo pak gde ima episkopa, katarski episkop e biti prezviter ili horepiskop ili e zadr ati samo ime episkopsko, jer ne mogu biti dva episkopa u jednom gradu. 9. Onaj ko je postavljen za prezvitera bez ispitivanja, ili je pre toga ispovedio svoj greh, ali je ipak rukopolo en, takvoga pravilo ne prima, jer Crkva titi ono to je dopustivo. 10. Ako je neko od palih rukopolo en, to ne mo e da ima prednost nad pravilom, jer e se takav, kada se sazna, svrgnuti. 11. Ko je u vreme Likinijeve tiranije odstupio bez prinude, neka se odlui na dvanaest godina, mada ne zaslu uje takvo ovekoljublje. 12. Hri anin koji se vrati u vojniku slu bu, neka se odlui na trinaest godina. Ukoliko se usrdno kaje i ini dobra dela, neka se primi. 13. Pokajnika koji je na samrti, neka episkop ispita i priesti. Ako ostane iv, neka ima samo molitveno op tenje. 14. Ogla eni koji je pao, neka bude tri godine sa onima koji slu aju, a posle sa ogla enima. 15. Zbog mnogih smutnji spletki koje je uzrokovao obiaj da episkopi, prezviteri i akoni prelaze iz grada u grad, mora se takva praksa sasvim ukinuti. 16. Klirika koji napusti svoju parohiju treba prinuditi da se vrati. Ako ga neko drugi rukopolo i bez znanja njegovog episkopa, rukopolo enje e biti bezvredno. 17. Da se svrgne klirik koji uzima kamatu, jer je iz pohlepe zaboravio na bo anstveno Pismo koje to zabranjuje. 18. akoni da ne dele evharistiju prezviterima, da se ne prie uju pre episkopa i da ne sede zajedno sa prezviterima. Oni ne prinose evharistiju, pa je zato trebaju primati posle njih. 19. Pavlijanci koji hoe da u u u Crkvu, moraju se krstiti. Njihove klirike, ako su dostojni, nanovo krstiti i rukopolo iti. Isto uiniti i sa akonima i ostalim kliricima. 20. Po to neki klee u dan Gospodnji i za vreme Pedesetnice, ovaj sabor nare uje da se u svim parohijama verni mole stojei.

DRUGI VASELjENSKI SABOR

1. Ne sme se ukinuti Nikejska vera; anatemi u se ove jeresi: evnomijana ili evdoksijana, poluarijanaca ili duhoboraca, savelijanaca, markelijanaca, fotinijanaca i apolinarijevaca. 2. Episkopi neka ne prelaze granice svojih oblasti da bi tamo obavljali neke poslove, izuzev ako ih pozove tamo nji episkop. Poslovima svake eparhije neka upravlja eparhijski sabor. 3. Carigradski episkop neka ima prvenstvo asti odmah iza rimskog episkopa, zato to je ovaj grad Novi Rim. 4. Maksim kinik, koji je napravio nerede u Carigradu, nije bio, niti je, episkop. Klirici koje je on postavio nisu klirici i sve to je uradio nema vrednosti. 5. Prihvatimo antiohijske spise koji ispovedaju jedno Bo anstvo Oca i Sina i Duha Svetoga. 6. Ne treba svima zabraniti ili dopustiti da optu e episkopa. Ako neko podnese linu tu bu, mora se prihvatiti, ma bilo koje vere bio. Ako ga pak tu i za Crkveni prestup, onda se gleda da li je jeretik, raskolnik, svrgnuti, odlueni ili je i sam pod nekom optu bom. Znai, samo ispravni vernik mo e tu iti episkopa za Crkveni prestup. Tu itelj treba stvar da doka e najpre pred eparhijalnim saborom. Ako sabor ne mo e da donese odluku, neka se sazove vei sabor naroito radi te stvari, dok se tu itelj pre toga pismeno obavezuje da e sam podlei kazni, ako ne mo e da doka e optu bu. Ne mo e se primiti kao tu itelj onaj ko ne ide po ovom postupku, ve se okree vlastima, vladaru ili vaseljenskom saboru, jer takav naru ava crkveni red. 7. Jeretike koji se obraaju pravoslavlju i spasenju, primamo na sledei nain: arijance, makedonjane, savatijance, novatijane (koji sebe nazivaju istima i leviarima), etrnaestodnevnike ili etvernike, i apolinarijevce, primamo po to najpre pismeno anatemi u svaku jeres, a zatim ih miropoma emo. Evnomijance koji se kr tavaju jednim pogru enjem, montaniste koji se ovde nazivaju frigijcima, savelijance i dr. jeretike (kojih ovde ima mnogo, a nasta e najvi e u Galatskoj oblasti) primamo kao Jeline. Naime, prvog dana ih inimo hri anima, drugog ogla enima, treega ih zaklinjemo dunuv i im tri puta u lice i u i. Onda ih pouavamo, nastojimo da dugo budu u crkvi i slu aju Pisma i na kraju ih kr tavamo.

TREI VASELjENSKI SABOR

1. Ko ne prihvati ovaj sabor i pri e, ili je pri ao, otpalim skupovima ili Kelestijevoj nauci, nije vi e mitropolit i ne mo e delati protiv svojih episkopa. Sami mitropoliti i episkopi treba da konano svrgnu otpale mitropolite i episkope. 2. Da se svrgnu oni koji podr avaju ili podr e Nestorija. 3. Klirici koje su nestorijanci razre ili zbog njihovog ispravnog mi ljenja, neka se vrate u klir. Pravoslavni klirici nisu du ni da na bilo koji nain podle u otpalim episkopima. 4. Da se svrgnu klirici koji lino ili javno misle kao Nestorije i Kelestije. 5. Svrgnuti nestorijanci se ne mogu vratiti u klir. 6. Ne mo e niko potreti ono to je Efeski sabor odluio u vezi njegovog prestupa; svrgnuti klirik e i dalje ostati svrgnutim, a odlueni vernik odluenim. 7. Niko ne sme iznositi drugaiju veru od Nikejske. Klirik koji to uini, otu uje se, a vernik anatemi e. Prema tome, ko veruje u ooveenje jedinorodnog Sina Bo ijeg kao prezviter Harasije, ili sledi pogubne dogmate patrijarha Nestorija, neka se svrgne, a ako je vernik, anatemi e. 8. Episkop neka ne prelazi granice svojih oblasti, da se ne bi pod izgovorom sve tenog posla potkralo naduveno vlastoljublje, i da ne bi smo neprimetno, i malo po malo, izgubili slobodu, koju nam je svojom krvlju darovao Gospod na Isus Hristos.

Poslanica Efeskog sabora saboru u Pamfiliji, u vezi Evstatija koji je tamo bio mitropolit

Svako treba da radi promi ljeno, a osobito sve tenici. No, biva da podmukla i nesnosna briga pomrai um, te ovek napravi gre ku. Tako je i mitropolit Evstatije, optereen raznim spletkama, podneo ostavku, to je neshvatljivo - mora se, naime, do kraja istrajati. Vi ste onda pravilno postupili i postavili narodu za episkopa Teodora. Starac Evstatije se nama sa suzama obratio da zadr i samo ime i ast episkopsku - a ne i da dela kao episkop - i da se vrati u svoj grad, te ga, sa aliv i se vama preporuujemo. Teodor pak mo e da mu dopusti da slu i u nekoj crkvi, a ako bude jo snishodljiviji, odobravamo. ETVRTI VASELjENSKI SABOR

1. Da se dr e pravila sv. Otaca koja su izlo ena na svim dosada njim saborima. 2. Ko prodaje rukopolo enje ili proizvo enje na neku crkvenu funkciju - a to nikako nije stvar za prodaju - neka se svrgne, a tako e i onaj ko je to kupio. Posrednik, ako je klirik, neka se svrgne, a ako je vernik ili monah, neka se anatemi e.

3. Klirici i monasi da ne preuzimaju svetovne poslove ili da vode domainstva za platu, izuzev ako po zakonu moraju da preuzmu brigu o maloletniku, ili ako mu episkop nalo i neke crkvene poslove, ili da sa strahom Bo ijim vodi brigu o sirotima, udovicama ili onima kojima treba pomo. 4. Neki monasi uvode nered obilazei gradove, pa ak ele da podi u manastire i molitvene domove bez saglasnosti episkopa, to je nedopustivo. Zato svi monasi moraju biti potinjeni episkopu, da ljube tihovanje, prebivaju u postu i molitvi, ostaju tamo gde su postavljeni, ne napu taju svoje manastire da bi se bavili crkvenim ili ovovekovnim poslovima, osim da im to episkop ne naredi. Rob ne mo e postati monah bez dozvole svog gospodara. Episkop da sa strahom vodi brigu o manastirima. 5. to se tie klirika i episkopa koji prelaze iz grada u grad, na snazi su dosada nja otaka pravila. 6. Niko da se rukopola e bez naznaenja za konkretan hram. Rukopolo enje bez naznaenja da bude ni tavno, a na sramotu onoga ko ga je obavio. 7. Klirici i monasi koji stupe u vojniku ili svetovnu slu bu ne vrate se sa pokajanjem Crkvi, neka se anatemi u. 8. Klirici koji be e od svojih episkopa, neka se kazne po pravilima, a monasi i vernici, neka se odlue. 9. Sporovi klirika neka se vode kod njihovih episkopa. Ako klirik tu i episkopa, to treba razmotriti na saboru ili pred carskim prestolom Konstantinopolja. 10. Jedan klirik ne sme da se izabere za dve crkve. Ako je preme ten u drugu crkvu, ne sme vi e imati nikakve veze sa prvom. Neka se zbaci sa svog stepena onaj ko ovo prekr i. 11. Siromasi i oni kojima je potrebna pomo, dobijaju pisma mira onda kad idu negde, a samo sumnjive osobe dobijaju preporuna pisma. 12. Da se zbaci onaj ko pomou velmo a podeli jednu eparhiju na dve, pa tako budu dva mitropolita u jednoj eparhiji. Gradovi pak koji su carskom odlukom postali mitropolije, neka takvima budu samo po imenu i asti, da bi se ouvala prava prvobitne mitropolije. 13. Strani i nepoznati klirici ne mogu slu iti u drugom gradu bez preporunog pisma. 14. Po to je u nekim eparhijama dozvoljeno tecima i pojcima da se ene, odre ujemo da se ne mogu venati sa inovernom. Ako su ve u takvom braku, a deca su im kr tena, kod jeretika, neka ih vrate Crkvi. Ako nisu kr tena, neka se krste u Crkvi. Ne mogu ih venati sa inovernima, izuzev ako inoverni obea da e prei u pravoslavlje. Onaj koji ovo prestupi, neka se kazni po pravilu. 15. akonisa da se ne rukopola e pre etrdesete godine, ali i tada posle pa ljivog ispitivanja. akonisa koja prezre Bo iju blagodat i uda se, neka se anatemi e zajedno sa onim sa kojim je zgre ila. 16. Monah ili devica koja je sebe posvetila Bogu ne mogu stupiti u brak. Onaj ko to uini, neka se odlui, a mesni episkop mo e pokazati ovekoljubivost prema takvima. 17. Parohije koje su bez problema pripadale nekoj eparhiji, treba i dalje da ostanu u sastavu nje. Ako je neka parohija problematina, spor o njoj neka se vodi pred eparhijalnim saborom, ali pre isteka trideset godina.

Onaj ko se spori sa svojim mitropolitom, neka se sudi pred oblasnim egzarhom ili Konstantinopoljskim prestolom. Kada car osnuje novi grad, tada crkvena podela treba da sledi politiku. 18. Klirici i monasi koji kuju zavere protiv episkopa i svojih kolega, neka se sasvim zbace sa svog stepena. 19. Eparhijalni sabori se moraju dr ati dva puta godi nje da se ne bi zapustili crkveni poslovi. Neka se ukore episkopi koji neopravdano odsustvuju sa sabora. 20. Klirik se ne sme premestiti u drugu crkvu; izuzetak su oni koji su izgubili svoju otaxbinu. Oni koji to uine, kao i oni koji ih prime, neka budu van op tenja dok se ne pokaju. 21. Samo onaj ko nije osumnjien mo e podneti tu bu protiv episkopa ili klirika. 22. Klirici da ne razgrabljuju episkopove stvari posle njegove smrti. 23. Klirici i monasi koji bez potvrda dolaze u Carigrad i stvaraju nerede po crkvama i kuama, neka se opomenu; ako i dalje tamo ostanu, neka se na silu po alju nazad. 24. Manastiri moraju ostati manastirima, a njihova dobra ouvana. Ne mo e se manastir pretvoriti u svetsko svratili te. Onaj ko to uini, neka se kazni po pravilima. 25. Neki mitropoliti zapu taju poverena im stada i odla u postavljanje episkopa na udove eparhije. Mitropolit mora da postavi episkopa na upra njeno mesto najdu e za tri meseca, izuzev u sluaju te ke nu de; onaj ko to ne uini, neka se kazni. Imetak pak udove Crkve treba da sauva ekonom. 26. Ne sme da crkvenim dobrima upravlja episkop bez ekonoma, nego ekonom pod episkopovim nadzorom, da se ne bi dobra rasipala i sve teno ime bilo podozrivo. 27. Oni koji otimaju ene ili poma u otmiarima, ako su klirici, neka se zbace, a ako su vernici, neka se anatemi u. 28. Po to je Rim bio carski grad, dobio je prvenstvo i u crkvenim stvarima. Iz tog razloga su i Oci sa drugog Vaseljenskog sabora, odredili da Novi Rim - Carigrad - koji ima cara i senat, bude uzdignut i u crkvenim stvarima kao i Stari Rim, i da bude drugi posle njega. 29. Svetogr e je spustiti episkopa na prezviterski stepen; zato episkopa koji to zaslu i, treba sasvim ra initi. Ako je neki episkop neopravdano svrgnut, neka se vrati na svoje mesto. 30. Po to Egipatski episkopi nisu potpisali poslanicu pape Lava - jer je kod njih obiaj da ni ta ne ine bez svog arhiepiskopa - neka se da rok da se on izabere. Oni neka ka u ko e jamiti za njih da e potpisati, ili pak neka se zakunu da e isto verovati.

TRULSKI SABOR

1. Bo ijom blagodau odre ujemo da se mora bez inovacija uvati vera Apostola i est Vaseljenskih sabora. Njihovu veru, re ivota, treba da dr imo i da odbacimo one koje oni odbaci e kao bogootstupnike. 2. Radi du evnog leenja i iscelenja strasti, treba da va e pravila: Apostola, sabora u Nikeji, Ankiri, Neokesariji, Gangri, Antiohiji, Laodikiji, Carigradu, Efesu, Halkidonu, Sardiki, Kartagini i Carigradu, koji je odr an za vreme Nektarija. Zatim i Otaka pravila: Dionisija Aleksandrijskog, Petra Aleksandrijskog, Grigorija udotvorca, Atanasija Velikog, Vasilija Velikog, Grigorija Niskog, Grigorija Bogoslova, Amfilohija Ikonijskog, Timoteja Aleksandrijskog, Teofila Aleksandrijskog, Kirila Aleksandrijskog, Genadija Carigradskog i Kiprijana Kartaginskog. Niko ne mo e ova pravila menjati ili ukidati, ili uzimati druga, koja su izmislili oni koji su hteli da trguju sa istinom. Onaj ko se ogre i o neko pravilo, njemu treba da podlegne. 3. Drugobrani klirici treba da se svrgnu. Klirik koji je uzeo udovicu, ili koji se posle rukopolo enja o enio, neka se kazni, ali da ostane klirikom po to se razvede. Me utim, ne mo e ubudue biti postavljen na vi i stepen. 4. Episkop ili klirik koji obljubi enu posveenu Bogu, neka se svrgne; vernik pak odlui. 5. Niko, pa ni evnusi, da ne dr i kod sebe enske osobe ili slu kinje, izuzev onih koje ne mogu izazvati podozrenje. Klirik koji to uini, neka se svrgne, a vernik da se odlui. 6. Iz reda klirika, samo se pojci i teci posle posveenja mogu eniti. Svi ostali, poev od ipo akona, ne mogu; a onaj ko to uini, neka se svrgne. 7. akoni ne mogu da sede ispred prezvitera, izuzev kada su izaslanici svojih episkopa, pa im se kao takvima, treba odati poast. 8. Eparhijski sabor treba da zaseda dva puta godi nje, ili bar jedanput, ako je ratno stanje. Episkop koji ne do e na sabor, neka se ukori. 9. Klirik koji dr i krmu i nee da se toga okane, neka se svrgne; jer, ako ne treba da ulazi u krmu, tim pre ne sme da je dr i. 10. Klirik koji ne prestane da uzima kamate, neka se svrgne. 11. Hri ani da ne jedu judejske hlebove, niti da druguju sa Judejcima; da im ne dozvole da ih lee; da se ne kupaju sa njima u javnim kupatilima. Klirik koji to uradi, neka se svrgne, a vernik da se odlui. 12. Episkopi ne treba da ive sa svojim enama, da se drugi ne bi sabla njavali, i da bi sve teni in bio bez sramote. Onaj ko produ i da ivi sa svojom enom, neka se svrgne. 13. Neispravna je praksa Rimske Crkve, koja zahteva od sve tenika da ne ive sa svojim zakonitim enama. Oni koji to ine, neka se svrgnu, jer je brak astan, i ne sme se rastavljati ono to je Bog sastavio. Tako e treba da se svrgnu oni koji teraju svoje ene pod izgovorom pobo nosti. 14. akon da se ne rukopola e pre dvadeset i pet godina, a prezviter pre trideset, ma bio i dostojan - jer je i Hristos tek sa trideset godina poeo pouavati. akonisa da se ne rukopola e pre etrdesete godine.

15. Ipo akon da se ne rukopola e pre dvadesete svoje godine. Neka se svrgne svako ko se postavi na bilo koji stepen pre odre enog roka. 16. Ne treba da va i pravilo koje je doneo Neokesarijski sabor, naime, da u svakom gradu treba da bude sedam akona, jer je to proizi lo iz pogre nog tumaenja jednog mesta iz Dela Apostolskih (6, 1-6). Treba prihvatiti mi ljenje Jovana Zlatoustog, da se pod tim akonima ne mogu podrazumevati rukopolo eni akoni, nego prosto slu itelji, koji su se brinuli o potrebama ljudi, a ne o svetim Tajnama. 17. Po to ipak ima onih klirika koji bez dozvole svog episkopa pre o e u druge crkve, treba da se svrgnu i oni, i oni koji su ih primili. 18. Klirici koji su napustili svoje crkve zbog najezde varvara, neka se vrate kad prestane opasnost. Ako to ne uine, neka se odlue dok se ne pokaju; isto va i i za episkopa koji ih primi. 19. Predstojnici da pouavaju klir i narod svakog dana, a naroito u dane Gospodnje. Problematina mesta iz Bo anskog Pisma da vi e tumae po Ocima, nego po svojoj pameti, da ne bi ako su nesposobni upali u zabludu. 20. Episkop ne mo e da pouava u gradu koji nije njegov. Ako to radi, neka se spusti na prezviterski stepen. 21. Svrgnuti klirici - ali samo oni koji se kaju - mogu da se i aju kao klirici. Oni koji se dobrovoljno ne kaju, neka nose kosu kao vernici. 22. Episkopi i klirici koji su rukopolo eni za novac, neka se svrgnu, kao i oni koji su ih postavili. 23. Episkop, prezviter ili akon da ne tra i novac od onoga koji hoe da se priesti, jer blagodat nije stvar za prodaju. Onaj ko to uini, neka se svrgne. 24. Klirik ili monah da ne ide u pozori te i na konjike trke. Tako e treba da ode sa svadbe ako ponu zavodljive igre. 25. Parohije da ostanu u sastavu svojih episkopija, ako su im bez ikakvih problema pripadale ve trideset godina. No, pre isteka trideset godina, neko mo e da podigne raspravu o njima pred eparhijalnim saborom. 26. Prezviter koji je iz neznanja sklopio nezakonit brak, mo e zadr ati samo ime i ast prezvitersku, ali samo ako se razvede. 27. Klirik da nosi odeu koja mu je svojstvena. Onaj ko je ne nosi, bilo na putu, bilo u gradu, neka se odlui na nedelju dana. 28. Da se svrgne klirik koji me a gro zasebno blagosiljati i deliti. 29. Kartaginski Oci su odluili da rtvu mogu prinositi samo oni koji nisu prethodno jeli, izuzev na etvrtak poslednje nedelje etrdesetnice. No, da se tako ne bi cela etrdesetnica obe astila, treba postiti i toga dana. 30. Sve tenici iz varvarskih krajeva prestupaju Apostolsko pravilo, koje zabranjuje kliriku da otera svoju enu, te se sa njima dogovaraju da vi e ne op te. Mo e im se snishoditi zbog njihovog malodu nog mi ljenja, Me utim, kad stvari tako stoje, treba sasvim da se odele od njih. 31. Klirici mogu kr tavati i slu iti liturgije po kuama samo ako im to episkop dozvoli. Onaj ko to prestupi, neka se svrgne. e sa beskrvnom rtvom i tako ga daje vernicima. Gro e se kao prvina mora

32. I Jermenska Crkva treba da me a vodu i vino prilikom svr avanja evharistije. Jermeni, naime, ne sipaju vodu u putir, pozivajui se na Jovana Zlatoustog, koji je govorio protiv Jeretika vodozastupnika da treba u evharistiji koristiti vino. Ali on time nije iskljuio upotrebu i vode, kako Jermeni pogre no shvataju. Sam Jovan nam je predao da treba me ati vodu i vino - jer voda i krv isteko e iz Spasiteljevog boka - a pismeno su to uinili Vasilije Veliki i Jakov, brat Gospodnji, u svojim liturgijskim tekstovima. Svedoanstvo o tome imamo i sa Kartaginskog sabora. Onaj ko ovo ne bude po tovao, neka se svrgne. 33. Jermeni za klirike postavljaju samo one koji su sve tenikog roda, te na taj nain slede Judejcima. Tako e postavljaju bez postriga sve tene pojce i itae. Njihovi pak itai koji su vernici, itaju Bo anstvene rei sa amvona kao da su klirici. Sve ovo neka prestane, a oni koji budu uporni, neka se svrgnu. 34. Klirici i monasi koji kuju zavere protiv episkopa i svojih kolega, neka se sasvim zbace sa svoga stepena. 35. Mitropolit da ne prisvaja stvari episkopa koji je umro ili stvari koje pripadaju njegovoj Crkvi. Imovina udove Crkve mora se cela predati novom episkopu. 36. Red Crkvenih prestola je sledei: Rim, Carigrad do njega, Aleksandrija, Antiohija i na kraju, Jerusalim. 37. Episkopi ije su Crkve varvari okupirali, neka vr e slu be u drugim krajevima. 38. Ako car osnuje novi grad, politiku podelu neka sledi i crkvena. 39. Da se sauvaju povlastice velikih hri anskih centara, onako kako su Oci u Efesu propisali. 40. Ko eli da ide u manastir ne mo e da ima manje od deset godina, jer takva odluka zahteva razvijenu svest. Iguman treba da odlui koliko da nekome produ i ako treba isku eniki rok. Ne mo emo prihvatiti mi ljenje Vasilija Velikog, da monahinja mo e biti devojka sa sedamnaest godina, nego za njih odre ujemo vreme kao i za akonise, etrdeset godina. Tako je npr. i Apostol propisao da se udovica izabira sa ezdeset godina, ali kako je Crkva blagodau postala vr a, to su pravila ovaj rok spustila na etrdeset godina. 41. Oni koji ele da se posvete usamljenikom ivotu i da se zatvore, treba prvo da tri godine budu poslu ni nekom igumanu. Potom ih ispituje mesni predstojatelj, te provode jo jednu godinu van zatvora. Na ovaj nain se proverava da li se ovom ivotu neko posveuje radi isprazne slave, ili te nje ka dobru. Kada se zatvore, ne smeju izii van, izuzev po velikoj nu di, ali i tada uz episkopovo odobrenje. Ako neko iza e, neka se na silu vrati, te postovima i drugim strogim vaspitnim merama lei. 42. Dugokosi pustinjaci koji nose crne haljine, obilaze gradove i dru e se sa enama i mu karcima, ako ele da ostanu u manastiru, neka odseku kose da bi bili kao i ostali monasi. Ako li nee, neka se proteraju u pustinju, po kojoj su sebe nazvali. 43. Nijedan poinjeni greh ne mo e biti zapreka oveku da stupi u mona tvo, jer je mona ki ivot ivljenje u pokajanju. 44. Monah koji bludnii, neka se kazni kao bludnik. 45. Neki pred mona enje obuku isku enicu u skupocene haljine, pa je onda ispred rtvenika svlae, i odmah oblae u crno. Takve provokacije da se ne ine, jer je sasvim normalno da se mo e desiti da zaplae, a oni pomisle da joj je srce jo u svetu.

46. Monasi i monahinje ne smeju izlaziti iz ma-nastira, osim iz nu de, a po odobrenju igumana, odnosno predstojatelja. Ne smeju ni u kom sluaju da noe van manastira. 47. Mu karac da ne spava u enskom manastiru, niti ena u mu kom, da se ne bi vernici sabla njavali. Klirik ili vernik koji to uini, neka se odlui. 48. Episkopski kandidat i njegova ena treba da se najpre saglasno rastave. Zatim, ona ide u manastir koji je daleko od episkopove oblasti. Episkop je du an da je izdr ava. Ona se mo e, ukoliko je dostojna, uzdii na stepen akonise. 49. Manastiri moraju ostati manastirima; ne mogu se predavati svetovnjacima, i ne mogu se otu ivati njihova dobra. 50. Klirik koji se kocka, neka se svrgne, a vernik odlui. 51. Zabranjuju se komedije i dr. pozori ne predstave i igranke. Klirik koji u tome uestvuje, neka se svrgne, a vernik odlui. 52. U sve dane sv.etrdesetnice, izuzev subote, nedelje i Blagovesti, neka se dr i Pre eosveena slu ba. 53. Oni koji primaju decu na kr tenju, a posle ene njihove majke, najpre da se razvedu, a potom kazne kao bludnici, jer je vee duhovno srodstvo od telesnog. 54. Bogonosni Vasilije je preutao o nekim nedozvoljenim brakovima, jer nije hteo da zaprlja govor, pa ih je zato sve podveo pod op te ime. No, to je stvorilo nedoumice, pa ih mi zato navodimo: nezakonit je brak sa neacima; roditelja sa decom; dva brata sa dve sestre. Takvi da se razvedu i kaju sedam godina. 55. Rimska Crkva posti subote u toku etrdesetnice. Me utim, i tamo treba da va i apostolsko pravilo, koje ka e da se svrgne klirik koji posti subotom ili nedeljom, a vernik da se odlui. 56. Doznali smo da u Jermenskoj oblasti i u nekim dr. oblastima, jedu sir i jaja subotom i nedeljom u toku sv. etrdesetnice. Zato odre ujemo da su u celoj vaseljeni Crkva Bo ija ima uzdr avati kako od zaklanog, tako i od njegovih proizvoda. Klirici koji ovo prestupe, neka se svrgnu, vernici pak odlue. 57. Na rtveniku ne treba prinositi med i mleko. 58. Nijedan vernik sebi da ne daje od bo anstvenih tajni, ako je prisutan episkop, prezviter ili akon. Ko prestupi, neka se odlui na nedelju dana, da bi se nauio da ne misli vi e nego to treba da misli. 59. Niko da se ne kr tava u kui, nego u crkvi. Klirik koji to prestupi, neka se svrgne, a vernik odlui. 60. Po to je onaj ko se prive e za Gospoda jednog duha sa njime, isto biva i sa onim ko se zdru i sa demonom. One koji glume da su demonizovani i po zlim obiajima pritvorno se pona aju kao oni, treba ih na svaki nain kazniti i podvri mukama i maltretiranju, kojima se podvrgavaju oni koji su stvarno demonizovani, onda kada se osloba aju od demonskog delovanja. 61. Da se kaju est godina oni koji idu gatarima; oni koji vode meke i druge ivotinje da bi razveseljavali proste i obmanjivali ih o sudbini, srei i sl.; razgonjai oblaka; vraevi; oni koji prave amajlije. Oni koji se ne pokaju, neka se sasvim isteraju iz Crkve. 62. Da se ne slave Kalende, Vote, Vrumalije i narodne svetkovine. Odbacuju se i javni enski plesovi, koji mogu naneti mnoga oskvrnjenja i tete; igre u ast la nih bogova. Ne sme se prizivati ime mrskog Dionisa, i izazivati smeh za

vreme pretakanja vina. Ne smeju se stavljati maske, niti mu karci smeju oblaiti enska odela i obrnuto. Klirik koji to ini, neka se svrgne, a vernik odlui. 63. Povesti muenika, koje su napisali neprijatelji istine u nameri da ih obe aste, treba spaliti. Oni koji ih prihvataju, neka se anatemi u. 64. Vernik ne treba javno da propoveda ili pouava, jer je on onaj ko treba da bude pouavan. Onaj ko ovo prestupi, neka se odlui na etrdeset dana. 65. Da se ne pale i preskau vatre poetkom meseca. Klirik koji to radi, neka se svrgne, a vernik odlui. 66. Tokom cele sedmice posle Pashe, vernici moraju ii u crkvu i prie ivati se, jer emo se tako sa Hristom podii. Tada da ne budu javne predstave i konjike trke. 67. Bo anstveno Pismo zabranjuje jedenje krvi, zadavljenog. Tako e se zabranjuje i blud. Klirik koji ne to od ovog prekr i, neka se svrgne, laik pak da se odlui. 68. Niko ne sme Sveto pismo i knjige sv. Otaca uni tavati ili ih otu ivati. Ko to uini, da se odlui na godinu dana. 69. Vernik ne sme da u e unutar sv. rtvenika, dok car - kada da prinese darove Tvorcu - mo e. 70. ene ne smeju da govore za vreme bo anstvene liturgije, jer to zabranjuje apostol Pavle (1 Kor. 14, 35). 71. Ko studira politike zakone ne treba da sledi jelinske obiaje, da, naime, ide u pozori te ili nosi neuobiajeno odelo. Neka se odlui onaj ko to uini. 72. Ne smeju pravoslavni da sklapaju brakove sa jereticima, jer se ne mogu spojiti ovca i vuk. Takav brak da se razvede, a prekr ioci odlue. Nepravoslavni koji su sklopili brak - a posle se jedan suprug obrati u pravoslavlje dok drugi ostane u zabludi -neka ga ouvaju, jer tako pi e Pavle (1 Kor. 7, 14). 73. Po to se klanjamo krstu umom, reju i oseanjem, treba da se uklone sa podova njegove slike, da se ne bi gazile. Oni koji ih crtaju po podu neka se odlue. 74. Ne treba da se prire uju tako zvane agape na Gospodnjim mestima i crkvama. Oni koji to ine, neka se odlue ako ne prestanu. 75. Oni koji pevaju da se ne deru razuzdano, i da ne prisiljavaju prirodu na krianje, nego da pevaju s pa njom i smerno, jer Bog, kome pevaju, vidi ono to je skriveno. 76. U crkvenom dvori tu ne sme biti krme ili se vr iti bilo kakva prodaja, jer je to Hristos primerom zabranio (Jn. 2, 16). Da se odlui onaj ko ini suprotno. 77. Ne smeju da se zajedno sa enama u javnim kupatilima kupaju klirici, monasi ili vernici, jer je to prvi prigovor koji iznose pagani. Klirik koji to ini, nega se svrgne, a vernik odlui. 78. Oni koji se prosveuju treba da se pouavaju, i petog dana u sedmici, odgovaraju episkopima ili prezviterima. 79. Da se ne prave kolai od finog bra na u ast poro ajnih bolova iste Djeve Majke, jer ih ona nije imala. Klirik koji to ini, neka se svrgne, a vernik odlui. 80. Episkop, prezviter ili vernik, koji ne do e u tri nedelje za tri sedmice u crkvu, a nije bio spreen neodlo nim poslom ili veom potrebom, nego boravi u gradu - ako je klirik, da se svrgne, a ako je vernik, neka se odlui.

81. Klirik koji u Trisvetoj pesmi peva: Sveti besmrtni. koji si raspet za nas, pomiluj nas - da se svrgne, a vernik ili monah odlui. 82. Ne treba slikati Hrista u vidu jagnjeta - jer je to tek simbol, sena - nego jagnje u vidu oveka, da bi se setili dok gledamo njegovu sliku, smernosti Boga Slova i svega to je uinio za nas. 83. Mrtvima ne davati evharistiju, jer je reeno: Uzmite, jedite (Mt. 26, 26), a oni ne mogu ni uzeti ni jesti. 84. Kada se ne mo e dokazati za decu da su kr tena, treba ih krstiti. 85. Gospodar treba da osloba a svoje robove u prisustvu dva-tri svedoka, da bi to otpu tanje bilo punova no. 86. Oni koji okupljaju i hrane kurve, ako su klirici, da se svrgnu, a ako su vernici odlue. 87. ena koja napusti mu a i po e drugome, preljubnica je. Ako je mu nevin, mo e imati op tenje s Crkvom. Onaj ko ostavi svoju enu i uzme drugu, odluuje se na sedam godina. 88. Niko da ne uvodi ivotinje u crkveno dvori te, izuzev ako je na putu i nema gde da bude, te je treba privezati da ne bi sluajno poginula, i tako sam vlasnik do ao u opasnost. Klirik koji bi uveo ivotinju, bez ovog razloga, da se svrgne, a vernik odlui. 89. Post da se zavr ava oko ponoi Velike subote, jer tako pi u Matej (28, 1) i Luka (24, 1). 90. Od subote uvee do nedelje uvee, molitve se proiznose bez kleanja, da bi smo slavili vaskrs Hristov. 91. Oni koji daju i oni koji uzimaju otrove za pobaaj, da se kazne kao ubice. 92. Oni koji otimaju ene, ili poma u otmiarima, ako su klirici, neka se svrgnu, a ako su vernici, anatemi u. 93. ena vojnika, ili nekog oveka koji ode na put, koja se uda za drugoga, a da nema pouzdanih vesti da je umro, ini preljubu. Ako se udala na osnovu pouzdanog glasa, treba joj snishoditi. Ona koja se uda, a mu joj se posle vrati, mo e se vratiti prvome mu u ako je on hoe; treba joj oprostiti jer je to uinila iz neznanja. Ona koja se uda iz neznanja za oveka koga je prva ena ostavila, pa bude otpu tena, jer se ovome prva vrati, mo e se udati, zato to je u blud pala iz neznanja. 94. Da se odlui onaj ko se kune jelinskim zakletvama. 95. Jedni jeretici (arijanci, makedonjani, novatijani, etrnaestodnevnici i apolinarijevci) primaju se kroz pomazanje, a po to pismeno anatemi u svoju jeres. Drugi (pavlijanci, evnomijanci, montanisti, savelijanci, manihejci, markioniti i valentinovci) se primaju ponovnim kr tenjem. Trei (nestorijanci, evtihijanci i severijanci) treba da pismeno anatemi u Nestorija, Evtiha, Dioskora i Severa, pa da se prime u Crkvu. 96. Oni koji se friziraju i tako omamljuju slabe du e onih koji ih gledaju, neka se odlue, jer treba pre ukra avati unutra njeg oveka, nego spolja njeg. 97. Oni koji ivei sa enom, ili neki drugi nain pretvore sv. mesta u op ta, treba da se isteraju i iz mesta za katihumene. Klirik koji to uini, neka se svrgne, a vernik odlui. 98. Preljubnik je onaj ko uzme tu u zarunicu.

99. Jermeni kuvaju meso unutar rtvenika i dele sve tenicima, sledei tako judejski obiaj. Me utim, ne treba davati sve tenicima posebne komade, a kuvanje treba da se obavlja van crkve. Da se odlue oni koji to ine. 100. Telesna ula lako utiu na du u, te se zato ne smeju slikati slike koje izopaavaju um i pale plamen zadovoljstva. Da se odlui onaj ko to ini. 101. Onaj ko uzima prie e, neka krstoliko sklopi ruke; ne sme da donese neku posudu u koju bi stavio prie e, jer je dostojnija slika Bo ija - ovek, od bezdu ne tvari. Da se odlui onaj ko to ini, a tako e i onaj ko tako daje i prie e. 102. Oni koji su dobili od Boga vlast vezivanja i razre ivanja, neka gledaju na razlog zbog koga je poinjen neki greh, i na pokajnikovo stanje. Pokajnik se ne sme strogo u bacati u oajanje, ili preteranom blago u u raspusnost.

SEDMI VASELjENSKI SABOR

1. Kanone treba uvati kao Bo ija otkrivenja, jer su Oci Duhom odredili ono to je korisno. Treba dr ati: Apostolska pravila, pravila est vaseljenskih sabora, pomesnih sabora i sv. Otaca. 2. Po to Boga slavimo govorei: O pravednim sudovima tvojim razmi ljau, i rei tvoje neu zaboraviti" (Ps. 118, 6), spasonosno je svim hri anima da to uvaju, a naroito sve tenicima. Zato mitropolit treba da ispita kandidata za episkopa da li je sposoban da promi ljeno, a ne tek povr no ita sv. pravila i bo ansko Pismo; jer samo ako sa razumevanjem ita, moi e da pouava narod. Naime, su tina na eg sve tenstva je u istinitom poznavanju bo anstvenih knjiga, kako je kazao veliki Dionisije. Ako kandidat nee tako da postupi, neka se ne rukopola e, jer Bog veli: Ti si odbacio znanje, pa u ja i tebe odbaciti da mi ne slu i kao sve tenik" (Os. 4, 6). 3. Bilo koji izbor za klirika, koji biva preko dr avnih vlasti, nema vrednosti. 4. Episkop ne mo e da tra i novac da bi izgladio sagre enje nekom sebi potinjenom episkopu, kliriku i monahu. Episkop koji to ini, ili iz nekog drugog razloga zabranjuje nekome da slu i, ili odlui nekog klirika, neka se kazni. 5. Ko gre i i nee da se ispravi, on ostaje u smrti, tj. to je greh na smrt. Tako protiv pravila gre e oni koji kupuju sve tenstvo i oni koji ga prodaju, te ih stoga treba svrgnuti. 6. U svakoj eparhiji moraju biti dva puta godi nje sabori, izuzev ako bude neka nevolja, ali i tada mora da se odr i jedan sabor. Mitropolit da ne tra i ni ta od episkopa koji do u na sabor; ako to uradi, neka vrati etvorostruko.

7. Ako su neki hramovi osveeni bez svetih ostataka muenika, neka se stave u njih sv. ostaci uz molitvu. Ako neko posveti hram bez sv. ostataka, da se svrgne, kao onaj koji prestupa crkveno predanje. 8. Dvolini hri ani koji praznuju subotu i dr e jevrejske obiaje, neka se ne primaju u Crkvu, nego treba da otvoreno budu u svojoj veri. Treba primiti samo one Jevreje koji istinski ele da budu Hri ani. 9. Spisi protiv ikona treba da se predaju Carigradskoj episkopiji, da bi se stavili zajedno sa ostalim jeretikim knjigama. Klirik koji ih krije, neka se svrgne, a vernik ili monah odlui. 10. Da se svrgnu klirici koji pre u u drugu crkvu; tako e i oni koji uzmu neki svetovni posao, jer im je bolje da pouavaju decu i svoje, itajui im bo anska Pisma, jer su zato postali sve tenicima. 11. Episkopu ili igumanu koji ne eli da postavi ekonoma, neka mu ga postavi mitropolit. 12. Episkop ili iguman ne smeju prodavati ili ustupati crkvena dobra. Ako se izgovaraju da imanja proizvode gubitak, neka ih predaju kliricima ili seljacima, a nikako vlastima. Ukoliko su pribegli lukavstvu, tj. dali ga kliricima ili seljacima, a to posle otkupi vlastelin, prodaja da bude obesna ena i da se imanje vrati Crkvi, a episkop ili iguman progna. 13. Mnogi su hramovi, episkopije i manastiri pretvoreni u svetske objekte. Treba ih povratiti, a klirici koji to nee da uine, neka se svrgnu, i neka budu stavljeni tamo gde crv ne umire i oganj ne gasne, jer ustaju na Gospoda koji ka e: Ne inite dom Oca moga domom trgovine (Jn. 11, 16). 14. Klirike mo e postavljati samo episkop. Igumani i horepiskopi mogu postavljati itae, ali samo u svom hramu i po punomoju koju im daje episkop. 15. Jedino u sluaju nedostatka ljudi, mo e se jedan klirik naznaiti za dve crkve. Klirici se mogu baviti i drugim poslovima da bi zaradili za ivot. 16. Klirici koji nose rasko na odela i koriste mirise, neka se kazne. Tako e treba kazniti i one koji se rugaju skromno obuenima. 17. Neki monasi, podstaknuti eljom da vladaju, napu taju manastire i poinju da zidaju molitvene domove, a nemaju za to potrebna sredstva. Njima, vernicima i dr. kliricima, episkop neka zabrani takve poduhvate. Ako pak imaju potrebna sredstva, posao neka okonaju. 18. Ne dr ati u episkopiji ili manastiru ni ropkinju ni slobodnu, da bi tamo obavljala neki posao, jer to izaziva podozrenje. Tako e da se uklone ene iz crkvenih mesta, koje episkop ili iguman obilazi, jer ne smeju da one ne to rade u njihovom prisustvu. 19. Onaj ko prodaje sve tenike inove, neka prestane, jer e se svrgnuti. Igumanija koja to radi, neka se istera i po alje u drugi manastir na poslu anje: isto i iguman koji nema sve teniki in. Stvari pak koje neko donese sa sobom u manastir, ostaju manastirske, makar on bio isteran iz manastira, osim ako za to nije kriv predstojatelj. 20. Ne sme biti dvostrukih manastira, jer takvo ustrojstvo omoguava preljube. Monah ne sme nasamo da razgovara sa monahinjom; ne smeju zajedno da jedu ili spavaju u istom manastiru. Ako monah eli da vidi svoju ro aku koja je monahinja, neka kratko govori s njom u prisustvu igumanije. Ako se monahinji donose neke stvari, neka ih ispred vrata primi igumanija, ali u prisustvu jedne stare monahinje.

21. Monah se ne mo e primiti u drugi manastir bez dozvole svog igumana. 22. Ne sme se jesti prilikom pozori nih predstava ili satanskih pesama, ili muzikih i bludnikih igara. Monah ili klirik, koji je na putu, mo e jesti u krmi.

ANKIRSKI SABOR

1. Prezviteri koji su prineli rtve bogovima, a posle se iskreno pokajali, ne mogu obavljati nikakvu sve teniku slu bu, ve da samo ime sve teniko zadr e. 2. Isto da se postupi i sa akonima. Oni vi e ne smeju da hleb i a u uznose, niti molitve da izgovaraju. Episkop mo e prema njima biti bla i ili stro iji. 3. Hri ani koji su uhvaeni, mueni i na silu im stavljeni idoli u ruke, ili naterani da jedu meso idolsko, a ispovedali su Hrista, neka budu u op tenju, te mogu postati i klirici, ako su dostojni. Ukoliko su bili odlueni iz neijeg neznanja, ili iz prevelike strogosti, neka se prime nazad. 4. Hri ani koji su bili uhvaeni, ali su obukli sveano odelo i rado prineli rtve i uestvovali u gozbi, neka se kaju est godina. 5. Oni koji su po li u odei alosti, i plaui jeli, da se prime posle tri godine kajanja. Prema onima koji nisu jeli, treba biti bla i. Episkop mo e postupiti bla e ili stro ije, u zavisnosti od oveka. 6. Oni koji su na samu pretnju da e biti mueni, ili da e im se imanja uzeti, prineli rtvu, neka se kaju est godina. 7. Oni koji su jeli sa paganima, ali su svoja jela doneli, neka se kaju dve godine. Episkop da odlui da li e biti bla i ili stro iji, jer on mora da poznaje svakog svog vernika. 8. Oni koji su prineli rtve dva ili tri puta, neka se kaju celih est godina. 9. Oni koji ne samo to su sami prineli rtve, nego su i druge prisiljavali na to, neka se kaju deset godina, ali uz to treba gledati kako ive.

10. akoni koji za vreme rukopolo enja ka u da e se eniti, mogu to posle uiniti; oni koji ne ka u, a o ene se, neka se ostave akonstva. 11. Zaruena devojka koju drugi otme i siluje, neka se vrati zaruniku. 12. Oni koji su pre kr tenja prineli rtve, mogu se primiti u klir, jer kr tenje isti od svega. 13. Horepiskop ne sme da rukopola e prezvitere i akone bez pismene episkopove dozvole. 14. Klirici koji se uzdr avaju od mesa, moraju ga okusiti, a posle, ako ele, neka se suzdr avaju. Oni koji nee, a uz to nee da jedu ni povre, koje se sprema s mesom, neka izgube in. 15. Ako prezviteri prodaju neke Gospodnje stvari, episkop ih mo e tra iti natrag, ili prihvatiti isplaenu cenu, koja nekad bude vea nego to je stvarna cena prodate stvari. 16. Oni koji zgre e sa ivotinjom, neka se kaju dvadeset godina, ako su bili mla i od dvadeset godina; stariji, a uz to i o enjeni, da se kaju trideset godina; a o enjeni i stariji od pedeset godina, da se prieste tek na kraju ivota. 17. Oni koji zgre e s ivotinjom, i budui gubavi, druge gubave, da se mole sa zimnicima (tj. demonizovanima). 18. Rukopolo eni episkop, koga ne prime njegovi parohijani, neka ne ide u drugu parohiju, ili pravi spletke protiv drugog episkopa, da se ne bi svrgao, nego neka ostane tamo gde je bio prezviter i vr i tu slu bu. 19. Oni koji prekr e obeanje o devstvenosti, da se kazne kao drugobrani. Device ne smeju da ive sa nekim kao sestre. 20. Preljubnik ili preljubnica neka se kaju sedam godina. 21. One koje abortiraju, staro pravilo odluuje do kraja ivota. Me utim, snishodei im, odre ujemo deset godina kajanja. 22. Oni koji nenamerno ubiju, neka se kaju pet godina, dok je staro pravilo odre ivalo sedam. 23. Oni koji namerno ubiju, da se prime tek na kraju ivota. 24. Gatari i vraari da se kaju pet godina. 25. Jedan ovek je zaruio devojku, a posle zaveo njenu sestru, koja je zatrudnela. Onda se venao sa zarunicom, dok se trudnica ubila; neka se tek posle deset godina kajanja prime u red stajaa.

NEOKESARIJSKI SABOR

1. Prezviter koji se o eni, neka izgubi in; ako padne u blud ili preljubu, da se svrgne, i da se stavi u red pokajnika. 2. Ona koja se uda za dva brata, neka se odlui do smrti, a u red pokajnika mo e se primiti samo ako na samrti obea da e se razvesti kad ozdravi. Ako neko umre u takvom braku, strani koja ostane bie te ko dostupno kajanje. 3. Poznat je rok kajanja za vi ebrane, ali se on mo e skratiti pokajnikovim nainom ivota. 4. Ako neko po eli da spava sa nekom enom, pa mu se namera ne ostvari, jasno je da ga je blagodat spreila. 5. Ogla eni koji sagre i - ako je bio me u onima koji klee - neka ide me u slu ae, a ako je bio slu a, neka se iskljui. 6. Trudnica se mo e krstiti, po to nema ni ta zajedniko sa detetom; naime, za kr tenje je potrebna svaija posebno saglasnost. 7. Prezviter da ne ide na svadbu drugobranog, jer ako ovaj bude hteo da se pokaje, prezviter e biti u neugodnom polo aju, jer je svojim prisustvom odobrio takav brak. 8. Ako vernikova ena uini preljubu, on ne mo e postati slu iteljem. 9. Prezviter koji pre rukopolo enja ispovedi da je telesno sagre io, neka ne prinosi, ali da mu se ostavi drugo to ide uz prezviterstvo, jer, kako mnogi tvrde, rukopolo enje otpusta grehe. Ukoliko ne ispovedi, neka sam, vidi kako da ini. 10. Isto va i i za akona. 11. Prezviter da se ne rukopola e pre tridesete godine, ma bio i dostojan, jer je i Gospod tek u tim godinama poeo propovedati. 12. Onaj ko je u bolesti prosvetljen, ne mo e biti prezviter, jer se krstio iz nu de, a ne po veri. Ako posle poka e revnost, ili ako nema ljudi, mo e se rukopolo iti. 13. Seoski prezviteri ne mogu vr iti prinos u gradskoj crkvi, osim kad ih pozovu episkopi ili gradski prezviteri da ih zamene, jer moraju odsustvovati. 14. Horepiskopi mogu, jer su oni slika sedamdesetorice apostola. 15. Treba u svakom gradu da bude sedam akona, ma koliko on velik bio, jer se tako ka e u knjizi Dela (Dela. 6, 16).

GANGRIJSKI SABOR

1. Ko prezire brak, enu koja spava sa svojim mu em, i gadi je se govorei da ne mo e ui u Carstvo, da se anatemi e. 2. Ko osu uje onoga koji jede meso i govori da se nee spasti, da se anatemi e. 3. Ko nagovara roba da, pod izgovorom pobo nosti, prezre svog gospodara i napusti ga, da se anatemi e. 4. Ko tvrdi da se ne treba priestiti kod o enjenog prezvitera, da se anatemi e. 5. Ko ui da treba prezirati dom Bo ji i skupove koji u njemu bivaju, da se anatemi e. 6. Onaj ko bez Crkve pravi skupove, da se anatemi e. 7. Ko za sebe uzme crkvene prinose, ili ih deli van crkve i bez znanja nadzornika, da se anatemi e. 8. Ko deli ili prima crkvene prinose, bez znanja nadzornika, da se anatemi e. 9. Ko devstvuje, jer se gadi braka, a ne stoga to je devstvo sveto i dobro, da se anatemi e. 10. Ko devstvuje, a oholi se nad enjenim, da se anatemi e. 11. Ko prezire veere ljubavi i nee da ide na njih, da se anatemi e. 12. Onaj ko se ru no oblai, jer misli da to askeza podrazumeva, i prezire one koji se normalno oblae, da se anatemi e. 13. ena koja iz asketskih razloga obue mu ko odelo, da se anatemi e. 14. ena koja ostavi mu a, jer se braka gnu a, da se anatemi e. 15. Ko ostavi decu, ne hrani ih i ne upuuje, da se anatemi e. 16. Deca koja ne odaju ast svojim roditeljima, naroito ako su oni verni, mislei da e tako biti pobo nija, da se anatemi u. 17. ena koja iz tobo nje pobo nosti odsee kosu, koju joj je Bog dao da se sea potinjenosti, neka se anatemi e. 18. Ako neko, iz tobo njeg podvi ni tva, posti u nedelju, da se anatemi e. 19. Podvi nik koji ne posti postove koji su op ti, jer se time uznosi, a ne to je telesno spreen, da se anatemi e. 20. Ko se gadi i osu uje slu be u ast muenika, da se anatemi e. 21. Sva ova pravila su doneta, ne protiv onih koji se sa smerno u podvizavaju, nego protiv onih, koji pod pla tom pobo nosti nose gordost.

CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SVETIH APOSTOLA

1. Po to neki prilo e svoje imanje Crkvi, ili pak osnuju manastir, ali posle nastoje da zadr e vlast nad njime, pa ga prodaju, ili upravljaju njime, bilo sami, bilo preko nekog koga postave, nare ujemo da se bez episkopove dozvole ne mo e podii manastir. Kad pak zapone gradnja, sve treba uknji iti u crkvene knjige, da se onemogui da neko uzurpira vlast nad tim objektom. 2. Ima nekih koji se mona e da bi kroz to zadobili slavu pobo nosti, i lak e zadovoljili svojim eljama, te ne idu na poslu anje u manastir, nego ostaju u svojim kuama. Onaj ko zamona i nekog, bez prisustva igumana koji e preuzeti brigu o njegovoj du i, neka se svrgne, a zamona enome, neka episkop odredi manastir u koji da ide. Treba, dakle, spreiti, da bezrasudna mona enja uzrokuju hulu na ime Hristovo. 3. Predstojatelj koji ne tra i odbegle monahe, ili nee da primi nazad na ene, i tako svojom leno u uni tava povereno mu stado, neka se odlui. 4. Monasi su u vreme poslednje jeresi bili prisiljeni da be e iz jednog u drugi manastir, ili da se sklanjaju po kuama. Po to sada nema za to razloga, neka se odlue oni, i oni koji ih prime. jer se tako veliki neredi uzrokuju. Samo ih episkopi mogu poslati, radi neke korisne stvari, u drugi manastir ili kuu. 5. Po to neki nepromi ljeno stupaju u mona ki ivot. pa kad ne mogu vi e da izdr e, vraaju se teloljubivom i strasnom ivotu, treba da svako pro e trogodi nje isku eni tvo. Za one koji su jo u svetu provodili mona ki ivot, isku eni tvo neka traje est meseci. Iguman koji ovo prekr i, neka se li i igumanstva i stavi u red poslu nika, a monaha preseliti u drugi manastir. 6. Po to monasi slede ono to je napisao Luka, da. naime, oni koji su verovali u Hrista nisu imali ni ta svoje (Dela. 4, 32), to svaki od njih treba da pre mona enja vidi ta e sa svojom imovinom, jer posle ona pripada manastiru. Ako neki monah preuti da ima imovine, neka mu je kad se dozna episkop ili iguman oduzme, proda, i razdeli siromasima. 7. Mnogi episkopi nastoje da podignu nove manastire, a bez stvarnih potreba, elei da posle prisvoje njihove prihode. Da se kazni episkop koji se zatekne u takvoj radnji. Jo , ako episkop podigne neki objekt, on ne treba da bude u njegovom vlasni tvu, ve neka pripadne episkopiji. 8. Episkop. prezviter ili akon koji nekog - bilo sam, bilo da naredi - kastrira, da se, kao ubica, svrgne; vernik pak da se odlui. Kazni ne podle u samo ako je to bolest zahtevala.

9. Sve tenik ne sme da nikoga bije, niti da nare uje da se ko bije, mada neki izopaeno tumae 27. Apostolsko pravilo, kao da ono zabranjuje samo svojeruno ka njavanje, ali ne i posredno. Me utim, ne vidi se razlika u tome, da li je neko direktno istuen ili indirektno, jer je to istuenome svejedno. One, koji se ne pokoravaju crkvenim kaznama, treba predati gra anskim vlastima, to je u skladu sa 5-im pravilom Antiohijskog sabora. 10. Da se svrgnu oni koji svete stvari uzimaju i koriste u svakodnevne svrhe, mada ima onih koji, kako ka e Grigorije Bogoslov /ustvari, Grigorije Niski, pravilo 8., prim. Z. ./, zlodelo smatraju bogougodnim delom. Oni izopaeno govore, da 73. Apostolsko pravilo u vezi sa ovim prestupom, nala e samo odluenje, jer je tako napisano, a ne i svrgnue; me utim, to njihovo nerazumevanje nije obavezujue, pa ih treba svrgavati. 11. Klirik koji se bavi svetovnim poslom, ili upravlja neijim domom, neka se svrgne, jer se ne mogu dva gospodara slu iti (Mt. 6, 24). 12. Episkop treba posebno da naznai one koji mogu kr tavati i slu iti liturgije po kuama. Drugi klirici koji nisu naznaeni, ako se usude ovo initi, da se svrgnu, a oni koji op te sa njima, da se odlue. 13. Prezviter ili akon koji optu i svoga episkopa, mora saekati da se na saboru utvrdi njegova krivica. Ako pre dono enja odluke, prekine op tenje sa njime, i tako napravi raskol, neka se li i sve tenike asti, jer se stavio na mesto mitropolita. Monasi i svetovnjaci koji to uine, neka se sasvim odlue. 14. Episkop koji prekine op tenje sa svojim mitropolitom, i ne htedne da ga pominje na liturgiji, pre dono enja saborske presude, neka se svrgne. 15. Da se svrgnu oni koji prekinu op tenje sa patrijarhom, pre nego se donese saborska odluka. Ova pravila ne poga aju one, koji se pre dono enja saborske odluke, odvoje od episkopa koji propoveda jeres. 16. Da se ne postavlja episkop u gradu gde stoluje drugi. Mo e se postaviti samo u sluaju da prvi episkop da dobrovoljnu ostavku. Episkop koji ostavi svoju pastvu na est meseci, a za to nema opravdanog razloga, neka se svrgne, i na njegovo mesto da se postavi drugi. 17. Ne treba ubudue postavljati direktno za episkopa prostog vernika, ili monaha. Mada je bilo sluajeva da su se iz nu de oni odmah uzdizali na to dostojanstvo, to ne treba da postane pravilo.

CARIGRADSKI SABOR U HRAMU SV. SOFIJE

1. Sveti i vaseljenski sabor odre uje, da oni koji su svrgnuti, odlueni ili anatemisani od najsvetijeg pape Jovana, takvima e se smatrati i od najsvetijeg patrijarha Fotija. One koje je Fotije svrgao, odluio, ili anatemisao, neka ih takvima dr i i papa Jovan. Ni ta novo se ne mo e dodati povlasticama koje sada ima najsvetiji presto Rimske Crkve, ili povlasticama njenog predstojatelja. 2. Prosve tenik koji uzima mona ki in, ne mo e zadr ati svoje vladiansko mesto. Jer, monah je onaj ko slu a i biva pouavan, a episkop je onaj ko vodi druge i pouava ih. 3. Vernik koji bez razloga, ili s izmi ljenim razlogom, tue ili zatoi nekog episkopa, neka se anatemi e.

KARTAGINSKI SABOR KOJI JE ODR AN U KIPRIJANOVO VREME

1. Kanon se sastoji iz poslanice episkopa Jovijana, koja je najpre proitana na saboru, Kiprijanovog govora i jednodu ne potvrde episkopa koji su prisustvovali saboru. Naime, re je bila o tome da li kr tenje jeretika i raskolnika koji su ovde stavljeni u istu grupu, a s obzirom na to da ni jedni ni drugi nemaju jedinstvo s sabornom Crkvom - ima ikakve vrednosti, te da li ih treba nanovo krstiti. Odgovor je bio odluan, jer, kako ka u, jedan je Bog, jedna Crkva, jedna vera i jedno kr tenje. Zato oni koji nisu u jedinstvu sa Crkvom ne mogu imati kr tenje, jer oni koji su u neprijateljstvu sa Crkvom, neprijatelji su Bo ji. Nije napravljena razlika izme u jeretika i raskolnika, iz prostog razloga to je Crkva do ivljena kao mesto spasenja, gde se u ljubavi susreu Bog i ljudi, te, dakle, po to je ta zajednica spasenje, svejedno je da li neko nije u njoj iz verskih ili praktinih razloga, ve je bitno to to nije u njoj.

ANTIOHIJSKI SABOR

1. Vernici koji prekr iv i odredbu Nikejskog sabora, slave Pashu u vreme kad i Judejci, da se odlue i iskljue iz Crkve. Episkope, prezvitere, i akone koji to ine, smatramo ve odluenima i svrgnutima. Oni koji op te sa njima, podle u istim kaznama. 2. Sve one koji dolaze u Crkvu i slu aju sveta Pisma, ali ne uestvuju zajedno s narodom u molitvi, ili se odvraaju od svetog prie a evharistijom po nekakvoj elji da ru e poredak, treba isterati iz Crkve, sve dok se ne pokaju. Ne treba ih primati u drugu crkvu, ili se moliti sa njima. Episkop, prezviter ili akon koji op ti sa njima, neka se odlui, kao onaj ko uni tava crkveno pravilo. 3. Prezviter ili akon koji ode u drugu parohiju, i nee da se vrati kad ga episkop zove, neka se svrgne. Onaj pak koji ga primi, neka se kazni. 4. Ako neki svrgnuti episkop, prezviter ili akon pone da slu i, ne samo da ga nee moi drugi sabor povratiti, nego e se sasvim iskljuiti iz Crkve, a tako e i oni koji op te s takvima. 5. Prezviter ili akon koji se odeli od svog episkopa i podigav i rtvenik, napravi zaseban skup, neka se svrgne, ali posle dve opomene. Ako i dalje bude uznemiravao Crkvu, i ustajao protiv nje, kaznie ga gra anske vlasti. 6. Odluenoga mo e primiti nazad njegov episkop ili sabor pred kojim se opravda. 7. Stranca ne treba primiti bez pisma mira. 8. Seoski prezviteri ne mogu davati kanonske liste, nego samo proste; horepiskopi koji su van sumnje, mogu davati pisma, tj. liste mira. 9. Svaka mitropolija treba da ima predstojeeg episkopa, koji je prvi po asti. Ostali episkopi ne mogu ni ta va nije initi bez njegovog znanja, ali ni on bez njihove saglasnosti. 10. Oni koji su u selima i manjim mestima, takozvani horepiskopi, mada su i rukopolo eni kao episkopi, mogu postavljati itae, ipo akone i zaklinjae. akone i prezvitere ne mogu rukopolagati bez episkopa kome su potinjeni. 11. Da se li i sve tenike asti onaj ko po e caru, a da pritom nema potrebne liste od mitropolita i episkopa koji su u toj mitropoliji. 12. Ako svrgnuti po e caru, ne mo e se nadati da e ikada biti vaspostavljen, jer je trebao da se obrati saboru. 13. Episkop ne mo e da ode u drugu mitropoliju i tamo vr i rukopolaganja, osim ako ga pozovu tamo nji mitropolit i episkopi. Ako ovo prekr i, neka se svrgne, a ono to je uradio nema va nosti. 14. Ako na saboru, koji razmatra krivicu nekog episkopa, bude podeljenih mi ljenja, mitropolit neka pozove jo episkopa iz susedne eparhije, da bi se njihovom pomou, spor okonao. 15. Ako nekog episkopa jednoglasno osude eparhijalni episkopi, on se ne mo e pozvati na vi i sud. 16. Episkop koji nema svoju crkvu, ode i zauzme neku upra njenu, a bez odobrenja potpunog sabora, neka se istera. Potpuni sabor je onaj, kome prisustvuje mitropolit.

17. Episkop koji nee da se prihvati Crkve za koju je postavljen, neka se odlui dok je ne primi, ili dok potpuni eparhijalni sabor ne donese odluku o njemu. 18. Episkop koji ne mo e primiti neku parohiju, ali ne sa svojom krivicom, neka u iva sve privilegije. Odluku o njemu donee puni eparhijalni sabor. 19. Episkopa rukopola e mitropolit sa episkopima iz svojih oblasti. Najbolje bi bilo da su svi prisutni, a ako je te ko da se saberu, neka prisustvuje veina, ili da putem pisama daju svoju saglasnost. Rukopolo enje koje se drugaije obavi, nema valjanosti. Prilikom izbornog glasanja, manjina ne mo e da ospori odluku veine. 20. Dva puta godi nje neka se dr e eparhijalni sabori, na kojima se imaju re avati sporovi. Sabore mogu sazivati samo oni kojima su poverene mitropolije. 21. Episkop ne mo e prei u drugu parohiju, ak ni onda kada ga na to prisiljava narod ili episkopi. 22. Episkop koji rukopolo i nekoga u gradu koji mu ne pripada, a bez dozvole dotinog episkopa, neka se kazni, a rukopolo enje e biti ni tavno. 23. Episkop koji je na samrti, ne mo e da postavi sebi naslednika. Episkopa, dakle, treba da izabere sabor. 24. Episkop neka upravlja crkvenom imovinom. Prezviteri i akoni, koji su oko njega, treba da znaju koje stvari pripadaju Crkvi, a koje episkopu. Pravino je da on mo e ostaviti svoje stvari kome eli. Nikakvu imovinu ne sme da sakrije od prezvitera i akona, da se ne bi javio spor oko nasle a, ukoliko iznenada umre. 25. Episkop mo e da uzima od crkvene imovine i deli je onima kojima je potrebna, a tako e i sebi, i svojoj brai, da ne bi trpeli oskudicu. Ne sme da crkvenu imovinu da na upravu svojoj deci ili ro acima; ako prestupi, sabor e ga kazniti.

LAODIKIJSKI SABOR

1. Oni koji po zakonu i slobodno stupe u drugi brak, po to malo vremena provedu u postu i molitvi, neka imaju op tenje. 2. Pokajnici koji se sasvim ostave zlih dela, primaju se, po dobroti Bo ijoj, nazad u Crkvu, po to izdr e rok kajanja. 3. Ne treba uvoditi u sve tenstvo novokr tenog.

4. Sve tenici ne smeju da uzimaju kamate ili tome slino. 5. Rukopolo enje ne treba da se obavi u prisustvu Slu aa. 6. Onima koji uporno ostaju u jeresi ne treba dozvoliti da u u u dom Bo iji. 7. Novatijani, fotijanci, ili etrnaestodnevnici primaju se u Crkvu po to anatemi u sve jeresi, naue simbol vere i poma u se svetim uljem. 8. Jeretike frigijce treba krstiti posle pa ljivog ispitivanja, pa oni bili i sve tenici. 9. Vernici koji odlaze na molitve ili slu be kod jeretika, neka se odlue dok se ne pokaju. 10. Crkveni ljudi ne treba svoju decu da venavaju sa jereticima. 11. Ne treba postavljati prezviterice ili predstojateljke. 12. Za episkopa treba postaviti onoga ko je du e vreme proveravan, kako u pogledu uenja vere, tako i u pogledu vladanja po uenju. 13. Gomila ne sme da izabira episkopa. 14. Ne treba slati svetinje u drugu parohiju za vreme Pashe, a u ime blagoslova. 15. Osim kanonski postavljenih pojaca, koji se penju na amvon i pevaju, niko drugi ne treba da peva u crkvi. 16. Uz druga itanja iz Pisama, treba itati subotom i jevan elje. 17. Ne treba na bogoslu enjima sjedinjavati psalme, ve treba da iza svakog psalma sledi itanje. 18. Slu ba molitava treba svuda da bude ista, i u deveti as, i na veernjem. 19. Posle episkopove omilije, treba svr iti molitvu za ogla ene; kad oni izi u ita se molitva za pokajnike; kad oni izi u, po to se prethodno stave ruke na njih, itaju se tri molitve za verne: prva se ita tiho, a druga i trea na glas; neka se zatim mir daje, i to, prezvitei episkopu, a vernici me usobno, i onda treba svr iti sv. prinos. Samo sve tene osobe mogu da se prieste u prostoru rtvenika. 20. akon mo e sedeti u prisustvu prezvitera samo ako mu ovaj to dozvoli. akonu pak ostali klirici neka odaju po tovanje. 21. Ipo akoni ne smeju stajati u akonikonu, niti dirati sv. sasude. 22. Ipo akon ne mo e nositi orar, niti ostavljati mesto kod vrata. 23. itai i pojci ne mogu nositi orar. 24. Sve tene osobe ne treba da ulaze u krmu. 25. Ne treba da ipo akon deli hleb, niti da blagosilja a u. 26. Zaklinjaem ne mo e biti onaj koga nije za to postavio episkop. 27. Sve tene osobe, klirici i vernici ne treba ni ta da odnose sa veera ljubavi, jer se time nanosi teta sve tenom inu. 28. Na gospodnjim mestima, i u crkvama ne treba prire ivati veere Gospodnje, jesti ili noiti. 29. Anatemi u se oni koji, sledei Judejcima, ne rade subotom. Hri ani treba da svetkuju nedelju, i ako mogu, uzdr avaju se od rada. 30. Hri ani ne treba da se kupaju sa enama u istom kupatilu, jer je to paganima glavni argument protiv njih.

31. Hri ani ne treba da se venavaju sa jereticima, izuzev ako obeaju da e postati hri anima. 32. Ne treba uzimati blagoslove od jeretika, jer su oni pre neblagoslovi nego blagoslovi. 33. Ne treba se moliti s jereticima i raskolnicima. 34. Anatemi e se onaj ko ode la nim muenicima, tj. jereticima-muenicima, jer su oni tu i Bogu. 35. Hri ani koji ostavljaju Crkvu i sabiraju se u ast an ela, po to su se tako odali idolopoklonstvu, anatemi u se. 36. Sve tene osobe i klirici ne smeju da se bave magijom, astrologijom, numerologijom, ili da prave amajlije. 37. Ne treba primati praznine darove od jeretika i Judejaca, niti slaviti sa njima. 38. Ne treba primati presne hlebove od Judejaca, niti uestvovati u njihovoj bezbo nosti. 39. Ne treba slaviti zajedno sa paganima, niti uestvovati u njihovom bezbo tvu. 40. Episkop koji ne do e na sabor, neka se kazni, osim ako ima opravdanje. 41. Sve tena osoba ili klirik ne mo e ii bez naloga svoga episkopa. 42. Sve tene osobe ili klirici ne mogu putovati bez kanonskih listi. 43. Ipo akon ne sme, ni za kratko, ostaviti vrata, da bi se pomolio. 44. ene ne mogu ulaziti u prostor rtvenika. 45. Posle druge nedelje etrdesetnice, ne mo e se niko primiti za prosvetlenje. 46. Oni koji treba da se prosvetle, moraju da naue stvari koje se tiu vere, i da petog dana sedmice, daju odgovore episkopu, ili prezviterima. 47. Ko se kao bolestan krsti, pa posle ozdravi, treba da se poui veri. 48. Oni koji se kr tenjem prosveuju, moraju se pomazati nebeskim uljem, da bi postali uesnici carstva Bo ijeg. 49. Tokom etrdesetnice hleb se mo e prinositi samo subotom i nedeljom. 50. Ne treba razre iti posta etvrtak u poslednjoj nedelji etrdesetnice, da se ne bi tako cela etrdesetnica obe astila. etrdesetnica se posti na suvo /tj. na vodi, prim. Z. ./. 51. Tokom etrdesetnice se uspomene na muenike mogu dr ati samo subotom i nedeljom. 52. Ne mogu se dr ati svadbe i ro endani tokom etrdesetnice. 53. Hri ani ne smeju skakati i igrati na svadbama, nego dostojanstveno jesti, kako prilii hri aninu. 54. Sve tene osobe, ili klirici ne smeju da na gozbama i svadbama gledaju glumake predstave, nego kad ovi do u, ustanu i odu. 55. Sve tene osobe, klirici i vernici, ne treba da prire uju gozbe. 56. Prezviteri treba da zajedno sa episkopom ulaze i sedaju u oltaru. 57. Ne treba postavljati episkope u selima i malim mestima, nego proho ae /neka vrsta misionara, prim. Z. ./. Episkopi koji su ve postavljeni u takvim mestima, ne mogu da rade ni ta bez dozvole gradskog episkopa; isto va i za prezvitere. 58. Ni episkopi, ni prezviteri ne mogu vr iti prinos po kuama. 59. Ne smeju se itati u crkvi nekanonske knjige.

60. Kanonske knjige Starog Zaveta su: Postanje sveta, Izlazak iz Egipta, Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakoni, Isus Navin, Sudije, Ruta, Jestira, prva i druga Carstva, te, trea i etvrta, prva i druga Dnevnika, prva i druga Jezdrina, knjiga 150 Psalama, Prie Solomonove, Propovednik, Pesma nad pesmama, Jov, 12 Proroka, Isaija, Jeremija i Varuh, Pla i poslanice, Jezekilj, Danilo. Novozavetne: etiri Jevan elja: po Mateju, Marku, Luki, Jovanu; Dela apostolska; sedam sabornih poslanica, jedna Jakovljeva, dve Petrove, tri Jovanove, jedna Judina; etrnaest Pavlovih poslanica: jedna Rimljanima, dve Korinanima, jedna Galatima, jedna Efescima, jedna Filipljanima, jedna Kolo anima, dve Solunjanima, jedna Jevrejima, dve Timoteju, jedna Titu i jedna Filimonu.

SARDIKI SABOR

1. Osija Kordobski je tra io, to je i prihvaeno, da episkop ne mo e prei iz manjeg grada u vei, jer je tome uzrok elje za veom vla u i bogatstvom, to dokazuje injenica, da se nikada ne na e episkop koji je tra io da ode iz veeg grada u manji, te da takav episkop nema op tenje ni sa vernicima. 2. Episkop koji kao opravdanje iznese da su ga tra ili vernici onoga grada u koji ode, ne mo e se priestiti ak ni na samrti, jer se lako mogu nai i potkupiti koji e napisati zahtev za njegov dolazak. 3. Episkop mo e otii u dr. eparhiju, ako ga pozove tamo nji episkop. Me usoban spor dva episkopa, neka se raspravi u njihovoj eparhiji. Episkop koji je nezadovoljan presudom, mo e da tra i od Julija, episkopa Rimskog, jer treba odati poast uspomeni apostola Petra, da mu se obnovi spor, i da naznai episkope koji e suditi. Ako pak ne mo e da doka e da je opravdano to to hoe obnovu procesa, neka presuda ostane na snazi. 4. Ne treba postaviti na mesto svrgnutog episkopa drugoga, sve dok Rimski episkop ne odlui da li e se obnoviti proces. 5. Ako Rimski episkop eli da obnovi nekome proces, neka napi e najbli im episkopima da to uine. Ako li svrgnuti opet zatra i da mu se obnovi proces, neka Rimski episkop po alje opunomoene prezvitere koji e zajedno suditi sa episkopima; Rimski episkop mo e da i ne alje prezvitere, ako tako na e za shodno. 6. Ako, jedan episkop ne do e na sabor, a narodu je potrebno da se postavi episkop, neka ga pozove episkop mitropolije, a ako nee da do e, neka se ipak izabere episkop.

Kada se postavlja episkop mitropolije, treba pozvati episkope iz susedne eparhije. Ne treba postaviti episkopa u selu ili malom gradu, da se ne bi omalova avalo episkopstvo. Ako neki mali grad postane velikim, treba mu postaviti episkopa. 7. Ne smeju da idu caru episkopi radi privatnih stvari, ve samo iz plemenitih pobuda, na primer, zauzimanje za siromahe, udovice ili obespravljene. Caru mogu otii samo oni koje on pozove. Tako e se treba kod cara zauzeti za osu enike koji su pribegli za pomo Crkvi. 8. Episkop da ne ide sam kod cara, nego neka po alje kao svog izaslanika akona. 9. Episkop treba da alje svoga akona, kao zastupnika, onda kada hoe da kontaktira sa drugim episkopom. Episkop koji ima prijatelja na dvoru, mo e preko akona, da tra i ono to je dostojno. Oni pak koji preko Rima idu caru, njihove zahteve treba najpre episkop Julije da pogleda, da bi video da nije u pitanju neka neumesna stvar. 10. Uen ili bogat ovek mo e se postaviti za episkopa, ali tek po to provede odre eno vreme na stupnjevima: itaa, ipo akona, akona i prezvitera, da bi se vremenom pokazala njegova vera i vladanje. 11. Episkop koji gostuje u drugoj eparhiji, ne sme da esto propoveda i razmee se, ako je njegov domain neve t u reima, jer time pokazuje da eli da prigrabi njegovu Crkvu. Tako e ne sme du e vreme da ostavlja svoj narod. 12. De ava se da episkop ima malo poseda u gradu u kome je postavljen, a vi e u nekom drugom, tako e njegovom, mestu. On treba da ide na tri sedmice u to mesto da sakupi plodove, ali za to vreme mora da slu i u crkvi, da se ne pomisli da je van op tenja. 13. Episkop koji primi nekog odluenog klirika, koji inae nije njegov, odgovarae na saboru. 14. Po to ima episkopa koji su skloni gnevu, te brzo odluuju klirike, ovima je slobodno da se obrate episkopu mitropolije, ili drugome, ako ovoga nema, jer se ne treba oglu iti ni na iju molbu. Odlueni ne sme da op ti pre dono enja presude. 15. Da bude neva ee postavljanje, koje obavi neki episkop nad tu im slu iteljem, a bez saglasnosti episkopa iz te parohije. 16. Prezviteri i akoni ne mogu otii na du e vreme iz svojih crkava. 17. Episkop koji je prognan zbog ispovedanja istine i vere saborne Crkve, treba da se primi u drugi grad dok ne uspe da se povrati. 18. Treba primiti sve one koje su postavili Musej i Evtihijan, jer su nevini. 19. One koji nee da se vrate crkvama kojima su naznaeni, ne treba primiti. Musej i Evtihijan neka imaju samo verniko op tenje. 20. Da bi odluke ovog sabora bile ouvane, mora se zastra iti eventualni prekr ilac - svako, naime, ko prekr i neko doneto pravilo, li ava se episkopstva. 21. Prema tome, kada vidimo da neki episkop eli da ide caru, treba da ispitamo da li ispunjava potrebne uslove koje smo odredili, te ako ne ispunjava, da mu se lista ne potpisuje, i da se nema op tenje sa njime.

KARTAGINSKI SABOR

1. Da se uvaju odredbe Nikejskog sabora, drugih sabora koji su saglasni sa njime, i ovoga sabora.

2. Episkopi moraju najpre da ispovedaju veru u Svetu Trojicu i njome pouavaju narod, a zatim i da crkveni poredak uvaju. 3. Episkopi, prezviteri i akoni treba da su u svemu uzdr ljivi i isti, da bi Bog usli io njihove prostodu ne molbe, kako ue apostoli. 4. Sve tenici treba da se uzdr avaju od ena da bi sauvali trezvenost. 5. Po uda je majka svih zala, pa je zato Pismom zabranjeno zelena tvo; oni koji to prestupe, bie ka njeni, jer niko nije ustao protiv Jevan elja, a da je izbegao pogibli. 6. Prezviter ne mo e na liturgiji da miri pokajnika sa Crkvom, niti da posveuje device, ili hram, niti da pravi ulje. 7. Ako je neko u smrtnoj opasnosti, a episkop je odsutan, onda njegovo pomirenje sa svetim rtvenicima mo e izvr iti prezviter, ali tek po to dobije saglasnost episkopa. 8. Po to ima mnogo onih koji svaki as podi u optu be protiv otaca i episkopa, kao tu itelji, mogu se prihvatiti samo oni, koji nisu na lo em glasu. 9. Episkop, ili prezviter, koji primi one koji su zakonito li eni op tenja sa svojom Crkvom, da podlegne predvi enoj kazni. 10. Ako neki osu eni prezviter, pro et oholo u, osnuje zasebnu crkvu, neka se kazni. 11. Ako episkop osudi nekog prezvitera, on se mo e obratiti drugim episkopima da ga pomire sa njegovim. Ako napravi raskol, neka se anatemi e, ali tek po to se ispita da li je pravilno optu io svog episkopa. 12. Ako se optu i neki episkop (ne daj Bo e!), a ne mogu da se okupe mnogi episkopi, tada neka ga sude dvanaest episkopa; prezvitera neka sude est episkopa i njegov; akona da sude tri episkopa. 13. Episkopa neka rukopola u mnogi episkopi. U sluaju da se ne mogu sakupiti mnogi, tada bar trojica episkopa neka izvr e rukopolo enje, ali uz odobrenje prvog episkopa. 14. Po to je u Tiropolju malo episkopa, neka na sabor. kao izaslanik, dolazi samo jedan. Tamo neka pet episkopa sude prezvitera, a akona trojica. 15. Bilo koji sve tenik ili klirik koji se obrati javnom sudu, a ne crkvenom, gubi svoje mesto; to va i u sluaju da je spor bio krivini. Ako je spor gra anski, mo e da zadr i svoje mesto, ako se odrekne onoga to je dobio na sudu. Ako vi i crkveni sud ukine odluku ni eg, nikakve posledice ne snosi ni i, izuzev ako su njegove sudije sudile pristrasno, ili po neprijateljstvu, ili su bili potplaeni. Predmet ne prelazi na vi i sud, ako su se oko izbora sudija saglasile obe strane. Sve tenika deca da ne idu u svetska pozori ta. Tako e, niko od hri ana ne treba da ide onamo gde se huli. 16. Episkopi, prezviteri i akoni ne mogu biti zakupci. ni upravitelji, niti smeju da zara uju na prljav i sraman nain, jer pi e: Onaj ko vojuje za Boga, neka ne uplie sebe u svetovne poslove"(2 Tim. 2, 4). itai koji do u u zrelo doba, treba da se to pre ene, ili obeaju da e se uzdr avati. Klirik da ne uzima ni ta preko onoga to je nekome pozajmio. Da se ne postavljaju za akone oni koji su mla i od dvadeset i pet godina.

ita da se ne klanja narodu. 17. Mavritanija Sitifenska neka ima prvenstvujuega episkopa, jer je udaljena od episkopa koji prvenstvuje u toj, Numidijskoj, oblasti. 18. Kad se klirik rukopola e, treba ga savetovati da dr i odredbe. Ne mogu se kr tavati mrtvi, niti im se davati evharistija. Svake godine da dolaze na sabor mitropoliti iz svih eparhija. 19. Pre nego to se rukopolo e klirici, treba im predoiti saborske odluke, da se ne bi kajali ako bi ih prekr ili. 20. Da se ne daje evharistija mrtvima, jer je reeno: Uzmite, jedite (Mt. 26, 26), a mrtvi ne mogu ni uzeti, ni jesti. Da se ne desi da prezviteri po svom neznanju kr tavaju mrtve. 21. Svake godine da dolaze na sabor po dva episkopa izaslanika, koji zastupaju sabore koje organizuju prvi episkopi svake eparhije. 22. Tu ba protiv episkopa podnosi se prvenstvujuem episkopu u toj oblasti. Optu eni se mora pojaviti na sud u roku od dva meseca, a ukoliko se ne pojavi u tom roku, i ukoliko ni na sveop ti godi nji sabor ne do e, smatra se da je sebi presudio. Ukoliko pak tu itelj ne do e na sud, neka se li i op tenja, ali da mu se ne oduzme pravo da potvrdi tu bu, u sluaju da doka e da je iz opravdanih razloga bio spreen da do e. Tu ba tu itelja koji je i sam optu en, ne mo e se uzeti u razmatranje, osim ako se tu ba ne odnosi na lunu stvar, a ne na crkvenu. 23. Optu eni prezviteri ili akoni, bivaju su eni od strane estorice, odnosno, trojice episkopa, koje oni zatra e. Optu ene klirike ispituje samo mesni episkop. 24. Deca klirika da ne sklapaju brak sa paganima ili jereticima. 25. Episkopi i klirici ne smeju ni ta davati na poklon, ili u nasledstvo nepravoslavnima, mada im oni bili i ro aci. 26. Episkopi da ne idu preko mora ukoliko ne-maju otpusni list, ili odobrenje od prvoprestolnog episkopa iz te oblasti. 27. Ne mogu se itati u Crkvi nikakve druge knjige do kanonskih, a to su: Postanje, Izlazak, Levit, Brojevi, Ponovljeni zakoni, Isus Navin, Sudije, Ruta, 4 knjige Carstva, dve knjige Dnevnika, Jov, Psaltir, 5 Solomonovih knjiga, 12 Prorokih knjiga, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, Tovija, Judita, Jestira, dve Jezdrine knjige. Novozavetne: 4 Jevan elja, Dela apostolska, 14 Pavlovih poslanica, dve Petrove, 3 Jovanove, Jakovljeva, Judina i Jovanovo otkrivenje. 28. Ipo akoni, akoni, prezviteri i episkopi koji dodiruju sv. tajne, moraju se uzdr avati svojih ena, kao da ih nemaju. Ukoliko ne htednu, neka se svrgnu. Ostale klirike prinuditi na to tek u starijima godinama. Sve ovo prilii sve tenstvu, i bogougodno je. 29. Crkvena imanja mo e prodati episkop samo u dogovoru sa drugim, ali ako od njih nema nikakve koristi. 30. Na ra injene prezvitere i akone ne treba polagati ruke, kao na pokajnike, ili kao na vernike, niti im treba dopustiti da se nanovo krste, da bi tako, tobo e oi eni, opet zauzeli svoje mesto. 31. Prezviteri, akoni i dr. ni i klirici, neka se sude sa svojim episkopima samo u svojim oblastima. Njihov sluaj mo e se preneti na vi i sud, ali, opet,

u njihovoj oblasti. Ne smeju da se obraaju prekomorskim sudovima, inae e biti li eni op tenja. 32. Episkop, ili drugi klirik, koji je li en op tenja, ako se usudi da op ti, pre nego to je oslobo en optu be, neka zna da je sam sebi presudio. 33. Ako se tu itelj, ili tu eni, boji nasilja svetine iz tog mesta, neka odabere obli nje mesto, gde e su enje biti bezbedno. 34. Ako episkop eli da radi neke va ne crkvene stvari postavi na vi i stepen nekog klirika ili akona, a ovaj to nee, neka se svrgne i sa stepena koji zauzima. 35. Klirici ili episkopi koji pre postavljenja nisu imali nikakve imovine, sve to bi kupili za vreme slu bovanja, potpada pod vlast episkopa, izuzev onog to su dobili na dar, ili preko nasledstva. Ako ne to zave taju Crkvi, pa se posle predomisle, izgubie svoju ast. 36. Prezviteri ne mogu prodavati crkvene stvari bez znanja episkopa, ali ni episkop to ne mo e initi bez odobrenja sabora, ili svojih prezvitera. 37. Ne treba ni ta menjati, ni dodavati odlukama Iponskog sabora. 38. Episkopi i klirici neka ne daju svojoj deci da se brzo osamostaljuju, ve kad budu uvereni da su oni zreli, jer e u protivnom, njihovi gresi pasti na roditelje. 39. Da se ne postavljaju episkopima, prezviterima i akonima, oni koji ne mogu da obrate sve svoje ukuane. 40. U svetili tu neka se prinosi samo telo i krv Gospodnja, tj. hleb i vino pome ano sa vodom. Prvine pak, ili med, ili mleko, prinose se u jedan odre en dan, za tajnu mladenaca. Premda se i ovo prinosi na rtveniku, ima svoj osobit blagoslov, da bi se razlikovalo od osveenja tela i krvi. Prvine mogu biti samo od gro a i ita.

41. Klirici ili uzdr nici neka ne idu udovicama, ili devicama, bez odobrenja episkopa ili prezvitera, ali i tada, kada im se dozvoli, neka idu u neijem dru tvu. 42. Episkop prve stolice neka se ne naziva egzarhom sve tenika, ili vrhovnim sve tenikom, ili drugaije, nego samo episkopom prve stolice. 43. Klirici da ne ulaze u krmu, izuzev ako su na putu. 44. Liturgiju mogu vr iti samo oni koji nisu jeli. Izuzima se samo jedan dan u godini, kada se vr i veera Gospodnja. Ako je neko umro uvee, a onaj ko treba da izvr i pomen ve je veerao, onda pomen treba izvr iti samo molitvama. 45. Episkopi i klirici da ne dr e gozbe u crkvama, osim kada su na putu, pa moraju da poinu u crkvi. Ove gozbe treba i narodu zabraniti. 46. Pokajnicima neka episkop odre uje vreme kajanja po kakvoi sagre enja. U sluaju nu de, prezviter mo e primiti pokajnika bez znanja episkopa, samo ako je ovaj odsutan. Na javnog pokajnika ruka neka se stavlja ispred vrata crkve. 47. Episkop, a u njegovom odsustvu prezviteri neka svete device poveri po tenim enama, ili, ako one ive zajedno, da paze jedna na drugu, da se ne bi njihovim skitanjem Crkva izlo ila podozrenju. 48. Bolesni, koji ne mogu sami odgovarati, neka se krste, kad po njihovom odobrenju, neko drugi odgovara za njih.

49. Glumce, odstupnike i sline ljude, ne treba li avati blagodati i pomirenja kada se kaju. 50. Mo e se itati u crkvi o stradanjima muenika, onda kad se slave njihove uspomene. 51. Deca koju su krstili donatisti, nisu ni ta kriva, te kada se obrate mogu se posvetiti za slu enje sv. rtveniku. Liturgiju mogu slu iti samo oni koji nisu ni ta jeli. 52. Kr tenje se ne mo e dva puta obaviti na istoj osobi. Tako e, jedna osoba ne mo e da se dva puta rukopolo i za episkopa. Episkop ne mo e prei u drugu eparhiju. Onaj episkop koji ne htedne da se vrati svojoj Crkvi, mo e se tu iti gra anskoj vlasti. 53. Najmanje trojica episkopa da rukopolo e jednog episkopa. 54. Ako izbor nekog episkopa bude problematian, onda treba da vea bar etvorica-petorica episkopa. Ispitivanje treba izvr iti pred narodom kome se postavlja episkop. Kada se optu be ispitaju, i kandidat oslobodi sumnje, tada se mo e izvr iti rukopolo enje. 55. Kartaginska Crkva objavljuje o danu slavljenja Pashe. 56. Svake godine za vreme sabora treba obii svaku eparhiju. 57. Neka parohija koja nije imala svog episkopa, ve je podlegala vlasti oblasnog episkopa, mo e ga dobiti samo uz saglasnost episkopa kome je podlegala. Prezvitere pak koji zavode me tane, da bi pomou njih postali upravitelji takvih op tina, treba predati gra anskim sudovima. 58. Nijedan episkop ne mo e primiti u svoju eparhiju tu eg klirika, ako mu to ne dopusti episkop iji je ovaj klirik. 59. Kartaginski episkop mo e rukopolagati episkope i klirike za sve oblasti. 60. Episkop koji je rukopolo en za novoosnovanu eparhiju, neka ne poku ava da pro iri svoju vlast van nje. 61. Oni koji su kao deca bili kr teni od donatista, mogu postati kliricima kada anatemi u svaku jeres. Ne treba ih, dakle, nanovo krstiti, jer je jedan Bog, jedna vera, jedno kr tenje" (Ef. 4, 5), ve kad ispovede Hrista, neka prime svete tajne Trojice. Da li e pak pokajani donatistiki klirici zadr ati svoje stepene, sabor je ostavio kao otvoreno pitanje. 62. Treba zamoliti najrevnosnije za Boga careve da poru e ostatke idola i njihovih hramova u Africi. 63. Ako neko nije zadovoljan presudom crkvenog suda, pri obnovi procesa, ne mo e svedoiti onaj klirik koji je prethodno sudio, ili prisustvovao raspravi. 64. Treba zamoliti careve da zabrane jelinske gozbe, kojima se tajno pridru uju i neki hri ani, mada one vode poreklo od paganskih zabluda. Usu uju se da to ine ak i u dane ro enja bla enih muenika, pa i na samim svetim mestima; po poljima i na ulicama igraju i vre aju mnoge hri anke. 64. Tako e treba zamoliti da se zabrane pozori ne predstave u nedelju i na praznike, a naroito zato to tokom svetle sedmice svet vi e ide na konjike trke, nego u crkvu. Takvi doga aji kad se poklope sa praznicima, treba da se prenesu na drugi dan, i hri ane ne treba prisiljavati da idu na njih. 65. Treba zamoliti i da se zabrani da onoga koga osudi crkveni sud, uzme bilo ko, ili njegova crkva, u za titu.

66. Treba jo zamoliti da novoobraenog glumca niko ne tera da se vrati glumi. 67. Ako crkve koje su u Italiji ponu da osloba aju robove, i Afrike e ih slediti. 68. Osu enog episkopa Ekitija da ne uzme u za titu nijedan episkop. 69. Prema donatistima treba postupati blago, ne bi li tim primerom uvideli da su u zabludi. 70. Da se zamole vlasti u Africi da ispitaju, i javnosti objave, ta ine raskolnici, naime, donatisti i maksimilijanci. 71. Da se po alje gramata apostolskom prestolu i drugim prekomorskim episkopima, da preispitaju svoju zabranu o primanju u Crkvu donatistikih klirika na isti stepen koji su imali, jer Afrike Crkve potrebuju klirike. Oblasni episkopi da bez ikakve zapreke primaju donatistike klirike, koji revnosno te e jedinstvu sa sabornom Crkvom. 72. Da se po alju donatistima izaslanici sa predlogom za uspostavljanje mira i jedinstva, bez kojih nije mogue spasenje. Treba im ukazati na nedoslednosti, naime, oni dr e da su se njihovi raskolnici, maksimilijanci, nepravedno odvojili od njih, a nas osu uju to smatramo da su se oni neopravdano odvojili. Tako e, oni primaju radi crkvenog mira one koje su osudili, a prigovaraju to mi isto inimo. Na taj nain treba da uvide da se bez razloga spore sa sabornom Crkvom, koja se prostire do krajnjih granica zemlje. 73. Episkopi, prezviteri i akoni ne smeju da se dotiu svojih ena. Ostalim kliricima to ne treba braniti. No, u ovoj stvari, treba da se uvaju obiaji svake pojedine crkve. 74. Episkop ne treba da ostavi svoju stolicu i ode u drugu Crkvu koja je u njegovoj eparhiji, i ostav i tamo du e, zapuste svoj presto. 75. Ako se ne mo e pouzdano znati, da je neko kr ten, dok je bio beba, treba ga krstiti. 76. O danu slavljenja Pashe treba javljati sa sabora koji se dr i pred njom. 77. Episkop koji privremeno opslu uje neku stolicu. neka je ni pod kakvim izgovorom okupira, nego da joj, najdalje za godinu dana, postavi episkopa. 78. Treba zamoliti careve, da pri Crkvama postave za titnike sirotinje, koja stalno dolazi da se Crkvi ali na zlostavljanje od strane bogata a. 79. Episkopi jedne oblasti treba da dr e sabore na svaka tri meseca. Episkopi prvih stolica treba da dolaze na sveop te sabore. 80. Episkop Kreskonije mora da se pojavi na Afrikom saboru, inae e se osuditi. 81. Iponskoj Crkvi, koja je ve dugo bez episkopa, treba da se, radi njene dobrobiti, postavi episkop. 82. Optu eni klirik mora da se pojavi na sudu u toku iste godine. Spor se mora raspraviti da se ne bi nasla ivali jeretici i pagani. Za to vreme, neka budu u op tenju, a ako prekorae rok, ne mogu se vi e opravdati. 83. Anatemi e se episkop koji ostavi u nasle e ne to jereticima ili Jelinima, ma bili oni i njegovi ro aci. 85. Treba se moliti car, da odobri osloba anja robova, koja se vr e u Crkvi. 86. rtvenici u kojima nema tela, ili ostataka muenika, neka se poru e, da se narod ne bi tamo skupljao. Ne sme se vr iti uspomena muenika, onamo gde nema njihovog tela, ili ostataka, ili to mesto nije bilo mesto gde je iveo ili stradao.

87. Treba zamoliti najslavnije careve da istrebe sve ostatke idolopoklonstva. 88. Kartaginski episkop mo e u ime svih drugih episkopa pisati i potpisivati poslanice, uvek kada je potrebno. 89. Episkopi koji su stariji po rukopolo enju, neka imaju izvesnih prednosti nad mla ima. 90. Optu eni episkop mora da se opravda pred sudom. Ako se ne pojavi na zakazano su enje, neka se li i op tenja. Ne sme se ra initi, sve dok se njegov sluaj ne razre i. 91. Da se napi u pisma Maksimijanu Vagenskom i njegovim vernicima; njemu da se ostavi episkopstva, a narodu da tra e drugog episkopa. 92. Kada se rukopolo i episkop, mora mu se dati gramata sa datumom postavljenja, da se ne bi javila rasprava izme u mla ih i starijih episkopa. 93. Ako je neko itao u nekoj crkvi, makar jedan put, ne mo e se primiti u drugu crkvu za klirika. 94. Treba tra iti od vlasti da posreduju u sastajanju crkvenih i donatistikih predstavnika radi pomirenja. 95. Poslanica donatistima: elimo da se sastanu izaslanici sa na eg i va eg sabora, da bi na miru raspravili sporna pitanja, i na taj nain izbavile od propasti slabe i zavedene du e. Ako li pak ovo bratski primite, istina e lako zasijati, a ako ne elite ovo da uinite, odmah e se prepoznati va a nevera. 96. Sabor je izdao uputstvo svojim izaslanicima caru, koji treba da ga obaveste da je ve dr an jedan disput sa donatistima, koji, prite njeni argumentima, posego e za silom, i dovedo e mnoge episkope, klirike i narod, pa su ak i neke crkve zaposeli. Zbog toga i zbog drugih nasilja, koja vr e donatisti, mole se carevi da za tite sabornu Crkvu. Tako e treba da obnove zakon o ogromnoj taksi, koju plaaju rukopolo eni jeretik i onaj ko ga rukopola e, i vlasnik imanja gde se jeretici sakupljaju. Jo treba da se potvrdi i postojei zakon, koji onemoguava jereticima da naslede ne to, ili pak zave taju drugom jeretiku svoju imovinu. 97. Treba da se iz svih eparhija slobodno alju na sabor izaslanici. Po to je sjedinjenje sa donatistima izvr eno samo u Kartagini, da se mole vlasti, da nastoje da se i u drugim gradovima izvr i isto. Treba, tako e, zablagodariti dvoru, to su donatisti prognani. 98. Ne treba sazivati op ti sabor bez preke potrebe, tj. ako problem nije zahvatio celu Afriku. 99. Ako se spor prenese na vi i sud, a obe strane dogovorno izaberu sudije, spor se ne mo e opet preneti na vi i sud. Treba zamoliti da se izaberu petorica izvr ilaca za sve crkvene potrebe, koji e se rasporediti po razliitim eparhijama. 100. Treba zamoliti careve da postave crkvene branitelje, koji e slobodno istupati u ime crkve na svetskim sudili tima. 101. Saborski izaslanici moraju imati na dvoru punu slobodu. 102. Narod koji nije imao svog zasebnog episkopa, mo e ga dobiti samo na saboru kome e predsedavati prvi episkop te eparhije, ali, opet, samo ako na to pristane episkop koji ih je imao u svom sastavu. 103. Donatistiki narod, koji je imao sopstvenog episkopa, neka ga zadr i i kad se obrate. Narod kome je umro episkop, a eli da se prikljui drugom episkopu, mo e to da uradi. Episkopi koji su se obra-tili pre carskog zakona o

sjedinenju, neka zadr e svoje stolice. Posle objavljivanja zakona, treba da sva imovina donatista pre e u ruke saborne Crkve. 104. Starci iz Nove Germanije optu ili su episkopa Mavrentija, ali se ni po treem pozivu nisu pojavili na sud pred sabor. Mada zato podle u osudi, daje im se, iz snishodljivosti, jo jedna prilika, a optu eni Mavrentije je izabrao sedmoricu episkopa za sudije. Zbog rasprave koja postoji izme u Rimske i Aleksandrijske Crkve, treba napisati najsvetijem papi Inokentiju da obe Crkve sauvaju mir, kako to Gospod zapoveda. 105. Oni koji se razvedu, ne mogu stupiti u brak sa drugima; jedino to mogu, jeste da se pomire. Ako li ovo prekr e, treba ih prinuditi na pokajanje. Treba zamoliti da se u vezi ove stvari izda carski zakon. 106. Svi moraju pred rtvenikom izgovarati molitve, koje je sabor najuenijih propisao. 107. Da se kazni onaj ko od cara tra i da mu se spor obavi na svetovnom sudu; ali, mo e da od njega tra i episkopski sud. 108. Onaj ko je u Africi van op tenja, a tajno stupi u op tenje u prekomorju, neka se iskljui iz klira. 109. Onaj ko hoe da ide caru, mora imati potvrdu od Rimske i Kartaginske Crkve. Ako li po e bez jednog odobrenja, neka se li i op tenja. 110. Episkop ne mo e da sam sudi. 111. Na saboru dr anom u Kartagini, posle konzulata Onorija i Teodosija, odre eni su zastupnici protiv donatista. Tako e je izdan zakon da svako mo e slobodno postati hri anin. 112. Na saboru dr anom u vreme Onorija i Teodosija, donete su odluke protiv Pelagijeve i Kelestijeve jeresi: 1) Anatemi e se onaj ko ka e da je Adam stvoren smrtnim, te da bi stoga umro, bilo da je sagre io ili ne, jer je smrt nu na po prirodi, a nije plata za greh. 2) Anatemi u se oni koji ka u da ne treba krstiti malu decu, ili tvrde da se krste radi opro taja grehova, ali da nisu nasledili ni ta od Adamovog greha, to bi trebalo oistiti banjom preporoda. Deca treba da se krste, da bi se oistili od onoga to su primili od starog ro enja. 113. 3) Anatemi e se onaj ko ka e da blagodat Bo ija, kojom se vr i opravdanje kroz Gospoda na eg Isusa Hrista, samo bri e ve uinjene grehe, ali ne poma e da se ne vr e drugi gresi. 4) Anatemi e se onaj ko ka e da blagodat Bo ija samo ukazuje ta treba initi, ali nas ne ini kadrima da to i ostvarimo. To nije u skladu sa Pavlom koji pi e: Znanje nadima, a ljubav izgra uje" (1 Kor. 8, 1), jer je glupo oekivati, da za nadimanje imamo blagodat, a za delanje nemamo. Me utim, oboje je od Boga, jer je On onaj ko ui oveka znanju" (Ps. 93, 107), a, tako e, i ljubav je od njega (1 Jn. 4, 7). 114. 5) Anatemi e se onaj koji ka e, da se pomou blagodeti lak e ostvaruje ono to bi bez nje mogli uraditi, ali te e. No, Gospod nije rekao: Bez mene e te te e uiniti, nego: Bez mene ne mo ete initi" (Jn. 15, 5). ,

115. 6) Anatemi e se onaj ko ka e, da ima onih koji greha nemaju, a da samo iz smernosti vele da ga imaju. Jer, apostol pi e: Ako ka emo da nemamo greha, sebe varamo, i istine u nama nema" (1 Jn. 1, 8) i dodaje: A ako

priznamo grehe svoje, veran je i pravedan, onaj koji e nam oprostiti grehe, i oistie nas od svake nepravde" (1 Jn. 1, 9), to pokazuje, da nije re o smernosti, nego o istinitoj tvrdnji. On je mogao rei: Ako ka emo da nemamo greha, sebe uzdi emo, i smernosti u nama nema; ali je rekao: i istine nema u nama", te, dakle, onaj ko ka e, da greha nema, la e. 116. 7) Anatemi e se onaj ko ka e, da sveti, kada izgovaraju rei iz molitve Gospodnje: Oprosti nam dugove na e", ne misle da imaju svoje dugove - jer bi rekli: dugove moje - ve to odnose na druge gre nike. Tome pak protivree mnoga mesta iz Pisma (Jak. 3, 2; Ps. 142,2; Jov. 37, 7; Dan. 9, 5), a prorok Danilo, kao da je predvideo da e se javiti ovakvi jeretici, kaza: Dok sam se molio i ispovedao grehove MOJE, i grehove moga naroda" (9, 20). 117. 8) Anatemi e se onaj ko ka e, da sveti iz smirenosti govore; Oprosti nam dugove na e" (Mt. 6, 12), a ne u istinu. Jer, ko mo e podneti onoga ko jedno govori a drugo misli!? 118. Donatistike Crkve, koje su postale saborne pre objave zakona o donatistima, neka ostanu pod pravoslavnim episkopima koji su ih obratili. One koji su se obratile posle zakona, neka ostanu pod vla u prestola kojima su podlegale dok su bile donatistike. Ako su u jednoj oblasti bile saborna i donatistika Crkva, po sjedinjenju, donatistike e potpadati pod presto kome je podlegala saborna Crkva. 119. Da se pravilno podele crkve koje potpadaju pod vlast katolianskog episkopa i obraenog donatistikog. 120. Ne sme se tra iti Crkva od onog episkopa koji ju je oslobodio jeresi, i tri godine upravljao njome bez smetnje. Donatistiki episkop mo e tra iti svoje crkve u roku od tri godine od kad se obratio, ma one ve i bile zavedene u knjige kao saborne. 121. Da se kazni episkop koji zauzme oblasti koje mu ne pripadaju sve dok mu se ne dodele na sudu. Ako dobije gramatu od prvenstvujueg episkopa, opet ne mo e zauzeti neku oblast, sve dok mu je ne dodeli tamo nji episkop. 122. Episkopa koji se ne brine kako da obrati narod iz svoje oblasti, neka opomenu susedni episkopi. Ako za est meseci posle opomene, ne uspe da ih obrati, neka mu se oduzmu ta mesta i daju drugome. Mora se ipak videti da li je on namerno ekao bolje vreme, jer je mogao, prenagliv i, jo vei otpor proizvesti. U tom sluaju, episkopi neka mu ostave ta mesta. 123. Ne mo e se spor preneti na vi i sud, ako su obe strane dogovorno izabrale sudije. Ako neko nee da se pokori presudi, episkop prve stolice e objaviti gramatu da nijedan episkop ne op ti sa njime sve dok ne popusti. 124. Episkopa. koji ne brine kako da obrati jeretike koji su u njegovoj oblasti. neka opomenu susedi. Ako ih za est meseci ne obrati, ne treba op titi sa njime dok to ne uini. Ako pak nije bio do ao carski posrednik, neka se ne krivi taj episkop. 125. Episkop koji sla e da je obratio donatiste, neka se li i episkopstva. 126. Prezviteri, akoni i drugi ni i klirici, mogu se pozivati na vi e sudove, ali samo u Africi. 127. Episkop mo e staviti devianski veo na devicu mla u od dvadeset i pet godina, u sluaju da je na samrti, ili neko hoe da je otme ili tome slino.

128. Da ne bi dugo ostali na saboru svi episkopi, izabrana su iz svake eparhije po trojica predstavnika da privedu kraju ostale stvari. 129. Onaj ko je odluen, ne mo e da podnese tu bu protiv nekog klirika. 130. Tu be se ne mogu primiti od robova, oslobo enika, i uop te od onih kojima to ne daje ni javni zakon. Tako e tu ioci ne mogu biti glumci, jeretici, Jelini, Judejci i oni koji se bave sramnim poslovima. Ipak, oni mogu podneti tu be u vezi linih stvari. 131. Ako neko optu i klirika za vi e stvari, a ne mo e ni prvu tu bu da doka e, ostale se nee razmatrati. 132. Ne mogu da svedoe: oni koji ne mogu da budu tu itelji; mla i od etrnaest godina; tu ioevi ukuani. 133. Ako neko nasamo prizna episkopu neki svoj prestup, a nee javno, neka se episkop ne vre a, to mu se ne mo e verovati ako eli takvoga da li i op tenja. 134. Episkop koji li i nekoga op tenja, mora biti u stanju da doka e njegovu krivicu. Odluenoga ne mo e primiti nijedan drugi episkop dok ga ne primi njegov. 135. Da se uvrste u crkvene spise odluke Kartaginskog sabora. Ovim spisima su uvr tene, ali ne kao kanoni, i poslanice: Kartaginskog sabora papi Bonifaciju; Kirila Aleksandrijskog Afrikom saboru; Atika Carigradskog Afrikom saboru, i poslanica Afrikog sabora papi Kelestiju. Glavni spor, o kome je ovde bilo rei, jeste pozivanje Bonifacijevog prethodnika, pape Zosima, na pseudonikejska pravila, koja mu daju pravo da sudi po celoj vaseljeni, tj. da se njemu kao najvi oj instanci, mogu obratiti oni koji su nezadovoljni presudom svoga suda, i da on mo e slati svoje izaslanike - kao od svoga boka - da raspravljaju tu e sporove, u ovom sluaju, Afrike Crkve. Zato su se Afriki Oci obratili Kirilu Aleksandrijskom i Atiku Carigradskom, da im po alju simbol vere i pravila Nikejskog sabora, i videv i u prepisu koji su dobili, da je bilo neosnovano Zosinovo pozivanje, odgovorili su papi Kelestinu, da im vi e ne alje klirike da ispituju sporove u Africi. Mada ovo nije bilo sroeno kao kanon, ono je dobilo to va enje.

SVETI DIONISIJE ALEKSANDRIJSKI

1. Ne mo e se tano na osnovu jevan elista, odrediti u koji je as Hristos vaskrsao. Ono to mo emo videti na osnovu tekstova (Mt. 28, 1; Jn. 20, 1; Lk. 24, 1; Mk. 16, 2), jeste da ne treba Pashu slaviti u subotu vee, ali ni u nedelju kasno ujutro. Ne mo e se, dakle, napraviti strogo pravilo, jer ni est posnih dana ne provode svi jednako; neki ne jedu jedan dan drugi dva, trei tri, neki sve, pa im se mo e dopustiti da najpre svr e Pashu, dok oni koji se nisu ispo avali, nego su samo dva dana poslednja postili, trebalo bi da je najkasnije proslave. 2. Mislim da je isuvi no pitati da li mo e ui u dom Bo iji, pristupiti svetoj trpezi ili se priestiti, ena koja ima menstruaciju. Ako je verna i pobo na, to joj nee pasti na pamet, jer se, svako mo e moliti, ali prii telu i krvi mo e samo onaj koje ist u telu i du i. 3. enjeni neka budu sebi sudije, jer Pavle ka e da treba da se dogovore na uzdr anje, da bi se predali molitvi, a posle se mogu opet spojiti (1 Kor. 7, 5). 4. Ko ima nenamerno isteenje semena, treba sam da vidi da li je ono zaista bilo nehotino, jer ako sumnja i jede, kriv je (Rim. 14, 23).

SVETI PETAR ALEKSANDRIJSKI

1. Oni koji su pretrpeli velike muke za Hrista, ali su ipak pali, jer su telesno klonuli, treba da se bla e kazne, pa da im se nalo i strogi etrdesetodnevni post, da bi se to bolje preispitali. 2. Godinu dana du e od prvih da se kaju oni koji su bili u tamnici, ali su posle odmah pali, jer su se upla ili muenja. 3. Oni koji ni ta nisu pretrpeli, a odmah su pali, pokazav i da je njihova vera bila besplodna, neka se sete prie o smokvi (Lk. 13, 6-9), i, naravno, neka se kazne. 4. Oni koji se ne kaju zbog pada, nee se spasti. 5. Oni koji su na razne domi ljate naine izbegli da svojeruno prinesu rtvu, npr. postavili nekog pagana umesto sebe, neka se odlue na est meseci (mada ih neki odmah primaju), jer treba javno ispovedati Hrista.

6. Neki robovi hri ani morali su da umesto svojih gospodara prinesu rtvu, neka se kaju jednu godinu, jer se vi e treba Boga bojati, nego gospodara. 7. Oni koji su prinudili svoje sluge da prinesu rtvu, neka se kaju tri godine, jer su zaboravili da Bog ne gleda ko je ko (Ef. 6, 9; Kol. 3, 11; 4, 1). 8. Oni koji su pali, ali su zatim opet izi li pred pagane, ispovedili da su hri ani, te su zato bili mueni, neka imaju puno op tenje, jer je pisano da e pravednik sedam puta pasti i ustati (Prie. 24,16). 9. Treba imati op tenje i sa onima koji su sami sebe izlagali opasnosti, i provocirali muitelje, koji su stoga bivali samo ogoreniji na hri ane. Nepametno je, dakle, sebe predavati u ruke gre nika, jer se molimo: Ne uvedi nas u isku enje" (Lk. 11, 4). Ni Hristos nije bespotrebno uletao u opasnosti, pa ni kada je trebao da strada, nije sam oti ao da se preda, ve je saekao. Apostoli su sledili taj primer, pa su be ali i gledali da izbegnu opasnosti; Pavlu je tek posle raznoraznih peripetija glava odseena u Rimu, dok je Petar tamo raspet. 10. Klirici koji su sami po li na muenje, a onda pali, pa se opet vratili da ispovedaju Hrista, ne mogu vi e biti u inu, jer je bilo korisnije da su ostali da poslu e narodu, nego da se iz sujete prse. 11. Crkva treba da se moli za one koji su mnogo mueni, ali koji su ipak pali, jer nisu mogli sve da izdr e. 12. Ne treba kazniti one koji su potplatili pagane, da bi tako izbegli ikakvo klanjanje idolima. 13. Ne treba kriviti one koji su pobegli, pa su drugi uhvaeni umesto njih. 14. Ne smeju se kazniti oni koji su mnogo mueni i ni ta svojevoljno nisu uradili, ve su im pagani na silu stavljali idole u ruke. 15. Predano nam je da postimo sredom, jer su se tada Judejci dogovorili da uhvate Hrista, i petkom, jer je tad stradao; dok nedelju provodimo u radosti, jer je tada vaskrsao. Nedeljom ne treba kleati.

SVETI GRIGORIJE UDOTVORAC

1. Oni koji su na silu jeli varvarska jela, mada ova i nisu bila posveena idolima, nisu krivi, jer nas jela ne udaljuju od Boga. Tako e ne treba kriviti one koje su bile silovane.

2. Da se isteraju iz Crkve oni koji, koristei najezdu varvara pljakaju, jer pomi ljaju da je to dozvoljeno u takvoj prilici. 3. Treba se setiti da je Aharov greh pogodio ceo narod (Is. Nav. gl. 7), ali je njegov greh bio lak i od greha na ih vernika, jer je on uzeo od neprijatelja, a ovi od sabrae. 4. Neka se niko ne izgovara time da je na ao neku stvar, jer je zabranjeno da se izvlai korist iz na enog, kako od onoga to se bratu zagubilo (Pnz. 22, 1-3), tako i od neprijateljevog (Izl. 4, 5). 5. Ne mo e se ni izgovarati time to neko zadr ava tu e, umesto onoga to je njemu samome opljakano. 6. Po aljite nekog tamo gde ima onih koji zadr avaju zarobljenike koji su pobegli od varvara, da ih grom ne spali. 7. Oni hri ani koji su se pridru ili varvarima, i poini e razna zverstva nad Pontskim hri anima. da se ne primaju ni me u slu ae, dok ne donesu odluku o njima sabrani sv. Oci, a pre njih Sveti Duh. 8. Oni koji su napali zajedno sa varvarima tu e kue, ali sami to ne priznaju, da se ne prime ni me u slu ae; one koji sami priznaju, i vrate oteto, treba primiti me u pokajnike. 9. Oni koji na u ne to to je ostalo iza varvara, ali ne priznaju, ve se uhvate u tome delu, neka se prime me u one koji klee, a ako sami priznaju, neka se udostoje i molitve. 10. Oni koji vraaju stvari, neka se ne nadaju nekoj nagradi. 11. Kajanje s plaom biva van crkve, gde stoji pokajnik i moli vernike koji ulaze da se mole za njega; slu anje biva u narteksu, a slu a treba da iza e sa ogla enima; kleanje biva unutar naosa, a pokajnik treba da iza e sa ogla enima; zajedno stajanje, oznaava stajanje sa vernicima, ali ne i prie ivanje sa njima, mada staja ne izlazi sa ogla enima; na kraju, pokajnik se prima na prie e.

SVETI ATANASIJE VELIKI

1. Po to se javila prepirka o tome, da li je isteenje semena samo po sebi gre no, treba izneti jasno o emu se radi. Moglo bi se kratko rei: istima je sve isto, a kod neistih je i savest i sve ostalo isprljano. Naime, Bog je sve stvorio dobrim, a samo zla upotreba mo e da bude za osudu. Jer, mada je ubistvo zlo, ono je u sluaju rata pohvalno; dalje, ako su preljuba i blud zla, to svakako nisu odnosi kroz koje se stvara potomstvo. Prema tome, polucija, koja je potpuno prirodna stvar - kao to je mokrenje, znojenje i sl. - nije za osudu, ve su pre za osudu oni koji hulei na polne organe, hule na Onoga koji ih je stvorio. Nije za osudu, nego za pohvalu, onaj ko je o enjen, premda je bezbrani ivot uzvi eniji, jer ovaj prvi donosi tridesetostruke plodove, a drugi stostruke. Tako e su za osudu podvi nici koji se ne dr e spasonosnih stvari, ve potaknuti avolom, postavljaju ovakva, beskorisna za ivot, besmislena i besposliarska pitanja. 2. Ima ukupno dvadeset dve knjige Staroga Zaveta, koliko je i slova u jevrejskom alefbetu, kako sam uo. To su: Postanje; Izlazak; Levitska; Brojevi; Ponovljeni zakoni; Isus Navin; Sudije; Ruta; etiri knjige Carstva, od kojih se prva i druga raunaju za jednu, a i trea i etvrta se broje kao jedna; prva i druga Dnevnika, koje se dr e za jednu; prva i druga Jezdrina, koje su tako e jedna; Psalmi; Prie; Propovednik; Pesma nad pesmama; Jov; dvanaest Proroka, koji su jedna knjiga; Isaija; Jeremija i s njime Varuh; Pla i poslanica; Jezekilj i Danilo. Novozavetne knjige su: etiri Jevan elja, Dela apostolska, sedam sabornih poslanica, etrnaest Pavlovih poslanica i Otkrivenje Jovanovo. To su, dakle, izvori spasenja. Knjige koje nisu u le u kanon, a korisne su za itanje su: Premudrost Solomonova, Premudrost Sirahova, Jestira, Judita, Tovija, Apostolsko uenje i Pastir. Apokrifne knjige su jeretike izmi ljotine, pa ih zato ne treba itati. Oni su se poslu ili lukavstvom, pa su svoje spise pripisali starim i svetim ljudima, ne bi li tako prevarili neuke. 3. One koji su prednjaili u arijanstvu, ne treba primiti u klir, kada se obrate, dok one, koji su na silu povedeni za arijanstvom, treba primiti i u klir, ukoliko su dostojni.

SVETI VASILIJE VELIKI

1. Jeretici su oni koji gre e po pitanju vere, pa su se stoga sasvim odvojili od Crkve. Raskolnici su oni koji su se odvojili, ali samo po disciplinarnim pitanjima. Nezakonite zborove sainjavaju ra injeni sve tenici, koji slu e na svoju ruku, i narod koji op ti sa njima. Kr tenje jeretika se uop te ne priznaje, dok se raskolniko priznaje, jer oni pripadaju Crkvi; tako e se prihvata i kr tenje onih iz nezakonitih zborova, koji se primaju u Crkvu kroz pokajanje.

Pepuzini, koji su obogotvorili Montana i Priskilu, treba krstiti nanovo, mada je Dionisije Veliki pogre io kada to nije za njih nalo io. Kiprijan i Firmilijan nisu priznavali kr tenje ni jereticima, ni raskolnicima, jer su oni, prekinuv i prejemstvo, izgubili blagodat, te su njihovi sve tenici postali obini vernici, a oni ne mogu kr tavati. No, mi se dr imo Azijske prakse, pa radi koristi za slabe, prihvatamo njihovo kr tenje, da ih ne odbijemo strogo u. Jeretici su npr. manihejci, markioniti, enkratiti i valentijanci, dok su katari raskolnici. 2. Da se kazne kao ubice ene koje abortiraju, jer ne samo da ubijaju dete, ve i sebe izla u velikoj opasnosti. Ne treba ih primati tek na samrti, nego posle deset godina kajanja. Pri tome, njihovo izleenje gledati ne po du ini kazne, nego po nainu pokajanja. 3. akon koji padne u blud, neka se odlui od akonstva. Mo e imati op tenje kao vernik, jer se ne treba svetiti dva puta za jednu stvar (Naum. 1, 9). akon je ipak strogo ka njen, jer se ne mo e povratiti na svoj stepen, dok vernik mo e. 4. Treebrane i vi ebrane treba odluiti na nekoliko godina, jer to predstavlja mnogo enstvo ili ak ka njivim bludom. Gospod je Samarjanki, koja se vi e puta udavala, kazao da nema mu a (Jn. 4, 18), te zato, treebrani da se odlue na pet godina. 5. Jeretike, koji su na samrti, treba primiti, ali tek po to se pa ljivo ispitaju. 6. Bludoinstva kanonika /klirika, prim. Z. ./, ne smeju se dr ati za brak, ve ih treba raskidati. 7. Oni koji spavaju sa mu karcima, ivotinjama, ubice, trovai, preljubnici i idolopoklonici po to su bili predani Satani na trideset godina, da bi se otreznili, treba primiti. 8. Treba praviti razliku izme u namernog i nenamernog ubistva. Namerna su ubistva, mahom ona, pri kojima se ubica slu i nekim sredstvom koje se ne koristi da tek zapla i nekog, ve da ga ubije, na primer: sekirom, maem, otrovom i sl. dok se pri nenamernom ubistvu poslu i rukom, batinom i sl., ali ipak ubije oveka, mada to nije hteo. 9. Da se brak ne mo e razvesti, treba na osnovu iskaza, shvatiti da se jednako odnosi i na mu karca i na enu. No, po crkvenom obiaju to se ne smatra tako, nego se na enu gleda stro ije (1 Kor. 6, 16; Jerem. 3, 1), pa zato mu mo e oterati enu koja ga prevari, dok ena ne sme da ostavi mu a ni ako je tue, ni ako je nevernik, ni ako rasipa novac, niti se, po crkvenom obiaju, obraa pa nja na to ako on ivi bludno. Mu koji ivi sa drugom enom, ako ga je ostavila njegova, nije kriv, kao ni ona koja je sa njime; ona koja napusti mu a i ode za drugoga, preljubnica je. Mu pak koji ostavi enu, preljubnik je, a, tako e, osu uje se i ona koja ga je preotela. 10. Oni koji se zakunu, mada je to protivno Jevan elju, treba da ispune zakletvu, jer znamo iz iskustva da lo e prolaze oni koji prekr e zakletvu. 11. Da se odlui na jedanaest godina onaj ko nenamerno ubije. 12. Drugobrani ne mo e biti slu itelj. 13. Onaj ko u ratu ubije, neka se odlui samo na tri godine. 14. Zelena koji svoju zaradu potro i na siromahe, po to se oslobodi srebroljublja, mo e postati sve tenik. 15. Ptice nebeske i ribe postale su na isti nain, i oba ta roda su nastala iz vode, i svojstva su im ista.

16. Naaman nije bio veliki pred Gospodom, nego pred ljudima, zato, da se ne bi pravile takve gre ke, treba pa ljivo itati Pismo. 17. Mo e se primiti u klir onaj ko se zakleo, ali ga treba opomenuti da vi e ne bi gre io. 18. Oci su bili milostivi prema devicama koje su se posvetile Bogu, a posle pale u greh, pa su ih odluivali samo na jednu godinu, kao drugobrane. Me utim, treba ih kazniti kao preljubnice. Zavet devianstva ne mo e dati ona koja je mla a od esnaest ili sedamnaest godina. 19. Monah koji padne u blud, da se i kazni kao bludnik. 20. Jeretkinje koje su dale zavet devianstva, pa se posle udale, ne treba osu ivati, jer zakon va i samo za one koji su pod zakonom (Rim. 3, 19). Njih treba primiti u Crkvu kroz kr tenje. 21. Mu koji padne u blud sa neudatom, da se kazni kao bludnik. Mu koga ena prevari, neka je istera, ali ena koju mu prevari, ne mo e ga ostaviti, mada je te ko nai razloga ovako dvostrukom ar inu, ipak je takav obiaj zavladao. 22. Ne treba primiti u Crkvu one koji otimaju ene, sve dok ih ne vrate; ako je jedna bila zaruena, neka zarunik odlui da li e je uzeti ili nee; ako je bila slobodna, njeni roditelji neka odlue da li e je dati za otmiare ili nee. Onaj ko je spavao sa svojom enom pre braka, neka se kazni kao bludnik, a to je etiri godine. 23. Ko se o eni enom svoga brata, neka se primi tek po to je ostavi. 24. Udovac koji se o eni, da se kazni kao drugobrani. Udovica, koju crkva izdr ava, a koja se uda, neka se li i brige. Udovica, starija od ezdeset godina, koja eli da se uda, neka se li i zajedni tva sa Dobrom, dok je ne napuste neiste strasti; ako je ubrojimo u za tiene, pre ezdesete, nije njena krivica, nego na a. 25. Ko je pre sam svoju enu oskvrnio, neka se kazni, ali je mo e zadr ati. 26. Blud nije brak, a ni poetak braka. Zato je najbolje da se rastave oni koji su u tome, ali ako ele da budu zajedno, neka se kazne kao bludnici, pa onda ostanu u toj zajednici. 27. Prezviter koji je iz neznanja sklopio nepravilan brak, neka ima stolicu sa ostalima, ali ni ta da ne vr i kao prezviter. 28. ovek koji se brzopleto zavetovao da nee jesti svinjee meso, mo e ga jesti, jer je zakletva sme na, a i pogre na, jer je sve to je od Boga dobrim stvoreno. 29. Oni koji se zakunu da e drugome zlo uiniti, treba da se najpre pokaju za brzopletost, i, zatim, da ne poku aju da tu zakletvu ostvare. Pa ni Irod nije uinio dobro delo kad je ispunio zakletvu, pa je pogubio Jovana! Ili, zar treba da iskopa oi bratu, onaj ko se na to zakleo?! 30. Otmiari i njihovi saradnici da se odlue na tri godine. 31. ena koja se uda, pre nego to se uveri, da je mu , koji je negde oti ao, umro, ini preljubu. 32. Klirici koji sagre e na smrt, neka se svrgnu, ali da imaju op tenje kao vernici, jer se ne treba dva puta svetiti za isto. 33. ena koja rodi na putu, i ostavi porod, da se kazni kao ubica. 34. ene koje su uinile preljubu, ne smeju se javno otkrivati, ali da budu odluene za vreme dok se kaju.

35. Da ima op tenje sa Crkvom mu koga je ena neopravdano ostavila. 36. ene vojnika ne smeju se udati opet, pre nego to imaju sigurne vesti o njihovoj smrti. 37. Da se kazni preljubnik, i da se rastavi od druge ene, sa kojom je uinio preljubu. 38. Devojke koje odu za nekoga, protiv volje roditelja, da se kazne kao bludnice; ako roditelji posle pristanu, neka se branici prime, ali posle tri godine. 39. Koja ivi sa preljubnikom, preljubnica je sve to vreme. 40. Devojka koja se uda protiv volje svoga gospodara, bludnica je, ali ako on posle pristane, neka im se brak uva i. 41. Udovici je potpuno slobodno da se uda ako hoe. 42. Brakovi koji su bez dozvole gospodara, ili oca, blud su. Oni mogu dobiti na snazi, kada ovi pristanu na vezu koja se uspostavila. 43. Ubica je onaj ko ubije, bilo da je zapoeo tuu, bilo da je uzvratio na udarce. 44. akonisa koja padne u blud sa Jelinom, da se primi posle sedam godina kajanja. 45. Hri anin koji vre a Hrista, nema nikakve koristi to to je hri anin. 46. Ona koja se uda za nekog oveka, ali ne zna da je ovaj otpustio svoju enu, pa bude otpu tena, jer se ovome vratila prva, uinila je blud, mada iz neznanja. Mo e se udati. 47. Enkratite, sakofore i apotakte treba opet krstiti, jer su jeretici, mada Rimska Crkva ne kr tava po drugi put. 48. ena koja je ostavljena od svoga mu a, po mome mi ljenju, ne mo e se opet udati, da ne bi bila preljubnica (Mt. 5, 32). 49. One koje su silovane, ne podle u osudi. 50. Trei brak je zabranjen. 51. Klirici se ka njavaju samo na jedan nain - gubljenjem slu be. 52. ena koja rodi, i ostavi dete na putu, a mogla ga je spasiti, osu uje se kao ubica. 53. Udova ropkinja nije za osudu ako se drugi put uda, iz razloga to je oteta, ali ipak potpada pod osudu za drugobraje. 54. Vasilije ka e da je o nenamernim ubistvima pisao u 8. kanonu i upuuje Amfilohija da tamo pogleda. 55. Vernici koji se bore protiv razbojnika, neka se odlue od prie a, a klirici koji to rade, neka se svrgnu. 56. Da se odlui na dvadeset godina onaj ko namerno ubije. 57. Da se odlui na deset godina onaj ko nenamerno ubije. 58. Preljubnik da se odlui na petanest godina. 59. Bludnik da se odlui na sedam godina. 60. Monasi i device koji sagre e, da se kazne kao preljubnici. 61. Lopov da se odlui na godinu dana, a ako se ne prijavi sam, da se odlui na dve godine. 62. Homoseksualac da se odlui koliko i preljubnik. 63. Ko zgre i sa ivotinjom, da se odlui kao i preljubnik.

64. Ko prekr i zakletvu, da se odlui na deset godina. 65. Vraar, ili spravlja napitaka, neka se odlui kao i ubica. 66. Ko raskopava grobove, da se odlui na deset godina. 67. Greh brata sa sestrom, ka njava se kao ubistvo. 68. Brak u nedozvoljenom stepenu srodstva, ka njava se kao i preljuba. 69. ita koji ima odnose sa svojom zarunicom pre braka, da se odlui na jednu godinu, pa da se opet primi, ali vi e ne mo e da napreduje u slu bi; ako spava sa ne zaruenom, da se sasvim li i stepena; is-to va i za ipo akona. 70. akon ili prezviter, koji poljubi neku enu, neka prestane sa slu bom, ali da se prie uje sa akonima, odnosno, prezviterima; onaj ko uini ne to vi e, da se sasvim svrgne. 71. Onaj ko se uhvati u nekom grehu, da se kazni shodno poinjenom zlu. 72. Ko ide vraevima i slinima, da se kazni kao i ubica. 73. Ko se odrekao Hrista, mo e se priestiti samo na kraju ivota. 74. Mo e se skratiti vreme kajanja onome ko se usrdno kaje. 75. Ko zgre i sa polusestrom, po to se odvrati od toga greha, da se odlui na jedanaest godina. 76. Isto va i za one koji uzmu svoje snahe. 77. Onaj ko ostavi enu i uzme drugu, da se odlui na sedam godina. 78. Isto va i za one koji uzmu dve sestre. 79. Ko zgre i sa maehom, da se kazni kao i onaj ko zgre i sa sestrom. 80. Mnogo enci da se prime posle etiri godine. 81. Oni koji su pali posle muenja, da se odlue na osam godina; oni koji su pali bez muenja, da se odlue na jedanaest godina. 82. Ko je bio prinu en da pregazi zakletvu, da se odlui na est godina, a oni koji nisu bili prinu eni, na sedam. 83. Ko tra i usluge od vraara, da se odlui na est godina. 84. Uvek treba gledati na kakvou kajanja. 85. Treba stalno upozoravati hri ane da se okanu greha koje ine. 86. Kada enkratiti pitaju: Za to ni vi sve ne jedete? treba odgovoriti, da je nama ista trava sa mesom, ali razlikujemo kodljivo od korisnog; niko nee jesti buniku, niti psee meso, dok treba jesti korisno iz obe vrste. 87. 88. Onaj ko se o eni sestrom svoje pokojne ene, mora se razvesti, i podvri kazni. 89. Prezviter, ma imao i sedamdeset godina, ne mo e zajedno da ivi sa nekom enskom osobom - ne misli se i na zakonitu enu - jer to proizvodi sablazan. 90. Ako se nastavi sa nepo tovanjem pravila Otaca, doi e do kobnih posledica. Jedno od pravila koji se kr e, jeste ono koje zabranjuje da se postavljaju crkveni slu itelji bez pa ljivog ispitivanja. Horepiskop ne mo e da postavi nekoga bez odobrenja gradskog episkopa.

91. Ne sme se uzeti novac da bi se neko rukopolo io, jer je to prodaja blagodati. Sofistiko je pravdanje nekih koji ka u, da ne uzimaju novac za vreme rukopolo enja, nego posle, jer je uzimanje uzimanje, ma kad da se obavi. 92. Crkveni dogmati i propovedi predani su dvostruko - jedni kao napisani, a drugi usmenim putem, tajno. Propovedi su stvari koje se objavljuju, jer su lak e shvatljive, dok se o dogmatima uti, jer oni nisu svima dostupni. Tako na primer, mi stojei se molimo u nedelju, ali samo mali broj zna da mi na taj nain izobra avamo budui vek, kada emo svi pravi biti pred Bogom. i nee biti nikakvog kleanja, koji oznaava pad, odnosno kajanje za greh. 93. Nepravilno je prigovarati Crkvi da ona dr i neke stvari koje nisu zapisane u Pismu, jer i sam Apostol hvali one koji dr e predanje (1 Kor. 11, 2), i, nare uje da se dr i ono to je predano bilo pismeno, bilo usmeno (2 Sol. 2, 15). Isto va i i na sudu: ako neko nema pisane dokaze, mo e da privede svedoke.

SVETI GRIGORIJE IZ NISE

1. Mislim da za vreme Pashe ne treba privoditi Bogu samo one koji se ponovo ra aju kroz blagodat banje, ve i one koji su pro li kajanje. No, ovo nije lako, jer leenje mora biti shodno onom delu du e koji strada. Tri su dela du e: razumni, eljni i gnevni, i iz njih potiu dobra dela plemenitih i zla dela poronih. Tako dobro usmerenje razuma se sastoji u pravilnom mi ljenju o Bogu, razlikovanju dobra i zla, i pronicanju u prirodu podle eih stvari, ta, naime mo emo u njima izabrati kao vredno, a ega se kloniti. Izopaena upotreba razuma mo e se odnositi u pogledu bo anskih stvari, ili u ne razlikovanju dobra i zla, tj. da li se svetlo dr i za tamu, i tama za svetlo. elja je dobra kada se upravlja na ono to je dobro po sebi, a to je vrlina. elja je lo a, kada se usmeri na ispraznu slavu i spolja nju lepotu svoga tela, iz ega se ra aju ostale strasti, kao to su srebroljublje, slavoljublje, ljubav prema zadovoljstvima i sl. Gnev je dobar ako predstavlja mr nju prema grehu, a lo ako se javlja u obliku, zavisti, svadljivosti, osvetoljubivosti i sl. 2. Najte i su gresi oni koji se tiu razumnog dela du e, i za njih je potrebno najdu e i najstro ije leenje. Zato one koji su se odrekli Hrista, one koji su pali u jeres ili idolopoklonstvo, treba priestiti tek na samrti. Mogu imati samo op tenje u molitvama, a ako se prieste u smrtnoj opasnosti, ali pre ive, neka se prime samo u molitveno op tenje. Oni koji su se odrekli Hrista posle muenja, neka se prime posle roka koji je odre en za bludnike. 3. Treba videti pa ljivo da li su oni koji su i li vraarama, tamo i li dragovoljno, ili pak iz neke te ke tragedije, koja ih je kao slabe, savladala, te su te ili nekoj nadi, mada i varljivoj. Prve odluiti kao i one koji su se bez nevolje odrekli Hrista, a druge, kao i one koji su se na mukama odrekli. 4. Pravi se razlika izme u bluda i preljube, jer se prilikom preljube nanosi teta drugome, naime mu u iju enu neko obljubi. U preljubu se ubraja i pederastija i spavanje sa ivotinjama. Po to je preljuba dvostruki greh, naime, o teen je

neko drugi, treba da bude i dvostruko vreme kajanja u odnosu na blud. Odluenje za blud je devet godina, ali se mo e skratiti ako se ovek sam prijavi i odluno eli da se popravi. 5. Namerno je ono ubistvo koje ovek unapred pripremi pa izvede. Tako e je namerno i ubistvo u borbi, jer ovek dopusti da mu gnev pomrai razum. Nenamerno je ubistvo koje se desi sluajno, tj. kada je ono proizvod sasvim druge namere. Namerno ubistvo se trostruko ka njava u odnosu na nenamerno; ono traje dvadeset i sedam godina, a ako se skrati, petnaest; nenamerno ubistvo se ka njava sa devet godina ili krae. 6. Razbojnik da se kazni kao ovekoubica, jer on ne preza od ubijanja da bi do ao do tu eg. Lopov da se kazni manje, ali na taj nain to e razdeliti svoju imovinu siromasima, da bi se videlo da se izleio od lakomstva. Ako li nema imovine, neka radi i od zara enog da daje siromasima (Ef. 4, 28). 7. Oni koji uzimaju kamenje sa grobova da bi sagradili sebi kuu, ne treba da se kazne, mada i ne ine ne to to je za pohvalu. Oni pak koji pljakaju grobove, da se kazne kao i ubice. 8. Svetogr e, odnosno kra a svetih stvari, trebala bi da se kazni kao i ubistvo, ali Oci, ne znam za to pokazali su u ovome popustljivost, pa je kazna manja nego i za preljubu. Uostalom, ne lei vremenski tok, nego nain kajanja.

SVETI TIMOTEJ ALEKSANDRIJSKI

1. Ogla eni koji se priesti iz neznanja, treba da se prosvetli /krsti, prim. Z. ./, jer ga je Bog prizvao. 2. Demonizovani ovek se ne mo e krstiti dok se ne oisti; ako je na samrti, mo e. 3. Demonizovani se mo e priestiti ako ne huli, ali ne treba svakodnevno, nego povremeno. 4. Ogla eni koji si e s uma mo e se krstiti da ne bi umro nekr ten. 5. Ako mu i ena spavaju zajedno no uoi liturgije, ne treba da se prieste, jer Apostol tra i da se oni uzdr e da bi se posvetili molitvi. 6. Ogla ena koja zaka e dan kr tenja, ali toga dana dobije ono to je prirodno enama, neka odlo i kr tenje, dok se ne oisti. 7. ena koja ima menstruaciju ne treba da se priesti, sve dok se ne oisti. 8. Porodilja ne treba da posti, jer je postu svrha da smiri telo, a porodiljino je upravo takvo. 9. akon na liturgiji ka e: Vi koji ste van zajedni tva, izi ite"! to znai da jeretici ne mogu prisustvovati slu bi, osim ako ne obeaju da e se obratiti. 10. Klirik treba da razre i bolesnika od posta, tako da ovaj mo e uzimati ulja i vina. 11. Klirik ne sme da nekome obavi nezakonito venanje. 12. Vernik koji je sanjao ne to neumesno, mo e se priestiti, ukoliko to nije sanjao iz elje za nekom enom. 13. Mu i ena treba da se uzdr avaju subotom i nedeljom, jer se tada prinosi duhovna rtva Gospodu.

14. Mo e se vr iti prinos za onoga ko se nije namerno ubio. 15. Mu ne mo e ostaviti ludu enu, jer e nainiti preljubu. 16. Ako neko pre prie a sluajno proguta malo vode prilikom pranja zuba, mo e da se priesti. 17. Ako i ne izvr avamo ono to slu amo iz Pisma, ipak se mo emo spasiti, jer i prekoravanje sebe slu i tome cilju. 18. Razliiti su uzrasti od kada im Bog poinje uraunavati grehe, jednima od deset godina, a drugima kasnije.

TEOFIL ALEKSANDRIJSKI

Proglas, kad Bogojavljenje padne u nedelju

Ako se desi da nedelja bude dan koji je pred Bogojavljenjem, da bi se napravio kompromis - jer se nedeljim ne sme postiti, a pred Bogojavljenje se treba - mo emo uzeti urmi. 1. Arijanski klirici, koji su se obratili, mogu da imaju op tenje kao vernici. 2. Prezviter koji siluje raspu tenicu, neka se svrgne. 3. Izop teni klirik mo e da se ali na presudu. 4. Onaj ko pre kr tenja je uzeo ker svoga brata ili sestre, mo e biti klirik - naravno, ako vi e nije u vezi s njom - a ako je posle kr tenja, ne mo e. 5. ita koji padne u blud, a posle se rukopolo i, da se svrgne. 6. Sve tenici treba da iznesu kandidata za sve tenstvo, koga e zatim episkop ispitati, i u crkvi, pred narodom, koji treba da da svoju saglasnost, rukopolo i. 7. Klirici i vernici treba da pojedu vi ak koji preostane od darova koji se prinose na slovesnu rtvu. 8. Klirik koji padne u blud, neka se svrgne. 9. Ekonom se treba postaviti uz saglasnost svog sve tenstva. 10. Udovice, siromasi i stranci koji putuju, neka dobiju sve potrebno.

Izjava povodom katara

Obraeni katari mogu postati sve tenicima, samo ako su dostojni.

Episkopu Agatonu

Onaj ko stupi iz neznanja u nezakoniti brak, mora se razvesti.

Episkopu Mini

Ona koja se kaje, najpre treba da se okane greha koji ini, pa da se vremenom primi u op tenje.

SVETI KIRILO ALEKSANDRIJSKI

Poslanica episkopu Domnu

Ne sme se osuditi nijedan episkop bez da je prethodno saslu an. Mora mu se dati pravo da odgovara na optu be, a, tako e, i da odbije neke sudije za koje misli da e suditi sa predube enjem. Ne sme se takvome episkopu oduzeti novac, niti se mo e prihvatiti pismena ostavka koju je dao zbog pretnji. Uostalom, neprihvatljiva je ostavka na episkopstvo, nego ako je neko dostojan da slu i, neka slu i, a ako nije, neka se svrgne.

Poslanica episkopima koji su u Liviji i Pentapolju

Monasi koji se o ene ne mogu biti klirici. Monasi koji su izbaeni iz manastira ne mogu biti kliricima. Ogla eni koji su ka njeni, a na samrti su, treba da se krste.

SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV

Kanonske knjige Starog zaveta su: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakoni. Isus, Sudije, Ruta, dve knjige Carstva, Dnevnik, Jezdra, Jov, David, Propovednik, Pesma, Prie, jedna knjiga od dvanaest Proroka: Osija, Amos, Mihej, Joil, Jona, Avdija, Naum, Avakum, Sofonija, Agej, Zaharija i Malahija, druga je knjiga od etiri Proroka: Isaija, Jeremija, Jezekilj i Danilo. Ukupno ih je dvadeset i dve, koliko je i jevrejskih slova. Novozavetne: Matej, koji je pisao za Jevreje, Marko za Italiju, Luka za Ahaju, Jovan za sve, veliki propovednik, koji je do neba do ao. Zatim, Dela mudrih Apostola, etrnaest Pavlovih poslanica, sedam sabornih: Jakovljeva, dve Petrove, tri Jovanove i jedna Judina. Nijedna druga knjiga nije izvorna.

SVETI AMFILOHIJE

Bogonadahnute knjige Starog Zaveta su: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakoni, Isus, Sudije, Ruta, etiri knjige o Carstvu, dve Dnevnika, dve Jezdrine, Jov, Psalmi, Prie, Propovednik, Pesma nad pesmama, dvanaest Proroka, etiri Proroka, a neki jo dodaju i Jestiru. Novozavetne su: etiri Jevan elja, Dela apostolska, dva puta sedam Pavlovih poslanica, dok neki prihvataju sedam ili tri saborne poslanice. Neki prihvataju Jovanovo otkrivenje, ali ga mnogi smatraju krivotvorinom.

GENADIJE CARIGRADSKI

Ne postoji izgovor pod kojim se mo e kupiti ili prodati rukopolo enje. Anatemi e se onaj ko poku a da ga proda ili kupi.

TARASIJE CARIGRADSKI

Po to je rukopolo enje dar koji se prima od Duha, ne mo e se prodavati. Zbog stra ne kazne koja sleduje onima koji to prekr e, Tarasije je citirao mnoge kanone koji govore protiv simonije, a koji su ovde ve navedeni, i, tako e, druga mesta iz dela sv. Otaca, koja se odnose na ovo.

mart 1997., Beograd

Izdava, DAM-KOMERC, Beograd,