KAZIVANjA JEDNOG BOGOTRAITELjA SVOM DUHOVNOM OCU PREDGOVOR PRVI DEO KAZIVANjE PRVO KAZIVANjE DRUGO Razbojnici napadaju

bogotraitelja Komandirova pria Usamljenost umareva pria Duhovno udubljivanje Susret sa vukom Seoska devojka udesno isceljenje Dolazak u Irkutsk KAZIVANjE TREE ivot bogotraitelja KAZIVANjE ETVRTO Jedna pravoslavna porodica Dragi sine Slepi seljak U potanskoj stanici Seoski svetenik Na putu za Kazan TRI KLjUA ZA OTVARANjE UNUTARNjE MOLITVENE RIZNICE NAENA U DUHOVNOM BOGATSTVU SVETIH OTACA Klju prvi Klju drugi Klju trei SVETOOTAKE POUKE O UNUTARNjOJ MOLITVI SRCA Prva grupa

1. Pouke svetog Simeona Novog Bogoslova 2. Pouke svetog Grigorija Sinaita 3. Pouka Nikifora monaha 4. Pouka Ignjatija i Kalista

Druga grupa a) Izreke Isihija prezvitera Jerusalimskog b) Izreke Filoteja Sinajskog v) Izreke Teolipta mitropolita g) Izreke Varsanufija Velikoga i Jovana Mnogokorisna beseda o Avvi Filimonu Zbir otakih pouka DRUGI DEO (O BLAGODATNOM DEJSTVU ISUSOVE MOLITVE) KAZIVANjE PETO Ispovest unutarnjeg oveka koja vodi smirenju ESTI SUSRET Tajna spasenja koja se otkriva neprestanom molitvom Shimnik o sili molitve

SEDMI SUSRET

PREDGOVOR O "KAZIVANjIMA" "Kazivanja jednog bogotraitelja svom duhovnom ocu" nije obina knjiga. Njen sastavlja je nije pisao da bi se njome proslavio. Da je imao tu nameru ne bi sakrio svoje ime. O njemu pouzdano samo znamo da je bio, kako sam sebe naziva ,,po milosti Bojoj hrianin, po delima veliki grenik a po zvanju - beskuni bogotraitelj poklonik".[1] Jedini cilj ove Bogom i smirenjem svetih ozarene due bio je: da proslavi svojim svedoanstvom i iskustvom Ime koje je iznad svakog imena i u kome je jedini spas ljudima (sr. D. Ap. 4, 12), tj. Gospoda i Boga i Spasa naega Isusa Hrista. Sam nain pisanja knjige svedoi da je pisac nije pisao po svojoj elji nego po elji i molbi drugoga, iz smirenja i posluanja, radi duhovne koristi drugih. I to njegovo smirenje Bog je zaista stostruko nagradio. Prolo je vie od sto godina od pojave prvog izdanja ove knjige, a ona ne samo to ne gubi nego sve vie i vie dobija u znaaju. Vie od sto godina ona hodi, kao neki radosni vesnik Boji, od due do due, od srca do srca, irom prostrane Rusije, zemaljske otadbine njenog pisca, i van nje irom Evrope, na ruskom jeziku ali i na drugim jezicima, i neumorno tei bezbrojne druge bogotraitelje, gladne i edne hleba i vode ivota. sadraj

Nepoznati pisac ove knjige pripada onom brojnom jatu ruskih beskunika bogotraitelja, koji su hodili od jednog kraja Rusije do drugog: od Zagorska prepodobnog Sergija do Sarovske pustinje i Valamskog manastira u dananjoj Finskoj; od Optinske pustinje do Kijevskih petera; od Sibira do Gore Atonske i do svetog grada Jerusalima, hodili su i klanjali se svetim mestima i traili svete rukovoe svojim duama i duhovne oce, znalce ljudskih srdaca i tajni Bojih. U njihovoj naravi i nainu ivota bilo je neega istovetnoga sa hrianima drevnih vremena opisanih na sledei nain u jednom spisu iz prvih vekova hrianske istorije: "Oni ive u svojim otadbinama, ali kao doljaci; u svemu uestvuju, kao graani, ali svako zlo trpe kao tuini; svaka tua zemlja im je otadbina, i svaka otadbina - tuina ... U telu ive, ali ne ive telesno, po zemlji hode, ali ive i borave na nebu". (iz "Pisma Diognetu", V. 5. 8). Ovaj siroti bogotraitelj, kome je svo bogatstvo - torbica sa dvopekom, Sveto Pismo i Dobrotoljublje, opisuje nam svoje susrete sa Rusijom koje vie nema, ali koja je uzidana kao ivo kamenje u njenu budunost, vazneta u nebeske itnice netrulenog Carstva Bojeg. I to je jo vanije, on nam opisuje svoj susret sa ivim molitvenim Predanjem, prepunim udesne preobraujue sile, za svakoga ko se napoji sa njegovih izvora. To Predanje, to su neiscrpne riznice unutarnjeg bogatstva, koje se stie kroz neprestanu "umnu molitvu". Iskustvo koje ono daruje istovetno je sa iskustvom Proroka i Apostola, Muenika i Podvinika, jer je zasnovano na bogovienju i bogooptenju, kao i njihovo. Ono za im ovek ezne od iskoni kroz sva svoja mistina filosofska i religiozna shvatanja i ognjena traganja i to se smatralo i smatra dostupnim samo za "posveene", ovde se otkriva kao dragi kamen blii svakom oveku od njega samoga, kao biser skriven na polju ljudskog srca, saglasno evanelskoj prii i evanelskom Hristovom svedoanstvu : "Carstvo je Boje unutra u vama". I to je najvanije, otkriva se i daruje svakome, bez obzira napol i uzrast i obrazovanje i drutveni poloaj, pa ak i na mesto boravka i na posao kojim se ovek bavi. Daruje se ali samo pod uslovom da ovek sve

svoje brige prenese na Gospoda i da njemu slui svim umom svojim, svim srcem svojim i svakom pomilju svojom i svakim pokretom tela i due svoje. Neprestano "umno delanje" i "duhovno trezvljenje" za kojim ezne i o kojim nam pripoveda ova svetim ognjem boanske ljubavi zapaljena dua kroz sva svoja kazivanja i ivotna, potucanja, - to nije neki novi nain ivoga pre njega nepoznat. Jo od najranijih vremena hrianske istorije bezbrojni su oni koji su pokuali i uspeli da ostvare u svom ivotu evanelsku i apostolsku zapovest: "Neprestano se molite". A kako se u tome uspeva, o tome su nam sauvana brojna svedoanstva velikih molitvenika i podvinika Egipatske pustinje, Sinajske Gore i Gore Atona, svedoanstva ne izmiljena nego roena i nastala iz sopstvene krvi i opita. Da pomenemo samo neke od njih nama poznatije - prepodobni Antonije Veliki i Makarije Egipatski, Jovan Kolov i Jovan Lestvinik. Isak Sirijanin i Maksim Ispovednik, nepoznati pisac Areopagitskih spisa i Simeon Novi Bogoslov, Nikifor monah i Grigorije Palama Mitropolit Solunski. Svedoanstva nekih od njih je sabrao u XVIII veku njima slini po duhu i po nainu ivota prepodobni Nikodim Svetogorac u knjigu zvanu "Dobrotoljublje", iz koje se ui i kojom se obilato nadahnjuje ovaj ruski bogotraitelj prolog veka. Talasi tog ivog molitvenog predanja prelivali su se kroz vekove preko obala tih glavnih centara duhovnog ivota pravoslavnog Istoka i zapljuskivali povremeno sve predele pravoslavne vaseljene. Njihovim ivim sokovima su napajane i Srpske zemlje preko pealnika i neprestanih molitvenika kao to su bili Petar Koriki i Sveti Sava, Romilo Ravaniki i Sveti monasi Sinaiti koji su svojim podvizima osvetili despotovinu Svetog despota Stefana, prepodobni Stefan Piperski i Vasilije udotvorac Ostroki. U Rusiji XV veka se prouo kao veliki molitveni tihovatelj (isihasta) prepodobni Nil Sorski i njime duhovno roeni Zavoloki starci. Taj sveti i sveteni oganj isihazma zapalio je u novije vreme u pravoslavnoj Rumuniji i Rusiji prepodobni Paisije Velikovski i njegovi Moldavski starci. Prepodobni Paisije je preveo na slovenski "Dobrotoljublje"' i brojne druge duhovne knjige u kojima je sabrano i zapisano vekovno molitveno iskustvo Crkve i njenih sokolova pustinjskih. Iz tog njime posejanog semena rodila se Optinska pustinja i Sarovska pustinja, tj. bogoozareni Serafim Sarovski i uveni Optinski starci pod ijim uticajem su radili i stvarali najglavniji nosioci istinske ruske kulture prolog i ovog veka: Gogolj, Ivan Kirjejevski, Dostojevski, Vladimir Solovjev, sv. Jovan Krontadski, Berajev, Pavle Florenski i mnogi drugi znani i neznani. Istoj duhovnoj koli pripadaju i Ignjatije Brjananinov i Sv. Teofan Zatvornik kome dugujemo izdanje "Dobrotoljublja" na ruskom jeziku. Na tom i takvom duhovnom predanju se vaspitavao i njime hranio i neznani pisac ovih "Kazivanja". I nije udo to je on, tome predanju sledujui i njega doivljavajui, osetio da je molitva ne prosto vrlina nego jedini normalni i prirodni odnos ovekov prema Bogu, svetu i sebi samom; da je ona najvidovitije oko kome se otkriva tajna Boga, slovesna, logosna tajna sveta i tajna samog oveka. Stalnim prizivanjem imena Hristovog istiskuje se iz due svaka beslovesnost i tama zadobija nepokolebivo znanje da je Bog ovaploenjem venog Slova svog, venog Logosa Bojeg, sve oslovesio, sve to postoji ispunio venom radou i smislom i obdario venom lepotom. Zato se smireni i bezbrini bogotraitelj raduje na svojim neumornim putovanjima ne samo

susretu sa ljudima nego i svakom stvoru, svoj prirodi; kao da i on sve i sva pozdravlja reima prepodobnog Serafima Sarovskog: Hristos vaskrse, radosti moja! Optei sa sobom i sa svetom preko krsta samoraspea i molitvenog samoudubljivanja u hristolike riznice svoga bia, sve ispunjavajui silom i miomirom imena Isusovog, on ponovo prima sebe i svet iz Boje ruke i ponovo se oblai u bogotkanu odedu rajsku. Nae vreme se odlikuje potragom za zemaljskim hlebom i zadovoljstvima ali istovremeno i nekim velikim duhovnim nemirom i glau. Taj nemir i glad se ogledaju u buenju sve veeg interesovanja za okultizam i magiju, misticizme raznih vrsta i spiritistika verovanja. I nikakvo udo: suvi racionalizam i sirovi naturalizam poslednjih vremena, pretvoreni kod mnogih u svevaeu dogmu, sparuili su i suzili ovekove vidike i umrtvili u njemu oseanje za bezbrojne tajanstvene svetove koji krue u njemu i oko njega. Interesovanje za misticizme raznih vrsta, koji kao po pravilu vode poreklo, posredno ili neposredno, iz bramanske i budistike Indije, nije nita drugo do revolt protiv tog osiromaenja i poluoslepelosti evropskog oveka. Ta potraga za misticizmom i mistikim verovanjima prvo se u tolikoj meri pojavila na Zapadu, a u novije vreme mnogi indijski guru, tj. duhovni oci i uitelji, dobijaju sve vie pristalica i kod nas. Pri tom se jedino previa i zaboravlja - da to nita drugo ne znai nego bekstvo od zapadnog paganizma, - istonom paganizmu, obuenom u aroliju misterije i u privlanost novine! Jer orijentalno znaenje i askeza kojom se nadahnjuju ti novi "mistini" pokreti na Zapadu i kod nas, bilo da se radi o antroposofijama, raznim spiritizmima ili o "transcendentalnim meditacijama", u stvari je, kako kae na mudri Vladika mislilac, muenje ni za raj zemaljski ni raj nebeski, nego za unitenje ivota, za prestanak reinkarnacije, za utrnue i neosetljivost, za nirvanu. Iza istonog mistikog paganizma i novoroenog paganizma zapadne civilizacije kao da se krije samoubilaka e za obezlienjem oveka i njegovim samounitenjem: tamo se tei da se pomou askeze pree u nirvanu, ovde da se pomou uivanja umre navek. Mistika znanja, gnoze i panteizma raznih vrsta, kao i mistika naturalizma slue tu u stvari da sakriju od oveka taj svoj demonski samoubilaki sadraj i krajnji cilj. Neega od tog i takvog misticizma, sa istim demonskim samoubilakim sadrajem, poseduju u sebi i mnogi od modernih pokreta i ideologija, koje na konanom samounitenju oveka zidaju - "buduu" sreu oveka! U emu je tragika tog lutanja izmeu ekia. i nakovnja svih tih naih traitelja "mistikih" znanja i iskustava? - U njihovom stravinom zaboravu da ive i diu na tlu osveenom i prosveenom svetim plamenom Kupine neopaljive, tj. plamenom vere pravoslavne u ime Isusa Hrista Sina Bojeg, istinitog Boga i istinitog venog neunitivog oveka. U njihovom previanju ili preziranju svete pepeljuge Crkve Pravoslavne i vekovnog mistikog iskustva njenih svetih ljudi. Spavamo na duhovnim vulkanima tajanstvenog ognja u sebi i u svojoj istoriji, a traimo da se ogrijemo na ognjitima punim dima i lane svetlosti... "Kazivanja jednog bogotraitelja svome duhovnom ocu" nose u sebi taj tajanstveni oganj, koji nam osvetljuje put sebi i svojoj duhovnoj prolosti. Od nas zavisi da li emo se i u kolikoj meri emo se na njemu ogrijati i njime prosvetliti. I na kraju, jedna napomena pobonom itaocu ove knjige: Onaj koji eli da sleduje ovom svetom pokloniku i bogotraitelju i njegovom molitvenom podvigu treba da ima

uvek na umu da ovakva molitva zahteva punu predanost volji Bojoj, tj. da njoj obavezno prethodi i da je prati vrenje svih zapovesti Bojih: itanje Svetog Pisma, duhovnih knjiga, dranje postova, ispovedanje svojih grehova duhovnom ocu, prieivanje svetim Tajnama Krvi i Tela Hrista Gospoda, bogoljublje i ovekoljublje, smirenost i skruenost u srcu itd. Neprestana molitva Isusova nije poetak duhovnog ivoga, ona je njegov vrhunac. Samo krtena dua u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i dua koja se neprestano trudi da sav svoj ivot preda Hristu Bogu, moe imati duhovnih plodova od ovog svetog dela. I jo neto veoma vano: Ova molitva, to se vidi iz samih "Kazivanja", kao i svako ozbiljno bavljenje duhovnim ivotom, zahteva iskusnog rukovou. Samovoljno bavljenje njome, bez smirenog otkrivanja svojih pomisli i svih zbivanja u dui svome duhovnom ocu, moe naneti vie tete nego koristi. Smirena blagodat Duha Svetoga. ne silazi u gordo i neisto srce. Zato ovoj svetinji nad svetinjama duhovnog ivota treba uvek pristupati sa strahom i trepetom. Ba tako njoj i pristupa ovaj smerni hodoasnik i bogotraitelj, pisac ove knjige, kao i svi sveti molitvenici pre njega od kojih se on smireno ui i kojima sledi. A. NAPOMENE: 1. Po svemu sudei ova knjiga je napisana u drugoj polovini prolog stolea. Pre nego to je tampana prvi put (u Kazanu oko 1870) itana je u rukopisu. Po predgovoru drugog redigovanog i dopunjenog izdanja (Kazan 1881) nju je naao kod nekog svetogorskog monaha na Atonu nastojatelj eremiskog manastira Kazanske eparhije o. Paisije. Po drugim svedoanstvima rukopis "Kazivanja" se nalazio oko 1860. godine u rukama jedne monahinje, duhovne keri uvenog Optinskog starca Amvrosija. U zaostavtini tog istog svetog starca Amvrosija su pronaena jo tri "Kazivanja", koja su produetak ranije poznatih etiri "Kazivanja" i koja su prvi put tampana 1911. godine; (u dva izdanja, tree izdanje kao posebnu knjiicu tampala je Ruska crkvena1 tamparija u Vladimirovu na Slovenska, 1833. godine). Ova etiri "Kazivanja" koja se tampaju u srpskom prevodu, doivela su u Rusiji jo dva izdanja (Kazan, Moskva 1884) dopunjena sa "Tri kljua za unutarnju molitvenu riznicu". Do novog izdanja je dolo u Parizu (1930) u redakciji profesora Vieslavceva. Izdanju svih sedam "Kazivanja" u jednoj knjizi (Pariz, 1948) napisao je predgovor Arhim. Kiprijan Kern. Najnovije, etvrto izdanje, tog punog teksta "Kazivanja" sa "Kljuevima" iz svetootakih dela izalo je 1973. godine (Pariz). Koliko nam je poznato, do sad su izala dva izdanja u francuskom prevodu (prvo u asopisu "Genikon", Belgija, a drugo u prevodu i sa predgovorom ana Laloja, 1965. g) i nekoliko izdanja na grkom jeziku. Knjiga je prevoena i na druge evropske jezike, ali obino bez "Tri kljua" i bez poslednja tri "Kazivanja". Na poetku prvog "Kazivanja" sam pisac kae za sebe da je on "skitnica iz najnieg drutvenog sloja". Postoji podatak da se radi o nekom "seljaku iz oblasti Orela". Neki pretpostavljaju da se tu radi o Nemitovu koji je dolazio povremeno kod starca Makarija, prethodnika starca Amvrosija u Optinskoj pustinji. Po istim podacima, sv. Teofan Zatvornik pie u jednom pismu da je on "ispravio i dopunio" prvo izdanje "Kazivanja". I zaista izdanje iz 1881. je "ispravljeno i dopunjeno izdanje". Znaajno je istai da je te

iste godine Sv. Teofan tampao knjigu veoma srodnog sadraja pod naslovom "Svetootake pouke o molitvi i trezvljenju ili sabranom udubljivanju u srcu u Bogu" (Moskva, 1881) u kojoj se nalaze pouke nekih od Otaca sa kojima se sreemo i u "Tri kljua", tj. u dopuni "Kazivanjima"... Na osnovu izvornosti jezika i naina pisanja oevidno je da ova "Kazivanja" pripadaju jednoj jednostavnoj, ali i darovitoj i molitveno prosveenoj dui. Isto tako mnogo ta svedoi da su ona pretrpela izvesna doterivanja i dopune od duhovno iskusne linosti, bilo da se radi o Teofanu Zatvorniku, ili o nekim od staraca iz kruga Optinske pustinje. (Sr. Otkrovenne rasskaz strannika duhovnomu svoemu otcu", Pariz, 1973., str. 5-8. vidi takoe, Recits d'une pelerine Russe, Traduits et rresentes rar Jean Lalou, Ed. du Seuil, 1965.. str. 9-17). Prvo nepotpuno izdanje ove knjige na srpskom jeziku izalo je pod naslovom "Ispovesti jednog poklonika svome duhovnom ocu" (Beograd, 1962). Drugo izdanje je ispravljeno i dopunjeno prevodom "Tri kljua za otvaranje unutarnje molitvene duhovne riznice, Svetootakim poukama i besedama o avi Filimonu (Krnjevo, 1979). Ovog puta se tampaju ne samo prva etiri "Kazivanja" i "Tri kljua" nego i poslednja tri "Kazivanja" (u prevodu Pavla Raka), za koja neki smatraju da nisu od istog pisca. Jedino je injenica: ona su i po duhu i po sadraju produetak prvog dela knjige i kao takva ine sa prva etiri "Kazivanja" jednu celinu. Ona su, za razliku od prva etiri, vie bogoslovski i teoretski obojena. Piscu je oevidno cilj da bogoslovski i psiholoki obrazloi neprestanu molitvu i potrebu njenog upranjavanja.

KAZIVANjE PRVO sadraj Po milosti Bojoj ovek sam hrianin, po delima veliki grenik, po zvanju bogotraitelj beskunik koji luta iz mesta u mesto. Od imovine imam samo jednu torbu na leima sa suvim hlebom i pod pazuhom Sveto Pismo - to je sve. Dvadeset i etvrte nedelje po Duhovima, uao sam u crkvu da se pomolim Bogu. Za vreme bogosluenja proitali su Apostol iz poslanice Solunjanima, zaalo 273, u kome je reeno: Molite se Bogu bez prestanka. Te rei su mi se duboko urezale u svest i zapitao sam se kako je to moguno da se ovek moli bez prestanka, kad svako od nas mora da obavlja mnogobrojne poslove da bi se odrao u ivotu. Potraio sam ovo mesto u Svetom Pismu i svojim oima proitao tano to sam i uo: Molite se Bogu bez prestanka (I Sol. 5, 18). Molite se Bogu duhom bez prestanka (Ef. 6, 18). Podiite na svakom mjestu svete ruke (I Tim, 2, 8). Uzalud sam razmiljao, nisam mogao da shvatim ta to znai. ta da radim - mislio sam - gde da naem nekoga ko bi mi ovo objasnio? Ii u po crkvama u kojima propovedaju poznati propovednici i tu u moda nai to traim. Tako krenuh na put. uo sam mnogo odlinih beseda o molitvi, ali sve su se one sastojale samo od optih uputstava: ta je molitva, zato je korisno da se ovek moli, koji su plodovi molitve. Ali, kako doi do prave molitve - o tome niko nije govorio. uo sam jednu propoved o stalnoj molitvi duhom, ali ni tu nije reeno kako da se do nje doe. Tako mi sluanje propovedi nije pruilo ono to sam eleo, pa sam prestao da idem na njih i odluio da s pomou Bojom potraim nekog uenog i iskusnog oveka koji bi mi razjasnio ovu tajnu koja me je tako neodoljivo privlaila. Dugo sam putovao po raznim mestima, sve itajui Sveto Pismo i raspitujui za nekog mudrog i iskusnog duhovnika i nastavnika. Posle izvesnog vremena rekoe mi da u jednom selu ve odavno ivi i podvizava se neki gospodin, da kod kue ima svoju kapelu, da nikud ne izlazi i stalno se moli Bogu ili ita duhovne knjige. Kad sam to uo trei sam otiao do toga sela. im sam stigao potraih toga gospodina. - ta eli od mene? upita me on. - uo sam da ste mudar i poboan ovek, stoga vas molim, Boga radi, da mi protumaite rei Apostola: Molite se Bogu bez prestanka i kako se to moe nauiti. Eto ta elim da razumem, a to meutim nikako ne uspevam. Gospodin je utao i paljivo me posmatrao. Najzad ree: - Stalna unutarnja molitva je neprestano stremljenje ovekovog duha Bogu. Da bi se u tome uspelo treba vrlo esto traiti od Gospoda da nas On naui kako da se tako molimo. Moli se vie i sa veom usrdnou i molitva e te sama nauiti kako ona moe da postane stalna; ali za to treba mnogo vremena.

Zatim mi dade da jedem, jo mi dade i da ponesem na put, pa se oprostimo. Ali ni ovaj mi ne bee nita objasnio. Mislio sam, itao, razmiljao kako sam umeo o onome to mi je onaj gospodin rekao, pa ipak bilo mi je nemoguno da razumem. Tako sam eleo da u tome uspem da nou nisam mogao da spavam. Poto sam preao dvesta vrsti stigoh do nekog veeg grada u ijoj okolini spazih jedan manastir. U krmi mi rekoe da je stareina manastira dobar, poboan i gostoprimljiv ovek, pa otidoh ka njemu. Primio me je ljubazno, ponudio da se odmorim i dao mi da jedem. - Oe sveti, rekoh mu, jelo mi nije potrebno, ve bih vas molio da me pouite kako da se spasem? - Kako da se spase? Pa eto, ivi po zapovestima Bojim, moli se Bogu i bie spasen. - uo sam da se treba neprestano moliti, ali nije mi jasno kako da se stalno molim i ak ne mogu da razumem ta to uopte znai. Oe, preklinjem vas, objasnite mi to. - Ne znam, dragi brate, kako bih ti to razjasnio. Ali ekaj! Imam jednu knjiicu u kojoj se o tome govori i on iznese Duhovno vaspitanje unutarnjeg oveka od svetog Dimitrija (Rostovskog). Hajde, proitaj na ovoj strani. Proitah sledee: "Rei svetog apostola: Molite se Bogu bez prestanka, odnose se na umnu molitvu, jer um moe uvek da bude pogruen u Bogu i da Mu se neprestano moli." - Kako to um moe bez rasejanosti da bude uvek u Bogu i da Mu se moli bez prestanka? upitah. - To je veoma teko, ukoliko nam Sam Bog to ne daruje, ree nastojatelj. Ali ni on mi nita ne objasni. Provedoh no kod njega i sutradan, poto mu se zahvalih na ljubaznom gostoprimstvu, nastavih put ni sam ne znajui kuda. Bio sam tuan zbog svoje nerazboritosti, pa uzeh da itam Sveto Pismo. Iao sam tako pet dana i najzad jedne veeri sretoh nekog starca. Izgledalo mi je da je kaluer. Na moje pitanje odgovori mi da je monah i da je manastir u kome ivi sa jo nekoliko monaha na desetak kilometara od puta. Zatim me pozva da odsednem kod njih. - Imamo gostionicu i tu primamo bogomoljce, brinemo se o njima i hranimo ih, ree mi on. Ni malo mi se nije ilo tamo, pa mu rekoh:

- Moj mir ne zavisi od stana, ve od duhovne pouke; hrane mi ne treba, imam dosta suvog hleba u torbi. - Ali kakav to savet trai i ta hoe da razume? Hajde, doi k nama, dragi brate, mi imamo iskusnih staraca koji ti mogu dati duhovnu pouku i upraviti te na pravi put u svetlosti Rei Boje i svetootakog uenja. - Znate ta, oe? Prolo je nekih godinu dana kako sam uo u crkvi onu zapovest Apostola: Molite se Bogu bez prestanka. Ne znajui kako to da razumem poeo sam da itam Sveto Pismo. Tu sam isto tako na mnogo mesta naiao na zapovest Boju: molite se bez prestanka, uvek, u svakoj prilici, na svakom mestu, ne samo za vreme dnevnih poslova, ne samo kada ste budni, ve i u snu: Ja spavam a srce je moje budno (Pesma nad pesm. 5, 2). To me je veoma iznenadilo i nisam mogao da razumem kako moe tako neto da se postigne i kako se uopte do toga dolazi. Neka neodoljiva elja i radoznalost su se probudili u meni: ni danju ni nou te mi rei nisu izbijale iz pameti. Poeo sam da idem po crkvama, sluao sam propovedi o molitvi, ali koliko god sam ih uo ni u jednoj nisam dobio savet kako da se stalno molim. Uvek je bilo rei samo o pripremi za molitvu, o plodovima molitve, a niko meutim nije uio kako da se ovek neprestano moli i ta uopte takva molitva znai. esto sam itao Sveto Pismo i njime proveravao ono to sam uo na propovedima, ali ipak nisam uspevao da razumem ta sam hteo. Od tog vremena postao sam nekako nesiguran i nespokojan. Starac se prekrsti i poe govoriti: - Zahvali Bogu, mili brate, to je otkrio u tebi tu neodoljivu silu koja te vue stalnoj unutarnjoj molitvi. Poznaj u tome poziv Boji i umiri se, jer se kroz to kua tvoja pokorenost Rei Bojoj. Dato ti je da razume da nije mudrost ovoga sveta niti prazna elja za saznanjem ono to uvodi u nebesku svetlost - u stalnu unutarnju molitvu - ve naprotiv, da je put k tome siromatvo duha i opit u prostoti srca. Nije udo to nisi nita uo o sutini same molitve i to nisi mogao da naui kako e doi do njenog neprestanog delovanja. Stvarno, mnogo se propoveda o molitvi, mnogo se o tome i pie, ali sva ta rasuivanja uglavnom su zasnovana na ljudskom mudrovanju, na shvatanjima "zdravog" razuma, a ne na linom opitu. Obino se vie govori o onom sporednom u molitvi nego o njenoj sutini. Jedni objanjavaju zato je potrebno da se molimo, drugi govore o sili posledica molitve, trei o sredstvima koja su potrebna za savrenu molitvu, to jest o svemu onome to je neophodno za pravu molitvu: o revnosti, o panji, o toplini srca, o istoti pomisli; o pokajanju. Ali ta je molitva i kako je nauiti na ta, iako najvanija i osnovna pitanja, ovek vrlo retko nalazi odgovor kod savremenih propovednika. To je stoga to je odgovor na to daleko sloeniji od svih njihovih objanjenja i to on iziskuje ne kolsko znanje, ve mistiki doivljaj. A to je jo mnogo alosnije, sva ta sujetna i sitna mudrovanja naih savremenih propovednika ine da se Bog meri ljudskom merom. Mnogi prave veliku greku kad misle da pripremne mere i trud raaju molitvu, dok u stvari molitva je ta koja je izvor podviga i vrlina. Oni ne prave razliku izmeu uzroka i posledica molitve ime umanjuju silu molitve.To je shvatanje potpuno suprotno onome iz Svetog Pisma u kojem Apostol Pavle pie: Molim dakle prije svega da se ine molitve (I Tim. 2, 1).

Znai Apostol stavlja molitvu iznad svega. Od hrianina se trae mnoga dobra dela, ali delo molitve je iznad svih drugih, jer bez nje nita dobro ne moe da se uini. Bez este molitve ne moemo nai put Bogu, ne moemo razumeti Istinu, ne moemo raspeti telo sa njegovim strastima i eljama, ne moemo biti prosveeni u srcu svetlou Hristovom niti postii sa Njim spasonosno jedinstvo. Kaem "bez este molitve", jer savrenstvo i pravilnost nae molitve ne zavise od nas, kao to kae i apostol Pavle: Mi ne znamo ta treba traiti (Rim, 8, 26). Prema tome, samo uestalost molitve je ono to zavisi od nas i ime jedino moemo doi do iste molitve koja je mati svakog duhovnog dobra. Stekni majku i imae i decu, kae sveti Isak Sirijanin, naui se prvo molitvi, pa e tek onda stei sve vrline. Ali oni koji se ne dre linog opita ni tajanstvenog uenja Svetih otaca ne poznaju dobro ta pitanja, pa o tome malo i govore. Razgovarajui tako neosetno se pribliismo pustinjskoj obitelji. Da se ne bih odvajao od tog mudrog starca i da bih to pre zadovoljio svoju elju, pourio sam da mu kaem: - Uinite mi milost, asni oe, i objasnite mi ta je to stalna unutarnja molitva i kako se ona moe nauiti. Vidim da vi o tome mnogo iz iskustva znate. Starac se ljubazno odazva mojoj molbi i pozva me k sebi. - Doi, dau ti jednu knjigu Svetih otaca iz koje e lako razumeti i uz pomo Boju nauiti molitvu. Uosmo u njegovu eliju i starac mi ree: - Stalna unutarnja Isusova molitva jeste neprekidno prizivanje Isusovog imena ustima, srcem i milju pri uverenju da je On prisutan na svakom mestu, u svako doba, pa ak i za vreme sna. Ona se izraava reima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Kad se ovek navikne na ovu molitvu on osea utehu i potrebu da je stalno ponavlja. Posle izvesnog vremena on vie ne moe bez nje i ona poinje da se sama od sebe izliva. Da li sad razume ta je stalna molitva? - Odlino razumem, oe. Boga radi, nauite me sada kako da je steknem, povikah s radou. - Kako se ui molitva videemo u ovoj knjizi. Ona se zove Dobrotoljublje i sadri u potpunosti uenje o unutarnjoj stalnoj molitvi od dvadeset i pet Svetih otaca. Ova je knjiga tako dobra i tako korisna da se smatra kao glavna uiteljica duhovnog sozercanja i kako kae blaeni Nikifor: Ona privodi spasenju lako i bez muke. - Zar je ta knjiga vea i od Svetog Pisma? upitah. - Ne, nije ni vea ni svetija od Biblije, ali ona sadri jasna objanjenja o svemu onome to je za nas tajanstveno u Svetom Pismu, zbog slabosti naeg uma koji ne moe da se uzdigne do takvih visina. Evo jednog poreenja: Sunce je velianstveno nebesko telo,

blistavo i prekrasno, ali mi ga ne moemo gledati golim okom. Da bi ga posmatrali i da bi mogli da podnesemo njegove plamene zrake, moramo da se posluimo staklom, predmetom vetakim i beskrajno manjim i tamnijim od Sunca. Eto, Sveto Pismo je to blistavo Sunce, a Dobrotoljublje nae staklo. Sad sluaj, proitau ti kako se treba vebati u neprestanoj unutarnjoj molitvi. Starac otvori Dobrotoljublje, izabra jedan odeljak od svetog Simeona Novog Bogoslova i otpoe: "Sedi nasamo utei, pogni glavu, zatvori oi, dii lake, povuci se duhom u srce i saberi um, to jest svoje misli u srce. Naporedo sa disanjem, tiho naglas ili u sebi izgovaraj rei: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Potrudi se da odagna sve misli, budi strpljiv i esto ovo ponavljaj. Zatim mi starac sve to objasni na primerima pa jo proitasmo iz Dobrotoljublja pouke svetog Grigorija Sinaita i prepodobnih Kalista i Ignjatija. Sve to bi proitali starac mi je zatim objanjavao svojim reima. Sluao sam paljivo, sav zadivljen i trudio se da sve to to bolje zapamtim. Tako provedosmo itavu no i ne odlazei na poinak, sve do jutrenja. Opratajui se, starac me blagoslovi i ree da za vreme dok uim molitvu dolazim kod njega na iskrenu ispovest, jer nije preporuljivo bez nastavnika se uputati u duhovna zanimanja. Dok sam stajao u crkvi oseao sam neku silnu revnost koja me je gonila da to marljivije uim stalnu unutarnju molitvu, i pomolio sam se Bogu da mi u tome pomogne. Potom se zabrinuh kako u odlaziti kod starca na savet i na ispovest kad me u gostionici nee drati due od tri dana, a u samoj okolini manastira nema stanova... Najzad mi rekoe da se na etiri vrste odatle nalazi neko selo, pa otidoh tamo. Sreom Bog mi je pomogao. Uspeo sam da se zaposlim kao uvar vrta kod nekog seljaka, s time da leto provedem sam u kolibi na kraju vrta. Bogu hvala, naao sam najzad mirno mesto. Tako sam, eto, poeo da ivim i po uputstvima koje sam dobio uim unutarnju molitvu odlazei pri tome esto kod mog starca. itavih nedelju dana vebao sam unutarnju molitvu u tiini moje bate, postupajui tano po savetima starca. U poetku je izgledalo da sve ide dobro. Potom sam poeo da oseam jake tegobe, lenost, dosadu, nesnosnu pospanost i razne misli kao oblaci navalie na mene. Sav alostan otiao sam do starca i ispriao mu kako mi je. On me je ljubazno primio i rekao: - To je, moj dragi brate, borba koju protiv tebe vodi zao duh, jer se on nieg tako ne plai kao srdane molitve. On ovim pokuava da te omete i odvrati od tog posla. Ali znaj da neprijatelj deluje po volji i doputenju Bojem i meri u kojoj je to za nas korisno. Verovatno je potrebno da se tvoje smirenje jo oproba; sem toga i suvie je rano da svojom prevelikom revnou dospe do vieg stepena srdane molitve, jer bi mogao da padne u duhovnu sebinost. Sad u ti proitati neto o tome iz Dobrotoljublja.

Starac uze da prelistava po poukama monaha Nikifora i poe itati: "Ako i pored svojih napora ne moe ui u oblast srca kao to sam te uputio, ini ono to u te rei i s Bojom pomoi, nai e to trai. Poznato ti je da se u nama nalazi razum (razumna sila).[1]) Tom razumu oduzmi svaku pomisao - to moe samo ako hoe - i useli u njega molitvu: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Potrudi se da tim unutarnjim prizivanjem zameni svaku drugu misao i posle izvesnog vremena to e ti sigurno otvoriti vrata srca. Ovo je injenica koja je opitom potvrena". - Vidi li ta savetuju Sveti oci u takvim sluajevima, ree mi starac. Zato treba ove rei da primi s poverenjem i da se potrudi da koliko god vie moe izgovara Isusovu molitvu. Evo ti brojanice sa kojima e moi za poetak da proita tri hiljade molitvi dnevno. Bilo da stoji ili sedi, bilo da lei ili hoda, govori bez prestanka: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me i to lagano i tiho. Pazi da proita tano tri hiljade molitava na dan, ne dodajui samovoljno i ne oduzimajui ni jednu. Na taj e nain stei neprestanu srdanu molitvu. Sa radou primah sve stareve rei i vratih se u svoju kolibu. Poeh verno i tano da ispunjavam ono to me je starac nauio. Neka dva dana bilo mi je naporno i teko, a potom je sve poelo da biva lako, tako da kada sam prekidao molitvu, oseao sam potrebu da je nastavim i ona bi onda tekla lako i lepo bez traga od ranije tegobe. Ispriao sam sve starcu i on mi zapovedi da od sada svravam po est hiljada molitava dnevno. Jo mi ree: - Budi spokojan i samo se potrudi da se tano dri odreenog broja molitvi - Bog e ti se smilovati. itavu nedelju sam ostao u svojoj kolibi izgovarajui svakodnevno po est hiljada molitvi, ne marei ni za ta drugo i ne osvrui se na pomisli, ma kakve one bile. Trudio sam se samo da se tano pridravam starevih saveta. I gle, tako sam se lepo navikao na molitvu da ako bih se za trenutak zaustavio, oseao bih neku prazninu kao da sam neto izgubio - a im bih nastavio, opet sam postajao srean i lak. Ako bih nekoga sreo nisam vie imao potrebu da se razgovaram. eleo sam samo da ostanem sam i da se molim - toliko sam se bio navikao na molitvu za tih nedelju dana. Starac koji me ve deset dana nije video, sam je doao da vidi ta je sa mnom. Objasnio sam mu ta mi se sve dogodilo. Poto me je sasluao ree: - Eto, sad si se navikao na molitvu. Odsad treba samo da uva tu naviku i da je jaa. Ne gubi vreme, ve se s Bojom pomoi odlui na dvanaest hiljada molitava dnevno. ivi i dalje u usamljenosti, izjutra ustaj malo ranije, a uvee lei malo kasnije. Dva puta meseno doi kod mene da se posavetujemo. Postupio sam po starevim savetima i prvog dana sam jedva uspeo da do kasno uvee zavrim svih dvanaest hiljada molitvi. Sutradan sam ih ve lake svravao i sa vie volje. Prvo sam oseao umor, neku vrstu zadebljanja jezika i gr u vilicama, ali sve to

nije bilo mnogo neprijatno. Zatim sam osetio slab bol nepca, onda palca leve ruke kojim sam odbrojavao kuglice na brojanicama. U ruci sve do lakta oseao sam neku toplotu to je bilo veoma prijatno. Sve me je to jo vie gonilo na molitvu. Tako sam, eto, pet dana verno svravao svojih dvanaest hiljada molitvi i zajedno sa navikom stekao i lakou i radost u njima. Jednom, rano izjutra probudila me je molitva. Poeo sam jutarnje pravilo, ali jezik mi se nekako spleo - samo sam eleo da govorim Isusovu molitvu. im sam zapoeo, postao sam veoma srean, a usne su se nekako neosetno same od sebe micale. itav taj dan proveo sam u radosti. Bilo mi je kao da sam odvojen od svega to me je okruavalo i kao da sam bio u nekom drugom svetu. Jo pre veeri zavrio sam mojih dvanaest hiljada molitvi. Mnogo sam eleo da nastavim, ali nisam smeo da preem broj koji mi je starac odredio. I narednih dana nastavio sam sa lakoom i bez ikakvog zamaranja da prizivam milo ime Isusa Hrista. Potom sam otiao kod mog starca i sve mu do tanina ispriao. Kada sam zavrio on mi ree: - Hvala Bogu to ti je dao volju da se moli i snagu da to ini sa lakoom. To je prirodna stvar i dolazi od estog vebanja i revnosti. Neto slino biva i sa mainom koju spoetka moramo da poguramo, a posle ona sama radi. Ali da bi se i dalje okretala treba je podmazati i s vremena na vreme joj dati nov zamah. Vidi li kakvim je sve divnim sposobnostima ovekoljubivi Bog obdario nau oseajnu prirodu i kako On daje da se i u grenoj dui i srcu jo neoienom blagodau Svetoga Duha javljaju uzviena oseanja. Koliki tek stepen savrenstva, radosti i oduevljenja dostie ovek kada Gospod blagoizvoli da mu daruje samodejstvujuu srdanu molitvu i kad mu oisti duu od strasti! To blaenstvo se ne moe opisati. Ko otkrije tajnu srdane molitve taj ve predosea nebesku sladost jo ovde na zemlji. To je dar koga dobijaju oni koji trae Boga sa smirenou i ljubavlju. Odsad te razreavam: moli se koliko hoe i to vie moe. Sve vreme bdenja postaraj se da se posveti molitvi i prizivaj bez brojanja ime Isusa Hrista, preputajui se pokorno volji Bojoj i nadajui se na Njegovu pomo. Veruj da te On nee ostaviti i da e te uputiti na pravi put. itavo to leto proveo sam izgovarajui bez prestanka Isusovu molitvu i bio sam neobino spokojan. Ponekad mi se i u snu inilo da se molim. Kada bi mi se preko dana dogodilo da sretnem nekoga, svako mi je bio drag, kao da mi je najroeniji. Misli se behu same od sebe smirile i ni o emu drugom nisam mislio do o molitvi. Zatim sam poeo da navikavam um da slua rei molitve koje su usta izgovarala, a srce je ponekad samo od sebe poinjalo da osea toplinu i prijatnost. Kada bih otiao u crkvu, duge manastirske slube su mi izgledale kratke i vie me nisu zamarale kao ranije. Moja uboga kolibica izgledala mi je kao neki prekrasni dvorac i ja nisam znao kako da zablagodarim Bogu to je meni, velikom greniku, poslao tako dobrog starca i duhovnika.

Ali nisam se dugo koristio savetima mog dobrog i mudrog starca jer je on ve krajem istog leta umro. Oprostio sam se od njega sa suzama, zahvalio mu se za njegovo oinsko staranje i zamolio ga da mi kao blagoslov ostavi brojanice sa kojima se on uvek molio. Tako, eto, opet ostadoh sam. Najzad, leto je prolo, batu su obrali i ja vie nisam mogao tu da ostanem. Seljak mi dade kao nagradu dve rublje, napuni mi torbu suvim hlebom za put i ja opet pooh da lutam po raznim mestima. Ali vie nisam bio u brizi kao ranije: Prizivanje imena Isusa Hrista me je sve vie veselilo, a i svi oni na koje sam nailazio bili su tako dobri prema meni da mi se inilo da me je ceo svet zavoleo. Jednom sam poeo da razmiljam ta da uradim sa one dve rublje koje mi je dao seljak. ta e mi? Starca vie nemam niti ikoga ko bi me rukovodio, zato najbolje da kupim Dobrotoljublje i da po njemu uim unutarnju molitvu. Prekrstih se i pooh dalje neprestano se molei. Dooh tako u neki grad i poeh da traim po radnjama Dobrotoljublje. Najzad sam naao jedno, ali prodavac je za njega traio tri rublje, a ja sam imao samo dve. Cenjkao sam se, cenjkao, ali on nije hteo da popusti; najzad mi ree: - Idi u crkvu i potrai crkvenjaka. On ima jednu staru ovakvu istu knjigu, pa e ti je moda dati za tvoje dve rublje. Otiao sam tamo i stvarno kupio za dve rublje neko vrlo staro i oteeno Dobrotoljublje. Bio sam presrean. Popravio sam ga sa malo tofa, kako sam najbolje umeo i stavio ga u torbu zajedno sa Svetim Pismom. I tako ja, eto, putujem neprestano ponavljajui Isusovu molitvu, koja mi je slaa i milija od svega na svetu. Ponekad, za dan preem po 70 vrsti, a da to i ne osetim; oseam samo da se molim. Kada se dogodi da mi je suvie hladno, govorim molitvu sa veom panjom i odmah mi nekako bude toplije. Ako me spopadne glad, ja ee prizivam ime Gospoda Hrista i zaboravim na nju. Ako sam slab, ako me bole lea ili noge, ja se usrdnije molim i vie ne oseam bol. Kad me neko uvredi ja opet ponem da mislim na blagu Isusovu molitvu i gnev ili tuga odmah ieznu i ja sve zaboravim. Moj um je postao nekako sasvim prost. Ni o emu se ne brinem, nita me ne zanima, nita to je spoljanje me ne privlai hteo bih samo da uvek budem u samoi. Iz navike nemam nikakve druge potrebe osim da se molim bez prestanka. I kad tako radim ja sam presrean. Bog jedini zna ta se to sa mnom zbiva. Na kraju krajeva sve je to jo emotivno ili, kako je govorio moj pokojni starac, prirodno i od steene navike. Ali jo se ne usuujem da otponem sa izuavanjem i usvajanjem duhovne molitve koja se vri u srcu. Suvie sam nedostojan i prost. ekam as volje Boje nadajui se u molitvu mog pokojnog starca. I tako, ja jo nisam doao do neprestane duhovne molitve u srcu, ali hvala Bogu, sad bar razumem ta znae rei Apostola koje sam nekad uo: Molite se Bogu bez prestanka.

NAPOMENE: 1. U grkom originalu stoji da se ta razumna sila nalazi u "grudima" - izraz koji oznaava centar svih oseanja, elja, misli. KAZIVANjE DRUGO sadraj Dugo sam putovao po raznim mestima, uvek praen Isusovom molitvom, koja me je bodrila i teila na svakom putu, u svakoj prilici i pri svakom susretu. Najzad mi se uini da bih dobro uradio da se negde zaustavim i potraim neko mirno mesto kako radi mile samoe tako i da bih mogao da izuavam Dobrotoljublje koje sam dotad itao pomalo uvee na odmoritu ili za vreme dnevnih predaha. Imao sam silnu elju da se udubim u tu knjigu i da iz nje verom pocrpem istinito uenje na spasenje due kroz srdanu molitvu. Naalost da bih zadovoljio tu elju nisam se mogao baviti nikakvim zanatom, poto jo od ranog detinjstva ne mogu da se sluim levom rukom. I tako u nemogunosti da se negde due zadrim, pooh put Sibira, u manastir Svetog Inokentija Irkutskog, u nadi da u u sibirskim ravnicama i umama nai vie mira i da u tamo moi lake da se posvetim itanju i molitvi. Tako se ja krenuh ponavljajui bez prestanka usnu molitvu. Posle izvesnog vremena osetio sam da mi molitva sama od sebe silazi u srce, to jest da moje srce otkucavajui ravnomerno izgovara u sebi svete rei. Na primer, pri prvom otkucaju: Gospode, pri drugom: Isuse, pri treem: Hriste i tako dalje. Prestao sam da ustima govorim molitvu i poeo paljivo sluati ta se to u srcu zbiva. Setih se da mi je pokojni starac govorio o radosti koju ovek tada osea. Zatim sam poeo da oseam lak bol u grudima, a u dui toliku ljubav prema Spasitelju, da mi se inilo da kada bi On sad stao preda me, da bih Mu se bacio pred noge, zagrlio ih i okupao suzama zahvaljujui Mu za utehu koju Svojim Imenom, po svojoj milosti i ljubavi, daje nedostojnom i grenom stvorenju svome. Uskoro se u srcu pojavila neka umilna toplina koja se irila po itavim grudima. Ovo me je navelo da paljivo itam Dobrotoljublje, da tu proverim svoje utiske i da iz njega dalje izuavam unutarnju srdanu molitvu. Bez te kontrole, bojao sam se da u pasti u prelest, ili da u primiti prirodne pokrete za blagodatne, ili se pogorditi brzim sticanjem molitve, kao to je rekao moj pokojni starac. Uglavnom sam iao nou, a danju sam u umi itao Dobrotoljublje, sedei pod nekim drvetom. O koliko novih, koliko dubokih saznanja mi je otkrilo to itanje! Ono mi je donelo sreu koju nikad dotad nisam mogao ni zamisliti. Istina, neka su mesta bila nerazumljiva za moj ogranieni um, ali srdana molitva razjanjavala je ono to nisam razumeo. Pored toga, u snu sam ponekad viao mog pokojnog starca koji mi je objanjavao teka mesta i budio smirenost u mojoj nerazboritoj dui. Toga leta itava dva meseca sam proveo u nekom blaenom stanju. Putovao sam mahom kroz ume i po seoskim putevima. Kad bih doao u neko selo zamolio bih za torbu suvog hleba i pregrt soli, pa bih napunio uturu vodom i ponovo poao dalje. To mi je bilo dovoljno za narednih sto vrsti.

Razbojnici napadaju bogotraitelja

Da li zbog mojih grehova ili radi duhovne pouke, tek, krajem leta naioe iskuenja. Evo kako: kada sam jedne veeri izbio na drum sreo sam dva oveka - liili su mi na vojnike. Zatraili su mi novac i kad sam im rekao da nemam ni kopejke, nisu verovali, pa su poeli drsko da viu: - Lae! Bogomoljci skupljaju mnogo novaca. Jedan od njih ree: - ta tu vazdan da razgovaramo? pa me udari tapom po glavi i ja padoh bez svesti. Ne znam da li sam dugo tako leao; ali kad sam doao k sebi, videh da sam u umi nedaleko od puta. Sav sam bio iscepan, a moja torba bee nestala. Ostale su samo vezice kojima sam je privravao. Hvala Bogu to nisu odneli linu kartu koja mi je bila u staroj kapi, kako bi je brzo mogao pokazati kad zatreba. Kad sam se digao gorko zaplakah, ne toliko zbog bolova u glavi koliko zbog knjiga - Svetog Pisma i Dobrotoljublja koji su mi bili u ukradenoj torbi. Plakao sam i jadikovao danima i noima. Gde je sad moje Sveto Pismo koje jo od detinjstva itam i koje sam uvek imao uza se? Gde je moje Dobrotoljublje iz kojeg sam crpeo znanje i utehu? Izgubio sam jedino blago koje sam imao pre nego to sam ga se dovoljno nauivao. Bolje da su me ubili. to e mi ivot bez te duhovne hrane? Nikada vie neu moi da kupim te knjige. itava dva dana jedva sam mogao da idem - toliko sam bio tuan; treeg dana, iznemogao, padoh pored jednog buna kraj puta i zaspah. Sanjao sam da sam u manastiru, u starevoj eliji i da mu priam svoje jade. Starac, poto me je uteio, ree: - Neka ti ovo bude za nauk da se vie ne vezuje za materijalne stvari, ve da slobodan i lak ide k nebu. Ovo ti je iskuenje poslato da ne bi pao u duhovno slastoljublje jer Bog hoe da se hriani potpuno odreknu svoje volje i svake vezanosti za nju, kako bi se celosno predali Njegovoj boanskoj volji. Sve to On ini jeste radi dobra i spasenja ovekovog. Bog hoe da se svi ljudi spasu (I Tim. 2, 4). Stoga, nemoj da oajava i veruj da e Bog dati s iskuenjem i izlaz (I Kor. 10,13) i da e uskoro primiti utehu veu od tvoje sadanje alosti. Na to se probudih, ohrabrih, s nekom svetlou i mirom u dui. Neka bude volja Gospodnja, rekoh, pa ustadoh, prekrstih se i pooh. Molitva je i dalje dejstvovala u mom srcu kao i ranije i tri dana sam putovao na miru. Odjednom ugledah na putu grupu

zloinaca koje su sprovodili. Kad sam stigao do njih primetio sam onu dvojicu koji su me napali. Poto su ili ivicom kolone padoh pred njih na kolena molei da mi kau gde su mi knjige. Prvo su se pravili da me ne poznaju, a onda jedan od njih ree: - Ako nam da togod, vratiemo ti knjige. Daj nam rublju. Zakleo sam se da u im je neizostavno dati, pa makar morao prositi za nju. - Evo, uzmite ako hoete moju linu kartu u zalog. Onda mi rekoe da se knjige nalaze u kolima sa ostalim ukradenim stvarima koje su im zaplenili. - Kako bih mogao da doem do njih? - Pitaj komandira koji nas sprovodi. Otrah k njemu i sve mu podrobno objasnih. Izmeu ostalog on me upita da li znam da itam Sveto Pismo. - Ne samo da znam da itam, ve umem i da piem, odgovorih ja. Na Svetom Pismu e te videti jednu beleku koja vam moe potvrditi da je knjiga moja, a evo na linoj karti mog imena i prezimena. - Ovi lopovi su dezerteri, otpoe da pria komandir. Oni ive u nekoj kolibi i napadaju prolaznike. Jue ih je uhvatio jedan vet koija kada su pokuali da mu ukradu trojku (konje). to se tie tvojih knjiga vrlo u ti ih rado vratiti, samo mora poi sa nama jo etiri vrste do prvog odmorita, jer ne mogu samo zbog tebe da zaustavim itavu kolonu. Sav presrean, iao sam pored komandira koji je jahao i razgovarao sa njim. Odmah sam video da imam posla sa dobrim i potenim ovekom. Raspitivao se ko sam, odakle dolazim i kuda idem. Odgovorio sam mu iskreno. Najzad stigosmo do zgrade odmorita i on otide da potrai moje knjige; malo posle mi ih donese govorei: - Kuda e sad da ide? Ve je pao mrak. Hajde, ostani ovde da noi. Tako i uradih. Bio sam toliko srean to sam naao svoje knjige da nisam znao kako da zablagodarim Bogu. Grevito sam ih stezao na grudi, suze radosnice tekle su mi iz oiju, a srce mi je lupalo od prevelike radosti. Komandir, videvi me, ree: - Ti izgleda voli da ita Sveto Pismo. Od radosti nisam mogao nita da kaem. Samo sam plakao. Komandir nastavi:

- Ja, brate, paljivo itam Evanelje svakoga dana, pa izvadi iz uniforme jedno malo Evanelje optoeno srebrom. - Sedi da ti ispriam kako sam stekao tu naviku. Hej, dajte ovamo veeru! Komandirova pria Sedosmo za sto i komandir otpoe: - Od mladosti sam sluio u armiji, nikad u garnizonu. Znao sam dobro svoj posao i pretpostavljeni su me voleli kao valjanog vojnika. Ali bejah mlad, moji prijatelji takoe. Na moju nesreu nauio sam da pijem i toliko sam se bio odao alkoholu da sam se razboleo. Kad nisam pio bio sam primeran oficir, ali im bih uzeo i najmanju aicu morao sam da odleim po est nedelja. Dugo su me trpeli, ali, najzad poto sam u pijanom stanju uvredio jednog pretpostavljenog bio sam vraen meu proste vojnike i upuen u garnizon na trogodinju kaznu. Zapretili su mi da u biti najstroije kanjen ako ne ostavim pie. I tako bednik, uzalud sam pokuavao da se uzdrim, da se leim, nisam nikako mogao da se oslobodim te strasti. Najzad je reeno da me poalju u kazneni bataljon. Kada sam to uo bio sam oajan. Jednoga dana dok sam sedeo u sobi i razmiljao o svemu tome, doe neki kaluer koji je kupio prilog za crkvu. Svako je davao koliko je mogao. Kada je stigao do mene kaluer me upita: - to si tako tuan? Porazgovarao sam malo sa njim i ispriao mu svoju nesreu. Monah se saali na moj teak poloaj, pa mi ree: - Ista stvar se dogodila mom roenom bratu i evo kako se on izbavio te bede. Njegov duhovnik mu je dao Evanelje i naredio mu da svaki put kad bude oseao potrebu da pije proita po jednu glavu, a ako se elja ponovi, neka proita i sledeu. Moj brat je poeo tako da radi i posle kratkog vremena strast za piem je iezla i evo ve petnaest godina kako nije okusio ni kapi alkohola. Pokuaj i ti tako i brzo e videti koristi od toga. Imam jedno Evanelje, ako hoe, doneu ti ga. - ta e mi tvoje Evanelje, kad me ni svi moji napori, ni lekovi nisu mogli zadrati da ne pijem. Govorio sam tako jer nikad dotad nisam bio itao Evanelje. - Nemoj tako, odgovori kaluer. Uveravam te da e ti pomoi.

I stvarno sutradan mi donese svoje Evanelje. Otvorio sam ga, pregledao, proitao nekoliko reenica i rekao: - Ne treba mi; nita se tu ne razume. Monah me je i dalje preklinjao govorei da se i u samim reima Evanelja krije blagodatna sila, jer je Sam Bog izgovorio rei koje su u njemu zapisane. - Ne mari nita ako ne razume, samo i dalje itaj paljivo. Jedan svetitelj je rekao: "Ako ti ne razume Re Boju avoli je razumeju i drhte", a pijanstvo je bez sumnje delo zlih duhova. Jo u ti rei i ovo: Sveti Zlatoust pie da se demoni plae ak i kue u kojoj se uva Evanelje i nije im lako da tu napadaju oveka. Ne seam se vie ta sam dao tom kalueru, uzeo sam Evanelje, stavio ga u kofer sa ostalim stvarima i ubrzo sasvim zaboravio na njega. Posle nekog vremena osetio sam potrebu za alkoholom - umirao sam od elje, pa otvorih kofer da uzmem novac i otrim u kafanu. Pogled mi pade na Evanelje. Setih se svega to mi je kaluer rekao, pa ga otvorih i poeh da itam prvu glavu po Mateju. Proitao sam je do kraja i nita nisam razumeo, ali setio sam se da je monah rekao: "To nita ne mari, samo i dalje itaj paljivo". Hajde, rekoh, da proitam i drugu glavu. Poeh i ve mi se uini razumljivije. Hajde i treu - nisam jo ni poeo da je itam kad zauh trubu koja je svirala poveerje. Sad vie nisam mogao da napustim kasarnu, tako da te veeri nisam pio. Sutradan po ustajanju kada sam poao da potraim vina pomislih: da opet proitam jednu glavu iz Evanelja - pa da vidim. Proitao sam je i opet nisam otiao u kafanu. I sledeeg puta kada sam osetio udnju za alkoholom, opet sam uzeo da itam i bilo mi je lake. Ovo me je ohrabrilo i kadgod bih osetio elju za piem itao sam po jednu glavu iz Evanelja. Ukoliko je vreme vie prolazilo meni je bivalo sve lake. Na kraju, kad sam zavrio sva etiri Evanelja strast za vinom je potpuno iezla i ja sam omrzao svaki alkohol. Evo ve dvadeset godina kako ne uzimam nikakvo jako pie. Ceo svet ss udio mojoj promeni. Posle tri godine ponovo su me primili u oficirski in. ak sam i napredovao i postao komandir. Oenio sam se - imao sam sreu da naiem na divnu enu. Stekli smo neto imetka i sad, hvala Bogu, nekako ivimo, pomaemo sirotinju koliko moemo i primamo namernike. Imam i sina koji je ve oficir - krasan momak. Od kako sam ozdravio zakleo sam se da u svakog dana, itavog ivota, proitati po jedno od etiri Evanelja bez obzira na druge poslove. Tako sada i radim. Kad sam mnogo zauzet i kad sam umoran ja onda legnem i zamolim enu ili sina da sednu pokraj mene i da mi itaju Evanelje. Tako ja ne odstupam od svog pravila. Iz zahvalnosti i u slavu Boju dao sam da se ovo Evanelje optoi srebrom i uvek ga nosim na grudima. Sa zadovoljstvom sam ovo sasluao i onda rekao: - Znao sam slian sluaj. U naem selu, u fabrici bio jedan odlian majstor, jako dobro izveban u svom zanatu. Ali na njegovu nesreu pio je i to esto. Neki poboan ovek

mu je posavetovao da kadgod oseti potrebu za vinom izgovori po trideset i tri Isusove molitve, u slavu Presvete Trojice, a u spomen trideset i tri godine zemaljskog ivota Isusa Hrista. Majstor ga je posluao i uskoro je prestao da pije. ak je kroz tri godine otiao u manastir. - A to je vee, upita komandir, Isusova molitva ili Evanelje? - Evanelje i Isusova molitva su jedno isto, odgovorih ja, jer boanstveno Ime Isusa Hrista krije u sebi sve evanelske istine. Sveti Oci su govorili da je Isusova molitva skraeno Evanelje. Potom se pomolismo Bogu i kapetan otpoe da ita Evanelje po Marku od poetka. Ja sam sluao i u srcu tvorio Isusovu molitvu. U dva sata po ponoi zavrili smo Evanelje i otili na spavanje. Kao i obino izjutra sam rano ustao; svi su jo spavali. Svitalo je i ja sam poeo da itam moje drago Dobrotoljublje. Sa koliko radosti sam ga otvorio! inilo mi se da sam se ponovo sastao sa svojim ocem posle dugog rastanka ili sa prijateljem vaskrslim iz mrtvih. Ljubio sam ga i zahvaljivao Bogu to mi ga je vratio. Poeh da itam Teolipta Filadelfijskog, u drugom delu Dobrotoljublja. Zaudio me je njegov savet u kojem predlae da se istovremeno obavljaju tri posla: Sedei za stolom, kae on telu daj hranu, uhu itanje, srcu molitvu. Ali seanje na onu divno provedenu jueranju veeru na primeru mi je pokazalo da je to moguno. Tad sam razumeo tajnu da srce i um oveka nisu jedno isto. Kada je kapetan ustao, otiao sam da mu se zahvalim i da mu kaem zbogom. Posluio me je ajem, dao mi jednu rublju, pa se rastadosmo. Sav radostan nastavio sam put. Poto sam preao jednu vrstu, setih se da sam onim vojnicima obeao rublju do koje sam neoekivano doao. Da li da im je odnesem ili ne? S jedne strane, pomislih, oni su me izudarali i opljakali, a s tim novcem i ovako ne mogu nita kad su pod straom. Ali s druge strane setih se da u Svetom Pismu stoji: Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga (Rim. 12, 20). A Spasitelj je govorio: Ljubite neprijatelje svoje (Mat. 5, 44) i jo koji hoe koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu (Mat. 5, 40). Ubedivi ovim sebe, vratih se i stigoh do zgrade odmorita ba kada se kolona spremala da poe. Otrao sam do dvojice lopova i dao im rublju govorei: - Pokajte se i molite se Bogu. ovekoljubivi Hristos vas nee ostaviti! Potom se udaljih od njih i pooh svojim putem u suprotnom pravcu.

Usamljenost Poto sam preao pedeset vrsti po dobrom putu, pooh seoskim putevima mirnijim i pogodnijim za itanje. Dugo sam iao kroz umu i s vremena na vreme nailazio na po koje selo. esto sam po itav dan sedeo u umi i itao Dobrotoljublje. Iz te sam knjige nauio mnogo divnih stvari. Srce mi je gorelo od elje da se sjedinim sa Bogom kroz unutarnju molitvu koju sam marljivo izuavao iz Dobrotoljublja. Ali bio sam tuan to nisam mogao da naem neko skrovite gde bih se na miru i bez prekidanja mogao posvetiti itanju. U to vreme itao sam i Sveto Pismo i oseao da poinjem da ga bolje razumem. Sve manje je bilo nejasnih mesta. Sveti Oci imaju pravo kad kau da je Dobrotoljublje klju koji otkriva tajne Svetoga Pisma. Rukovoen Dobrotoljubljem poinjao sam da razumem tajanstveno znaenje Rei Boje; otkrio sam ta znai tajni ovek srca (I Petr. 3, 4), molitva duhom i istinom (Jov. 4, 23), carstvo unutra u nama (Luk. 27, 21), posredstvo sauzdisajnog Duha Svetoga (sr. Rim. 8,26); razumeo sam smisao rei: vi ste u meni (Jov. 15, 4), daj mi srce svoje (Pri. 23, 26), obui se u Hrista (Rim. 13,14 i Gal. 3, 27), obruenje Duha Svetog u srcima (sr. Apokal. 22, 17), prizivanje: Ava oe (Rim. 8, 15-16) i jo mnogo ta drugo. Pri svem tom neprestano sam se molio u srcu. Sve to me je okruavalo izgledalo mi je prekrasno. Drvee, trava, ptice, zemlja, vazduh, svetlost - sve kao da mi je govorilo da postoji radi oveka, da kazuje ljubav Boju prema nama; inilo mi se da se sve moli, da sve peva slavu Bogu. Razumeo sam tada ta znai ono to se u Dobrotoljublju naziva "znanje jezika tvari" i uvideo sam kako je moguno razgovarati sa stvorenjima Bojim. umareva pria Dugo sam tako putovao i onda dooh u neko pusto mesto gde tri dana nisam naiao ni na kakvo selo. Bio sam pojeo sav dvopek koji sam imao. Nisam znao ta da radim da ne bih umro od gladi. im sam nastavio srdanu molitvu briga je iezla i ja sam se prepustio volji Bojoj. Ovo me je umirilo i razveselilo. Nisam dugo iao kad opazih pred sobom nekog psa kako izlazi iz ume,- pozvah ga i on doe k meni i poe da se umiljava. To me je obradovalo, pa pomislih: Kako je velika milost Boja! - sigurno da u umi ima neko stado jer je ovo ovarski pas, ili moda neki lovac koji lovi ovuda. U svakom sluaju zatraiu hleb poto ve dva dana nisam nita jeo ili u se raspitati za neko selo u okolini. Kad me je onjuio i video da nemam nita, pas je pobegao u umu istim putem kojim je i doao. Pooh za njim; posle nekih dvesta metara primetio sam me drveem psa koji je promolio glavu iz svoje kuice i lajao. Videh kako mi ide u susret jedan seljak srednjih godina suv i bled. Upitao me je kako sam dotle doao, a ja njega ta radi u tom pustom mestu. Poto smo malo porazgovarali seljak me pozva u kolibu i objasni mi da je on umar i da nadgleda ovu umu koja treba da se posee. Posluio me je hlebom i solju, pa poesmo razgovor. - Zavidim ti na ovom usamljenikom ivotu koga vodi, rekoh mu, a ne kao ja koji lutam iz mesta u mesto me svakakvim svetom.

- Ako hoe moe i ti da ivi ovde. U blizini ima stara koliba u kojoj je iveo umar koji je bio pre mene, malo je oteena, ali za leto moe da poslui. Ima linu kartu. Hleba ima dosta za nas dvojicu - svake nedelje mi ga donose iz sela, a evo potoka u kojem uvek ima vode. Ja, brate, ve deset godina samo hleb jedem i vodu pijem, i nita vie. U jesen, kada se zavre poljski radovi doi e dvesta ljudi da seku umu. Ja onda vie nemam nikakva posla ovde, pa e morati i ti da ide. Kada sam ovo uo bio sam presrean. Nisam znao kako da zahvalim Bogu na Njegovoj dobroti. Sve ono zbog ega sam toliko tuio, sve ono to sam toliko eleo, eto, sada se odjednom ostvarilo. Do duboke jeseni ima jo etiri meseca i za to vreme u moi da iskoristim ovaj mir i tiinu i da uz pomo Dobrotoljublja izuavam neprestanu srdanu molitvu. Tako sam odluio da se nastanim u kolibi koju mi je umar spominjao. Produismo razgovor i taj mi brat ispria svoj ivot. - Nisam ba bio poslednji ovek u selu, imao sam svoj zanat, bojio sam tkanine u crveno i plavo. iveo sam u obilju, ali ne ba poteno - prilino sam varao muterije, psovao za svata, bio sam grub, pijanica i svaalica. U selu je iveo pojac koji je imao neku staru, veoma staru knjigu o Stranom sudu. esto je odlazio kod pobonih ljudi i itao im, a oni su mu za to davali neto novca. Najee su mu davali po deset kopejki i on bi ostajao do zore i itao. Jednom je doao k meni. Dok sam ja neto radio sluao sam ga kako ita o mukama u adu, o vaskrsenju mrtvih, o tome kako e Bog doi da sudi svetu, kako e aneli zatrubiti, kako e se oganj i smola izliti na zemlju, kako e crvi razjedati grenike. Sluajui to bilo mi je uasno. Uinilo mi se da e te muke sigurno i mene snai. Pomislih: ako bih pokuao da spasem duu, moda bih iskupio grehe. Dugo sam razmiljao i najzad odluih da ostavim svoj zanat. Prodao sam kuu i kako sam iveo sam, postao sam umar s tim da mi nagrada bude hleb, neto malo odela i svee koje palim za vreme molitve. Evo vie od deset godina kako tako ivim. Jedem jednom dnevno i to samo hleb i vodu. Svakog jutra ustajem sa prvim petlima i sve dok ne svane inim metanije. Kad se molim, onda zapalim po sedam svea pred ikonama. Danju kad obilazim umu nosim na sebi teke verige. Ne psujem, ne pijem nikakav alkohol, ne svaam se, sa enama nemam nikakve veze. S poetka sam bio srean to ovako ivim, a zatim su poele da me obuzimaju misli kojih nikako ne mogu da se oslobodim. Bog zna da li u zasluiti oprotaj grehova, a ovakav ivot je veoma teak. I onda, da li je sve to istina to pie u knjigama? Kako to ovek moe da vaskrsne? Oni koji su umrli pre sto godina, vie od njih ni praha nema. I ko zna da li uopte postoji pakao? U svakom sluaju niko se jo nije vratio s onog sveta; kad ovek umre on istruli i od njega ne ostane vie ni traga. Moda su ovu knjigu napisali popovi samo da bi nas, proste ljude, zaplaili i lake potinili. ovek tako ivi na ovoj zemlji teko i bez utehe, a na drugom svetu nee imati nita. emu onda sve ovo? Nije li moda bolje da se ovek bar ovo malo vremena dok je na zemlji nauiva. Eto, takve me misli proganjaju, dodade on, i bojim se da u morati da se vratim svom zanatu.

Kad sam ovo uo bilo mi je veoma ao tog oveka, pa pomislih: obino se govori da su samo intelektualci i naunici "slobodni mislioci" i da ni u ta ne veruju, a evo kako i nai prosti seljaci umeju da ne veruju. Verovatno zao duh ne bira, tavie moda jo lake napada neuke. Treba se prosveivati koliko god vie moemo i jaati se Reju Bojom protiv neprijatelja due. U nameri da pomognem ovom bratu i da ojaam njegovu veru izvadih iz torbe Dobrotoljublje i otvorih ga na sto devetoj glavi od prepodobnog Isihija. Proitao sam i objasnio da se ovek ne moe uzdrati od greha samo iz straha od krize, jer dua ne moe da se oslobodi grenih misli bez uvanja uma i istote srca koji se zadobijaju kroz unutarnju molitvu. Svi oni koji iz straha od paklenih muka otponu dobrodeteljni ivot, kao i oni koji ga ponu radi nagrade u Carstvu nebeskom su, prema Svetim Ocima, slini najamnicima jer je strah od muka - put sluge, a elja za nagradom - put najamnika. Bog meutim eli da ljudi dolaze k Njemu putem sinovskim, to jest da iz ljubavi i usra prema Njemu budu poteni i da se naslauju spasonosnim jedinstvom sa Njim u svojim duama i srcima. - Uzalud se umara i namee sebi razne teke podvige. Bie uvek i u najmanjoj prilici sklon da grei i nikada nee biti spokojan, sve dok ti Bog ne bude stalno u pameti, a Isusova molitva u srcu. Nego ti, brate, otponi da neprestano svrava Isusovu molitvu to ti nee biti teko u ovoj pustinji i uskoro e videti korist od toga. Bogohulne misli e nestati, vera i ljubav prema Spasitelju probudie se u tebi, razumee kako to mrtvi mogu da vaskrsnu i Strani sud e ti izgledati onakav kakav e on ustvari i biti. Na srcu e ti biti tako lepo i lako od molitve da e se zauditi i vie nee aliti to vodi ovaj spasonosni ivot. Zatim sam mu rastumaio, to sam bolje umeo, kako da zapone i kako da upranjava neprestano Isusovu molitvu. Proitao sam mu i ta o tome govori Sveto Pismo i Dobrotoljublje. Bilo je vidno da se on sa tim saglaavao i da ga je to uspokojilo. Poto sam se rastao od njega otiao sam u svoju kolibu. Duhovno udubljivanje Boe moj! Koliku radost, koliko spokojstvo i ushienje osetih kada sam prekoraio prag te peine ili tanije reeno tog groba. Liila mi je na divan dvorac ispunjen utehom i veseljem. Plaui od radosti zahvalio sam se Bogu i pomislio: e sad u ovoj tiini i miru treba marljivo raditi i moliti Gospoda da me urazumi, pa poeh da itam Dobrotoljublje od korica do korica sa velikom panjom. Posle nekog vremena zavrio sam sa itanjem i uvideo koliko se mudrosti, i dubine svetosti nalazi u toj knjizi. Ali kako se u njoj govori o mnogim i raznim problemima i to po poukama mnogih Svetih Otaca ja nisam mogao sve da razumem niti da obratim panju iskljuivo na samodejstvujuu srdanu molitvu. A to sam mnogo eleo rukovoen zapoveu Bojom koju nam je Apostol saoptio reima: Starajte se pak za vee darove (I Kor. 12, 31) i jo Duha ne gasite (I Sol. 5,19). Razmiljao sam razmiljao, ali nisam znao ta da radim - sam nisam dovoljno pametan, a uz to nemam nikoga da mi pomogne. Dosaivau Gospodu svojim molbama, pa e mi On moda sve to razjasniti. Tako sam itav dan proveo u molitvi ne prekidajui je ni za

trenutak; misli mi se umirie i ja zaspah. Sanjao sam da sam u eliji mog pokojnog starca i da mi on tumai Dobrotoljublje. Govorio je: "Ova knjiga je puna mudrosti, to je tajanstvena riznica poimanja skrivenih namera Bojih. Ona nije uvek svakom dostupna, ali ona sadri pouke za svakog: za mudrog - mudre, za prostog - proste. Stoga vi neuki ne treba da itate Dobrotoljublje po redu. Raspored poglavlja je tu bogoslovski, dok prost ovek koji eli da iz ove knjige naui unutarnju molitvu treba da je ita sledeim redom: 1) najpre knjigu monaha Nikifora (u drugom delu Dobrotoljublja); zatim 2) knjigu Grigorija Sinaita u celosti osim malih poglavlja; 3) Simeona Novog Bogoslova o tri vida molitve kao i slovo o veri i najzad 4) Kalista i Ignjatija. Kod ovih Otaca nalazi se u potpunosti izloeno uenje o unutarnjoj molitvi srca, razumljivo za svakoga. A ako hoe najjasniju pouku o molitvi ti nai u etvrtom delu skraene pouke o molitvi od Kalista, patrijarha Carigradskog." U snu uzeh Dobrotoljublje i poeh traiti to mesto, no nikako nisam mogao da ga naem. Onda sam starac prevrnuvi nekoliko listova ree: - Evo tu je, obeleiu ti ga, pa dohvati sa zemlje pare ugljena i naini znak na toj strani. Sve to je starac govorio paljivo sam sluao i trudio se da to bolje zapamtim. Kad sam se probudio jo nije bilo svanulo, pa sam ostao leei i priseao se svega to sam u snu video i uo. Poeh da razmiljam: Bog zna da li mi se to javio duh pokojnog starca ili je to bila moja uobrazilja, poto sam esto mislio na Dobrotoljublje i mog starca. Sa takvim mislima sam ustao; svitalo je. Odjednom ugledah na kamenu koji mi je sluio kao sto, moje Dobrotoljublje otvoreno na onoj strani koju je starac obeleio. Beleka je bila ista kao i ona u snu, a komadi ugljena je jo leao kraj knjige. Bio sam zaprepaen poto sam znao da knjiga sino nije bila tu - bio sam je ostavio zatvorenu pored mene pre nego to sam zaspao i znao sam da nije bilo nikakvog znaka na toj strani. Ovo me je uverilo u istinitost mog sna i u svetost pokojnog starca: Otpoeh da itam Dobrotoljublje po oznaenom redu. Proitah jedanput, pa onda drugi put. Osetio sam u sebi elju i revnost da oprobam sve to sam proitao. Sad mi je bilo sasvim jasno ta je unutarnja molitva, koja su sredstva kojima se dolazi do nje, koje su posledice takve molitve, kako ona raduje duu i srce i kako se raspoznaje da li je to blaeno stanje od Boga ili od prirode ili od prelesti. Naroito sam eleo da otkrijem mesto srca po uputstvima svetog Simeona Novog Bogoslova. Zatvorio sam oi, svu panju obratio na srce pokuavajui da ga zamislim onako kakvo i jeste na levoj strani grudi i paljivo sluao njegove otkucaje. Tako sam se vebao po pola sata nekoliko puta dnevno. U poetku nisam nita primeivao osim neke tame, ali uskoro sam imao jasniju predstavu o svom srcu i poeo da oseam pokrete u njemu; zatim sam poeo da uvodim u srce i izvodim iz njega Isusovu molitvu naporedo sa disanjem, onako kako ue sveti Grigorije Sinait, Kalist i Ignjatije. To otprilike izgleda ovako: sabrao sam um u srce, udisao vazduh i zadravao ga u grudima izgovarajui: Gospode Isuse Hriste, a pri izdisanju: pomiluj me. Ispoetka sam se

vebao u tome sat ili dva dnevno, dok najzad nisam uspeo da ceo dan tako provodim. Kada bi me obuzela tromost ili lenost ili nedoumica, odmah bih poeo da itam u Dobrotoljublju mesta gde se govori o uvebavanju srca, i volja i usrdnost su se ponovo javljali. Posle tri nedelje ovakvog delanja osetio sam bol u srcu, potom neku prijatnu toplinu u njemu, utehu i mir. Ovo me je podstaklo da se jo usrdnije molim, tako da su sve moje misli bile obuzete time i poinjao sam da oseam veliku radost. Od tada se pojavie i razna oseanja u srcu i umu. Ponekad kao da mi je neto oblilo srce i ja sam oseao neku lakou, neku slobodu i utehu i tako veliku radost u srcu, da sam bio ushien i nekako preporoen. Ponekad sam opet oseao plamenu ljubav prema Isusu Hristu i svoj tvari Bojoj. Ponekad opet su mi se suze blagodarnosti prema Bogu koji i mene, velikog grenika, toliko voli, lile same od sebe niz lice. Ponekad se moj ogranieni um toliko prosvetljivao da sam jasno razumevao ono to ranije nisam mogao. Ponekad se umilna toplina moga srca irila po itavom biu i sav uzbuen oseao sam sveprisustvo Boje. Ponekad dok sam prizivao Ime Isusa Hrista obuzimala bi me snana i duboka radost i ja sam tad razumevao ta znae rei: Carstvo je Boije unutra u vama (Luk. 17, 21). Za vreme ovog blaenog stanja primetio sam da se srdana molitva pojavljuje u tri vida - u duhu, u oseanjima i u ozarenju. U duhu kao umilenje od ljubavi prema Bogu, unutarnji mir, ushienje uma, istota misli, radosno seanje na Boga; u oseanjima kao prijatna toplina srca, punoa itavog bia, oduevljena radost u srcu, lakoa, snano oseanje ivota, neosetljivost na bol i tugu, u ozarenju kao prosvetljenje razuma, razumevanje Svetog Pisma, poznavanje jezika tvari, odvojenost od sujete sveta i poimanje sladosti unutranjeg ivota u Bogu, uverenje o blizini Bojoj i njegovoj ljubavi prema nama. Posle pet meseci usamljenikog ivota provedenih u molitvenom podvigu i duhovnoj radosti toliko sam se bio navikao na srdanu molitvu da sam je bez prestanka obavljao. Na kraju sam osetio da se molitva sama od sebe svrava, bez mog uea; ona je izvirala iz uma i srca ne samo kad sam bio budan, ve i za vreme sna i vie se nije prekidala ni za trenutak. Dua je moja blagodarila Gospodu, a srce se topilo u neprestanoj radosti. Ali dolo je vreme da se uma posee. Drvosee su se okupile i ja sam morao da napustim svoje tiho prebivalite. Poto sam se zahvalio umaru i oitao molitvu, celivao sam zemlju na kojoj me je Bog udostojio Svoje milosti, pa uzevi torbu sa knjigama na lea pooh. Dugo sam lutao dok najzad nisam stigao do Irkutska. Srdana, samodelatna molitva srca me je veselila itavim putem, premda ne uvek u istom stepenu. Gde god ja bio, to god radio, ona mi nikad nije smetala i nita je nije moglo umanjiti. Ako bih neto radio molitva je sama od sebe tekla, a posao je bolje napredovao. Ako bih neto paljivo sluao ili itao, molitva ni onda nije prestajala i ja sam istovremeno oseao i jedno i drugo kao da sam podeljen ili kao da se u mom telu nalaze dve due. Boe moj, koliko je ovek tajanstven!...

Susret sa vukom Kako su velika djela tvoja Gospode! Sve si premudro stvorio. (Ps. 104, 24). Na putu sam imao mnogo udnih doivljaja. Ne bih stigao ni za nekoliko dana da sve ispriam. Ali primera radi evo ta mi se jednom dogodilo. Jedne zimske veeri prolazio sam umom idui u neko selo na dve vrste odatle gde sam hteo da prenoim. Selo mi je ve bilo na vidiku kad odjednom jedan kurjak skoi na mene. U ruci sam imao vunene brojanice mog pokojnog starca koje sam uvek nosio uza se; njima sam ga odgurnuo. I gle, brojanice mi spadoe s ruku i obavie se ivotinji oko vrata. Kurjak je ustuknuo, jurnuo kroz trnjak, ali se zadnjim apama zaplete u trnje, a brojanice se zakaie za jedno suvo drvo. Vuk se koprcao svom snagom jer su mu brojanice stezale guu. Prekrstih se i pooh da oslobodim ivotinju plaei se da e mi iskidati brojanice i pobei sa tim za mene toliko dragocenim predmetom. im sam priao i uhvatio brojanice vuk se trgao, prekinuo ih i pobegao. Poto sam se zahvalio Bogu i spomenuo mog pokojnog starca nastavih put i sreno stigoh u selo. Odmah sam otiao u gostionicu da potraim prenoite. Za jednim stolom u uglu sedela su dva oveka jedan ve u godinama, a drugi, krupniji, bio je neto mlai. Pili su aj. Upitah seljaka koji je uvao njihove konje ko su ti ljudi, i on mi ree da je onaj stariji uitelj, a ovaj drugi sudski pisar i da su obojica plemii. - Vozim ih na vaar na dvadeset vrsti odavde, dodade seljak. Poto sam se malo odmorio zamolih od gazdarice iglu i konca, pa se pribliih svei da uijem brojanice. Pisar me pogleda i ree: - Ala si se ti molio kada si i brojanice pokidao. - To nisam ja uradio ve jedan kurjak. - Gle, zar se i vukovi mole, ree pisar smejui se. Onda sam im ispriao ta se dogodilo i objasnio zato su ove brojanice tako dragocene za mene. Pisar se opet nasmeja, pa ree: - Vi koji ste poboni svuda vidite neko udo. ta tu ima tajanstveno. Ti si to jednostavno bacio na tog kurjaka i on se uplaio i pobegao. Psi i vukovi se oduvek boje kad se neto na njih zavitla. A to se u umi zapleo u trnje, to bogme nije teko. Ipak ne treba verovati da sve to se u svetu dogaa jeste neko udo. Onda uitelj otpone da raspravlja sa njim: - Ne govorite tako; vi niste dovoljno upueni u to. to se mene tie ja vidim u ovom dogaaju tajnu - i ulne i duhovne prirode. - Kako to? upita pisar.

- Vi ste verovatno uili u koli neto malo biblijske istorije. Seate li se da su prvom oveku, Adamu, dok je bio bezgrean sve ivotinje bile pokorne; one su mu se same pribliavale bez straha, a on im je davao imena. Starac kome su pripadale brojanice bio je svet; a svetost nije nita drugo do vaskrsavanje prvobitne nevinosti u grenom oveku, zahvaljujui njegovim naporima i injenju dobra i vrlinama. Sveta dua osveuje telo i poto su brojanice bile uvek u rukama jednog svetitelja one su stalnim dodirom sa njim bile proete nekom silom - silom bezgrenosti prvoga oveka. Ovo je tajna duhovne prirode... Tu blagotvornu silu prirodno da oseaju sve ivotinje, pogotovu preko ula mirisa jer je on najosetljiviji organ kod ivotinja. To je tajna ulne prirode. - Za vas uenjake sve je sila i premudrost, dok mi, obini ljudi gledamo stvari mnogo jednostavnije. Evo, na primer, sipati u au malo votke i popiti je, to je po nama ono to daje silu, ree pisar i uputi se ormanu. - Neka vam bude, ree uitelj, ali vi nama ostavite nauku. Uiteljeve rei su mi se dopale, pa mu prioh: - Dozvolite mi da vam jo neto ispriam o mom starcu, pa mu ispriah kako mi se javio u snu, kako me je pouio i ostavio beleku u Dobrotoljublju. Uitelj me je paljivo sluao, a pisar je leao na klupi i gunao: - ovek stvarno poludi kad neprestano zabada nos u Sveto Pismo. Treba samo videti ovoga ovde... Koji bi vrag tumarao nou da dira tvoje knjige. Verovatno si u snu oborio knjigu i ona je pala u pepeo - eto to je itavo udo. Ah ti besposliari, poznajem ih ja, dragi moj, sve te iz tvoje druine, promrmlja pisar, pa se okrete zidu i zaspa. Ja se nagoh prema uitelju i rekoh: - Ako hoete mogu vam pokazati knjigu sa belekom. Videete da to nije mrlja od pepela. Izvadih Dobrotoljublje iz torbe, pa mu ga pokazah i rekoh: - udi me da duh moe da uzme pare ugljena i da pie njime... Uitelj pogleda oznaku na knjizi i ree: - To je tajna duha, pokuau da ti je objasnim. Kad nam se duh javi u telesnom obliku njegovo je telo sastavljeno od svetlosti i vazduha, a kad zavri svoje javljanje, opet vraa ono to je primio u iste elemente od kojih mu je bilo telo sastavljeno. Kako je vazduh lako pokretljiv, to dua obuena u nj moe da se kree, hvata razne predmete, ita i tako dalje. Ali kakva ti je to knjiga? Daj da je vidim, pa otvori Dobrotoljublje na strani gde je bila beseda svetog Simeona Novog Bogoslova.

- To je verovatno neka bogoslovska knjiga. Nisam je nikad imao u rukama. - Ona skoro cela sadri samo uenje o unutarnjoj srdanoj molitvi od dvadeset i pet Svetih Otaca, rekoh ja. - A unutarnja molitva! Znam ja ta je to, ree uitelj. Na to mu se ja duboko poklonih i zamolih ga da mi kae nekoliko rei o tom. - Pa eto, u Novom Zavetu pie da se ovek kao i sva tvar pokori propadljivosti, ne od svoje volje i da uzdie i tui za slobodom slave dece Boje (sr. Rim. 8 : 21, 22). To tajanstveno uzdisanje svega stvorenog, to uroeno stremljenje dua, to je stalna molitva. Ona se ne ui jer je ona u svemu i u svakom. - Ali kako otkriti i osetiti u srcu tu molitvu? Kako postati svestan nje i dragovoljno je prihvatiti, postii da ona aktivno dejstvuje u nama, radujui, prosveujui i spasavajui duu?, upitah ja. - Ne znam da li o tom pie negde u bogoslovskim knjigama, odgovori uitelj. - Ali ovde, ovde je sve to napisano, povikah ... Uitelj zabelei naziv knjige i ree: - Poruiu tu knjigu iz Tobolska, pa u pogledati. Tako se rastadosmo. Odlazei zahvalio sam Bogu za razgovor sa uiteljem i pomolio Gospodu da uini da i pisar proita Dobrotoljublje i da razume njegov smisao na spas svoje due. Seoska devojka Jednom s prolea dooh u neko selo gde sam odseo kod svetenika. Bio je to divan ovek. iveo je sam i poto me je upoznao ree: - Ostani sa mnom - potreban mi je poverljiv ovek, a dobie i platu. Verovatno si video da se pored stare crkve od drveta zida nova od kamena. Ne mogu da naem nekog savesnog oveka da nadgleda radnike i da bude u kapeli i prikuplja priloge za zidanje. ini mi se da si ti sposoban za to i da bi ti taj posao odgovarao - bie sam u kapeli i moi e da se moli Bogu koliko hoe, tu ima i odvojena sobica za uvara. Ostani, molim te, makar dok se crkva ne zavri. Dugo sam se opirao, ali najzad sam morao da popustim na svetenikovo navaljivanje. Reio sam, dakle, da ostanem do jeseni, pa otpoeh da ivim u kapeli. U poetku sam imao prilino mira, pa sam mogao da upranjavam molitvu, ali kad naioe praznici

poe da dolazi mnogo sveta - jedni da se mole, drugi da se dosauju, trei opet da kradu sa tasa za priloge. Kako sam ponekad za to vreme itao Sveto Pismo ili Dobrotoljublje, neki posetioci bi se zaustavili da razgovaraju sa mnom, a neki bi opet molili da im proitam neto iz tih knjiga. Posle nekog vremena primetio sam jednu devojku iz sela koja je esto dolazila u kapelu i dugo ostajala da se moli. Obrativi panju na njeno aputanje, primetio sam da govori neke udne molitve. Neke od njih su bile sasvim izvitoperene. Jednom je zapitah: - Ko te je tome nauio? Ona mi odgovori da ju je tome nauila njena majka koja je pravoslavne vere, dok joj je otac raskolnik - bespopovac. Bi mi je ao, pa joj predloim da ita molitve pravilno, po predanju svete Crkve. Nauio sam je Oe na i Bogorodice Djevo. Na kraju joj rekoh: ponajvie izgovaraj Isusovu molitvu jer nas ona pribliuje Bogu vie nego ostale molitve i kroz nju e zadobiti spas svoje due. Devojka me je posluala i gle, posle izvesnog vremena mi ree da se navikla na Isusovu molitvu i da osea potrebu da je neprestano ponavlja. Dok se molila oseala je, kae, u poetku neku prijatnost a zatim radost i elju da se neprestano moli. Ovo me je veoma obradovalo, pa joj posavetovah da se to vie moli prizivajui Ime Isusa Hrista. Leto se ve bliilo kraju. Mnogi posetioci su dolazili k meni ne vie samo da mi trae savet ili da me sluaju dok itam, ve su mnogi dolazili da mi priaju svoje domae nevolje, pa ak i da pitaju za svoje izgubljene stvari. Oigledno je bilo da su me pojedini smatrali za arobnjaka. Jednoga dana ona devojka dotra k meni sva oajna. Pitala me je ta da radi. Njen otac je hteo da je uda protiv njene volje za raskolnika kao to je on i da venanje ne obavi svetenik ve neki seljak. - Je li to zakoniti brak? povika ona. To je isto to i blud. Pobei u ma kud. - Ali kuda e? Svuda e te pronai. U dananje vreme nigde se ne moe bez isprava, tako da e te lako otkriti. Bolje je da se iskreno moli Bogu da On pokvari nameru tvoga oca i sauva te od greha i jeresi. Ovo je mnogo bolje od bekstva. Ukoliko je vreme vie odmicalo larma spolja mi je sve vie smetala. Najzad leto proe. Reih da napustim kapelu i nastavim svoja putovanja, pa otidoh kod svetenika i rekoh mu: - Oe, vi znate ta elim. Potreban mi je mir da bih mogao da se posvetim molitvi, a ovde je za mene i suvie buno i prometno. Izvrio sam to ste traili od mene - ostao sam itavo leto, a sada me pustite da odem i blagoslovite moj put. Svetenik nikako nije hteo da me pusti:

- ta ti ovde smeta da se moli? Nema nikakvog posla osim da sedi u kapeli. Hleb ti je obezbeen. Moli se tako ako hoe i danju i nou - budi s Bogom. Ti si sposoban i potreban za ovo mesto -ne govori gluposti sa posetiocima, poboan si i poten i mnogo prikuplja za hram Boji. To je u Bojim oima vee delo od tvoje usamljenike molitve. Zato da Si uvek sam? Kad je ovek me ljudima daleko se lepe moli Bogu. Bog nije stvorio oveka samo zato da on samo.o sebi brine, ve zato da jedni druge pomaemo prema svojim moima. Pogledaj na svetitelje i na vaseljenske uitelje, oni su i danju i nou radili i brinuli se za Crkvu; oni su svuda propovedali i nisu ostajali usamljeni da se kriju od svoje brae. - Bog ne daje svima iste darove, rekoh ja. Mnogi su bili propovednici, ali mnogi su bili i pustinjaci. Svako radi prema svojim sklonostima verujui da je to njegov pravi, Bogom odreeni put. Kako bi inae objasnili injenicu da su mnogi svetitelji ostavili sva crkvena dostojanstva i poasti i pobegli u pustinju, da ne bi bili iskuani u svetu? Tako je sveti Isak Sirjanin napustio svoju arhipastirsku slubu, a prepodobni Atanasije Atonski svoj manastir. Oni su smatrali da ih ta mesta sablanjavaju i duboko su verovali u one Hristove rei: Kakva je korist ovjeku ako sav svet dobije a dui svojoj naudi? (Mt. 16, 26). - Ali oni su bili veliki svetitelji. - Ako se svetitelji toliko uvaju ljudi, odgovorih, koliko li tek treba da to ini jedan slab grenik. Najzad se srdano oprostih od ovog dobrog svetenika. Posle deset vrsti hoda zaustavih se da prenoim u nekom selu. U selu je iveo jedan seljak teko bolestan. Posavetovao sam njegovoj porodici da ga prieste svetim Hristovim tajnama i ujutru poslae po seoskog svetenika. Ostao sam da bih se poklonio pred svetim darovima i pomolio za vreme te velike tajne. Sedeo sam na klupi ispred kue i iekivao svetenika. Odjednom spazih kako prema meni tri ona devojka koju sam u kapeli uio da se moli. - Kako si dola dovde? upitah je. - Kod kue je sve bilo spremno da me udaju za raskolnika, pa sam pobegla. Onda mi se baci pred noge i povika: - Smiluj mi se, povedi me sa sobom, odvedi me u manastir,- neu da se udam, hou da ivim u manastiru i da se molim Isusovom molitvom! Tebe e tamo posluati i primie me. - Pa kuda da te vodim? Ne znam ni jedan manastir ovde i kako da te povedem bez line karte? Nigde se nee moi zadrati, odmah ete pronai, vratiti kui i kazniti zbog bekstva. Bolje se vrati kui i moli Bogu, a ako nee da se uda pravi se da ima neki

nedostatak. To se zove spasonosno pritvorstvo. To su isto inile svete matere Klimenta i prepodobna Marina koja se spasavala u jednom mukom manastiru, a tako su radile i mnoge druge svete devojke. Dok smo tako razgovarali videh etiri seljaka koji su kolima jurili pravo k nama. im su doli, uhvatili su devojku, stavili je u kola i poslali je sa jednim od njih. Ostala trojica mi vezae ruke i vratie me u selo u kojem sam bio proveo to leto. Na sva moja objanjenja odgovarali su viui: Nauiemo mi tebe, svee, kako se zavode devojke! Uvee me odvedoe u zatvor gde mi stavie lance na noge, pa me zatvorie s tim da mi se sutradan sudi. Kada je svetenik uo ta mi se dogodilo doao je da me poseti, doneo mi je da jedem i poeo da me tei govorei da e me uzeti u odbranu i da e kao moj ispovednik izjaviti da nisam imao rave namere. Malo posedesmo i on otide. Iste veeri prolazio je kroz selo predsednik sreza i uo za ovaj dogaaj. Naredio je da se sazove zbor i da se izvedem pred sud. U sudnici sam dugo stajao i ekao. Najzad je stigao predsednik. Bio je prilino ljut i ne skidajui kapu sede za sto. - Hej, Epifane, ta mlada devojka, tvoja ki, nije li neto odnela iz kue? povika on. - Nije gospodine. - Da nije pravila gluposti s onim idiotom ovde? - Ne gospodine. - Onda, presuda je doneta: s tvojom erkom radi ta zna, a ovog deliju emo najpre malo da pouimo, pa emo ga onda sutra prognati odavde i zabraniti mu pristup u selo. Eto tako. Na to se predsednik die i otide da spava, a mene vratie u zatvor. Sutradan rano izjutra dooe dva seljaka pa me istukoe i onda pustie. Otiao sam iz tog sela zahvaljujui Gospodu to mi je dozvolio da stradam radi Njegovog Imena. Ovaj dogaaj me je ohrabrio i jo vie podstakao na molitvu. Nita od svega to se dogodilo nije me alostilo - izgledalo mi je kao da se sve to odnosi na nekog drugog i da sam ja samo posmatra; ak mi je i ibanje bilo snoljivo jer mi je srdana molitva veselila duu i nije dozvoljavala da obraam panju na ma ta drugo. Posle etiri vrste hoda sretoh majku one devojke, koja se vraala sa pijace. Zastala je da mi kae: - Mladoenja nas je ostavio. Naljutio se na Akulku to je pobegla od njega. Zatim mi dade hleba i kola i ja nastavih put.

Vreme je bilo suvo i nije mi se ilo u selo da noim. Opazih u umi dva stoga sena, pa se tu smestih i zaspah. Sanjao sam da idem i itam pouke svetog Antonija Velikog iz Dobrotoljublja. Najednom mi se pridrui moj starac i ree: - Ne treba to da ita, itaj ovde, pa mi pokaza 35. glavu od Jovana Karpatijskog u kojoj pie: "Ponekad je ovek izloen uvredama i iskuenjima zbog onih koje je duhovno pomagao". Zatim mi pokaza poglavlje 41. u kojem stoji: "Svi oni koji se budu usrdnije molili bie izloeni velikim i stranim iskuenjima". Na kraju mi jo ree: - Ne boj se i ne oajavaj zbog toga. Seti se rei apostola Jovana: Vei je onaj koji je u vama nego li koji je na svijetu (I Jov. 4, 4). Sada si se na primeru uverio da nema iskuenja koje ovek ne moe da savlada jer e Bog dati s iskuenjem i izlaz (I Kor. 10, 13). Nada na ovu pomo Boju krepila je i rukovodila svete molitvenike koji ne samo da su sav ivot proveli u neprestanoj molitvi, ve su iz ljubavi i druge uili i prosveivali. Evo ta o tome govori sveti Grigorije Solunski: "Nije dovoljno da se ovek po zapovesti Bojoj neprestano moli imenom Isusa Hrista, ve je potrebno da i druge tome naui, pa bili oni monasi ili mirjani, obrazovani ili neuki, ljudi, ene ili deca; potrebno je da u svima probudi volju za unutarnju molitvu". Prepodobni Kalist Angilikud kae to isto: "Duhovno delanje, to jest unutarnju molitvu, sazercanje, naine usavravanja due, ne treba uvati samo za sebe, ve to treba preneti i na svoje blinje bilo usmeno ili pismeno. Sve ovo treba initi iz ljubavi i radi opteg dobra. Bog je kroz premudrog Solomona rekao: Brat od brata pomognut je kao grad tvrd i visok (Pri. 18, 19). Treba se samo svim silama uklanjati od gordosti i paziti da dobro seme boanskog uenja ne propadne. Kad sam se probudio oseao sam veliku radost u srcu, a u dui nove snage. Pooh dalje. udesno isceljenje Mnogo kasnije imao sam jo jedan uzbudljiv doivljaj. Ako hoete, ispriau vam ga. Jednoga dana, dvadeset etvrtog marta, javila mi se vrlo jaka elja da se na Blagovesti - dan posveen Presvetoj Bogorodici - priestim svetim Hristovim tajnama. Raspitah se za crkvu i rekoe mi da ima jedna na trideset vrsti odatle. Putovao sam itavog tog dana i naredne noi samo da bih stigao na jutrenje. Vreme je bilo vrlo runo, as sneg, as kia, a povrh svega jak vetar i mraz. Put je vodio preko nekog potoka i tek to sam napravio nekoliko koraaja led se prolomio i ja sam propao u vodu sve do pojasa. Doao sam sav mokar u crkvu i odstojao itavo jutrenje i svetu Liturgiju na kojoj me je Bog udostojio da se priestim. Da bih taj dan proveo u miru, daleko od svega to bi naruavalo moju duhovnu radost, zamolio sam uvara crkve da mi dozvoli da do sutra ostanem u njegovoj kuici. Celog tog dana sam bio neizmerno srean i spokojan. Leao sam na klupi u toj hladnoj kolibici kao da sam u naruju Avramovom, a molitva je silno dejstvovala. Ljubav prema

Spasitelju i Majci Boijoj punila je moje srce umiljenjem, a duu mi je obuzimalo neko radosno oduevljenje. Kad je poelo da se smrkava odjednom sam osetio jak bol u nogama. Setih se da su mokre, ali odbacivi ovo rasejavanje ponovo utonuh u molitvu tako da vie nisam oseao bol. Meutim, kada sam sutra ujutru hteo da ustanem nisam mogao da se pomerim. Noge su mi bile oduzete i nepokretne. uvar me je svukao sa klupe i ostao sam tako nepomian itava dva dana. Treeg dana uvar me je isterao iz kuice i rekao: - Ako mi jo umre ovde, opet u imati tranja oko tebe. Uspeo sam da se na rukama dovuem do crkvenog trema. Tu sam leao oko dva dana. Ljudi koji su prolazili nisu se osvrtali na mene i moje molbe. Najzad mi prie jedan seljak i otpoe razgovor. Zatim mi ree: - ta e mi dati da te izleim? Ja sam od istog bolovao i znam lek za to. - Nemam nita da ti dam, odgovorih. - A ta ima u torbi? - Samo suv hleb i knjige. - Pa dobro, ako te izleim, radie kod mene jedno leto. - Ne mogu ni da radim. Vidi da mi je jedna ruka oduzeta. - Pa ta onda ume? - Samo da itam i piem. - A da pie! Pa dobro, nauie mog sina da pie; on zna pomalo da ita, ali ja bih hteo da naui i da pie. Uitelji mi mnogo trae, dvadeset rubalja za celu azbuku. Poto smo se sporazumeli, odnesoe me uz pomo uvara kod seljaka gde me smestie u neku staru kuicu koja se nalazila na kraju dvorita. Seljak otpoe da me lei. Pet puta dnevno masirao sam noge nekom tenou koju je on spravio dugim topljenjem raznih ivotinjskih i ptiijih kostiju i tek sutradan sam mogao da pokreem prste; treeg dana sam ve mogao da stojim i hodam po dvoritu oslanjajui se o tap. U roku od nedelju dana moje noge su opet postale normalne. Zablagodario sam Bogu za ovo, mislei u sebi: kakva se premudrost Boija skriva u tvarima! Suve, gnjile, skoro u zemlju pretvorene kosti, sadre u sebi takvu ivotnu silu, boju, miris i dejstvo na iva tela, i kao da saoptavaju ivot umrtvljenom organizmu! Nije li i to zalog budueg vaskrsenja tela?! Da mi je sad onaj umar kod koga sam iveo, koji je sumnjao u sveopte vaskrsenje mrtvih!

Poto sam ozdravio poeo sam da pouavam maliana. Kao primer za vebu napisao sam mu Isusovu molitvu i zadao mu da je prepisuje. Ovaj posao nije nimalo bio zamoran za mene jer je moj ak bio slobodan samo rano izjutra poto je preko celog dana radio kod gazde. Dete je bilo bistro i ubrzo je skoro bez greke pisao. Kada je upravitelj, njegov gazda, saznao da on pie, upitao ga je ko ga je tome nauio. Dete odgovori da je radio sa sakatim bogomoljcem koji stanuje u njihovoj staroj kuici. Upravitelj - Poljak, radoznao ovek, doe da me vidi. Zatekao me je kako itam Dobrotoljublje. Poto smo malo porazgovarali upita me: - ta to ita? Pokazah mu knjigu. - A, Dobrotoljublje! Video sam tu knjigu kod naeg svetenika u Vilni. uo sam da ona sadri udna uputstva u pogledu molitve, koja su izmislili grki kalueri pod uticajem budistikih fanatika. uo sam da oni naduju plua vazduhom i glupo uobraavaju da oseaju neko golicanje u srcu, to tumae kao molitvu Bogom darovanu. Treba se, brate, prosto moliti i time ispuniti svoju dunost prema Bogu. Ujutru, kad ustane treba da proita Oe na kao to je uio Hristos i oduio si dug za ceo dan; a ako ovek stalno ponavlja jedno isto on e ili sii s uma ili otetiti srce. - Ne govorite tako o ovoj svetoj knjizi. Nisu ovo gospodine, napisali prosti grki kalueri, ve veliki i sveti ljudi koje i vaa crkva potuje, kao to su Antonije Veliki, Makarije Veliki, Marko Podvinik, Jovan Zlatousti i drugi. to se tie indijskih kaluera, moj starac me je uio da su oni kasnije uzeli od Svetih Otaca tehniku srdane molitve, izopaili je i pokvarili. Sve pouke o unutarnjoj molitvi u Dobrotoljublju su nadahnute Svetim" Pismom u kojem je Isus Hristos, ostavljajui nam Oe na za obrazac molitve, jo zapovedio da se neprestano molimo, uei: Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom duom svojom i svom misli svojom (Mat. 22, 37). Pazite, straite i molite se Bogu (Mar. 13, 33) i Budite u meni i ja u u vama (Jov. 15, 4). Sveti Oci, tumaei rei cara Davida iz psalma: Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod (Ps. 34, 8), kau da hrianin treba sve da ini da bi poznao lepotu molitve i naao u njoj utehu, a ne da se zadovolji time da jednom dnevno oita Oe na. Evo ta Sveti Oci govore o onima koji ne pokuavaju da naue boanstvenu srdanu molitvu. Oni smatraju da takav ovek trajno grei jer se prvo protivi Svetom Pismu; drugo - ne priznaje da postoji vie i savrenije stanje due, ve se zadovoljava spoljanjim vrlinama zbog ega ne moe da stvarno tei za pravdom Bojom i liava se blaenstva i radosti u Bogu,- tree precenjujui svoje spoljanje vrline, esto pada u prelest i gordost. - To je pametno, ree upravitelj. Ali kako bi mi obini mirjani mogli da poemo tim putem? - Sad u vam proitati kako su neki hriani, iako su iveli u svetu, nauili stalnu molitvu. - Onda naoh u Dobrotoljublju Slovo Simeona Novog Bogoslova o junoi Georgiju i poeh mu itati.

Ova se pouka dopade upravitelju, pa mi ree: - Daj mi tu knjigu da je itam u slobodnim asovima. - Ako hoete dau vam je na jedan dan, ali vie ne mogu jer je ja stalno itam i ne mogu bez nje. - Dobro, ali makar mi prepii taj odlomak; platiu ti. - Meni novac nije potreban, ali u vam sa zadovoljstvom prepisati to elite u nadi da e vas Bog pobuditi na molitvu. Odmah sam prepisao dotini odeljak. Upravitelj je to proitao svojoj eni kojoj se pouka isto tako dopala. Od toga dana pozivali su me k sebi s vremena na vreme. Odlazio sam sa Dobrotoljubljem i itao im dok su oni pili aj. Jednoga dana me zadrae na veeri. Sa nama je bila i upraviteljeva ena, ljubazna stara gospoa. Dok je jela ribu progutala je sluajno koicu i pored svih naih napora nismo mogli da je izvadimo. Gua ju je jako bolela i dva sata kasnije morala je da legne u postelju. Poslali su po lekara na trideset vrsti odatle, a ja sam sav alostan otiao kui. Te noi, kako sam lako spavao, zauh glas mog pokojnog starca, premda nikoga nisam video u sobi. Glas mi je govorio: "Tebe je onaj seljak izleio, zar ti ne moe nita da uini za upraviteljevu enu? Bog nam je zapovedio da saoseamo u tuim nevoljama". - Pomogao bih joj drage volje, ali ne znam kako. - Evo ta treba da radi. Ta gospoa je oduvek imala veliku odvratnost prema ricinusovom ulju - ve od samog mirisa njoj je muka, zato joj ti daj jednu kaiku tog ulja, ona e povratiti, izbaciti koicu, a ulje e ublaiti bol u gui i ena e ozdraviti. - Ali kako u je naterati da popije kad se njoj gadi od toga? - Zamoli upravitelja da joj dri glavu, a ti joj na silu sipaj tenost u usta. Na to se probudih, odmah otidoh kod upravitelja i sve mu detaljno ispriah. - Kako e pomoi to ulje, ree on, kad je ve skoro bez svesti i ima visoku temperaturu, a vrat joj je sav oteen? Na kraju moemo uvek da pokuamo. U svakom sluaju ulje ne moe koditi. Upravitelj nasu malo ricinusa u au i nekako smo uspeli da njegova ena to popije. Odmah zatim bolesnica je poela jako da povraa i izbacila je koicu i malo krvi. Posle ovoga bilo joj je bolje i ubrzo je zaspala.

Sutradan ujutru kada sam doao da ujem novosti o njenom zdravlju, zatekao sam je kako pije aj s muem. Oboje su se veoma udili ovom udesnom isceljenju. Pogotovu ih je zbunjivalo to sam ja u snu saznao za njenu odvratnost prema ricinusovom ulju o emu oni nisu nikom spominjali. Utom doe i lekar. Upraviteljeva ena mu ispria kako sam je izleio a ja opet kako je meni onaj seljak spasao noge. - Oba sluaja nisu iznenaujua, ree lekar, jer je tu dejstvovala prirodna sila, ali ipak pribeleiu. Lekar izvadi olovku i zapisa nekoliko rei u belenicu. Ubrzo se proirio glas da sam prozorljiv, da sam celebnik i udotvorac. Sa svih strana je dolazio svet da me pita za savet. Donosili mi ak i darove i poeli da me potuju kao nekog sveca. Posle nedelju dana, poto sam razmislio o svemu, uplaih se da u se pogorditi i oleniti, pa sledee noi kriom napustim selo. Dolazak u Irkutsk Opet sam nastavio svoja usamljenika lutanja. Oseao sam se neobino lako, kao da mi je neki veliki teret spao s lea, a molitva je sve vie i vie blaila duu. Srce mi je ispunjavala velika ljubav prema Spasitelju, koja se ponekad preobilno izlivala i umilno irila po itavom mom biu. Lik Gospoda Hrista bio mi je tako duboko urezan u svest da kada sam razmiljao o dogaajima iz Evanelja, imao sam utisak da se sve to odigrava tu, pred mojim oima. Bio sam tada toliko uzbuen da sam plakao od radosti, a u srcu oseao neizrecivu sreu. Ponekad sam po tri dana ostajao daleko od svakog ljudskog naselja i tako, zaboravljajui na sav ostali svet, ushien, imao sam utisak da sem mene niko vie ne postoji na zemlji; jedino ja veliki grenik, stajao sam pred svojim milostivim i ovekoljubivim Bogom. Usamljenost mi je bila slatka i molitva je tada bila umilnija nego li dok sam bio meu ljudima. Najzad stigoh u Irkutsk. Poto sam se poklonio motima svetog Inokentija, upitah se kuda u. Nisam eleo da se due zadravam u varoi jer je bila prenaseljena. Iao sam ulicom i razmiljao. Najednom zastade preda mnom jedan trgovac iz grada i ree mi: - Vidim da si putujui bogomoljac,- hajde doi kod mene. Kad stigosmo do njegove kue koja je bila veoma lepa, on me upita ko sam i ja mu ispriah za svoja putovanja. - Trebalo bi da ode do Jerusalima, ree mi on. To ti je svetinja kakve nigde nema. - Rado bih otiao, odgovorih, ali nemam ime da platim podvoz. Za to je potrebno mnogo novaca. - Ako hoe mogu ti pomoi. Prole godine poslao sam tamo jednog starca, naeg metanina. Sluaj, ree zatim, dau ti pismo za mog sina koji je u Odesi. On trguje sa

Carigradom i lako e te prebaciti tamo svojim laama, a iz Carigrada e ti njegovi inovnici platiti put do Jerusalima koji nije tako skup. Bio sam presrean i mnogo sam se zahvaljivao mom dobrotvoru. Najvie sam, meutim, blagodario Bogu koji je pokazao tako veliku ljubav prema meni grenom koji nisam uinio nikakvo dobro delo ni Njemu ni blinjima i koji samo nepotrebno jedem tu hleb. Tri dana sam ostao kod tog velikodunog trgovca. Zatim mi je on dao pismo za njegovog sina i ja pooh za Odesu u nadi da u stii do svetog grada Jerusalima. KAZIVANjE TREE sadraj Pre polaska otiao sam do svoga duhovnika i rekao mu: - Uskoro treba da poem za Jerusalim; doao sam da vam kaem zbogom i da vam zahvalim za vau hriansku milost prema meni, bednom bogomoljcu. -Neka Bog blagoslovi tvoj put, ali jo mi nita nisi ispriao o sebi - ko si i odakle dolazi. Sluao sam mnogo o tvojim doivljajima sa puta, pa bih sad voleo da znam tvoje poreklo i kako si iveo pre nego to si postao putujui bogomoljac. - Rado u vam ispriati o tom, rekoh mu. Nije to duga pria. ivot bogotraitelja Rodio sam se u jednom selu u Orlovskoj guberniji. Posle smrti mojih roditelja, ostalo nas je dvoje, moj stariji brat.i ja. On je imao deset, a ja tri godine. Na deda nas je uzeo kod sebe da bi nas podigao. Bio je to estit i prilino imuan starac. Na glavnom drumu drao je gostionicu i poto je bio vrlo dobar ovek, mnogi putnici su navraali kod njega. Tako, eto, nas dvojica doosmo da ivimo ga njim. Moj brat je bio veoma iv i sve vreme je trao po selu, dok sam ja vie voleo da ostanem pored dede. Praznikom su nas vodili u crkvu, a u kui se esto italo Sveto Pismo, evo, ovo koje nosim sa sobom. Kad je odrastao, moj brat je poeo da pije. Jednom, kad sam imao deset godina brat me je gurnuo sa pei na kojoj smo se obojica odmarali. Pri padu sam povredio levu ruku i od toga vremena ne mogu da se sluim njome jer mi se cela osuila. Kada je deda video da neu moi da radim poljske radove, odluio je da me naui da itam. Poto nismo imali bukvar uio me je, eto, i ovog Svetog Pisma. Pokazivao mi je slova i terao me da sriem rei i onda ispisujem slova. Tako sam, ni sam ne znajui kako, od dugog ponavljanja za dedom, nauio da itam. Kasnije kada vie nije dobro video molio me je da mu naglas itam Bibliju i on me je onda ispravljao. Kod nas je esto svraao pisar, imao je lep rukopis i ja sam voleo da ga gledam kad pie. Ugledajui se na njega poeo sam i ja da nekako ispisujem slova. Videvi moju elju,

pisar me je uputio kako da radim dao mi hartiju, mastilo i zarezao mi pera. Tako sam, eto, nauio da piem. Moj deda se veoma radovao tom uspehu. Jednom mi je rekao: - Bog ti je dao da bude pismen; valjda e od tebe postati valjan ovek. Zahvali Bogu i moli se ee. Ili smo u crkvu na sva bogosluenja, a i u kui smo se ee molili. Dok su deda i baba kleali ili metanisali ja sam ponavljao: Gospode, smiluj se! Tako sam ja rastao sve do sedamnaest godina kad mi je baba umrla. Deda mi onda ree: - Ostadosmo bez domaice. Kako emo? Tvoj stariji brat nije ni za ta, nego da te ja oenim. Dugo sam se odupirao jer sam bio invalid, ali deda je toliko navaljivao da su me najzad oenili jednom dobrom i ozbiljnom devojkom od dvadeset godina. Posle godinu dana deda se razboleo i umro. Pred smrt me je pozvao, oprostio se sa mnom i rekao: - Ostavljam ti kuu i sve to imam. ivi kao to treba, ne varaj nikog, a najvie se moli Bogu jer od Njega sve dolazi. Uzdaj se jedino u Njega, idi u crkvu, itaj Sveto Pismo i pominji nas u svojim molitvama. Evo ti hiljadu rubalja u srebru, uvaj ih, nemoj da ih uludo potroi, ali opet ne budi tvrdica, daj milostinju sirotima i prilai crkvi Bojoj. Deda umre i sahranismo ga. Meutim moj brat je bir ljubomoran to sam ja dobio gostionicu u naslee, pravio mi je spletke i avo ga je tako daleko odveo da je odluio da me ubije. Jedne noi dok smo spavali i kad nije bilo gostiju otiao je u ostavu i zapalio je, poto je prethodno uzeo sav novac iz kase. Moja ena i ja smo se probudili tek kada je itava kua bila u plamenu i imali smo vremena samo da iskoimo kroz prozor onakvi kakvi smo. Pod jastukom smo drali Sveto Pismo, pa smo uspeli samo njega da ponesemo. Tako je, eto, izgorelo sve to smo imali. Moj brat bee iezao. Kasnije, kada bi se napio, hvalio se da je on upalio kuu i uzeo novac. Moja ena i ja ostadosmo goli i bosi, bez iega, pravi prosjaci. Snali smo se kako smo najbolje znali - Pozajmili smo neto novca, sagradili kolibicu i iveli bedno. Moja ena je umela odlino da prede, tka i ije, pa je uzimala porudbine i radila i danju i nou da bi se ishranili. Ja zbog ruke nisam mogao ak ni opanke da pletem. Obino smo zajedno sedeli, ja sam naglas itao Sveto Pismo, a ona je radila i paljivo me sluala. Ponekad bi i zaplakala. Kad sam je pitao zato plae kad nam je Bog dao da ipak nekako ivimo i sastavljamo kraj s krajem, odgovorila je: - Uzbuena sam jer je u Svetom Pismu sve tako lepo napisano. Seali smo se saveta mog dede, esto smo postili, svakog jutra smo itali akatist Presvetoj Bogorodici, a uvee smo oboje inili po hiljadu poklona pred ikonama da ne bi pali u iskuenje. Tako smo nas dvoje mirio iveli neke dve godine. Ali za udo nita nismo znali o unutarnjoj srdanoj molitvi. O tome nikada nismo ni uli. Molili smo se prosto jezikom, metanisali bez rasuivanja, pa ipak elja za molitvom je bila tu. Duge

molitve nam nisu bile teke i rado smo ih svravali. Svakako je imao pravo onaj uitelj koji mi je jednom rekao da u oveku postoji neka tajanstvena molitva koje on nije svestan, ali koja pobuuje svakog od nas da se moli onako kako moe i ume. Posle dve godine moja se ena teko razbolela i devetog dana, poto se priestila, izdahnula je. Ostao sam sam, potpuno sam. Nisam mogao nita da radim. Ostalo mi je samo da idem po svetu i prosim, ali bilo me je stid. Sem toga bio sam mnogo nesrean zbog smrti moje ene. Kada bih uao u nau kolibicu i video njene haljine, maramu, oajniki sam jecao i vie puta sam se onesvestio od bola. Najzad ne mogavi da izdrim od tuge u naoj kuici, prodadoh kolibicu za dvadeset rublji i podelih sirotinji enine i moje stvari. Poto sam invalid dobio sam stalnu putnu ispravu, pa uzeh moju dragu Bibliju i pooh kud me oi vode. Kad sam iziao na drum reio sam da idem najpre u Kijevo da se poklonim svetim Bojim ugodnicima i da ih zamolim da mi pomognu u mojoj nevolji. im sam ovo odluio bilo mi je lake i stigao sam u Kijevo sasvim umiren. Evo ve trinaest godina kako bez prestanka lutam. Posetio sam mnoge crkve i manastire, ali sada radije idem kroz stepe i polja. Ne znam da li e mi Gospod dozvoliti da stignem do svetog grada Jerusalima. Moda e dati Bog da u njemu umrem i da se tamo sahrane moje grene kosti. - Koliko ti je godina? upita moj duhovnik. - Trideset i tri. To su Spasiteljeve godine.

KAZIVANjE ETVRTO sadraj Meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polaem nadanje svoje (Ps. 73, 28). - Narodna poslovica je u pravu kad kae: ovek snuje, a Bog odreuje, rekoh vraajui se svome duhovniku. Imao sam nameru da ve danas otputujem za Svetu zemlju, ali ispalo je drukije,- jedan potpuno iznenadan dogaaj me je zadrao jo dva-tri dana. Nisam mogao da ne doem da vam to ispriam i da vas upitam za savet. Evo ta se dogodilo. Oprostio sam se sa svima i s Bojom pomoi krenuo na put. Kad sam bio kod brane primetih na vratima kue u kojoj sam poslednji put prenoio jednog starog poznanika, biveg kao i ja putujueg bogomoljca koga nisam ve tri godine video. Poto se pozdravismo, zapita me kuda idem. - Ako Bog da u drevni Jerusalim, odgovorih. - Ba dobro, ree on. Imam ovde odlinog saputnika za tebe. - Bog s tobom i sa njim, odgovorih. No zar si zaboravio da ja uvek putujem sam?! - Poekaj, znam da e ti ovaj sasvim odgovarati, a biete obojica jedan drugom od koristi. Otac moga gazde kod koga sam zaposlen kao radnik zavetovao se da e otii u Jerusalim. On ti nee smetati; trgovac je ovde, dobar je stari i potpuno gluv. Moe mu vikati do mile volje - on nita ne uje, a ako hoe da ga neto pita mora mu to napisati. Uvek uti i nee ti dosaivati na putu, ali ti si mu neophodan. Njegov sin mu daje kola i konje koje e prodati u Odesi. Poto starac hoe da ide peke u kolima e nositi stvari i neto malo darova za grob Gospodnji. Moi e i ti da stavi svoju torbu u njih... Sad razmisli. Zar moe dozvoliti da jedan potpuno gluv starac ide sam na tako dalek put? Svuda smo traili nekog da ga povede, ali svi trae mnogo novaca, a onda opasno je pustiti ga sa nepoznatim ovekom jer nosi novac i skupocene darove. to se tebe tie, ja u jemiti i gazda e te sigurno oduevljeno primiti; to su dobri ljudi i veoma me vole. Ve je dve godine kako sam kod njih. Odlui se, brate, u Slavu Boiju i iz ljubavi prema blinjemu. Poto smo tako porazgovarali na vratima, on me uvede u kuu njegovog gazde. Video sam da je to potena porodica i primio ponudu. Odluili smo da krenemo, ako Bog da, dva dana po Boiu posle boanstvene Liturgije. Kako se nepredviene stvari dogaaju u ivotu, ali uvek Bog i Njegova premudrost deluju kroz nae postupke i namere, kao to je napisano: Jer je Bog koji ini u vama i da hoete i da tvorite ono to mu je ugodno (Filip. 2, 13). Moj duhovnik mi na to ree:

- Radujem se, dragi brate, to mi je Bog dozvolio da te opet vidim. Poto si slobodan zadrau te da mi ispria koji susret iz tvog bogomoljnog ivota, jer mi je bilo vrlo zanimljivo da sluam tvoja ranija prianja. - Hou, drage volje, i poeh da priam: Doiveo sam mnogo i dobrog i ravog; sve se ne moe iskazati, a mnogo sam i zaboravio jer sam se trudio da uglavnom zapamtim ono to e moju lenu duu pobuivati na molitvu. Sveg ostalog sam se retko priseao ili bolje reeno, trudio sam se da zaboravim prolost kako savetuje apostol Pavle koji kae: ta je ostrag zaboravljam, a za onijem to je naprijed seem se i trim k meti (Filip. 3, 13). A moj pokojni starac mi je govorio da smetnje za obavljanje srdane molitve mogu dolaziti i s leva i s desna, to jest ako neprijatelj ne uspe da odvrati duu od molitve praznim mislima i grenim slikama, on onda budi u seanju poune uspomene i lepe misli u nameri da samo odstrani duh od molitve koju on ne moe da podnese. Ovo poslednje se zove odvraanje sa desne strane: dua onda naputa razgovor s Bogom - molitvu i uputa se u prijatne razgovore sa samom sobom ili sa okolinom. Stoga me je moj starac uio da u vreme molitve treba goniti iz uma ak i najlepe i najuzvienije misli. Ako na kraju dana uvidimo da smo vei deo vremena proveli u razmiljanju ili pounim razgovorima nego li u istoj unutarnjoj srdanoj molitvi, treba ovo shvatiti kao neumerenost ili kao sebinu duhovnu prodrljivost. Ovo je pogotovu vano za poetnike kod kojih vreme posveeno molitvi treba da je daleko vee od vremena upotrebljenog na druga pobona zanimanja. Ipak, ovek ne moe sve da zaboravi. Neke uspomene se ureu u seanje tako ivo, premda se esto ne podseamo na njih, kao to je sluaj sa jednom svetom porodicom u kojoj mi je Bog dozvolio da provedem nekoliko dana. Jedna pravoslavna porodica Prolazei kroz Tobolsku guberniju proveo sam jedan dan u nekom gradiu. Skoro vie nisam imao hleba, pa uoh u jednu kuu i zamolih malo za put. Domain mi ree: - Ba si u dobar as stigao, moja ena je malopre izvadila hleb iz pei. Evo, uzmi ovu veknu i moli se Bogu za nas. Zahvalio sam mu se i stavio hleb u torbu. Domaica me tada ugleda i ree: - Kako ti je stara torba, sva je iscepana, dau ti drugu! pa mi dade lepu i jaku torbu. Zahvalio sam im se od sveg srca i poao dalje. Na izlasku iz grada zatraio sam malo soli u jednoj prodavnici i trgovac mi dade itavu kesu. Bio sam srean zbog toga i zahvaljivao sam Bogu to me je uputio na tako dobre ljude.

Sada sam miran za nedelju dana, pomislih. Moi u spokojno da spavam. Blagosiljaj duo moja Gospoda! (Ps. 103,1). Poto sam preao pet vrsti od grada, ugledao sam jedno siromano selo i njegovu ubogu crkvicu koja je ipak bila lepo spolja obojena i islikana freskama. Poto je put tuda vodio reih da se poklonim tom hramu Bojem. Uao sam u papertu i molio se. U porti se igralo dvoje dece. Mogli su imati pet ili est godina. Pomislih da su verovatno svetenikova deca. Poto sam zavrio molitvu, pooh. Nisam napravio ni deset koraka kad zauh glasove iza sebe: - Siromaku, siromaku, priekaj! - To su vikala ona deca, deak i devojica. Potom pritrae i uhvatie me za ruku, govorei: Idemo mami, ona voli prosjake. - Nisam ja prosjak, ve samo prolazim ovuda. - A ta e ti torba? - U njoj mi je hleb za put. - Ne mari, doi kod nas, mama e ti dati novaca za put. - A gde vam je mama? upitah. - Tamo, pozadi crkve, iza onog drvea. Dece me odvedoe u jednu divnu batu u ijoj sredini ugledah gazdinsku kuu; uosmo u predsoblje. Kako je sve bilo isto i uredno! Gospoa dotra s nama. - Vrlo sam srena. Otkuda te Bog alje k nama? Sedi, sedi mili moj! Sama mi je pomogla da skinem torbu, stavila je na sto i pruila mi jednu veoma udobnu stolicu. - Jesi li gladan? Hoe li aja? Da li ti neto treba? - Mnogo vam hvala, odgovorih, imam hrane u torbi, a to se tie aja, mogu malo, samo ja sam seljak i nisam tako naviknut na to. Vaa ljubaznost mi je dragocenija od jela; moliu se Bogu da vas blagoslovi za vae evanelsko gostoprimstvo. Rekavi to, osetih veliku elju da se povuem u sebe. Molitva zatrepta u srcu. Bio mi je potreban mir i tiina da bih se prepustio tom svetom nadahnuu i prikrio njegove spoljanje znake - suze, uzdahe, pokrete lica i usana. Stoga ustadoh i rekoh: - Oprostite, ali ja moram da idem. Neka Gospod Isus Hristos blagoslovi vas i vau zlatnu deicu.

- A ne. Neu te pustiti da ode. Moj mu se veeras vraa iz grada,- on je sudija okrunog suda. Sigurno e se mnogo radovati da te vidi. On svakog bogomoljca smatra za poslanog od Boga. Sutra je nedelja, moemo svi zajedno da odemo u crkvu na molitvu, a posle emo jesti to nam Bog bude dao. Mi praznikom uvek primamo bar trideset prosjaka, te male brae Hristove. A ti mi jo nita nisi ispriao o sebi, odakle dolazi, kuda ide? Hajde priaj, ja volim da sluam pobone ljude. Deice, odnesite ikinu torbu u gostinsku sobu, on e tamo noiti. Posle ovih rei toliko sam se iznenadio da pomislih: Je li ovo ljudsko bie ili privienje? Ostadoh da saekam domaina. Ukratko sam joj ispriao svoj put i rekao da idem za Irkutsk. - Ti e onda proi kroz Tobolsk. Moja majka ivi tamo u jednom manastiru kao monahinja. Daemo ti pismo za nju i ona e te primiti. esto joj dolaze da trae duhovne savete; uostalom moi e da joj ponese i jednu knjigu od Jovana Lestvinika, koju sam poruila za nju iz Moskve. Boe, kako se sve lepo da urediti! Dolo je vreme obeda, pa sedosmo za sto zajedno sa jo etiri gospoe. Posle prvog jela jedna od njih se die, pokloni se pred ikonom, pa onda nama, i otide da donese drugo jelo. Za tree jelo ustala je druga gospoa i na isti nain postupila. Videvi ovo rekoh domaici: - Smem li da vas upitam da li su ove gospoe iz vae porodice? - Da, to su moje sestre: kuvarica, koijaeva ena, nastojnica i sobarica. Sve su udate kod nas u kui nema devojaka. Kad sam to video i uo, bio sam jo vie zauen i zahvalio sam Bogu to me je doveo kod tako pobonog sveta. Osetio sam kako mi molitva snano nadire u srce, pa ustadoh od stola i rekoh gospoama: - Vi ete sad sigurno da se odmarate, ali ja sam navikao da hodam, pa u malo da se proetam po bati. - Ne, ja se ne odmaram po podne, ree gospoa. Poi u s tobom u vrt, a ti e mi ispriati neto pouno. Ako ide sam, deca ti nee dati mira, jer veoma vole sirotane, Hristovu brau, i putujue bogotraitelje. Nisam imao kud, pa pooh zajedno sa njom. U elji da to manje govorim poklonih se i rekoh: - Molim vas, Boga radi, ispriajte mi kako ste postali tako dobri i od kad vodite ovako svet ivot?

- Vrlo jednostavno, ree ona. Moja majka je praunuka svetog Joasafa ije moti poivaju u Belgorodu. Tamo smo imali veliku kuu. Jedno krilo je pripadalo nekom siromanom plemiu koji je posle izvesnog vremena umro; njegova ena takoe. Ostalo je samo njihovo dete. Novoroene je bilo potpuno siroe, pa ga je moja majka uzela k sebi. Nas dvoje smo zajedno rasli, imali smo iste nastavnike i iveli kao brat i sestra. Posle oeve smrti, majka je napustila grad i dola sa nama u ovo selo. Kada smo odrasli udala me je za svog posinka, dala nam u naslee ovo selo i odluila da se povue u manastir. Poto nas je blagoslovila, posavetovala nas je da ivimo hrianski, da se molimo Bogu od sveg srca i da vie svega potujemo najveu hriansku zapovest o ljubavi prema blinjima, da pomaemo sirotu Hristovu Brau, decu da vaspitavamo u strahu Bojem, prema slugama da se odnosimo kao prema brai. Ve je deset godina kako tako ivimo u ovoj pustinji trudei se da se pridravamo saveta nae majke. Podigli smo dom za sirotinju i u njemu imamo vie od deset bolesnika i invalida. Ako hoe moemo sutra da ih posetimo. Na kraju je upitah: - A gde je ta knjiga od Jovana Lestvinika koju hoete da poaljete vaoj majci? - Hajdemo kui da ti je pokaem. Tek to smo poeli da itamo gospodin doe. Poljubismo se hrianski kao braa, pa me povede u svoju sobu i ree: - Doi kod mene i blagoslovi moju sobu. Bojim se da ti je moja ena dosaivala. Ona je tako srena kad naie na nekog bogomoljca ili bolesnika, da ga ne naputa ni danju ni nou - to je ve odavno obiaj u njenoj porodici. Doosmo u njegovu sobu za rad. Boe, koliko je bilo tamo knjiga, divnih ikona i jedan krst u visini oveka, ispred kojeg je bilo postavljeno Evanelje! Prekrstih se i rekoh: - Pa ovo je raj na zemlji. Evo Gospoda Hrista, Njegove Presvete Majke i Njegovih svetitelja; a evo njihovih rei i pouka ivih i besmrtnih. Verovatno vi esto uivate u razgovoru sa njima? - E da, ree gospodin, ja volim da itam. - Kakvu vrstu knjiga imate? upitah ga. - Uglavnom duhovne knjige. Ovo je Minej, zatim dela svetoga Jovana Zlatousta, Vasilija Velikog; imamo jo dosta filosofskih i bogoslovskih dela i mnogo propovedi savremenih besednika. Ova me je biblioteka kotala pet hiljada rubalja. - Imate li moda neku knjigu o molitvi? upitah ja.

- Ja mnogo volim da itam o molitvi.. Evo jedne takve knjige koju je nedavno napisao jedan petrogradski svetenik. Gospodin mi pokaza jedno Tumaenje Oe naa pa poesmo da ga itamo. Ubrzo je dola gospoa. Donela je aj, a deca su nosila srebrnu korpu punu kolaa kakvih nikad dotad nisam jeo. Gospodin mi uze knjigu iz ruku i dade je gospoi rekavi.- Moja ena vrlo lepo ita. Ona e nam itati dok budemo pili aj. Sluajui je oseao sam kako mi molitva nadire u srce i to je vie ona itala to je molitva bila jaa i radosnija. Odjednom mi se uini da je neto prolo kroz vazduh - kao da je bio moj pokojni starac. Trgoh se; da bih to opravdao rekoh.- Izvinite bio sam zadremao. U tom trenutku imao sam utisak da je duh mog starca prodirao u mene i prosveivao moj duh. Osetih u sebi neku veliku svetlost i mnogobrojne misli o molitvi dooe mi na um. Prekrstio sam se i pokuao da odagnam sve to ba kada je gospoa zavrila sa itanjem. Gospodin me zapita da li mi se knjiga dopala i otpoesmo razgovor o tome. - Mnogo mi se dopada, rekoh. Uostalom Oe na je najuzvienija molitva jer nas je njoj nauio Sam Gospod na Isus Hristos. Tumaenje koje ste sad proitali je veoma dobro, ali se ono uglavnom odnosi na hrianska dela, dok sam ja kod Svetih Otaca proitao objanjenje koje se u prvom redu odnosi na tajanstveni smisao ove molitve i namenjeno je dubljem sazercanju. - Kod kojih Svetih Otaca si to naao? - Kod Maksima Ispovednika na primer i u "Dobrotoljublju" kod Petra Damaskina. - Da li se sea neega odatle? Ispriaj nam to ako moe. - Naravno. Poetak molitve Oe na koji si na nebesima, prema tumaenju koje ste sad proitali, znai da treba voleti sve ljude kao brau jer smo svi sinovi jednog Oca nebeskog. To je istina, ali Sveti oci dodaju ovom jo jedno dublje objanjenje - oni ue da izgovarajui ove rei treba uzdii duh ka Ocu naem koji je na nebesima i podsetiti se da svakog trenutka imamo Boga pred sobom. Rei: neka se sveti ime Tvoje se u vaoj knjizi tumae da ne treba uzalud upotrebljavati Ime Boje, meutim veliki duhovnici razumeju u tome molbu za unutarnju srdanu molitvu, jer da bi se; Ime Boje stvarno svetilo, ono treba da je utisnuto u naa srca i da odatle kroz neprestanu molitvu osveuje i prosveuje sva naa oseanja i sve nae duhovne snage. Rei: neka doe carstvo Tvoje, Sveti Oci objanjavaju ovako: Neka doe u naa srca unutarnji mir, spokojstvo i duhovna radost. U vaoj knjizi pie da se molba: hleb na nasuni daj nam danas, odnosi na nae telesne potrebe i na sve ono to nam treba da bi pomogli svoje

blinje; meutim Maksim Ispovednik podrazumeva pod hlebom nasunim, hranjenje due nebeskim hlebom, a to je u stvari Re Boja. Taj nasuni hleb je, kako dalje ui ovaj Sveti otac, postizanje jedinstva due s Bogom kroz sazercanje i stalnu unutarnju molitvu srca. - Ali unutarnja molitva je teka stvar, ona je skoro nedostina za one koji ive u svetu, povika moj domain. Nama je i za obinu molitvu potrebna velika pomo Boja. - Ne govorite tako. Da je to iznad ovekovih moi, Bog ne bi tu zapovest dao za sve. Sila se Boja u nemoi pokazuje (II Kor. 12, 9), a Sveti Oci nam daju uputstva kojima nam olakavaju da nauimo unutarnju molitvu. - Nikada nisam nita podrobno itao o tome, ree gospodin. - Ako elite mogu vam proitati neke odlomke iz Dobrotoljublja. Uzeh Dobrotoljublje i potraih jedno mesto kod Petra Damaskina u treem delu knjige, i proitah sledee: "Treba ee prizivati Ime Gospoda Hrista nego li disati, i to u svako doba, na svakom mestu i u svakoj prilici. Apostol kae: Molite se Bogu bez prestanka. On ovim ui da se treba seati Boga uvek i svuda. Ako radi neto misli na Tvorca koji je sve stvorio; ako vidi svetlost seti se Onoga Koji ti je daje; ako posmatra nebo, zemlju, more i sve to je u njima, divi se i proslavljaj Onoga Koji je sve to stvorio, ako se oblai, misli na Onoga Koji te dri u ivotu i zahvaljuj mu. Ukratko - neka te sve pobuuje na seanje i slavljenje Boga. Na taj nain e se stalno moliti i bie uvek u radosti". - Vidite li kako je ovo prosto, lako i dostino svakome ko ima i najmanje ljudskog oseanja. Ovaj odlomak im se mnogo dopao. Moj domain me je s oduevljenjem poljubio i zahvalio mi se. Zatim je poeo da prelistava Dobrotoljublje, pa ree: - Moram da kupim ovu knjigu; poruiu je iz Petrograda; ali da bih bolje zapamtio prepisau odmah ovo to si nam proitao. Molim te izdiktiraj mi to. Onda brzo pribelei pouku Petra Damaskina svojim lepim rukopisom. - Boe moj! povika on, pa ja imam ikonu svetog Damaskina (to je verovatno bio sveti Jovan Damaskin). Gospodin otvori ram i stavi pod staklo ispisani listi, pa okaivi ikonu na zid, ree: - iva re Bojeg ugodnika pod njegovom ikonom esto e me opominjati da ispunjavam ovaj spasonosni savet.

Posle toga otidosmo da veeramo. Svi ukuani su opet bili sa nama za stolom - i ljudi i ene. Kakva tiina i kakav mir za vreme obeda. Posle veere svi se, i odrasli i deca, pomolismo Bogu a onda me zamolie da proitam akatist Isusu Sladajem. Posle molitve posluga je otila da se odmara, a nas troje ostadosmo u sobi. Gospoa mi donese jednu belu koulju i arape. Duboko se poklonih i rekoh: - Draga gospoo, arape neu uzeti; nisam ih nikad nosio - mi obino nosimo obojke. Ona ubrzo donese neku staru koulju od finog utog platna i isee je na trake, a njen mu ree da moje cipele nita ne valjaju, pa mi donese jedne potpuno nove koje je nosio preko izmi. - Idi u sobu, ree mi on, tamo nema nikoga i moi e da se presvue. Otidoh da promenim rublje i ubrzo se vratih. Tada me posadie na jednu stolicu i gospodin poe da mi obavija noge u obojke, dok mi je gospoa navlaila cipele. Nisam hteo to da dozvolim, ali oni su navaljivali. - Molim te, sedi i uti, zar nije Hristos oprao noge svojim uenicima? Nisam vie mogao da se uzdrim - zaplakao sam se, a njih dvoje zasuzie. Zatim gospoa otide kod dece na spavanje, a gospodin i ja izaosmo u batu da se malo porazgovaramo. Dugo smo tako ostali leei na travi i razgovarajui. Odjednom mi ree: - Kai mi istinu: ko si ti? Mora da si iz neke plemike porodice i da se samo pravi da si prost ovek. Ti odlino ita i pie i pravilno govori i rasuuje. Sigurno je da nisi vaspitan kao seljak. - Govorio sam potpuno iskreno s vama i s vaom enom. Sve to sam rekao o svom poreklu istina je i nikada nisam ni pomiljao da vas laem niti da vas prevarim. I zato bih? Ono to govorim ne dolazi od mene, ve od mog bogomudrog starca ili Svetih Otaca kod kojih sam itao o onome to sam vam govorio; a to se tie unutarnje molitve koja najvie prosveuje moj neuki um, ni nju nisam sam stekao - ona se rodila u mom srcu po milosti Bojoj i zahvaljujui trudu mog starca. Sve ovo je moguno svakom oveku. Dovoljno je da paljivo siemo u srce i da malo ee prizivamo Ime Isusa Hrista. Tada ovek ubrzo oseti neku unutarnju svetlost, sve postaje jasno i u toj svetlosti razumevamo tajne Carstva Bojeg. Ve je i to velika tajna kad ovek stekne mo udubljivanja, poniranja u sebe, kad stvarno upozna sebe i tiho oplakuje svoju grenost i svoju iskvarenu volju. Nije odve teko zdravo misliti i razgovarati sa ljudima jer su duh i srce oveka postojali pre no to su nastale nauke i ljudska mudrovanja. ovek moe uvek da obrazuje svoj um raznim naukama ili iskustvom, ali tamo gde nema razuma, nauka nee nita pomoi. Najvea tekoa je to smo mi suvie daleko od samih sebe i to malo elimo da se pribliimo sebi. Mi uvek beimo od toga da se suoimo sa sobom i vie volimo besposlicu od istine. Obino mislimo: "Voleo bih da imam razvijen duhovni

ivot, da se bavim molitvom, ali nemam vremena, poslovi i brige me spreavaju da se stvarno predam tome". Ali ta je vanije, ta je korisnije - veni ivot i svetost due ili prolazni ivot tela za koji se toliko mnogo brinemo? Upravo ovo o emu sam govorio, dovodi ljude ili do mudrosti ili do ludosti. - Oprosti mi, dragi brate. Ja te nisam ispitivao samo iz radoznalosti, ve sa najboljom namerom. Sem toga pre dve godine imao sam jedan veoma udan doivljaj. Jednog dana doe k nama neki stari prosjak, sav iznemogao; na ispravama mu je pisalo da je demobilisani vojnik. Bio je toliko siromaan da je bio skoro nag. Govorio je malo i to kao ovek sa sela. Primili smo ga u na dom i posle pet dana se razboleo. Preneli smo ga u zasebnu kuicu i tu smo se moja ena i ja brinuli o njemu. Kada je ve bilo jasno da je na samrti, pozvali smo svetenika koji ga je ispovedio, priestio i pripremio za smrt. Uoi svoje smrti zatraio mi je hartiju i pero i zamolio da se vrata zatvore i da niko ne ulazi dok on bude pisao svoj testament kojeg je trebalo da ja posle njegove smrti poaljem njegovom sinu u Petrograd. Bio sam zaprepaen kada sam video kako lepo pie. Reenice su mu bile odlino sklopljene, lepe i pune nenosti. Sutra u ti pokazati taj testament; zadrao sam za sebe jedan prepis. Sve me je to toliko iznenadilo da sam pobuen radoznalou zamolio da mi ispria svoje poreklo i ivot. Poto sam mu dao re da neu o tom nita govoriti dok je on iv otpoe da mi pria: "Bio sam knez, veoma bogat; vodio sam raspustan i raskoan ivot. ena mi je umrla, pa sam iveo sa sinom koji je bio kapetan u gardi. Jedne veeri kada sam se spremao da izaem na jedan veliki bal, bio sam se naljutio na mog sobara i onako razjaren udario ga. To se dogodilo uvee. Sutradan ujutru sluga je izdahnuo, ali tome nismo pridavali vanosti. Ja sam se pomalo kajao zbog svoje naprasitosti i onda ceo dogaaj sasvim zaboravio. Posle est nedelja sobar je poeo da mi se javlja u snu; svake noi dolazio je da mi prebacuje i neprestano je ponavljao: "Zli ovee, ti si me ubio". Zatim je poeo da mi se javlja i dok sam bio budan. Privienje je bivalo sve ee i ee i na kraju me vie nikako nije naputalo. Najzad sam poeo da viam i druge umrle - ljude koje sam teko uvredio, ene koje sam zaveo. Svi su mi oni prebacivali za moje postupke i vie me nisu ostavljali na miru. Nisam mogao ni da spavam, ni da jedem ni ma ta da radim. Bio sam toliko iscrpen da sam bio kost i koa. Napori najboljih lekara ostali su bez uspeha. Otiao sam u inostranstvo da se leim, ali posle est meseci leenja ne samo da se moje stanje nije nita popravilo ve privienja nisu prestajala da se umnoavaju. Vratili su me vie mrtvog nego ivog. Moja dua je i pre smrti poznala ta su paklene muke. Tada sam se uverio da postoji pakao i saznao ta to znai. U tim mukama sam najzad shvatio svoja bezakonja, pokajao sam se, ispovedio, oslobodio sve svoje sluge i dao zavet da u ostatak ivota provesti u tekom radu i da u se celo vreme kriti preobuen u prosjaka, kao poslednji meu poslednjima. im sam se vrsto odluio na ovo, privienja su nestala. Moje izmirenje sa Bogom me je ispunilo velikom radou i mirom. Tada sam kroz lini doivljaj razumeo ta je raj Boji i kako se Carstvo nebesno useljava u naa srca. Uskoro sam potpuno ozdravio, pa sam poeo da sprovodim u

delo svoju nameru. Uzeo sam isprave demobilisanog vojnika, tajno sam napustio svoj rodni kraj i evo ve petnaest godina kako lutam Sibirom. Nekada sam radio pod najam kod seljaka, ponekad sam prosio u Ime Gospoda Hrista. O koliku sam radost oseao u toj bedi, kakav mir u dui! Ovo moe da razume samo onaj koga je Bog po Svojoj milosti sa dna pakla uzdigao u raj". - Na to mi dade svoj testament da ga poaljem njegovom sinu. Sutradan je izdahnuo. Jo uvam prepis tog testamenta u Svetom Pismu koje je u mojoj torbi. Ako hoe da ga proita pokazau ti ga. Rairih list i proitah: "U ime Boga u Trojici proslavljanoga, Oca i Sina i Svetoga Duha! Dragi sine, Evo ve petnaest godina kako nisi imao vesti od mene, ali ja sam ponekad saznao poneto o tebi i gajio prema tebi veliku roditeljsku ljubav. Ta ljubav je ono to me i sada goni da ti poaljem ove moje poslednje rei, u elji da ti poslue kao lekcija za budui ivot. Ti zna koliko sam ja propatio da bih iskupio svoj greni i nerazboriti ivot, ali ne zna radost koju su mi za vreme mog prosjakog ivota doneli plodovi pokajanja. Umirem spokojan u kui mog dobrotvora koji je prema tome i tvoj, jer dobroinstva uinjena ocu prelaze i na sina. Izrazi mu svoju zahvalnost kako najbolje bude mogao. Dajui ti svoj oinski blagoslov, ja te od sveg srca molim da se sea Boga, da slua glas savesti, da bude dobar, mudar i razuman, da se sa ljubavlju odnosi prema svima koji su ti potinjeni, da ne prezire sirotinju i namernike, seajui se da su nematina i lutalaki ivot pomogli tvom ocu da nae mir svojoj dui. Molei Boga da izlije na tebe Svoju milost, ja mirno sklapam oi u nadi na veni ivot po milosti Iskupitelja sveta, Gospoda naeg Isusa Hrista. Tvoj otac". Tako smo nas dvoje razgovarali kad ja upitah mog dobrog domaina: - Bauka, vi mora biti da imate esto neprilike sa vaim domom za goste, jer danas ima mnogo naih bogomoljaca koji su to postali samo iz nebrige i lenosti i koji se prenemau na putu, kao to sam i sam imao esto priliku da vidim. - Ne. Takvi su bili dosta retki, odgovori on. Imali smo sreu da k nama dolaze samo pravi putujui bogomoljci. Kad se dogodi da ne izgledaju ozbiljni, mi smo sa njima utoliko paljiviji i zadravamo ih izvesno vreme u prihvatilitu. U dodiru s naim

pobonim siromasima Hristovom braom, oni se esto popravljaju i odlaze sa smirenou i ljubavlju u srcu. Nije tako davno bilo kad smo imali jedan takav sluaj. Jedan bivi trgovac bee toliko moralno propao da su ga svi terali i vie niko nije hteo ni koru hleba da mu udeli. Bio je pijanac, ubojica i svaalica, a jo je i krao. Jednoga dana doe k nama gonjen glau. Traio je hleba i rakije - mnogo je voleo da pije. Lepo smo ga primili i rekli mu da ostane kod nas da emo mu dati rakije koliko hoe, ali samo pod uslovom da kad se napije odmah ode u krevet, jer ako bude napravio i najmanji ispad, ne samo da emo ga izbaciti ve emo ga predati vlastima da ga uhapse. On je to prihvatio i ostao kod nas. itave jedne nedelje i vie, pio je koliko je hteo i svakog puta kako je obeao, a pogotovu iz straha da ne bude lien rakije, odlazio je da legne. Kada bi se otreznio braa iz prihvatilita su ga preklinjala da se makar malo uzdri od pia. Tako je on poeo manje da pije i za tri meseca sveo koliinu rakije koju je pio na dan na razumnu meru. Zatim se negde zaposlio i prestao da jede tu hleb. Ba je prekjue bio da me poseti. Koliko mudrosti kod ljudi koji ive po zapovestima hrianske ljubavi, pomislih, pa uzviknuh: - Blagosloven Bog Koji izliva milost Svoju u okrilju vaeg doma. Posle svih ovih razgovora malo poinusmo. Neto kasnije, kad smo zauli zvona koja su oglaavala jutrenje, otili smo u crkvu gde smo zatekli gospou sa decom. Odstojali smo jutrenje, pa onda svetu boanstvenu Liturgiju. Gospodin, njegov sin i ja smo bili za pevnicom, a gospoa sa devojicom pred carskim dverima kako bi to bolje videle prenoenje svetih Darova. Boe moj, kako su se ti ljudi usrdno molili i koliko su suza prolili od duhovne radosti. Njihova su lica bila nekako ozarena i posmatrajui ih nisam mogao a da se i ja ne zaplaem. Posle bogosluenja domaini, svetenik, sluge i svi prosjaci sedoe zajedno za trpezu. Bilo je najmanje etrdesetoro koje prosjaka, koje invalida, bolesnika i dece. Kakav mir i tiina su vladali za stolom! Skupljajui hrabrost polako rekoh mom domainu: - Po manastirima imaju obiaj da za vreme jela itaju itija Svetih. I vi bi to mogli da ustanovite poto imate sva itija po mesecima. Domain se okrete svojoj eni i ree: - Stvarno, Marija, trebalo bi da zavedemo to. Svi emo imati koristi od toga. Ja u itati na prvom obedu, drugi put ti, pa na svetenik i ostala braa po redu, koja znaju da itaju. Svetenik, jedui, ree: - Ja bih drage volje, ali za itanje nemam ni trenutka vremena. im kroim kod mene u kuu, ne znam ta u pre, svuda samo posao i briga; treba ovo, treba ono; imam puno

dece, stoku u polju, i ceo dan provedem oko njih tako da mi ni asak ne ostaje za itanje i obrazovanje. Ono to sam nauio u Bogosloviji, ve sam odavno zaboravio. Kad sam to uo, zadrhtah, ali me gospoa uhvati za ruku i ree: - Otac govori tako iz skromnosti; on uvek sebe poniava, ali to je divan i poboan ovek. Ve dvadeset godina kako je udovac i ne samo da je svu svoju decu sam podigao nego sad i unuie uva, a uz to veoma esto slui u crkvi. Ove rei me podsetie na Nikitu Stitata iz Dobrotoljublja, koji kae: Prema unutarnjem nastrojenju due menja se i sama priroda stvari; to jest, svako od nas misli o drugom prema onome to je on sam. Malo dalje on jo kae: "Onaj koji je stekao molitvu i dostigao pravu hriansku ljubav, taj ne razlikuje ljude, ne razlikuje grenike od pravednika i podjednako voli i jedne i druge i nikoga ne osuuje, ba kao i Sam Bog", "Koji zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima". (Mat. 5 45). Ponovo svi zautasmo. Preko puta mene je sedeo jedan potpuno slep prosjak iz prihvatilita. Gospodin ga je hranio, delio sa njim svoju ribu, pruao mu kaiku, davao mu da pije. Gledao sam ga paljivo i kako je neprestano imao poluotvorena usta, primetio sam da bez prestanka kree jezikom. Upitah se da li se ovaj moda ne moli, pa poeh da ga paljivo posmatram. Pred kraj ruka jednoj starici je pozlilo, guila se i stenjala. Gospodin i gospoa su je odveli u njihovu spavau sobu i poloili je na krevet. Gospoa je ostala kraj nje, svetenik je otiao da za svaki sluaj donese svete Darove, a gospodin je naredio da se upregne konj i punim trkom je odjurio po lekara. Ceo se svet bee raziao. Najednom osetih veliku elju da se molim i potrebu da se sav prepustim molitvenim izlivima, jer je ve dva dana kako nisam mogao da se povuem u mir i tiinu. Oseao sam u srcu kao neki talas koji je spreman da se izlije po itavom mom biu i poto sam ga zadravao oseao sam u srcu jak, ali prijatan bol koji me je samo jo vie gonio u usamljenost na molitvu. Tada sam razumeo zato su pravi molitvenici beali daleko od sveta i sakrivali se od svakog; razumeo sam isto tako zato je prepodobni Isihije nazivao i najmudriji razgovor, ako se suvie otegne, praznoslovlje i zato je sveti Jefrem Sirjanin govorio: "Lepa re je srebro, ali utanje je zlato". U tim mislima stigao sam do prihvatita. Tamo behu svi zaspali posle obeda. Popeo sam se na tavan, malo se smirio, odmorio i pomolio Bogu. Kada su se siromasi probudili potraio sam onog slepca i otiao zajedno sa njim u batu. Sedosmo u jedan usamljeni kutak i otpoesmo razgovor: - Reci mi, Boga radi i mojoj dui na korist, da li ti to upranjava Isusovu molitvu? - Ve je odavno neprestano ponavljam. - I ta osea?

- Samo to da ni danju ni nou ne mogu bez nje. - Kako ti je Bog otkrio to duhovno delanje? Molim te ispriaj mi to detaljno, dragi brate. - Pa eto, bio sam kroja u ovom kraju, zaraivao sam hleb tako to sam iao po raznim gubernijama i io seljaka odela. Dogodilo se da sam se kod jednog seljaka due zadrao da bi posaivao odeu za celu porodicu. Jednoga dana kada je bio praznik, poto se nije radilo, video sam tri stare knjige kraj ikone. Upitao sam domaina: - Da li neko ita u vaoj kui? - Niko, odgovorie mi. Te su knjige pripadale naem stricu koji je bio pismen. Uzeh jednu od knjiga, otvorih je nasumice i proitah sledee to jo uvek pamtim: "Stalna molitva je neprestano prizivanje Imena Gospoda Hrista; bilo da ide ili stoji, bilo da si za stolom ili na poslu, u svakoj prilici, na svakom mestu i u svako doba treba prizivati Ime Boje." Razmislio sam o onom to sam proitao i uvideo da mi to potpuno odgovara. Tako sam radei svoj krojaki posao ponavljao tiho molitvu. Bio sam zbog toga neobino srean. Ljudi koji su iveli sa mnom u izbi primetie ovo i poee da me ismevaju: - Jesi li ti arobnjak da stalno tako mrmlja, ili pak neto vraa? Da bi se to bolje prikrio prestao sam da kreem ustima za vreme molitve, ve sam samo mrdao jezikom. Najzad sam se toliko navikao da je jezik sam od sebe govorio molitvu po ceo dan i celu no. Ovo mi je veoma prijalo. Dugo sam tako radio, sve dok nisam odjednom potpuno oslepeo. Kod nas u porodici svi pate od oiju. Kako sam veoma siromaan, optina mi je nala jedno mesto u sirotitu u Tobolsku. Iao sam tamo kada sam naiao na ovu gospodu i oni su me zadrali kod njih, jer hoe da me kolima odvezu tamo. - Kako se zvala ta knjiga koju si itao? Nije li to moda bilo Dobrotoljublje? - Bogme ne znam. Nisam gledao naslov. Otidoh po svoje Dobrotoljublje i naoh u etvrtom delu kod patrijarha Kalista rei koje mi je slepac napamet izgovorio i poeh da itam. - To je to, povika on. itaj, itaj, molim te, jer je to stvarno istina. Kad dooh na ono mesto gde pie: "Treba se moliti srcem", on me upita ta to znai i kako se u tome treba vebati. Rekoh mu da je u ovoj knjizi sve do detalja izloeno o

unutarnjoj srdanoj molitvi i on me stade mnogo moliti da mu itam sve to se na nju odnosi. - Zna kako emo, rekoh. Kad misli da poe za Tobolsk? - Pa mogu i odmah, ako hoe, odgovori on. - Onda ovako. Ja sam hteo da krenem sutra, ako hoe poi emo zajedno, pa u ti ja uz put itati sve to se odnosi na unutarnju srdanu molitvu i ukazau ti kako da prodre u svoje srce. - A kola? zapita on. - Ma, ostavi kola. Odavde do Tobolska ima samo 150 vrsti, ii emo polako. Veoma je prijatno putovati udvoje i tako je nekako zgodnije da se zajedno ita i razgovara o molitvi. Najzad se sloismo. Uvee gospodin je lino doao da nas pozove na veeru. Posle obeda mu rekosmo da smo reili da sutra poemo i da nam kola nisu potrebna jer hoemo da uz put itamo Dobrotoljublje. Na to nam on ree: - Dobrotoljublje mi se mnogo dopalo. Ve sam napisao pismo i spremio novac, pa u sutra kad budem iao u sud poruiti da mi se sledeom potom poalje iz Petrograda. Sutradan ujutru poosmo na put, poto smo se zahvalili naim plemenitim i primernim domainima. Njih dvoje nas ispratie itavu vrstu, pa se oprostismo. Slepi seljak Starac i ja smo ili polako; prelazili smo dnevno samo deset do petnaest vrsti, a sve ostalo vreme smo provodili sedei na nekom mirnom mestu i itajui Dobrotoljublje. Proitao sam mu sve to se odnosi na srdanu molitvu i to po redu koji mi je preporuio moj pokojni starac, to jest prvo knjigu Niifora monaha, zatim Grigorija Sinaita i tako redom. Kako je paljivo i predano slepac pratio moje itanje kako je bio uzbuen i srean! Poeo je da mi postavlja takva pitanja o molitvi na koja moj prost um nije bio u stanju da mu odgovori. Poto je sasluao ta sam mu proitao, upitao me je kako da umom nae srce, kako da uvede u njega Isusovu molitvu i da se tamo neprestano moli. Rekoh mu: - Bez sumnje ti ne moe videti, ali umom moe da predstavi sebi ono to si ranije video: oveka, neki predmet, ili neki od delova tvog tela, ruku ili nogu! Moe li da ih zamisli jasno kao kad si ih video i moe li, iako slep, da upravi pogled u njih? - Mogu, odgovori on.

- Onda, zamisli svoje srce, upravi pogled kroz grudi na njega i paljivo oslukuj kako otkucava. Kad se navikne na to, a ti se potrudi da, ne gubei iz vida srce, za svaki otkucaj vee rei molitve. To jest sa prvim otkucajem izgovori ili pomisli Gospode, sa drugim Isuse, sa treim Hriste, sa etvrtim pomiluj, sa petim me i esto to ponavljaj. To e ti biti lako, jer si ve pripremljen na srdanu molitvu. A kad se navikne na ovo, pokuaj da naporedo sa disanjem uvodi i izvodi Isusovu molitvu u srce i iz njega. Evo kako: kad udie govori ili pomisli: Gospode Isuse Hriste, a izdiui: pomiluj me. Ako bude esto i podue tako radio uskoro e osetiti lak bol u srcu i onda e se postepeno javljati u njemu neka umilna toplina. Tako e, s Bojom pomou, doi do neprestane unutarnje srdane molitve, koja e se sama od sebe vriti. Ali pritom se uvaj od svih predstava koje ti se budu javljale u umu za vreme molitve. Odbaci svako matanje, jer nam Sveti Oci zapovedaju da za vreme molitve uvamo svoj um slobodnim od svake pomisli i slike, od svega to nije molitva, da ne bi pali u prelest. Slepac me je paljivo sluao, usrdno se vebao u svemu to bi od mene uo i nou na odmoritu provodio je dosta dugo u tim vebama. Posle pet dana osetio je u srcu jaku toplinu i neizrecivu radost. Sem toga, oseao je veliku ljubav prema Spasitelju i jaku elju da se neprestano moli. Ponekad bi video neku svetlost ali bez ikakve druge pojave ili predmeta u njoj. Kada bi silazio u srce, inilo mu se da tamo vidi neki veliki bljetavi plamen koji izbija iz srca i obasjava itavo njegovo bie. Taj mu je plamen omoguavao da vidi i udaljena zbivanja, kao to je bilo ovom prilikom. Prolazili smo umom. utao je i sav je bio udubljen u molitvu. Odjednom mi ree: - Kakva nesrea! Crkva je u plamenu i evo i zvonik se sada sruio. - Prestani da uobraava tako na prazno, rekoh mu, to je iskuenje. Treba uvek odmah odbaciti svako sanjarenje. Kako bi mogao da vidi ono to se dogaa u varoi? Do nje ima jo dvanaest vrsti. Slepac me poslua i nastavljajui molitvu zauta. Uvee, kada smo stigli u grad stvarno sam video da je vie kua izgorelo i da je zvonik sruen - bio je podignut na drvenim stubovima. Oko crkve se bilo skupilo mnogo sveta koji se divio kako zvonik pri padu nije nikoga povredio. Po onome to sam saznao, nesrea se dogodila tano onda kada je slepac povikao u umi. - Ti si rekao da sam se prevario, ree on, a vidi da nisam. Kako onda da ne zahvaljujem i ne volim Gospoda Hrista Koji javlja Svoju milost i grenicima i slepcima i neukima! Hvala i tebi, dragi brate, to si me nauio srdanoj molitvi. Na to mu rekoh: - Voli Gospoda i zahvaljuj mu, ali uvaj se da svako vienje smatra za neposredno otkrovenje blagodati Boje, jer se ono esto dogaa kao posledica prirodnih zakona. Ljudska dua nije samo vezana za mesto i za materiju, ona moe da vidi i u mraku, a isto tako ona moe da vidi i udaljena zbivanja kao i ona koja su joj pred oima. Ali mi ne

koristimo tu sposobnost nae due jer je ona optereena ili zadebljalou tela ili zbrkanou misli i rasejanou pomisli. Kad usredsredimo panju u sebe, kad se izdvojimo iz svega onog to nas okruuje i kad izotrimo um, tada se dua potpuno vraa samoj sebi i dela svim svojim moima, to je sasvim prirodna stvar. Moj pokojni starac mi je govorio da ne samo molitvenici, ve i bolesnici, kao i ljudi specijalno obdareni za to, kada se nau u nekoj zamraenoj prostoriji vide svetlost koja zrai iz svake stvari i proziru misli drugih. Meutim neposredno dejstvo blagodati Boje za vreme molitve je tako velianstveno da se ono reima ne moe iskazati niti se moe sa bilo im vetastvenim uporediti; sve ulno neuporedivo je nie od sladosnog oseanja koje blagodat raa u srcu. Slepac me je paljivo sasluao i postao jo vie smiren nego ranije. Molitva je neprestano delovala u njegovom srcu i beskrajno ga radovala. I ja sam bio srean zbog toga i zahvaljivao sam Bogu to mi je pokazao toliku veru kod ovog Svog sluge. Najzad stigosmo u Tobolsk i ja ga odvedoh u prihvatilite. Poto smo se srdano oprostili, nastavih put: itavih mesec dana sam polako putovao i uz put razmiljao o tome kako je korisno i uteno sresti ive primere pobonosti i dobrote. esto sam itao Dobrotoljublje i tamo proveravao sve to sam rekao slepcu. Njegov primer je i mene bodrio i budio u meni revnost i ljubav prema Spasitelju. Srdana molitva me je toliko veselila da sam mislio da ovek ne moe biti sreniji na zemlji od mene. Pitao sam se kakva je to nebeska radost koja moe biti vea od ove? Ta srea nije samo obasjavala moju duu, ve mi je spoljanji svet izgledao prekrasan - sve me je pozivalo da volim i slavim Boga. Ljudi, drvee, bilje, ivotinje - sve mi je bilo nekako blisko i svuda sam otkrivao naslikano Ime Isusa Hrista. Ponekad sam se oseao toliko lak da mi se inilo da nemam tela i da lagano lebdim u vazduhu. Ponekad sam se opet sav uzbuen udubljivao u sebe. Tada sam jasno video unutar mog bia i divio se premudrom ustrojstvu ovejeg tela. Ponekad sam opet oseao toliko veliku radost kao da sam postao car. U svim tim utehama molio sam Boga da mi dozvoli da to pre umrem i da mogu da Mu se tamo, u carstvu duhova, bacim pred noge i istopim pred Njim od blagodarnosti. Verovatno sam se bio suvie predao tim oseanjima, ili je moda Bog tako hteo, tek posle izvesnog vremena poeh da oseam neki strah i trepet u srcu. Pomislih: "Da mi se ne pribliuje neka nevolja ili napast, kao onda sa onom devojkom koju sam uio Isusovoj molitvi u kapeli?" Crne misli napadoe na mene kao oblaci. Setih se rei prepodobnog Jovana Karpatijskog koji je govorio da je uitelj esto izloen porugama, nevoljama i napastima zbog onih koje je duhovno pomagao. Poto sam se branio od takvih misli, udubih se jo vie u molitvu i strah se potpuno izgubi. Osetio sam se jaim, pa pomislih: "Neka bude volja Boja! Spreman sam da podnesem sve to mi Gospod Hristos bude poslao da bih okajao svoje grehe. Uostalom svi oni koje sam nedavno pouio unutarnjoj molitvi ve su, pre no to su me sreli, bili pripremljeni za to tajnim dejstvima Bojim". Ova pomisao me je potpuno umirila i ja nastavih put u molitvi i radosti jo sreniji nego ranije. Sledea dva dana vreme je bilo kiovito i put je bio toliko blatnjav da sam se vie puta zaglavio. Prolazio sam kroz stepe i itavih petnaest vrsti

nisam naiao ni na kakvo ljudsko naselje. Najzad uvee spazih dom kraj puta i obradovah se to u moi da se tu odmorim i prenoim, a sutra, dae Bog, pa e valjda biti lepe vreme. U potanskoj stanici Pribliavajui se zgradi videh jednog starca u injelu. Sedeo je kraj puta u blizini doma i izgledao je pijan. Pozdravih ga i rekoh: - Kome treba da se obratim za prenoite? - Kome drugom nego meni, povika starac; ja sam ovde gazda. Ovo je potanska stanica. Ja sam upravnik. - Onda molim vas, bauka, dozvolite mi da prenoim kod vas. - A ima li ti line isprave? Daj da ih vidim. Dadoh mu isprave, a on drei ih u rukama poe da vie: - Gde ti je lina karta? - Drite je u rukama, odgovorih. - Pa dobro, onda hajdemo unutra. Poto je stavio naoare pregledao je moje isprave i rekao: - Izgleda mi da je sve u redu. Moe ostati. Ja nisam lo ovek, evo, sad u ti doneti aicu. - Ja ne pijem, rekoh mu. - Pa ne mari, ostani makar da veera sa nama. On sede za sto zajedno sa kuvaricom, mladom enom, koja takoe bee malo popila. Sedoh i ja sa njima. Celo vreme veere nisu prestajali da se svaaju ili da grde jedno drugo i na kraju se stvarno zavadie. Gazda je otiao da spava u magacin, a kuvarica je ostala da opere sudove i dalje gunajui protiv njega. Poto sam video da se ona nee skoro smiriti upitah je: - Gde bih mogao da legnem? Veoma sam umoran od puta. - Evo, spremiu ti krevet, bauka.

Ona namesti jednu klupu pored one koja je bila kraj prozora, prekri sve ponjavom i dade mi jedan jastuk. Ispruih se i zatvorih oi kao da spavam. Jo dugo vremena kuvarica se motala po sobi dok najzad nije zavrila posao, onda je ugasila svetlost i prila meni. Najednom prozor koji se nalazio na uglu razbi se sa uasnim treskom. Ram i okna se rasprtae u komadie. U isto vreme spolja se zaue jauci i lomljava. Preplaena ena odskoi do nasred sobe i srui se na pod. Skoih sa leaja mislei da mi se zemlja otvorila pod nogama, kad spazih dva koijaa kako unose u izbu jednog oveka toliko krvavog da mu se ni lice nije videlo. Sve ovo je jo vie povealo moj strah. Ranjenik je bio dravni glasonoa i ovde je trebalo da promeni konja. Koija potanskih kola je loe zaokrenuo i udario rudom u prozor. Kako je pod prozorom bila rupa kola su se prevrnula, a glasonoa je udario glavom o kolac koji je bio na ivici puta. Glasonoa zatrai vode i vina da bi oistio ranu, pa poto je ispio jednu au povika: - Dajte konje! Prioh mu i rekoh: - Kako ete na put sa tolikom ranom? Glasonoe nemaju vremena da boluju, odgovori on i izgubi se. Koijai prenesoe kuvaricu do pei, pokrie je i rekoe: - Preplaila se. Upravnik pote nasu malo rakije, popi i ponovo ode da spava. Ostadoh sam. Uskoro je ena ustala i poela da hoda po sobi od jednog ugla do drugog kao da je mesear. Najzad izie iz kue. Pomolih se Bogu i poto sam bio veoma umoran ubrzo zaspah. Ujutru sam se oprostio sa domainom i nastavio dalje svoj put. Ispunjen verom, nadom i zahvalnou molio sam se uz put i slavio Oca naeg nebeskog Koji me je izbavio od bliske nesree. est godina posle ovog dogaaja, prolazei pored jednog enskog manastira, uao sam u crkvu da se pomolim Bogu. Posle bogosluenja igumanija me je ljubazno primila i ugostila ajem. Poto najavie neke goste koji su tu bili u prolazu, ona izae da ih doeka i ostavi me sa kaluericama koje su me posluivale. aj mi je sipala jedna monahinja koja je odisala velikom smirenou. Zainteresovah se za nju, pa upitah: - Ima li dugo, sestro, kako ste u ovom manastiru? - Pet godina, odgovori ona. Kad su me doveli ovde bila sam umno obolela, ali Bog mi se smilova. Mati igumanija me je primila kod sebe u eliju i zamonaila. - A kako ste se razboleli?

- Od straha. Radila sam u nekoj potanskoj stanici. Jedne noi, dok sam spavala, konji su provalili prozor i od straha sam poludela. Moji roditelji su me vodili itavu godinu dana po raznim svetim mestima i eto tek ovde sam se izleila. Kada sam to uo veoma sam se obradovao i proslavio Boga Koji je sve tako mudro i dobro uredio. Seoski svetenik Doiveo sam jo mnogo kojeega, rekoh obraajui se mom duhovniku. Kad bih hteo da vam sve ispriam ni tri dana mi ne bi bila dovoljna. Ako hoete ispriau vam samo jo jedan svoj doivljaj. Jednog sunanog letnjeg dana primetio sam nedaleko od puta groblje, upravo crkvicu sa parohijskim domom i groblje. Zvonilo je za bogosluenje, pa pourih u crkvu. Ljudi iz okoline su pristizali, ali mnogi od njih umesto da uu u crkvu sedeli su na travi u porti. Kad me videe povikae: - Nemoj tako da uri, ima vremena. Ovde se polako slui, svetenik je boleljiv i vrlo spor. Stvarno, Liturgija je trajala vrlo dugo. Svetenik, mlad ovek, bled i mrav, sluio je veoma sporo, ali s pobonou i mnogo srca. Na kraju slube odrao je odlinu besedu o tome kako da ovek zadobije ljubav Boju. Kada se sve zavrilo svetenik me je pozvao da ruam kod njega. Za vreme jela mu rekoh: - Vi sluite, oe, sa mnogo vere, ali prilino sporo. - Da, odgovori on. To se nikako ne dopada mojim parohijanima i dosta mi prebacuju, ali neka, ja volim da razmiljam i odmerim svaku re molitve pre no to je proiznesem glasno. Ako ovek tako ne radi, rei nemaju nikakve vrednosti ni za druge ni za mene. Sve je u duhovnom ivotu i paljivoj molitvi. O kako se ljudi malo bave duhovnim unutarnjim delanjem, dodade on. A to je samo zato to se to ne eli i to se svet malo brine za unutarnje prosveenje. - Ali kako doi do toga? zapitah ja. To je veoma teko. - Ni najmanje. Da bi ovek zadobio unutarnje prosveenje i postao duhovan treba odabrati jedan tekst iz Svetog Pisma i paljivo razmiljati o njemu to due moemo. Kroz to ovek otkriva svetlost razuma. A to se tie molitve treba postupiti na isti nain. Ako eli da ti molitva bude ista, prava i uspena, treba izabrati neku krau molitvu, sastavljenu od nekoliko rei, ali snanih rei i dugo i esto je ponavljati. Eto, tako se stie raspoloenje za molitvu.

Ovi svetenikovi saveti su mi se mnogo dopali jer su jednostavni i korisni, a u isto vreme mudri i duboki. Zahvalih se Bogu u dui to mi je dao da upoznam jednog istinskog pastira Njegove Crkve. Na kraju ruka svetenik mi ree: - Sada idi malo da se odmori. Ja u da itam Sveto Pismo i pripremam propoved za sutradan. Otidoh u kujnu. Tamo je bila samo jedna starica koja je sedela povijena u jednom uglu i kaljala. Sedoh kraj prozoreta, izvadih iz torbe Dobrotoljublje i poeh da itam. Posle izvesnog vremena primetio sam da je starica neprestano ponavljala Isusovu molitvu. Bio sam veoma srean kada sam uo kako se priziva Sveto Ime Boje, pa joj rekoh: - Kako je lepo, majko, to se tako moli. Stvarno je to najvee i najhrianskije delo. - Da, bauka. Na kraju mojih dana to mi je velika uteha. Bog nek mi se smiluje. - Da li se odavno tako moli? - Od mladosti, bauka. Da mi nije Isusove molitve ne bih mogla iveti jer me je ona spasla bede i smrti. - Kako to? Ispriaj mi to, molim te, u slavu Boju i u ast blagodatne sile Isusove molitve. Zaklopih Dobrotoljublje, pa sedoh pored nje i ona otpoe da pria: - Bila sam lepa i mlada devojka. Moji roditelji su me verili i uoi venanja, pre no to je mladoenja uao u kuu, odjednom, kad je imao jo svega desetak koraka do kue, pao je mrtav. Ovaj dogaaj me je toliko uplaio da sam odluila da se ne udajem, ve da idem po svetim mestima i molim se Bogu. Moji roditelji su bili voljni da mi dadu novca za put, ali nisam smela da poem jer sam se bojala da me zbog moje mladosti nevaljali ljudi ne napadnu. Jedna starica koja je ve mnogo godina obilazila sveta mesta mi ree da treba neprestano da ponavljam Isusovu molitvu i ubedi me da e me ta molitva tititi od opasnosti. Poverovala sam u ono to mi je rekla i stvarno nikada mi se nita ravo nije dogodilo, pa ak ni u najzabaenijim krajevima kroz koje sam putovala. Kada sam ostarila razbolela sam se i sreom, ovdanji svetenik me je primio u svoju kuu. Sve sam ovo sluao sa radou i nisam znao kako da zablagodarim Bogu za ovaj dan u kome sam nauio toliko korisnih stvari. Malo posle zamolih ovog svetog i plemenitog svetenika da me blagoslovi i sav srean nastavih put.

Na putu za Kazan A evo kako sam se nedavno u Kazanskoj guberniji, idui ovamo, jo jednom uverio u mo Isusove molitve ak i onda kada se nesvesno svrava. Stvarno ova molitva je najsigurniji i najkrai put do duhovnih blaga. Jedne veeri morao sam se zadrati u nekom tatarskom selu. Kada sam uao u selo primetio sam jedna kola ispred neke kue i koijaa Rusa u njima. Obradovavi se tome, odluih da zamolim za prenoite u toj kui, mislei da u bar prenoiti sa hrianima. Pribliih se i upitah koijaa ija su to kola. Odgovori mi da njegov gazda nije odatle, ve da on putuje iz Kazana za Krim. Dok sam govorio sa njim, gospodin povue konu zavesu sa vrata, pogleda me i ree: - Proveu no u kolima, tatarske kue su suvie prljave. Malo posle on izie iz kola da se malo proeta poto je vee bilo lepo. Otpoesmo razgovor. Dugo smo priali i on mi otprilike ree sledee: - Do ezdeset pete godine sluio sam u mornarici kao kapetan broda. Kada sam ostario dobio sam kostobolju i zatraio penziju. iveo sam na Krimu, na imanju moje ene. Bio sam skoro sve vreme bolestan. Moja ena je mnogo volela drutvo; volela je naroito da igra karte. Posle izvesnog vremena dosadilo joj je da ivi sa bolesnikom i otila je u Kazan kod nae keri koja je tamo udata za jednog vieg inovnika. Odnela je sve sa sobom, ak je i svu poslugu povela. Ostavila mi je samo jedno moje kume od osam godina da me slui. iveo sam tako sam tri godine. Moj kumi je bio vrlo spretan. Spremao je sobu, loio vatru, kuvao i grejao moj samovar, ali bio je vrlo iv, nevaljalac jedan. Neprestano je trao, vikao, skakao i lupao, tako da mi je prilino smetao. Neto zbog bolesti, neto iz dosade, veoma sam voleo da itam duhovne knjige. Imao sam jednu odlinu knjigu od Grigorija Palame o Isusovoj molitvi. itao sam je skoro bez prestanka i pomalo govorio Isusovu molitvu. Larma deaka mi je bila nepodnoljiva i niim nisam mogao da ga umirim. Na kraju sam izmislio ovo: terao sam ga da sedi u sobi na jednoj klupici i da ponavlja Isusovu molitvu. Spoetka to mu se nije ni malo dopalo i da se ne bi molio, utao je. Da bih ga primorao da izvrava to sam mu zapovedio, spremio sam ibu. Dok je on govorio molitvu, ja sam ili itao ili ga sluao. im bi prestajao pripretio bih mu ibom i on bi, zastraen, nastavljao sa molitvom. Sve mi je ovo veoma dobro odgovaralo jer je najzad bio mir u kui. Posle izvesnog vremena primetio sam da je prut nepotreban jer je deak izvravao moje nareenje rado i sa revnou. Kasnije se bee potpuno izmenio, postao je blag i utljiv i mnogo marljivije je obavljao kuevne poslove nego ranije. To me je obradovalo, tako da sam mu davao vie slobode. Najzad evo ta se dogodilo. Deko bee toliko navikao na molitvu da ju je neprestano ponavljao bez ikakvog primoravanja sa moje strane. Kada bih mu kazao koliko me iznenauje njegova promena, odgovarao mi je da sada ima neodoljivu elju da se moli.

- A ta osea? upitao sam ga. - Nita naroito, ali dobro mi je kad ponavljam molitvu. - Kako to, dobro? - Ne znam kako da objasnim. - Da li si radostan? - Jesam. Kada je buknuo Krimski rat imao je dvanaest godina. Otiao sam u Kazan kod moje erke i poveo i njega sa sobom. Tamo smo ga smestili u kujnu sa ostalim slugama, ali bilo mu je vrlo teko sa njima jer su oni ili larmali ili ga zadirkivali i ometali da se moli. Posle tri meseca doao je k meni i rekao: - Ja idem kui; ne mogu vie da izdrim ovaj ivot ovde i toliku galamu. - Kako da ide sam po ovakvoj zimi toliko daleko? rekoh mu. ekaj dok ja budem poao natrag, pa u te povesti sa sobom. Sutradan moga deaka bee nestalo. Svuda smo ga traili, ali bilo ga je nemoguno nai. Najzad jednog dana dobih pismo sa Krima. Kuepazitelji su mi javljali da je etvrtog aprila, sutradan po Uskrsu, deko naen mrtav u mom praznom domu. Leao je na podu moje sobe blagolik, sa prekrtenim rukama na grudima, u istom onom kaputiu koji je nosio kad je iezao od mene. Sahranili su ga u vrtu. Kad sam primio tu vest, oaloen udivio sam se kako je tako brzo stigao na Krim. Poao je dvadeset estog februara, a etvrtog aprila je stigao. Preao je znai tri hiljade vrsti za mesec dana to bi ovek i na konju jedva uspeo da pree. Trebalo bi da je iao sto vrsti na dan. A uz to bio je lako odeven, bez isprava i novca. Pretpostavimo da je naao neka kola da ga odvezu, ali ni to nije bilo moguno bez Boje pomoi. I eto, tako je moj deko okusio plodove molitve, ree gospodin zavravajui svoju priu, a ja, meutim, ak ni na kraju svog ivota nisam jo dospeo do njegove duhovne visine i mere. Na to rekoh mom sagovorniku: - Onu knjigu od Grigorija Palame, koju ste itali i koja vam se toliko dopala, ja znam. Ali u njoj se uglavnom govori o molitvi reima. Trebalo bi da proitate i ovu knjigu. Ona se zove Dobrotoljublje. Tu ete nai u celosti uenje o tome kako stei i duhovnu Isusovu molitvu u umu i u srcu i kako okusiti njenih slatkih plodova.

Pokazah mu Dobrotoljublje i on primi moj savet sa zadovoljstvom, pa mi ree da e nabaviti tu knjigu. "Boe moj, pomislih, kako su divni plodovi boanske moi koja se pojavljuje kroz ovu molitvu. Kako je ovaj dogaaj pouan i dubok: Prut je nauio deaka molitvi i doneo mu utehu. Nevolje i patnje na koje nailazimo uei molitvu, zar i to nisu prutovi Boji? Onda zato da se bojimo kad nam ih ruka naeg nebeskog Oca pokae? Bog nas beskrajno voli, a te nas ibe samo ue da se usrdnije molimo i vode nas u radost neiskazanu." Poto sam zavrio svoja prianja, rekoh svom duhovnom ocu: - Oprostite mi, oe, Boga radi, to sam tako mnogo priao. Sveti Oci kau da i duhovan razgovor kad se odui postaje praznoslovlje. Vreme je da pronaem svog saputnika za Jerusalim. Molite se za mene grenog da preblagi Gospod uputi na dobro moj put. - Ja ti to elim od sveg srca, dragi brate u Hristu, odgovori on. Neka preblaga milost Boja osvetljava tvoj put i neka te uvek prati kao aneo Rafail Toviju!

Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. (Iz Evanelja Gospoda Isusa Hrista po Mateju, gl. 7. st. 7)

Isus mu ree: Ja sam put i istina i ivot; niko ne dolazi Ocu osim kroza me. (Ev. po Jovanu, gl. 14. st. 6)

TRI KLjUA ZA OTVARANjE UNUTARNjE MOLITVENE RIZNICE NAENI U DUHOVNOM BOGATSTVU SVETIH OTACA sadraj U srce moje sakrih rei Tvoje (Ps. 119, 11). Um treba da se trudi svim silama da se uzdie gore (Katafigiot, gl. 19). Ako svaki ovek ima svoja lina svojstva, naklonosti i sposobnosti, onda se jedan i isti cilj postie razliitim putevima, na razne naine, koji vode tome cilju. To vai i za zadobijanje unutarnjeg molitvenog delanja: ono se stie raznim putevima, o emu nam svedoe opitna zapaanja Svetih Otaca. Jedni od tih naina su opti, kako za uspeh u molitvi, tako i za napredak u hrianskom ivotu. U njih spada, po reima svetog Simeona Novog Bogoslova, bezuslovno posluanje; spada takoe - vrlinski i podviniki trud. O tome peva Crkva u svojim pesmama: "Pronaao si trud, bogonadahnuti, za postizanje bogovienja" (tropar svetenomueniku). Tu spada isto spoljanje moljenje za unutranju molitvu: Gospode, naui nas da se molimo (Lk. 11, 1); kao i osobito blagodatno dejstvo. Najbolji primer za to je prepodobni Maksim Kapsokalivit, koji kad je jednom celivao ikonu Bogomatere, posle dvogodinjeg upornog moljenja njoj, najednom je osetio sladost i toplinu, koja se kosnula njegovog srca; mladi Georgije dok se prosto molio, iznenada je ugledao unutarnju svetlost i stekao neprestanu samodelatnu molitvu, itd. Postoje, meutim, i drugi bitni naini za zadobijanje unutarnje molitve, koji se neposredno odnose na nju. Kod Svetih Otaca nalazimo tri takva naina: 1. esto prizivanje imena Isusa Hrista; 2. Sabranost panje prilikom prizivanja; 3. Ulazak unutra u sebe, ili kako kau Oci Crkve: silazak uma u srce. Poto upravo ova sredstva na najbri i najudobniji nain otkrivaju i nama Carstvo Boje i otvaraju riznicu unutarnje duhovne molitve u naem srcu, veoma je prikladno da ih nazovemo kljuevima za dopiranje ovom skrivenom blagu.

KLjU PRVI

Ako koliina vodi kakvoi, onda i esto, skoro neprestano prizivanje imena Isusa Hrista, makar to bilo u poetku na rasejan nain, moe da dovede do sabrane panje i topline srca. To sa razloga to je ljudska priroda u stanju da usvaja izvesna raspoloenja posredstvom este upotrebe i navike. Jedan duhovni pisac kae: Ako hoemo da bilo ta inimo dobro, treba da ga inimo to ee. I Sveti Isihije kae da esto ponavljanje raa naviku i pretvara se u prirodu (gl. 7). To primenjeno na unutarnju molitvu, kao to se vidi iz zapaanja iskusnih ljudi, biva na ovaj nain: Onaj koji eli da stekne unutarnju molitvu donosi odluku da esto, skoro neprestano priziva ime Boije, tj. da ustima izgovara Isusovu molitvu: Gospode Isuse Hriste Sine boji, pomiluj me grenoga. Ili u skraenom vidu: Gospode Isuse Hriste pomiluj me. Ovako ui prepodobni Grigorije Sinait. Isti ovaj svetitelj dodaje da je skraeni vid pogodniji za poetnike ne odriui, uostalom, ni jedan ni drugi. On samo savetuje da se rei molitve ne menjaju esto, kako bi se to lake priviklo na prizivanje. A da bi se jo vie podstakao na neprestano vrenje molitve onaj koji se tome ui, on odreuje sebi za pravilo, da u izvesnom vremenskom periodu izgovori molitvu odreeni broj puta, tj. da u toku dana i noi izgovori toliko i toliko stotina ili hiljada molitava na brojanice. To ini ne brzo nego veoma lagano, pokreui jezik i usta. Posle izvesnog vremena usta i jezik onoga koji to upranjava stiu takvu naviku i takorei samopokretnost, i to do te mere da e bez nekog osobitog napora poeti sami od sebe da se kreu prilikom izgovaranja imena Bojeg, ak i pri zatvorenim oima. U produetku e ovo kretanje jezika poeti da prati um, koji e se postepeno oslobaati od rasejanosti i postajati sabran i paljiv prema molitvi. Na kraju, moe doi i do silaska uma u srce, kako kau Oci. Um, naime, kad se vrati u srce, zagreva ga toplinom boanske ljubavi, tako da sada samo srce, slobodno, bez pritiska, s neizrecivom sladou, poinje da priziva ime Isusa Hrista i da se s umilenjem izliva pred Bogom neprekidno, saglasno reima: "Ja spavam a srce moje bdi" (Pesma nad pesmama, 5, 2). O plodotvornosti estog umnog prizivanja imena Isusa Hrista, divno kae Sveti Isihije: Kao to kia, ukoliko ee pada na zemlju, utoliko je ini mekom, tako i ime Hristovo, ukoliko ga ee prizivamo, utoliko ini zemlju srca naeg radosnijom i veselijom. Iako je navedeni nain, zasnovan na iskustvu i zapaanjima Svetih Otaca, dovoljan kao pogodno sredstvo za zadobijanje unutarnje molitve, ipak, postoje i uzvieniji naini, a to su: panja i uvoenje uma u srce. Ovaj prvi nain prvenstveno odgovara onima koji se jo uvek nisu navikli na panju i koji ne umeju da se trude nad svojim srcem. Isto tako on moe da bude uvod i priprema za sledee naine. Uostalom, svako treba da bira shodno svojim osobinama i sposobnostima; svako neka bira ono to mu vie odgovara, kako kae monah Nikifor.

KLjU DRUGI

Panja znai, kako kae monah Nikifor, uvanje uma, ili ona znai - sabiranje uma u sebe samoga i udubljivanje njegovo u bilo kakvu stvar, kroz zanemarivanje svih drugih misli i predstava. Koliko je ona vana za one koji se bave molitvenim podvigom, o tome svedoe prepodobni Kalist i Ignjatije, navodei rei prepodobnog Nila, koji kae da panja koja trai molitvu, sigurno e je nai. To stoga to se molitva daruje panji vie nego bilo emu drugome, zato se i treba truditi nad njom. (Dobrotoljublje, deo drugi, gl. 24). Slino ovome kae i Sveti Isihije: Ukoliko vie bude pazio na misli, utoliko e elja za Isusovom molitvom kod tebe biti vea (gl. 90). I jo: Blagodarei krajnjoj panji, vazduh srca se ispunjuje radou i tiinom (gl. 90); sabrana trezvenost je toliko neophodna molitvi, koliko svetiljka svenjaku (gl. 102). Isto tako i monah Nikifor, poto je izloio uenje o unutranjoj molitvi, zavrava: ako se ne bude moglo, na osnovu obrasca koga je on dao, ui u srce onda treba upotrebiti to dublju panju i sabranost prilikom molitve, koja e, bez ikakve sumnje, otvoriti vrata srca, i razgoreti unutarnju molitvu. On uverava da je to iz iskustva poznato. Uostalom, i Sveto Pismo potvruje ovu istinu, da se bez panje nemogue sjediniti s Bogom. I tako, onaj koji eli da preko duhovne sabranosti i panje postigne unutarnju molitvu, treba da se, koliko mu je to mogue, pridrava samoe, da izbegava razgovore sa ljudima, da vri molitvu polagano, i ne odjednom previe, nego sa izvesnim razmacima; treba da se udubljuje u re molitve, kao to se to radi prilikom paljivog itanja knjige. Nuno je da po mogunosti odgoni pomisli i da svu svoju panju sabere na Isusa, koga priziva, i na Njegovu milost, koju moli. Ponekad kad se zavri molitva, malo poutati, kao u oekivanju Bojeg odgovora, trudei se pri tom da panja bude sabrana i u momentu rasejanosti. Neophodno je da stalno ima na umu, da si se radi Gospoda odluio da uvek prebiva u molitvenoj sabranosti, pri oienju uma od pomisli. KLjU TREI Trei klju je ulazak unutra u sebe ili u srce. Ne oslanjajui se ovde na svoja razmiljanja, izloiemo shvatanje i uenje Svetih Otaca o samoudubljivanju i ulasku u srce, na nain koji su oni sami iskusili kao verne putovoe istinskoj duhovnoj unutranjoj molitvi. Svetootake pouke po ovom pitanju izloiemo njihovim sopstvenim reima, podelivi ih radi preglednosti na tri sledee grupe: U prvu grupu spadaju Oci koji su nam ostavili pune pouke o Isusovoj molitvi, kao na primer: Simeon Novi Bogoslov, Grigorije Sinait, monah Nikifor, monasi Kalist i Ignjatije Ksantopuli; U drugu grupu - Oci, koji su ostavili kratke izreke o unutranjoj molitvi, kao to su: Isihije Jerusalimski prezviter, Filotej Sinajski, Teolipt mitropolit, Varsanufije i Jovan; Na tree mesto emo staviti veoma korisnu za duu povest o Avi Filimonu. On nas podsea na ceo put podvinitva. SVETOOTAKE POUKE

O UNUTARNjOJ MOLITVI SRCA

PRVA GRUPA sadraj 1. Pouke svetog Simeona Novog Bogoslova.

Sveti Simeon Novi Bogoslov govori o nainu ulaska u srce pri opisivanju tree vrste molitve (68 Slovo, str. 163 Ruskog drugog izd.): Trea vrsta molitve zaista je divna i neobjanjiva, i za one, koji je nisu opitno doiveli, ne samo to je teko shvatljiva, nego im ak moe izgledati i neverovatna. U stvari, ovaj nain molitve je u nae vreme veoma redak, iako se njime unitavaju zamke i raznovrsna demonska lukavstva, koja demoni upotrebljavaju kako bi um zapleli u mnoge raznorazne pomisli. Jer um, samo onda kada je od svega slobodan, ima pogodne uslove, da bez svake smetnje ispituje pomisli, koje mu naturaju demoni, da se s lakoom od njih oslobaa i da istim srcem prinosi Bogu svoje molitve. Izloivi potom uslove neophodne za uspeh u ovom nainu molitve, i to: savreno posluanje i uvanje svoje savesti istom, kako u odnosu prema Bogu, tako i u odnosu prema ljudima i u odnosu prema stvarima; i da sve treba initi kao da se nalazi pred licem samoga Boga, prepodobni Simeon dodaje: Ako tako bude radio, ti e sebi poravnjati istinsku i nepogreivu stazu ka treem nainu molitve, koji se sastoji u sledeem: Um treba da uva srce u vreme dok se moli, i da se stalno povraa i sabira u njega, pa da onda otuda, iz dubine srca, uznosi Bogu molitve. Sve je u tome: tako radi, dok ne okusi Gospoda. A kada na kraju, um tamo, unutar srca, okusi i srcem oseti da je blag Gospod; tada on vie nee ni zaeleti da se udalji od srdanog mesta. Tada e i on rei, kao Sveti Petar: Dobro nam je ovde biti! I od tog momenta e stalno pogled usmeravati unutar u srce, i neprestano se tamo vraati, odgonei sve pomisli, avolom ubacivane. Za one koji nemaju nikakvog pojma o ovome delu i koji ga ne poznaju, ono veim delom izgleda tegobno i preteko. Meutim, oni koji su okusili sladost koju ono daje, i koji su se osladili njome u dubinama srca svoga, takvi kliu sa Svetim Pavlom i govore: "Ko e nas odvojiti od ljubavi Hristove...!" (Rim. 8, 35). Sveti Oci uvi Gospoda kako kae, da iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krae, lana svedoanstva, hule na Boga, i da je to ono to pogani oveka (Mat. 15, 19 i 20); uvi takoe da nam se na drugom mestu u Evanelju zapoveda, da oistimo unutranjost ae, kako bi bila i spolja ista (Mat. 23, 26); ostavili su tako drugo duhovno delo i svecelo se predali tom jedinom delanju, tj. uvanju srca. To su uradili jer su bili uvereni, da e zajedno sa tim podvigom

lako stei svaku vrlinu, a da bez njega nee uspeti ni u jednoj. Ko hoe neka ita njihove spise, neka proita to su o tome napisali Marko Podvinik, ta je rekao Jovan Lestvinik, prepodobni Isihije, Filotej Sinajski, Ava Isaija, Varsanufije Veliki i drugi. Ako hoe da se naui da ovo ini kako treba (da ulazi u srce i da boravi tamo), ja u ti u tome pomoi. Pre svega treba da sauva tri stvari: bezbrinost u odnosu na sve, ak i u odnosu na Ono to je dozvoljeno, a ne samo u odnosu na ono to je nekorisno i sujetno, drukije reeno: umrtvljenost prema svemu; istu savest u svemu, tako da te ona ni u emu ne grize; i - savrenu nepristrasnost, tj. da pomisao tvoja ne bude strasno prilepljena ni za kakvu stvar: Potom sedi na neko usamljeno i tiho mesto, zatvori dveri, odvoji um od svake prolazne i sujetne stvari, sagni glavu prema grudima, i na taj nain saberi se paljivo unutar u sebe (ne u glavi, nego u srcu), obraajui tamo i svoj um i svoje ulne oi, uzdravajui donekle svoje disanje. Imaj tamo um svoj, i postaraj se na svaki nain da pronae mesto, gde se nalazi srce, da bi, kada ga nae, tamo svecelo boravio um tvoj. U poetku e tamo unutra nai neku tamu i tegobu. No kasnije, ukoliko bude produio to delo sabrane panje danonono bez prekida, nai e neku neprestanu radost. Um, koji se bude trudio u ovome, nai e mesto srca, i tog momenta e videti tamo unutra takve stvari, kakve nikada niti je video niti je znao. Od tog trenutka, ma sa kakve strane iznikla ili se pojavila bilo kakva pomisao, pre nego to ue unutra i pretvori se u misao ili predstavu, um e je odmah otuda proterati i unititi imenom Isusovim, tj. molitvom: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me! Od toga vremena um e takoe poeti da stie revnost protiv demona, bie u stanju da ih progoni i pobeuje. A to se ostalog tie, to obino dolazi kao posledica ovoga truda, sam e to, Bojom pomou, iz iskustva. saznati, ukoliko bude uvao sabranost uma i drao se Isusa, tj. Njegove molitve: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me!

2. Pouka Svetog Grigorija Sinaita Sveti Grigorije Sinait izlae uenje o unutranjoj molitvi srca i o nainu njenog sticanja u svoja tri poglavlja "O samovanju i molitvi", koja se mogu nai u "Dobrotoljublju". Evo skraenih odlomaka iz njih: Mi koji smo primili Duha ivota u Hristu Isusu, trebalo bi da istom molitvom u srcu heruvimski razgovaramo sa Gospodom. No mi, ne shvatajui veliinu, ast i slavu blagodati preporoda, i ne starajui se da uzrastemo duhovno kroz vrenje zapovesti, i da se popnemo do stanja umnog bogovienja, - preputamo se lenjosti, time to doputamo da nas porobe strasne navike i da padnemo u bezdan neosetljivosti i tame. Dogaa se ak i to, da izgubimo i seanje na Boga, a kakvi treba da budemo, kao eda Boja po blagodati, o tome ni pojma nemamo. Verujemo, ali ne delatnom verom, i po obnovi Duhom kroz krtenje ne prestajemo da ivimo telesno. Ako se nekad i desi da se pokajemo i ponemo ispunjavati zapovesti, ispunjavamo ih samo na spoljanji, ali ne i na duhovni nain. Tako se dogaa da se do te mere odviknemo od duhovnog ivota, da

nam njegove projave kod drugih lie na la i zabludu. Tako doivotno ostajemo mrtvoga duha, ivei i radei ne u Hristu, i suprotno zapovesti, da ono to je od Duha roeno, treba da bude duhovno. Pored svega toga, darovi koje smo primili u svetom krtenju u Hristu Isusu, ne gube se, samo se zakopavaju u zemlju, kao neko blago. A trezveni razum i blagodarnost zahtevaju da ih otkrijemo i iznesemo na videlo dana. Kako je to mogue? To je mogue postii na dva naina: Prvo, ti darovi se otkrivaju revnosnim ispunjenjem zapovesti: ukoliko izvravamo zapovesti, utoliko vie oni otkrivaju svoju svetlost i svoj sjaj; drugo, oni se javljaju i razotkrivaju neprestanim prizivanjem Gospoda Isusa, ili, to je jedna i ista stvar, neprestanim seanjem na Boga. Silno je i prvo sredstvo, ali je drugo silnije, tako da i prvo preko njega zadobija svoju punu mo. Zato, ako zaista elimo da otkrijemo u nama skriveno blagodatno seme, onda pohitajmo da se to pre naviknemo ovom drugom srdanom podvigu: imajmo u srcu samo ovaj molitveni trud i silu, bez primese ikakvih predstava i slika i matanja. Ako se budemo potrudili da u srcu steknemo samo tu molitvenu silu i energiju, ona e zagrejati um na i srce i razgoreti u dui neizrecivu ljubav prema Bogu i ljudima. Ova umna molitva, koja se tvori u srcu silom Duha Svetoga, dejstvuje u njemu na dva naina: nekad njoj prethodi um, prilepljujui se za Gospoda u srcu kroz neprestano seanje na Njega; nekad opet dejstvo molitve, samo pokrenuto prethodno ognjem radosti, privlai um u srce, i privezuje ga za prizivanje Gospoda Isusa i za trepetno stajanje pred Njim. U prvom sluaju dejstvo molitve poinje da se otkriva po meri umanjenja strasti, kroz ispunjenje zapovesti, u vidu topline u srcu, koja je posledica istrajnog prizivanja Gospoda Isusa; u drugom sluaju duh privlai um u srce i sabira ga tamo u njegovim dubinama, oslobaajui ga od uobiajenog lutanja. Zavisno od ta dva vida molitve i um postaje ili delatni ili sazercateljni. Svojim delanjem i podvigom, on Bojom pomou, pobeuje strasti, a sazercanjem - vidi Boga, koliko je to dostupno oveku. Ova delatna umnosrdana molitva vri se na sledei nain: Sedi na stolicu, oko ped visoku, nizvedi um svoj iz glave u srce, pa ga zadri tamo. Odatle prizivaj umnosrdano: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me! Pri tom zadravaj disanje, da bi bilo tiho i suzdrano, jer i disanje je u stanju da rasejava misli. Ako primeti da se pojavljuju pomisli, ne obraaj panju na njih, pa makar one bile prosts i dobre, a ne samo tate i neiste. Zakljuavajui um u srce i prizivajui esto i strpljivo Gospoda Isusa, uskoro e savladati takvu vrstu pomisli i istrebiti ih, pobeujui ih na nevidljiv nain Boanstvenim imenom. Sveti Lestvinik kae: Isusovim imenom udri po neprijateljima, od toga ne postoji jaeg oruja ni na nebu ni na zemlji. Kada um iznemogne od tog podviga i umore se telo i srce od napornog poduhvata estog prizivanja Gospoda Isusa, onda ustani i pevaj, ili razmiljaj o nekom mestu iz Svetog Pisma, ili se bavi seanjem na smrt, ili se zabavi itanjem, ili rukodeljem, ili neim drugim.

Kada se prihvati tog molitvenog podviga, onda ti prilii da ita samo takve knjige u kojima se izlae uenje o unutarnjem ivotu, o duhovnoj trezvenosti i molitvi. Tu spada Lestvica, slova Isaka Sirijanina, asketske knjige Maksima Ispovednika, Simeona Novog Bogoslova, Isihija, Filoteja Sinajskog i drugi slini spisi. Knjige druge vrste privremeno sve ostavi, ali ne stoga to one nisu dobre, nego radi toga to pri takvom nastrojenju i stremljenju nije pogodno da se njima bavi: one mogu da udaljuju tvoj um od molitve. itaj malo, ali ga itaj sa udubljivanjem u usvajanjem. Molitvoslovlja nemoj izostavljati. Neki dre veliko molitveno pravilo, neki potpuno izostavljaju molitvenik, molei se Gospodu samo umnom molitvom. Ti izaberi sredinu: ne gomilaj mnogo molitava, jer to moe da smuuje; nemoj ih, meutim, ni potpuno izostavljati, trebae u sluaju nemoi i raslabljenosti. Ako primeti da molitva dejstvuje u tebi i ne prestaje da se sama kree u srcu tvome, nemoj da je prekida i da se prihvata molitvenika. To bi znailo ostaviti Boga unutra, izai vani, i spolja poeti sa njim razgovarati. Oni koji nisu jo stekli molitvenu silu i energiju, treba da molitvoslove mnogo, ak bez mere, da bi se stalno nalazili u mnogim i raznim molitvama, kako bi im se od takvog tegobnog molitvenog truda zagrejalo srce i u njemu poelo dejstvo molitve. Onaj pak koji na kraju okusi od te blagodati, takav treba da ita molitve umereno, provodei preteno vreme u umnoj molitvi, kao to su zapovedili Oci. U sluaju unutarnje iznemoglosti, treba itati molitve ili proitavati svetootake spise. Kada vetar nadme jedra, vesla su suvina; ona su potrebna onda kada vetar oslabi i laa se zaustavi. Snano oruje protiv neprijatelja ima onaj koji zajedno sa molitvom poseduje skrueni pla, da se ne bi pogordio zbog radosti koju daje molitva. Onaj koji uva tu radosnu tugu, izbavlja se od svake tete. Prava neprevarna unutarnja molitva je ona u kojoj toplota, koja se raa iz molitve Isusove, zapaljuje oganj u zemlji srca i spaljuje strasti, kao trnje. Ona osenjava duu veseljem i mirom, ne dolazi ni sa desne ni sa leve strane, ak ne ni svie, nego izbija iz srca, kao izvor vode, od ivotvornog Duha. Samo nju zavoli i potrudi se da je stekne u srcu svome, uvajui um vazda od bilo kakvih matanja. Dok si sa njom, niega se ne plai; jer Onaj koji je rekao: Budite hrabri. Ja sam, ne bojte se - On je sa nama.

3. Pouka Nikifora monaha Monah Nikifor svoju pouku o ulasku u srce izlae u svome delu "O trezvenosti i uvanju srca" (Dobrotoljublje, rusko izd. tom drugi). Vi koji elite, kae on, da osetite u srcu oganj nebeski, i da iz iskustva saznate, ta je Carstvo nebesko, koje se nalazi u vama, doite da vam izloim nauku nebeskog ivljenja, ili bolje rei metod koji bez truda i znoja uvodi onoga koji se njime slui u pristanite bezstraa. Kroz pad mi smo izali napolje, otuili se pravog ivota; zato treba da se povratimo nazad, bolje reeno da se vratimo sami sebi, oslobaajui se od prilepljenosti za spoljanje stvari. Nemogue nam se sa Bogom pomiriti i sroditi sve

dotle dok se najpre ne povratimo sami sebi, dok ne uemo spolja unutra. Samo je unutarnji ivot istinski hrianski ivot. O tome svedoe svi Oci. Tako upita jednom brat Avu Agatona: ta je vanije, telesni trud ili uvanje srca? Starac mu odgovori: ovek je slian drvetu; telesni trud predstavlja - lie, a uvanje srca plod. Poto, po Svetom Pismu, svako drvo koje ne daje dobrog ploda, see se i u oganj baca, oevidno je da je potrebno da svu svoju panju usredsredimo na plod, tj. na uvanje srca. Naravno, potrebno nam je i odelo od lia, tj. telesni trud i podvig. Sveti Jovan Lestvinik kae: Zatvori vrata elije za telo, vrata usta za jezik, i unutarnja vrata za lukave demone. Dok sedi "na visini" (tj. kad usredsredi panju nad srcem), strai, ako si opitan", u kolikom broju i kakvi lopovi se prikradaju, da uu u vinograd tvoga srca, kako bi pokrali groe. Kad se straar umori (tj. onaj koji bdi nad srcem), onda ustaje, moli se, potom opet seda i hrabro se prihvata istog posla( tj. sabranog straenja nad srcem i molitve). Sveti Makarije Veliki ui: Glavni posao podvinika se sastoji u tome da ue u svoje srce, povede tamo borbu sa satanom, i da protivei se njegovim pomislima, ratuje protiv njega. Sveti Isak Sirijanin pie: Potrudi se da ue u svoju unutranju klet, i ugledae nebesko blago. Lestvica za Carstvo nebesko sakrivena je unutra u tebi, tj. u tvome srcu. Zato se operi od greha i saberi u srcu svom tamo e pronai stepenice uz koje e se popeti na nebesa. Evo ta kae o tome Karpatije: Potrebno je mnogo podviga i molitvenog truda, da bi se postiglo nepomueno stanje misli, ovo drugo nebo srca, na kome ivi Hristos, kao to kae Apostol: "Ili ne znate da Hristos ivi u vama" (1. Kor. 3,16). Evo rei svetog Simeona Novog Bogoslova: Od onog momenta kada je ovek isteran iz raja i udaljio se od Boga, avo sa demonima je stekao slobodu da danonono na nevidljiv nain koleba misli svakog oveka. Um se od toga ne moe druke odbraniti osim svakidanjim seanjem na Boga. Samo onaj ije je srce zapeaeno seanjem na Boga, u stanju je da svoju umnu silu sauva nepokolebivom. Tako ue svi Sveti Oci. Ovaj podvig, vei od svih drugih, skoro svi oni preuzimaju jedan od drugoga uenjem. Samo retki pojedinci zadobili su ga bez uenja, i to neposredno od Boga, radi ognjenosti njihove vere. Prema tome, treba traiti uitelja koji je iskusan u ovom poslu. Ako se takav uitelj ne moe nai, onda treba prizvati Boga sa skruenim srcem i suzama, i raditi ono to budem rekao. Poznato je da disanje, kojim diemo, sprovodi kroz plua vazduh do srca. Zato sedi i sabravi um svoj uvedi ga zajedno sa disanjem unutra, primoraj ga da zajedno sa udisanim vazduhom sie u samo srce, i dri ga tamo, ne dozvoljavajui mu da izae, kad on hoe. Drei ga tamo, nemoj ga ostaviti da bude prazan, nego mu podaj sledee svetene rei: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me! I neka ih um ponavlja dan

no. Potrudi se da ga navikne boravku unutra sa pomenutom molitvom, i pazi da um ne izlazi brzo otuda, jer e njemu u poetku biti veoma dosadno od takve prinudne zatvorenosti unutra. Ali zato, kad se navikne, bie mu veoma milo i radosno da tamo boravi, ak e i sam eleti da tamo ostane. Kao to se ovek kad se vrati iz tue zemlje, pri susretu sa enom i decom, zaboravi od radosti, tako biva i sa umom: kada se sjedini sa srcem, ispunjuje se neizrecive radosti i veselja. Ako ti uspe da ue u srce ovim putem koji sam ti pokazao, zablagodari Bogu, i nikad ne naputaj to delo: ono e te nauiti onome o emu ni sanjao nisi. A ako ti ne uspe da i pored truda ue na taj nain u predeo srca, onda uradi ono to u ti sada kazati, pa e sa Bojom pomoi nai ono to trai. Poznato je da se razumna sila (unutarnja re, re kojom se razgovara sa sobom) ovekova nalazi u grudima. Jer, tamo, u grudima, kada usta uute, mi razgovaramo sa sobom i savetujemo se, tamo itamo molitve (kada ih napamet itamo u sebi) pevamo psalme i vodimo svaki drugi razgovor sa samim sobom. Eto upravo toj misaonoj (razumnoj) sili, oslobodivi je od svake pomisli, podaj da neprestano govori: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me! i primoraj sebe, da umesto svake druge rei, samo to vapije unutra. Strpljivo se dri toga truda i podviga samo neko vreme, i preko toga e ti se otkriti ulazak u srce. U to uopte ne treba sumnjati, jer smo to sami na sebe isprobali. Zajedno sa tim mnogoeljenim i radosnim silaskom u srce, i sa njegovim budnim straarom - panjom, uselie se u tebe ceo zbor vrlina: ljubav, radost, mir, dugotrpeljivost, krotost i ostalo.

4. Pouka Ignjatija i Kalista Inoci Kalist i Ignjatije Ksantopuli izlau svoje uenje o unutarnjem delanju srca u itavih sto glava, ukljuenih u "Dobrotoljublje", Ovde navodimo ono to je najglavnije i za nas najpotrebnije: Poetak ivota po Bogu sastoji se u revnosti i sveusrdnom trudu da ivimo po spasiteljnim zapovestima Hristovim, a kraj mu je - savreno javljanje i povratak onome to nam je dato boanskom blagodau u krtenju. Ili, to je isto: svlaenje starog oveka sa delima i pohotama njegovim, i oblaenje u novog duhovnog (Ef. 4, 22-24), tj. u Gospoda Isusa Hrista, kao to kae boanski Pavle: "Deice moja, koju opet u mukama raam, dok se u vama ne uoblii Hristos" (Gal. 4, 19). Kada se krtavamo, kae Sveti Zlatoust, tada naa dua sija sjajnije od sunca, oiena Svetim Duhom. Kao to isto srebro, obasjano sunanim zracima, i samo isputa zrake, ali ne po svojoj prirodi, nego zbog toga to je obasjano suncem, tako biva i sa duom: oiena krtenjem, zadobija zrake od slave Duha, postajui i sama iznutra proslavljena. No, avaj, slava ova neizreciva i strana, samo jedan ili dva dana ostaje u nama; posle toga mi je zamraujemo, zatrpavajui je ivotnim brigama i strasnim delima.

U boanskoj materici, tj. u svetoj krstionici, dobijemo zabadava savrenu boansku blagodat. Ako se desi da je posle toga sakrijemo tamom ivotnih briga i strasti, ipak je moemo opet obnoviti i oistiti pokajanjem i ispunjenjem boanskih zapovesti, i ugledati njenu natprirodnu svetlost. To biva po meri vere svakog pojedinca i po meri usra ivljenja po veri, prvenstveno po blagoslovu Gospoda Isusa Hrista. Sveti Marko kae: Hristos, budui savreni Bog, darovao je onima koji su se krstili savrenu blagodat Svetoga Duha, koja se ne nudava ni u kakvoj dopuni sa nae strane. Ona nam se otkriva i javlja po meri vrenja zapovesti, dok ne dostignemo u meru rasta visine Hristove. I tako, poto je poetak i koren spasiteljnog podviga u tome da ivimo po zapovestima Gospodnjim, a kraj i plod - obnavljanje savrene blagodati Duha koja nam je darovana u krtenju, koja postoji u nama ali je zatrpana strastima, i ponovo se otkriva kroz vrenje zapovesti; poto je to tako, onda treba da se potrudimo u vrenju zapovesti, kako bi dar Duha koji je u nama oistili i jasnije videli. Voljeni uenik Gospodnji Jovan kae, da onaj koji dri zapovesti Gospodnje, prebiva sa Gospodom i Gospod sa njim. Sam pak Gospod jo jasnije govori o ovome kad kae: "Ko ima zapovesti moje i dri ih, taj me voli, a onaj koji mene voli, volee ga Otac moj, i ja u ga voleti i sam u mu se javiti... Ko ima ljubavi k meni, drae re moju; i Otac moj imae ljubav k njemu: i k njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti" (Jn. 14, 21-24). To pravilno ispunjavanje zapovesti Gospodnjih nama je nemogue bez Gospoda Isusa Hrista, kao to sam On kae: "Bez mene ne moete nita initi", i kao to Apostol potvruje: "Ni u kome drugome nema spasenja" (D. Ap. 4,11). On je za nas put, istina i ivot. Zato nas i ue premudro nai slavni nastavnici i uitelji, silom Duha Svetoga koji ivi u njima, da se pre svega Gospodu molimo i da bez ikakve sumnje itemo milost od Njega; da neprestano imamo i nosimo u srcu Ime njegovo da sa njim neprestano u umu i na usnama svesveto i presladosno ivimo, i spavamo, hodimo, jedemo i pijemo. Jer kao to se u nas sabira sve to je ravo i tetno kad ne prizivamo ime Isusovo, tako i u.vreme kada je ono molitveno u nama, sve to je neprijateljsko bei od nas, a to je dobro izobiluje u nama, i nema nita to ne bismo bili u stanju da izvrimo, kao to je i sam Gospod rekao: "Koji bude u meni i ja u njemu, taj e roditi mnogi rod" (Jn. 15, 5). Poto smo tako priznali svoju nemo i svu nadu poloili na Gospoda, zavolevi zapovesti do spremnosti da radije rtvujemo ivot svoj nego da prekrimo bilo koju od njih, to svu svoju panju usmerimo na to da se naviknemo i utvrdimo u tom neprestanom prizivanju Imena Gospodnjeg, koje unitava svako zlo i stvara svako dobro. Da bi uspeli u tom podvigu, Sveti Oci nam nude i ukazuju na neko osobito delanje, koje su nazivali umetnou, ak umetnou nad umetnostima. Izneemo ovde prirodnu vetinu predivnog Nikifora, koji nam pokazuje kako da uemo u srce preko disaaa, koje mnogo pomae za sabiranje misli. Evo njegovog pravila: Sedi na usamljenom mestu, i sabravi um, uvedi ga preko disanja u srce, pa kad se tamo molitvenom panjom sabere, prizivaj neprestano: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me! Tako radi sve dotle, dokle se ta molitva privije srcu i postane neprestana.

Tako su uili i drugi Sveti Oci. Sveti Zlatoust govori: Molim vas, brao, nemojte nikad prestajati da vrite ovo molitveno pravilo. Na drugom mestu kae: Svaki je duan, bilo da jede, bilo da pije, bilo da sedi, bilo da slui, bilo da putuje ili ma ta drugo radi, da neprestano vapije: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me! da bi ime Gospoda Isusa Hrista, kad sie u dubinu srca, smirilo otrovnu zmiju, a duu spasilo i oivotvorilo. Boravi neprestano u prizivanju imena Gospoda Isusa Hrista, kako bi srce progutalo Gospoda a Gospod srce, i kako bi to dvoje postalo jedno. I jo: Ne odvajajte srce vae od Boga, nego uvajte u njemu svagda seanje na Gospoda naega Isusa Hrista, dokle se Ime ne nastani u srcu, i ne razmiljajte ni o emu drugome, nego samo o tome kako da se proslavi Hristos u vama. Sveti Lestvinik kae: Seanje na Isusa neka se sjedini s tvojim disanjem. I sveti Isihije pie: Ako hoe da stidom pokrije tue pomisli, i da ti srce bude neprestano trezveno, onda neka se molitva Gospodu Isusu prilepi za tvoj dah, i posle kratkog vremena tvoja e ti se elja ispuniti. Treba znati i to, da ako nauimo um svoj da zajedno sa disanjem silazi u srce, primetiemo da tim silaskom on postaje jedinit i nag, drei se samo seanja i prizivanja Gospoda naega Isusa Hrista. A kad izae otuda i pone da se iri po spoljanjim predmetima i ne hotei deli se na mnoge predstave i seanja. Upravo da bi se ouvala ova prostota i jedinitost uma, iskusni u ovom podvigu Oci dali su zapovest da onaj koji se raspalio eljom da stekne naviku umne i trezvene sabranosti u srcu, sedi u usamljenom i tamnom mestu, osobito u poetku ovoga blagoslovenog truda. Jer gledanje spoljanjih predmeta, prirodno je da postane uzrok rasejanosti misli. A kad usamljeno i tamno mesto sakrije od nas spoljanje stvari, misao prestaje da luta i poinje da se lake sabira u sebe. To potvruje i Vasilije Veliki: Um koji se ne rasprostire preko ula na svet, vraa se samom sebi. Treba dobro zapamtiti da se sutina tog podviga sastoji u - u jednu misao sabranom, srdanom, istom i bez ikakvog matanja prizivanju sa verom imena Gospoda naega Isusa Hrista, a ne samo u tom silaenju u srce putem disanja i sedenju u tamnom usamljenom mestu. Sve to Sveti Oci savetuju, ni radi ega drugoga, nego samo radi toga to su u tome videli neko pomono sredstvo za sabiranje misli i za njihov povratak sebi od uobiajenog lutanja. Iz navike sabranosti i paljivog straenja nad sobom, raa se navika iste i nerasejane molitve umom u srcu. Znaj i to, da sva ova pravila o poloaju tela i njegovom prilagoavanju, smatraju se za potrebna samo dotle dok se ne stekne ista i nerasejana molitva u srcu. A kada Bojom pomoi i blagodau Gospoda naega Isusa Hrista ovo postigne, onda e ostaviti mnoga i raznovrsna delanja i boraviti u nadumnom jedinstvu jedino sa Gospodom, istom i nerasejanom molitvom srca, ne imajui potrebe ni za kakvim spoljanjim prilagoavanjem. Tako, ako stvarno eli da se udostoji ivljenja u Hristu Isusu, potrudi se da stekne da se u svako vreme i u svaki as, i pri svakom poslu, isto i bez rasejanosti moli Gospodu u srcu. Time e od mladenca uspeti da uzraste u mua savrena, u meru rasta punoe Hristove (Ef. 4,13). Pri tome ne zaboravljaj, kada povremeno zadobije

istu samodelatnu molitvu, da ne sme nikako da je prekine svojim uobiajenim molitvenim pravilom. Tako nas ui Filimon: Ako te Gospod udostoji, bilo danju ili nou, dara iste nerasejane molitve, ostavi tada svoja pravila i koliko god vie moe trudi se da se prilepljuje uz Gospoda Boga, i on e ti prosvetiti srce za vrenje duhovnog dela. DRUGA GRUPA sadraj a) Izreke Isihija Prezvitera Jerusalimskog

1. Panja je stalna neuznemirenost i tihovanje srca od bilo kakve pomisli. Kad postigne taj mir srce, veno, svakog trena i neprestano Hrista Isusa Sina Bojeg priziva i samo Njime die, zajedno sa Njim hrabro se bori protiv duhovnih neprijatelja; ispoveda se Njemu koji jedini ima vlast da otputa grehe i grli Ga neprestano tajnim molitvenim prizivanjem, Njega koji je jedini znalac ljudskih srdaca (glava 5). 2. Trezvenost je nepokolebiva vrstina uma i njegovo postojano straenje na vratima srca. Tako uvren um lako primeti njemu nesvojstvene pomisli kad mu se prikradaju, vidi ih i uje i ono to govore i ono to ove ubice tvore. On takoe razaznaje od strane demona urezanu i uslikanu obrazinu koja pokuava da svojom prividnou obmane um. Ako se tako budemo trudili i podvizavali, onda emo stei mudro iskustvo u duhovnoj borbi (gl. 6). 3. Ovo su naini trezvljenja: Prvi, treba neprestano paziti na matu, tj. na podstrek, jer bez prestave u mati satana nije u stanju da stvara pomisli i da njima obmanjuje um; drugi, srce treba drati pogrueno u duboko utanje, i to stalno ,imati ga neuznemiravano od bilo kakve pomisli i u molitvenom stanju; trei, treba prizivati molitveno u pomo Gospoda Isusa Hrista, neprestano i na smiren nain; etvrti, posedovati u dui neprekidno seanje na smrt; peti, nebu gledati i stremiti a zemlju ni u ta ne smatrati (gl. 14-18). 4. Onaj koji se bavi unutarnjim duhovnim delanjem, treba svakog momenta da poseduje ove etiri stvari: smirenje, najveu moguu budnost (panju), suprotstavljanje i molitvu. Smirenje, da bi, poto se bori protiv gordih demona, uvek imao pri srcu pomo Hristovu, zato to Gospod mrzi gordeljivce (Prie 3, 34). Budnost (panju), da bi uinio srce slobodnim od svake pomisli, pa makar ona i dobra izgledala. Suprotstavljanje (pomislima), da bi se im raspozna onoga koji mu dolazi odmah sa gnjevom suprotstavio neastivome. "I ja u odgovoriti onima koji me rue: Ta u Boga je mir dui mojoj!" (Ps. 119, 42; 62, 1). Molitva, da bi odmah posle suprostavljanja zavapio neizrecivim uzdahom Hristu. Tada e sam podvinik videti neprijatelja kako se topi i kako ga odgoni oboavano ime Isusovo, kako iezava kao prah i dim od vetra, sa svim svojim matarijama (gl. 20). 5. Onaj koji nije stekao molitvu istu od pomisli, nema ime rat voditi. Pod molitvom podrazumevam onu koja neprestano dejstvuje u najskrivenijem mestu due, i biuje i spaljuje tajno napadajueg protivnika prizivanjem imena Hristovog (gl. 21).

6. Duan si da otrim i sabranim okom uma gleda i pazi na ono to ulazi unutra. im raspozna o kome se radi, smrskaj suprostavljanjem glavu zmije i istovremeno, zavapi sa uzdahom Hristu. Ako tako bude radio, onda e na opitu iskusiti nevidljivu boansku zatitu. Tek e tada jasno videti pravotu srca (gl. 22). 7. Ako bude neprestano boravio u svome srcu sa smirenjem uma, i seanjem na smrt, i samoosuivanjem, i suprotstavljanjem (zlim pomislima), i ako bude svakodnevno hodio ovim uskim, ali radosnim i milim putem uma, trezveno i naoruan ovim orujem, udostojie se vienja Svetinje nad svetinjama; Hristos e te prosvetiti za duboke tajne, On u kome su skrivene riznice mudrosti i znanja, u kome obitava telesno sva punoa Boanstva (Kol. 2, 3; 2,9). Jer e od Isusa osetiti da je Duh Sveti siao u tvoju duu, koji prosvetljuje um kako bi mogao videti nepokrivenog lica slavu Boju (2 Kor. 3, 12/gl. 29). 8. avo kao lav riui hodi, trai koga da proguta, zajedno sa svojim silama (1 Petr. 5, 8). Zato neka nikad ne malake kod tebe panja (budnost) srca, ni trezvenost, ni suprotstavljanje, ni molitva upuena Hristu Isusu Bogu naemu. Jer boljeg pomonika od Isusa nee nai u celom tvom ivotu. Samo je Gospod onaj koji kao Bog razaznaje demonska lukavstva, spletke i obmane (gl. 39). 9. Kao to morska so ini hleb i svaku hranu ukusnom i slatkom i uva meso dugo od kvarenja, to vai i za uvanje uma duhovnom sladou i udesnim delanjem. Jer to zaslauje na boanski nain kako unutarnjeg tako i spoljanjeg oveka, izgoni smrad lukavih pomisli i uva nas da ostanemo vrsti i nepokolebivi u onome to je dobro (gl. 87). 10. Ukoliko vie bude pazio svoj um, utoliko e i tvoja molitva Isusu biti toplija. I opet: ukoliko vie bude zanemarivao svoj um, utoliko e se vie od Isusa udaljavati. I kao to ovo prvo duboko prosvetljuje vazduh uma, tako i ovo, drugo, tj. udaljavanje od trezvljenja i sladosnog prizivanja Isusa, prirodno je da ga potpuno pomrauje (gl. 90). 11. Neprestano, sa nekom toplom enjom punom sladosti i radosti prizivanje Isusa ispunjuje vazduh srca radou i tiinom, blagodarei krajnjoj panji i budnosti. Uzronik pak tog punog oienja srca jeste Isus Hristos Sin Boji i Bog, koji je uzronik i tvorac svih dobara. Jer On sam kae: "Ja sam Bog koji gradi mir" (Is. 45, 7) (gl. 91). 12. U naem umu nastaje neko Boansko stanje iz stalnog pominjanja i prizivanja Gospoda naega Isusa Hrista, naravno, samo ako ne zanemarimo stalnu molitvu upuenu Njemu i neprekidno trezvljenje i delo budnog nadgledanja. I zaista, to i jeste na veno isti i na isti nain obavljani posao i delo: prizivanje Isusa Hrista Gospoda naega, uz vapaj ognjenog srca. Samo tako emo uspeti da se priestimo svetim imenom Isusovim. Jer stalno ponavljanje je majka navike, bilo da se radi o vrlini bilo da se radi o poroku. A navika potom postaje druga priroda. Kada pak um postigne takvo stanje, onda on sam trai neprijatelje svoje, kao to lovaki pas trai zeca u umi. Razlika je samo u tome to pas trai da pojede a um da bi pobedio i rasterao (gl. 97).

13. Veliki i veoma iskusni David kae Gospodu: "Silu moju u Tebi u sauvati" (Ps. 58,10). Tako i uvanje u nama sile srdanog i umnog spokojstva, od koga se raaju sve vrline, zavisi od pomoi Gospoda, ako Ga stalno prizivamo, koji nam i zapovesti daje i odgoni od nas podmuklu zaboravnost; jer ona vie od bilo ega drugoga unitava u nama mir srca, kao to voda gasi oganj. Zato brate, nemoj da iz nemarnosti nekada zaspi na smrt (sr. Ps. 12, 4), nego imenom Isusovim bori se neumorno protiv neprijatelja. I kao to je rekao neko od mudrih ljudi: "Ime Isusovo neka se zalepi i sjedini s tvojim disanjem, pa e onda upoznati korist od molitvenog tihovanja". (gl. 100). 44. Kada se mi nedostojni udostojimo da se sa strahom i trepetom priestimo boanskim i preistim tajnama Hrista Boga i Cara naega onda treba jo vie da se postaramo za trezvljenje, uvanje uma i budno straenje, kako bi boanski oganj tj. Telo Gospoda naega Isusa Hrista, spalio u nama nae grehe i sve to je neisto, bilo malo ili veliko. Kada ono ulazi u nas ono odmah progoni neastive duhove zlobe iz naeg srca i oprata nam nae ranije uinjene grehe. Tada na um postaje slobodan od dosaivanja zlih pomisli. Ako budemo posle toga strogo pazili svoj um i stajali budno na vratima srca, onda e boansko Telo, kada ga se ponovo budemo udostojavali, initi um sve sjajnijim i sjajnijim i slinim svetloj zvezdi (gl. 101). 15. Treba ljubomorno uvati ono to je dragoceno. A za nas je najdragocenije upravo ono to nas uva od svakoga zla, ulnog i duhovnog, vidljivog i nevidljivog. ta je to? uvanje uma sa prizivanjem Isusa Hrista; neprestano gledanje u dubinu srca i stalno mirovanje u mislima, pa ak i od pomisli koje izgledaju da dolaze s "desne" strane; i na kraju, staranje da ovek bude slobodan od svake pomisli, da se ne bi pod vidom dobrih prikrale zle. Istrajnost u tome zahteva bez sumnje veliki trud i podvig srca, ali mu je zato i uteha blizu (gl. 103). 16. Treba uvek vraati ime Hrista u prostore naega srca, kao to se munja vraa u vazduno nebesko prostranstvo, pre nego pone da pada kia. To je potpuno jasno svima onima koji su iskusnoga uma i koji znaju ta je to unutarnja duhovna borba. Kao i svaki drugi rat tako i duhovni rat ima svoju strategiju. Na prvom mestu je potrebna budnost (panja); onda, kad opazimo dolazak neprijateljske pomisli, bacamo se na nju gnevno reima prokletstva u srcu; a potom, odmah se molimo protiv nje, sabirajui srce prizivanjem Isusa Hrista, da bi se tako u tren oka rasprio taj demonski privid, kako ne bi i dalje matanje obmanjivalo i zavodilo um, kao arlatan nezrelo dete (gl. 105). 17. Evo u emu se sastoji divna korist uma koja se zadobije od molitvenog tihovanja: sve one grehe koji najpre kucaju na vrata uma samo u vidu pomisli, pa kad ih misao prihvati, postaju grubi vidljivi gresi, - sve njih odseca razumna i trezvena vrlina, ne dozvoljavajui im da uu u naeg unutranjeg oveka i da se pretvore u rava dela; odseca ih migom i zatitom Gospoda naega Isusa Hrista (gl. 111). 18. Kao to su doline bogate itom, tako i ova molitva obogauje srce tvoje svakim dobrom. Bolje reeno, to ti daruje sam Gospod na Isus Hristos, bez Koga ne moemo nita initi (Jn. 15, 5). Ona e ti prvo izgledati kao lestvica, zatim kao knjiga za itanje, a

kad bude napredovao, nai e da je ona grad Jerusalim nebeski. I jasno e videti, na duhovan nain cara Hrista sila izrailjevih, zajedno sa jedinosunim Njegovim Roditeljem i Svetim Duhom oboavanim (gl. 117). 19. Dua koja posle smrti leti nebu, koja na nebeskim dverima ima sa sobom Hrista kao zatitnika svoga, ni tamo se nee zastideti od neprijatelja svojih, nego e i tada kao i sada smelo sa njima na dverima stupiti u razgovor. Samo ako istraje da do svog izlaska iz tela vapije danonono Gospodu Isusu Hristu Sinu Bojem. I On e biti brzi branitelj njen, po istinitom Njegovom i boanskom obeanju, koje je izrekao u prii o nepravednom sudiji: "Kaem vam da e ih odbraniti brzo", i u ovom ivotu i po izlasku due iz tela (Lk. 18, 1-8/gl. 149). 20. Zapoinjui ivot umne budnosti (panje), ako trezvljenju pripojimo smirenje a suprostavljanju prisajedinimo molitvu, onda emo dobro hoditi putem pokajanja, ulepavajui i istei od lukavstva dom srca naeg Imenom svetim Gospoda Hrista, kao sjajnom svetiljkom. Ako li se pouzdamo samo u nae trezvljenje i budnost, brzo e nas protivnici napadnuti i srueni paemo, namamljeni njihovim podmuklim lukavstvima. Namamljeni njihovim mamcima, zlim eljama jo emo se vie zaplesti, pa ak i ubijeni biti lako od njih, zato to nemamo sa sobom pobedonosni ma - ime Isusa Hrista. Jer samo je ovaj sveasni ma, ako je neprestano prisutan u istom i pojednostavljenom srcu ,u stanju da ih odbija i saseca, saie i unitava, kao oganj slamu (gl. 152). 21. Duekorisno i veoma plodno delo neprestanog trezvljenja sastoji se u brzom razaznavanju u umu obrazovanih matareih pomisli; delo suprostavljanja - u izobliavanju i otkrivanju pomisli koja pokuava da ue u prostor naega uma preko predstave neke ulne stvari. Ono pak to gasi i unitava trenutno svaku neprijateljsku zamisao, svaku re, svaki privid, svaki idol, svako lukavo izobraenje, jeste - prizivanje Gospoda. I mi sami vidimo u umu poraz sile njihove koji im nanosi Isus veliki Bog na, kao i zatitu nas smernih, bednih i nepotrebnih (gl. 153). 22. Nee prei mnogo milja brod bez vode. To biva i sa uvanjem uma: ono je neostvarivo bez trezvljenja sa smirenjem i bez neprestane molitve Isusu Hristu (gl. 168). 23. Neprestana molitva isti vazduh uma od mranih oblaka, od vetrova duhova zlobe. Kada se oisti vazduh onda nema vie nikakve prepreke da u njemu zasija boanska svetlost Isusova, samo ako se mi ne nadmemo i ne pogordimo sujetom i uobraenou i ako ne budemo sezali za nedostinim. U ovom sluaju, ostaemo bez Isusove pomoi, zato to je Hristu, obrascu smirenja, sve to mrsko (gl. 105). 24. Kao to se slova ne mogu pisati po vazduhu, nego ih treba urezivati u neki vrsti predmet da bi bila dugotrajna, tako sa napornim trezvljenjem treba vrsto spojiti molitvu Isusovu. Samo e tako moi predivna vrlina trezvenosti da stalno sa Njim boravi; i kroz Njega da ostane za svagda sa nama (gl. 183). 25. uvanje uma s Bojom pomoi i radi samoga Boga, kada se dugo u dui upranjava, daruje umu mudrost za vrenje po Bogu podviga. Ne malu sposobnost ono

daruje onome koji ga poseduje za razborito vrenje dela i rei, na bogougodan nain (gl. 194). 26. Zaista je blaen onaj koji je tako prisajedinio Isusovu molitvu umu, i koji Ga neprestano priziva u srcu, kao to je vazduh sjedinjen sa naim telom, ili plamen sa sveom. Sunce kad obasja zemlju, raa dan; sveto i oboavano Ime Gospoda Isusa, kada pone da sjaji neprestano u umu, raa bezbrojne suncu sline misli (gl. 196). 27. Kada se rasture oblaci, vazduh postaje ist; kada sunce pravde Gospod Isus razagna matanja strasti, onda se u srcu raaju sasvim prirodno svetlosne i kao zvezde sjajne pomisli. To zato to je vazduh srca Isus obasjao (gl. 197).

b) Izreke Filoteja Sinajskog 1. Odigrava se u nama duhovni rat, mnogo tei i opasniji od vidljivog rata. Zato podvinik pobonosti treba da hita k daru gornjega zvanja (sr. Fil. 3, 14) umom svojim, kako bi urizniio celosno u srce svoje seanje na Boga, kao neki biser ili dragi kamen. Potrebno je sve ostaviti, ak i telo, i prezreti ovaj sadanji ivot, kako bi jedino Boga u srce nastanili i stekli (gl. 1). 2. Od samog jutra treba muki i nepokolebivo stati na vratima srca, sa krepkim seanjem na Boga i stalnoprisutnom u dui molitvom Isusovom i zatirati umnim straenjem "sve grenike zemaljske" (Ps. 101, 8). A to znai, ushienim i neprekidnim vernim seanjem na Boga, sasecati glave silnih, radi Gospoda, i zaetke neprijateljskih pomisli koje nas napadaju (gl. 2). 3. S punim pravom se trezvljenje naziva putem koji vodi u Carstvo, u ono koje je u nama i ono koje e doi, s pravom se naziva i duhovno delanje, jer obrauje i ubeljuje naravi uma i strasno stanje pretvara u bestrasno. Ono lii na svetlosno okno, kroz koje se Bog naginje i obasjava um (gl. 3). 4. Onde gde je smirenje, seanje na Boga sastavljeno od trezvljenja i budnosti (straenja) i esta molitva uperena protiv neprijatelja, eto tu se nalazi mesto Boije (sr. Post. 28, 16-17) ili srdano nebo na kome demonska vojska ne sme da boravi, zbog toga to na tom mestu Bog stanuje (gl. 4). 5. Prva dver koja uvodi u duhovnm Jerusalim, u budno straenje nad umom, jeste svesno utanje usta, pa makar um jo i ne postigao tiinu. Druga dver je umereno uzdravanje od hrane i pia, a trea neprestano seanje na smrt, koje isti um i telo (gl. 6). 6. U prirodi je sladosnog seanja na Boga, tj. na Isusa, praenog srdanim gnjevom i spasiteljnom ogorenou (na sve to je greno), da zatire sve opsene pomisli, zamisli, rei, matanja, mrane obrazine; jednom reju sve ono ime se neastivi orua i hvalisa, traei da proguta nae due. Jer kad Isusa prizovemo, on sve to sa lakoom

spaljuje. Nama nema ni u kome drugome spasenja sem u Isusu Hristu. I sam Spasitelj je to rekao: ,,Bez mene ne moete initi nita" (Jn. 15, 5) (gl. 22). 7. Svakog asa i svakog trena drimo to jau strau nad srcem svojim, uvajui ga od pomisli koje pomrauju duevno ogledalo, ije je prirodno svojstvo da se u njemu ogledne i svetlim slovima zapie Isus Hristos, Koji je mudrost i sila Boga Oca. Neprestano traimo unutar u srcu Carstvo nebesko; i nai emo zrno goruiino, i biser, i kvasac unutra u nama na tajanstven nain, - samo ako budemo oistili oko uma svoga. Zato je i rekao Gospod na Isus Hristos: "Carstvo je Boje unutra u vama" (Lk. 17, 21), ukazujui time na Boanstvo koje u srcu obitava (gl. 23). 8. Prilikom voenja unutarnje duhovne borbe ovako postupaj: s trezvljenjem sjedini molitvu i trezvljenje e molitvu pojaavati, a molitva trezvljenje. Trezvljenje, stalno pazei na sve to se zbiva unutra u srcu, primeuje na koji nain neprijatelji pokuavaju da uu u njega, i odmah priziva na pomo Gospoda Isusa Hrista, da On protera te lukave napadae. Pri tom, budno straenje pregrauje im put protivljenjem, a molitveno pozvani Isus - izgoni demone sa svim njihovim matarijama (gl. 25). 9. Veoma strogo pazi na svoj um. Kada primeti pomisao, suprostavi joj se, i odmah toga trena prizovi Hrista na pomo. A sladosni Isus, dok mu jo bude govorio, rei e: Evo me da te zatitim! Kada molitva umiri sve ove neprijatelje, ti i dalje strai i pazi svoj um. Jer e ponovo naii jo vei talasi pomisli, jedan za drugim se na tebe ustremljujui, dokle dua u njima ne zapliva. Ali evo opet Isusa koga budi uenik i koji, kao Bog, zapoveda zlim vetrovima pomisli da utihnu! (sr. Mat. 8, 23-27). A ti, oslobodivi se od njih, svakog asa i trena proslavljaj Onoga koji te je spasio, i seaj se asa smrtnoga (gl. 26). 10. Sa punom budnou srca i duevnom oseajnou, prohodimo podviniki put svoj. Jer kad se budnost sjedinjuje svakodnevno sa molitvom, kreu se slino ognjenim kolima proroka Ilije, izdiui u nebesku visinu onoga koji ih poseduje. ta govorim?! Onaj koji je stekao trezvljenje, ili koji se trudi da ga stekne, preobraava se istim srcem u duhovno nebo sa suncem, mesecom i zvezdama: postaje smestite nesmestivog Boga, po tajanstvenom bogovienju i ushoenju (gl. 27). v) Izreke Teolipta Mitropolita 1 Zalazak sunca proizvodi no; kada Hristos naputa duu, nju tada obuzima tama strasti a duhovne zveri rastrzavaju. Kad zasija vidljivo sunce, zveri se skrivaju u svoje jazbine, kad zasija Hristos na tvri molitvenog uma, svaka svetovna navika iezava, zaljubljenost u telo nestaje i um izlazi na delo svoje, tj. na prouavanje boanskih stvari "do veera" (str. Ps. 103, 23).

2. Uzdravaj se od spoljanjih razgovora i bori se s unutarnjim pomislima, sve dotle dok ne pronae mesto iste molitve, i dom u kome obitava Hristos, Koji te prosveuje i zaslauje bogopoznanjem i posetom svojom. 3. Tragove nogu u snegu, ili ih sunce kada obasja rastapa, ili ih razlivena voda unitava. Tako biva i sa seanjima urezanim u umu preko slastoljubivih dela: Unitava ih Hristos, kad molitvom zasija u srcu, i potokom umilnih suza. 4. este molitve, u umu vrene i praene toplim umiljenjem, briu seanja na ranija dela. Due prosveene seanjem na Boga, sa verom i skruenou srca, odsecaju od sebe rava seanja kao noem. 5. Kada se usami, pokuaj onda da ue to dublje u unutarnju straarnicu due, koja je dom Hristov i u kojoj je veno prisutan mir, radost i tiina. Duhovno sunce Hristos isputa ove darove iz sebe kao zrake, i daje ih kao neku nagradu dui koja ga je s verom i vrlinoljubljem primila. 5. Sedei u domu svome, pominji Boga, od svega um oslobaajui k jedino na Njega ga bezglasno ustremljujui. Izlij pred Njega svo raspoloenje svoje due i prilepi se uz Njega sa ljubavlju. Seanje na Boga, oznaava - bogovienje: Bog privlai vid i stremljenje uma k sebi i obasjava um svojom sopstvenom svetlou. Kad se um vraa Bogu, poto u njemu utihnu sve osobene predstave bia, tada on stie bezvidno bogovienje i obasjava svoj duhovni vid nadznanjem nepristupne slave. 6. Molitva je razgovor uma sa Gospodom, pri kome se izgovaraju rei molitve zajedno sa celosnom usmerenou uma Bogu. Kada misao neprestano izgovara Ime Gospodnje i um bdi nad stalnim prizivanjem boanskog Imena, onda svetlost Bogopoznanja osenjuje svu duu kao neki svetli oblak. 7. Veruj mi, istinu ti govorim, ako svaki svoj trud bude propratio molitvom, majkom svih dobara, ona nee zadremati sve dok ti ne pokae nebesku lonicu, dok te u nju ne uvede i dok te ne ispuni neizrecive slave i radovanja. Poto ukloni sve prepreke, ona tada poravnava put vrline i ini ga pogodnim za bogotraitelja. 8. Zato, hodei putem umnog delanja, izgovaraj rei molitve i razgovaraj sa Gospodom, stalno vapijui i ne preputajui se lenosti. Neprestano se moli i podraavaj upornosti one udovice koja je uspela da umoli neumoljivog sudiju (Lk. 18, 2-5). Tada e duhom hoditi i o telesnim eljama nee brinuti, i svetskim pomislima nee prekidati tok molitve. Na taj nain postae hram Boji, u kome se neometano veno Bogu peva. Molei se tako umno, udostojie se stalnog seanja na Boga, ui u skrivene i nepristupne dubine uma; gledae tajanstvenim bogovienjem Nevidljivog, sluei sam nasamo jedinome Bogu svim silama svoga razuma i izlivima svoje ljubavi.

g) Izreke Varsanufija Velikoga i Jovana 1. Od prizivanja Imena Bojeg demoni postaju nemoni. Znajui to, ne prestajmo da prizivamo Ime Boje u pomo. To je ona molitva o kojoj govori Sveto Pismo: "neprestano se molite" (1. Sol. 5, 17) (odgovor 422). 2. Pamti, Bog je srceznalac, na srce gleda, pa ga prizivaj u srcu svome. To i jeste smisao onoga to je reeno u Svetom Pismu: "Zatvori dver svoju i pomoli se Ocu tvojemu koji je u tajnosti" (Mat. 6, 6). Zatvorimo usta i pomolimo mu se u srcu; jer onaj koji zatvara usta i priziva Boga, ili Mu se moli u srcu svome, taj ispunjava navedenu zapovest (odgovor 427). 3. Tvoj srdani trud treba da se u tome sastoji to e se neprestano moliti Bogu. Ako hoe da u tome ima uspeha, poni i iti usrdno i pun nade i Bog e te blagosloviti uspehom (odgovor 26). 4. Neprestano prizivanje Imena Bojega je lek koji ubija ne samo strasti nego i samo njihovo dejstvo. Kao to lekar trai pogodan lek ili zavoj za ranu onoga koji strada, i oni blagotvorno dejstvuju, pri emu bolesnik i ne zna kako to biva; tako biva i sa Imenom Bojim: kada ga prizivamo, ono ubija u nama sve strasti, premda nam je nepoznato kako se to zbiva (odgovor 421). 5. Gospod je rekao: "Itite i dae vam se" (Lk. 11, 9). Moli se Sveblagome Bogu i da ti poalje Duha Svetoga Uteitelja, a on kada doe, svemu e te nauiti i otkriti ti sve tajne. Njega trai za svoga rukovou. On nee dozvoliti da ti u srce ue prelest (obmana), ili rasejanost; nee dopustiti da mislima zagospodari nerad, lenjost i dremanje: prosvetie oi, utvrditi srce, uzdignuti um. Uz Njega se pripoj, Njemu veruj, Njega voli (odgovor 136). 6. Kada primeti da ti demon ometa molitvu svojim podmuklim spletkama, ne prepiri se sa njim, nego se potrudi da prizove ime Boje, i Bog e ti pomoi i unititi demonska lukavstva (odgovor 424). 7. Savrena molitva se sastoji u razgovoru s Bogom, bez rasejanosti misli, uz sabranost svih pomisli i oseanja. ovek zadobija takvo stanje kada umre za sve ljude, za svet i za sve to se u njemu nalazi. Takav u vreme molitve nema niega u mislima, sem toga, da stoji pred Bogom i sa njim razgovara (odgovor 79).

MNOGOKORISNA BESEDA O AVI FILIMONU sadraj 1. Priali su o Avi Filimonu pustinjaku, da se zatvorio u nekakvu peinu koja se nalazila u blizini Lavre, zvane Romijeva, i tu se predao podvinikim borbama, ponavljajui u sebi ono to je, po predanju, govorio sebi Arsenije Veliki: Filimone, zato si ovamo doao? U toj peini je proveo dosta vremena. Posao mu je bio pletenje uadi i kotarica, koje je predavao ekonomu, a od njega primao male hlepie, kojima se hranio. Nita drugo nije jeo osim hleba sa solju, pa i to ne svaki dan. Oevidno, o telu se malo brinuo, ali je zato, bavei se sazercanjem, boravio u boanskom prosveenju. Udostojavajui se otuda neopisivih vienja tajni, boravio je u duhovnom obrazovanju. Kada bi subotom i nedeljom odlazio u crkvu, uvek je iao sam, udubljen u sebe, ne dozvoljavajui nikome da mu se priblii, da mu se ne bi um otrgao od svoga delanja. U crkvi bi stajao u uglu, sa pognutom glavom, prolivajui more suza. Stalno je pokajno tugovao i imao bogoseanje u srcu i seanje na nain ivljenja Svetih Otaca, osobito Arsenija Velikog, trudei se da ide njegovim stopama. 2. Kada se u Aleksandriji i njenoj okolini pojavila jeres, on se odatle udaljio i otiao u Nikanorovu Lavru. Primivi ga, bogoljubivi Pavlin mu je dao svoje usamljeno mesto i omoguio mu savreno molitveno tihovanje. U toku cele godine nije nikome dozvolio da se vidi s njim, a i sam mu nije dosaivao, odlazio je kod njega samo kad je trebalo da mu preda potrebni hleb. Dolo je vreme Svetog Hristovog Vaskrsenja. Kada su se tim povodom sreli, poveo se meu njima, razgovor u kome su se dotakli i pustinjakog ivljenja. Iz razgovora je Filimon shvatio da i ovaj veoma poboni brat Pavlin ezne za takvim predivnim nainom ivota i da se bogato hranio podvinikim poukama, pisanim i nepisanim, svima dokazujui da je bez potpune usamljenosti nemogue savreno ugoditi Bogu, kao to o tome mudro govori Mojsije, bogoprosveeni otac, kad kae: "Usamljeno tihovanje raa podvig, a podvig raa pla, pla - strah, strah - smirenje, smirenje - prozrenje, prozrenje - ljubav; ljubav pak ozdravljuje Duu i ini je bestrasnom, i tada ovek saznaje da je blizu Boga". 3. Filimon mu je govorio: Potrebno ti je da putem molitvenog utanja savreno oisti um i da mu da neprestano duhovno delanje. Kao to se telesne oi, usmerene na ulne predmete, dive onome to su videle, isto tako i isti um, kad se usmeri na duhovne stvari, ushiuje se onim to duhovno sazercava, do te mere da ga je nemogue od njega odvojiti. Ukoliko se on putem molitvenog tihovanja oslobodi i oisti od strasti, utoliko se vie udostojava i vienja (tih duhovnih stvari). Savrenim um postaje onda kada okusi sutastvenog bogovienja i sjedini se sa s Bogom. Tada on, imajui carsko dostojanstvo, ne osea vie siromatva i ne privlae ga nie elje, makar mu ti ponudio i sva carstva. I tako, ako eli da stekne takva dobra, to bre moe bei od sveta i sa usrem hodi putevima Svetih; prestani da se brine o svom spoljanjem izgledu, odelo neka ti je siromano i skromno. Zavoli ivot u oskudici i bezbrinosti. Ponaanje neka ti bude jednostavno, re bezazlena, hod bez sujete, glas bez pretvaranja. Iznad svega brini se o uvanju uma i trezvljenju, imaj trpljenje u svim nevoljama, i na svaki nain trudi se da sauva ve steena duhovna dobra, nepovreenim i nepomerivim. Paljivo bdi i strai nad sobom i ne primaj ni jednu slast koja ti se tajno prikrada. Jer, iako molitveno samovanje ukrouje duevne strasti, ipak,

ako im se dozvoli da se raspale i izotre, one obino postaju jo svirepije, i one koji to dopuste vuku jo jae i silnije u greh. Isto to biva i sa telesnim ranama: ako se povreuju, postaju neisceljive. ak i jedna re je u stanju da udalji um od oseanja Bojeg, kad demoni na to primoravaju a ula se sa njima saglaavaju. Veliki je podvig i teret - uspeti sauvati duu. Zato, potrebno ti je da se potpuno udalji od sveta, i otrgnuvi duu od svakog saaljenja prema telu, da postane beskunik, bez grada i bez imanja nesrebroljubiv i bez elje za sticanjem, bezbrian i usamljen, nevet za ljudske poslove, smiren, sastradalan, dobar, krotak, tihe naravi, uvek spreman da primi od boanskog sazercanja i gledanja, u srce, urazumljujui odsjaj. Jer ni na vosku se ne moe pisati, ako se prethodno ne izbriu slova ranije na njemu napisana, kako nas ui Vasilije Veliki. Takvi su bili Sveti, koji su se, udaljivi se od svih svetovnih obiaja i uvajui u sebi nepomuenu nebesku mudrost, prosvetili boanskim zakonima i zablistali pobonim delima i reima, umrtvivi udove koji su na zemlji uzdranjem, Boijim strahom i ljubavlju. Neprestana molitva i pouavanje u boanskim Pismima otvaraju umne oi srca tako da one vide Cara sila, i biva radost velika, i silno se zapaljuje u dui boanska nezadriva udnja. Pri tome, i telo postaje zajedniar toga ushienja, dejstvom Duha Svetoga, tako da sav ovek postaje duhovan. Eto ega se udostojavaju delatelji blaenog molitvenog tihovanja i uskog podvinikog ivoga, koji, udaljivi se od svake ljudske utehe, samo sa jednim nebeskim Gospodom razgovaraju neprestano. 4. uvi sve ovo taj bogoljubivi brat, i boanskom ljubavlju ranjen u dui, napusti svoje mesto boravka i zajedno sa Filimonom otputova u skit, gde su najvei meu Ocima okonali svoj put blagoea. Nastanili su se oni u Lavri prepodobnog Jovana Kolova, prepustivi brigu o sebi ekonomu Lavre, poto su sami eleli da borave u molitvenom tihovanju. I boravili su tu blagodau Bojom u savrenoj molitvenoj usamljenosti. Subotom i nedeljom su dolazili na zajednike crkvene slube, a ostale dane su provodili u usamljenosti. Pri tome, svaki od njih je vrio molitvu i slube zasebno. Sveti starac Filimon je imao ovako pravilo sluenja: Nou je pevao ceo Psaltir i pesme (devet pesama koje se nalaze u Psaltiru), bez urbe i sujete. Onda je itao jedno zaalo iz Evanelja, potom je sedao i govorio u sebi: Gospode pomiluj! sa punom panjom i prilino dugo, sve dok bi se umorio od prizivanja. Onda bi dopustio sebi da zaspi. Potom bi opet u zoru otpevao prvi as, pa bi onda seo na svoju stolicu, licem okrenut prema istoku i naizmenino pevao (psalme) ili itao po izboru iz Apostola i Evanelja. Tako je provodio ceo dan neprestano pevajui, molei se i naslaujui se sazercanjem nebeskih stvari. Njegov um je esto bio plenjen sazercanjem, tako da nije znao, da li se nalazi na zemlji. 6. Brat, videvi kako se on sveusrdno trudi u molitvenom sluenju i kako se ponekad potpuno menja od boanskih pomisli, upita ga: Zar ti, oe, nije teko u takvoj starosti toliko umrtvljavanje i pokoravanje svoga tela? On mu na to odgovori: "Veruj mi, Bog je takvu usrdnost i takvu ljubav zapalio u mojoj dui prema molitvenom sluenju, da ja ak nisam u stanju da udovoljim potpuno njenom stremljenju k tome; telesnu pak nemo pobeuje ljubav prema Bogu i nada na budua dobra." Tako je sva njegova elja bila umno okriljena nebesima, i to ak i za vreme jela, ne samo u druga vremena.

7. Jednom ga upita neki brat koji je iveo zajedno sa njim. Kakvih sve ima tajni sazercanja? A on, videvi njegovu upornost i to da iskreno trai pouke, ree mu: Kaem ti, edo, da onome iji je um postao savreno ist, Bog otkriva vienje samih anelskih inova i sila. 8. Upitao ga je on i o sledeem: Zato ti se, oe, od svih boanskih Pisama najvie dopada Psaltir, i radi ega, kad ti peva lii na oveka koji razgovara s nekim? Na to mu on odgovori: Tako je Bog urezao u duu moju silu psalama, kao u duu samoga Davida, i prosto se ne mogu odvojiti od sladosti skrivene u njegovoj neiscrpnoj mudrosti. jer oni sadre u sebi svo boansko Pismo. Ovo je on priznao onome koji ga je pitao, sa velikim smirenjem, njegove koristi radi, i posle dugog njegovog navaljivanja. 9. Neki brat po imenu Jovan, doe od primorja svetome ovom i velikom ocu Filimonu, i zagrlivi mu noge, ree mu: ta da radim, oe, da bih se spasao? Um mi luta ovamo onamo, gde mu ne prilii. A on, poutavi kratko, ree: Ova duevna bolest pripada onima koji su spoljanji i u njima prebiva. Ona se i kod tebe nalazi zato to jo uvek nisi stekao savrenu ljubav prema Bogu, jo nisi zadobio toplinu ljubavi i bogopoznanja. Tada mu brat ree: Pa ta da radim, oe? On mu odgovori: Idi, stekni skrivenu pouku u srcu svom, i ona e ti oistiti um od toga. Brat, poto nije bio posveen u to o emu mu je govorio, ree starcu: Kakva je to skrivena pouka, oe? I on mu ree: Idi, stekni trezvenost u srcu svome, i u misli svojoj govori trezveno sa strahom i trepetom: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me! Tako savetuje poetnicima i blaeni Dijadoh. 10. Brat je otiao, i pomou Bojom po molitvama oca uspokojivi se, donekle se usladio tim delanjem i poukom. Ali ga je potom ta sladost ostavila, tako da vie nije bio u stanju da upranjava to delanje trezveno i da se moli. To ga je nateralo da ponovo ode kod starca i da mu ispria ta mu se dogodilo. Starac mu ree: Ti si sada upoznao put molitvenog tihovanja i umnog delanja i okusio sladosti koja se od njega raa. Imaj to uvek u srcu svom, jeo ili pio, razgovarao sa nekim ili se na putu nalazio, ili sedeo u keliji: ne prestaj da se trezvenom milju i sabranim umom moli takvom molitvom, da peva i da se pouava u molitvama i psalmima. ak ni pri obavljanju najneophodnijih svojih potreba ne dozvoli umu svome da bude prazan, nego ga primoravaj da se tajno moli i pouava. Tako e uspeti da shvati dubinu boanskih Pisama i u njima skrivenu silu, i da da umu neprestano delanje, kako bi ispunio apostolsku re koja zapoveda: Molite se neprestano. Briljivo pazi na sebe i uvaj srce svoje od primanja ravih pomisli, ili bilo kakvih nekorisnih i sujetnih. Svagda, i kada spava, i kada ustaje, i kada jede, i kada pije, i kada razgovara, neka srce tvoje u tajnosti misleno ili se pouava u psalmima ili se moli: Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me! Takoe, kada peva psalme jezikom, pazi da ti ne govore usta jedno a pomisao da se bavi drugim. 11. Brat ga je jo i ovo upitao: Mnogo praznih matanja vidim za vreme sna. Starac mu ree: Ne budi lenj i maloduan; nego, pre no zaspi, mnogo se pomoli u srcu svom i suprostavi se pomislima i pokuajima demona da te vodi kud on hoe, da bi te primio Bog. Potrudi se koliko je u tvojoj moi da zaspi uvek sa psalmima na usnama i umnim delanjem, i nikad ne dozvoli umu da zbog svoje nemarnosti primi tue pomisli, nego sa

pomislima kojima si se molio, sa njima se i na odar spusti, da bi i u toku sna one bile prisutne u tebi, i kad se probudi da bi razgovarale s tobom. Izgovaraj takoe i sveti Simvol pravoslavne vere pre nego zaspi, jer pravoslavstvovati o Bogu, izvor je i zatita svih dobara. 12. Upitao ga je brat i ovo: Uini mi ljubav, oe, i reci mi, im se bavi i kako delanje ima tvoj um? Naui i mene, da bih se i ja spasao. On mu odgovori: Zato si tako radoznao? - Onda ovaj ustade, zagrli mu noge i celivajui ih, molio je svetoga da mu to kae. Starac, poutavi dugo vremena, najzad ree: Nisi ti jo u stanju da to ponese. Davati svakom oseanju odgovarajue delo i posao u stanju je samo onaj koji je navikao da se neprestano kree u dobrima pravde. Onaj koji nije postao potpuno ist od sujetnih pomisli sveta, ne moe se udostojiti ovoga dara. Ako zaista eli da to stekne, dri skriveno delanje u istom srcu. Jer, ako se bude neprestano molio i pouavao u Pismima, otvorie ti se oi due tvoje, i rodie se u njoj radost velika, i oseanje neko neopisivo i silno, zagrevano Duhom i telom, od koga ceo ovek postaje duhovan. I tako, bilo da te Bog udostojio nou ili danju da se nerasejano pomoli istim umom, ostavi svoje molitveno pravilo, i usmeri se, koliko ti je god vie mogue, da se prilepi uz Boga. I On e prosvetiti srce tvoje za duhovno delanje, koga si se prihvatio. Ovome je starac dodao i sledee: Doao mi je jednom neki starac i kada sam ga upitao o nastrojenju i stanju njegovog uma, rekao mi je: dve godine sam stajao pred Bogom, usrdno ga molei svim srcem da mi daruje, da se neprestana i sabrana molitva uree u moje srce, onakva kakvu je On predao svojim uenicima. A Gospod, izobilni u darovima, videi moj trud i trpljenje podario mi je ono to sam traio. I evo ta mu je jo govorio: Pomisli o sujetnim stvarima, koje nastaju u dui; to je bolest due zaljubljene u ono to je nitavno i koja se prepustila neradu i lenjosti. Zato je potrebno, kao to kae Sveto Pismo, sa svakom budnou i panjom uvati um svoj, pevati razumno bez rasejanosti i moliti se istim umom. I tako, brate, Bog trai od nas nau usrdnost prema Njemu ,i to prvo u podvizima i vrlinama, a potom u ljubavi i neprestanoj molitvi. Samo tako e nam On otkriti put spasenja. Oevidno je da nema drugog puta koji uzvodi na nebo, osim potpunog udaljenja od svega to je zlo, sticanja svega to je dobro, savrene ljubavi prema Bogu i obitavanja s Njim u svetosti i pravdi. Onaj koji ovo stekne, brzo e se pribrojati nebesnome zboru (Svetih). Ali pri tome, svaki onaj koji eli da se uspne na visinu, treba obavezno da umrtvi udove koji su na zemlji. Jer kada se naa dua usladi sazercanjem istinskog dobra, ona se vie ne vraa ni jednoj strasti, koju podstie grehovna slast; nego, omrznuvi svako telesno sladostrae, sa istom i neuprljanom milju prima javljanje Boga. Potrebna nam je, dakle, velika budnost i straenje nad sobom, mnogo telesnih podviga i oienje due, da bi se Bog uselio u srca naa, i da bi ubudue bezgreno ispunjavali Njegove boanske zapovesti; i da bi nas sam On nauio da se vrsto drimo Njegovih zakona, izlivajui na nas, kao sunane zrake, svoje sile i dejstva, zapretane u nama blagodau Duha. Podvizima i iskuenjima mi treba da oistimo obraz, sliku, po kojoj smo bili stvoreni kao razumna bia, sposobna da primaju svako znanje i upodobljenje Bogu, nosei oseanja, oiena od svake prljavtine kroz kaljenje u ognju iskuenja, zadobijajui kroz to carsko dostojanstvo. Bog je i ljudsku prirodu stvorio priasnom

svakog dobra, sposobnom da duhovno sazercava likovanje Anela slave, Gospodstava, Sila, Naala, Vlasti, svetlost nepristupnu, slavu presvetlu. Ali kada ti postigne neku vrlinu, pazi da se tvoja pomisao ne pogordi nad bratom, zato to si je ti stekao a on se nije potrudio. To bi bio poetak gordosti. Kada se bori protiv neke strasti, pazi da ne padne u oajanje ili malodunost, zato to napad ne prestaje. Nego, ustani, padni pred lice Boije, i zavapi svim srcem zajedno sa prorokom: Gospode, udri one koji udaraju na me! (Ps. 35,1), jer sam nemoan da ih pobedim. A On, kada vidi smirenje tvoje, brzo e ti poslati pomo svoju. Kada putuje sa nekim, ne vodi prazne razgovore, nego daj umu duhovno delanje koje je imao, kako bi se u njemu sauvala ova dobra navika i zaborav svetskih slasti, i da ne bi izaao iz pristanita bestraa. Pouivi brata takvim i mnogim drugim poukama, starac ga otpusti. 13. No nije prolo mnogo vremena, on opet doe, i zapoevi razgovor, upita ga: ta da radim, oe? Prilikom mog nonog sluenja pritiska me san i ne dozvoljava mi da se trezveno molim i da due vremena bdim. I dolazi mi da se prihvatim rukodelja, dok pevam. Na to mu starac ree: Kad moe da se moli trezveno, onda ostavi rukodelje; kad te spopadne dreme, onda, pobunivi se protiv te pomisli, pretei joj, prihvati se rukodelja. On ga opet upita. Zar tebi samome, oe, ne dosauje san za vreme sluenja nonog? Starac mu odgovori: Nije to ba lako. Ipak, kad me ponekad napadne dreme, malo se podignem i ponem da itam od poetka Evanelje po Jovanu, uzdiui oko uma k Bogu, i tog momenta on iezava. Na slian nain se odnosim i prema pomislima. Naime, kad naie neka od njih, sretam je kao oganj - sa suzama, i ona iezava. Ti jo nisi spreman da se na taj nain bori sa njima, nego se to vie dri skrivenog delanja i revnosno vri ono to su ustanovili Sveti Oci, kao dnevne jutarnje molitve i asove - trei, esti, deveti i veernju, tako i none slube. I trudi se svim silama da nita ne radi iz ovekougaanja, uz to se uvaj da nisi u zavadi ni sa kim od brae, da ne bi sebe odvojio od Boga svojega. Takoe se postaraj da sauva svoju misao sabranom, i sverevnosnom u straenju nad unutarnjim pomislima. Kad doe u hram s namerom da se priesti svetih Hristovih tajni, ne izlazi iz njega sve dok ne zadobije potpuni mir. Stani na jednom mestu i ne pomeraj se sa njega sve do otpusta. Misli sam u sebi da se nalazi na nebu i da stoji pred Bogom zajedno sa svetim Anelima, kao onaj koji ima da ga primi u srce svoje. Pripremaj se za to sa strahom i trepetom, da ne bi bio nedostojni sapriasnik svetih Sila. Poto je na taj nain dobro naoruao brata, i poto ga je predao Gospodu i Duhu blagodati Njegove, starac ga otpusti u miru. 14. O avi Filimonu je jo priao brat koji je iveo sa njim i sledee: Sedei jednom pored njega upitao ga je: da li su ga napadali demoni iskuenjima dok je iveo u pustinji? On na to ree: Oprosti, brate, - kada bi Bog popustio da na tebe dou iskuenja, kakva sam ja pretrpeo, ne verujem da bi ti mogao izdrati njihovu gorinu. Imam sedamdeset godina, ili neto malo vie, mnogo sam podneo iskuenja, ivei u raznim pustinjama u punom molitvenom tihovanju. ta sam pretrpeo i doiveo od demona, beskorisno je i

govoriti o gorini toga onima koji jo ne znaju ta je to molitvena samoa. Za vreme takvih iskuenja, ja sam uvek ovako postupao: polagao sam svu svoju nadu na Boga, kojemu sam davao i zavete odreenja, pa me je On odmah izbavljao od svake napasti. To je razlog, brate, to se ja vie uopte ne brinem o sebi: znajui da se on brine o meni, veoma lako podnosim iskuenja koja nailaze na mene. A jedino to mu od sebe prinosim jeste - neprestana molitva. Pri tome, od ne male pomoi je i nada da to su vee tegobe i nevolje, to se vei venci pripremaju onome koji ih trpi. Jer kod pravednog Sudije postoji ravnotea izmeu toga dvoga. Znajui to, brate, ne padaj u malodunost. Uao si u sredinu bitke, pa se bori, i nadahnjuj se saznanjem da je mnogo vie onih koji se bore za nas protiv neprijatelja Bojih, nego to ima demonskih pukova. Uostalom, zar bi smeli mi da se suprostavimo takvom stranom protivniku roda naega, kad nas ne bi mona desnica Boga Slova drala, i ograivala, i pokrivala? Zar bi bila u stanju ljudska priroda da izdri njegove napade? Jer, kao to kae Jov: "Ko je otkrio spreda odeu njegovu? K eljustima njegovim ko e pristupiti? Iz usta mu izlaze luevi, i iskre ognjene skau. Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji rvanj. ini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi. to je god visoko prezire, car je nad svijem zvijerjem" (Jov. 41, 4. 10. 15. 22. 25). Eto, protiv koga ratujemo, brate! Evo kakvim i kolikim je naslikala Re Boja toga tiranina! I pored svega toga, njega lako pobeuju oni koji kao to treba provode usamljeniki ivot, s obzirom da u sebi nemaju niega to bi njemu pripadalo: zbog njihovog odricanja od sveta, zbog njihovih obilnih vrlina i zbog toga to mi imamo nekoga koji se bori za nas. Jer, reci mi, ko je taj ija se priroda nije preobrazila, kad je pristupio Gospodu i strah Njegov primio u um svoj ? I koji nije uinio duu svoju svetlom i sposobnom da sija boanskim znanjem i mislima, obasjavi sebe boanskim zakonima i delima? Takav nikad ne dozvoljava da mu dua bude prazna, imajui u sebi Boga, koji zapaljuje um da stremi nezasitivo k svetlosti. I dok je dua pod takvim neprestanim dejstvom, duh joj ne dozvoljava da se razneuje strastima, nego ih kao neki car, koji die stranim gnjevom i pretnjom, nepotedno saseca. Takav se nikad vie ne vraa snu i dremeu, nego s podvigom, i rukama uzdignutim prema nebu i umnom molitvom, odnosi pobedu u ratu. 15. Jo je taj isti brat pripovedao, da je ava Filimon pored drugih vrlina imao i ovu: nije mogao podneti da slua prazne razgovore. A ako bi se desilo da se neko zaboravi pa da pria bilo ta to se ne tie duhovne koristi, uopte na to nije obraao panju. Isto tako, kad bih odlazio po nekom poslu, nikad nije pitao: zato ide? A kad sam se vraao, nije pitao: gde si bio? ili ta si i kako radio? Tako, kad sam jednom otplovio u Aleksandriju po potrebi, a otuda otputovao radi jednog crkvenog posla u Carigrad, ne obavestivi o tome slugu Bojega; potom, poto sam tamo proveo dosta vremena, posetivi tamonju pobonu brau, na kraju sam se vratio k njemu u skit. Kad me starac video, veoma se obradovao, i posle uobiajenog pozdrava, pomolio se i seo. Meutim, savreno ni o em me nije upitao, nego je ostao zauzet svojim uobiajenim molitvenim umnim delanjem. 16. Jednom, elei da ga isprobam, nekoliko dana mu nisam davao hranu da jede. On, niti je hranu traio, niti je bilo ta rekao. Tada, poklonivi se, upitah ga: Uini mi, oe, ljubav i reci mi, zar se nisi uvredio to ti nisam doneo po obiaju da jede? On ree: Oprosti, brate! Ako mi i dvadeset dana ne donese hleba da pojedem neu ti zatraiti.

Jer sve dok budem trpeo duom, trpeu i telom. Toliko je on bio zauzet sazercavanjem istinskog dobra. 17. On je govorio: Od kad sam doao u skit, nisam dozvolio svojoj pomisli da izae van zidova elije; a ni u svoj um nisam primio nikakve druge pomisli osim straha Bojega i Suda budueg veka, drei u seanju Sud koji preti grenicima, i oganj veni i krajnju tamu, kao i to kako ive due grenika i pravednika, i kakva su dobra pripravljena pravednicima, i kako svaki dobija svoju nagradu po trudu svome: jedan za podvinike trudove, drugi - za milostinju i nelicemernu ljubav, trei za neimanje i puno molitveno samovanje, neki za krajnje posluanje, neki opet za tuinovanje. Imajui sve ovo u svojim mislima, ja ne dozvoljavam nikakvoj drugoj pomisli da dejstvuje u meni i ne mogu vie biti s ljudima i njima okupirati um svoj, da se ne bih udaljio od boanskog razmiljanja. 18. Ovome je on dodao i kazivanje o nekom usamljeniku, govorei za njega da je ve i bestrae bio postigao, i iz anelske ruke primao hranu i hleb, ali da je zbog oslabele budnosti i panje, liio se te asti. Jer kad u dui oslabi razborita i sabrana panja uma, tada tu duu obuzima no. Tamo gde ne sjaji Bog, tamo se sve gubi i razliva kao u mraku. Tada dua vie nije u stanju da pogleda na Boga jednoga niti da zadrhti od rei Njegovih. "Bog sam ja koji se pribliuje, govori Gospod, a ne Bog izdaleka. Moe li se ko sakriti na tajno mesto da ga ja ne vidim? govori Gospod,- ne ispunjam li ja nebo i zemlju? govori Gospod". (Jer 23, 23. 24). Starac je napominjao i o mnogim drugima, koji su na slian nain nastradali. Naveo je i Solomonov pad, koji je, govorio je, stekao takvu premudrost, da su ga svi slavili, zato to je kao jutarnja zornjaa sve obasjavao svetlou premudrosti, pa je ipak za malu slast izgubio toliku slavu. I tako, strano je ugaati lenjosti, nego se treba neprestano moliti, da ne bi naila neka druga pomisao i odvojila nas od Boga, i da nam ne bi bilo podmetnuto na mesto Njega neto drugo. Samo isto srce, postavi obitalitem Duha Svetoga, isto vidi u sebi, kao u ogledalu, samoga Boga svoga. 19. Sluajui sve ovo, priao je brat koji je iveo s avom Filimonom, i gledajui na njegova dela, shvatio sam da su u njemu ve sasvim prestale da dejstvuju telesne strasti, i da je on bio revnosni ljubitelj svakog savrenstva. Tako se svagda moglo videti da se on preobraava boanskim Duhom iz slave u slavu, i da uzdie neopisivim uzdasima, strogo na sebe pazei i sebe vagajui, i na sve naine se trudei, da nita ne doe i ne pomuti istotu uma njegovog, ili da se bilo kakva prljavtina neprimetno ne prilepi za njega. Gledajui, govorio je, ovo i podstican time da revnosno podraavam njegov nain ivota, usrdno sam mu se obraao s molbom: kako da steknem slino tebi istotu uma? A on bi mi govorio: Idi, potrudi se, jer za to je nuan trud i razgorenost srca. Duhovna dobra, dostojna revnosnog iskanja i truda, ne zadobijaju se leanjem na odru i spavanjem. Bez znoja ne moe niko stei ni zemaljska blaga. Onaj koji eli da postigne duhovni napredak, treba pre svega da se oslobodi od svojih prohteva i da zadobije neprestani pokajni pla i neimanje; da ne obraa panju na pogreke drugih, nego samo na svoje, oplakujui ih dan i no, i da ne gaji sujetnu drubu ni sa kim od ljudi. Jer dua koja tuguje nad svojim bednim stanjem i koja je ranjena seanjem na preanja sagreenja, postaje mrtva za svet, kao to i svet umire za nju. To znai da

tada telesne strasti postaju neaktivne i da ovek prestaje da bude njihov rob. Uz to, onaj koji se odrekao sveta i sjedinio s Hristom, i koji boravi u molitvenom tihovanju, taj voli Boga, uva njegovu sliku, obraz i bogati se njegovim podobijem. Jer on prima od Njega svie darove Duha i postaje dom Boji, a ne dom demona, i prinosi Bogu dela pravedna. Tako e dua postavi ista po ivotu, slobodna od prljavtine tela i bez ikakve mrlje i poroka, uvenati se na kraju vencem pravde i zasjati lepotom vrline. Onaj u ije se srce na samom poetku odricanja (od sveta) nije uselio pla, ni duhovne suze, ni seanje na vene muke, ni istinsko molitveno tihovanje, ni neprestana molitva, ni pevanje psalama i uenje boanskih Pisama; onaj kod koga sve ovo nije postala navika, kako bi zbog stalnog optenja sa njim, bio primoravan na to ak i onda kad um ne eli da to radi; onaj u ijoj dui ne gospodari strah Boji. - taj jo uvek ivi u drutvu sa svetom i nije u stanju da ima um ist u molitvi. Jer samo pobonost i strah Boji iste duu od strasti i ine um slobodnim, uvode ga u njegovo prirodno stanje sazercanja, i daju mu mogunost da se dodirne Bogoslovlja, koje on prima u vidu blaenstva ("Blaeni isti srcem jer e Boga videti"). Onaj koji se toga udostoji, ono mu jo od sada slui kao predukus (buduih dobara) i ini duu nepokolebivom. Zato se svim silama potrudimo u delatnom tvorenju vrlina, kojim se stie pobonost, tj. duhovna istota, iji je plod - bogoslovsko sazercanje prirodno umu. Jer delanje (praksa) je uzlaenje k sazercanju (teoriji), kao to kae pronicljivi i bogomudri um Grigorija Bogoslova. Ako zanemarimo delanje (praksu )onda emo ostati otueni od svake prave mudrosti. Jer makar ovek postigao i vrhunac vrline, ipak mu je potreban podviniki trud koji obuzdava nemirne nagone tela, kao i strogo uvanje pomisli. Samo na taj nain emo postii da se Hristos nastani u nama. Jer to se vie umnoava naa pravednost, tim vie uzrasta duhovna mukost. I na kraju, kad um postigne savrenstvo, sav se pripija uz Boga i biva obasjan boanskom svetlou, i otkrivaju mu se neizrecive tajne. Tek tada on istinski saznaje gde je mudrost, gde sila, gde poznanje svega, gde dug ivot, gde svetlost oiju i mir. Jer dok god je zauzet borbom sa strastima, dotle nije u mogunosti da se naslauje svim ovim, tako da i vrline i strasti ine um slepim: strasti ga oslepljuju za vrline, a vrline ga ine slepim za poroke. Ali kad borba utihne u njemu, i kad se udostoji duhovnih darova, tada, budui pod neprestanim dejstvom blagodati, sav postaje svetlozaran i nepomerivo ukotvljen u sazercanju duhovnih stvari. Takav nije privezan nizata ovdanje, nego je preao iz smrti u ivot. Onaj koji se prihvati ovog ivota, dostojnog podraavanja i koji eli da se priblii Bogu, treba da poseduje neporono srce i usta ista, da bi re, izlazei istom iz istih usta, mogla dostojno proslavljati Boga, poto dua koja se pripila uz Boga, neprestano sa Njim razgovara. eznimo, brao, za takvom visinom vrline i prestanimo gmizati po zemlji, prilepljivanjem za strasti. Onaj koji se podvizava i postie bliskost s Bogom, koji se prieuje svete svetlosti Njegove i ranjava ljubavlju k Njemu, taj se naslauje nekim Gospodnjim i nepostiivim duhovnim radovanjem, kao to kae boanski psalam: "Naslauj se Gospodom, i uinie ti to ti srce eli. I izvee kao svetlost pravdu tvoju, i pravednost tvoju kao podne" (ps. 37, 4. 6). I zar ima ljubavi silnije i nezadrivije od te koju Bog uliva u duu koja se oistila od svakoga zla? Takva dua sa punom iskrenou srca govori: "Ljubavlju sam ranjena ja" (Pesma nad pes. 2, 5). Neizreciv je neopisiv sjaj

boanske lepote! Blistanje zvezde danice, svetlost meseca ili sjaj sunca, - sve je to beznaajno u poreenju sa slavom onom, i siromanije u odnosu na istinitu svetlost od najdublje noi ili najmranije magle u odnosu na sunano podne. To nam je predao i Vasilije Veliki, divni meu uiteljima, koji je sve ovo nauio i saznao iz linog opita. 20. Ovo i mnogo vie od ovoga priao je brat koji je iveo sa Avom. No ko se ne bi divio kod njega i sledeem, kao dokazu njegovog velikog smirenja? Veoma rano se udostojio prezviterskog ina, pa poto se tako istinski dotakao nebeskoga i ivotom i znanjem, na sve naine je izbegavao sluenje boanstvene Liturgije, kao neko breme. Tako se desilo da je on u toku mnogih godina svog podvinitva veoma retko pristajao na sluenje za svetom Trpezom. ak se ni boanskih Tajni nije prieivao, bez obzira na tako strogi ivot, kad god bi se desilo da doe u optenje i u razgovore sa ljudima, iako nikada nije razgovarao o zemaljskim stvarima, nego samo o onome to je bilo od duhovne koristi za njegove sagovornike. A kada je imao nameru da se priesti boanskih Tajni, uvek je pre toga dugo dosaivao Bogu, umilostivljujui ga molitvama, pevanjem psalama i ispovedanjem. Strah i trepet ga je obuzimao od svetenikovih rei: "Svetinje svetima"!. Jer u tom momentu, govorio je on, hram se ispunjava svetih Anela, a sam Car Sila, izvrivi tajanstveno svetenodejstvo, i pretvorivi hleb i vino u svoje Telo i Krv, naseljava se preko svetog Priea u srca naa. Zato, govorio je on treba da se osmelimo na primanje svetog priea preistih Hristovih Tajni samo onda kada smo isti i neporoni, i kao van tela. Samo tako emo moi postati zajedniari prosveenja koje se njima daruje. Mnogi od Svetih Otaca su se udostojili vienja svetih Anela koji su ih opominjali. Zato su se i sami oni drali dubokog molitvenog utanja, ni sa kim ne razgovarajui. 21. Evo ta je jo govorio taj brat: Kad bi se desila neka potreba da sam starac prodaje svoje rukodelje, da ne bi doao do neke lai, ili zaklinjanja, ili suvine rei, ili neke druge vrste greha koji je vezan za trgovake razgovore, on je stajao pravei se suludim. Tako je svaki koji je hteo da kupi njegovo rukodelje, uzimao od njega i davao mu onoliko koliko je hteo. A on se bavio pletenjem malih korpica. Ono to su mu davali za njih primao je sa blagodarnou, nita ne govorei, ovaj mu pun mudrosti.

ZBIR OTAKIH POUKA Na kraju dajemo kratak zbir otakih pouka izloenih u ovoj knjizi. Evo ta su nam preporuili Oci kao nain sticanja molitve i kao uslove za uspeh u njoj: Uestalost, tj. esto ponavljanje Isusove molitve. Panju (budnost), ili pogruavanje uma u Isusu Hristu uz odgonjenje drugih pomisli. Promenu molitvenih rei, tj. izgovaranje Isusove molitve, nekad cele, nekad skraene. Naizmeninost, tj. upranjavanje nekad molitve, nekad itanja psalama, nekad sedenja, nekad stojanja sa ispruenim rukama, nekad opet molitve Isusove i itanja Otaca posle obeda. Hoenje pred Bogom, tj. da svagda oseamo prisustvo Boje i pri svakom delu da se seamo Boga. Odricanje od sveta, uz seanje na smrt i na sladost molitve. Neprestano prizivanje Imena Isusa Hrista, u svakoj prilici i vremenu, nasamo glasno, a u prisustvu ljudi samo umom. Zaspivanje na odru sa Isusovom molitvom. Spoljanju molitvu o sticanju unutarnje, tj. traenje pomoi od Gospoda za sticanje revnosti i zadobijanje u srcu unutarnje molitve. I tako, duo, ti koja si eljna da stekne unutarnju molitvu i edna neprekidnog jedinstva i sladosnog optenja sa Isusom Hristom, doi, odlui se i na sledei nain ispunjavaj pouke Svetih Otaca: 1. Sedi ili bolje stani u tamni i tihi ugao u molitvenom poloaju. 2. Pred poetak napravi nekoliko poklona i ne oputaj udove. 3. Pronai milju mesto srca ispod leve sise i tu saberi panju. 4. Svedi um iz glave u srce i govori: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" tiho, ustima ili samo umom, kako ti bude udobnije, govori lagano bez urbe, sa strahom i trepetom. 5. Trudi se da za to vreme, koliko je moguno, uva panju i da ne prima u um nikakve pomisli, ni rave, ni dobre. 6. Imaj spokojno trpljenje, spremivi se na dugo stajanje sa zaboravom na sve.

7. Dri se umerenog uzdravanja i tvori kolenopreklonjenje po sili. 8. Dri se utanja. 9. Posle obeda itaj pomalo Evanelje i one od Otaca koji govore o unutarnjem delanju i molitvi. 10. Spavaj 5 ili 6 asova. 11. Nekad spoljanjom molitvom trai dejstvo unutarnje. 12. Ne bavi se rukodeljem koje rasejava. 13. esto proveravaj svoje iskustvo otakim poukama. "Gospode, podari dobroti mojoj silu", - klicao je nekad sveti prorok David. Klikni i ti duo moja: Gospode podari tvrdu odlunost mome raspoloenju za panju! Jer od Tebe dolazi i hteti i delati. Da bi Tvojom pomoi oistio um i srce panjom i pripremio ih za obitalite Tebi Trojednome Bogu!

KAZIVANjE PETO sadraj Prola je ve godina dana od poslednjeg susreta sa bogotraiteljem kada su tiho kucanje na vratima i molitveni glas, najavili dolazak ovog blagoslovenog sabrata, na veliko zadovoljstvo onoga ko ga je oekivao... - Ui voljeni brate! Zahvalimo zajedno Gospodu koji je blagoslovio tvoj put i tvoj povratak! - Slava i hvala Svevinjem Ocu dareljivome, za sve to ini po mudrosti Svojoj, a to je korisno za nas bogotraitelje i putnike u "zemlji tuoj"! Evo i ja grenik, koji sam se rastao od vas prole godine, ponovo sam udostojen da vas vidim i da ujem va radosni pozdrav. Naravno, vi od mene oekujete podrobno kazivanje o svetom gradu Bojem o Jerusalimu - kuda je ila dua moja i kuda je stremilo svo srce moje. Ali, ne ispunjava se uvek ono to bismo hteli. Tako se desilo i samnom, a nije ni udo, jer, zar da se ja, greni, udostojim da stupim na tu osveenu zemlju u kojoj su utisnute boanstvene stope Gospoda Isusa Hrista! Setite se, bauka, da sam prole godine odavde krenuo sa drugom, gluvim starcem, poto sam imao pisma jednog Irkutskog trgovca za njegovog sina u Odesi, da bi me ovaj otpravio u Jerusalim. Tako smo sretno i dosta brzo stigli u Odesu. Moj drug je odmah zakupio mesto na brodu do Carigrada i otplovio, a ja sam ostao da traim sina Irkutskog trgovca. Naavi uskoro njegov stan, na svoje iznenaenje i aljenje, nisam zatekao meu ivim ovog mog dobrotvora. Ve su bile prole tri nedelje kako je on, posle kratkotrajne bolesti, umro i kako su ga sahranili. Iako me je to silno rastuilo, ipak sam se pouzdao u volju Boju. Svi ukuani su bili u tuzi; udovica umrlog, koja je ostala sa troje male dece, toliko je tugovala da je neprestano plakala, padajui u toku dana nekoliko puta, zanemoala od bola. Izgledalo je da i ona nee jo dugo iveti zbog tako duboke alosti. Ali, uprkos svemu tome, ona me je primila ljubazno, i nemajui mogunosti da me u tim okolnostima otpravi u Jerusalim, zadrala me je kod sebe, da me ugosti dve nedelje dok otac pokojnika ne doe u Odesu, kako je bio obeao, da bi sredio zaostavtinu i trgovake poslove osirotele porodice. Tako sam ja i ostao. iveo sam tamo nedelju, mesec, drugi mesec: ali, umesto da doe, trgovac je poslao pismo u kome je javljao da ne moe da doe, nego im savetuje da odmah krenu kod njega u Irkutsk. Poelo je pakovanje stvari i strka, i kako sam primetio da im vie nije do mene, zahvalio sam se na gostoprimstvu i, oprostivi se s njima, poao sam da ponovo stranstvujem po Rusiji... Mislio sam i mislio: kuda bih sada da idem? I na kraju reio da najpre poem u Kijev, gde ve mnogo godina nisam bio. Tako sam i poao... Naravno, u poetku sam i tugovao, jer mi se nije ispunila elja da budem u Jerusalimu. Ali ne moe da bude bez promisla Bojeg - umirivao sam sebe - ovekoljubivi Gospod prima nameru kao delo i nee ostaviti moj ubogi put bez pouke i duevne koristi...

A tako je i ispalo, jer sam se sreo s takvim ljudima koji su mi otkrili mnogo do tada nepoznatog, i koji su prosvetlili tamnu duu moju radi njenog spasenja... Da me nuda nije usmerila na ovaj put nikada ne bih sreo te dobrotvore moje due. I tako, danju sam iao s molitvom, a uvee se zaustavljao na konak i itao moje "Dobrotoljublje" radi okrepljenja i probuenja due u borbi protiv nevidljivih neprijatelja spasenja. Na kraju, udaljivi se 70 vrsti od Odese, video sam udan dogaaj: iao je veliki trgovaki karavan - tridesetak kola - koji sam sustigao. Napred je, kao voa, iao jedan koija, koraajui pored svoga konja, a ostali su svi u gomili ili neto dalje od njega. Ilo se pored protonog ribnjaka u kome su se sante izlomljenog proletnjeg leda vrtele i propinjale sa stranim umom. Odjednom je mladi vozar sa ela zaustavio svoga konja, a za njim je morala da se zaustavi i cela povorka. Otravi do njega, ostali vozai su videli kako je poeo da se svlai. Pitali su ga zbog ega to ini. I dobili odgovor da je silno zaeleo da se okupa u ribnjaku. Od zauenih vozaa neko je poeo da mu se podsmeva, neko da ga zadrava nazivajui ga bezumnim, a njegov stariji brat je poeo da ga gura da bi produio put. No ovaj se branio i nikako nije hteo da poslua. Neki od mlaih vozara su u ali poeli vedrima kojim poje konje da zahvataju vodu iz ribnjaka i polivaju ovog koji je hteo da se kupa - neko na glavu, neko za vrat govorei: "Evo mi te kupamo". Tek to je voda dodirnula njegovo telo on je uzviknuo: "Oh, kako je dobro!" i seo na zemlju gde su ga jo polivali; a zatim je ubrzo legao i spokojno izdahnuo. Svi su se uplaili, ne shvatajui, zato se to desilo. Stariji su govorili da o svemu tome treba saoptiti sudu, a neki su zakljuili da mu je pri roenju bila ovakva smrt zapisana. Postajavi sa njima oko pola sata, poao sam dalje. I proavi pet vrsta, video sam selo na velikom putu i, uavi u njega, sreo sam staria svetenika koji je iao ulicom. Pomislio sam da bi trebalo da mu kaem o tome ta sam video i da ujem ta on o tome misli. Svetenik me je poveo kod sebe, i ja sam ga, ispriavi ta sam video, zamolio da mi objasni razlog zbog ega se sve to dogodilo... - Ne mogu nita drugo da ti kaem, dragi brate, sem da u prirodi ima mnogo udnog i nerazumljivog naem umu. To je, kako ja mislim, ustrojeno od Boga radi toga, da bi se oveku jasnije pokazalo upravljanje i promisao Boji o prirodi u natprirodnim i neposrednim promenama njenih zakona u nekim sluajevima... Meni se jednom desilo da sam bio svedok slinog dogaaja: nedaleko od naeg sela nalazi se duboka i strma jaruga koja, mada nije iroka, u dubinu dostie preko 20 metara,- strano je i pogledati na njeno mrano dno. Za peake je preko jaruge napravljen nekakav mosti. Jedan seljak iz moje parohije, porodian ovek dobrog vladanja, odjednom je bez ikakvog razloga osetio nesavladivu elju da se sa tog mostia baci u duboku jarugu. itavu nedelju se borio sa tom milju; na kraju, ne mogavi vie da izdri ovu silnu potrebu, on je, ustavi rano ujutru, pourio prema jaruzi i skoio na dno. Uskoro naioe neki ljudi. uvi jeanje, s mukom su ga izneli iz jaruge, sa polomljenim nogama. Kada su ga ispitivali o uzroku njegovog pada, odgovorio je, da premda i osea veliki bol, sada je spokojan u dui, poto je ispunio svoju neodoljivu potrebu, koja ga je itavu nedelju dana tako uzbunjivala, da je bio spreman i ivot da da, samo da je ispuni. On se vie od

godinu dana leio u gradskoj bolnici. Poseivao sam ga dosta esto, pa videi kod njega lekare, hteo sam, kao i ti, da od njih ujem za uzrok tog dogaaja. Lekari su mi u jedan glas rekli da je to bila "pomama"... Kada sam zamolio da mi nauno objasne ta je to i zbog ega obuzima oveka, nisam mogao nita drugo da ujem neto da je to tajna prirode koju nauka jo nije otkrila... Sa svoje strane sam primetio da, ako bi se pred ovom tajnom prirode ovek obratio Bogu molitvom, da bi je On otkrio dobrim ljudima, i da ta, po vaem, nesavladiva "pomama" ne bi postigla svoj cilj. Zaista, u ljudskom ivotu ima mnogo toga to na um ne moe jasno da shvati... Dok smo tako razgovarali, spustila se no te sam ostao kod njega da noim. Ujutru je mesni policijski naelnik poslao svog pisara kako bi dozvolili da se umrli sahrani. Lekar prilikom pregleda tela nije naao nikakve znake poremeaja uma, a njegovu je smrt objasnio iznenadnim udarom. - Eto vidi, rekao mi je svetenik - ni medicina nije mogla da odredi uzrok njegovoj nesavladivoj tenji ka vodi. I tako, oprostivi se sa svetenikom, pooh dalje. Putujui nekoliko dana i dovoljno se umorivi, doao sam u veu trgovaku palanku koju nazivaju "Bela Crkva". Kako je ve bilo vee, dao sam se na traenje prenoita. Na samom trgu sreo sam oveka koji je, takoe, izgledao kao putnik i koji je po duanima pitao gde se nalazi kua jednog od metana... Videvi mene, priao mi je i rekao: "vidi se da i ti stranstvuje i zato poimo zajedno da naemo ovdanjeg graanina po prezimenu Jevrejinova; on je dobar hrianin, dri bogatu krmu i voli da prima bogotraitelje; evo ja o njemu imam beleku"... Radosno sam se sloio sa njim i uskoro smo pronali traeni stan. Mada nismo zatekli samog domaina, njegova nas je ena, dobra starica, primila ljubazno i dala nam da se odmorimo u jednoj sobici na tavanu. Smestivi se, malo smo se odmorili. Onda je doao domain i pozvao nas k sebi na veeru. Za veerom smo razgovarali i nekako doe re do toga zato se on zove Jevrejinov. - "Ispriau vam o tome odgovorio je on i poeo svoje kazivanje. "Eto, vidite, moj otac je bio Jevrejin iz grada klova, i bio je neprijatelj hriana. Od same mladosti spremao se da bude rabin i marljivo je prouavao sve njihove spletke kojima se opovrgava hrianstvo. Jednom mu se desilo da je prolazio preko hrianskog groblja; tamo je video ljudsku lobanju sa obe vilice (u kojima su se nalazili ogoljeni zubi), koja mora da je bila izbaena iz nedavno iskopanog groba. U strasti svojoj on je poeo da se izruguje ovoj lobanji: pljuvao je na nju, psovao i utirao je; ni to mu nije bilo dosta; uzeo ju je i natakao na kolac onako kako se radi sa kostima ivotinja da bi se oterale ptice. I zadovoljivi se na taj nain, poao je dalje. Sledee noi, tek to je zaspao, pred njega je stao nepoznati ovek i resko ga ukorio, govorei: "Kako si smeo da se ruga zemnim ostacima mojih kostiju? Ja sam hrianin, a ti si neprijatelj Hristov!" Po nekoliko puta u toku noi ponavljalo se ovo vienje, liivi ga mira i sna. A onda je poelo da mu se javlja i danju. U uima mu je stalno zvonio prekorni glas. to je vreme dalje proticalo, tim se vienje ee ponavljalo; na kraju, poevi da osea bezvoljnost, strah i iznemoglost, on se obratio rabinima koji su nad njim itali molitve i zaklinjanja, ali vienje, ne samo to ga nije ostavljalo, nego se ponavljalo sve ee i upornije. I kad se takvo njegovo stanje razglasilo, jedan hrianin, s kojim je on imao trgovake poslove, poeo je da ga savetuje da primi hriansku veru, ubeujui ga da niim drugim ne

moe da se izbavi od tog stranog vienja. Iako nije imao ni najmanju elju, Jevrejin je ipak ovako odgovorio: "Rado u uiniti to god hoe, samo da se izbavim munog i nepodnoljivog vienja". Hrianin se obradovao ovim reima, i nagovarao ga je da mesnom episkopu preda molbu o krtenju i prisajedinjenju hrianskoj Crkvi. Napisali su molbu i Jevrejin je, mada i nerado, ipak potpisao. I tog trena, kako je stavio svoj potpis, vienja su prestala, i nikako ga vie nisu uznemirivala. On se tome veoma obradovao i sasvim se uspokojivi, osetio je takvu plamenu veru u Isusa Hrista, da je iz tih stopa otiao episkopu, ispriao mu o svemu to se desilo i izjavio iskrenu elju da se krsti. Sa usrdnou i brzim uspehom izuivi dogmate hrianske vere i krstivi se, on se preselio u ovaj grad, oenio se ovde mojom majkom, dobrom hriankom, i provodio blagoestiv ivot imajui svega dovoljno. Obilato je davao siromanima, emu je nauio i mene i pred smrt me je na to zavetovao i blagoslovio. Eto zbog ega se ja zovem Jevrejinov!". Sa pobonou i umilenjem sasluao sam ovo kazivanje i u sebi sam pomislio: Boe moj! Kako razliitim putevima privlai On k sebi grenike i kako premudro pretvara nevane dogaaje u povode za velika dela! Ko bi mogao da pretpostavi da e izrugivanje Jevrejina nad mrtvim kostima posluiti za istinito poznanje Isusa Hrista i da e biti put ka blagoslovenom ivotu. Poto smo veerali i zablagodarili Bogu i domainu, poli smo u svoju sobicu na spavanje. Nije nam se jo spavalo, pa stupih u razgovor sa sadrugom. On mi ree da je mogilijevski trgovac; da je iveo dve godine u Besarabiji kao iskuenik u jednom od tamonjih manastira, ali sa privremenom dozvolom i da sada ide u rodni kraj ne bi li od trgovakog esnafa dobio otpust i onda se posvetio monatvu. Hvalio je tamonje manastire, njihov ustav i poretke, i strogi ivot mnogih blagoestivih staraca koji tamo ive, i uveravao me da su besarabijski manastiri u poreenju sa ruskim kao nebo i zemlja. Nagovarao je i mene da idem tamo. Dok smo tako razgovarali doveli su nam i treeg putnika - to je bio podoficir koji je iao na odsustvo. Videli smo da je od puta veoma umoran. Odmah se pomolismo Bogu i legosmo da spavamo. Ustavi ujutru rano, poeli smo da se spremamo za put. I tek to smo hteli da odemo da zahvalimo domainu kad usmo zvono za jutrenje. Trgovac i ja smo se pitali: kako emo sad poi kad smo uli zvono i zar da ne odemo u crkvu Boju? Bolje e biti da odstojimo jutrenje pomolivi se u hramu pa e nam i put biti prijatniji. Tako smo i odluili, pa smo i podoficira pozvali sa sobom. No on nam odgovori: "Kakvo vas molepstvije spopalo na putu, i kakva je korist Bogu od toga to emo mi biti u crkvi; nego da doemo kuama pa emo se tamo pomoliti! Idite ako ba hoete, ali ja ne idem. Dok vi budete stajali na jutrenju ja u prei pet vrsta, jer bih eleo da sam to pre kod kue"... Na to mu je trgovac rekao: "Gledaj, brate, i ne pogaaj unapred kako e Bog urediti!". I tako, mi smo poli u crkvu a podoficir na put. Odstojavi jutrenje (a tu je odmah bila i rana Liturgija) vratili smo se u sobicu i poeli da spremamo svoje torbe. Pogledam, a to nam domaica donela samovar i jo govori: "Ta kuda ete, evo popijte malo aja pa i ruajte kod nas; neemo valjda da vas pustimo da idete gladni?". Tako smo i ostali. Nije prolo ni pola sata kako smo sedeli za samovarom kad odjednom upade na podoficir sav zadihan.

- Doao sam do vas i s tugom i s radou. - ta je bilo? upitasmo ga. - Evo ta: kada sam se oprostio sa vama i krenuo, palo mi je na namet da svratim u krmu da razmenim novanicu za neto sitnia, pa i jednu votku da popijem da bih lake iao dalje. Tako sam i razmenio novce i poleteo sam kao soko na put. Preavi tri vrste prohtelo mi se da izbrojim novac i da vidim da li mi je krmar pravilno vratio. Seo sam sa strane, izvadio svoj novanik, izbrojao, i sve je bilo kako treba. Odjednom prihvatim se mesta gde je trebao da bude moj paso a njega nema; samo ceduljice i pare. Tako sam se uplaio, umalo da glavu izgubim, pa sam shvatio u emu je stvar: naravno, ispustio sam ga u krmi dok smo prebrojavali novac. Moram trkom nazad. Trim, trim, a sve tee u srcu; ta ako ga tamo nema! Loe mi se pie! Doavi, pitam kod krmara, a on govori: "Ja ga nisam video". Opet me obuze nespokojstvo. Krenem da traim, da se motam po mestima gde sam se zadravao. I ta? Na svoju sreu, naem paso. Onako kako je bio ispao, tako je i leao u slami i otpacima na podu, sav izgaen i prljav. Slava Bogu! Obradovao sam se; kao da mi se brdo svalilo sa ramena! Iako e za nepanju i za umrljani paso dobro da mi natrljaju nos - nije to nita, ipak u moi da putujem kui i natrag. A do vas sam svratio da vam o svemu ovome ispriam; jo sam u strahu i jurnjavi izranjavio noge tako da ne mogu ni da idem i sad u da zamolim za malo masla da priveem na ranu. - Tako ti je to brate! Sve ti se to desilo zato to nisi posluao i to nisi poao sa nama da se pomolimo - poeo je da govori trgovac. - Eto, ti si hteo da ode daleko ispred nas a naprotiv, vratio si se k nama, pa jo opav. Govorio sam ti da ne pogaa unapred, pa je tako i ispalo. Jo ti je malo bilo to nisi poao u crkvu, nego si i govorio: "Kakva je korist Bogu od toga to emo se mi moliti". To, brate, nije dobro... Naravno, Bogu nije neophodna naa grena molitva, ali ipak po ljubavi svojoj prema nama, drago mu je kada se molimo. I ne toliko samo svetena molitva koju sam Duh Sveti budi u nama i koju On trai od nas zapovedajui: "Budite u meni i ja u vama", nego je pred Njim dragoceno i svako, naizgled malo delo, radi Njega uinjeno, svaka namera, pobuda, pa ak i misao usmerena ka slavi Njegovoj i naem spasenju. Za sve ovo, beskrajno milosre Boje bogato nagrauje. Ljubav Boja uzvraa hiljadu puta vie nego to je dostojno delo ljudsko. Ako za Boga odvoji nitavan novi, On e ti uzvratiti zlatnikom, ako ti samo pomisli da krene ka Ocu, On ve izlazi tebi u susret. Ti kratko i suvo kae: "Primi me, pomiluj me"! a On ti je ve obgrlio vrat i celivao te. Eto kakva je ljubav Oca nebeskog prema nama nedostojnima! I samo zbog ove ljubavi On se raduje svakom, makar i najmanjem, naem pokretu radi spasenja. Tebi se ini: kakva je slava za Gospoda i kakva je korist za tebe ako se malo pomoli ili ako i uini neko nevano dobro delo, na primer - proita neku molitvu, uini pet ili deset metanija, uzdahne iz dubine due i prizove Ime Isusa Hrista, ili pomisli neku lepu misao, ili poeli da proita neto za spas due, ili se uzdri od jela, ili utei podnese malu uvredu; sve se to tebi ini nedovoljnim za tvoje potpuno spasenje i kao besplodno delo. Ne! svako od ovih malih dela ostaje sauvano, i bie zabeleeno svevideim okom Bojim i dobie viestruku nagradu ne samo u venosti nego i u ovom ivotu. To govori i sveti Jovan

Zlatoust. "Nikakvo dobro, govori on, ma kako nevano ono bilo, pravedni Sudija nee da ne primeti. Ako se gresi istrauju tako podrobno da emo morati da odgovaramo i za rei, i za elje, i za pomisli, tim e pre dobra dela, ma kako ona bila mala, biti zabeleena sa naroitom podrobnou i raunae nam se u zaslugu pred naim Sudijom prepunim ljubavi". Ispriau ti sluaj koji sam prole godine sam video. U besarabijskom manastiru gde sam iveo, bio je starac, monah dobrog ivota. Jednom je na njega napalo iskuenje jako mu se prohtelo suene ribe. I kako u manastiru u to vreme riba nije bilo, on je nameravao da poe na pijacu i kupi.. . Dugo se borio protiv te pomisli, smatrajui da monah mora biti zadovoljan hranom koju jedu svi i da se mora uvati slastoljublja, i jo da je neprilino i sablanjivo za monaha da se nae na pijaci usred toliko ljudi. Na kraju je avolsko nagovaranje pobedilo nad njegovim rasuivanjem, pa je, predavi se svojevoljnosti, otiao da nabavi ribu. Izaavi iz manastira idui gradskim ulicama, primetio je da mu u rukama nema brojanica te poe da razmilja: "Kako sam to ja poao kao vojnik bez maa? To je neprilino a i mirski ljudi koji e me sretati osuivae me i sablanjavati se videi monaha bez brojanica". Hteo je da se vrati da ih uzme, ali se pipnuo za dep i tu ih naao. Izvadio ih je, prekrstio se, stavio na ruku i poao uspokojivi se. Prilazei pijaci, video je jednog konja koji je stajao pred duanom, sa velikim kolima ogromnih buradi. Odjednom je taj konj, uplaivi se neega, poeo da juri i da iz sve snage baca ifteta. Zatim je konj projurio pored njega, i udarivi ga u rame, oborio na zemlju, iako ga nije mnogo povredio. Na dva koraka pred kaluerom su se kola preturila i raspala u paramparad. Ustavi brzo, uplaio se ali i zadivio kako mu je Bog sauvao ivot, jer, da su kola naila nekoliko trenutaka ranije ne bi izvukao ivu glavu. Ne razmiljajui dalje o ovome kupio je ribu, vratio se, veerao i legao da spava... u polusnu mu se javio neki, njemu nepoznati, blagoobrazni starac i rekao: "Sluaj. ja sam pokrovitelj ove obitelji i hou da te urazumim, da bi ti razumeo i shvatio pouku koja ti je danas data... Evo pogledaj: tvoja slaba borba protiv slastoljublja i znatna lenjost u upranjavanju samopoznanja i samoodricanja dalo je priliku neprijatelju da ti prie i za tebe pripremi ovaj pogibeljni sluaj koji se zbio pred tvojim oima. No tvoj je aneo uvar sve to predvideo i dao ti misao da se pomoli, da se seti brojanica, i poto si ti doista posluao i prihvatio tu misao, to je bilo dovoljno da te spase od smrti. Vidi li ovekoljublje Boje i tedro Njegovo uzdarje ak i za malu misao upuenu Njemu?" Rekavi to, lik starca je brzo krenuo iz kelije, a monah mu je pao pred noge i u tom trenu se probudio, naavi se, ne na svome leaju, ve na kolenima u blizini vrata. Ovo svoje vienje on je odmah ispriao na duhovnu korist mnogih, meu njima i meni. Zaista je bezgranina ljubav Boja prema nama grenima! Nije li zadivljujue to je za tako malo delo, zato to je iz depa izvadio brojanice i stavio ih na ruku, i samo jednom prizvao ime Boje, da je za tu sitnicu darovan ivot oveku. Tako je na terazijama ljudske sudbine jedan kratak trenutak prizivanja Isusa Hrista pretegao nad mnogim satima protraenim u lenjosti. Zaista je ovde za malu leptu uzvraeno zlatnikom. Vidi li, brate, ta moe molitva i kako je mono ime Isusa Hrista kada ga prizivamo! Sveti Jovan Karpatijski u "Dobrotoljublju" govori, da kada u molitvi Isusovoj prizivam Isusovo i govorim: "pomiluj me grenoga", na svaku takvu molbu odgovara tajni glas Boji: "edo, oprataju ti se gresi tvoji"... On dalje kae, da se u asu kad govorimo molitvu niim ne

razlikujemo od svetih, prepodobnih i muenika, jer, kako govori i Sveti Jovan Zlatoust: "Molitva, makar je izgovarali i mi, prepuni greha, tog asa oiava". (sl. o mol. 2). Velika je milost Boja na nama a mi greni i lenjivi neemo ni tren da odvojimo za blagodarnost i molitvu, koja je od svega vanija, pa to menjamo za svakodnevne brige i poslove, zaboravljajui na Boga i svoj dug. Zato smo esto podvrgavani jadima i napastima, ali i da bi se urazumili i da bismo se obratili Bogu i opredelili preobilnom promislu Bojem. Kada je trgovac zavrio svoju besedu s podoficirom, ja mu rekoh: - Eh, uvaeni, kako si nasladio moju grenu duu da ti nogama pripadam. uvi ovo on je poeo i samnom da govori. "Vidi se da si ti lovac na duhovne povesti. Saekaj, sad u ti proitati neto slino onome to sam ispriao. Evo imam knjiicu sa nazivom "Agapije" ili "Spasenje grenih". U njoj je mnogo udesnih dogaaja". Izvadio je iz depa knjiicu i poeo da ita prekrasnu povest o nekom blagoestivom Agatoniku koga su u detinjstvu poboni roditelji nauili da svaki dan pred ikonom Majke Boje ita molitvu "Bogorodice Djevo radujsja"... to je on svakodnevno i inio. Zatim je, odrastavi, poeo da ivi po svome i upavi u sujetu svakodnevnih briga i poslova, retko je govorio reenu molitvu, pa ju je, na kraju, sasvim ostavio. Jedne noi primio je na prenoite putnika koji mu ree da je pustinjak iz Tivaide i da je imao vienje, koje je nalagalo da poe do Agatonika i da ga ukori to je ostavio molitvu Majci Bojoj. Agatonik je kao opravdanje naveo to to se molio mnogo godina i od toga nije video nikakve koristi. Tada mu je pustinjak rekao: "Seti se, slepi i nezahvalni, koliko ti je puta pomogla ova molitva i izbavila te od napasti! Seti se, kako si u detinjstvu udom bio spasen da se ne udavi! Sea li se kako je velika epidemija tvoje susede oterala u grob, a kako si ti ostao itav? Sea li se kako si, putujui sa drugom, zajedno sa njim pao sa kola? On je slomio nogu, a tebi se nita nije desilo! Zar ne zna da taj, nekada zdrav mladi, danas lei raslabljen, a da ti ne osea nikakvu tegobu?" I poto je jo mnogo drugo napomenuo Agatoniku, na kraju je rekao: "I znaj da su te sve te nesree mimoile usled pokroviteljstva Presvete Bogorodice i zbog te kratke molitve kojom si svakodnevno svoju duu pobuivao na sjedinjenje s Bogom... Gledaj da ubudue ne ostavlja ovu molitvu i da proslavlja Caricu Nebesku da te ne bi napustila". Kad je zavrio itanje pozvali su nas da ruamo i mi smo, potkrepivi se i zahvalivi domainu, poli na put i razili se svaki na svoju stranu. Potom sam iao pet dana, naslaujui se seanjem na pripovesti koje sam uo od blagoestivog trgovca iz Bele Crkve, ve sam prilazio Kijevu kad sam odjednom, bez nekog vidnog razloga, osetio neku teinu, oslabelost i tmurne misli; molitva mi je ila teko, napala me nekakva lenjost. Videvi sa jedne strane puta umicu i gusto bunje, poao sam tamo da se odmorim i da negde iza usamljenog buna malo itam "Dobrotoljublje" radi potkrepljenja oslabele due i izleenja moje malodunosti. Naavi tiho mesto poeo sam da itam u etvrtom delu "Dobrotoljublja", o osam pomisli, od prepodobnog Kasijana Rimljanina. Poto sam oko pola sata itao sa radou, neoekivano sam video u dubini ume, na stotinak metara daleko od sebe, oveka koji je nepokretno kleao na kolenima. Obradovao sam se, pomislivi da se on moli Bogu, i ponovo poeo da itam. Poto sam itao sat ili vie, ponovo sam podigao pogled prema tome oveku i video da on isto

onako klei. Meni je to bilo drago i pomislio sam - evo kakvih blagoestivih slugu Bojih ima na svetu. Dok sam o tome razmiljao odjednom videh kako je taj ovek pao na zemlju i kako je ostao da lei mirno. To me je iznenadilo i, kako mu nisam video lice, poto je kleao okrenut meni leima, obuzela me je radoznalost, te sam poao da vidim kakav je to ovek. Priavi zatekao sam ga u lakom snu. Bio je to seljai od oko 25 godina, istog lica i blagoobrazan, ali nekako bled; u seljakom kaftanu, opasan konopcem i uz koga vie niega nije bilo - ni torbice, pa ak ni tapa. uvi moje korake on se probudio i ustao. Zapitah ga ko je. Ree mi da je seljak iz Smolenske gubernije koji ide iz Kijeva. - A kuda sad putuje? pitao sam ga. - Ne znam ni sam - odgovorio je on - kuda me Bog odvede. - Jesi li odavno od kue? - Da, ve pet godina. - I gde si bio sve to vreme? - Iao sam po svetim mestima, po manastirima i po crkvama, jer kod kue nema od ega da se ivi: ja sam siroe bez rodbine, a uz to jo i hrom, pa tako lutam po belom svetu. - Vidi se da te je neki bogougodni ovek nauio da ne luta prosto po svetu, nego da ide po svetim mestima - rekao sam mu. - Eto vidi - odgovorio je on: ja sam od detinjstva, kao siroe, bio obanin u naem selu i deset godina je sve bilo dobro. Ali jednom, doteravi stado kui, nisam primetio da nema najbolje ovce naeg gazde. A gazda je bio zao i neovean seljak. Kad je uvee doao kui, pa video da mu nema ovce, pojurio je na mene, poeo da grdi i preti i naterao me da poem da traim ovcu, pretei da e me "premlatiti na mrtvo, polomiti mi i ruke i noge". Znajui da je zao, poao sam da traim ovcu tamo gde sam danju napasao stado. Traio sam i traio do posle ponoi, ali od nje ni traga. No je bila veoma tamna, jer se ve pribliavala jesen. Kad sam zaao u dubinu ume, a u naoj guberniji ume su neprohodne, odjednom se podigla oluja. Kao da se drvee iz korena zaljuljalo! U daljini su zaurlali vuci, a mene je spopao takav strah da mi se kosa nakostreila; to sam dalje iao, bilo je sve stranije, pa sam ve padao od uasa. I tada sam kleknuo, prekrstio se i svom snagom rekao "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" Tek to sam to izgovorio osetio sam olakanje, kao da nikakve muke nije bilo, i strah je potpuno nestao, a u srcu sam se oseao tako dobro, kao da sam se vazneo na nebesa... Obradovao sam se tome i sa lakoom, neprestano, govorio ovu molitvu. I vie nisam ni zapaao koliko je dugo trajala oluja i da je no prola - tek vidim, ve se zabeleo dan, a ja jo uvek kleim na istom mestu na kolenima. Ustao sam mirno.

- Bilo mi je jasno da ovcu neu nai, pa sam tako poao kui, a u srcu mi prijatno i sve elim da produim sa molitvom. Tek to sam doao u selo, a gazda, videvi da ovcu nisam doveo, premlati me do nesvesti. Tada mi je i nogu iaio. Posle tih batina sam est nedelja leao gotovo nepokretan i imao sam snage samo da govorim molitvu i ona me je teila. Onda sam se malo oporavio i poao po svetu; a poto mi je dosadno da se stalno guram meu narodom, a i zbog povoda za greh, ja sam poeo da lutam po svetim mestima i po umama. I eto tako, idem ve petu godinu. Sluajui sve to, moja se dua radovala, jer me je Gospod udostojio da vidim ovako blagodatnog oveka te ga upitah: znai, ti se i sada esto zanima tom molitvom? - Ta bez toga se ne moe biti - odgovori on. Ako se samo setim kako mi je onda dobro bilo u umi, kao da me neko gurne na kolena i ja poinjem da se molim... Ne znam da li je moja grena molitva ugodna, jer, ponekad kad se pomolim oseam veliku radost, ni sam ne znam od ega, a ponekad dosadu, tekou i uninije. Ali pri svemu tome ne prestaje elja da se molim do smrti. - Ne smuuj se, dragi brate: sve je to Bogu ugodno i sve je na spasenje to god nam dolazilo za vreme molitve, kau Sveti Oci. Lakoa ili teina, sve je dobro. Nikakva molitva, ni dobra ni loa, nee propasti pred Bogom. Lakoa, toplina i sladost pokazuju da Bog daje nagradu i utehu za taj podvig, a teina, mrak i suvost oznauju da Bog oiuje i okrepljuje duu, i da je ovom korisnom mukom spasava, pripremajui je za primanje budue blagodatne sladosti. Evo da ti to dokaem, proitau ti od Svetog Jovana Lestvinika. Pronaao sam taj deo i proitao mu. Sluao me je s panjom i zadovoljstvom i veoma mi se zahvaljivao. Tako smo se rastali. On je poao bespuem u dubinu ume, a ja sam, izaavi na put, produio put blagodarei Boga to me je udostojio grenog da dobijem takvu pouku. Drugog dana, uz Boju pomo, doao sam u Kijev. Prva i glavna elja mi je bila da se pomolim, ispovedim i priestim svetim Hristovim Tajnama na ovom blagodatnom mestu, te sam se zato smestio nedaleko od ugodnika Bojih da bi mi bilo lake ii u hram. U svoju kuu me primio dobri, stari kozak, a kako je iveo sam, kod njega je bilo tiho i mirno. U toku nedelje u kojoj sam se pripremao za ispovest, dola mi je misao da se ispovedim to je mogue podrobnije i poeo sam da prebrajam i da se seam svih svojih grehova do najsitnijih detalja; da sve to ne zaboravim poeo sam da zapisujem i ispisao sam veliki list. Meutim sam uo da na sedam vrsta od Kijeva, u Kitajevoj pustinji, postoji duhovnik svetog ivota, veoma mudar i blagorazuman. Ko boravi kod njega doivljava umiljenje i otuda se obavezno vraa sa spasonosnom poukom i lakoom u dui. To me je veoma obradovalo te sam odmah poao do njega. Posavetovavi se i porazgovaravi, dao sam mu da proita moj list. Pogledavi ga on mi ree: "Ti si, dragi prijatelju, napisao mnogo nepotrebnog i nekorisnog. Sluaj: 1) Na ispovesti ne treba da govori o gresima za koje si se ve pokajao i bio razreen: Ne ponavljaj ih, jer e to, inae, biti znak nepoverenja prema sili svete tajne ispovesti. 2) Ne treba da pominje druga lica koja su imala veze sa tvojim gresima, nego samo sebe osuuj. 3) Sveti Oci zabranjuju da govori o grehu sa svim okolnostima koje su ga pratile, nego ih treba priznavati uopte da ne bi, suvie detaljno priajui o njima, budio sablazan u sebi i u duhovniku. 4) Ti si doao da se kaje, a ne kaje se zato to ne

ume da se kaje, to jest, to hladno i nebriljivo prinosi pokajanje. 5) Sve si sitnice pobrojao, a ono najvanije si ispustio - nisi objavio najtee grehe, nisi ih svestan te nisi zapisao da - ne voli Boga, da mrzi blinjega, da ne veruje rei Bojoj i da si pun gordosti i slavoljublja. A u ova etiri greha smeta se sav bezdan i sav na duevni razvrat. Oni su glavni koren iz koga izlaze svi izdanci naeg grehovnog pada. uvi ovo iznenadio sam se i poeo da govorim: "Pomilujte, prepodobni bauka, kako je mogue ne voleti Boga, naeg Sazdatelja i Pokrovitelja! emu verovati ako ne rei Bojoj - u njoj je sve istinito i sveto. Svakom blinjem ja elim dobro; a i zato bih ga mrzeo? Da se gordim nemam ime: imam samo bezbrojne grehe a nieg pohvalnog nemam. I kako bih u svojoj bedi i bolesti da budem slastoljubiv i pohotan. Na kraju, da sam obrazovan ili bogat, neosporna da bih bio kriv za to to rekoste". "alosno je, mili moj, to si malo razumeo od onoga to sam ti objanjavao, a da te bre urazumim, dau ti mali spis po kome se i ja sam uvek ispovedam." Duhovnik mi je dao spis i ja sam poeo da ga itam. ISPOVEST UNUTARNjEG OVEKA KOJA VODI SMIRENjU sadraj "Paljivo usmeravajui pogled na sebe samog i posmatrajui svoje unutranje stanje, uverio sam se iskustveno da ne volim Boga, da nemam ljubavi ka blinjem, da ne verujem niemu pobonom, i da sam prepun gordosti i slastoljublja. Sve to nalazim u meni da dela kad podrobno razmotrim svoja oseanja i postupke. 1) Ja ne volim Boga. Jer ako bih Ga voleo, neprestano bih razmiljao o Njemu sa srcem punim zadovoljstva. Svaka misao o Bogu dobavljala bi mi novu slast. Naprotiv, ja mnogo ee i mnogo radije razmiljam o svetskim stvarima, a razmiljanje o Bogu za mene predstavlja napor i muku. Ako bih Ga voleo, razgovor sa Njim kroz molitvu bi me hranio, naslaivao i privlaio na neprestano optenje sa Njim. Ali, ja ne samo to se ne naslaujem molitvom, nego oseam napor bavei se njom, borim se sa mrzovoljom, raslabljuje me lenjost i spreman sam da se pozabavim im bilo nevanim, samo da skratim ili prekinem molitvu. U ispraznim zanimanjima vreme mi leti neprimetno, a pri seanju na Boga, pri postavljanju sebe u Njegovo prisustvo, svaki sat mi izgleda kao godina. Kad neko nekog voli, tada tokom dana neprestano o njemu misli, brine o njemu i pri bilo kom poslu voljeni mu ne izlazi iz misli; a ja u toku dana jedva da odvojim i jedan as, da bih se duboko pogruzio u razmiljanje o Bogu i da bih rasplamsao sebe u Njegovoj ljubavi, a dvadeset tri asa vrlo spremno prinosim revnosne rtve strasnim mojim idolima!... U razgovorima o predmetima sujetnim, o predmetima niskim za duh, bodar sam i oseam zadovoljstvo, a prilikom razmiljanja o Bogu, ja sam suv, lenj i dosadno mi je. Ako me i protiv moje volje drugi uvuku u razgovor o boanskom, staram se da to pre preem na razgovor koji godi mojim strastima. Neutoljivo sam radoznao kada su u pitanju novosti, politika zbivanja i prilike u svetu, udno traim zadovoljenje moje radoznalosti o svetskim naukama, o umetnostima, o izumima, a pouke o zakonu

Gospodnjem, o saznavanju Boga, o veri, ne ostavljaju na mene utisak, ne hrane duu moju. Njih ne smatram bitnim zanimanjem hrianina, nego, naprotiv, sporednim i drugostepenim predmetom kojim treba da se bavim samo u slobodnom vremenu, u dokolici. Dakle, ako se ljubav prema Bogu poznaje prema ispunjenju Njegovih zapovesti.- "ako me ljubite, zapovesti moje drite" kako govori Gospod Isus Hristos, a ja zapovesti Njegove ne samo da ne ispunjavam nego se o njima ak i malo brinem, odatle sledi pravilan zakljuak - da ja ne volim Boga... Ovo tvrdi i Sveti Vasilije Veliki govorei "Dokaz da ovek ne voli Boga i Hrista Njegovog je taj da on ne ispunjava Njegove zapovesti". (Pravila 3) 2) Ja nemam ljubavi prema blinjem: Jer ne samo to ne mogu da za dobro blinjega poloim duu svoju (po Evanelju), nego ne mogu da rtvujem svoju ast, svoje imanje i mir, radi dobra blinjega. Ako bih ga voleo po evanelskoj zapovesti, kao samog sebe, onda bi njegova nesrea pogaala i mene, a njegova bi me srea dovodila do ushienja. No naprotiv, ja sa veim zanimanjem sluam o nesrei blinjeg i ne alostim se nego bivam ravnoduan, ili - to je jo gore - nalazim nekakvo zadovoljstvo u njoj; rave postupke brata ja ne pokrivam ljubavlju nego ih sa osuivanjem objavljujem. Blagostanje, ast i srea njegova ne raduju me kao sopstveni, a savrenstvo, kao neto tue ne proizvodi u meni radost, nego ak bude neto kao zavist i prezrenje. 3) Ja ne verujem dogmatima vere. Ni besmrtnosti ni Evanelju. Jer ako bih bio tvrdo ubeen da posle groba postoji veni ivot i nagrada za zemaljska dela, ja bih bez prestanka razmiljao o tome,- sama pomisao o besmrtnosti bi me uasavala i ivot bih ovaj provodio kao stranac koji se sprema da stupi u svoju otadbinu. No, naprotiv, ja i ne mislim o venosti i svretak ovog ivota smatram nekakvom krajnjom takom mog postojanja. Tajna se misao gnezdi u meni: ko zna ta e biti posle smrti? Ako i govorim da verujem u besmrtnost, onda to govorim samo razumom, a moje srce stoji daleko od vrste uverenosti, o emu otvoreno svedoe moji postupci i stalna briga o blagoustrojstvu zemnog ivota. Kada bi sveto Evanelje, kao re Boja, bilo sa verom primljeno u mom srcu, ja bih se neprestano njime zanimao, izuavao bih ga, naslaivao bih se njime i sa dubokom pobonou bih ak i gledao na njega. Premudrost, blagost i ljubav skriveni u njemu, dovodili bi me do ushienja; naslaivao bih se poukama o zakonu Bojem i dan i no; hranio bih se njima kao svakodnevnom hranom, i svim srcem bih teio ka ispunjenju njegovih pravila. Nita zemaljsko ne bi moglo da me odvoji od toga. Naprotiv, ako retko i itam ili sluam re Boju, to biva po nudi i zbog radoznalosti i pri svemu tome, ne stiui do duboke panje, ja oseam suvou i nezainteresovanost, i, kao da se radi o nekom najobinijem itanju, ostajem bez ikakvog ploda, spreman da ga zamenim itanjem svetskih knjiga u kojima nalazim vie zadovoljstva, vie novih i zanimljivih stvari. 4) Prepun sam gordosti i oseanja samoljublja. Svi postupci moji to potvruju. Videi u sebi dobro, elim da ga stavim svima na uvid i gordim se njime pred drugim, ili sam sam u sebi, sobom zadovoljan; kada i pokazujem spoljanje smirenje, ja ga pripisujem svojim sopstvenim snagama i sebe smatram viim od drugih, ili, u najmanju ruku, ne gorim od njih. Ako u sebi primetim porok, trudim se da ga opravdam, da ga prikrijem velom nunosti ili nevinosti; ljutim se na one koji me ne uvaavaju, smatrajui da ne

umeju da cene ljude. Obdarenostima svojim gordim se, neuspehe u poduhvatima smatram uvredljivim za sebe, i radujem se nesrei svojih neprijatelja. Ako i teim ka bilo emu dobrom, tu imam za cilj ili pohvalu, ili sopstvenu duhovnu korist, ili svetsku utehu. Ukratko, neprestano od sebe inim sopstvenog idola kome bez prestanka sluim, traei u svemu ulno zadovoljstvo i hranu slastoljubivim mojim strastima i poudama. Iz svega to sam nabrojao vidim da sam gord, preljuboinac, nevernik, da ne volim Boga, i da mrzim blinjega. ta od toga moe biti grenije? Stanje duhova tame je bolje od mog poloaja: makar i ne voleli Boga, makar i mrzeli oveka, iveli i hranili se gordou, oni ipak veruju i drhte od vere - a ja? Moe li biti udeo jadniji od onoga koji mene oekuje? I od ega jo moe biti stranija presuda nego od ove nebrige i nerazumnog ivota koje ja vidim u sebi?..." Proitavi "Ispovest" koju mi je dao duhovnik uasnuo sam se i pomislio u sebi: Boe moj, kakvi se strani gresi u meni kriju a do sada ih nisam ni primeivao! elja da se oistim od njih naterala me je da od ovog veliko duhovnog oca izmolim pouku o tome kako da, poznavi uzroke svoga zla, naem naina da se popravim. I on je poeo da mi objanjava. - Vidi li, brate dragi, uzrok neljubavi prema Bogu jeste bezverje; uzrok bezverja je neubeenje a uzrok neubeenja netraenje svetlih istinitih saznanja, nerad na duhovnom prosveenju. Jednom reju, ne verujui - ne moe voleti, ne ubedivi se ne moe verovati. A da bi se ubedio mora da stekne potpuno i vrsto saznanje o ovom predmetu.- neophodno je da posredstvom razmiljanja i izuavanja rei Boje a i iz iskustva, probudi u dui e i udnju, ili, kako neki kau - "divljenje", koje proizvodi neutoljivu elju da bolje i savrenije sazna stvari, da dublje pronikne u njihova svojstva. Jedan duhovni pisac o svemu ovome ovako rasuuje: "Ljubav se", govori on, "obino razvija saznanjem i to vie bude dubine i prostranstva u saznanju tim e vie biti ljubavi i tim e se bolje smekati dua za Boansku ljubav, priljeno razmatrajui presavreno i prebogato Bie Boje i bezgraninu ljubav Njegovu prema ljudima". - Eto, sad vidi, da je uzrok grehova o kojima si upravo itao lenjost za razmiljanje o duhovnim predmetima, lenjost koja je u stanju da ugasi i samu potrebu za takvim razmiljanjem. Ako eli da zna koja su sredstva da se pobedi ovo zlo onda se neprestano staraj o duhovnom prosveivanju, stii ga marljivim prouavanjem rei Boje, izuavanjem Svetih Otaca, razmiljanjem i duhovnim savetima ili razgovorima sa mudrima u Hristu. Eh, brate mili, koliko jada sreemo samo zato to smo lenji da prosvetimo duu nau reju istine. Ne uimo se zakonu Gospodnjem dan i no i ne molimo se toga radi usrdno i uporno! A zbog toga je unutranji ovek u nama i gladan i hladan i istroen i nema snage da bodro kroi putem istine i spasenja. Tako, da bi smo se koristili ovim sredstvima, odluimo, mili, to je mogue ee ispunjavati svoj um razmiljanjima o predmetima nebeskim, pa e ljubav koja se izliva na srca naa, da se razgrana i rasplamti u nama. Istovremeno, to je mogue ee, molimo se, jer je molitva najvaniji nain i najjae sredstvo za nae obnovljenje i napredovanje. Molimo

se govorei onako kako ui sveta Crkva: "Gospode, udostoj me da Te sada zavolim, kao to nekad zavoleh greh". Poto sam sa panjom, sve ovo sasluao, usrdno sam zamolio ovog svetog oca da me ispovedi i udostoji primanja svetih Hristovih tajni. I tako sam ujutru, udostojivi se priea, hteo da se vratim u Kijev sa blagodatnim uputstvom, ali moj dobri otac, koji je tog dana nameravao da ide u Lavru, ostavio me je, za to vreme, u svojoj pustinjskoj eliji, da bih bez smetnji mogao da se predam molitvi i tihovanju. I zaista sam sve te dane proveo kao na nebu: molitvama mog starca, ja nedostojni, naslaivao sam se savrenim mirom. Molitva se tako lako i blagoprijatno izlivala u mom srcu da sam za to vreme, kako bih rekao, zaboravio na sebe i na sve drugo - samo sam pomiljao o Jedinom, o Isusu Hristu! Na kraju, duhovnik se vratio i ja sam ga molio da mi da savet i pouku kada sada da produim bogotraiteljski put. On me je ovako blagoslovio: "Poider u Poajev, pokloni se tamo udotvornoj stopi Preiste Majke Boje i Ona e tvoje stope upraviti na put mira". Tako sam ja, primivi sa verom njegov savet, posle tri dana poao u Poajev. Nisam ba sasvim bez tekoa proao 200 vrsta, jer je put vodio mimo krmi i jevrejskih naselja, dok su se hrianska mesta retko sretala. Na jednom imanju video sam starinsku rusku hriansku kuu i, obradovavi se, skrenuo sam da prenoim i da zamolim hleba za put, jer je mojih okrajaka ve nestalo. Sreo sam domaina - starca, po svemu sudei imunog, i saznah da je on, kao i ja, iz orlovske gubernije. im sam uao u sobu prvo njegovo pitanje je bilo: "Kakve si ti vere?". Ja sam odgovorio: da sam hriansko pravoslavne. - Kakvo je to u vas pravoslavlje! - sa podsmehom je rekao on. "Kod vas je pravoslavlje samo na jeziku, a na delima je to neverniko praznoverje. Znam ja, brate, tu vau veru! Mene samog je jedan ueni pop sablaznio i uveo u iskuenje, pa sam pristupio vaoj crkvi, onda sam se, posle pola godine, ponovo vratio u nau zajednicu. Sablazan je ui u vau crkvu. Slubu Boju akoni kojekako mrmljaju, sve na preskok i nerazumljivo, pevai po selima nisu bolji nego po krmama; pa i narod stoji kako kome pada na pamet - mukarci zajedno sa enama, za vreme slube razgovaraju, vrte se na sve strane, zagledaju i etaju napred i nazad, te ne daju da se mirno i u tiini pomoli. Kakva li je to sluba Boja? To ti je samo greh! A kod nas - kako je blagoestiva sluba: razgovetna, bez proputanja, pevanje je umilno, a narod stoji tiho, mukarci odvojeno, ene odvojeno i svi znaju gde i kakvu metaniju napraviti po ustavu svete crkve. Upravo, im stupi u nau crkvu, odmah osea da si doao na slubu Boju; a kad u vau crkvu doe, ne moe da shvati gde si doao - u hram ili na pijacu!... Sluajui ovo shvatio sam da je ovaj ovek staroverac. Ali poto je govorio po istini, ja nisam mogao da sporim i da ga razuveravam, nego sam samo pomislio da je nemogue obratiti staroverca istinskoj Crkvi, dok se kod nas ne ispravi ponaanje na crkvenom bogosluenju i dok u svemu ne da primer duhovnosti. Staroverac ne zna ni

za ta unutranje; on se oslanja samo na spoljanjost, a kod nas o njoj ne vode nikakvu brigu. I tako sam ve hteo da krenem odavde i ve sam izaao u predsoblje, kad sam neoekivano, kroz otvorena vrata jednog sobika, video oveka, koji po izgledu nije bio Rus, gde lei na krevetu i ita knjigu. On me je pokretom pozvao k sebi i pitao ko sam. Ja sam mu se predstavio a on je poeo da govori: "Sluaj, mili moj, ne bi li pristao da meni bolesnome poslui makar nedelju dana, dok se ja, uz pomo Boju, ne oporavim. Ja sam Grk, monah sa Svete Gore Atonske, ivim u Rusiji radi skupljanja priloga za manastir. I eto, vraajui se u svoj kraj, razboleo sam se tako da ne mogu da idem od bola u nogama, pa sam zato i iznajmio ovde stan. Ne odbij me, slugo Boji, platiu ti". - Nije mi potrebna nikakva plata; rado u vam, ime mogu, posluiti Boga radi. I tako sam kod njega ostao. Mnogo sam se od njega nasluao o stvarima neophodnim za spasenje due. Priao je o Svetoj Gori Atonskoj, o tamonjim velikim podvinicima i o mnogim otelnicima i zatvornicima. Kod njega je bilo "Dobrotoljublje" na grkom jeziku i knjiga Svetog Isaka Sirijanina. Zajedno smo itali i uporeivali slovenski prevod Paisija Velikovskog sa grkim originalom, pri emu je on rekao da se sa grkog i ne moe prevesti tanije i vernije, nego to je preveo Paisije "Dobrotoljublje" na slovenski jezik. Kako sam primetio, on se neprestano molio i bio je iskusan u unutranjoj molitvi srca pa sam ga naroito ispitivao o toj molitvi. On je o njoj rado govorio (a govorio je teno ruski) a ja sam sa panjom sluao, ak sam i zapisao mnoge njegove rei. Evo, na primer, kako je on objanjavao prednost i veliinu Isusove molitve. - "Veliina Isusove molitve", govorio je on, "otkriva se i samim njenim oblikom, koji se sastoji iz dva dela: u prvom, to jest Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, uvodi razum u ivot Isusa Hrista, ili, kako se izraavaju Sveti Oci, "skrauje u sebi itavo Evanelje", a u drugom delu, to jest; pomiluj me, grenoga, ona predstavlja povest nae slabosti i grenosti. U svemu tome je znaajno da se ne moe mudrije, sutastvenije i jasnije izraziti, elja i molba bedne, grene i smirene due, nego ba ovom reju - pomiluj me! Nijedan drugi izraz ne bi bio tako dovoljan i pun kao ovaj. Na primer, ako bi kazali: "oprosti mi", "oprosti grehe moje", "oprosti bezakonja", "izbrii prestupe", sve bi to izraavalo samo jednu molbu o izbavljenju od kazne koje se plai slaba i lenjiva dua. Ali izraz pomiluj me, predstavlja ne samo elju da se dobije oprotaj, elju koja je pobuena strahom, nego predstavlja i istinski vapaj sinovske ljubavi koja se uzda u milosre Boje i koja smireno saznaje slabosti svoje i nedostatak bdenja nad sobom. Ove rei su vapaj za milou da Bog daruje Duha sile, Duha Koji ukrepljuje u borbi protiv iskuenja i pobeuje naklonost ka grehu. Slino kao to siromani dunik moli milostivog zajmodavca ne samo da mu oprosti dug nego i da mu udeli milostinju, saalivi se nad njegovom krajnjom bedom, ova duboka re "pomiluj me" kao da kae: "Milostivi Gospode! Oprosti mi grehe i pomozi da ispravim svoj ivot, razgori u mojoj dui stremljenje da idem za zapovestima Tvojim, uini mi milost pratajui grehe moje i obraajui rasejani um moj, volju i srce moje k Tebi Jedinom". Zaudio sam se mudrim reima njegovim i zahvalio se za pouku grenoj dui mojoj, a on mi je na to rekao:

- Ako hoe, jo u ti rei neto (i nazvao je to ueno, jer je zavrio Atinsku Akademiju) o intonaciji Isusove molitve. Gledaj: esto sam imao prilike da ujem kako mnogi bogobojaljivi hriani tvore ustima Isusovu molitvu po zapovesti rei Boje i predanju svete Crkve i to ine ne samo u domaoj molitvi nego i u hramu Bojem. Sa panjom i zadovoljstvom prislukujui ovo tiho izgovaranje molitve, mogao sam, na korist due, primetiti da ovaj molitveni glas kod mnogih biva razliit: neki uzdiui ton na samoj prvoj rei molitve, to jest rekavi Gospode, sve ostale rei izgovaraju niim glasom i podjednako. Drugi, poinju molitvu niim tonom, poviavajui glas na sredini, to jest, na rei Isuse, i inei usklik, ostale rei ponovo zavravaju snienjem tona, onako kako su i poeli. A neki, poevi i produivi prethodne rei molitve niskim i jednakim tonom na poslednjoj rei, to jest pomiluj me, uzviuju glas s ushienjem. Neki opet, izgovarajui punu molitvu, to jest: Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me grenog, prave povienje glasa samo na rei - Sine Boji. Sad gledaj: molitva je jedna te ista. Pravoslavni hriani svi isto veruju da ova najvanija i via od svih molitava sadri u sebi dve stvari. - Gospode Isuse i Njegovo umilostivljenje. Zato je onda ne izgovaraju svi u istoj intonaciji? Zato se dua ne umiljava uvek na istom i svima poznatom mestu, i zato se to umiljavanje ne izraava u uvek istom povienju i napregnutou tona? Moe biti da e na ovo mnogi odgovoriti da se to deava kao posledica navike, ili podraavanja drugih, ili u saglasnosti sa linim shvatanjima, ili na kraju, kako je kome lake i udobnije da izgovori. Ali ja o svemu tome mislim sasvim drukije. Ja bih eleo da u svemu tome naem neto vie o emu ne zna ne samo onaj koji oslukuje nego ak ni onaj koji se moli. Nema li ovde tajnog kretanja Duha Svetog "koji se moli uzdisajima neiskazanim" - u onima koji ne znaju kako i o emu se treba moliti, i ako se svako moli u ime Isusa Hrista, Duhom Svetim, po reima Apostola, da za tajno delujui Sveti Duh "daje molitvu onome koji se moli". I zajedno sa tim on svakome moe da daruje blagodatni dar Svoj: jednome poboni strah Boji, drugome ljubav, treem vrstinu vere ili umilno smirenje. Tako onaj koji je dobio dar straha Bojeg proslavlja silu Svedritelja i u molitvi svojoj izraava, sa naroitim oseanjem i zadivljenou, re "Gospode" u kojoj on podrazumeva veliinu i vlast Tvorca sveta. Onaj koji je dobio tajanstveno izlivanje ljubavi u srcu, pre svega se ushiuje i napaja sladou usklika "Isuse Hriste", kao to jedan starac nije mogao ni uti ime "Isuse" bez naroitog ushienja ljubavi i sladosti makar se to ime izgovaralo i u obinom razgovoru. Onaj koji nepokolebljivo veruje u Boanstvo Isusa Hrista, jednosutno Bogu Ocu, rasplamsava se jo vie, uvruje se u veri, izgovarajui rei "Sine Boji". Onaj, pak, koji je dobio dar smirenja i koji duboko saznaje svoju slabost, smiruje se skrueno i sa posebnom napregnutou izgovara poslednje rei Isusove molitve - "pomiluj me", hranei nadu u milosre Boje i gnuajui se sopstvenog padanja. Eto razloga, kako ja mislim, za razliite intonacije prilikom izgovaranja molitve u ime Gospoda Isusa Hrista! Iz svega ovoga se prilikom sluanja moe razumeti (u slavu Boju i na sopstvenu korist) ko je naroito proet kojim oseanjem i ko ima kakav duhovni dar. O ovome su mi neki govorili: "Zato se svi ovi znaci tajnih duhovnih darova ne javljaju zajedno? Tada se ne bi samo jedna, nego svaka re molitve, izgovarala povienom intonacijom onoga koji se moli"... Na ovo sam ja ovako odgovorio: "poto blagodat Boja premudro razdeljuje darove, to jest, svakome po njegovoj snazi i potrebi,

kako se vidi iz Svetog Pisma, ko onda moe ogranienim razumom da ispita i oceni raspodelu blagodati. Nije li glina u punoj vlasti grnara i nije li on slobodan da od nje ini ta hoe?"... Pet dana sam proveo sa tim starcem i on je pomalo poeo da se oporavlja. To vreme je za mene bilo tako korisno da nisam ni primetio kako je letelo jer mi, u svom sobiku, kao u molalnici, nita drugo nismo radili nego se samo molili u sebi prizivajui ime Isusa Hrista, ili smo govorili uvek o istom predmetu, to jest - unutranjoj molitvi. Jednom je do nas navratio neki bogomoljac i mnogo je jadikovao i kukao i kudio Jevreje, kroz ija je naselja proao i od kojih je pretrpeo prevare i neprijatnost. Toliko je bio na njih ogoren da ih je proklinjao i ak govorio da su nedostojni da ive na zemlji zbog njihovog pobunjenitva i neverovanja, pa je na kraju rekao da osea nesavladivu odvratnost prema njima. Sluajui sve ovo moj starac je poeo da ga urazumljuje: "Nepotrebno ti, prijatelju moj", rekao je on, "tako napada i proklinje Jevreje; ta i oni su takva sazdanja Boja kao i mi, i njih treba aliti i moliti se za njih a ne proklinjati ih. Veruj mi da tvoja ogorenost proistie otuda to ti jo nisi uvren u ljubavi Bojoj i nema unutranji molitveni zalog, pa zato nema ni unutranjeg mira. Proitau ti ta o tome pie kod Svetih Otaca. Posluaj ta kae sveti Marko Podvinik: "Dua koja se unutranje sjedinila sa Bogom, od prevelike radosti biva kao nezlobivo i prostosrdano dete, i ve ne osuuje nikoga, - ni Grka, ni neznaboca, ni Judeja, ni grenika, nego na sve bez razlike gleda istim okom i podjednako se raduje celom svetu i eli da i svi Grci i Jevreji i neznaboci proslavljaju Boga". A egipatski Makarije Veliki govori da se unutranji ljudi "toliko razgorevaju ljubavlju da bi, ako bi to bilo mogue, svakoga oveka u nedra uselili; ne razlikujui zlog ili dobrog". Eto, brate mili, kako rasuuju Sveti Oci, i zato ti savetujem da, ostavivi gnev, na sve i sva gleda kao na ono to je pod promislom sveznajueg Boga i da pri susretu sa nevoljama pre svega krivi sebe za nedostatak trpljenja i smirenja". Tako je prolo neto vie od nedelju dana. Starac je ozdravio i ja sam mu od sveg srca zablagodario za sve pouke i oprostio se sa njim. On je poao u svoje mesto, a ja na put koji je bio preda mnom. Ve sam poeo da se pribliavam Poajevu, i jo mi je ostalo nekih sto vrsta kod me je sustigao jedan vojnik. Pitao sam ga kuda ide i on mi je rekao da ide u svoj kraj, u Kamenec-Podoljsku guberniju. Proavi sa njim u utanju deset vrsta, primetio sam da on teko uzdie kao da ga neto veoma alosti i da je vrlo mraan. Pitao sam ga: "Zato si tako tuan?" A on se pribio uz mene i poeo da govori: "Dobri ovee, kad si ve primetio moju tugu, onda prizovi Boga za svedoka i zakuni se da me nikome nee odati pa u ti ispriati sve o sebi, jer meni preti smrt a nemam sa kim da se posavetujem". Ja sam ga hrianski uveravao da nemam ba nikakve potrebe nikome i nita da odajem, i da sam po bratskoj ljubavi rad da ga posavetujem koliko mogu.

"Onda sluaj", rekao je on, "mene su dali u vojsku kao vlastelinskog seljaka. Odsluivi pet godina postalo mi je nepodnoljivo teko, a i esto su me kanjavali za neispravnost i pijanstvo. Zato sam smislio da beim - i evo, sad je ve petnaesta godina, od kako sam u bekstvu. est godina sam se skrivao kojekuda, krao po podrumima i ambarima, odvodio konje, provaljivao u duane, i sve sam to radio sam; pokradene stvari sam unovavao kod raznih lupea; novac bih propio, bavio bih se i razvratom i inio sam sve grehe i jedino to jo nisam ubio. I sve je to ilo bez problema. Na kraju. dospeo sam u zatvor zbog skitnienja bez putne isprave, ali sam i tu iskoristio priliku i pobegao. A onda sam, neoekivano, sreo vojnika koji je bio otputen i iao svojoj kui u daleku guberniju. Kako je bio bolestan i jedva mogao da ide, zamolio je mene da ga odvedem do najblieg sela, ne bi li se tamo negde smestio. Ja sam ga i doveo. Nadzornik nas je pustio da prenoimo u upi na senu; tako smo i legli. Probudivi se rano ujutru, pogledao sam, a ono moj vojnik ve umro i sav se ukrutio. Ja pourih da preturim po njegovim depovima da naem njegovu otpusnicu i kad sam je naao, pored nje i prilino novaca, izvukao sam se bre bolje napolje dok su svi spavali, pa na zadnji izlaz i u umu... Tako sam i otiao. Proitao sam njegovu ispravu i video da se i godine i lini znaci sa mojima gotovo poklapaju. Obradovao sam se tome i hrabro poao u daleku Astrahansku guberniju. Tamo sam se opametio i poeo da radim kao najamnik. Tako sam dospeo kod jednog starog graanina koji je imao svoju kuu i trgovao stokom. On je bio sam, i iveo je jedino sa svojom kerkom udovicom. Proivevi kod njega godinu dana, oenio sam se njegovom kerkom. Onda je starac umro. Mi nismo umeli da produimo sa trgovinom; ja sam poeo ponovo da pijem, ena takoe, i za godinu dana smo proerdali sve to nam je starac ostavio. Na kraju je i moja ena zanemoala i umrla i ja sam prodao sve to je ostalo, pa i kuu, a novac sam ubrzo propio; nije vie ostalo nita od ega bi da se ivi. Tako sam se opet vratio preanjem zanatu i stao da ivim od krae i to jo drskije jer sam imao putnu ispravu. Ponovo sam se odao bludu itavu godinu. Jedno vreme mi neto nije polazilo za rukom i jedva sam ukrao od jednog bezzemljaa staru mravu kobilu, pa sam je prodao za pola rublje ivoderu. Uzevi novac poao sam u kafanu, popio vino i smislio da poem u jedno selo gde je bila svadba, pa da tamo, kada svi posle gozbe zaspu, ukradem neto bolje to mi doe do ruku. Kako sunce jo nije sasvim zalo, poao sam u umu da tamo doekam pono. Prilegavi, vrsto sam zaspao; kad u snu vidim kako stojim na velikom lepom panjaku. Uskoro je na nebu poeo da se die straan oblak i ubrzo se razlegao grom takve snage da se zemlja podamnom razjapila i mene kao da je ukucalo u zemlju do samih ramena, tako da me je zemlja sa svih strana prikljetila. Samo su mi glava i ruke ostali napolju. Onda se onaj strani oblak spustio na zemlju i iz njega izaao moj deda koji je umro pre dvadeset godina. On je bio blagoestiv ovek i trideset godina je proveo kao crkveni odbornik u naem selu. Sa srditim i stranim izgledom mi je priao, tako da sam drhtao od straha. Pogledavi oko sebe video sam gomile stvari koje sam za nekoliko godina bio nakrao. Jo vie sam se uplaio. Deda mi je priao i, pokazujui na prvu gomilu, stranim glasom rekao: "ta je ovo?! steite ga!" I odjednom je zemlja poela sa svih strana da me stee i pritie, da sam, ne mogavi da podnosim bol i iznemoglost, zajeao i povikao: "Pomilujte!" Ali muenje se produavalo. Onda je deda pokazao na drugu gomilu i takoe rekao: "A ta je ovo?! Steite ga jae!" I ja sam osetio tako straan bol da nikakvo muenje na ovom svetu ne moe sa njim da se uporedi. Na kraju je moj deda doveo pred mene onu kobilu koju sam jue ukrao, i uzviknuo: "A ovo ta je?

steite ga koliko moete vie!" I mene je tako muno pritiskao sa svih strana da ne mogu ni da ispriam kako je bilo iscrpljujue; ba kao da su ove ile iz mene izvlaili i sa uasnom snagom pritiskivali tako da vie nisam mogao da trpim, i ostao bih bez svesti kad bi se ove muke makar i malo produile. Ali tada se kobila ritnula, pogodila me u lice i rasekla ga. I u tom trenutku sam se sav u uasu probudio tresui se kao raslabljen. Pogledao sam, a ono - ve se razdanjuje i izlazi sunce. Pipnem se za lice: iz rane tee, krv, a i ona mesta koja su u snu bila u zemlji kao da su odrvenela i kao da mravi preko njih puu. Uplaivi se, jedva sam nekako ustao i poao kui. Lice me je dugo bolelo. Evo i sada se vidi oiljak koga ranije nije bilo. I tako su me, posle ovog vienja, esto napadali strah i uas, i im se setim muka koje sam sanjao, biva mi tako teko da ne znam kuda da se denem. to je vie vreme prolazilo ovo je stalo sve ee da se ponavlja, pa sam, na kraju, poeo da se plaim ljudi i da se stidim kao da su svi znali za moja biva nevaljalstva. Od ove muke nisam vie mogao ni da pijem ni da jedem, ni da spavam, i lelujao sam se kao senka. Mislio sam da poem u svoj puk i da sve priznam: kad me kazne moda bi mi Bog oprostio grehe. Ali sam se uplaio, jer tamo progone kroz stroj, i predomislio. I tako mi je od muke bilo dolo da se utopim, ali mi je pala na pamet misao da mi ni inae nije sueno da dugo ivim i da u uskoro umreti, jer mi se sva snaga osuila, pa sam smislio da poem i da se oprostim sa rodnim krajem i da tamo umrem. Imam tamo i nekakvog roaka. I eto, sada idem tamo ve pola godine, a sve me mui teskoba i strah. ta ti misli dobri ovee, ta da uradim? Jer da trpim vie ne mogu!"... Sasluavi sve ovo u sebi sam se zadivio i proslavio premudrost i blagodat Boju, videi kako ona na razliite naine obraa grenike, pa sam poeo da mu govorim: "Brate mili, trebalo bi da se u vreme takve teskobe i straha moli Bogu. To je glavni lek od svega to nas mui". - "To nikako ne mogu" - ree on meni, "ini mi se - im bih poeo da se molim, odmah bi me Bog zgromio". - Gluposti, brate! Takve misli tebi avo potura. Bog je beskrajno milosrdan i saaljiv na grenike i onima koji se kaju brzo prata. Ti valjda zna Isusovu molitvu, to jest "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grenog". E pa nju poni da govori bez prestanka. - Ta kako ne bih znao tu molitvu. Kad sam iao u krau govorio sam je da bih bio hrabriji. - E pa sad gledaj: Bog te nije zgromio kada si, iavi da ini bezakonje, govorio molitvu. Da li e te pogubiti onda kada pone da se moli na putu pokajanja? Vidi li sada da su tvoje misli bile od avola!... Poveruj mi, mili moj, ako bude govorio ovu molitvu, bez obzira na to kakve ti misli budu nailazile, uskoro e osetiti radost, sav tvoj strah i teskoba e proi i ti e se, na kraju, savreno umiriti. Bie poboan ovek i sve grehovne strasti e da ieznu. Uveravam te, jer sam mnogo slinog sam doiveo. Ispriao sam mu nekoliko sluajeva kod kojih je Isusova molitva pokazala svoju udotvornu silu nad grenicima. Na kraju sam poeo da ga nagovaram, da, pre nego

to ode u svoj kraj, svrati sa mnom do Poajevske Majke Boje, do tog pribeita grenika, pa da se tamo u manastiru ispovedi i priesti. Sve to je moj vojnik sluao sa panjom i kako se moglo videti, sa radou. I tako je na sve pristao. Poli smo u Poajev zajedno pod uslovom da jedan sa drugim nita ne govorimo, nego da neprestano inimo Isusovu molitvu. I tako smo u utanju ili. Drugog dana mi je rekao da se osea lake; i videlo se da je bio mirniji nego ranije. Posle tri dana smo stigli u Poajev i ja sam ponovo rekao da ni danju ni nou, sve dok ne zaspe, ne prekida molitvu i uveravao ga da e ga sveto ime Isusovo, koje je nepodnoljivo neprijateljima, spasti i pritom sam mu proitao iz "Dobrotoljublja" o tome da Isusovu molitvu sa osobitom marljivou treba da izgovaramo onda kad se spremamo za priee svetim Hristovim tajnama. On je tako i postupio i odmah se ispovedio i priestio. Mada su ga pomisli ponekad jo napadale, lako ih je proganjao molitvom Isusovom. U nedelju, da bi lake ustao na jutrenje, legao je ranije, inei neprestano Isusovu molitvu, a ja sam jo sedeo u uglu itajui moje "Dobrotoljublje". Proao je oko sat; on je zaspao a ja sam poeo da se molim. Odjednom, posle dvadesetak minuta on se trgao, i probudivi se, brzo poskoio, dotrao do mene sav u suzama i s velikom radou rekao: "Ah brate, ta sam sada video! Kako mi je sada lako na dui i kako sam radostan! Verujem da Bog ne mui nego miluje grenike. Slava Tebi, Gospode, slava Tebi!" Zauen i obradovan ovim zamolio sam ga da mi podrobno ispria ta se sa njim desilo. - Evo ta! Tek to sam zaspao, kad ugledah sebe u istoj onoj umi u kojoj su me muili. U poetku sam se uplaio, ali vidim da umesto oblaka izlazi jasno sunce. Predivna svetlost je obasjala ceo lug; i ja sam u njemu video lepo cvee i travu. Odjednom mi se pribliio moj deda tako blagog izgleda da ga se ne moe nagledati, i onda mi ljubazno i blago rekao: "Idi u itomir, u crkvu svetog Georgija Pobedonosca; tamo e te uzeti za crkvenjaka i budi tamo do kraja ivota, i moli se neprestano; Bog e te pomilovati!" Rekavi ovo osenio me je krsnim znakom i istog trenutka iezao. Osetio sam takvu radost da se ne moe iskazati; kao da se nekakav teret sa mene svalio a ja uzleteo na nebesa... I tada sam se probudio oseajui neku lakou, a srce nije ni znalo ta da radi od radosti. I ta e sada? Odmah u poi u itomir, kako mi je rekao deda. Sa molitvom e mi i put biti lak! - Pomiluj, dragi brate, kako e krenuti u pono? Sasluaj makar jutrenje; pomoli se i kreni s Bogom. Tako nismo ni spavali nego smo posle ovog razgovora poli u crkvu. On se svo jutrenje molio priljeno i sa suzama i govorio da se osea veoma lak, da je radostan i da molitvu Isusovu vri sa sladou. Onda se jo i priestio, pa sam ga posle ruka ispratio na itomirski put, te smo se, sa suzama i radou, oprostili. Posle ovoga, ja sam poeo da razmiljam o sebi. Kuda da krenem? Na kraju sam odluio da se vratim u Kijev. Tamo su me privlaili mudri saveti tamonjeg mog duhovnika a i nada da e on moda nai nekog hristoljubivog dobrotvora da me otpravi u Jerusalim, ili, u najmanju ruku, na Svetu Goru. Proiveo sam jo nedelju dana u

Poajevu, provodei vreme u seanju na poune susrete koje sam imao na svom putovanju, pri emu sam neka od tih seanja i zapisivao. Onda sam se spremio za put, prihvatio torbu i poao u crkvu da se pred put poklonim Majci Bojoj, pomolim se, pa da krenem. U crkvi sam stajao pozadi. Uao je neki ovek, koji nije bio ba bogato odeven, ali zato veoma blagorodnog izgleda, i pitao me gde se prodaju svee. Pokazao sam mu. Liturgija je prola a ja sam ostao da se pomolim pri stopi Majke Boje. Pomolio sam se i poao na put. Proavi malo niz ulicu, video sam na jednoj kui otvoren prozor uz koji je sedeo gospodin i itao knjigu. Trebalo je da proem pored ovog prozora i mogao sam da vidim da je to ovek koji me je u crkvi pitao za svee. Prolazei, skinuo sam kapu a on mi je mahnuo da priem i pitao - "Ti mora da si putujui poklonik" i, pozvavi me k sebi, raspitivao se ko sam i kuda idem. Zatim me posluio ajem i rekao: "Posluaj me, rode moj! Ja bih ti savetovao da poe u Solovecki manastir. Tamo postoji veoma usamljen i tih skit koji se zove Anzerski. To ti je takvo mesto kao druga Sveta Gora i tamo svakoga primaju, a posluanje se samo u tome sastoji da se po redu u crkvi ita Psaltir, po etiri sata na dan. Eto i ja sam putujem tamo a po zavetu idem peke. Poli bismo zajedno, i sa tobom bih bio bezbedniji jer govore da je put ovde pust, a ja uz sebe nosim i novac pa bih te hranio tokom puta. A ili bismo na desetak metara jedan od drugoga da ne bismo jedan drugome smetali u molitvi. Razmisli, brate, i pristani! Bie ti sve ovo na korist." uvi ovaj poziv, ja sam ga smatrao za volju Majke Boje, koju sam molio da me usmeri na dobar put, i ne razmiljajui vie, odmah sam pristao. Tako smo drugog dana krenuli na put. Ili smo tri dana kako smo se dogovorili, jedan iza drugog. On je neprestano itao knjigu, koju ni danju ni nou nije isputao iz ruku, a ponekad je o neem razmiljao. Na kraju smo se zaustavili na jednom mestu da ruamo. On je jeo a knjiga je pred njim leala otvorena i esto je na nju pogledao. Video sam da je ta knjiga Evanelje pa sam mu rekao: - Uzeu sebi slobodu, bauka, da vas pitam zbog ega vi neprestano, ni danju ni nou ne isputate iz ruku Evanelje, nego ga uvek nosite i itate? - Zato, odgovorio je on, da bih gotovo neprestano mogao da se pouavam iz njega. - A emu se vi pouavate? produio sam ja. - Hrianskom ivotu koji se sastoji u molitvi. Smatram da je molitva najvaniji i neophodan uslov za spasenje i prva obaveza svakog hrianina. Molitva ini i prvi stepenik i venac blagoastivog ivota. Zato Evanelje i zapoveda da se uvek i neprestano molimo; za druga blagoestiva dela naznaeno je njihovo vreme, a za molitvu nema nekog posebnog vremena. Bez molitve se nita dobro uiniti ne moe; a bez Evanelja se ne moe nauiti pravoj molitvi. Zato su svi, koji su putem unutranjeg ivota postigli spasenje, kako sveteni propovednici rei Boje tako i pustinjaci, pa ak i svi bogobojaljivi hriani, kao neophodno i svakodnevno svoje zanimanje su imali

prouavanje dubine rei Boije, a itanje Evanelja je inilo najvaniji njihov posao. Mnogi od njih su neprestano u svojim rukama imali Evanelje, a onima koji su od njih traili savet kako da se spasu, govorili su: "sedi u bezmolvnoj keliji i itaj i proitavaj Evanelje". Meni se jako dopalo ovo njegovo rasuivanje i tenja ka molitvi, pa sam ga jo pitao: "A iz kog dela Evanelja vi naroito crpite uenje o molitvi?" - Od sva etiri Evanelista, odgovorio je on, jednom reju iz itavog Novog Zaveta, itajui ga redom. Dugo ga itajui i udubljujui se, otkrila mi se postepenost i pravilna veza uenja o molitvi u celom Evanelju, poinjui od prvog Evaneliste pa tako po redu i pravilnim poretkom. Na primer: od samog poetka izloen je pristup ili uvod u uenje o molitvi. Zatim, oblik ili spoljanji izraz u reima, dalje - uslovi neophodni za molitvu, pa sredstvo kako da je ovek naui i primeni. Na kraju, tajanstveno uenje o unutranjoj, duhovnoj, neprestanoj molitvi u ime Isusa Hrista, koja je predstavljena kao via i blagotvornija od formalne molitve, a potom njena nunost, njeni blagi plodovi i ostalo. Jednom reju, podrobno i puno poznavanje upranjavanja molitvenosti u njenom sistematskom poretku i redosledu, nalazi se u Evanelju od samog njegovog poetka, pa do kraja. uvi ovo imao sam nameru da ga zamolim da mi o svemu tome kae neto podrobnije. Zato sam i poeo da mu govorim: "Kako ja vie od svega volim da sluam i razgovaram o molitvi, to bih poeleo da shvatim svu tajanstvenu povezanost uenja o molitvi neto detaljnije. Pokaite mi, Gospoda radi, sve to na primeru samog Evanelja". On je na to pristao i rekao mi je: "Otvori svoje Evanelje, gledaj i pamti ono to u ti govoriti" (dao mi je i olovku). Evo tih mojih beleaka. - Prvo nai, poeo je da govori, kod Evaneliste Mateja 6. glavu i proitaj u njoj od petog do devetog stiha. Vidi li tu pripremu za molitvu ili uvod koji pouava da ne radi slave i ne na bunom mestu, nego u usamljenosti i miru treba poeti molitvu i moliti se za oprotaj grehova i jo za sjedinjenje sa Bogom, a ne izmiljati mnoge i suvine molbe o raznim ivotnim potrebama, kao to to ine neznaboci. Onda itaj dalje istu tu glavu od stiha devetog do etrnaestog. Ovde je dat oblik molitve, to jest, kakvim reima treba da je izgovaram. U njoj je premudro sjedinjeno sve najnunije naem ivotu. Za ovim produi jo itanje etrnaestog i petnaestog stiha iste glave i nai e uslove koje je neophodno ispuniti da bi molitva bila uspena, jer bez pratanja onima koji su nas uvredili, ni Gospod nee oprostiti nama nae grehe. Preavi na 7. glavu, nai e od sedmog do dvanaestog stiha sredstva za uspeh u molitvi i obodrenje nade: "Moliti, traiti, kucati". Ovi izrazi govore o uestalosti molitve tako da ona ne samo to prati sve druge poslove, nego joj treba posvetiti jo vie vremena nego njima. Ovo predstavlja najvanije svojstvo molitve... Primer za ovo e videti u 14. glavi Evaneliste Marka od trideset drugog do etrdesetog stiha, gde sam Gospod Isus Hristos ponavlja vie puta jednu te istu molitvenu re. Slian primer uestalosti molitve daje i Evanelist Luka u prii o upornom

moljenju prijatelja (Lk. 11, 5-14), a takoe i u mnogobrojnim molbama udovice sudiji (Lk. 18,1-15), prikazujui tako zapovest Isusa Hrista, da smo duni uvek, na svakom mestu i u svako vreme, da se molimo i da ne padamo u malodunost, to jest da se ne lenjimo. Posle ovih vanih pouka otkriva se u Evanelju Jovanovom sutinsko uenje o tajnoj unutranjoj molitvi srca; najpre se daje u mudroj prii razgovor Isusa Hrista sa Samarjankom, gde se otkriva unutranje poklonjenje Bogu u duhu i istini, kakvo Bog eli, koje i jeste neprestana istinska molitva, kao iva voda to tee u ivot veni. (Jn. 4, 5-25). Dalje, u petnaestoj glavi od etvrtog do osmog stiha jo je jasnije prikazana snaga i neophodnost unutranje molitve, to jest prebivanje due u Hristu, u neprestanom seanju na Boga. Na kraju, proitaj u 16. glavi kod ovog Evaneliste, od dvadeset treeg do dvadeset petog stiha. Pogledaj kakva se tu otkriva tajna! Vidi li da molitva u ime Isusa Hrista, ili takozvana Isusova molitva, to jest, Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, esto i viestruko ponavljana, ima izuzetnu snagu i sa velikom lakoom osveuje i otvara srce. To se moe primetiti i iz primera Apostola koji su ve vie od jedne godine bili uenici Gospoda Isusa i koje je On ve bio nauio molitvi Gospodnjoj, to jest, "Oe na"- koja nam je od njih i poznata, ali im je tek pri okonanju Svog ovozemaljskog ivota otkrio tajnu, ta im je jo u molitvi nedostajalo da bi ona bila u potpunosti uspena. Rekao im je - : "do sada ne iskaste nita u moje ime; to god zaitete od Oca u ime moje, dae vam". Tako je s njima i bilo jer posle ovoga, kada su Apostoli nauili da prinose molitvu u ime Gospoda Isusa Hrista, oni su uinili toliko divnih udesa, i tako obilno se i sami prosvetlili!... Vidi li sada povezanost i punou uenja o molitvi kako je mudro izloeno u Evanelju. Ako posle ovog pristupi itanju poslanica Apostolskih, i u njima e nai isto do sledno uenje o molitvi. Ukazau ti na neka mesta na kojima se govori o osobinama molitve. Tako se u delima Apostolskim opisuje praksa, ta jest, marljivo i stalno bavljenje molitvom prvih hriana, prosveenih verovanjem u Isusa Hrista (Del. Ap. 4, 31). Govori se o plodovima ili posledicama ovog postojanog prebivanja u molitvi, to jest, o izlivanju Duha Svetog i Njegovih darova na one koji se mole. Slino ovome e videti u 16. glavi u dvadeset petom i dvadeset estom stihu. Zatim itaj po redu Poslanice Apostolske i videe: 1) kako je molitva neophodna u svim sluajevima ivota (Jak. 5, 13-16); 2) kako Duh Sveti pomae da se molimo (Jev. 1, 20-21) i (Rim. 8, 26); 3) kako se uvek mora moliti duhom (Ef. 6, 18); 4) kako su potrebni spokojstvo i unutranji mir pri molitvi (Fil. 4, 6-7); 5) koliko je neophodno moliti se neprestano (I Sol. 1, 17) i 6) na kraju, da se moramo moliti ne samo za sebe nego i za sve (I Tim. 2, 1-5). Na ovaj nain, itajui dugo i paljivo, mogue je uiniti mnoga otkria tajanstvenih saznanja, sakrivenih u rei Bojoj, koja izmiu pri retkom i povrnom itanju. Da li si sad shvatio kako premudro i kako dosledno, u tajnoj i sistematinoj povezanosti, otkriva Novi Zavet Gospoda naeg Isusa Hrista uenje o ovom predmetu koji smo mi sada istraili? U kakvom je divnom poretku ono izloeno kod sva etiri Evanelista. Eto, na primer, kod Svetog Mateja vidimo pristup ili uvod u molitvu, sam oblik, uslove i ostalo; idui dalje, kod Svetog Marka nalazimo primere; kod Svetog Luke prie a kod Svetog Jovana tajanstveno upranjavanje unutranje molitve, premda se kod svakog

Evaneliste (krae ili opirnije) sve ovo moe nai! U Delima Apostolskim se pokazuju praksa i posledice molitve, u Poslanicama Apostolskim kao i u samom Otkrivenju, mnoga svojstva su neraskidivo povezana sa inom molitve!... Eto zato je meni Evanelje dovoljno za izuavanje puteva duespasavajueg ivota. Za sve vreme, dok mi je pokazivao i objanjavao, ja sam beleio sva ukazana mesta u mom Evanelju koje je bilo u mojoj Bibliji. Sve se to pokazalo izuzetno pounim i ja sam mu za sve mnogo zahvaljivao. Potom smo ili jo pet dana u utanju. Mog saputnika su veoma zabolele noge, verovatno od nenaviknutosti na dugo peaenje, i onda je iznajmio kola. pa je i mene uzeo sa sobom. Tako smo se dovezli i u va kraj i zaustavili se ovde na tri dana da bismo, odmorivi se, krenuli u Anzere, kuda on s nestrpljenjem eli da stigne. - Izuzetan je taj tvoj prijatelj! Mora biti, uz svu njegovu blagoestivost, da je i veoma obrazovan. eleo bih i ja da ga vidim. Mi smo uzeli stan; a ako elite, doveu vam ga sutra. Sada je ve kasno... Oprostite!

NAPOMENE: 1. Preveo Pavle Rak. Redaktura ora Jania.

ESTI SUSRET sadraj Brat pomagan od brata tvrd je i visok kao grad, utvren je kao mono carstvo. (Pri. 18, 19) - Evo, kako sam vam jue obeao, doveo sam sa sobom i mog potovanog saputnika koji je duekorisnom besedom olakao moj put i koga ste poeleli da vidite. - Veoma mi je drago, a nadam se bie i uvaenim mojim posetiocima, da vas obojicu vidimo i ujemo vae iskusne rei. Ovo su moji gosti - prepodobni monah, shimnik, i blagoastivi svetenik. A gde su dvoje ili troje sabrani u ime Isusa Hrista, tamo je i On Sam obeao da e biti; znai nas je ovde ve petorica u Njegovo ime, pa e se valjda, i Njegova blagodat tim tedrije izliti na nas! Jueranja pria tvoga saputnika, dragi brate, o tvojoj plamenoj privrenosti svetom Evanelju, veoma je lepa i pouna. Zanimljivo je uti na koji ti se nain otkrila ta velika blagoestiva tajna? - Gospod Koji je prepun ljubavi i Koji hoe da se svi spasu i dou u poznanje istine, otkrio mi je, u velikoj milosti Svojoj, ovo znanje na udan nain, bez ikakvog ljudskog posrednitva. Pet godina sam bio profesor u gimnaziji idui kroz ivot mranim putevima razvrata i bavei se sujetnom ovosvetskom filosofijom, a ne Hristovom naukom i moda bih i potpuno propao da me donekle nije odravalo to to sam iveo zajedno sa svojom blagoestivom majkom i roenom sestrom - istom devojkom... Jednom, dok sam etao bulevarom, sreo sam i upoznao se sa lepim mladim ovekom, koji je za sebe rekao da je Francuz, student sa preporukama, koji je nedavno stigao iz Pariza i koji je za sebe traio mesto domaeg uitelja. Njegova izuzetna obrazovanost mi se veoma dopala i ja sam ga pozvao da navrati kod mene, te smo se tako sprijateljili. U toku dva meseca on me je esto poseivao i mi smo ponekad zajedno izlazili u drutva, naravno sva lakomislena i nemoralna. Na kraju je doao kod mene sa pozivom u jedno od takvih drutava i da bi me bre ubedio, poeo je da hvali naroitu veselost i prijatnost tog mesta, kuda me je pozivao. Rekavi o tome nekoliko rei, odjednom me je zamolio da sa njim izaem iz kabineta u kome smo sedeli, i da sednemo u salon. To mi se uinilo udno pa sam, rekavi da nije prvi put kako primeujem da ne voli da bude u mom kabinetu, pitao kakav je tome razlog? A zadrao sam ga i zbog toga to je salon bio uz sobe moje majke i sestre pa je zato razgovor o ispraznim stvarima u njemu bio neprilian. On je svoju elju objanjavao na razne naine i na kraju je rekao otvoreno sledee: "Evo, kod tebe na ovoj polici, meu knjigama, stoji i Evanelje; ja pak toliko cenim tu knjigu da mi je teko u njenom prisustvu govoriti o nitavnim stvarima. Iznesi je, molim te, odavde, i tada emo razgovarati slobodno". Po lakomislenosti svojoj i osmehnuvi se na ove njegove rei, ja sam uzeo sa police Evanelje i rekao: "Trebalo je odavno da mi to kae!" Dajui mu Evanelje u ruke, rekao sam: "Na, odnesi ga sam u drugu sobu". Tek to sam ga dodirnuo Evaneljem, a on se istog trenutka zatresao i nestao. To me je toliko prenerazilo da sam od uasa pao na pod bez svesti. uvi pad, moji ukuani su dotrali do mene i itavih pola sata nisu mogli da me povrate. Na kraju,

doavi sebi, osetio sam veliki strah, nespokojstvo i potpunu oduzetost nogu i ruku tako da uopte nisam mogao da se kreem. Kad je doao lekar, utvrdio je da se radi o paralizi prouzrokovanoj nekim silnim potresom ili strahom. Celu godinu posle tog sluaja, uprkos staranju mnogih lekara, leao sam i nisam oseao ni najmanje olakanje. Bilo je neophodno da dam ostavku na svoju slubu. Moja stara majka je za to vreme umrla, a sestra je odluila da ivot provede u manastiru. Sve to je jo vie otealo moju bolest. Samo sam jednu radost imao za vreme bolovanja - u itanju Evanelja, koje od poetka bolesti nije izlazilo iz mojih ruku, kao zalog udesnog sluaja koji se desio. Jednom je neoekivano doao kod mene nepoznati pustinjak koji je putovao radi skupljanja priloga za bratstvo. On me je ubedio da se ne pouzdam samo u lekove, kojima se, bez Boje pomoi, ne da nita popraviti, nego da molim Boga, sa svom svojom usrdnou, jer molitva je najmonije sredstvo za isceljenje svih bolesti, i telesnih i duevnih. "Kako ja mogu da se molim u ovakvom stanju, kad ne mogu ni metaniju da uinim, ni ruku da podignem da bih se prekrstio?" - primetio sam ja na to. A on mi je na to rekao sledee: "Moli se kako moe!" I nije mogao nita bolje da mi objasni kako da se molim. Posle odlaska ovog posetioca ja sam i nehotice poeo da razmiljam o molitvi, o njenoj snazi i dejstvu, priseajui se predavanja iz bogoslovlja koje sam nekad davno sluao, dok sam jo bio student. Sve me je to zanimalo i obnavljalo u seanju svetla saznanja o veri, zagrevalo moju duu i ve sam poeo da oseam neko olakanje u nastupima moje bolesti. Kako se Evanelje neprestano nalazilo uz mene, po svojoj veri u njega, kao posledici uda, a takoe i seajui se svega to sam o molitvi sluao na predavanjima zasnovanim na tekstu Evanelja, ja sam poeo da se uim molitvi i hrianskom blagoeu iskljuivo prema evanelskim poukama. Udubivi se u Evanelje, crpio sam iz njega, kao iz obilnog izvora, itav sistem spasonosnog ivota i istinske unutranje molitve. Sa pobonou obeleivi sva mesta u tekstu koja se odnose na ovaj predmet, ja se od tog vremena neprestano staram da izuim ova boanstvena pravila i da ih, makar i s naporom, primenjujem u praksi. U takvom mom poslu stanje mi je postepeno poelo da ss popravlja i na kraju, kako vidite, potpuno sam ozdravio. Ostavi sam, a u znak blagodarnosti Bogu za njegovu Oinsku milost i isceljenje i urazumljenje, reio sam da se, po primeru moje sestre i po elji sopstvene due, posvetim pustinjakom ivotu da bih mogao bez prepreka da primam i usvajam tako sladosne rei ivota venog, ukazane meni u Svetom Pismu. I eto sada putujem u daleki skit Solovetskog manastira na Belom moru, koji se zove Anzerski, i o kome sam pouzdano sluao da je veoma pogodno mesto za sazercateljni ivot. I jo da vam kaem: zaista, i ako mene na ovom putu sveto Evanelje tei i obilno prosvetljuje nedozreli moj um, grejui moje hladno srce ipak, po nemoi svojoj priznau otvoreno, da me preduslovi za postizanje blagoea i spasenja, koji zahtevaju potpuno samoodricanje, izuzetne podvige, duboku smirenomudrenost, kako to propisuje Evanelje - da me sve to uasava visinom svojom, a po nemoi i nesavrenosti mog srca. Tako, stojei sada izmeu oajanja i nade, ne znam ta e sa mnom dalje biti!...

SHIMNIK - pri takvom opitu posebne i udesne milosti Boje, i uz vau naitanost, neoprostivo je ne samo da zapadate u uninije, nego da ak i senku sumnje o zatiti Bojoj i Njegovoj pomoi pustite u vau duu! Znate li ta o tome govori bogoprosveeni Zlatoust? "Niko ne sme da zapada u malodunost niti da misli kako su evanelske zapovesti neispunjive i nemogue! Bog, promiljajui o spasenju ovekovom, nije sa tom namerom propisao zapovesti da bi njihovom neispunjivou napravio od oveka prestupnika. Ne! Nego da bi nas njihovom svetou i blagopotrebnou uinio blaenim, kako u ovom ivotu tako i u venosti". Svakako, redovno i istrajno ispunjavanje Bojih zapovesti naoj prirodi izgleda izuzetno tekim, a sledstveno tome, i spasenje nedostinim; ali ista ta re Boja koja je propisala zapovesti, donosi sobom i sredstva, ne samo za njihovo ispunjenje, nego i za utehu pri tom ispunjavanju. Ako je sve to na prvi pogled i pokriveno velom tajne, to je, naravno, samo zato, da bi se molitvenik prvenstveno obratio ka smirenju i lake pribliio sjedinjenju s Bogom, putem ukazivanja na pribeite u molitvi i na traenje Njegove Oinske pomoi. U tome se sastoji tajna spasenja, a ne u pouzdanju u sopstvene snage. BOGOTRAITELj. - Kako bih ja slab i nemoan eleo da saznam ovu tajnu, da bih njome, kao sredstvom, makar malo ispravio svoj lenjivi ivot u slavu Boju i na svoje spasenje. SHIMNIK. - Tajna ova ti je poznata, mili brate, iz tvog "Dobrotoljublja". Ona se sastoji u neprestanoj molitvi koju si ti tako uporno izuio i kojom se tako revnosno bavi i tei ... BOGOTRAITELj. - Padam pred noge tvoje, prepodobni oe, Boga radi udostoj me da iz tvojih usta ujem neto korisno o ovoj spasonosnoj tajni i o svetoj molitvi o kojoj vie od svega elim da sluam i volim da itam, za ukrepljenje i utehu mnogogrene due moje. SNIMNIK. - Ovoj tvojoj elji ne mogu da udovoljim sopstvenim rasuivanjem o ovako visokom predmetu, jer jo nemam dovoljno iskustva, no zato imam o tom predmetu veoma mudru sveicu jednog duhovnog pisca. Ako je ugodno i naim sagovornicima, odmah u je doneti pa je mogu proitati pred svima vama. Odluite! SVI. - Uini nam milost, prepodobni bauka. Ne lii nas takvog spasonosnog saznanja.

TAJNA SPASENjA KOJA SE OTKRIVA NEPRESTANOM MOLITVOM sadraj - Kako se spasti? - Ovo blagoestivo hriansko pitanje prirodno se raa u svaijem umu, kao posledica svesti o iskvarenoj i raslabljenoj ljudskoj prirodi, ali i kao ostatak prvobitnog stremljenja istini i pravednosti. Svako ko makar malo veruje u besmrtnost i ivot veni kada svoj pogled obrati na nebo i nehotice se sree sa milju o tome kako se spasti... Muei se oko reenja ovog pitanja on se raspituje kod bogorazumnih i iskusnih, zatim, po njihovom savetu, ita poune knjige duhovnih pisaca o ovom predmetu, teei da ide za istinama i pravilima koja je uo ili proitao. U svim ovim poukama on, kao neophodne uslove za spasenje, susree: blagoestivi ivot, podvige i trud nad samim sobom, odluno odricanje od samog sebe, to vodi injenju dobrih dela, stalnom ispunjavanju svih zapovesti Bojih, koje svedoi o vrstini i nepokolebljivosti vere... Dalje mu se propoveda da svi ovi uslovi treba da budu ispunjeni sa najdubljim smirenjem i u potpunosti, budui da sve vrline zavise jedne od druge, pa su dune da jedna drugu podravaju, jedna drugu usavravaju, kao to zraci sunca tek onda ispoljavaju svoju snagu i proizvode plamen, kad se kroz staklo skupe u jednu taku. A inae "ko je nepravedan u najmanjem i u mnogom je nepravedan". Kao dodatak svemu tome, radi vreg ubeenja u neophodnost ove slubene delatnosti, ue i pohvalu velianstvenosti vrline i pokudu niskosti poroka. Sve se ovo, obino, zapeati obeavanjem ili predivne nagrade i blaenstva, ili strane kazne i patnje, u venom ivotu. Takav je obino karakter propovedi novijeg vremena! Na ovaj nain usmeren, ovek koji vatreno eli spasenje. sa radou pristupa ostvarenju pouka i sprovoenju u delo svega to je uo i proitao. Ali, avaj! Ve na prvom koraku on ne nalazi mogunost da dostigne svoj cilj videi i oseajui da njegova povreena i raslabljena priroda pobeuje nad stremljenjima uma, da je njegova volja vezana, da su mu sklonosti pokvarene, da mu je snaga duha zanemoala. Prilikom takvog samosaznanja svoje nemoi, on, prirodno, dolazi na misao ima li nekih sredstava koja pomau da se ispuni to to propisuje Boji zakon i to su ispunjavali svi oni koji su se udostojili spasenja i svetosti. Da bi izmirio u sebi potrebu razuma sa slabou svojih sila, um se ponovo obraa propovednicima spasenja, sa istim pitanjem - kako se spasti? Kako objasniti potrebu tako tekih i nedostinih uslova spasenja? I moe li sam propovednik da neprestano ispunjava sve ono u emu druge pouava?... "Trai od Boga, moli Boga da ti pomogne!" Ne bi li onda plodotvornije bilo ako bi se pre svega i uvek uio molitvi kao jedinom izvoru svega to zahteva hriansko blagoee i svega ime se stie spasenje? - zakljuuje ovek koji eli da se spase i pristupa izuavanju molitve: ita, razmilja, uporeuje uenja onih koji su pisali o tom predmetu. Istina, nalazi kod njih mnogo svetlih misli, dubokih saznanja i jakih izraza. Jedan predivno rasuuje o nunosti molitve,- drugi o njenoj snazi, o blagotvornosti, o tome da je za molitvu neophodna usrdnost, panja, istota misli, pomirenje s neprijateljima, smirenje, skruenost, i ostalo to prati molitvu... No, ta je to molitva sama po sebi i kako se, na pravi nain, treba moliti? Kako na ovo, iako prvo i najvanije pitanje, veoma retko nailazimo na jasno i svima razumljivo objanjenje, to revnosni traitelj molitve ponovo ostaje pred velom tajne. Iz opteg tiva u seanju e

mu ostati, premda blagoestiva, ali ipak samo spoljanja strana molitve, i on e doi do ovakvog zakljuka: da bi se ovek molio treba ii u crkvu, osenjivati se krsnim znakom, metanisati, itati Psaltir, kanone, akatiste... Takvo je opte shvatanje onih koji ne znaju za spise o unutranjoj molitvi i za sazercateljna dela Svetih Otaca. Na kraju, tragalac dolazi i do knjige koja se zove "Dobrotoljublje" u kojoj su dvadeset pet Svetih Otaca razumljivo prikazali nauku istinite i sutastvene srdane molitve. Tu tajna spasenja i molitve poinje da die svoju zavesu i on vidi da - moliti se istinski znai upravljati razum i seanje ka Bogu, biti stalno u Njegovom Boanskom prisustvu, pobuivati sebe na ljubav prema Njemu posredstvom bogomislija, i sjedinjavati ime Boje sa disanjem i otkucajima srca, pri svemu tome rukovodei se Prizivanjem svesvetog Imena Isusa Hrista, ili tvorenjem Isusove molitve u svako vreme, na svakom mestu i pri svakom poslu bez prestanka. Ako ga ove svetle istine, ozarivi njegovo saznanje i otkrivi mu put ka postignuu molitve, i ubede da odmah pristupi ispunjavanju ovih mudrih pouka, ipak e na traitelj, ve pri prvim iskustvima, sresti tekoe sve dok mu iskusni nastavnik (po istoj toj knjizi "Dobrotoljublje") ne otkrije tajnu u njenoj punoi, naime, da jedino uestalost ili neprestanost molitve (bez obzira kako se ona odvija u poetku) jeste najmonije i jedinstveno sredstvo; kako savrenstva unutranje molitve, tako i spasenja due. Uestalost molitve je temelj koji na sebi nosi itav krug spasonosnih dela, kako to potvruje sveti Simeon Novi Bogoslov: "Onaj", kae on, "ko se neprestano moli, odjednom je sakupio svo dobro". I tako, da bi predstavio istinu ovog otkria u svojoj punoi, nastavnik ga razvija na sledei nain: Za spasenje due je, najpre, neophodna istinita vera. Sveto Pismo govori: bez vere nije mogue ugoditi Bogu (Jev. 11, 6) - Ko ne veruje bie osuen. Takoe je iz Svetog Pisma jasno da ovek ne moe sam po sebi da porodi veru u sebi, ak ni koliko je goruiino zrno; da vera nije od nas nego je dar Boji, to jest, da se kao duhovni dar daje Duhom Svetim. ta onda u takvom sluaju da se radi? Kako da se pomiri potreba oveka za verom sa nemogunou da je ovek sam u sebi rodi? U Svetom Pismu je otkriveno sredstvo i pokazani su primeri: "itite i dae vam se". Apostoli nisu mogli sami u sebi da pobude savrenstvo vere nego su molili Isusa Hrista: "Gospode, daj nam vere". Eto najboljeg primera traenja vere. Iz ovog se vidi da se vera stie molitvom. Za spasenje due pri istinskoj veri, potrebna su i dobra dela vrline, jer "vera bez dela je mrtva", jer se delima opravdava ovek, a ne samom verom, i ako eli ui u ivot, dri zapovesti: ne ubi, ne ini preljube, ne ukradi, ne svedoi lano, potuj oca i mater i ljubi blinjega svojega kao samog sebe. I sve ove zapovesti je potrebno ispunjavati u celini. "Jer ko i sav zakon odri, a sagrei u jednome, kriv je za sve". Tako ui sveti Apostol Jakov.

A sveti Apostol Pavle, govorei o slabosti ljudskoj, istie "da se delima zakona nee opravdati ni jedno telo". Jer znamo da je zakon duhovan, a ja sam telesan, prodan u ropstvo grehu. Jer ne znam ta inim, jer ne inim ovo to hou, nego ta mrzim to inim. Tako umom sluim zakonu Bojem, a telom zakonu greha". Kako onda ispuniti i potrebna dela zakona Bojeg ako je ovek nemoan, ako nema mogunosti ak ni za to, da zapovest opravda u sebi? A nema tu mogunost samo dotle dok je ne trai, dok se za nju ne moli. "Nemate jer ne itete", objanjava uzrok Sveti Apostol. Pa i sam Isus Hristos govori: "Bez mene ne moete initi nita". A kako s Njim delati, On nas ovako ui: "Ostanite u meni i ja u u vama". "Ko ostaje u meni i ja u njemu taj donosi mnogi rod". A biti u Njemu znai neprestano oseati Njegovo prisustvo, neprestano traiti u ime Njegovo: "i ako to zaitete u ime moje ja u uiniti". Tako se i mogunost dobrih dela stie molitvom! Primer za to se moe nai kod samog Apostola Pavla koji se tri puta molio za pobedu nad iskuenjima, koji je preklonio kolena pred Bogom Ocem da ga On utvrdi u unutranjem oveku, i najzad, koji je zapovedao da se, pre svega, ine molitve i ak, da se treba neprestano moliti. Iz svega ovoga sledi da duevno spasenje oveka zavisi od molitve, a da je ona zbog toga nunija od svega jer se njome oivljuje vera i njome se ispunjavaju sve vrline. Jednom reju, pri molitvi je sve praeno uspehom, a bez nje nikakve hrianske pobonosti ne moe biti. Zbog toga se neprekidnost i svagdanjost pripisuje samo i jedino molitvi. Od ostalih vrlina svaka ima svoje vreme, a o molitvi se zapoveda da se ini neprekidno: "Molite se neprestano". Treba se uvek moliti, u svako vreme, i na svakom mestu. Istinita molitva zahteva posebne uslove: ona se mora prinositi u istoti misli i srca, sa plamenom usrdnou, sa budnom panjom, sa trepetnom pobonou i sa najdubljim smirenjem. Ali, ko se nee sloiti da je on sam daleko od ovih pomenutih uslova za istinsku molitvu, to jest da on vri molitvu vie po neophodnosti i prinuivajui se, nego po elji ili zbog uslaivanja molitvom, zbog ljubavi prema molitvi! O tome svedoi i Sveto Pismo, koje govori da ovek nije u stanju da savreno oisti um od nepotrebnih pomisli: "Zle pomisli nalaze se u oveku od mladosti njegove". Ono govori da nam jedini Bog daje novo srce i nov duh,- "da je Bog Onaj Koji ini u vama i da hoete i da tvorite". I sam Apostol Pavle je rekao: "Moj se duh (to jest glas moj) moli, a um je moj bez ploda". I "ne znamo kako emo se moliti kao to treba". - potvruje on. Iz svega ovoga sledi da mi u naoj molitvi ne moemo da ispoljimo njena sutinska svojstva! Ako je svaki ovek tako nemoan, ta onda moe on sam svojom voljom i snagom da uini za spas due svoje? Da stekne veru on ne moe bez molitve, dobra dela isto tako; pa ni istinski da se moli nije u stanju. U emu je onda njegov udeo, ta je dato njegovoj slobodi i snazi da ne bi poginuo nego se spasao? U svakom delu postoji osobina koju je Gospod zadrao u Svojoj volji i nameri, kome da je daruje. Da bi jasnije pokazao zavisnost ovekove volje od volje Boje i da bi oveka dublje pronikao smirenoumljem, Bog je volji i snazi ljudskoj ostavio samo brojnost

(koliinu) molitve, zapovedivi da se neprestano moli u svako vreme i na svakom mestu. Time se i otkriva tajanstveni nain za dostizanje istinske molitve, a zajedno sa njom i vere i ispunjenja zapovesti i spasenja. Znai, oveku je na volju data koliina... O tome tano tako ue i Oci Crkve. Sveti Makarije Veliki govori: "U naoj je volji da se molimo makar kako (ali esto), ali moliti se istinski, - to je dar blagodati". Prepodobni Isihije govori da uestalost molitve postaje navika i da se pretvara u prirodu; da se bez estog prizivanja imena Isusa Hrista ne moe oistiti srce. Prepodobni Kalist i Ignjatije savetuju pre svih podviga i dobrih dela poeti sa molitvom u ime Isusa Hrista, esto je i neprekidno vriti, jer uestalost i neistu molitvu dovodi do istote. Blaeni Dijadoh tvrdi da, ako bi ovek to je mogue ee prizivao Ime Boje, (to jest molio se), to on i ne bi padao u sagreenja. Kako su iskusni, mudri i bliski srcu, ovi praktini saveti Otaca! Oni u praktino oprobanoj prostoti izlivaju svetlost na naine i sredstva usavravanja due. Kakva je u njima velika protivrenost sa moralistikim poukama teorijskog uma! Razum nas uverava: ini dobro, naoruaj se hrabrou, koristi snagu volje, uveri se u dobre posledice vrline. Na primer: - oisti um i srce od sujetnih matanja, a ispuni ga pounim razmiljanjima, ini dobro i bie uvaavan i miran, ivi onako kako zahtevaju savest i um... Ali naalost, sve to, iako uz velike napore, ne postie svoj cilj bez este molitve, bez pomoi Boje koju ona privlai. Posle ovoga pogledajmo jo ta Oci Crkve govore o oienju due. Sveti Lestvinik pie: "Pri pomraenju due neistim pomislima neprijatelje pobeuj Isusovim imenom, esto ga ponavljajui. Bolje i uspenije oruje nee nai ni na nebu ni na zemlji". Sveti Grigorije Sinait pouava: "Znaj da niko ne moe da sam sauva svoj um i zbog toga, kada se pojave neiste misli, esto i mnogostruko, prizivaj ime Isusa Hrista, i pomisli e same sobom nestati". Kako je to prost i lak, ali i oproban nain i suprotan savetu teorijskog razuma, koji tei da postigne istou sopstvenim delima! Usvojivi ove svetootake pouke iz iskustva, dolazimo do zakljuka da je glavni, jedinstveni i najjednostavniji nain da doemo do ostvarenja spasenja i duhovnog savrenstva neprestanost molitve ma kako slaba ona bila. Duo hrianska! Ako u sebi ne nalazi sile da se Bogu poklanja duhom i istinom, ako tvoje srce jo ne osea toplotu i slatki ukus umne i unutranje molitve, to onda prinesi kao molitvenu rtvu to to moe, to stoji u tvojoj volji, to je srazmerno tvojim silama. Neka se organi tvojih usta srode sa estim i neodstupnim molitvenim prizivanjem; neka esto, neprekidno prizivaju mono ime Isusa Hrista. To nije suvie teko i to svako moe. Uz to, to od nas trai i zapovest Svetog Apostola: "da neprestano prinosimo uvek Bogu rtvu hvale, to jest plod usana koje ispovedaju Ime Njegovo". Uestalost molitve e proizvesti naviku i preobratiti se u prirodu, pa e, sa vremenom, dovesti um i srce u potrebno raspoloenje. Zamisli, kad bi ovek ispunio zapovest Boju o neprestanoj molitvi, on bi samim tim ispunio i sve ostale zapovesti, jer ako bi se pri svakom svom delu molio i tajno prizivao Boansko ime Isusa Hrista, pa makar i bez duevne topline i usrdnosti, makar u poetku i na silu, tada ne bi vie imao vremena za grehovna zadovoljstva. Svaka njegova prestupna misao bi nailazila na prepreku, ni jedan njegov greh ne bi mogao tako plodno da se smilja i sprovodi kao to je to sluaj u praznom umu. Umanjili bi se ili sasvim iezli srdljivost, ili praznoslovlje, i svaki bi se postupak

istog trena proiavao blagodatnom snagom tako esto prizivanog Imena Bojeg. Stalno bavljenje molitvom esto bi odvlailo duu od grehovnih dela i privlailo je sutinskom saznanju - sjedinjenju s Bogom! Vidi li sada kako je vana i neophodna brojnost molitve? Uestalost molitve je jedini nain da dobijemo istu i istinitu molitvu. To je najbolji put ka postizanju molitvenog cilja i spasenja! Da bi se jo vie ubedio u neophodnost i plodotvornost este molitve imaj na umu: 1) da svaka pobuda, svaka misao o molitvi jeste dejstvo Duha Svetoga i glas tvog Anela uvara; 2) da ime Isusa Hrista, prizivano u molitvi, sadri u sebi samobitnu i samodejstvenu silu; i zato 3) nek te ne smuuje neistota ili suvoa tvoje molitve, nego sa strpljenjem oekuj plod od estog prizivanja Imena Bojeg. Ne sluaj neiskusna i besmislena nagovaranja sujetnog sveta - da je hladno prizivanje, makar bilo i neprestano, samo nekorisno brbljanje... Ne! Sila Imena Bojeg i uestalost prizivanja pokazae svoj plod u svoje vreme!... Jedan od duhovnih pisaca prekrasno o tome rasuuje: "Znam da za mnoge nazovi duhovne nadri filozofe, koji trae lanu veliinu i navodna blagorodna zanimanja u oima razuma i gordosti, znam da za njih prosto, usno i jednolino, no esto moljenje, predstavlja neto beznaajno ili nisko, ili ak predstavlja besposlicu. No varaju se oni, nesrenici, i zaboravljaju nauk Isusa Hrista - "Ako ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko". Oni sastavljaju za sebe nekakvu nauku o moljenju, na krhkim osnovama prirodnog razuma. Da li je potrebno mnogo uenosti, uma ili znanja da bi se reklo istim srcem: Isuse, Sine Boji, pomiluj me! Nije li takve este molitve hvalio i Sam na Boanski Uitelj? Nisu li ovim kratkim ali estim molitvama bila injena uda? O, duo hrianska, bdi i ne prestaj sa govorenjem Gospodnjih molitvi! Neka bi ovaj tvoj vapaj izlazio iz jo uvek slabog i jo uvek svetom do pola ispunjenog srca - nije vano! Vano je samo da izdri, da ne zauti i da se ne uznemirava: ovaj vapaj e se sam sobom oistiti. Nikada ne zaboravljaj da je "vei Onaj Koji je u vama, nego onaj koji je u svetu". "Bog je vei od srca naeg, zna sve" govori Apostol. Tako, posle svih ovih osvedoenja da je esta molitva, uz svu slabost, tako mona, bezuslovno dostupna svakom oveku i zavisi samo od njegove volje - pokuaj, makar za poetak i samo za jedan dan, da na prizivanje imena Isusa Hrista upotrebi mnogo vie vremena nego li na sve druge poslove. Ova prevaga molitve nad ivotnim poslovima pokazae ti da taj dan nije izgubljen nego je sauvan za spasenje; pokazae ti da na terazijama Bojeg pravosua esta molitva pretee tvoje slabosti i postupke i brie grehe u letopisu savesti uinjene toga dana, podie te na vii stepen pravednosti, daje ti nadu na prosvetljenje i na ivot veni. (Iz rukopisa autora, dobijenih od oca Amvrosija iz Dobrog Manastira). BOGOTRAITELj. - Od sveg srca vam zahvaljujem, sveti oe. Ovim itanjem ste usladili moju grenu duu. Gospoda radi blagoslovite da za sebe prepiem ovaj spii. Bie mi potrebno samo nekoliko sati da ga prepiem. Sve to ste proitali je tako lepo i radosno, i priglupom mom razumu lako shvatljivo, kao to i u "Dobrotoljublju" o tome razmiljaju Sveti Oci. Evo, na primer, Jovan Karpatijski u etvrtom delu "Dobrotoljublja" takoe govori, da ako i nema snage za uzdranje i delatne podvige, to znaj, da

Gospod hoe molitvom da te spase. A u vaoj sveici je tako prekrasno i razumljivo o svemu ovome jo ire reeno. Zahvaljujem, prvo Bogu, a zatim i vama, to ste me udostojili da to ujem. PROFESOR. - I ja sam sa velikom panjom i zadovoljstvom sluao vae izlaganje, potovani bauka. Svi su zakljuci prema najstrooj logici tani i za mene izuzetni; ali pri svemu tome ini mi se da mogunost neprestane molitve zavisi od povoljnih okolnosti, od potpunog mira i usamljenosti. Slaem se da je esta i neprekidna molitva mono i jedinstveno sredstvo da se dobije blagodatna pomo u svim delima blagoea i osveenja due, i da je to sredstvo dostupno ljudskim snagama, ali to sredstvo se moe upotrebiti samo onda kada ovek ima mogunosti da se usami i smiri. Kada ga ne more brige i svetska trka, on moe esto ili neprestano da se moli; njemu tada predstoji jedino borba sa lenjou, teskobom i pomislima. Ali ako je vezan dunostima, neprestanim poslovima, ili ako se nalazi u bunom drutvu ljudi, ovek i ako usrdno eli da se moli, ne moe to da ispuni usled neizbene rasejanosti panje. Znai da se estom molitvom, uz potrebu ovako povoljnih uslova, ne mogu svi koristiti. SHIMNIK. - Brzopleto vi to zakljuujete! Ne govorei ak o tome da srce koje je naueno unutranjoj molitvi moe uvek, uz sve poslove (i fizike i umne), i uz svaku buku, da se neprestano moli i priziva Ime Boje, moe se pouzdano rei da nikakva spoljanja zauzetost ne moe presei molitvu u oveku koji eli da se moli, jer tajna ljudska misao nije vezana niim spoljanjim i savreno je slobodna u samoj sebi. Ona se u svako vreme moe obratiti na molitvu, ak i sam jezik moe tajno, bez spoljanjeg zvuka, izgovarati molitvu i u prisustvu mnogih i pri spoljanjim poslovima. Uz to, nai poslovi nisu tako vani, niti su nai razgovori toliko zanimljivi, da se uz njih ne bi moglo povremeno i esto prizivati ime Isusa Hrista. ak i ako um nije jo nauen neprestanoj molitvi. Iako su, naravno, usamljenost i udaljenost od ljudi i od predmeta koji nam odvlae panju, vani uslovi za paljivu i neprestanu molitvu, ipak zbog nemogunosti da se njima koristimo, ne moemo pravdati retkost nae molitve jer je koliina, uestalost dostupna svakome - i zdravome i bolesnome - i nalazi se u vlasti njegove volje. Primere za ovo predstavljaju svi oni koji su bili optereeni obavezama, brigama i poslom, pa ne samo da su uvek prizivali Boansko ime Isusa Hrista, nego su i posredstvom toga dostigli neprestanu unutranju molitvu srca. Tako je patrijarh Fotije, koga su od senatora proizveli u in patrijarha, upravljajui velikom carigradskom pastvom, neprestano prebivao u prizivanju Imena Bojeg i preko toga dostigao samodejstvenu molitvu srca. Tako je Kalist na Svetoj Gori Atonskoj, obavljajui tegobno posluanje kuvara, usvojio neprestanu molitvu. Tako je prostosrdani Lazar, optereen stalnim poslovima za bratiju, bez prekida, uz sve bune poslove, izgovarao Isusovu molitvu i smirivao se. I mnogi su drugi slino upranjavali neprestano prizivanje Imena Bojeg. Kad bi nemogue bilo moliti se pri poslovima koji odvlae panju, ili u ljudskom drutvu, onda nam to, naravno, ne bi bilo ni propisano. Sveti Jovan Zlatoust, u svojoj pouci o molitvi, govori sledee: "Niko ne bi smeo da odgovara da onaj ko je zauzet ivotnim brigama ne moe uvek da se moli ili ne moe da stigne u crkvu. Ma gde da se nalazi uvek moe postaviti rtvenik Bogu, u sopstvenom umu, posredstvom molitve." Tako se moe moliti i na pijaci i na putu i radei svoj zanat. Uvek i na svakom mestu moe se moliti. Kada bi ovek na sebe obratio panju uvek bi onda naao mogunost

za molitvu, samo bi trebalo da se ubedi da molitva treba da bude i pre svih njegovih drugih obaveza. U takvom sluaju, naravno, u svojim poslovima, sa ljudima, on bi bio odluniji, u neophodnom razgovoru sa ljudima krai, negujui utljivost i klonei se nepotrebnog mnogoslovlja. Ne bi se bavio suvinim brigama ve bi se starao da pronae vie vremena za tihu molitvu. Pri takvom ponaanju, sva njegova dela silom prizivanja Imena Boijeg, bila bi okrunjena uspehom, i na kraju bi se privikao na neprekidno molitveno prizivanje Isusa Hrista i iskusio bi da je esta molitva jedinstveno sredstvo spasenja koje je dato oveku prema slobodnoj volji i mogunosti njegovoj. Uverio bi se da je u svako vreme, svakoj situaciji, i na svakom mestu, molitva mogua, da se od este usmene molitve moe prei ka umnoj, a od ove ka molitvi srca, koja otvara Carstvo Boje u nama. PROFESOR. -Slaem se da se uz sve mehanike poslove moe, i da je ak lako, vriti estu ili ak neprestanu molitvu, jer rutinski runi rad ne trai napregnuto udubljivanje niti mnogo razmiljanje, pa zato moj um i moe da se pogruzi u neprestanu molitvu, a usta mogu da mu slede. Ali kada se treba pozabaviti neim to je iskljuivo stvar uma, na primer paljivom itanju ili razmiljanju o nekom dubokom predmetu, ili pisanjem kako mogu pri tome da se molim umom ili ustima? Poto je molitva, pre svega, stvar uma, na koji nain mogu svome umu da naloim istovremeno razliite poslove? SHIMNIK. - Odgovor na ovo vae pitanje nije teak ako uzmem u obzir da one koji se neprestano mole moemo podeliti na tri grupe: 1) na poetnike; 2) napredne i 3) na one koji su se nauili molitvi. Poetnici mogu, prilikom umnog posla, da povremeno uzdiu um i srce Bogu, a da ustima izgovaraju kratku molitvu. A oni koji su uznapredovali i stekli stalnu nastrojenost uma, mogu se baviti razmiljanjem ili pisanjem uz neprestano oseanje prisustva Bojeg kao osnovne molitve, Ovo moe da pokae sledei primer. Zamisli da ti je strog i ozbiljan car naredio da sastavi spis na zadanu teku temu - i to u njegovom prisustvu - u podnoju njegovog prestola. Ma koliko da si zabavljen tim poslom, ipak e stalno prisustvo cara, u ijim je rukama tvoj ivot, ovladati tobom i nee ti dozvoliti da, makar i na kratko, zaboravi kako razmilja i pie ne sam nego na mestu koje zahteva posebno strahopotovanje i dostojno ponaanje. To ivo oseanje prisustva cara jasno izraava i mogunost da se bavimo neprestanom unutranjom molitvom i uz umne poslove. A to se tie onih koji su dugom navikom ili milou Bojom, od umne molitve stekli molitvu srca, oni ne samo da pri dubokoj zauzetosti uma, nego ni u samom snu ne prekidaju molitvu o emu svedoi Premudri: "Ja spavam, a srce moje bdi"... Kod takvih srce stie takvu sposobnost prizivanja Imena Bojeg da se samo sobom pobuuje na molitvu, uvlaei um i itavu duu u neprestano molitveno izlivanje ma u kakvom stanju da se nalazi molitvenik i ma kakvim umnim poslom da se bavi. SVETENIK. - Dozvolite prepodobni bauka da i ja iskaem svoje misli. U spisu koji ste proitali jako je istaknuto da je jedinstveni nain spasenja i savrenstva uestalost molitve "ma kakva ona bila"... Ja to ne razumem najbolje, pa neto mislim: kakva e korist biti od toga da se neprestano molim i samo jezikom prizivam Ime Boje, a nemam panju i ne razumem ta govorim? To e onda biti obino praznoslovlje! Njegova

posledica moe biti samo da ti se umori jezik, a i um e pretrpeti tetu jer e mu ovo mrmljanje smetati da razmilja. Bogu ne trebaju rei nego usredsreen um i isto srce. Nije li bolje, makar i retko, ili samo u odreeno vreme, pomoliti se makar i kratko, ali usrdno, s panjom, sa arom u dui i sa dunim razumevanjem? A inae moe dan i no izgovarati molitvu, ali nemajui istote duevne i dobrih dela, time nee stei nita spasonosno. Ostae pri ovom spoljanjem brbljanju, pa e na kraju, zamorivi se, sasvim izgubiti veru u molitvu i napustiti ovo dosadno i besplodno zanimanje. Beskorisnost ovog pukog glasnog moljenja moe se videti i u Svetom Pismu: "Narod ovaj usnama me potuje, a srce mu je udaljeno od mene", "Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u carstvo nebesko". "Volim rei pet rei umom svojim nego li hiljade rei jezikom". itd. Sve ovo izraava besplodnost spoljanje i nepaljive usne molitve. SHIMNIK. - To to ste sad rekli moglo bi imati neko opravdanje kada sa glasnom molitvom ne bi bila sjedinjena i neprestanost i svakodnevnost, kada molitva u ime Isusa Hrista ne bi imala samodejstvenu snagu i kad se panja i usrdnost ne bi poveavala kao posledice samog upranjavanja u molitvi. Ali, poto se ovde upravo radi o uestalosti, dugovremenosti i neprestanosti molitve (makar se ona, u poetku, i vrila nepaljivo ili suvo), to vai nepravilni zakljuci ne mogu da stoje. Pogledajmo to podrobnije. Jedan duhovni pisac, govorei o izuzetnoj koristi i plodotvornosti uestale molitve, iskazane sa malo i uvek istih rei, na kraju kae: "Mnogi lano prosveeni smatraju beskorisnim, pa ak i sitniavim ovo uestalo izgovaranje jedne te iste molitve, nazivajui ga mehanikim i besmislenim trudom prostih ljudi. Na nesreu, oni ne znaju tajnu koja se otkriva kao posledica ovog mehanikog truda, ne znaju kako ovaj glasni ali esti vapaj neosetno postaje istinskim vapajem srca; kako ulazi u unutranjost, postaje prijatniji, prirodan naoj dui, kako je prosveuje, hrani i vodi ka sjedinjenju s Bogom. Meni se ini da su ti sporitelji slini maloj deci koji su naumili da naue azbuci i itanju. Kada im je uenje dosadilo deca su jednom povikala: - nije li sto puta bolje da idemo da lovimo ribu, kao to to ine nai oevi, nego da dane provodimo u neprestanom ponavljanju A, B, V i u grebanju hartije ptiijim perom? Korist i prosveenje od itanja, koje je tek trebalo da proistekne iz ovog dosadnog pamenja slova, za njih je bila tajna. Na slian nain je tajna i ovo jednostavno, ali esto prizivanje Imena Bojeg, za sve one koji o njegovoj velikoj koristi jo nisu osvedoeni. Merei stvar vere merilom svog neiskusnog i kratkovidog razuma, oni zaboravljaju da je ovek sastavljen iz tela i due... Zato, na primer, kad hoe da oisti duu, ti najpre isti telo, prihvata se posta, liava svoje telo jake hrane koja ga razdrauje? Svakako zato da ono ne bi smetalo, ili, bolje rei, da bi pomoglo istoti due i prosveenju razuma, -da bi neprestano oseanje telesne gladi podsealo na reenost u traenju unutranjeg savrenstva i bogougodnih dela, na koje tako lako zaboravlja ... I ti onda jasno osea, da kroz spoljanji post tvoga tela, stie unutranju jasnou razuma, spokojstvo srca, stie orue kojim se ukrouju strasti. I tako posredstvom spoljanje materijalnosti stie unutranju duhovnu korist i pomo. Takoe shvati - neprestana glasna molitva ustima razvija unutranju molitvu srca, omoguava umno sjedinjenje s Bogom. Bez razloga se smatra da uestalou zamaramo jezik i da emo usled suvoe i nerazumevanja, pre ili kasnije, ostaviti ovo spoljanje beskorisno upranjavanje molitve. Ne! Iskustvo pokazuje sasvim suprotno. Oni koji se neprestano mole uveravaju da stvari bivaju ovako: Onaj ko se reio da

neprestano priziva ime Isusa Hrista, ili, to je isto, da neprestano izgovara Isusovu molitvu, u poetku svakako osea napor i bori se protiv lenjosti, ali to vreme dalje odmie, to mu ovo zanimanje postaje neprimetno sve obinije, tako da, na kraju, usta i jezik stiu samopokretljivost, pa se bez pomoi ovekove volje sami neprekidno pokreu i bez glasa izriu molitvu. Zajedno sa tim sastav miia u grlu tako se usklauje, da onaj koji se moli poinje da osea kao da je izgovaranje molitve njegovo prirodno svojstvo, tako da pri svakom njenom prekidanju osea kao da mu neto nedostaje. Na kraju, i um poinje da oslukuje ovu delatnost usta; pa panja uma, najzad, postaje izvor sladosti istinite molitve srca. Eto u emu je istinito i blagotvorno dejstvo neprestane umne molitve, sasvim suprotno zakljuku ljudi neiskusnih i koji ne razumeju ono o emu se tu radi. A to se tie mesta iz Svetog Pisma koje ste naveli kao potvrdu vaeg miljenja, ona se mogu ovako objasniti. Licemerno potovanje Boga usnama, neiskreno velianje uzvicima "Gospode, Gospode" - Hristos je razobliavao zato, to su gordi fariseji imali veru u Boga samo na jeziku, niim ne opravdavajui ovo svoje verovanje i ne priznavajui ga srcem. To je reeno njima, a ne odnosi se na izgovaranje molitve o kojoj je Isus Hristos izriito zapovedio ovako: "Treba svagda da se mole i ne klonu" (to jest' da ne padaju u malodunost). Slino tome i sveti Apostol Pavle daje prednost malom broju rei izgovorenim razumljivo nego mnotvu rei izgovorenih bez smisla ili na nepoznatom jeziku u crkvi, imajui u vidu optu propoved, a ne linu molitvu. A o molitvi on govori ovako: "Hou, dakle, da se ljudi mole na svakom mestu", i uopte savetuje: "Molite se bez prestanka". Vidite li sada da je uestala molitva, pri svoj svojoj jednostavnosti, plodotvorna? I kako veliko razmiljanje zahteva pravilno shvatanje Svetog Pisma? ... BOGOTRAITELj. - Ba je tako, asni oe! Video sam mnoge koji su prosto, bez ikakvog uenja, i ne znajui ta je to panja, samo neprestano izgovarajui Isusovu molitvu, doli dotle da njihova usta i jezik nisu mogli da se uzdre od izgovaranja molitve. A ona ih je usled toga tako usladila i prosvetila, da je od slabih i nemarljivih stvorila podvinike i pristalice vrline ... SHIMNIK. - Da, molitva je u stanju da preporodi oveka. Njena snaga je tako velika da nita, nikakva strast, protiv nje ne moe da se odri. Ako vam bude ugodno, brao, za oprotaj u vam proitati kratak, ali zanimljiv lani koji sam poneo sa sobom. SVI. - Sa pobonim zadovoljstvom emo sluati!...

SHIMNIK - O SILI MOLITVE sadraj Molitva je toliko snana i mona da ako se moli i radi ma ta hoe, molitva e te dovesti do pravilnog i pravednog delanja. Da ugodi Bogu, ne treba ti nita drugo sem ljubavi - ljubi i radi sve to hoe, govori blaeni Avgustin, jer ko istinski ljubi, taj ne moe ni da uini neto neugodno svom ljubljenom... A poto je molitva izlivanje i delo ljubavi, onda se to isto moe rei i za nju. Za spasenje nema nita nunije od svakidanje molitve. Moli se i radi ta hoe i postii e cilj molitve - stei e pomou nje osveenje! Da bismo to bolje razvili stav o ovom predmetu, objasniemo to na primerima: 1) Moli se i misli ma ta hoe, misao e se tvoja oistiti molitvom. Molitva e ti dati prosveenje uma, utiae i odagnati sve neumesne pomisli. Sveti Grigorije Sinait ovo tvrdi: "Ako hoe da progna pomisli i oisti um, progoni ih molitvom, jer osim molitve nita drugo nije u stanju da obuzda misli". Takoe govori o tome i Sveti Jovan Lestvinik: "Isusovim imenom pobeuj mislene neprijatelje, jer sem ovog oruja nee nai drugo". 2) Moli se i radi ma ta hoe, dela e tvoja biti bogougodna, a za tebe korisna i spasonosna. ista molitva ma o emu bila ne ostaje bez ploda (Sveti Marko Podvinik) jer je u njoj samoj blagodatna sila: "Sveto je ime Njegovo, i bie da e se spasti svaki koji prizove ime Gospodnje". Na primer, jedan koji se u nesrei bez uspeha molio, sa tom molitvom je stekao urazumljenje i priziv ka pokajanju. Slastoljubiva devica se moli za uspean povratak, a molitva joj je ukazala put ka devstvenom ivotu i poslunosti zapovestima Isusa Hrista. 3) Moli se i ne trudi mnogo da svojom snagom pobedi strasti. Molitva e ih u tebi razoriti. "Jer je vei Onaj Koji je u vama, nego li koji je u svetu", govori Sveto Pismo, a Sveti Jovan Karpatijski ui da ako nema dar uzdranja, ne alosti se, no znaj da Bog od tebe trai priljenost u molitvi i molitva e te spasti. Dokaz za to je u "Oteniku" opisani starac koji je "pavi pobedio", to jest, spotakavi se grehom, nije zapao u malodunost nego se obratio molitvi i njome se urazumio. 4) Moli se i ne boj se niega, ne boj se nevolja, ne plai se napasti, molitva e te zatititi. Seti se malovernog Petra koji je poeo da se davi; Pavla koji se molio u tamnici; monaha koga je molitva izbavila od iskuenja; devicu spaenu molitvom od zlonamernog vojnika, itd. Svi ovi sluajevi potvruju mo i sveobuhvatnost molitve u ime Isusa Hrista.

5) Moli se bilo kako, ali uvek, i neka te nita ne smuuje, budi duhovno veseo i miran, molitva e sve da sredi i da te urazumi. Pamti ono to o snazi molitve govore svetitelji Jovan Zlatoust i Marko Podvinik: prvi tvrdi: "da molitva makar i dolazila od nas koji smo puni greha, istog trenutka oiuje", a drugi govori ovako "da se nekako molimo, to svi moemo, a moliti se isto, to je dar blagodati". I zato, onim im moe, tim i prinosi rtvu Bogu; barem koliinu (za tebe moguu) prinosi Njemu na rtvu i Boja sila e se izliti na tvoju nemonu duu, i molitva suva i rasejana, ali esta - svagdanja, postavi navikom i obrativi se u prirodu, postae istom, svetlom, plamenom i pravilnom molitvom. 6) I na kraju, ako bi tvoje budno vreme bilo uvek praeno molitvom, prirodno je da ne bi ostajalo vremena za grehovna dela, pa ak ni za pomisli o njima. Vidi li sada koliko je dubokih misli skupljeno u ovoj mudroj izreci: "ljubi i radi ta hoe. Moli se i radi ta hoe"... Kako je uteno i radosno za grenika optereenog slabostima, za oveka koji stenje pod teretom upornih strasti, sve ovo to je reeno. Molitva, to je sve to nam je dano kao sveobuhvatno sredstvo za spasenje i usavravanje due... No sa samom molitvom tesno je vezan i jedan drugi uslov: "molite se bez prestanka" zapoveda re Boja. Sledi da e se molitva samo tada javiti u punoj sili i sa svim plodovima, kada bude vrena esto, neprestano, jer uestalost molitve bezuslovno pripada naoj volji, dok su istota, usrdnost i savrenstvo molitve, dar blagodati. Zato se molimo to je mogue ee, posvetimo itav na ivot molitvi, makar u poetku i rasejanoj. esto upranjavanje e nas nauiti panji. Mnoina nuno dovodi do poboljanja. Da bi ovek nauio bilo ta da radi dobro, treba to da radi to je mogue ee, rekao je jedan iskusni duhovni pisac. PROFESOR. - Zaista, velika je stvar molitva! A revnost na njenoj uestalosti je klju za otvaranje njene blagotvorne riznice. Ali, kako esto ja u sebi sreem borbu izmeu revnosti i lenjosti! Kako bih eleo da naem pobedonosno oruje koje e me ubediti da neprestano revnujem u molitvi! SHIMNIK. - Duhovnici razliito predstavljaju ova sredstva, zasnivajui ih, uglavnom, na zdravom rasuivanju. Oni savetuju: 1) Udubljivati se u razmiljanje o neophodnosti, vanosti i plodotvornosti molitve za spasenje due. 2) vrsto se uveriti da Bog od nas bezuslovno trai molitvu i da Njegova re uvek o tome govori.

3) Neprestano imati pred oima da se uz lenjost i nebrigu u molitvi ne moe uspeti u bogougodnim delima, niti stei mir i spasenje; a za to emo neminovno biti podvrgnuti kako kazni na zemlji tako i muenju u venom ivotu. 4) Da osnaujemo svoju odluku primerima ugodnika Bojih koji su putem neprestane molitve dostigli osveenje i spasenje. Iako sva ova sredstva imaju svoju vanost i proistiu iz istinitog razumevanja, slastoljubiva i lenjou zaraena dua retko od njih vidi koristi, i to zato to su ovi lekovi gorki za njen razneen ukus i slabi za njenu duboko iskvarenu prirodu. Ko od hriana ne zna da se treba moliti esto i usrdno; da ovo zahteva Sam Bog; da emo za lenjost pretrpeti kaznu; da su se svi sveti ljudi usrdno i neprestano moliti. Pa ipak ovo Saznanje tako retko donosi svoje blagotvorne plodove! Svako moe da vidi u sebi da on ili malo ili nimalo sledi ove pouke razuma i savesti, i da uz njih i dalje ivi lenjo i loe... I zbog toga iskusni i bogomudri Sveti Oci, znajui slabost volje i okorelost slastoljubivog srca ljudskog, dejstvuju kao lekari koji gorak lek pripremaju u slatkom sirupu ili zaslauju ivicu posude medom, i otkrivaju najlake i najuspenije sredstvo za istrebljenje lenjosti i nemara prema molitvi. Ono se sastoji u nadi da se, uz pomo Boju, dostigne savrenstvo, i u uzdanju da se u sladosnoj molitvi doe do ljubavi prema Bogu. Oni savetuju da se, to je mogue ee, razmilja o takvom stanju due i paljivo itaju o tome predanja Otaca koji ohrabrujui uveravaju da je lako dostupno postignue tih sladosnih unutranjih oseanja u molitvi. A ta eljena oseanja su: sladost koja istie iz srca, umilna toplota i svetlost koja dolazi iznutra, neizrecivo ushienje, radost, lakoa, duboki mir i blaenstvo, i zadovoljnost ivota koja se postie pri dejstvu molitve srca. Udubljujui se u ovakva razmiljanja, slaba i hladna dua se greje, krepi, ohrabruje uspehom i primamljuje na upranjavanje molitve, kako o tome govori Sveti Isak Sirijanin: "mamac za duu je radost koja je plod nade to cveta u srcu, uspeh ostvaren u srcu je razmiljanje o svojoj nadi". On produava: "od poetka pa do kraja ovog delanja pretpostavlja se savrenstvo... i ta nada u savrenstvu i pobuuje um da zapone delo, i u posmatranju ovog cilja sastoji se uteha za um." Tako i prepodobni Isihije, opisujui spoticanje o lenjost za molitvu i postizanje ponovne usrdnosti, u zakljuku govori sledee: "Samo nas sladosno oseanje i radost u dui moe privui da prebivamo u molitvenom bezmolviju srca" (gl. 120) A iz ovoga sledi da podsticajem na izgovaranje molitve ovaj Otac smatra njeno "sladosno oseanje i radost"... Slino tome i Sveti Makarije Veliki ui da smo "duni da na duhovni trud (molitvu) ispunjavamo u cilju i sa nadom na plodove, to jest, naslaivanje u srcima naim. (sl. 3, gl. 5) Kako je snaan ovaj podsticaj vidi se na mnogim mestima u "Dobrotoljublju", gde se podrobno opisuje sladost molitve; onaj koji se bori protiv lenjosti ili suvoe u molitvi, trebalo bi to ee da ita ova mesta, smatrajui sebe nedostojnim ove slabosti i iskreno korei sebe za nepriljenost u molitvi.

SVETENIK. - Nee li ovakvo razmiljanje dovesti neiskusnog oveka do duhovnog sladostraa - kako bogoslovi nazivaju stremljenje due koja tei za preteranom utehom i blagodatnom toplinom, i koja nije zadovoljna time to blagoestiva dela treba da vri po obavezi i dugu, i ne matajui o nagradi! PROFESOR. - Ja mislim da bogoslovi u ovom sluaju ele da nas sauvaju od neumerenosti u udnji za duhovnim naslaivanjem, a ni najmanje ne odbacuju sladost i utehu u vrlini: jer, ako eleti nagradu i nije ba savreno, Bog ipak nije zabranio oveku da pomilja o nagradi i utesi, pa ak i Sam koristi misao o nagradi da bi podstakao oveka na ispunjavanje zapovesti na putu ka savrenstvu. - "Potuj oca i mater tvoju" to je zapovest! I odmah za njom nagrada koja podstie na ispunjenje: "da ti dobro bude". "Ako hoe savren da bude, idi i prodaj sve to ima i podaj siromasima" takav je zahtev za savrenstvom. - I neposredno za njim nagrada koja podstie na postizanje savrenstva: "i imae blago na nebu" (Mt. 19, 27) "Radujte se u onaj dan kad vas ljudi omrznu i razglase ime vae kao zlo, radi Sina ovejega" - to je veliki zahtev radi podviga za koji je potrebna izuzetna snaga duha, i nepokolebljivo trpljenje, pa se zato i daje velika nagrada i uteha koji mogu da pobude i podre tu neobinu snagu duha: "jer je velika plata vaa na nebesima". Zato ja mislim da je izvesna tenja ka sladosti u molitvi srca potrebna za postizanje kako marljivosti tako i uspeha u molitvi. Sve to, meutim, potvruje praktino razmatranje oca shimnika o ovom predmetu koje smo upravo sluali... SHIMNIK. - Veoma je jasno o ovome govorio jedan od velikih bogoslova - Sveti Makarije Egipatski: "Kao to se prilikom saenja vinograda ovek trudi sa ciljem da sabere plodove, pa ako ih ne bude, sav trud je uzaludan; tako je i pri molitvi - ako duhovne plodove, to jest, ljubav, mir, radost i ostalo, ne nae u sebi, beskoristan e biti tvoj trud. Zbog toga smo duni da svoj duhovni trud ispunjavamo u cilju i sa nadom na plodove, na oseanje sladosti u srcima naim". (sl. 3, gl. 5) Vidi li kako je ovaj Sveti Otac jasno reio pitanje o potrebi sladosti pri molitvi?... Upravo sam se setio nedavno proitanog lanka jednog duhovnog pisca o tome da prirodnost molitve za oveka predstavlja glavni uzrok sklonosti ka njenom upranjavanju. Zato razmatranje ove prirodnosti takoe moe da poslui kao sredstvo pobuivanja na priljenost koju je tako jako eleo gospodin profesor. Sada u vam ukratko prepriati ono to sam zapamtio iz te rasprave: na primer - ovaj duhovni autor pie da razum i priroda dovode oveka do bogopoznanja. Razum, saznajui da nikakvog dela ne moe biti bez uzroka, i penjui se uz lestvicu saznatih stvari, od niih ka viim, na kraju stie do glavnog uzroka - Boga. Priroda, na svakom koraku otkrivajui zadivljujuu premudrost, postepenost, poredak, sklad, daje materijal za lestvicu koja od konanih uzroka vodi ka beskonanom. Takvim nainom, prirodni ovek prirodno dolazi do saznavanja Boga. Zato nije bilo ni jednog naroda, ni jednog plemena koje nije imalo ma kavo bilo shvatanje o Bogu. I kao posledica ovakvog shvatanja, i najprimitivniji stanovnik nekog dalekog ostrva, bez ikakvih drugih pobuda, i nevoljno podie svoj pogled ka nebu, pada na kolena, i ini, moda njemu nerazumljiv ali neophodan uzdah, neposredno osea neto izuzetno, neto to ga privlai u visinu, to ga goni ka nepoznatom... Na ovim osnovama su stvorene sve prirodne religije i pri tom se moe primetiti da bit ili duu svake takve

religije ini tajna molitva koja se ispoljava nekakvim pokretom ili javnim prinoenjem rtve, manje ili vie izopaenim tamom grubog shvatanja ljudi neznaboaca!... Divna je ovo pojava u oima razuma, ali jo vie zahteva da se otkrije njen tajni uzrok, koji se izraava u prirodnom stremljenju ka molitvi. Psiholoki odgovor na ovo nije teak; koren, glava i snaga svih strasti i delovanja u oveku jeste uroeno sebeljublje. Ovo jasno potvruje opta ideja samoodranja. Svaka elja, svaki poduhvat i svako delo ljudsko ima za cilj zadovoljenje sebeljublja, traenje sopstvenog dobra. 'Zadovoljenje ove potrebe prati sav ivot prirodnog oveka ali duh ljudski se ne zadovoljava niim ulnim, i uroeno sebeljublje se nikada ne smiruje u svome stremljenju. Zbog toga se elje razvijaju sve vie i vie, stremljenje ka dobru uzrasta, ispunjuje uobrazilju i ka njoj usmeruje oseanja. Izlivanje ovog unutranjeg oseanja i elja koja se sama od sebe raskriva, jeste prirodna pobuda ka molitvi, jeste potreba sebeljublja, koje sa naporom postie svoje ciljeve. to manje ovek uspeva i to vie ima u vidu sopstveno dobro, to silnije izliva svoju elju u molitvi; obraa se sa traenjem eljenoga - ka nepoznatom uzroku svega to postoji. I tako je uroeno sebeljublje glavni ivotni podsticaj, glavni koren uzroka koji pobuuju prirodnog oveka na molitvu... Premudri Tvorac cele prirode ulio je u ovekovu prirodu sposobnost sebeljublja ba kao mamac, koji e, po reima Otaca, izvlaiti palu ljudsku prirodu ka optenju sa onim to je gore. O, kada ovek ne bi kvario ovu sposobnost i kada bi je iskljuivo koristio u odnosu na svoju duhovnu prirodu! Tada bi imao snaan podsticaj i sredstvo na putu ka prirodnom savrenstvu. Ali, avaj! Kako esto od ove blagorodne sposobnosti on ini podlu strast samoljublja, pretvarajui je u orue svoje niske prirode... Srdano vam se zahvaljujem, moji dragi posetioci! Va duekoristan razgovor me je veoma usladio i dao mi, maloiskusnom, mnogu pouku. Neka vam uzvrati Gospod Svojom blagodau za ljubav vau... I oprostie se.

SEDMI SUSRET sadraj "Molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite." (Jak. 5, 16) BOGOTRAITELj. - Moj blagoestivi saputnik - profesor i ja nismo mogli da odolimo elji da, pre nego to krenemo na put, svratimo do vas, oprostimo se i isprosimo vae molitve za nas.. . PROFESOR. - Da, dirnula nas je vaa iskrenost i duekorisni razgovori kojima smo se kod vas naslaivali zajedno sa vaim prijateljima. Seanje na to e se sauvati u naim duama kao zalog hrianske ljubavi i zajednitva i u dalekom kraju kuda se spremamo. - Blagodarim za ljubav i seanje, ali hou da vam kaem da je va dolazak upravo dobrodoao! Kod mene su svratila dva pustinjaka - jedan moldavski monah i pustinjak koji dvadeset godina bezmolvno ivi u umi. Oni bi eleli da vas vide pa u ih sada pozvati... Evo njih. BOGOTRAITELj. - Kako je blaen ivot u pustinji! I ugodan za nesmetano privoenje due sjedinjenju s Bogom! Gluva uma je kao Edemski raj u kome slatko drvo ivota nie u molitvenom srcu pustinjaka. Kad bih ja iole imao sredstva da se ishranim, ini mi se da se nikad ne bih rastao od usamljenikog ivota. PROFESOR. - Iz daleka nam sve izgleda dobro, a onda se na sopstvenom iskustvu svako uveri da svako mesto uz svoje prednosti ima i nedostatke. Naravno, za onoga koji ima melanholian karakter i sklonosti ka utanju, ivot otelnika je prijatan, ali, koliko na tom putu ima opasnosti! Istorija asketizma nam daje mnogo primera iz kojih se vidi kako su mnogi otelnici i zatvornici, sasvim se liivi optenja sa ljudima, zapali u samomnenje i duboku prelest. PUSTINjAK. - udim se kako se u Rusiji moe esto, i to ne samo u monakim obiteljima, nego i od nekih bogobojaljivih mirjana, uti da mnoge koji ele pustinjaki ivot ili bavljenje unutranjom molitvom, od toga zadrava bojazan da ne zapadnu u prelest. Nastojei na tome, oni iznose primere koji potkrepljuju njihova razmiljanja. Time se oni sami otuuju od unutranjeg ivota, a otuuju i druge... Mislim da ovo biva iz dva razloga: ili zato to ne razumeju stvar, usled nedovoljne duhovne prosveenosti, ili usled sopstvene lenjosti za podvig sazercanja i bojazni da ih u viim saznanjima ljudi ne bi prevazili. Za aljenje je to svi oni koji tako misle ne itaju rasuivanja Svetih Otaca na ovu temu, jer ovi jasno i odluno ue da ovek ne sme da se plai ili sumnja prizivajui Boga. Ako su neki i zapali u prelest i sili s uma, to im se desilo zbog gordosti, zbog nemanja uitelja, ili zbog toga to su matu i javljanja prihvatili kao istinu.

Ako bi se i desilo takvo iskuenje (produuju Sveti Oci) njima bi se steklo iskustvo i venac, jer je pomo Boja brza pri takvoj napasti. Budite hrabri, ja sam s vama! Ne bojte se! - govori Isus Hristos (Grigorije Sinait). Iz ovoga sledi da su strah i opreznost pred unutranjim ivotom, pod izgovorom prelesti, neopravdani, jer smireno saznanje svojih grehova, otvorenost due starcu i neprihvatanje "vienja" pri molitvi, tvrd su i bezbedan tit od prelesti koje se mnogi tako plae i zbog straha ne pristupaju umnoj molitvi. Meutim, upravo se oni i nalaze u prelesti, po iskusnim reima Svetog Filoteja Sinajskog, koji govori sledee: "Mnogi od monaha ne razumeju prelesti svog uma kojim ih mue demoni. Oni se priljeno bave samo jednom delatnou (spoljanjim dobroinstvima), a o umu, to jest, o unutranjem sazercanju ne brinu, budui neprosveeni i neznalice." (gl. 37) "Kad ak i uju od drugih o tome kako iznutra deluje blagodat, oni to iz zavisti smatraju preleu", potvruje Sveti Grigorije Sinait (gl. 1) PROFESOR. - Dozvolite da vas pitam. Naravno, za znanje sopstvenih grehova je dobro za svakoga ko brine o sebi; ali kako postupiti u sluaju kada nema duhovnika koji bi iskusno rukovodio na unutranjem putu i koji bi mogao da ukae na pravilno i uspeno ponaanje u duhovnom ivotu? U tom sluaju, bolje je i ne poinjati sa unutranjim sazercanjem, nego li samovoljno i bez rukovodstva posezati za njim! Dalje: ja ne razumem kako se, postavljajui sebe u Boje prisustvo, moe ostati sasvim bez "vienja", jer naa dua ili um, nita sebi ne mogu predstaviti bez oblika, bez ikakvog vienja. I zato onda, pogruavajui um u Bogu, ne zamiljati sebi Isusa Hrista, Presvetu Trojicu i ostalo?... PUSTINjAK. - Mada rukovodstvo iskusnog duhovnika ili starca kome se sa punim poverenjem i na korist svakodnevno moe otkrivati dua, pomisli, i dogaaji na putu unutranjeg obuenja - i jeste glavni uslov za uspeh u molitvi srca - ipak u sluaju nemogunosti da se takav nae, Sveti Oci predviaju izuzetak od ovoga. Prepodobni Nikifor monah o tome jasno svedoi: "Prilikom upranjavanja u unutranjem delanju srca, potreban je iskusni rukovodilac. A ako takvog nema, treba ga usrdno traiti. Ukoliko ga ne nalazi, onda skruenim srcem prizovi Boga u pomo da pouke i rukovodstvo crpi u uenju Svetih Otaca i da sebe proverava reju Bojom, to jest, Svetim Pismom". Pri tome treba uzeti u obzir i to da se pri istinskoj i usrdnoj elji mnogo pounog i korisnog moe nauiti i od prostih. I Sveti Oci uveravaju da, ako sa verom i pravom namerom pita i Saracena, i taj ti moe rei korisnu re, a ako bez vere i pravednog cilja zatrai pouku i od proroka, ni on te nee zadovoljiti... Primer za ovo je Sveti Makarije Egipatski, koga je jednom urazumio jedan prost seljak, i time mu presekao strast. to se tie odbijanja vienja, to jest, da se za vreme sazercanja ne primaju nikakva javljanja - ni svetlosti, ni angela, ni Hrista, ni bilo kog svetitelja - sve to zapovedaju iskusni Sveti Oci; i to zato to naa sposobnost da zamiljamo moe lako da otelotvori ili da "oivi" predstave uma. Onaj ko je neiskusan moe lako da se zanese takvim matarijama, moe da ih smatra za blagodatno javljanje i da zapadne u prelast. Uz to, kako govori Sveto Pismo: "Sam Sotona se preobraava u angela svetlosti". A da um prirodno i sasvim lako moe bez vienja, ak i kad se nalazi u prisustvu Bojem, vidi se iz toga to naa uobrazilja moe mnogo toga da predstavi sebi bez vienja i da zadri panju na predmetima koji ne podleu ulu vida, koji nemaju nikakav spoljanji izgled ili oblik. Tako na primer: predstava i samooseanje nae due, predstava o

vazduhu, toploti, hladnoi. Nalazei se na mrazu u naem umu moemo ivo predstaviti toplotu iako ona nema formu, ne moe se videti niti je onaj koji se nalazi na mrazu neposredno osea. Slino ovome i prisustvo duhovnog i nedostinog bia Bojeg moe se u umu predstaviti a u srcu saznati bez ikakvog vienja. BOGOTRAITELj. - Deavalo mi se na putovanjima da od ljudi pobonih, koji trae spasenje, ujem kako se pod izgovorom prelesti plae da stupe na put unutranjeg delanja. Nekima od njih ja sam, na njihovu korist, itao iz "Dobrotoljublja" pouke Svetoga Grigorija Sinaita koji govori da "delanje srca ne moe biti prelestno (kao to to moe biti delanje uma), jer ak i kada bi neprijatelj hteo da toplinu srca preobrati u svoj neprikladni plamen, ili da radost srca zameni vlanim naslaivanjem: vreme, iskustvo i oseanje e sami po sebi razobliiti zle namere, ak i ako u oima onih koji jo uvek malo poznaju ovu vrstu avolskog lukavstva..," Sretao sam i druge, koji, na alost, iako su poznavali stazu bezmolvija i srdanu molitvu, u sluaju spoticanja ili grehovne slabosti zapadahu u uninije i ostavljahu unutranje delanje srca koje su poznavali! PROFESOR. - Pa to je sasvim prirodno. I ja sam ponekad to isto doivljavao kada bi se desilo da unutranje raspoloenje zamenim za razbibrigu ili kada uinim nekakav prestup... - Jer kako je srdana molitva sveta stvar, nije li drsko uvoditi svetinju u grehovno srce, ne oistivi ga najpre skruenim pokajanjem i dunom pripremom za optenje sa Bogom? Bolje je pred Bogom zanemiti, nego iz pomraenog srca iznositi "bezumne rei". MONAH. - Velika je teta to vi tako mislite! To je misao "uninija", koja je tea od svakog greha i predstavlja glavno oruje sveta tame u borbi protiv nas... Iskusni Sveti Oci nai u ovakvom sluaju daju potpuno suprotan savet. Prepodobni Nikita Stitat govori da, ako bi se ti i spotakao i ak dopao do dubine adske zlobe, ni tada ne oajavaj nego se bre bolje obrati Bogu i On e brzo ispraviti tvoje palo srce i dae ti snagu veu od preanje (gl. 54). Tako, posle svakog pada i grehovne rane srca, odmah ga treba postaviti u prisustvo Boje radi iscelenja i oienja, kao to zaraene stvari, odleavi neko vreme na suncu, pod uticajem sunevih zraka, gube svoju zaraznu silu i dejstvo. O ovome ubedljivo govori mnotvo duhovnih ljudi. U borbi protiv neprijatelja spasenja, protiv naih strasti, nikako se ne sme ostaviti to ivonosno delanje, to jest, prizivanje Isusa Hrista, Koji ivi u naim srcima! Nai postupci ne samo to ne treba da nas odvrate od koraanja u prisustvu Bojem, i od unutranje molitve, raajui nespokojstvo, malodunost i tugu, nego, naprotiv, treba da nas navedu na to bre obraanje naem Bogu. Dete koje majka vodi dok ui da hoda, bre joj se obraa i vre se nje dri onda kada se spotie. PUSTINjAK. - A ja o tome mislim ovako da se duh uninija i sumnje najlake budi usled rasejanosti uma i zato to se ne uva bezmolvno obraanje Gospodu. Drevni bogomudri Oci su pobeivali uninije i dobijali unutranje ozarenje i sa nadom u Boga snagu, u usamljenosti i nenaruenom bezmolviju; pa su i nama o svemu tome ostavili svoj mudri savet: "sedi u keliji molitveno tihujui, i ona e te svemu nauiti".

PROFESOR. - Imajui puno poverenje u Vas eleo bih da ujem Va kritiki sud o mojim razmiljanjima, rasuivanje o mojem miljenju, koja se tiu molitvenog tihovanja, koje Vi toliko hvalite, i blagotvornog dejstva usamljenitva, koje toliko vole pustinjaci. Evo ta ja o tome mislim: svi ljudi po prirodnom zakonu, koji je propisao Tvorac, ive u zavisnosti jedan od drugoga, pa su zato i duni da jedan drugome pomau u ivotu, da jedan za drugog rade, i da budu korisni jedan drugome. Meusobnim optenjem se stvara dobrobit ljudskog roda i ljubav prema blinjem. A bezmolvni usamljenik, koji se udaljio od optenja sa ljudima - ime on moe da slui blinjemu i kakvu korist on doprinosi dobrobiti ljudskog drutva? On u sebi potpuno naruava zakon Tvorca koji se odnosi na obavezu ljubavi prema sebi slinima i na blagotvorno delovanje na sabrau. PUSTINjAK. - Poto Va pogled na molitveno tihovanje nije taan, to ni Va zakljuak ne moe biti pravilan. Razmotrimo to podrobno: 1) usamljeni tihovatelj ne samo to nije bez uticaja, nego deluje i vie nego onaj koji uestvuje u drutvenom ivotu. On neumitno deluje svojom viom umnom prirodom: on posmatra, razumeva, bdi nad stanjem svog duhovnog bia. To je istiniti cilj molitvenog tihovanja, a ovo je koliko korisno radi sopstvenog usavravanja, toliko i za blinje koji su lieni mogunosti da se sabrano pogruze u sebe same radi razvitka svog duhovnog ivota. Tihovatelj, saoptavajui svoje unutranje iskustvo, u izuzetnim sluajevima reima, a ee pismeno, blagotvorno deluje na spasenje svojih blinjih, pa ak deluje i vie nego oni koji ive u svetu, vie nego drutveni dobrotvor. Jer, pojedinano materijalno dobroinstvo svetskih ljudi biva uvek ogranieno na mali broj primalaca, dok onaj ije se dobroinstvo sastoji u otkrivanju naina za usavravanje duhovnog ivota postaje dobrotvor celih naroda. Njegova iskustva i pouke prelaze s kolena na koleno, to i sami vidimo i njima se koristimo od drevne prolosti do naih dana. Ovo dobroinstvo se ni po emu ne razlikuje od bogate milostinje Hrista radi, kojom se ostvaruje hrianska ljubav, nego je i prevazilazi svojim posledicama. 2) Blagotvorni i veoma korisni uticaj na blinje pokazuje se ne samo u korienju njegovih pouka, nega i kroz sam primer njegovog usamljenikog ivota. Uei ga samopoznavanju i podstiui u njemu pobona oseanja on koristi paljivom mirjaninu... ovek koji ivi u svetu, sluajui o pobonom pustinjaku, ili prolazei mimo njegove pustinje, osea podsticaj za blagoestivi ivot, podsea se na to ta ovek na zemlji moe da bude, i kako je oveku dostian povratak u njegovo prvobitno sazercateljno stanje u kakvom je izaao iz ruku Tvorca. Bezmolvni pustinjak samim svojim utanjem pouava, samim svojim ivotom koristi, naziuje i nagovara na traenje Boga... 3) Pokazana korist je plod istinskog i prosveenog, oblagodaenog molitvenog tihovanja. Ali, ak ako i tihovatelj ne bi posedovao ove blagodatne darove, ako ne bi bio svetlost svetu, ako bi na put molitvenog tihovanja poao samo zato da izbegne drutvo sebi slinih, usled svoje lenjosti i neradljivosti ili loeg i sablanjivog primera, ak i onda bi on doneo veliku korist, blagotvorno bi uticao na drutvo u kome ivi, jer i voar, kada see suve i besplodne grane, i izbacuje korov, to ini radi neometanog razvoja dobrih i korisnih biljaka. I to je ve mnogo, i to je ve opta korist, to tihovatelj svojim

odsustvom uklanja sablazan koja bi neminovno proistekla od njegovog sablanjivog ivota meu ljudima, i koja bi uticala na kvarenje karaktera njegovih blinjih. O vanosti molitvenog tihovanja Sveti Isak Sirijanin govori ovako: "Kada na jednu stranu stavim sva dela ovog ivota, a na drugu tihovanje, nalazim da ono pretee na terazijama"... (sl. 41) "Onaj koji tvori znamenja i udesa u svetu ne moe se porediti sa molitvenim tihovateljima. Nedelatnost molitvenog tihovanja treba ceniti vie nego hranjenje gladnih u svetu, pa i obraanje mnogih naroda Bogu. Bolje je da sam sebi razvee okove greha, nego da roblje oslobodi iz ropstva." (sl. 56) ak su i nehrianski mudraci saznali korist od bezmolvija. Filosofska kola neoplatoniara koja je imala mnoge poznate sledbenike pod rukovodstvom filosofa Plotina, duboko je razvijala sazercateljni unutranji ivot, koji se najpre postie u bezmolviju... Jedan duhovni pisac je rekao da, kada bi jedna zemlja bila razvijena i do krajnjeg stepena obrazovanosti i moralnosti, i tada bi jo postojala potreba za ljudima koji bi se bavili drugim, sazercateljnim delatnostima, razliitim od drutveno-graanskih, da bi oni odravali duh istine, i da bi primajui ga od svih minulih vekova, sami sauvali za budue vekove i nova pokolenja. Takvi ljudi u Crkvi su pustinjaci, otelnici i zatvornici. BOGOTRAITELj. - No izgleda da niko nije tako tano ocenio vrednosti molitvenog tihovanja kao Sveti Jovan Lestvinik: "Bezmolvije je majka molitve, povratak iz grehovnog ropstva, uspeh u vrlini i neprestano uspinjanje na nebo", pa i Sam Isus Hristos, da bi nam pokazao korist bezmolvnog usamljivanja, esto je, ostavljajui propovedanje, odlazio na tiha mesta radi molitve i mira. Sazercateljni tihovatelji su stubovi koji svojim neprestanim molitvama podravaju blagoee Crkve. Iz najstarijih vremena je poznato da su mnogi blagoestivi hriani, pa ak i carevi i velmoe odlazili da posete pustinjake i tihovatelje, da izmole njihove molitve radi svojeg osnaenja i spasenja. Iz toga sledi da i bezmolvni usamljenik moe da slui blinjima i da svojom usamljenikom molitvom moe da doprinosi dobru drutva. PROFESOR. - Evo jo jedne misli koju ne mogu da reim: kod svih nas hriana postoji obiaj da traimo jedni od drugih molitve. elimo da se za nas moli drugi lan Crkve u koga imamo naroito poverenje. Nije li to prosto posledica samoljubivosti, i nije li taj obiaj prihvaen samo zbog toga to smo videli da i drugi tako rade, a bez daljih objanjenja? Zar je Bogu potrebno zastupnitvo ljudi, Njemu Koji vidi sve i ini po Svome predobrom promislu, a ne po naim eljama, znajui i rasporeujui sve jo pre naeg moljenja, kako govori Sveto Evanelje? Zar molitva mnogih moe jae da utie na Njegovu odluku, nego molitva jednog oveka? U takvom sluaju On bi bio pristrasan? Moe li molitva drugog mene da spase, kad se svako svojim delima ili proslavlja ili postiuje? Zbog toga je traenje molitve od drugoga (kako ja mislim) samo blagoestivi plod duhovne utivosti kojom se izraava smirenje i elja da se potovanjem ugodi drugome i nita vie!

MONAH. - Po spoljanjem rasuivanju to bi moglo tako da izgleda, ali duhovni razum, ozaren svetlou vere i obrazovan iskustvom unutranjeg ivota, prodire dublje, sazercava jasnije i tajanstveno otkriva neto sasvim suprotno onome to ste sada rekli!... Da bismo bre i jasnije shvatili, objasnimo to primerom i proverimo reju Bojom. Evo primera: jednom uitelju je dolazio uenik na asove, slabih sposobnosti, ali i zbog svoje lenjosti, uenik je slabo napredovao i svrstali su ga u red lenjih i neuspenih. Oaloen ovim on nije znao ta da radi, kako da se bori sa svojim nedostacima. Jednom je, susrevi svog sposobnijeg, vrednijeg i uspenijeg druga iz razreda, izneo ovome svoj jad. Ovaj ga je, saalivi se, uzeo da zajedno ue. "Uiemo zajedno rekao je - pa e nam biti veselije i radiemo sa vie volje, pa zato i uspenije"... I tako su poeli da ue zajedno, govorei naizmenino jedan drugome ta je ko razumeo. Predmet uenja im je bio isti. I ta se desilo posle nekoliko dana. Neradni uenik je postao vredan, zavoleo je uenje, njegov nehat se pretvorio u usrdnost, a to je pokazalo blagotvorno dejstvo i na samu prirodu njegovu i karakter. A njegov marljivi drug je postao jo sposobniji i trudoljubiviji. Delujui jedan na drugog, stekli su obostranu korist... I sve je to sasvim prirodno, jer se ovek raa u zajednici sa ljudima, razvija svoje shvatanje uz pomo drugih - obiaje, raspoloenja, elje - jednom reju sve on prima po ugledu na sebi slinog. I poto se ivot ljudi sastoji u bliskoj vezi i uticaju jednih na druge, ko meu kakvim ljudima ivi, takvim e se obiajima, delima i prirodama i sam privii. Iz toga sledi da se hladni mogu zagrejati, tupi naotriti, lenji pobuditi na delatnost pod ivim primerom svog blinjeg. Duh se duhu moe predavati, jedan moe blagotvorno delovati na drugog, podsticati ga na molitvu, bodriti kad je maloduan, uklanjati od poroka i pobuivati na svetu delatnost. Pomaui tako jedan drugoga, zajedno mogu biti blagoestiviji, za podvig spremniji i blagougodniji. U tome je tajna molitve za druge i tako se objanjava blagoestivi hrianski obiaj da se molimo jedni za druge, da traimo bratsku molitvu... Iz ovoga se moe videti da se mnogim molbama i zastupnitvom ne umilostivljuje Bog (kako to biva sa silnicima ovog sveta), nego duh i snaga molitve oiuje i pobuuje duu za koju se molimo i osposobljavaju je za sjedinjenje s Bogom... Ako je tako plodotvorna uzajamna molitva onih koji ive na zemlji, to se samo po sebi razume da je molitva o poivim isto tako obostrano blagotvorna, jer su gornji i donji svet tesno povezani; tako mogu doi u vezu due verujue Crkve sa duama proslavljene Crkve, ili, to je isto, sa otiavima. Sve to sam do sada rekao predstavlja psiholoko rasuivanje, ali, otvorivi Sveto Pismo, uveravamo se u njegovu istinitost: 1) Ovako govori Isus Hristos Apostolu Petru: "A ja se molim za tebe da tvoja vera ne prestane". Eto kako sila molitve Hristove krepi Petrov duh i bodri ga pri iskuenjima njegove vere. 2) Kad je Apostol Petar bio u tamnici, u Crkvi su se priljeno molili za njega. Tu se vidi pomo bratske molitve u tekim ivotnim prilikama. 3) Najjasniju zapovest o molitvi za blinje izrekao je Sveti Apostol Jakov; "Ispovedajte pak jedni drugima sagreenja i molite se Bogu jedni za druge da ozdravite. Mnogo pomae usrdna molitva pravednika". Ovde je u potpunosti potvreno ranije navedeno psiholoko umovanje.

A ta da se kae o primeru Apostola Pavla koji nam je dat kao obrazac molitve za drugog. Jedan pisac primeuje da taj primer Svetog Apostola Pavla treba da nas poui koliko je uzajamna molitva potrebna, jer i taj sveti i tako snani duhovni podvinik priznaje svoju potrebu u duhovnoj molitvenoj pomoi. U svojoj "Poslanici Jevrejima" on pie: "Molite se za nas. Jer smo uvereni da imamo dobru savest elei da se u svemu dobro vladamo". Imajui ovo u vidu, kako bi nerazumno bilo osloniti se samo na sopstvene molitve i uspehe, kada i ovaj blagodatni sveti mu, rukovoen smirenjem, trai i molitve blinjih (Jevreja) da bi se sjedinile sa njegovom. I zato, sa smirenjem, prostotom i ljubavlju, ne smemo da odbacujemo niti prenebregavamo molitvenu pomo ak i najslabijeg meu verujuima, jer ni prozorljivi duh Apostola Pavla nije u ovom sluaju pravio razliku, nego je traio molitvu od svih, znajui da se sila Boja u slabosti projavljuje, te se i moe otuda projaviti i, u na prvi pogled, nemonim molitvenicima... Ubedivi se ovim primerom, primetimo jo da molitva jednih za druge potvruje i savez hrianske ljubavi koju je Bog zapovedio, svedoi o smirenju onoga koji se moli, i razgoreva uzajamnu molitvu. PROFESOR. - Predivna su i tana rasuivanja i dokazi vai. Ali bi bilo zanimljivo da od vas ujemo nain i oblik molitve za blinje, jer ja mislim da, ako plodotvornost i usrdnost molitve zavisi od postojanog uticaja duha molitvenika na duh onoga koji zahteva molitve - nee li takvo nastrojenje due smetati neprestanom prebivanju u nevidljivom prisustvu Bojem, i izlivanju due pred Bogom u njenoj sopstvenoj nudi. A ako bismo se samo jedan ili dva puta na dan setili svog blinjeg i molili za njega Boju pomo - hoe li to biti dovoljno za potkrepljenje due onoga za koga se molimo? Krae reeno: eleo bih da saznam kako se moliti za blinje? MONAH. - Ma o emu da se molimo, molitva ne treba i ne moe da nas udaljava od Boga: zato to se ona izliva pred Bogom, to ona i pretpostavlja Njegovo prisustvo. to se tie naina moljenja za blinje, treba primetiti da se sila ove molitve sastoji u iskrenoj hrianskoj brizi za blinjeg, i po meri te brige, ima uticaja na duu blinjeg. Zato, pominjui ga (blinjeg), treba uzdii misao ka Gospodu i prineti molitvu sledeeg sadraja: Milostivi Gospode, neka bude volja Tvoja; Ti Koji hoe da se svi ljudi spasu i dou u poznanje istine: spasi i pomiluj slugu Tvoga (toga i toga). Primi ovu moju elju kao vapaj ljubavi koju si Ti zapovedio. Obino se ove rei ponavljaju ili u vreme odreeno za molitvu, ili kad se okree brojanica. Iz iskustva znam kako takvo moljenje blagotvorno deluje na onoga na koga se odnosi! PROFESOR. - Pouan razgovor i svetle misli koje sam pocrpeo iz vaih rasuivanja obavezuju da ih uvam u seanju, da vam budem blagodaran i da u svom srcu uvek nosim potovanje i zahvalnost... BOGOTRAITELj I PROFESOR. - I tako je dolo vreme naeg odlaska, najusrdnije prosimo vae molitve, da nas prate i usmeravaju na putu naem!

- Bog mira, Koji podie iz mrtvih Velikoga Pastira ovaca, krvlju zaveta venoga, Gospoda naeg Isusa Hrista, neka vas usavri u svakom delu dobrom, da vrite volju Njegovu, tvorei u vama ono to mu je ugodno kroz Isusa Hrista, Kome slava u vekove vekova. Amin.