Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
ТАШТА МАРШАЛА ЖУКОВА - Архимандрит Тихон (Шевкунов)

ТАШТА МАРШАЛА ЖУКОВА - Архимандрит Тихон (Шевкунов)

Ratings: (0)|Views: 17|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on Jul 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/28/2011

pdf

text

original

 
Ташта маршала Жукова
Клаудија Јевгењевна са унуком Машом, 1977. г.
Парохијанка нашег манастира Марија Георгиевна Жукова, ћеркачувеног маршала Георгија Константиновича Жукова, с тугом ми јеиспричала како се њена бака по мајци, Клаудија Јевгењевна, којој је89 година, није причестила још од детињства. Трагедија је била и утоме, што Клаудија Јевгењевна већ неколико година пати од старачкедеменције и неадекватно реагује на околину. Дешавало се да чак нијемогла да препозна своју вољену унуку и угледавши МаријуГеоргиевну, савршено мирно би је упитала: „Ко сте Ви? Где је мојаунука? Где је Маша?“ Марија Георгиевна се гушила у сузама, алилекари су јој рекли да ту помоћи нема. Тако да уопште није ималосмисла говорити о томе, да ли Клаудија Јевгењевна жели да сеисповеди и причести и да ли уопште жели у својој соби да видисвештеника.Свештеници, које је познавала и којима се обраћала МаријаГеоргиевна, само су слезали раменима: нико се од њих није усуђиваода причести старицу, за коју нису знали да ли уопште верује у Бога(цео свој живот Клаудија Јевгењевна је била члан партије и атеиста).Дуго смо Марија Георгиевна и ја размишљали о тој необичнојситуацији, али ништа нисмо успели да смислимо. На крају сам јој, ненашавши боље решење, рекао:„Знате, Маша, једна ствар су наша људска расуђивања, а потпуно јенешто друго, када вашој баки дођемо са Светим Христовим Тајнама.Можда ће сам Господ све то на неки начин решити. Немамо другиизбор!Марија Георгиевна се сложила са тим.
 
Предлог сам дао, али искрено, ни сам нисам веровао да ће од тоганешто бити. И стидим се да признам, али због тога сам дуго одлагаопосету болесници. Увек сам налазио разне изговоре: непримерено јеићи са светим причешћем код особе, која највероватније, неће ниразумети због чега си код ње дошао. Поред тога, као и увек, стално сусе појављивала нека преча посла…На крају је Марија Георгиевна испољила истајност правог верника,тако да сам се ја постидео своје малодушности. И решили смо да унаредних неколико дана обавимо два посла одједном: осветимо станмаршала и пробамо да исповедимо и причестимо баку. Наравно, акоона то буде хтела и ако на прави начин прихвати моју посету. И још јенешто било веома важно: Марија Георгиевна ме је упозорила да бакаможе и да се наљути. Испоставило се да она не подноси људе у црнојодећи.Све горе од горег! У последњи час је требало сашити белу доњумантију. И најзад смо кренули да осветимо стан маршала Жукова ипричестимо његову ташту. Ташта је била, једном речју, необична: уцелој историји човечанства, то је била једина ташта, којој је зет (и токакав зет! Георгиј Константинович Жуков је био веома захтеванпрема људима) јавно изразио захвалност у посвети своје познатекњиге сећања!Признајем, са извесним страхом сам, са све белом доњом мантијом, саСветим Даровима у дароносици, која ми је висила на грудима, ушао усобу, где је у постељи лежала мала, сувоњава старица, веома чиста иблагог израза лица.Плашљиво погледајући на Машу, пришао сам кревету и бојажљиворекао: – Е-еее… Добар дан, Клаудија Јевгењевна!..Бака је гледала у плафон потпуно празним и отсутним погледом. Азатим се полако окренула и погледала ме.И њен поглед је постао потпуно другачији. – Оче! – узвикнула је. – Најзад сте дошли! Како сам Вас дуго чекала!Ништа ми није било јасно! Рекли су ми да је бака потпуно сенилна(назовимо ствари својим именом), да већ неколико година није при
 
себи, а овде?… У потпуној недоумици окренуо сам се МаријиГеоргиевној.И ако сам ја био изненађен, онда су Маша и њена другарица, коју јепозвала на освећење стана, биле просто згрануте! Марија Георгиевна је заплакала и истрчала из собе, а другарица ми је, дошавши малосеби, објаснила да ништа слично, односно ништа разумно и смисленовећ три године нису чули од Клаудије Јевгењевне!За то време Клаудија Јевгењевна је наставила: – Оче! Па, што Вас није било тако дуго? – Извините, молим Вас, Клаудија Јевгењевна! – од срца сам замолио зањен опроштај. – Стварно сам крив! Али ево, сад сам ту… – Да, да! И сад треба да обавимо нешто веома важно! – рекла јеКлаудија Јевгењевна. И узнемирено додала: – Само се не сећам шта? – Треба да Вас исповедим и причестим. – Тачно, то треба да урадимо! Само ми, молим Вас, помозите!Оставили су нас саме. Сео сам на столичицу поред кревета и наравно,уз моју помоћ, Клаудија Јевгењевна се пола сата искрено и потпунобез страха исповедала за цео свој живот, почевши од своје десетегодине, када је као гимназијалка, последњи пут била на исповести. Ипри том је показала тако невероватно памћење, да сам се ја чудомчудио!Када је Клаудија Јевгењевна завршила, позвао сам Машу и њенудругарицу и пред њима свечано прочитао молитву разрешења. А она је, седећи на кревету, просто сијала!На крају сам је причестио Светим Христовим Тајнама. Невероватно,када сам почео да читам одговарајућу молитву пред причешћем:„Верујем Господе и исповедам…“, Клаудија Јевгењевна је одједномсама прекрстила руке на грудима, како се то и ради приликомпричешћа. Сигурно су јој се у сећање вратиле слике њеног давногдечијег причешћа.Завршивши дао сам баки комадић хлеба, умочен у свету воду, иКлаудија Јевгењевна је легла у кревет мирна и спокојна. Једино је сазадовољством жвакала хлеб својим безубим устима.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->