1.

OSNOVITEORIJEDRESUREPASA

DRESURAjesistemovekovogdejstavanapsapomoukojegsekodpasastvarajui uvrujuodreenenavike. TEORIJADRESUREtojedoslednoisistematskoizlaganjeosnovnihprincipakojiine procesdresurekaoioptihstavovakojiproistiuiztihprincipaiobjanjavajusloene pojavekojesejavljajupridresuri.Teorijadresure,natajnainanaliziraisjedinjuje dejstvoovekasaponaanjempsautokudresure.Ovomoebitiostvarenosamona osnovuteorijeI.P.Pavlovaoviojnervnojdelatnostiivotinja.Teorijudresuretrebada znasvakokosebavidresurompasa.Nisuretkisluajevidadreserpoetnik,aestoi iskusnijidreser,bazbognepoznavanjateorijedresure,kodpsastvorinepoeljnenavike kojesekasnijeilivrlotekoaestoinikakonemoguotkloniti.Dreserkojidobropoznaje teorijudresureusvakomtrenutkuradasapsomsvestanjekojuenavikupospeiti postupakkojiprimenjuje,atadodatnotrebadauradidaistitajpostupaknebistvorio nepoeljnunavikukodpsa.Zbogtogaablonskadresura,madastvorikodpsaodreene zahtevanenavike,gotovouvekkodpsastvoriiodreenenepoeljnenavikekojemogu bititakvedajesvakidaljiradsapsomuzaludan.Izuavanjemrazliitihnainai postupaka,oblikaivremenaprimenetihpostupakainavikakojesestvarajukodpsaje obavezakojapredhodidresuripsa.Poznavanjeosnovateorijedresure,prua mogunostdaradpsausmerimonasvesnuaneslepuposlunost.Dreserstieznanje damoejasnouoavatipojavekojeproistiuutokudresure,kakobimogaoizabrati najboljeinajefikasnijenainezapostizavanjeonogatoeli.Poznavanjeoptihprincipa dresurepasa,pruamogunostzaposebnoprilaenjesvakompsu.Stvarjeutome,to dreserstalnoradisapsimakojiimajusvojodreenkarakter.Zato,premaindividualnim osobinamapsa,onmoramenjatidejstvakojaprimenjujeudresuri,odabirajuionakoja edatinajboljerezultate.Iuslovidresuremogubititakoerazliiti.Psisemogudresirati naspecijalnomprostorupoligonu,upolju,umikaoimanjepodesnimuslovima.Usvim timuslovimadresermoradaznakadkojumetodudaprimenjujeitaupojedinanom uslovumoepostiiataneinetrebadapokuavadauodreenomvremenskomi prostornomuslovuimprovizujeakojesvestandatoneedatirezultat. Znanjeosnovnihstavova,kaoiodreenihsloenihpojavaudresuri,pomaudasenae nainzareenjemnogihpotekoasakojimainaedreserinebimogliizainakraj, ukolikonemajubogatupraksu.Sveovogovorizaneophodnostizuavanjateoretskih osnovadresure.
2.DRESURAIPONAANJEPSA

Pridresurijeneophodnorazlikovatiponaanjepsakojisedresiraiuticajdreseranapsa. Pridresurisudejstvadreseraiponaanjepsa,jednosadrugimvrlotesnopovezani. Ponaanjepsajenainnakojipasispoljavasvojadejstvapomoukojihseon prilagoavauslovimaspoljnesredine.Onosebrzomenjaprilagoavajuiseuslovima spoljnesredineobezbeujuiblagovremenoupoznavanjepsasaspoljnomsredinom, njegovuzatituodtetnihuticaja,otkrivanjehrane,razmnoavanjeidr.tojeneophodno zasamiopstanak.Mnogadejstvakodpsaizazivadreser.Dresirajuipsa,dresersvaki put,zavisnoodtogataelipostii,naodreeninaindelujenapsa.Svojim delovanjem,onusmeravavladanjepsauodreenompravcu.Dejstvadreseranapsa izazivajusevetimusmeravanjempsadabezodupiranjauradinekuradnjupriemuse istovremenonavikavanakomandukojasemoeizdatipomouzvuka(usmena komanda),gestomidrugimsignalima.Dejstvapsamogubitiizazvanaidrugim nadraajimaiznjeneokoline.umiliuoavanjeneobinihpojava,dovodedotogada pasnauliui.Psiintenzivnonjuenepoznatepredmete.Nepoznatiovekizazivakod

psaagresivnoponaanje.Pojavamakeilidrugihivotinjaprilikometnjepsa,izaziva nizdejstavakojasemoguispoljitigonjenjem.Prisustvoenkepobuujekodmujaka odreennizspecifinihdejstava.Natajnain,ponaanjepsauodreenojsredini izazvanojenadraajimakojidolazeiztesredine,auodreenojsituacijiprisustvom dresera.SviseoviuticajinazivajuNADRAAJIMA.Svepojaveizspoljnesredine,pas primapomousvojihula.Razliitepojave(ljudi,ivotinje,mirisi,zvuciitd.)moguuticati naponaanjepsa,atiuticajieseispoljavatitimetoepasvritiovoilionodejstvo. Ponaanjepsamoebititakoeizazvanoiunutranjimnadraajima.Svakise organizamkarakterieodreenimprocesima,kojiseperiodinoponavljajuiineosnovu ivota.Svioviprocesiimajuodrazanaponaanjepsa,naprimer:smenasitostiglau izazivakodpsapojaanuaktivnostzanabavkuhrane.Kadsezasiti,pasprestajetraiti hranu,asamimtimprestajuiradnjekojejeonvriodabijenabavio.Naponaanjepsa velikiuticajimajufunkcijelezdasaunutranjimluenjem.Oneproizvodematerije hormonekojidelujukaounutranjinadraaji.Takonaprimer:polnirefleksikodpsa poinjusejavljatiuperiodusazrevanjapolnihlezda,tj.uvremekadlezdepoinjuluiti polnehormone.Ukolikoseprepolnezrelostiizvrikastracijateneta,polnirefleksikod takvogpsaseneenikadapojaviti.Hormoneproizvodeidrugelezde(titna, nadbubrene,hipofizaidr.)kojetakoeimajuuticajanaponaanjepsa.Ponaanjakoja proistiukaorezultatdejstvaunutranjihnadraaja,uvekpomaupsudasepravilno orijentieuodgovarajuimuslovimaspoljnesredine.Paspoduticajemgladineeotii bilokuda,venaonomestogdesehrani.Najveaaktivnostkojajeizazvanaza potrebomhrane,pojavljujesekadapasugledahranu.Zapranjenjemokranebeike (mokrenje),paselidaizaenapolje.Zatenjenje,kujatraiskrivenomestoitd.Zatoje moguereidaponaanjepsakojesejavljapoduticajemunutranjihnadraaja, ostvarujeseipridejstvuspoljnihnadraajaiobrnuto,spoljanjinadraajiimajuzapsa znaenjesamoukolikoodgovarajuunutranjim.Takosejedninadraajinemoguodvojiti oddrugih,jerpridejstvunapsaoninastupajuzajednokaocelina.Oponaanjumoemo govoritiimajuiuvidunizdejstavakojasejavljajuuodreenomintervaluvremena.Tako naprimer:moemogovoritioponaanjupsazavremeetnje,uigri,zavreme iskoriavanjauslubenesvrheitd.Moemogovoritiioponaanjurazliitogkaraktera, oorjentirnomponaanju,ponaanjuzavremehranjenja,ponaanjuzavremelovaio ponaanjuusmerenomnaouvanjeinegovanjepotomstva.Govoreioponaanju,treba imatiuviduinizdejstavakarakteristinihzasvepseodreeneraseilizasveivotinje odreenevrste.Takoe,moemogovoritiioindividualnomponaanjupsa,kaoio sistemudejstavakarakteristinihzajednogodreenogpsa.Dejstvakojaproistiuza vremedresure,odreujepresvegasamovekkojidresirapsa.
3.TEORIJAI.P.PAVLOVAOREFLEKSIMA

Naunoobjasnitiishvatitiponaanjepsa,mogunojesamonaosnovuteorijeI.P. Pavlovaoviojnervnojaktivnostiivotinja. Vianervnaaktivnostjeradhemisferavelikogmozganauspostavljanjuvezeizmeu organizmaispoljnesredine.Ovasevezaostvarujepomourefleksa.Refleksipasa mogubitibezuslovniiuslovni. Bezuslovnirefleksisuuroenirefleksiiprenosesenapotomstvo.tenekadaseoteni jonemoejestiitkuhranu,brzosekretati,videtipredmetekojigaokruuju,noipored toga,ovobespomonobieznakakodaseponaadabisauvalosvojivot.Ustvari, oveseradnjekodtenetaodigravajubezueanjegovevolje,apoduticajemaktivnosti njegovognervnogsistema.Dokazanojedatenenemoesamosebeodrati.Stvarjeu
tometosekodivotinjaodmahnakonroenja,stvaraumozguvezameuelijamatekao

rezultatizazvanogoseajagladipsa,dolaziodreenoponaanje.Toplotaenke,mekoanjenog tela,isturenostbradavicanasisama,delujunatenekaonadraajikojiizazivajustrogo odreenureakciju.tenepuzidokuje,dodirujenjenstomakihvatasisu.Posletogadolazido vrlosloenihpokretasisanja,prikojimauestvujumnogimiii.Sitostposlesisanjaizaziva stanjemirovanjateneta.Ovimseobjanjavatoprvihdanaivota,tenespavakadnesisa.Pri hladnijemvremenu,tenetraitoplijamesta.Oseajbolaizazivatrzajitd.Sveuroenereakcije, nazivajusebezuslovnimrefleksimaanadraajikojiizazivajuoverefleksenazivajuse bezuslovnimnadraajima.Bezuslovnirefleksi,poredovihkojisejavljajuodmahporoenjupsa, mogusestvoritiiutokuivota.Nekirefleksisurezultatonihnervnihvezakojesazrevajuu odreenomdobustarostipsa.Takonaprimer:polnirefleksisepojavljujuu7.8.mesecuivota. Ovouslovljavadakujasakojomsejeranijepasigrao,poinjedaizazivakodnjegapolninagon. Refleksimaterinskogponaanjadolazeodmahposletenjenja.tenadnadraujuceosistem materinskihrefleksa.Mirisdivljainavodilovakoteneuzrasta56mesecidaidepotraguzveri iptica.Reakcijakojasestvaranaraunbezuslovnogrefleksa,uroenajeinazivaseINSTINKT om.

3.1BEZUSLOVNIREFLEKSI(uroenisuinasledni) Kodpsarazlikujemosledeebezuslovnereflekse: 1.Prostirefleksi(primer:trzajnogenaubod...) 2.Refleksipoloaja(primer:samostalnoleanje,sedenje...) 3.Sloenirefleksi(INSTINKTI): a)Aktivni zaorijentaciju b)Pasivni zaishranu zaodbranu polni Presvega,uponaanjupsajasnorazlikujemogruputzv.orjentirnihrefleksa.Zatim grupurefleksaishrane(gdespadajusvereakcijekojeseinezanabavljanjeotimanje hrane).Veeznaenjeimagruparefleksakojasemoekarakterisatinajrazliitijim formamaodbrambenihdejstava.Gruparefleksakojiseineuciljurazmnoavanjai odgajivanjapotomstvanazivajusepolniimaterinskirefleksi. Svakoponaanjepsasastojiseizelemenatakojisemoguodnositinajednuod pomenutihgruparefleksa.Kratkoemookarakterisatisvakuodnjih: Gruparefleksazaorjentacijukodpsaispoljavasemirisanjem(njuenjem)predmeta, prislukivanjemitd.Sveovereflekse,Pavlovjenazvaojoiistranimilirefleksima radoznalosti.Refleksiradoznalostijavljajusekodpsausvimsluajevimakadananjega delujunovinadraaji.Oniuvekprethodedrugimrefleksima. Akoposleorjentacionognadraajauslediodbrambeni,paspoinjebeatiilinapadati. Znai,orjentacionireflekssepojavi,odmahiezneinanjegovomestodoedrugi refleks. Refleksiishranesejavljajupristanjugladikodpsa.Naosnovubezuslovnihrefleksa ishrane,dolazidouzimanjahraneinjeneprethodneobrade(kidanjehrane,lomljenje kostiju...),zatimaktgutanjahrane(refleksgutanja,luenjapljuvake...).Veina refleksnihpokretapsaprethodiuzimanjuhraneineposrednosuupravljenipremahrani kojojpastei(paspratiovekauijimserukamanalazihrana,pritravanjemu,skae premahrani...).

Ugrupuodbrambenihrefleksapsa,ubrajajusevidovinjegovogudaljavanjaodraznih opasnostikojemuprete.Ovirefleksiimajuzaciljouvanjeivotapsa.Kaoirefleksi ishrane,oniimajuvanuuloguuivotu.Premaponaanjupsa,moemorazlikovatidve vrsteodbrambenihreakcja:PASIVNIiAKTIVNIodbrambenirefleksi. Upasivneodbrambenerefleksepsaubrajajusevidovinjegovogudaljavanjaod nepoeljnihnadraaja.Ujednomsluajuetobitibeanje,udrugompomicanjeukraja utreemskrivanje.Ukojojodnavedenihformieserefleksispoljiti,zavisiodspoljanjih uslovaiodkarakteraodnosasaovekom.Naprimer:ukolikosenalaziupolju,pasepri pokuajudasepremanjemuprimenizastraujuinadraaj,pobeiodovekadresera. Udrugimokolnostimanalancu,onenastojatidanasvakinainizbegneudarac. Pojedinipsiuovimsluajevimalegnuipuuunogeovekudreseru. Uaktivneodbrambenerefleksespadajurazliiteformenapada.Naprimer:pripokuajui napadumarkirantaitouuslovimakadapasmoeizbeiiumaiovimugroavajuim nadraajima.estoaktivniodbrambenirefleksiproistiujedanizdrugoga.Uodnosuna vlasnika,oviserefleksimogupojavitisamokodpasakojisunepravilnovaspitani, odnosnokodkojihslinipokuajinisuprekinutiuperiodunjihovogformiranja. Odreenoznaenjeuivotupsaimajunjenipolniiroditeljskirefleksi.Uosnovitosu pretenobezuslovneformereakcijakojeimajuperiodiankarakteriispoljavajusekao odgovornaunutranjenadraaje.Umozgupasapostojespecijalneelijekojesu prijemivezapromenekojenastajuuorganizmuuvezisasazrevanjempolnihorgana, bremenitosti,tenjenjemitd.Njihovodraenjekaoidraenjeoblastimozgakojesuu vezisanjima,dovodidopojeveodgovarajuihnainareakcija.Ugrupuroditeljskih refleksaspadajurefleksikojeineuciljutraenjakuje,unjenompraenju,jednomreju, polnirefleksikodpsa.Kodkujaovagruparefleksapoinjerefleksimapomoukojihona ostvarujevezukontaktsapsom.Zatimdolazerefleksitraenjaiobezbeenjamesta tenjenjairefleksiporoaja.Zanjimasekodkujepojavljujutzv.refleksimaterinskog instinkta,gdespadalizanjetenadi,ishrana,zatitaiuvanje,kaoirefleksiobuavanja tenadizasamostalanivot. Udresuripsa,oviserefleksineprimajuineprimenjuju.Naprotiv,akosuizraeniu velikojmeri,onisenepovoljnoodraavajunadejstvakojasupotrebnadreseru,jer obinosvojimpostojanjemkoesveostaleformeponaanja. Zaponaanjemnogihpasakarakteristinojepreovladavanjejednihrefleksanad drugima.Ovasepojavamoeuoitizavremeanalizeponaanjaivotinjarazliitog porekla,tosemoeobjasnitinasledstvom.Poduticajemzahtevaoveka,kojisu sistematskipostavljenipredovuilionurasu,ukorenilisusepojedinirefleksikodtihrasa pasai,uporeenjusadrugima,vierazvili.TakojeruskinaunikL.V.Kruinskidokazao naslednost(prenoenjeosobina)dobrorazvijeneaktivnereakcijemajke.Od23teneta odroditeljakodkojihsupreovladavaliaktivniodbrambenirefleksi,21tenesetakoe odlikovalojakoizraenimagresivnimrefleksima. Preovladavanjejednihrefleksanaddrugimaobjanjavaseiobukom.Uogledima Pavlovajednisupsidraniiodrasliuuslovimazatvorenogdranjaadrugislobodnog, tojeuslovilodasusejakorazvijaliusvomponaanjuirazlikovalijednioddrugihu istom.Kodprvihsupreovladavalipasivnoodbrambenirefleksi,kojisemoguodravati itavogivota,doksusekoddrugegrupeovakvirefleksipojavljivaliretko.Drugije primerpostepenograzvojapojedinihreakcija,kojesejavljajuuonomsluajugdese zbogestogiskoriavanjapsazaodreene,recimo,polneodnose,dovodido preovladavanjakodnjegapolnihreakcija.

Ulogafaktoravaspitanjauformiranjukarakteramoeselepovidetiuponaanjupasa kojisuubliskomkontaktusaljudima.Ovipsisunajeeuhranjeniirazmaeniipre svegadajurefleksekojiseizraavajuutenjizakontaktomsavlasnikom. Preovladavanjepojedinihrefleksamoebitiiprivremenapojava.Kodgladnogpsapo praviluepreovladavatirefleksiishrane.Sastavkrvigladnogapsakarakteriese odreenimhemijskimreakcijama,kojenadraajnodelujunanervnecentreumozgu.U krvisitogpsanalazesematerijekojekoenjihovuaktivnost.Saovogastanovitaje jasnozatojepotrebnodapridresuripasasakonstantnomikontrastnommetodomi metodomkodkojedejstvapsapodstiemohranom,PASTREBADABUDEGLADAN.U tomsluajupsipokazujudalekoveuzainteresovanostzahranupajeiuspehuradu vei.Preovladavanjepolnihrefleksatakoesepovremenopojavljuje,zavisnoodstanja. 3.2USLOVNIREFLEKSI Uslovnirefleksisuonikojepasstieutokuivota,pomouiskustva,probeilidresure. Ponaanjepsaseformirauosnovinaraunuslovnihrefleksa,zatotoseonistiu. teneuprvovremedokneojaa,odravasvojivotnaosnovubezuslovnihrefleksa,a kasnijesejavljaitavnizindividualnihreakcijakojegaosposobljavajuzaivot.teneod mesecdanaveidezaovekomkojimudajehranu,dolazinapoziv,nevrinuduu sobi,reagujenarei"nediraj"itd.Odrastaopaspomou,estovrlosloenog ponaanja,nabavljasebihranuiostalotomujepotrebnozaopstanak.Svaovadejstva kodpsasustvorenairezultatsunjenogasukobasauslovimaspoljnesredine,tj.rezultat suiskustvapokuaja. Uslovnirefleksisestvarajunaosnovubezuslovnih.Dabisestvoriorefleks,trebadati signalkomandu,posleegatrebastvoriti,izazvatibilokojibezuslovnirefleks,datipsu hranuilidelovatinekimdrugimbezuslovnimnadraajem.Ponekadtrebadadreserneko dejstvoizazivaiuvrujesamopomoujednogteistogbezuslovnognadraaja,na primer:pritisakmamljenjahranom. Naprimer:akodreserelidapomouzvunekomandepostignedapaskojisekree sedne(bezuslovnirefleks,reflekspoloaja)ondaonmoradratipsazapovodnikblizu okovratnikauzistovremenopotiskivanjerukomnasapipsa.Ovajpritisakizaziva bezuslovninadraaj,kojikodpsadovodidoodgovarajuezatitnereakcijerefleks sedenjapomoukogapasoslobaasebeodpritiskarukedresera.Poslenekoliko uzastopnoponovljenihovakvihnadraajadejstvauzzvunukomandu"sedi",kojamora dasedamalopredejstvadreseroveruke,paspoinjedaizvravaradnjusedenje samonakomandu"sedi"inatajnainizbegavapritisaknasapi.Naovajnainpomou bezuslovnogiuslovnognadraaja,kodpsasestvarauslovnirefleksnakomandu.Za boljeusvajanjeuvrenjeodnosnogrefleksa,nakonsedanjapotrebnojedatipsu hranutoigraulogubezuslovnoguvrujuegnadraaja. Svadejstvakojasekodpsapostiudresurom,izazvanasuuslovnimrefleksima. Uslovnorefleksnevezesejavljajukaoprivremeneveze,onesebrzouspostavljajuali moguibrzoieznutiilisezamenitidrugima.Pokuajtedvatriputaodgurnutitene kadaonoprilazikvamaionoeprestatitodaradi.Akopripozivupsanakomandu "ovamo"neotkrepljujemonjegovdolazaksahranomimilovanjem,pasepostepeno prestatidaizvravavaenareenje. Sposobnostprivremenihveza,kojeleeuosnovuuslovnihrefleksa,daselakostvaraju, iezavajuizamenjuju,imavelikoznaenjezaprilagoavanjepsauslovimaspoljne sredine.Sveseunjihovojokolininaovajilionajnainmenja:iezavajunavike, pojavljujusenoviljudi,predmeti,ivotinje,menjajusepotrebepasa.Iprisvimovim

promenamapasseprilagoavanovimuslovima.Kakosevrepromeneusredini,tako sestvarajuinovirefleksikojisukorisnipsuunovimuslovima. Uslovnirefleksisemogujakorazlikovatijednioddrugih.Presvega,trebarazlikovati prirodneivetakeuslovnereflekse.Prirodniuslovnirefleksisuonikojisestvarajuna osnovubezuslovnognadraaja.Naprimer:kadapasosetimirishraneilijeugleda.Ako hranadoeuusnuupljinupsaondadelujekaobezuslovninadraaj,tj.izazivapojavu bezuslovnogrefleksaishrane(luenjepljuvakeitd.)takodaekasnijeinavidimiris hranekodpsadoidopojaveprirodnoguslovnogrefleksa(luenjepljuvake).Znaida mirismesailimleka,kaoipoglednanjih,kodpsadelujekaoprirodniuslovninadraaj. Kakopokazujuogledi,tenekojenikadanijedobijalonekuhranu,neereagovatina ovakvenadraajerefleksimaishrane. Prirodniuslovnirefleksi,javljajusekodpasavrlobrzo,estoputavenakon23 ponavljanja.Njihovobrzostvaranje,tj.nakonparponavljanja,govorizatodasuonipo svojimosobinama(prirodniuslovnirefleksi)vrlobliskibezuslovnimrefleksima. Zadresurupasaprirodniuslovnirefleksiimajuvelikoznaenje.Ispoetkapasprilazi ovekukadamuonpokazujehranu,kojadelujeiakojeudaljena,kaoprirodninadraaji dovodidoreakcijepsaodnosnonjegovogprilaenja.Predmetzaaportkojidreser pokreeisprednosapsa,delujekaoprirodninadraajzareflekshvatanja.Zahvaljujui tome,paskrozdresurupoinjedashvatapredmetzaaport.ovekkojibei,predstavlja prirodninadraajzaitavsistemrefleksapraenja;gonjenja.Dvadotriputaponovljen trzajpovodnikadovodidotogadapasshvatidasemorapomeriti. 3.2.1USLOVNIREFLEKSIstiuseutokuivotaipridresuri 1.Pozitivniuslovnirefleksizasnovaninaprocesupodsticanja.Primer:dolaenjedreseru uzsavlaivanjeprepreka. 2.Negativniuslovnirefleksizasnovaninaprocesukoenja.Primer:zabrana uzdravanjeodrazliitihdejstava. 3.Prirodniuslovnirefleksi.Stvarajusenaosnovurazliitihdejstavabezuslovnih nadraaja.Primer:mirisividhrane. 4.Vetakiuslovnirefleksi.Stvarajusenaodreenenadraaje,potpomognuti bezuslovnimrefleksimaishraneiodbrane. 3.2.2USLOVNIREFLEKSIIogaREDAzasnovaninabezuslovnimrefleksima 1.Nadjaavajuiuslovnirefleksbeznadraaja, 2.Zaostajuiuslovnirefleksbeznadraaja, 3.Pridruujuiuslovnirefleksbeznadraaja. 3.2.3USLOVNIREFLEKSIIIogaREDAzasnovaninauslovnimrefleksimaIogareda
3.2.3.1USLOVNIREFLEKSIREDA

a)Bezuslovninadraaj, b)UslovninadraajIredaKOMANDA, c)UslovninadraajIIredaGEST.

3.2.3.2USLOVNIREFLEKSIIREDA

Ukolikosekodivotinja(kakojetodokazaoPavlov)unizugeneracijaformirajusamo jedniteistiuslovnirefleksi,touslovljavadasevezaumozgubrzouspostavljaipostaje prirodna.Krozduiperiodvremena,dolazidanekadauslovnirefleksipostaju bezuslovni.Potvrduoveteorijenalazimounekojspecijalizacijipasa.ovekjedresirao jednogapsadamupomaeulovu,drugogadavozisaonice,treegazauvanjestada

naselja,akaorezultattogajedaraznerasepasalakopodleusamoodreenojdresuri. Odreenarasapasabrzosedresirazauvanjekuedvoritaaliodnjihnemoemo dobitidobroglovakogpsa.tenelovakihpasavenakonmalepodrkeidepotragu. Nasledno,paszavuubrzosenaviknenanoenjeamovaiposlunostgoniu. Vetakiuslovnirefleksisuonikojisestvarajunaodreenenadraajekojinisuu neposrednojvezisabezuslovnimnadraajima. Takonaprimer:zvukzvona(komanda)nemanikakveneposrednevezesanadraajem ishraneilisarefleksompoloajasediilistoj.Oniprirodnoneizazivajukodpsa zauzimanjesedeegpoloajailileeegpoloaja.Zastvaranjevetakoguslovnog refleksa,svakinadraajzapsatrebadasepropratidejstvomodreenogbezuslovnog nadraaja,naprimer:hranom.Zavisnoodtogakojiemobezuslovninadraajkoristiti (hranailipritisak,zvonoilikomanda),uslovninadraajdobijarazliitoznaenje.Akose potkrepljujehranom,komandaepostatiuslovninadraajishrane.Pasnakomandu "ovamo"prilazidreserudabidobiohranu.Akosekomandaproprati(potkrepi)sa mehanikimnadraajem,dolazidozatitnogodbrambenogrefleksaipaspoinjeda izvravaradnjuposlekomande"ne"ukolikojeranijeovakomandapraenajakim trzajempovodnika(bezuslovnimnadraajem).Uprocesudresurekodpasasena osnovuprirodnihbezuslovnihrefleksastvarajuvetakiuslovnirefleksi. Potrebnojerazlikovatiuslovnereflekserazliitogreda.Pridresuriseiskoriavaju uslovnirefleksiprvogidrugogreda. Uslovnirefleksiprvogaredastvarajusenaosnovubezuslovnihrefleksa,naprimer: stvaranjeuslovnogrefleksanazvunukomandustvarasenaosnovuhranidbenihi mehanikihbezuslovnihrefleksa.DokseuslovnirefleksiIIredastvarajunaosnovu uslovnogrefleksaIreda.Naprimer:veinauslovnihrefleksanageststvarasena osnovuranijestvorenihuslovnihrefleksapokomandi.Radnjekojesestvarajui uvrujukodpsauprocesudresurejesugranineradnjeisastojeseizjednogailiniza uslovnihrefleksameusobnopovezanih. Ovakosloenadejstvakojasekodpasastvarajuuprocesudresurenazivajuse NAVIKAMA.
4.ZAHTEVIKOJISEPOSTAVLJAJUPREDDRESERA

OsnovnifaktorkojiuprocesudresureutienaponaanjepsajesteDRESER.Toje razumljivo,jeronizabiraiprimenjujenapsapotrebnenadraajepomoukojihekod psadobitipotrebnereflekse.Moemoreidauspehuradusapsomzavisiodtogakako esedreserpremanjemuodnositi,kolikojedresersposobanpripremljenikolikoe umetidaprimenitosvojeznanje. Dresertrebadaraspolaeodreenimznanjemkojejeneophodnozadresurupasa. Dresertrebadaimaodreenuteoretskupripremu,tj.moradaznaosnovnestavovei principedresure.Tomuomoguavadaelastinoibrzoreavasvezadatkekojise pojavljujuutokunjegovograda.Onmoradaupoznaindividualneosobinepsa,da pravilnoizabirapotrebnemetodedresureinainezastvaranjepojedinihnavika,pri emumorapravilnodaprimenjujepremapsuprinudu,nagraduizabranu.Samostalnim teoretskimradom,dreserebitisposobandaotklanjaablonusvomeraduidobro podesisvojepostupkepremapsu. Dreserpriradusapsommorauvekkoristitiiskustva.Poetnikudresuritrebadakoristi iskustvainstruktoraiboljihdresera.Dresertokomradasapsimastieisopstvena iskustva.Poetnikudresurimorasekoristitionimiskustvimapomoukojihsenanajbolji naintehnikistvarajunavike.Izovogaproizilazidajenajefikasnijeinajboljeuobuci

dresera,pokazatinain,nainprimera,pomoukogabuduidresermoevidetikakose postavljajuodreeneradnjekojedovodedobrzoguspeha. Zavremedresure,dresermoradaovladaponaanjempsa.Onveupoetkurazmilja onainuidoslednostisvojihdejstava.Svareenjakojadreserpreduzimautoku dresure,nesmejuimatisluajankarakter,vemorajubitistrogoodreena. Vrlojevanodaseodreenoreenjedejstvo,sprovodiistrajnodabiseodpsadobilo onotoseeli.Utokudresure,dresertrebadaizvlaizasebezakljukeouspehui grekama,tomuudaljemradupomaedakoristionotojedobroiodstrani nedostatke.Dresermorapoznavatipsa,onmoraznatidalijeonzdrav,uzbuen,kada segoniitd.Onsemoratruditida,pomogustvu,odstranineeljenepojaveidakoristi onotopomaepridresuri. Zadresurujevrlovanatzv.zainteresovanostpsadaonaaktivnoreagujenasvadejstva oveka(radoispunjavanjegovukomandu,dobroreagujenarazliitenadraaje).Ovu zainteresovanostpsazarad,ponekadmoemoodravatipomouodreenogreima ishrane,dokseudrugomsluajuonajavljakaorezultattenjepsazakontaktomsa ovekom.Ovotrebadabudeposebanpredmetrazmiljanjadresera,kojisemoratruditi daprimenjujeraznovrsnadejstvausvomeraduidaizabiratakvemetodekojenee umanjitizainteresovanostpsazaradiligaumarati. Svakidresermoranastojatidausvojiodreennainradakojiemuobezbeivatinajvei uspehpridresuri.Presvega,onmoradaposmatrapsa,dauoisvenjegoveosobine,da biuvideokakopasreagujenaodreenadejstva,kakoseodnosipremanjemukaoi premadrugimpojavamaunjegovojokolini. DRESERMORADABUDESTRPLJIV,jerbezteosobinenemoedasauspehom obavljasvojrad,kojizahtevamaksimumstrpljenja.Deavasedaproedostavremena ujalovimnaporimadokpasneusvojiodreeneradnje.Vrlojevanonegubitimoralza
vremeneuspeha.urbaibrzopletostlakomogupokvaritirezultateviednevnograda.

Vanaosobinadreserajestesmelostiljubavpremapsima.Bezljubavipremapsu,dresura
jeneinteresantanipovranrad.Iobrnuto,strpljivipaljivprilazpsuieljazapraenjemsvakog korakapsakauspehu,iniuvekovajradneobinoprivlaniminovim.

Kaozakljuakmoesereidadresuranijesamozanatveiiskustvoizahtevzaveliku ljubavprematomposlu.
5.USPOSTAVLJANJEKONTAKTASAPSOM

JedanodosnovnihuslovakojiobezbeujeuspehpridresurijestePRAVILANODNOS IZMEUDRESERAIPSA. Ovajuzajamniodnosmoraseuspostavljatiutokucelokupnogradapridresuri,zavreme stvaranjakodpsasvihsistemauslovnihrefleksa.Naroitoutokuoptegkursadresure kojimseobezbeujestvaranjenavikakodpsainjegovoponaanjepotinjavadresuri. Pravilanodnospsapremadreserukarakteriesedobromposlunou,poverenjemi poverljivimodnosompremanjemu,priemunesmedapostojinikakvabojazan.PASSE

NESMEPLAITIDRESERA.

Pojavastrahaiplaljivostipsauodnosunadreseradolazikaorezultatnepravilnog odnosadreserapremapsu.Formiranjeodnosaizmeuovekaipsapoinje navikavanjempsanasvogadresera,azaovojepotrebnonekolikodanarada.Zaovose vremepasupoznajesanovimovekomikodnjegasejavljajunoviuslovnirefleksi,koji musluedaseprilagodiosobinamatogaoveka. Dresernapsadelujekaosloenkompleksannadraaj.Onnapsapresvegadeluje

svojimspoljanjimizgledom:oblikomodee,rastom,nainomsvojihpokreta,glasom, izrazomlicainakrajuindividualnimmirisom. Sveosobinesvogadreserakojenjegaodvajajuoddrugihljudi,pasdobroitrajno zapamtijouperiodunjegovogprivikavanja.Naroitovelikiznaajzanjegaimaglas dreserakojimovajizdajekomande.Sveosobinenjegovogglasa(jaina,visina,toni boja),paspoinjedalakorazlikujeodglasadrugihljudi.Ukolikosukodnjegaformiranii pravilniodnosipremadreseru,ondaeonizvravatikomandekojemuovajizdaje svojimglasom. Pastakoedobropamtiitipinepokretesvogdresera.Akosuoninagliiisprekidani,oni uperioduprivikavanjapsaizazivajukodnjegaodbrambenureakcijuuviduagresivnosti iliplaljivosti,atooteavanavikavanjepsanadresera. Velikoznaenjepriuspostavljanjuprvobitnogkontaktadreserasapsomimajunadraaji ishraneuvidudavanjahraneiliposlastice.Dreserjeduandasistematskihranipsai navikavapsanasebeimesenepoverenje(odbrambenirefleksi)postepenopretvarajuu reflekseishraneipasstiepoverenjepremadreseru.Poredovoga,velikiznaajza uspostavljanjepravilnogodnosapsapremaoveku,imajuietnjekojeovajizvodisa psom,jerjeorganizmuzanormalnoobavljanjesvojihfunkcijapotrebnokretanje.Dok zatvorenodranjepsauodgajivanicamaistanovima,ograniavaobavljanjeovih potrebapsa.etnjaiigrauizvesnomstepenunadoknaujeovajnedostatak.Za privikavanjenadreseraonihpasakojiimajumalumogunostkretanja,etnjaiigraimaju ponekadveeznaenjenegohranjenjeidavanjeposlastice. Utokudresure,znaajdreserazapsapostepenoraste.Putemformiranjarazliitih uslovnihrefleksa,dresersvevieuvrujepoverenjesvogapsapremasebi.Veliko znaenjepritomeimapravilnaiblagovremenaprimenapodstiuihnadraaja,kao davanjeposlastice,milovanje,pohvala"takojedobro"itd. Potrebnojeznatidaredovniodlazakkodpsa,njegovoienje,kupanje,takoeimaju uticajnauspostavljanjeneophodnogkontakta.
6.POMONIKINJEGOVZNAAJPRIDRESURI

Pridresurijeponekadpotrebnotraitipomoodpomonika(markiranta).Onmoeimati razliituulogu. Pridresuripsazauvanjekuedvorita,ulogapomonikasastojiseutomeda pomognestvaranjukodpsauslovnihaktivnoodbrambenihrefleksapripribliavanju nepoznatihljudi.Pas,zavisnoodzahteva,trebadalajenanjih,ilidaupozoravananjihovo

pribliavanjebezlajanja,zatimihpratiinakrajuzadrava.Najsloenijaulogapomonikajepri dresuripsazapraenjetraga,odnosnozapronalaenjelicailinatraguostavljenogpredmetapo mirisutraga.

Dreserujepotrebnasaradnjapomonikaprinavikavanjupsanatraganjezaovekom.

Pomounjegasepostiedapaspoedapratiovekapomirisutraga.Zapomoniketreba uzimationeljudekojisuokretni,smeliiistrajni.Vrlojevanodaipomonikbudesposobanida seveupoetkuupoznasaosobinamaiponaanjempsakojisedresira.

Pomonikajepotrebnopomogunostitoeemenjati,kakobisepasprivikaona ostaleanesamonajednog. Pridresuripsazaodreenenamene,pomonikigraulogudrugogdresera.Onjeduan darazvijakodpsaprivrenostsebikojaobezbeujestremljenjepsapremanjemuiod njegapremadreseru.Uovomsluaju,potrebnojeimatistalnogpomonika.

7.PROCESIUZBUENJAIKOENJA

Uosnovinervnedelatnostipsaleedvaprocesa:uzbuenjeikoenje.Uzbuenjebilo

kojegrupeelijaukorihemisferavelikogmozgaizazivaaktivnodejstvoodgovarajuih organa(dejstvoorganazavarenje,kontrakcijemiiaitd.).Paskojitri,ispoljava orjentirnureakciju.Pasispunjavaovuilionukomanduzatotosekodnjegauzbude odgovarajuegrupeslunih,vidnihipokretnihelija. Koenjedajesasvimsuprotanefekat.Onoprekidarefleksnodejstvo,zadravaga.Procesi

koenja,premaPavlovu,imajuistotakovanuuloguuivotukaoiprocesiuzbuenja.Pridresuri secelinizrefleksastvararazvojemprocesakoenjaukorivelikogmozgapsa.Natojosnovise formirajunavikekodpsa,naprimer:daneidezavlasnikomvedasedugozadrinajednom mestupokomandi"sedi"ili"mesto",danelajezavremestraarskeslube,daseneobazirena sporednenadraajeitd.Svakostvaranjeodreenenavikezahtevasadrugestrane,koenje mnogihdrugihrefleksa.

Obaovaprocesauzbuenjeikoenjenalazeseutesnojuzajamnojvezi.Pojava jednogodovihprocesa,uslovljavaistovremenupojavudrugog.Jaina,dubinakoeeg procesazavisiodintenzitetauzbuenjaiobrnuto.Svakodejstvopsadeavasepri uzbuenjujednihelijamozgaikoenjudrugih.Razlikeutomodnosumogubitiu jednomsluajusamoupretenomrazvojukoeegprocesaaudrugomuzbuujueg. Zatosemoereidasedresurasastojiutome,tooveksvakiputnaovajilionajnain podstieilikoipsa. Dejstvonakoruvelikogmozgaspecijalnoorganizovanihnadraajadovodidorazvoja ovihprocesaidostvaranjapotrebnihrefleksa. Davidimopokakvomsezakonuiunervnomsistemupsaostvarujeuzajamnodejstvo procesauzbuenjaikoenja? PremauenjuPavlova,obaovaprocesaprilikomsvogakretanjapomasimozga potpadajupodtriosnovnazakona:IRADIJACIJA,KONCENTRACIJAiUZAJAMNA INDUKCIJA.
IRADIJACIJAjeirenjeiznekogpunktaumozguprocesauzbuenjailikoenja.Ovoirenje procesauzbuenjailikoenjanestajekadanapsadelujenadraajveejaine.Ovasepojava koristipridresuridabiseizazvalaizvesnadejstvakodpsakojasupotrebnaoveku.Naprimer: dabidobio(postigao)lavepsa,dresergavezuje,milujegaazatimodlazi.Podolaskuodnosno odlaskudresera,pasponedaseotimasapovodnika,trisajednenadrugustranu,skae,skii ipoinjelajati.Nagliprekidkontaktaimazapsa(kojijenavikaonakontaktsaovekom)jako nadraajnodejstvoiprocesuzbuenjairidirapomasimozgazahvatajuisvenoveinove njegovedelove,izazivajuipritomerazliitadejstvakodpsaispoljavajuiglasnureakcijupri emupasnastojidazadridresera.

KONCENTRACIJOMnazivamoobrnutupojavu,prikojojdolazidosakupljanjanadraaja kojiizazivajuuzbuenjeilikoenjeustrogoodreenimgrupamaelijamozga.Tako, nakonnekolikoponavljanjapasnauidaodajeglaslajesamonakomandu,bez sporednihdejstava. Nadalje,prouavajuiviunervnudelatnostPavlovjeustanoviodajepojavauzbuenja praenakoenjemdrugihdelovaukorimozgaiobrnuto,pojavaognjitakoenja praenajeuzbuenjemilipoveanjemnadraenoudrugihdelovakore.Ovakvapojava suprotnihodnosa,nazivaseINDUKCIJA. Opadanjeuzbuenjakojedolazikaoodgovornapojavuognjitavieguzbuenja, Pavlovjenazvaonegativnomindukcijom.Negativnaindukcijasemoevidetinaprimer:u kadapasodbijedaizvrikomanduovekaneposrednoizapucnja,kojijeproizveden prviput(nakojipasnijenaviknuta)tedelujekaojakzvuninadraajnamehanizam negativneindukcije,izazivajuikoenjeugrupamanervnihelijaodkojihzavisi shvatanjekomandeiizvravanjepotrebnogdejstva.

Pozitivnaindukcijaje,nasuprotprethodnoj,povienjeuzbuenostikojeseizaziva pojavomkoeegprocesa.Tako,naprimer:poslekomande"ne"kojaizazivakoenje nekereakcije,ponekadpasponebrereagovatinadrugekomande.Poslejakog nadraajakojiizazivabuenjeaktivnoodbrambenihrefleksa,pashalapljivijepojede hranu. Koenjenijejednako.Pavlovdelikoenjeudveosnovnegrupe:pasivnoiaktivno. Ugrupupasivnihkoenjaspadajuonakoenjakojasekodpasajavljajukaoodgovorna nadraajekojidelujutakodasekoenjemorapojavitiukorimozgapsa.Pripojavitakvih koenja,gotovosvezavisiodosobinenadraaja,ijedejstvopaspasivnoprima.Kod toga,velikoznaenjeimatipvienervnedelatnostikomepaspripada.Otudajei razumljivnazivovogakoenjapasivnimilibezuslovnim. 7.1OBLICIKOENJA: KOENJE(processuprotanuzbuenjukojiseispoljavazaustavljanjemdejstava odreenihnervnihcentara). 1.Bezuslovno(pasivno)koenjesamosestvara. 2.Uslovno(aktivno)koenjemoraseizazvati. Spoljanjekoenje,izazivaprivremenozadravanjepojaverefleksa.Primer:skretanja napostraninadraaj. Graninokoenje,izazivaduezadravanjepojaverefleksa.Primer:koenjeposle pucnja. Iezavajuekoenje,izazivagaenjeuslovnihrefleksaprinepotkrepljivanjuuslovnih nadraajabezuslovnima. Diferencirajuekoenje,obezbeujeprocesstvaranjarazlikeprimenomnadraajapri stvaranjuuslovnihrefleksa. Zakanjavajuekoenje,sreesekodstvaranjaproduenihuslovnihrefleksa.Primer: zadravanje. SANjeoptekoenjekorevelikogmozga,imeseobezbeujeobnavljanjenjegove delatnosti. Pasivnokoenjejeonokoenjekojesejavljapridejstvunapsajakihivrlojakih nadraaja,kojiuveojmeridraenjegovnervnisistem.Uzbuenjeelijapoveava njihovuradnusposobnost.TakvajekoenjaPavlovnazvaoOGRANIENIM.Pojava ovogagraninogkoenjauvapsaoddrugihopasnihponervnisistemnadraajaitime smanjujemogunostpojavesmrtnihnadraaja.Otudadolaziidruginazivzaovo koenje:ODBRAMBENOKOENJE.Graninokoenjemoeseproduitidugoiza prestankadejstvanadraajakojigajeizazvao.Udresuri,graninokoenjesekodpsa estopojavljuje.Naprimer:kodpucanjauneposrednojblizini,pasutokunekog vremenanereagujenakomanduoveka,odbijadauzmehranuipokazujetromost.Sve ovenepoeljnepojave,oteavajudresuruikvarepsa.Zatojepotrebnopucanjizvoditina veemodstojanjuipostepenogapribliavatipsu. Ponekadsegraninokoenjekodpsajavljaiposleesteprimenejakihmehanikih nadraaja,kaotrzajipovodnikom,grubiotarudaracbiem.Pasupoetkuponeda otkazujeizvravanjekomandikadaseestoupotrebljavajupomenutiobliciprinude. Zatim,onprestajedaseodazivanazvunesignaleigestovekojiizazivajukodnjega drugodejstvo(snagomiradijacionogkoenja),postajetrom,dolazidonepoverenja premadreseruistrahaodnjega.Svenamovogovoridautokudresure,dresermora

maksimalnodaizbegavaprimenujakihprinudnihdejstavaidaihmoeupotrebitiu krajnjemsluaju,strogoimajuipritomeuvidutipvienervnedelatnostipsainjegove individualneosobine.Graninosekoenjemoepojavitikodpsaiusluajukadaovek prednjegapostavljanemoguezahteve.Naprimer:terajedapreskoisuvievisoku prepreku,todovodidoprenaprezanjanervnogsistemapsaipojaveponekadvrlo postojanihtrajnihoblikagraninogkoenja.Takoesegraninokoenjekodpsamoe pojavitikadaovekstalnoprimenjujepremapsujednoteistodejstvo.Naprimer:akoon utokujednogzanimanja,psateradajednuvebuizvodivienegotojetopotrebnoi mogue. SVEOVONAMGOVORIDAUPROCESUDRESUREPASA,NESMEMO POSTAVLJATIPRETEKEZAHTEVEKOJEONINEMOGUIZVRITI,KAOIDARAD SANJIMAMORABITIRAZNOVRSTANIDASENAJEDNOMZANIMANJUIZVODE2 3VEBEILINAVIKEKAOIDASEUVRUJURANIJESTEENISISTEMI USLOVNIHREFLEKSA. Poredgraninogkoenja,ugrupupasivnihkoenjaspadaitzv.SPOLJANJEKOENJE. Ovosekoenjeizazivadejstvompostranihspoljanjihnadraaja,razliitejaine,na nervnisistempsa,zaodreenodejstvo.dreser,recimoizdajekomandu,alipasne reagujenanju,venjuiponekomtragu.Udrugomsluaju,ivotinnjuodvraa prislukivanjerazliitihzvukovailigledanjeunovepredmeteitd.Uosnoviovepojavelei stvaranjenovogognjitauzbuenjaukorivelikogmozgakojeponitavailioslabljuje potrebnuuslovnurefleksnudelatnostpsa. Kaonajeiuzrokspoljanjegkoenjajesupojaveorijentacionihrefleksa.Kodveine pasaonisebrzogaseuporedosaupoznavanjempsasaspoljnomsredinom.Spoljanja koenjakojaoteavajuradsapsommogunastatiikaorezultatpojaveognjita uzbuenjaukorivelikogmozgakaorezultatpojaveodbrambenihrefleksa.Spoljanje koenjekojenastajenaovajnain,moebititakoedugotrajno.Naroitoestoseova pojavasreekodpasakojisunepravilnoodgojeniinisuseblagovremenooslobodili opreznostiuokolnojsredini,nisunaviknutinapojaveuspoljnojsredini.Saovakvim psimatenadima,trebaestoizvoditietnjeitosvakiputu,zanjega,razliitoj (nepoznatoj)sredini,hranitiihpripojavipasivnihodbrambenihrefleksa.Kododraslih pasa(polnozrelih),spoljanjekoenjesevrloestojavljakaorezultatispoljavanjapolnih refleksa,posebnoseovoodnosinamujake.Koenjekojesepritomeispoljava, karakteriesebrzinom,intenzitetomijainom.Takvosekoenjenemoeugasiti. Nadraajekojiizazivajuovokoenje,PavlovjenazvaoNEUGASIVIM. Neophodnojedadreserotklonisamestagdeseizvodiobuka,svenadraajekojimogu izazvatipolnereflekseiomestidresuru.Zavremegonjenjakuje,njutrebadrati izolovanodamiriskojionatomptilikomiri,nebidoprodopsakojisedresira. Spoljanjesekoenjejomoepojavitiiusluajupojaveaktivnoodbrambenogrefleksa jednogpsapremadrugome. Uuslovimagrupnedresure,vrlojevanonavremeprekinutitakvereflekseisamimtim onemoguitirefleksetakvevrste.Pokuajpasadaseponuujedatitrebaprekinuti komandom"ne",trzajempovodnikai,eventualno,udarcima.Upoetku,netrebapse dovoditijednnogbluzudrugog.Tosemoekasnijekadaseonepriviknujednanadrugu. Spoljanjekoenjemoesepojavitikodpasaipoduticajemunutranjihnadraaja.Na primer:kodprepunjenostimokranebeikeupsa,moguieznutisvirefleksikretanja kojinemajuvezesanervnimcentromzamokrenje.Izovogasevidizatojevanodase prepoetkadresurepasproeta.Spoljanjemkoenjunisupodlonesvenavikepsau

istojmeri.Nedavnostvoreniuslovnirefleksikoesebreoddobrouvrenihrefleksa trajnihnavika.Dakle,tosurefleksikodpsaboljestvoreniiuvrenitoonmanje obraapanjunapostranenadraaje.Izovogaproizilazidasapsomtrebaraditiu odsustvusporednihnadraajaazatimihtrebanavikavatiinatajnainodstranjivati njihovkoeiuticaj.Podlonostuslovnihrefleksaspoljanjemkoenjuzavisitakoeod kontaktadreserasapsom.Odtogasakolikomjainomidejstvomnapsadeluju nadraajiodpostranih,ondaognjitauzbuenjakojanastajupoduticajemdejstva zvunekomandeigestadresera,koeovepostranenadraaje.Poredtoga,dresermora umetiidasekoristiikoeimuticajemkomande"ne",kojasedajekadasekodpsa pojavljujenepoeljnodejstvo.Ovokasnijezanjegapostajeuslovnokoenje.Ovu komandunetrebaupotrebljavatisamopripojavipasivnoodbrambenihrefleksa.Isto dejstvoimainadraajkojisejavljaponavljanjemkomandeodsenimtonom.Usredstva kojimaseupravljaponaanjempsaurazliitimokolnostimaspadaimehanikodejstvo.
8.OBLICIAKTIVNOGKOENJA

Dosadasmogovorilioonimoblicimakoenjakojiseuglavnomjavljajupoduticajem spoljanjihuslovanapsaikadaseukorimozgapsaodmahpojavljujekoeiproces,tj. beznekeprethodneobrade. Zarazlikuodpasivnogkoenjabezuslovnog,kodpsamoedoiidoaktivnogkoenja uslovnog.Ovokoenjesestvarapostepeno,kaorezultatodreenihuslova,istokaoi uslovnirefleksi:postepenosepripremapasdareagujenadatenadraajeodreenim nainomaktivno. Razlikujemotrioblikaaktivnogkoenja. Aktivnokoenjekojeserazvijabezpodsticajaovihilionihrefleksaivotinje,Pavlovje nazvaoIEZAVAJUIM. Zavremedresurejavljasemnogorazliitih,dreserunepotrebnih,refleksa.Veinaod njihkoisebrzo,jerdresernepodstiepsaprinjihovojpojavi.Recimo,datajekomanda "sedi"apasnesednevelegne.Dreserneepodstaiovodejstvo.Kaorezultattoga,u refleksnomlukudolazidozaustavljanjaovogadejstvajerpsunekoristi.Razvijaseproces
aktivnogkoenjaionoseprestajepojavljivati.

Ponekaddresernesvesnostvarauslovezarazvijanjeaktivnogiezavajuegkoenja ondegdetonebismeodaradi.Naprimer:neiskusnidreserupoetkudobijepotreban reflekszatimponedaponavljakomanduneterajuipritompsadavripotrebneradnje inepotkrepljujuikomandu.Utomsluajuiezavajuakoenjaponuseformiratiu punktove(ukorivelikogmozga)dovodeidoodreenihrefleksa.Pritomejedovoljno ostavitiuslovninadraajbezpodsticajabezuslovnimsamosedamputapadaoslabe uslovnirefleksi. Dogaenjauslovnihrefleksamoedoiiusluajuakosepraktinazanimanjaizvode neuredno,akosupauzezanimanjadugeiakopsanetreniramo. DIFERENCIRAJUEkoenje,kakomusamoimekae,uslovljavadapasrazlikuje pojedinepojave:pasrazlikujejednuvisinuzvukaoddruge,manjeilijaeosvetljenjeitd. Pridresuriputemrazvijanjadiferencirajuegkoenja,dreserpostiedapasrazlikuje zvunukomanduodgesta,atimeitanogizvravanjapokretasamogpsa. Neophodniuslovzapojavuaktivnogkoenjajestesuprotstavljanjejednihnadraaja drugima.Ovosuprotstavljanjepostiesetimetodreserdajeistovremenodva nadraaja,prijednompodravapsaapridrugomne.Naprimer:dreserraznesestvari sarazliitimmirisimaidovedepsa.Usluajukadapasponebriljivodamirieonu stvarkojajezatonamenjena,onbodripsasa"takojedobro".Meutim,usluajukada

sepasduezadravakodnepotrebnihmirisa,ontoneini,ve,naprotiv,izdaje komandu"ne"inatajnainorganizujekoenje.Takosekodpsanaizmeninojavljana odreenimelijamauzbuenjeanadrugimkoenje.Pritomeseuzbuenjeuvelikoj meritadapojaavapozakonimaokojimajevebilorei(diferencijalno),dasvakiput pojaavakoenjeiobrnuto,proceskoenjaselokalizuje,asamimtimijaina nadraajnogprocesa.Ovoseodnosiinasamepokretepsa.Dresersvakiputpodstie naonepokretekojiuveojmeriodgovarajunjegovojzamisli,anepodravanepotrebne. Kaorezultattoga,paspoinjedarazlikuje(diferencira)svojepokrete,dajuisamojasna dejstvaodreeneforme. Izsvegareenogsevidi,kolikajeulogadiferencirajuegkoenjazastvaranjekodpsa potrebnihrefleksautokudresure.Bezovakvogorganizovanjadiferencirajuegkoenja, nemoguejedobitinijednunavikukodpsa.Zatodresermoradasaposebnompanjom prilazipravljenjuplanasvogarada.Ukolikoonpodravadejstvapsakojasunetana,to takoevodikaiezavanjumnogihvestvorenihnavika. Koenjekojeserazvijaizadatognadraaja(kasnije)poPavlovusenaziva ZAKANJAVAJUE. Pridresuri,organizacijomovakvogakoenja,ukorimozgapsaobezbeujesestvaranje mnogihnavikakojezahtevajutzv.zadravanje.Naprimer:navikanakomandu"stoj".Navika

sedugozadravauodreenimpunktovimaitd.Dreserdajuitakvukomandu,razliitimmerama navodipsadajeizvri,upoetkumanjeakasnijesvevieproduavainakrajudobijadapasne menjasvojpoloajutokuviesekundiiminuta.Pritome,davanjepsuhraneilipodsticanjesve vieivieproduavauticajupoetkudatogsignala.Pavlovjedokazaodaoviusloviobezbeuju stvaranjeukorimozgapsakoeegprocesakojiobezbeujezadravanjepsauodreenom poloaju:sedi,stoj,leziitd.

Iziznetogasevididasesvakafinoaijasnoapokretapsapostiesamopostepenim procesomdresure,prikojojsemorajupotovatizakonirazvijanjaaktivnihprocesa koenjaukorimozgapsa.

9.METODEDRESURE

Svinadraajikojekoristimopridresurideleseuetiriosnovnegrupe:MEHANIKI NADRAAJI,NADRAAJIISHRANE,ZVUNEKOMANDEIGESTOVI. Mehanikinadraajisu:milovanjepsa,pritisakrukenarazliitedelovetelaitd.Pomou mehanikihnadraaja,dreserdajetelupsapotrebanpoloaj.Ovdespadaitrzaj povodnika,otarokovratnik,udarkorbaemitd.Takvadejstvaimajuvelikunadraajnu mo.Upoetkuoniuvekpomehanizmubezuslovnihvezaizazivajukodpsasamo odbrambenoponaanje.Kasnijepremanekimaodnjihpasmoeteiti.Spajanjemsa nadraajimaishrane,onipostepenoutokudresuredobijajusnagupodravajuih dejstava. Podnadraajimaishranepodrazumevamorazliitenainepokazivanjahranepsuna rastojanju.Tojetzv.prirodninadraajishranekojiizaziva(kakojetovereeno)sve moguereflekseishrane.Zatim,primenomudresuri,dejstvaishranemogubitii bezuslovnirefleksiinadraaji.Tobivaondakadasepsudadapojedehranupremakojoj seustremio.
10.NADRAAJIKOJEKORISTIMOPRIDRESURIPASA

1.Bezuslovninadraaji 2.Uslovninadraaji a)Mehanikinadraaji b)Nadraajiishrane

Komanda Gest Drugezvunekomande Miris(priraduponjuhu) Bolnimehanikiinadraajiishranepojavljujuseilikaobezuslovniilikaoprirodniuslovni nadraaji.Oniizazivajukodpsabezuslovneiprirodnerefleksekojinastajupoduticajem uroenihvezakojepostojeumozgupsa.Kakvobiolokoznaenjeimazapsaprimenau tokudresurerazliitihnadraaja? Paskojisedresirapomoubolnihmehanikihdejstavaenakomandu"mesto"ili odgovarajuigest,zauzetipotrebnupozuiumiritise,zatotoe,akotoneuradi,dobiti udarilitrzajpovodnikom.Komandeiligestutomesluaju,primoravajugadatoini,jertime
onizbegavabolnamehanikadejstva.

Pas,kogadresiramopomoudejstvaishrane,izvravaovekupotrebnuradnjuzatoda bisebiobezbediohranu.Natajnainpridresuri,svakiuslovninadraajdobijaznaenje zamenjujuegovogilionogbezuslovnognadraaja.Jedanistigestdreserailinjegova usmenakomanda,moedabudezajednogpsauslovninadraajishraneazadrugog uslovnimehanikinadraaj.Kakovidimoizdosadareenog,tozavisioddejstavakoja seprimenjujuutokudresure.Naosnovuovihbezuslovnihiprirodnihnadraaja,kretanje oveka,njegovapoza,zvucikojeproizvodiitd.dobijajuuloguuslovnihnadraaja(utoku dresure),kojipoinjudaizazivajukodpsadejstvokojejepotrebnodreseru. Uslovninadraajikojinamerudreserapretvarajuudejstvokojejekodpsaizazvano odgovarajuimrefleksima,nazivamoKOMANDAMA.Komandekojimasepridresuri sluimomogubitiujneividljive.Zvunakomandasesastojiiznizazvunihnadraaja. SovjetskinaunikVoroninjedokazaodapsimogurazlikovatisamokvalitetezvukaina jedneevritiodreenodejstvo,doknadruge,ne.Pasnerazumesmisaoizgovorenih rei,zatokomandukojasesastojiizodreenihzvukovanijemoguezamenitireima jednakimposmislu.Tosamozbunjujepsaidajeneodreenodejstvosanjegovestrane. Zvunukomandumoeovekusvakomsluajulakodaproizvede.Naroitiznaaj zvunakomandaimaprinonomradu. 1.Komanda(sloenizvuniuslovninadraaj) 2.Intonacijaizgovora Obinapokazna Podstiua Zastraujuazabrana Vidnekomandeseobinoizdajupomougestova,kojiseinerukama.Utomsluaju, svakoodreenodejstvodolazikaoodgovornaodreenigest.Naprimer:ispruanjeruke premadolejegestzaleanje,podizanjeulaktusavijenerukejegestzastajanjeitd. Gestsekoristizaupravljanjepsomnaveemrastojanju,kaoiuuslovimagdene smemoilijetekodavatizvunukomandu. METODIDRESURE.Metoddresurejenaindejstvanapsanadraajaodreenevrsteu ciljudobijanjazadresurupotrebnihrefleksa. Razlikujemosledeemetodedresure: 1.MEHANIKIMETODpredstavljadresurusaprimenommehanikihdejstava. 2.HRANOMPOSPEUJUIMETODoovommetodugovorimokadadresersvojrad zasnivanapospeujuemdejstvuhrane,doksemehanikodejstvorelativnoretko

koristi.OvajmetodjeupraksiprviprimenioiopisaoruskidreserDurov. 3.KONTRASTNIMETODprvigajeopisaopukovnikNikolajev(1899).Priovom metodukoristesemehanikadejstvauporedosahranompospeujuimipodravajuim dejstvom:milovanje,blagerei,pohvala"takojedobro". 4.METODPODRAAVANJA(IMITIRANJA)ovimmetodomnapsasedejstvujenataj naintoputamodapasposmatraraddrugogpsa,kojijeusavrioodreeneradnjeza kojemihoemodresiratinaegapsa.Uosnoviovepojaveleimehanizamnadraaja kojisupostojalizavremeoporativnognainaivota(atavizam),kaoiuperiodukadaje matiobuavalasvojutenad. Razmotriemoprednostiinedostatkenavedenihmetodanaprimer:uorganizacijeuticaja premasvakomodnjihsaciljemdadobijemojednuistunaviku,recimo"sedi". Dreserkojiradisamehanikimmetodom,izgovarakomanduipritiskarukomnazadnji deosapipsa.Ovoenateratipsadasedne.Njegovosedanjetrebapropratitiglaenjem, milovanjem.Pripokuajupsadaustaneilidanadruginainpromenisvojpoloaj, pritisakseponavljasajoveomjainom.Natajnainobezbeujemodueostajanje psautompoloaju(zadravanje).Priovomnainusveradnjeizazivamomehanikim dejstvom. Mehanikimetoddresureobezbeujevrstinustvorenihnavikaiposlunostunjihovom izvravanju.Tojerazumljivokadaseimauvidudasesvepostiepomoujakeprinude. Zavremedresurepomehanikommetodu,passemoenalazitiubilokomstanju:moe bitisita,polugladnaigladna.Uovompogledumehanikimetodjemetodkojizahteva manjeuslovaodostalihmetodadresure.Dreserukojiradisaovimmetodom,mogueje dobitiaktivneipasivneodbrambenereakcijerefleksekojisupotrebnizauvanjekue dvorita.Nedostatakovogmetodajetodreserzapsapostajesignalrazliitih mehanikihbolnihdejstava.Ovonasvojnainnaruavanormalankontaktizmeupsa injegovoggospodara,kojijeneophodanuslovzastvaranjenizasistemarefleksapri dresuripsazaslubuveze,sanitetskuisl.Mehanikimmetodomnemoguejedresirati psasaslabimnervnimsistemom. Uticajzaobrazovanjenavike"sedi",premahranompospeujuemmetodu,zasnivase naiskoriavanjuraznihnadraajaishrane.Dreserpokazujepsuposlasticu,nadnosije iznadglavepsakojazauzimapozusedenjaizkojemoevidetihranu.Priizvoenju ovogadejstva,svakiputsepsudajehrana,toomoguavastvaranjeumozgupsaveza (signalsedeapozahrana). Hranompospeujuimetodnemaonenedostatkekojejeimaomehaniki.Dreser,radei sapsom,zasvevremegahraniteseuspostavljapotrebankontakt.Zatoseodpasa kojesedresirajuovimmetodommoedobitimnogotota,tonijemoguedobiti mehanikimmetodom.Samimtimseiuslovnirefleksinaovajjaknadraajrazvijajuvrlo brzo. Nedostatakovogmetodajetajtosepomounjeganemoedresiratisitpas,jerutom sluajuonneeraditipotrebneradnje,ilieihraditinezainteresovano.Daljinedostatak jetotodreserprimenjujuipretenopozitivnadejstvapremapsu,nemoeobezbediti nepokolebljivostunjihovomizvravanjukadasetoodpsazahteva.Ovajzadnjinedostatak
govoridaonnemamnogoprednosti.

Dreserkojiradipomoukontrastnogmetoda,sedeistavizazivapomoumehanikog dejstva,apotojedobioeljenistav,ondajepsuposlasticu,tj.delujenapsa bezuslovnimnadraajemishrane. Korienjepospeivanjahranomestoputaininepotrebnimprimenumehanikih

dejstavakojaimajuzaciljspreavanjeskakanjapsaidrugihpokuajadaizmenistav,jer nepospeujuiihoniiezavajusamiposebijernekoristepsu. Kontrastnimetoddresuresjedinjujeusebipozitivnestranemehanikogihranom podstiuegmetodadresure.Naovajnainnavikesebrestvarajunegosamo mehanikimmetodom.Njihovostvaranjeidevrlobrzo,azatotopasdobijaposlasticu, navikesuvrlovrste.Kontrastnimetodneremetikontaktizmeupsaioveka. Podraavajuiimitirajuimetodkoristisesamokaopomoni.Onsesastojiutometo oveknaoigledpsadovodidrugogpsakojiizvodinekuradnju.Paskogadresiramo gledanjemisampoinjedaproizvodiodreenereflekse.Takonaprimer:kadajedanpas pratikrivca,toodmahizazivaidrugogpsanapraenjekodkojegseoblikdejstvaprvoga psajavljakaoprirodniuslovninadraajzaodreenirefleks. Dosadasmogovorilidasepojedinenavike,mogudobitiprimenomrazliitihmetoda. Meutim,pojedinesenavikemogudobitisamopomouodreenogmetoda.Naprimer: navikakodpsazaprekidnepoeljnogdejstvanakomandu"ne",moesedobitisamo pomoumehanikogdejstva.Sloenisistemiuslovnorefleksnihvezazasanitetskui minotragakuslubu,mogusestvoritisamopomouhranekaopospeujuegmetoda. Imitirajuimmetodomnajboljesepostieodavanjeglasa(lajanje),savlaivanjeprepreka ipraenje(traganje).Kontrastnimetodseuspenoprimenjujeprilikomstvaranjarazliitih navikaizoptegkursadresure. Svepozitivneosobinekontrastnogmetoda,inedaseonirokoprimenjujeudresuri slubenihpasa.Usadanjevremeonsepreporuujekaonajbolji.
11.UTICAJI

Usvakomkonkretnomsluajudresurapoovomilionommetodu,ostvarujesepomou uticaja.Priizborumetodadresure,dresertrebadaznaiumedaprimeniuticajekojima sepriraduodreenommetodomstvarajupotrebnenavike. UTICAJI.Tosuodreenisistemikonkretnihdejstavadreseranapsa,kojeonprimenjuje saciljemostvarenjaodreenihnavika.Tako,naprimer:uticajpomoukogasestvara navika"donoenjapredmeta"sastojiseizsledeihdejstava:najpredolazedejstvakoja izazivajukodpsareflekseshvatanja,asastojeseutometodreseruzimaudesnuruku predmetkojiseaportira,pagapodnosiisprednosapsakaoiigri.Zatovreme povremenogovori"aport"uslovnizvuninadraaj.Ukolikopasshvatipredmet, podravasereima"takojedobro"idavanjemposlastice.Nakontoga,dolazedejstva dreserakojaimajuzaciljdakodpsapobudestvaranjerefleksahvatanjadranja shvaenogpredmeta.Dabitopostigao,onpolakovuekasebipredmetzaaportkoji dripasitakosepovlai1015koraka.Ovadejstvanaterajupsadasekreesa stisnutimpredmetomuzubima.Zatimdreserprilazinajedankorakodpsaidaje komandu"daj"iuzimapredmetodpsaitd.Svaseovadejstvaponavljajuponekoliko putaizajednosainjavajuodreeniuticajzastvaranjerefleksakojisezovedonoenje predmeta. Razniuticajisastojeseuvekizraznihalistrogoodreenihdejstava.Uticajipomoukojih sestvarajunavikekodpsa,vreseradomovekauzpomodrugihdejstava.ivotinju dresiramodasavladapreprekepomoutreih,takoestrogoodreenihsistema nadraaja,kojisuuskladusaodreenimuticajemitd. Svikonkretniuticajiugranicamajednogametoda,predstavljajuiskoriavanjenadraaja odreenevrstekojisukarakteristinizaodreenmetoddresure:kontrastni,mehaniki, podstiui.Uticajikontrastnogmetodasastojeseizprimenepremapsuishranei mehanikihdejstava,uticajipodstiuegmetodaizprimenedejstavaishraneitd.

Sloenisistemiuslovnihrefleksazasvojeformiranjetrebajudoslednuprimenuniza uticaja.Svakinaredniuticajmoebitiprimenjensamousluajukadasukodpsa pomouprethodnihuticajastvorenenavikenaosnovukojihsemoedobitinovanavika sloenanavika. Tako,naprimer:pridresuripasazavunuslubu,dresertrebadapredsebepostavikao ciljdapomouodreenihnadraajaprisilipsekojisuupregnutidaravnomernotreine ometajujedandrugoga.Zatimjenjegovzadatak,dadresirapsedavukusaonicebez ovekaisaovekom.Nakontoga,dolaziradnaformiranjunavikazaokretanjesaonica pravacnakomandupravo,levo,desnoitd.Ovakavprincipdresurepoznatjepod nazivom"iiodprostogpremasloenom". Premapojedinimnadraajima,radsapsomdelimonaodreeneperiode.Naprimer:rad zastvaranjenavikekodsloeneslubekaotoje"pronalaenjestvari""traganje", formirasekrozvieperioda.Uprvomperiodujeciljdresuredastvorinavikurefleks uzimanjastvarikojeimajumirisvlasnika,vodia.Udrugomperiodu,dreserprimenjuje drugeuticajeistvarakodpsanavikudaizviestvarirazliitogmirisa,izaberestvarsa mirisomodreenogoveka.Mnogeprethodnenavikenakondresuregubesvoje znaenjejersuuticajikojimasestvarajutakvenavike,sporedni. Nekiuticajikojiseorganizujusaciljemstvaranjaodreenihradnji,imajusamostalno znaenje.Naoveseuticajeodnosesledeiuticaji:rezultatkojihsunavikasedenjana komandu,dolazakdreseru,prekidanjenekogdejstvanakomandu"ne"itd.
12.FAZEDRESURE

Izneemoredosleddejstavapomoukojihsepridresuriformirajuodreenenavikei odgovarajuepromeneurefleksnojdelatnostipsa.Ovesefazemoguvidetinasledeoj emi: 1.Prisiljavanjepsazastvaranjepotrebnogrefleksa, 2.Stvaranjeuslovnogrefleksanakomandusignal, 3.Pretvaranjeuslovnogrefleksaunavikusistemomuslovnihrefleksa, 4.Uvrivanjenavikaprirazliitimuslovima. Kadasepristupastvaranjubilokojenavike,dresertrebapresvegadanaterapsada ovajizvriodreenuradnjukakobidobiopotrebanuslovnirefleks.Ovojeprvizadatak kojisepostavljadreseruutokurada,jerdobitiprvueljenuradnjujestevaanzadatak dresera. Trebaznatiizabrationenadraajenakojeepas,odgovarajuereagujuinanjih,dati ovekupotrebnuradnju.Nakojinaindreserprimenjujesvojadejstvazaostvarenje ovogazadatka?Upoetku,dabinateralipsadaispuniprvopotrebnodejstvo,koristimo bezuslovneiprirodneuslovnenadraaje. Paspoinjedaizvravaradnjelezi,puzi,skaiitd,zatotodreserprimenjujeprema njemubezuslovnemehanikenadraaje,tj.naodreennainpritienatelopsa, priteega,cimapovodnikomitd.Traganjepsaza"krivcem",dolazikaorezultat bezuslovnogrefleksa(praenja)kodpsadapratiovekakojiseudaljava.Navikaza aportstvarasenatajnaintoovekvuepredmetkasebi,imesetakoepobuuje bezuslovnireflekspsadahvatapredmet. Prirodninadraajikoristesezadobijanjepoetnihradnjipridresuri.Naprimer:prilaenje psavlasniku,psamamimopomouposlastice.Lajanjeseizazivatakotonakonigre saprivezanimpsom,dreserponedaseudaljavaodnjegaimesekodpsapobuuje prirodnizvunireflekslajanja.

Unekimsluajevima,dabiprisililipsanapotrebnokretanje,uprvomstadijumuebiti zadatakdasekoristesteeniuslovninadraajikojisustvoreniranijimradom.Tose deavakadasenovenavikeobrazujunaosnovuvestvorenihsistemauslovnih refleksa.Takonaprimer:stvaranjenavike"pretraivanjeterena"poinjetimetoseu poetkukoristinavikadonoenjapredmetapokomandi"aport".Uzovukomanduovek prisiljavapsadausituacijigdesurazbacaniraznipredmeti,idepoodreenomtragu,da aktivnonjuiidoneseodreenipredmet. Prirodna,bezuslovnaisteenasvojstvaoveka,nadraajikojiseprimenjujunapsa, pobuujuunjegovommozguelijeodkojihsenadraaj(pouroenimilisteenim vezama)daljepremetanaelijeuoblastizakretanje,kojaupravljakretanjimakojasu potrebnaoveku. Dejstvakojadreserizvodiusamompoetkusuuslovnizvuninadraajikojizatim morajupostatikomande.Dreserizdajekomandu"napred"aondaodmahizatogaponegurati psa.Preleanjadajesekomanda"mesto"itd.Odgovarajuiuslovninadraaji"komande" ponavljajusesvakiputprepojavedejstvapsa,kojejepotrebnooveku,nakojisenain pobuujuelijesluneoblastimozgapsa.Odmahposletogaizvravaseodreeno dejstvokojepobuujeelijeuoblastizakretanje(guranjepsa).Takosejavljajudva ognjitauzbuenja.Nadraajjednogognjitaprethodinadraajudrugog.Ponavljanjem meunjimaseobrazujevezaiondauzbuenjesluneelijeponeizazivatinadraaju elijamazakretanjeasamimtimiizvoenjepotrebnogdejstvasamonakomandu. Potopasizvriodreenokretanje,dreseruvekizatogadajepsuposlasticu.Ulogu potpomauihsredstava,poredhrane,moeimatiipritisakruke,trzajpovodnikaitd.Oni koesuvinerefleksekodpsaasamimtimbudeonekojisupotrebnioveku.Bezovih potpomauihsredstava(hrana,pritisakrukeitd.),nemoguejeuvrstitiuslovne reflekse. Jednovremenaprimenapristvaranjurefleksa,sajednestranepodstiuih (potpomauih)dejstavaasadrugestranekoenjanepotrebnihdejstava,stvaraju uslovezapoetakrazvojadiferencirajuegkoenjaumozgupsa.Kaorezultattoga,pas poinjerazlikovatikomandeiizvravatiodreeneradnje. Sadjedreserduandadefinitivnoizgradiutvrenirefleksipretvorigaunavikukojamu jepotrebnaikojaeodgovaratisvimuslovima,topredstavljanjegovdrugizadatak. Kojesukarakteristikedejstavakojedreserprimenjujeuodreenimfazamadresure. Dabidreserprethodnodobivenerefleksepretvoriounavike,moraihvieputaizazvatii posledobijanjaodreenereakcije,trebadaproizvodiipodravajuadejstva.Ulogaovih dopunskihnadraajasvodisenausavravanjeodreenenavike.Kaorezultatovoga, potrebnaradnjadobijasavrenijuformu. Dopunskadejstvadreseramogubitidvojakousmerena.Ilinapodravanjepotrebnih dejstavailinakoenjesuvinihrefleksa.Primer:Kadakodpsaizgraujemonaviku puzanja,pokuajdasepodigne,koisepritiskomnakimu,trzajempovodnikanadolei komandom"puzi"kojuizdajemosazastraujuimtonom.Ovimdopunskimdejstvima, postiesedanakonizvesnogvremena,paspuzisamonakomandu.Sjedinjavanjem ovihdejstava,dobijasepotrebanefekatipostiedapasnakonizvesnogvremenapuzi bezodmora2025metara. Fiziolokakarakteristikanadraaja,kojepritomekoristimo,morasemenjatiuporedosa poveanjempotrebaoveka.Dopunskasedejstvaobinokoristesamoupoetku stvaranjanekenavike,azatimradnjudobijamosamonakomandu.Priizdavanju komande,velikiznaajimaintonacijavisinaglasa.Razlikujemotrioblikakomandi

premaintonaciji:podstiua,obinaipretea.Obinakomandatrebadabudeodsena, glasnaizapovedna.Preteaintonacijaotra,strogasapovienimtonom.Ovaintonacija pojaavadejstvozvunekomandenapsa.Akopasneispunjavaobinukomandu,onda seovaponavljauzpovienuintonacijupreteu.Ponavljanjekomandepreteom intonacijom,sprovodiseuzdejstvomehanikogbezuslovnognadraaja:trzaj,pritisak ruke,udarac... Kadapasuprocesudresureponedaproizvodiodreeneradnje,ondasebezuslovni prirodninadraaji(mehanikadejstva)iskoriavajuzastvaranjeviegstepena odreenenavike.Priradusakomandom"mesto",mehanikasedejstvamoguponovo primenitiumomentukadadreserodpsazahtevadugozadravanjeutojpozi.Ovase dejstvakoristeiondakadapasutokuradaponedavridejstvaujakooslabljenojformi (kadaoslaberefleksi).Primer:Nakomandu"knozi",passevueunogeoveka.Tada dreserdejstvujenanjegatrzajempovodnika. Kvalitetnaosnovnapodstiuadejstvakojasekoristepriradujesunadraajiishrane, milovanjeiizgovaranjerei"takojedobro".Priradusenjihovuzajamniodnosmenja.U poetkuseeekoristebezuslovniprirodnipodstiuinadraajikojiimajunajjaiuticaj akasnijeseonizamenjujuuslovnimoblicimapodravanjakojiimajunetoslabije dejstvokaomilovanje,rei"takojedobro"itd. Tokomradamenjaseifrekvencauestalostpodravanja.Postepenodresersveree podravapsa,takodagapodstiesamokadaontrebadaotponesaizvravanjem nekeradnje. Ukorimozgapsa,produavaserazvojdiferencirajuegkoenja.Podrkapomou podsticajapravilnogizvravanjaradnjipokomandiinepodravanjanepotrebnih dejstava,uslovljavadanakrajupasprestajedaradinepotrebnodejstvoipoinjejasno darazlikujekomande.Uodgovorunajedannadraajkomandu,onidepremadreseru, nadruguonlee,natreuondonosiaportivnipredmetitd.Svakodejstvokojepaspri tomeproizvodi,odgovarazahtevukojijepostavljenodstraneoveka. Treizadatakkojiproizilaziutokuradadresure,jesteuvrenjeodreenenavike.U tokureavanjaovogzadatka,dreserpostievrstinudobijenihradnjikaoiposlunosti prinjihovomizvravanjuprirazliitimuslovimaspoljanjesredine.Uvrenjepojedinih sistemarefleksapostieseputemmnogihponavljanjaradnji.Nadraajikojiuovojfazi izazivajuodreeneradnje,jesuuslovninadraajiitosamozvuneividnekomande.Od podstiuihnadraajakojiseuovojfazikoristejesteizgovaranje"takojedobro"u laskavojintonacijiimilovanje,dokseposlasticaretkoupotrebljava.Bezuslovnimehaniki nadraajikoristesesamousluajukadapasiporedtogatojekodnjegastvoren odreenirefleks,nedajenakomanduodreenuradnju.Uovomsluaju,dreser primenjujeotrijeformenadraaja:pritisak,udaritd. Sigurnostuispunjavanjukodpsastvorenihrefleksa,postiesenatajnaintoihovek izvodiusvesloenijimsituacijama.Primer:dreserpriradusatrkakimpsom,dabiovo postigao,odnosnodamupasnebireagovaonapostranenadraajemirise,upoetku ovoizvodiupolju,zatimnaputu,slabonaseljenommestuinakrajuugradu.Passeu ovimprilikamasusreesvakiputsanovimnadraajima(neobinim)inavikavasedana njihnereaguje.Dreser,priuvrivanjunavikepsadapreskaeprepreke,postavljapred njegapreprekerazliiteposvomobliku,visiniimestu.Primer:razliitikanali,iva ograda,visokiirokziditd.Naovajnainosposobljavamopsazaradurazliitim uslovima.Pomousvojihula,pasocenjujeoblikivisinupredmetaireagujeveprema tomekakvisuoni.

Nadraajikojeovekprimenjujesaciljemdabiurazliitimuslovimapostigaosigurnostu izvravanjuodreenihradnji,jesusteeniuslovninadraajikomandeipodravajua dejstva.Usluajukadapasneobraapanjunakomandu,neizvravaodreeno dejstvoiposleizdavanjakomandeuzastraujuemtonu,dreserprimenjujebezuslovne mehanikenadraajeprinudu. Fiziolokasutinapojavekojaodreujeradmozgapsazavremeuvrivanjanavike, svodisenauvrenjeprivremenihvezakojesuseformiralezavremenjenogstvaranja. Drugo,kaorezultatsusretapsasanovimnadraajima,naprimer:savrlovisokom barijerom,ognjitauzbuenjapokretimadobijajusposobnostpromenekojeodgovaraju ovimnadraajima,dolazidopregrupisavanjauzbuenjaodreenihnervnihelija, dopunskisenadraujuelijekojeosiguravajuveusnaguskoka(toomoguava savlaivanjeovakvebarijere)iobrnuto,koeseelijekojesuseranijeuzbudile.One osiguravajusnalaenjepsaunovimuslovima. Izsvegadosadareenog,moguseizvestisledeizakljuci: 1.Pristvaranjudobrenavikepreddreseromstojetrizadatka:Nateratipsadaprviput proizvedeovekupotrebnodejstvo.Usavritinjenodejstvonainitidadejstvopotpuno odgovarazamislidreserai,nakraju,uvrstitiga. 2.Premaodreenomzadatku,dreserpremapsuprimenjujenaodreeninainpojedine sistemedejstva,tesemoegovoritioodreenimfazamautokudresure.Prelaskomiz jednogudrugistadijum(fazu),postepenoiuporednoseprelaziodbezuslovnihprema uslovnimformamadejstva.Zavremeuvrivanja(poslednjafaza)potrebnodejstvose kodpsaizazivakomandom,akomandasepospeujepodravanjemreima"takoje dobro"imilovanjem. 3.Osnovnifiziolokiproceskojiproistieutokudresurejestediferencirajuekoenje. Pomounjegasepotrebnadejstvapsainejasnoodreenimreakcijama,kojeproistiu kaoodgovornastrogoodreenekomande.
13.TIPOVIVIENERVNEDELATNOSTIPSA

Razliitipsinejednakopodleudresuri.Jednipsibreusvajajupojedinenavike,drugi sporije,alisukodnjihvrivestvorenisistemirefleksa.Susreusetakoeitakvipsi kojitekopodleudresuriiloeizvravajuradnje.Dreserkojiimalouteorijskupodlogu toobjanjavarazliitompsihikomnadarenoupsa,teihdelinapametneiglupe, vredneilenje,dobroudneitvrdoglave.Ovakavnainuporeivanjapsasaovekomne moesakritirazliitepropustekojinastajuutokudresure.Stvarnoobjanjenjeove pojaveprvijedaoI.P.Pavlovsvojomteorijomotipovimavienervnedelatnosti. Pavlovjesvojimmnogobrojnimopitimadokazaodasurazlikeuponaanjupsa uslovljenepresvegaodreenimkombinacijamaosnovnihosobinaprocesauzbuenjai koenja.Tasvojstvasu: 1.Jainaosnovnihnervnihprocesa(uzbuenjaikoenja), 2.Raznovrsnosttihprocesai 3.Njihovapokretljivost. Naosnovurazlikaukarakterusvojstava,premaPavlovu,psiseuosnovidelepo tipovimanjihovihviihnervnihdelatnosti. Podjainomnervnihprocesatrebashvatitinapregnutostaktivnostikojumoguizdrati nervneelijezavremenjihovoguzbuenjailikoenja.Kaoizrazjaineprocesa uzbuenjajesteistrajnosttogprocesapridejstvunanervnisistempsanadraajavee jaine.Tosemoevidetiizponaanjapsausluajuprenaprezanjanjegovognervnog

sistemauprocesudresureilipraktinogkorienjapsa.Kadakodpsakaorezultat dejstvajakognadraaja(navikavanjanapucanj)lakodoedograninogkoenja,to znaidasuslabiprocesiuzbuenja.Akotakvogpsateramodavieputaponavljajednu teisturadnju,biepotrebnoveenaprezanjenjegovenervnedelatnostiikodnjegae sepojavitigraninokoenje,dolaziedomlitavosti,bezvoljnogstanjaipaspoinje otkazivatidaizvriodreenuradnjunaviku.Dabiodredilijainuprocesauzbuenja, moemosekoristitiipostepenimpovienjemuzbuenjapomouhrane.Psamoemo hraniti12dana.Slabljenjepritomeuslovnihrefleksakojiseuvrujuishranom poslasticom,govorioslabostiprocesauzbuivanjaiobrnuto.Akojeprocesuzbuivanja dovoljnojak,uslovnirefleksiesejavljatiupunojformi. Jainukoeegrefleksaprocesa,takoeodreujemonaprezanjemistoga.Naprezanje procesakoenjanajboljesemanifestujeprirazliitimzadravanjima.Psasaslabim procesomkoenjatekojedresirati,jersevestvorenozadravanjelakokida,ukoliko gaelimoduezadratiuodreenompoloaju(sedenje,leanje),negotojeon navikao. Kodpsasaslaborazvijenimprocesomkoenja,tekosestvarajuonenavikekoje zahtevajuvisoknivodiferencirajuegkoenja.Kaoindikatorrazvijenostiprocesakoenja jestebrzinaitanostkojompasradipriizborustvariilipotragu.Passaslaborazvijenim procesimakoenja,sporoitekopravirazlikuizmeunadraaja(mirisa). Podpokretljivouprocesauzbuenjaikoenjapodrazumevamobrzinuilakouizmene jednogprocesasadrugim. Indikatordobrepokretljivostinervnihprocesajestebrzinaprelaskapsaizstanja mirovanjanaizvravanjepotrebnogdejstvapokomandidreseraiobrnutozadravanje unovopostavljenipoloaj.Uprilogovomeideibrzinapsapriizvravanjudejstava suprotnogznaenja,naprimer:nakomandu"ovamo"i"ne". Kaorezultatmeusobnogodnosanapredopisanihosobinanervnogsistemaimoguih kombinacijameunjima,proistiurazliititipovivienervnedelatnosti. AkademikPavlovsvrstavapseuetiriosnovnatipavienervnedelatnosti: 1.Uzbudljivonervozan(holerian) 2.Uravnoteenoivahan(sangvinian) 3.Uravnoteenomiran(flegmatian)i 4.Loapatian(melanholian) Psiuzbudljivogtipaposedujujakeproceseuzbuenjaaslabijeprocesekoenja. Ravnoteameunjimanedostaje.Procesuzbuenjapreovladava.Psiovogtipasuvrlo pokretniaktivni.Merenjemovihpokretakodpsapomoutoperice,vidisedaoniza kratkovremeproizvodevelikibrojpokreta.Nekiodnjihnapraveza2minuta360 pokreta,iakoseuovajtipubrajajuonikojiza2minutanapravevieod100pokreta. Kodpasauzbudljivogtipabrzoseobrazujupozitivnirefleksi.Koenjese,naprotiv,stvara vrloteko.Takvipsibrzousvajajukomandevezanezaispunjenjebilokakvihdejstava kojazahtevajuuzbuenjenervnogsistema,aslaboonadejstvauijojosnovilee procesikoenja.(Zahtevdreserazaostajanjemuodreenompoloaju). Diferencirajuekoenjekodpasaovogtipastvarasevrloteko.Uprvomperiodu dresure,ovipsiestomeajuznaenjerazliitihkomandi(naprimer:"puzi"sa"mesto"ili "stoj").Naroitotekopodleudresurizaslubu:tragaku,straarsku,minotragaku, kojezahtevajudobroijasnodiferenciranje.Meutim,zaslubekojenezahtevajujasno diferenciranje(uvarskaislubaveze),psiovogtipasudostapogodniiovotrebaimatiu

vidupriizborupasazapojedineslube. Ikodovogtipapasa,utokudresuremoesepostiiizvestanstepenkoeegprocesa. Jainaprocesakoenjapostiesestalnomisistematskomvebomiponavljanjem. Potrebnojepostepenoakumuliratiprocesekoenja.Primer:zadravanjezamesto poinjesa35sekundiipostepenosepoveavadonekolikominuta.Ovovaiiza formiranjeostalihnavika.Radsatakvimpsompriizborustvari,netrebaupoetkuvriti vieodjedanput,azatimtrebapostepenopoveavatinjihovbroj. ivahantippsaimapojainijednakeproceseuzbuenjaikoenja.Onisuustanju meusobneravnoteeiveepokretljivostiprizamenijednogaprocesadrugim.Kodnjih sebrzoilakorazvijajunajrazliitijiuslovnirefleksiuonojmerikojajepotrebnaza formiranjedobrogdiferencirajuegkoenja.Ovabrzasmenaprocesauzbuenjai koenjapredstavljanjihovuposebnukarakteristiku,takodapsiovogtipanajlake podleudresuri.Navikesekodnjihdobrouvruju.Onisuuvekaktivniuradu. Metodkojinajboljeodgovarazadresurupasaovogtipajekontrastnimetod. Psimirnogatipaflegmatini,sajednestraneimaju,istokaoiprethodni,meusobno uravnoteeneproceseuzbuenjaikoenja.Jedinarazlikaizmeupasaovogatipai prethodnogjesteutometosuprocesiuzbuenjaikoenjaunervnomsistemuovih pasaslabopromenljivi(jedannervniprocessporosezamenjujedrugimiobratno). Psiovogtipakarakteriuseslabompokretnomaktivnouinazivajuselenjimtromim.

Primerenjutopericomdajuza2minutasamo2030pokreta.Kakopozitivni,takoinegativni uslovnirefleksikodnjihsesporostvaraju,nokadasevestvore,postiudobruvrstinustabilni su.Takvipsisusigurneuraduiizdrljive.Diferencirajuekoenjekodnjihserazvijasporo,no nedostieuveknajveuvrstinu.Ovojerazlogdajepridresuriovogtipa,kaoinervoznog, potrebnoimativeuupornostistrpljenje.Potosekodovihpasasporosmenjujuprocesi uzbuenjaikoenja,touradusanjimapridresurinetrebabrzoprelazitisajednognadrugo dejstvo.Pritome,komandetrebaizdavatitakodaizmeunjihiradnjekojupastrebadaizvri postojijedankraivremenskiperiod.Ubrzanjepriizdavanjukomandizaispunjenjerazliitih radnjimoguejesamonakontosustvorenivrstiuslovnirefleksi.Tekoazazadravanjepasa ovogatipauraznepoloajenepostoji.

Psiovogtipadobroprimajudejstvajakihmehanikihnadraaja,zatoihprinjihovoj dresurimoemokoristiti,odnosnomehanikimetoddresure.No,ikodovihpasaza formiranjeizvesnihnavikaostajekaonajboljikontrastnimetoddresure. Psiloegatipamelanholini,karakteriuseslabouobanervnaprocesaiuzbuenja ikoenja.Oninepodnoseveanaprezanjaunervnojdelatnostiionaselakonaruava. Meupsimakojispadajuuovajtip,nauseponekadipsasarelativnopromenljivim procesimauzbuenjaikoenja.Kodtihpasarazvijenodiferencirajuekoenjedaje ponekaddostajasneiuravnoteenerefleksekojimogubitiistrajni. Udrugojgrupipasaloegtipa,slabostiseogledajuuslabojpokretljivostiobaova nervnaprocesa.Uslovnirefleksikodtihpasasetekostvaraju,adiferencirajuekoenje obrazujesetekoinedovoljno.Stvorenirefleksisunestabilni.Potrebnojenaglasitidase psiloegtipakarakteriuvrlorazvijenimpasivnoodbrambenimreakcijama.Lotippasa jenepodesanzadresuruiiskoriavanje.Ovojerazlogdaovakvipsinetrebauzimatiza dresuru,veihblagovremenootkrivatiiodstranjivati.
14.NERVOZEPASA

Kakojepoznato,ponekadsemeusobniodnosprocesauzbuenjaikoenjamoe naruitipatoloki.Meutim,nervozesurezultatnaruavanjanervnedelatnostipsabez nekihvidljivihoteenjanervnogsistema.Spoljnamanifestacijanervozauponaanju karakteriesekodrazliitihpasarazliitimznacima.Jednipsipristanjunervoze

pokazujupovienuuzbuenostnadraenostnervnogsistema,prekidajustaloenosti loediferencirajunadraaje.Onilakoprelazeuagresivnostanje,akiuodnosunasvog
dresera.

Drugipsi,nasuprotnjima,prelazeupotitenostanje,postajubojaljiviinepoverljivi. Povienaintonacijaglasailiotaruzvikdreseraodmahizazivakodovihpasastanje koenja. Kodtreihpasa,usluajunervozepojavljujeseveasklonostkanepokretljivostii sanjivosti.Onipostajuslaboprijemljivizakomanduidrugadejstvadresera. Nervozasemoepojavitikodpsaikaorezultatprenapregnutognervnogsistema. Prenaprezanjenervnogsistemaestonastajepridejstvunanervnisistempsavrlojakih nadraaja.Naprimer:jakizvuninadraajipucanj,eksplozija,ukolikopasprethodno nijenaviknutnanjih.Onosemoejavitiiprizloupotrebiprinude. Prenaprezanjeprocesakoenjapojavljujesepritekomistrogomdiferenciranju.Na primer:akopsateramodavieputabirastvarizmeuveegbrojastvarisaslinim mirisomiliakopriradupotragususreevelikibrojunakrsnihtragova. Nervozemogutakoedadouuiprinaglojsmeniprocesauzbuenjaikoenja.Dreser komandujedapastraiiuhvati"krivca",akadagauhvati,zahtevaodnjegadagamirno uva.Ovomoedoiipribrzojsmenijakogkoeegnadraaja"ne",sanemanjejakim uzbuujuimnadraajem"ovamo",priemudolazidosudaranjaprocesakoenjai uzbuenja.Nervnisistempsanedovoljnopripremljenzaovo,moeodgovoritinaove usloveprekidomsvojedelatnosti.Uzprisustvojakenervozeuponaanjukodpsamoe ponekaddoidosavrenonerazumljivihdejstava.Pasnaprimer:poneispoljavati odreenirefleks,izbegavatiljudekojisuobueniuspecijalnaodela,nebojise mukaracaabojisedetetailienaitd.Poinjedanapadapseodreenihrasaidr.Pavlov

smatradajemanifestacijanervozaestovezanazajakeutiske.(Nervnetraumekojejepas preiveomnogoranije,premanifestacijenervoze).Odrastaoivelikipaspoinjedasebojimalog psa,aponaaseravnodunopremavelikomzatotogajeuprolostiugrizaomalipas.Kod nekihpasanervozeseispoljavajuestodoksekoddrugihtekomogudobiti,akiu eksperimentalnojsredini.Pavlovjedokazaodapojavanervozazavisiodtogakometipuviih nervnihdelatnostipripadaodreenipas.Lakodolazeiduesezadravajunervozekodpasa krajnjihtipova(uzbudljivogiloeg).Otpornipremanervozamasupsiuravnoteenogtipa. Izleenjenervozamoesepostiiprivremenimprekomandovanjemzanimanjasapsom.Nekada jepotrebnopromenitidresera,izmenitiusloveimestozanimanjailikoristititerapiju:kofeini brom.
15.MOGUEGREKEDRESERA

Uprocesudresure,dresermoeuinitirazliitapogrenadejstva,tooteavaradsa psomiumanjujenjenuvrednost.Udaljemtopredstavljasmetnjuzaradpsa. Grekedreseramogubitirazliite: 1.Grekekojesejavljajuprinepravilnomkorienjukomande, 2.Grekekojesejavljajuprinepravilnomkorienjupotkrepljujuihdejstava, 3.Grekeuorganizacijiprocesadresure, 4.Grekekojekodpsadovodedotakozvanihnepoeljnihveza. Osnovniuzroksvihovihgreakaleiuslabojteoretskojpripremidresera,kaoiu njegovomneznanjudanaunoanaliziraprocesdresureiizvodiiznjegazakljukekojisu neophodnizadaljirad. Mnogidreseriprecenjujusposobnostpasaiignoriukvalitativnerazlikeizmeuvie nervnedelatnostipsaioveka.Oniuporeujupsasaovekom,pripisujuimu

sposobnostdashvatairazumeovekovure,tedasesvesnoodnosipremasvojim dejstvimaidejstvimadresera. Drugidreseriimajuodreennivopotrebnogznanja,noneumejugauvekiskoristiti.Ovo takoeizazivagreke.Radseestozasnivabezuzimanjauobzirindividualnihosobina pasa,nepravilnosevriizbormetodaradaitd. Evokojesunajeekonkrentnegrekedresera: A)Grekeuslednepravilnogkorienjakomandi.Dreseruporedosastrogoodreenim komandamakojimadelujenapsadaizvriovoilionodejstvo,pretimuzaneispunjenje istoga.Ovouzbuujepsaiizazivakodnjepojavunekihorijentirnihrefleksakojikoee delujunapotrebnurefleksnudelatnostpsa.estosegrekejavljajuiusled nedozvoljenogspajanjadvejurazliitihkomandi.Naprimer:ponekaddreserumestoda izdajejasnukomandu"daj"(zbogshvatanjapokomepsauporeujusaovekom), komanduje"dajaport"nakojisenainnaruavapojavapotrebnogrefleksa.Ovonastaje zatotokomanda"aport"zapsapredstavljanadraajrefleksahvatanjaidranja aportiranogpredmetausvojojeljusti,akomanda"daj",obrnuto,predstavljauslovni nadraajzanjegovonegodovanjedreseru. Komandaodsamogpoetkadresuremorauvekdaprethodipojavipotrebnogrefleksai izdajeseranijedabipodstaklapsa.Uprotivnomsluaju,jakojeoteanostvaranje uslovnihrefleksa.Naprimer:akoprikretanjupasideunogedreseru,aovajvritrzaj povodnikomprenotoizdakomandu"knozi",uslovnireflekssenestvaranaovu komandu.Ukolikopripozivupsadamogestposlekomande"ovamo",ondugonee postatisignalzadolazakdreseruitd. Vrloestodreseripotcenjujuuloguintonacijepriizdavanjukomandi.Meutim,znamoda intonacijaglasamoebitijakpomoninadraajudresuri,akosekomandaponoviu pootrenomtonuuzbezuslovnomehanikodejstvo. Nikadaprikorienjunetrebazloupotrebljavatipreteukomandujertomoedovestido togadapasprestanereagovatinanju.Trebaznatidakomanda"ne"trebadabudeza psauslovninadraajkoenjasapojaanimdejstvom.estokorienjeovekomande bezpotkrepljivanjabezuslovnimnadraajem,vodikaoslabljenjuuslovnogrefleksa. Meutim,njenaestaupotrebauzjakabezuslovnapotkrepljenja(jaktrzajpovodnikom, otarokovratnik,udarackorbaem),izazivaunervnomsistemupsairadijacijuprocesa koenja.Pasupadaudugotrajnopotitenostanje,tosemoejavitiikoddrugihnavika. Zloupotrebakomande"ne",takoemoenaruitipravilankontaktizmeudreseraipsa. Posebnosetrebabojatipogreneprimeneovekomandekadapasispunjavapotrebna dejstva.Ovosedeavanaprimer:zavremedresurezaizborstvari.Dreserusled nedovoljnepanje,sampobrkapredmete,teikadapasizvripravilanizbor,komanduje "ne".Ovoseodraavanaprocesdaljegstvaranjasloenihrefleksazatragakuslubu. Prilikomskretanjapsaodbilokogadejstva,umestokomande"ne",potrebnojeupotrebiti komanduzaizazivanjepotrebnogsistemarefleksa.Naprimer:ukolikopasskreepanju nabilokojisporedninadraaj(menjapoloaj,ustaje,bei,idepremapostranom nadraajuitd.),dresernetrebadaizdajekomandu"ne",vedaponovikomandu"sedi". B)Deavajusegrekeuslednepravilnogkorienjanadraujuih dejstava.Pretpostavimodapaskojijepobegaobezpovodnika,skreenabilokakav,za dreserasporedni,nadraaj(maku,pticuitd.),tezbogtoganedoeodmahkadadreser izdakomandu"ovamo",vetouiniposlemnogihponavljanjakomande.Dreserzbog togakaznipsasanekolikoudaraca.Naovajnainonnaruavaosnovniprincip potkrepljenjauslovnogrefleksakojisestvara.Stvaranjeuslovnogrefleksanakomandu

"ovamo",moesevritisamopopodstiuojmetodi.Znai,psumoramodavatiposlasticu

nakondolaskadreseru.Primenaudarcauovomsluajudelujenasuprotannain,jerpaspoinje dasastrahomprilazioveku.

estodreserizloupotrebljavajuiprimenuposlastice,todovodidotogadapaspoinje skretatipanjusasvojihdejstavanahranuurukamadresera,priemusenavikavada ispunjavakomandusamouprisustvuhrane. Vrlojevanonezaboravitipomilovatipsaipodsticatigareima"takojedobro"u laskavojintonaciji.Ovinadraajiuvrujupotrebnereflekse,priemuneskreupanju psanasebe. Veomagrubagrekadreserajesteneredovnopotkrepljivanjeupoetkudresure,datih komandisabezuslovnimnadraajima.Odsustvoutimmomentimajakihpotkrepljujuih dejstava,vodikapostepenomslabljenju(gaenju)uslovnihrefleksanakomanduine obezbeujusigurnostijasnouudaljemradu. C)Grekeuorganizacijiprocesadresure.Jednaodnajeihgreakakojaseinijeste urbaudresuri.Dreseruritezbogtogabrzoprelazisajednenadruguradnju,apri tomekaopopravilu,stvorenirefleksisunestabilniinejasni.Pasponekadodgovarana komandu,aponekadne.Njenoponaanjeobilujemnogimnepotrebnimreakcijama.Sve ovogovoridaurbaudresurinevodikapravilnomrazvijanjuukorimozgapsa,eljenog diferencirajuegkoenja. Osobitosenegativnoovajnedostatakuradudreserasapsomispoljavakadasepred psaponustavljatisloenijizahtevi.Utomsluaju,passenemoesnai,jernema jasneuslovnerefleksenaosnovukojihbibioustanjudaizvodiradusloenimuslovima. Ponekad,nepravilnopostavljanjeprocesadresuresesastojiunedoslednostipriprimeni uticajanadraaja.Naprimer:priradusanavikamaizoptegkursadresure,netreba poetinavikavatipsanaizvrenjekomande"mesto"ranijenegotoonbudedresiranda izvravanakomandu"sedi".Tooteavaradnastvaranjunavikekojutrebadobitidreser dejstvujenapsakojasenalaziusedeempoloaju.Netrebajetakoesilitidaizvrava odjednombilokakvanaizmeninadejstva.Ukolikodresiramopsadapreskaesamo prepreke,uvekemogateratidaradinajedanteistinain,imesepasnavikavadana odreenukomandudajedoslednodejstvo. Grekommoemosmatratiitakavrad,kadadresersuviemnogoutokujednog zanimanjaprimenjujejedanteistiuticajidugosezadravanastvaranjujednogrefleksa. Utomsluajusezavremedresurezamaranervnisistempsa.Zatojevrlovanopri zanimanjusapsom,njegovraduinitiraznovrsnim.Dozvoljenojedasezavreme jednogzanimanjamoestvaratijednadodvenovenavikeisamouvrivativeranije stvoreneuslovnereflekse.Uvekutenjizaraznovrsnimradomsapsom,vrlojevano znatidapriprekidanjuradanadsvakomnavikom,pomogunosti,trebautvrditive dobijenirezultat. D)Grekekojedovodedopojaveovekunepotrebnihrefleksaiformiranjanepoeljnih veza.Nepravilanraddreseraestodovodidotogadapasponeproizvoditinekodejstvo samokaoodgovornajednovremenezvuneividnekomandeiobrnuto,onnereaguje samonazvukilisamonagest.Ovapojavanastajezatotojedreserzavremerada meaoovekomande.Naovajnaintrebalojedaradisamozavremepokretanjapsau poetkuradanajednojnavici.Pogrenojesprovoditizanimanjesapsomujednojteistoj srediniutokudugogvremena.Zatakvogpsasamasredinapostajenadraajza izazivanjepotrebnihnavika.Rezultattoga:unovojsredinipasotkazujeispunjavanje stvorenihrefleksa.

Grupaslinihgreakauradusapsimakojadovodidopojavesistemanepravilnih refleksa,moe,takoe,bitikarakteristkaizaradpomonika.Ukoliko,naprimer: pomonikpriizazivanjukodpsamrnje,uvekradiuistomzatitnomodelu,ljutnjakod psamoebitisamokaoodgovornaodeloanenaoveka. Ukolikoutokuradapotragu,pomoniciprikrenjutraga,ostavljajuzasobomdobro vidljiveznake(nabadajutapie,drobezemlju)utomsluaju,psisemogunaviida reagujunenamiris,venaoveorijentire.

16.TRENING

Nakontosezavridresurapasa,dabiseodraonivoizdresiranostipsejepotrebno trenirati. Treningsemoraredovnoizvoditi,anajboljejesvakogdanaizdvojitimalovremenaza radsapsom.Treningsesastojiutometosepasvetonavodidastalnoponavlja stvorenenavike.Pritomejepoeljnomenjatiusloveukojimapasatrebatrenirati.Pri pojavinepravilnostiuponaanjupsa,vlasnikmorabitisvestandanetonijeuredui obratitisedreseruradisavetaiprimenjivanjaodgovarajuihmeredabitenepravilnosti bileispravljene. Posebanvidtreningainiperiodinitreningkadadreseruvrujekodpsasveranije steenenavike,aujednonekeodnjihpodienaviinivo.Utokuperiodinogtreninga dreserprocenjujedalijepotrebno,radiuvrivanjapojedinihranijesteenihnavika, vraatisenaprimenunapsaonihuticajadresurekojisudovelidopostepenepojavekod psapotrebnihrefleksa.Ranijestvorenenavikeutokutreningauvrujuseusveteimi slobodnijimuslovima. Trening,presvega,sluizatodabisekodpsaodraliuslovnirefleksistvoreniutoku dresure.Kodpsakojijepripremljenzauvanjekuedvorita,velikoznaenjeima injenicadasesvremenanavremepojavljuje"prekritelj"kojistupauborbusapsom. Bezovakvihidrugihprikladnihmera,pasprestajedareagujenaprilazoveka.Psi postajuslaboagresivni,postepenosamoreeinakrajureagujusamoorjentirnim refleksom. Daljiciljtreningajeuvrenjeiusavravanjedejstvapsatosavremenomdajedobru reakcijuodreenogpsazaodnosnunamenu.Trening,naprimer:pomaeuvrenju mirisnihnjunihrefleksapsautokunjenogtragakograda.Kodpsakojijeizdresiran zavodiaslepoglicatreningtrebaizvoditiposleneposrednognadzoranaradi ponaanjepsautokuvoenjaslepoglica,azatimpreinauvrivanjeonih postupakapsakojikojisubitnizauspenovoenjenaprimer:odstanadooblinjeg parkainazad.Beztreninga,oveidrugeosobinepasapostalebinedovoljnorazvijenei
usavrene.Treningininavikepsanajprikladnijim.Pasihpravilnoizvravaupotpunonovoj srediniipriraznimokolnostima.

Utokutreningasekodpsaotklanjajunepravilnostikojesunainjeneutokuradasanjim. Ukolikoposlezavrenedresuredreserneukaevlasnikunaradnjeipostupkekojee, akoseprimenjujupremapsu,dovestidonepravilnostiutokuradapsaiuestim sluajevima,ovegrekemogupokvaritiradpsa,todresermoraispravljatiutoku treninga.Uovakvimsluajevima,treningseorganizujekrozzajednikiraddreserai vlasnikatopruamogunostispravljanjagreakapomouspecijalnihvebiutoku treninga.Kaorezultatpravilnoorganizovanogtreninga,dresiranpassigurnoizvravarad uraznimuslovima. Osnovnizahtevikojisepostavljajuutokutreningajesu:treningnesmedaimasluajan karakter,onsemoravritisistematskipodobroutvrenomirazraenomplanu.

Pritreningupasa,kaoipridresuri,moramosepridravatipravila"odprostogaprema sloenom".Pritreningupsanesmemoprenaprezatiponavljanjemnavikaoptedresure (kojeobezbeujusigurnostuispunjavanjunavikaspecijalnedresure). Izgrupenavikaspecijalnedresure,presvegatrebauvrivationadejstvakojasu glavnazaradodnosnogpsa.Zapsetragaetakvenavikesunalaenjeipraenjetraga, zapsekojisekoristezauvanjekuedvoritatojedugapanjaijakduglavekojim odgovaranaumublizini.

17.SPOLJNIUSLOVIKOJIOTEAVAJUIOLAKAVAJURADSAPSOM

Prostorniivremenskiusloviukojimasevridresurapasaimajubitanuticajnaradpsa.Ako

sutiusloviolakavajui,toeiskusandreserodmahprimetiti,trebaihtoviekoristitiu poetnojfazidresure.Nasuprottomeakosutiuslovioteavajuitrebaih,ukolikojetomogue, izbeiupoetnojfazidresure,akasnijepostepenoprivikavatipsadaradiiutakvimuslovima.

Spoljanjiuslovikojiutiunadresurupasasu:dobadana,temperaturniuslovi,sastav zemljita,okolinaivremenskeprilike.Vremenskisapsomjenajpogodnijeraditiranojutro.

Pasposlenonogodmora,pristuparadusve.Osimtogaranoujutroimarelativnomanje mirisnihnadraaja(odmotornihvozila,tragovaljudi,domaihivotinjaidrugog).Izvesno znaenjeimaisveaatmosfera.Najslabijirezultatsepostieakoseradisanjimsredinomdana, aakonemoemoraditisapsomujutronijeloeraditipredvee.Radutokudanaposebnotreba izbeizavremeletnjihvruina,atekukasnijojfazidresuremoesepaspostepenoprivikavati natakveuslove.

Upoetnojdresuriitreningtrebaizvoditipodnevnojsvetlostiradidobrekontrolenad radompsa.Izuzetakiniakopsadresiramodauvakuudvorite,zatotoopreznosti ispoljavanjezatitnihrefleksakodpsajejaeumraku,tedresuruzaovunamenutreba izvoditiusumrakinou. Visokainiskaspoljnatemperatura,aposebnovlanostvazduhaimajuvelikiznaajza organizampsa.Toplotananjegadelujenepovoljnijeodhladnoe(ukolikouzhladnou nemamopromajuivetar).Velikavlanostvazduhasparinanepovoljnodelujenapsa,a akosepasduenaeusparnomprostoruizuzetnojevelikaopasnostdadobijetoplotni udarpaidaugine.Navisokeinisketemperature,organizampsatrebaprivikavati postepeno.Zatojenajboljedresuruitreningizvoditipritemperaturiod+12do+15ilido 5stepenizimi,papostepenoidemopremaniim(viim)temperaturama(20do+25). Nisketemperaturepridobrojishraniikondicijipsipodnoselako.Rasporeenu Podmoskovlju,specijalniodredpasauvarauzimu1956.godinesauspehomje korienipritemperaturiod30stepeniCelzijusovih.Priovimuslovimasuonipo10 asovabilinanonojdunostiukuicama. Priradusapsom,velikiznaajimavetar:usputan,suprotan,boniipoduglom.Pravaci jainavetra,poredostalog,utiuinaizdavanjezvunihkomandi.Onesunajjaepri usputnomvetru. Suprotanvetardonosizvukeimiriseizpravcaduvanja.Naroitiznaajimajupravaci jainavetranaradtragakihpasazatotojevremeuvanjamirisanatraguobrnuto proporcionalnosajainomvetra.Prijakomvetru,mirisisebrzogubesatraga.Bonipravac
vetra,kojinosimirisetragaustranu,lakozavedepsasapravcapravogtraga.Suprotanvetar gonipsadapreenagornjinjuhtoumanjujekvalitetrada.

Kvalitetzemljinogpokrivaajeposebnovaanzadresurupasa.Trebarazlikovati povoljneinepovoljnepokrivae.Povoljnisuonikojidoprinoseduemouvanjumirisana tragu,doksunepovoljnionisakojihseonbrzogubi.Ravnicaolakavasnalaenjepsa priradu,dokgaoteavaispresecanostzemljita.

Oblikrastinjaujednomsluajupovoljnoutienarad,dokgaudrugompakoteava. Dobrorazvijenivisoktravnipokriva,povoljnodelujenazadravanjemirisanatragui olakavaradpsa.Suviegustaivisokatravakaoibunje,oteavajukretanjepsaionselako

umara.Poredtoga,tusenalaziirastinjesajakimmirisimakojinepovoljnoutiunaviunervnu delatnostpsa.Tragakiradjelakiuumigdejeogranienokretanjevazduha.

Jakopromenljivreljef,brzoumarapsa.Zatopoetnufazudresurepasatrebaizvoditina ravnomterenu. Naseljenamestaoteavajuradpsa,jersetuonsreesaraznimsporednim nadraajima.Zatotrebapostepenoprivikavatipsanaraduovimuslovima. Malisnenipokrivaolakavaradpasa,dokgavelikioteava.Najboljegodinjedobau naimprilikama,bilobiproleeijesen.Uovovreme,temperaturajeosrednja,tadane duvajujakivetroviinemasnenogpokrivaa.

Pozdravsvimljubiteljimapasa.

resurapasazauvanjekuedvorita
Paskojisedresirazauvanjekuedvoritatrebadaimarazvijenuagresivnost,da jeistakontrolisanaiprilagoenauslovimaprostorakojiuva.Kadajeprostorkojiseuva ograentakodapasnemoepreskoitiograduiliseprovuikrozistuidajetajprostor umerenoveliki,dresiranpasmoebitiodvezanidoputamusedauvaslobodan.U takvimuslovimapasmoedasedresiradotegranicedasamovlasnikpsamoedase naenauvanomprostoru.Paskojijedresirandauvaslobodnoobinojevrloagresivan inapadalicakojaulazeudvoritebezpratnjevlasnika. Udresuripasazauvanjekuedvoritamorasestrogokontrolisatiagresivnost,jer ukoliko ista izmakne kontroli pas moe da postane preagresivan, da nekontrolisano napadasvakonepoznatolicekojeulaziudvorite,paidananesepovredeopasnepo ivot.

Uslovidresure
U vezi dresure psa da izvrava zahteve, dreser mora postepeno ulivati u njega saznanjeosvakomovekuizuzevnjegovogvlasnikainjegasamogdajenjegovprirodni neprijatelj.Ontrebadaohrabripsadabudeoprezannaprisustvosvakogstrancaidana zahtevpokuadaganapadne.Dresernikadnedoputanikomdamilujepsakojijena dresuri.Onmoraznatidajeon,poredvlasnika,jediniprijateljkogapasmoraprepoznati, onjejediniuitelj.Istotako,dresernesmemilovatinekogdrugogpsauprisustvupsa kojegdresira. Pomonik je mamac za psa, njegov neprijatelj koji e uvek pokuavati da mu se suprotstavi,alinesmenikaddagapobediiuvekmoranakrajusuprotstavljanjadabude poraenidapobegneodpsa.Markirantotripsuagresivnostdraenjem,izazivagai uvrujemupouzdanjepovlaeiseimpasuiniagresivnipokretpremanjemu.Onse pribliavapsukrijuiiuplaenotopsadri,akadapasuiniinajmanjipokretprema njemu, on se jo plaivije povlai. Njegovo dranje prema pribliavanju psa moe biti razliitoprematemperamentupsa.Bitnoje,meutim,dausvakomsluaju,ususretu izmeupsaimarkiranta,PASMORAUVEKBITIPOBEDNIK.Markirantjeznaajanu dresuri pasa koji treba da uvaju isto kao dreser i njegov rad treba da bude brino kontrolisanodstranedresera.Markirantetrebaestomenjati,takodaseudresurijednog

psazauvanjepromeninajmanjepetmarkiranataidanadsvimapasbudedominantan. Dreser jednogpsamoesluiti kaomarkirantdreserudrugog psa,alinikadnemoe markirati psu kojeg dresira kao na primer bilo bila bi greka da psa dresiraju samo neiskusanvlasnikidreserkojiimaulogumarkiranta. Dresuraseizvodiudvorituvlasnikapsailinamestuzadresuru.Kakopasnapreduje, dresuraseradinarazliitamesta. Poetnadresuraizvodiseutokudana.Kadajepasdanjupostaosiguran,oprezan,razvije dostadobrueljuzanapadanjem,ilipakdanapadaakosetoodnjegazahteva,zavrna dresuraseizvodinou.

Opremazapse
Zadresurupsazauvanjepotrebnajesledeaoprema:irokikoniokovratnik,lanac zavezivanjepsa,konipovodnikkratkiikonipovodnikdugi. Markiranttrebadaimamalusavitljivuibu,dajeodevenuzatitnoodeloidanosi zatitnirukav.

Naindresure
Dresurapasazauvanjesastojiseodtrifaze: I Ispitivanje,draenjeikontrolaprirodneagresivnostijefazaukojojdreserstie saznanjaoprirodnojagresivnostipsa,ukojojmarkirantvridraenjepsaiukojojdreser odreujegranicudokojeeserazvitiagresivnostpsa.Nekipsisuprirodnoagresivniivrlo maloimjepotrebnodapostanunadraeni,alizatojevrlobitnotuagresivnostdratipod kontrolomipravilnojeusmeriti. IIDresurapsadaotkrivaprisustvoilipribliavanjestranaca.Pasmoranauitida otkrijeprisustvoljudiodnosnonjihovopribliavanje.Poeljnojenaviipsadanadugom povodniku,slobodnokreeupravculicakojepokuavadakradomueudvoriteidato jaimlaveomgaodvratiodpokuajaulaska,aidaizrazieljuzanapadanjem,paida napada. IIIUenjepsadanapada.Passedresiradanapadanazahtevizaustavljasvoj napadnazahtev.Zahtevzanapadje"dri",azahtevzaputanjeilizaustavljanjenapada je"pusti".Nazahtev"dri",dreserpoputapovodnikipasnapada.Nazahtev"pusti",pas sevraasvomdreserukojitadazahteva"mesto","stoj"i"uvaj". b)Dresurasenastavljaposledeem: Dresura u razvijanju agresivnosti poinje vezivanjem psa, koji ima iroki koni okovratnik,lancemzavezivanjezakolacuvrenutloilizabetoniranualkudabise omoguilo kretanje psa u krug, a da se pri tom lanac ne zamota. Zatim na dreserov zahtevpassedneporeddreserakojigadrizaalkuokovratnikazakojujeprivren lanaczavezivanje. Dreserstavljapsauopreznostzahtevom"uvaj"govoreizahtevtihimglasom,esto apatom.Zahtev"uvaj"seupotrebljavasamozavremeranedresure.Tojeznakzapsa da mora biti spreman da otkrije nailazak nepoznatog lica. Zahtev treba da bude izostavljen kada pas naui da, samim ostavljanjem u prostor koji je navikao da uva, postajeoprezaninedozvoljavaulazaknepoznatimosobamautajprostor. Markirantse pojavljuje,opremljen sa malomsavitljivomibim,odevenuzatitno odeloinosinarucizatitnirukav.Onsepribliavapsukradomiuplaeno,mameiga,ne ostajuinasuprotnjegalicem,neudaragaineininitatobipsauplailo.Kadapas

opazi markiranta, dreser ohrabruje psa reima "dri" i pokazuje rukom u pravcu markiranta. Paseodgovaratinaovajpostupakpremasvojojprirodnojagresivnosti.Dreser,po uviduustepenprirodneagresivnosti,dresurupsanastavljenapremasledeem: 1)Umerenoagresivogpsajenajlakeobuitizauvanjekuedvorita.Onlajeilirei imprimetimarkiranta,akojevezantreseupravcumarkiranta,aakogadreserdrina povodnikzateepovodnikipokuavadanapadamarkiranta.Markirantmalodraipsai beiunekizaklon.impasodgovoriovakvimponaanjem,dresergabodriipohvaljuje. Kadajedreserubeendajepasuzbuensamopremamarkirantuidanemanameruda napadapostepenosepoveavadraenjeirazvijakodpsaeljazanapadanjem,ukolikoje potrebnodasepasdresiradanapada. 2)Veomaagresivanpasjespremandaujedesvakogkojimusepribliiinastavljada lajeipotosemarkirantskloniuzaklon.Dabikontrolisaoagresivnostpsadreser,poto semarkirantskloni,zahtevapsu"ne",truipovodnikdoksepasnesmiri.Ovdemorabiti obazrivinesmepsapohvaljivati,apogotovunepruatirukuupravcuglavepsadokpas neprekinelajanjeireanje.Kadajesigurandasepasdovoljnosmirio,davienelajei rei nesumice dreser pohvaljuje psa tapui ga levom rukom po levoj pleki. Ovaj postupakseponavljasvedokpasnebudereagovaokodmarkirantovogpojavljivanja,a umirivao se na 12 minuta po poto se markirant skloni u zaklon. Kada pas pokae znakoveupravljanjasvojeagresivnostipremamarkirantu,dresergapohvljujeipokuava damupokaedaovonjegovoneprijateljstvomorabitiupravljenosamopremalicukoje pokuavadaueuuvaniprostor,aostalalicakojaprolazeporednavedenogprostora budnoprati,alinanjihnereagujelaveomipokuajemnapada.Kodovakvihpasavrloje bitnodaseizdresirajudavebeposlunostiradedosavrenstva,jertakoesekroz njihovuposlunostiagresivnostkontrolisatiiusmeravatikaeljenomcilju. 3)Slaboagresivanpasestouoptenereagujenaprisustvomarkiranta.Onmoe stajati i mahati repom, pokuavati da se igra ili esto i da pobegne od markiranta. Najuspenijejeovakvepsedresiratiuparusadrugimagresivnimpsom.Kadapaspone dareinamarkiranta,markirantodjednompoinjedabei,dobrojetadapustitidrugog (agresivnog)psadajurimarkirantaidapokuadaganapadne.Udresuriovevrstepasa, vrlojevanozadreseradapoveavasvojepohvaleihrabrenjakadapaspokaenajsitnije znakoveagresivnostiazamarkirantadapokaesvojlanistrahodpsa.Ovajpostupak mora biti ponavljan sve dok se psea hrabrost ne izgradi i on pokua da napadne markiranta im mu se priblii. Agresivnost se uspeno razvija i u grupnom draenju pasa.Izmeunekolikaagresivnapasanalazisepaskojijereagovaonegativnouprvojfazi dresure.Svipsisupostavljeniureddovoljnodalekojedanoddrugogatakodasene moguizmeusebepotui.Svakipasjenapovodnikusalevestranesvogdresera.Po datimzahtevima"uvaj",markirantsepojavljujeipribliavasepremapsima.Agresivnipsi eodmahlajationitrebadabuduizdanopohvaljeniodsvojihdresera.Podstaknutod hrabrihpasakojisuporedplaljivpasepostepenopoinjatidalaje.Akosupodesno ohrabriodsvogdresera,onerazumetidanetrebadaseplaiodmarkirantaidae markirantpobeiimonzalaje,zareiiliuinipokretpremanjemu.Najveiuspehkod razvijanjaagresivnostikodslaboagresivnogpsadajeupravoovavebatodovodido zakljukadaplaljivipasueodagresivnih. Kadaseuspenozavriovajdeodresure(kontrolisanorazvijanjeagresivnostipsa) prelazi se na sledeu fazu otkrivanje prisustva ili pribliavanje stranaca, a zatim se prelazinanapadiodbranu.

FAZA

Sedinapod.Usmeripaznjupsakasebiikadadodjedotebe,ikadatedodirne,clicknii daj mu komad hrane. Ustani , udalji se i pokusaj ponovo. Ponovi ovo nekoliko puta. Zovipsakadajeudrugojprostoriji.Kadadodjedotebe,clickniinagradigahranom.Radi ovoviseputautokudana,kadapastoneocekuje.Svakiputclickniidajmunagradu kadaodgovori.Kadaneposlusa,nemojdamudasdrugusansu,dozvolimudavidikako odlazes clicker i hranu na drugu stranu. FAZA 2

Sadapokusajponovo.,alinapolju.Akojepasodonihnestasnih,nadjitriosobedati pomognu.Jednanekadrzipsanadugackompovodcu,adrugedvenekagazovu,tako daontrciodjednedodruge.Nezaboravidahranakaonipozivnisunajvazniji.Najvaznije je da clicknes kada pas dodje do osobe koja ga zove. U tim trenucima on uci. Izvedipsausetnju.Preporucljivojekoristitiflexipovodac.Takodozvoljavaspsudase udaljiodtebeidaseosetislobodnim,iakotozaisatnije.Pozoviga,iakoodgovori,biloda jedalekoiliblizutebeclickniinagradiga.Akoseneodazove,napravidesetdodvadeset koraka,ipokusajponovo.Akopasstalnovucepovodac,skratiga,inepomerajse,i dozvolimudavuceumestudokseneumori.Poslegapozovi,iiakojeveomablizutebe, kadaokreneglavukatebi,clickniidajmunagradu.Nemojdazatezespovodac,nitidaga korigujes,samozatostonijeodgovorio,natajnacinmusamopokazujesdanaredba DODJI znaci probleme i neprijatnosti za njega. Svakiputkadazovessvogpsaionseodazove,clickniinagradiga.Akonemaspriruci clicker improvizuj click jezikom. FAZA 3

Pustigaupark.Odaberizatvoren,ogradjenprostor,ukojemnemapreviseizazova,koji mujedosadan.Dozvolimudaonjusiokolinu,izatimmudajnaredbuDODJI,kleknidaga pozovesdatisepriblizi,idamuseucinizanimljivijim.Kadasepribliziclickni,dajmu veliku premiju, i vrati se kuci. Akosinapolju,ipasseneodazove,potraziga.Stavimupovodaciodvedigakuci.Nedaj muvisenijednuprilikudaignorisetvojpozivdadodje,prenegostoseodlucidase odazove;natajnacinsamobimupokazaodamozedateneposlusa4iviseputa,pre negostoodlucidaseodazove.Nemojdagakaznjavaskadagauhvatis,jednostavnou tisini,odvedigakuci.Mozescakidaclicknesinagradispsazatostotijedozvoliodamu stavispovodac,natajnacinseizbegavabilokakvabuducatendencijadasezadrzavana mestima na kojima ne mozes da ga dohvatis. Kadasenadjesnanekommestugdeimamnogosnaznihizazovazapsa,kaostojepark savevericama,mozeskoristitipustanjekaopodsticaj.Naprimer:odvedipsauparksa

dugackimpovodcem.Dozvolimudaonjusiokolinu.Kadagazovesiakoseodazove, clickniiposlegapustidajurizavevericama.Cakmuseipridruzi!Poslemustavipovodac ivratisekuci.Znamdasecinikontradiktorno,alisvakoiskustvosaovimpodsticajem, sigurno pojacava odazivanje psa. Mozesedesitidapsikojisupocelidaseodazivajusanavikomibrzinom,jednogadana necujutvojglas.Svejebilodobro,iodjednomnefukcionise.Stamozesdaurdis?Zovi ga,akoseneodazove,odmahgaodvedikuci,bezpredumisljanja,nedozvolimuviseda njuskaidadaljeuziva.Sasvimjeverovatno,sledeciputkadagaizvedes,dacenauceno obnoviti i da ce odazvati. FAZA 4: UCVRSIVANJE ODGOVORA DODJI

Isprobavajrazlicitesituacije,ivezbajurazlicitimsituacijamaovunaredbuiposticesda pasbrzoodgovara.Naprimer:kadaidesdaseigrassanjim,ilimudajesdajede,zoviga dadodjeodmestagdesenalazi.Kadadodjedotebe,clickniidajmunjegovuposudusa hranom, ili mu baci lopticu da se igras sa njim. Vecina pasa obozava da se vozi kolima. Pre nego sto udje u kola, daj mu komandu DODJI,pojacajodgovorotvaranjemvrataodkola,idozvolimudaudje.Uvekikadajeto moguce,ucinidaodgovornaDODJIbudepovezansanecimveomaznacajnimzanjega,i ponekadgaiznenadisanecimextra.Jednogadana,ovajodgovor,bicetiodvelikekoristi.

FAZA

Sedinapod.Usmeripaznjupsakasebiikadadodjedotebe,ikadatedodirne,clicknii daj mu komad hrane. Ustani , udalji se i pokusaj ponovo. Ponovi ovo nekoliko puta. Zovipsakadajeudrugojprostoriji.Kadadodjedotebe,clickniinagradigahranom.Radi ovoviseputautokudana,kadapastoneocekuje.Svakiputclickniidajmunagradu kadaodgovori.Kadaneposlusa,nemojdamudasdrugusansu,dozvolimudavidikako odlazes clicker i hranu na drugu stranu. FAZA 2

Sadapokusajponovo.,alinapolju.Akojepasodonihnestasnih,nadjitriosobedati pomognu.Jednanekadrzipsanadugackompovodcu,adrugedvenekagazovu,tako daontrciodjednedodruge.Nezaboravidahranakaonipozivnisunajvazniji.Najvaznije je da clicknes kada pas dodje do osobe koja ga zove. U tim trenucima on uci. Izvedipsausetnju.Preporucljivojekoristitiflexipovodac.Takodozvoljavaspsudase udaljiodtebeidaseosetislobodnim,iakotozaisatnije.Pozoviga,iakoodgovori,biloda jedalekoiliblizutebeclickniinagradiga.Akoseneodazove,napravidesetdodvadeset koraka,ipokusajponovo.Akopasstalnovucepovodac,skratiga,inepomerajse,i dozvolimudavuceumestudokseneumori.Poslegapozovi,iiakojeveomablizutebe,

kadaokreneglavukatebi,clickniidajmunagradu.Nemojdazatezespovodac,nitidaga korigujes,samozatostonijeodgovorio,natajnacinmusamopokazujesdanaredba DODJI znaci probleme i neprijatnosti za njega. Svakiputkadazovessvogpsaionseodazove,clickniinagradiga.Akonemaspriruci clicker improvizuj click jezikom. FAZA 3

Pustigaupark.Odaberizatvoren,ogradjenprostor,ukojemnemapreviseizazova,koji mujedosadan.Dozvolimudaonjusiokolinu,izatimmudajnaredbuDODJI,kleknidaga pozovesdatisepriblizi,idamuseucinizanimljivijim.Kadasepribliziclickni,dajmu veliku premiju, i vrati se kuci. Akosinapolju,ipasseneodazove,potraziga.Stavimupovodaciodvedigakuci.Nedaj muvisenijednuprilikudaignorisetvojpozivdadodje,prenegostoseodlucidase odazove;natajnacinsamobimupokazaodamozedateneposlusa4iviseputa,pre negostoodlucidaseodazove.Nemojdagakaznjavaskadagauhvatis,jednostavnou tisini,odvedigakuci.Mozescakidaclicknesinagradispsazatostotijedozvoliodamu stavispovodac,natajnacinseizbegavabilokakvabuducatendencijadasezadrzavana mestima na kojima ne mozes da ga dohvatis. Kadasenadjesnanekommestugdeimamnogosnaznihizazovazapsa,kaostojepark savevericama,mozeskoristitipustanjekaopodsticaj.Naprimer:odvedipsauparksa dugackimpovodcem.Dozvolimudaonjusiokolinu.Kadagazovesiakoseodazove, clickniiposlegapustidajurizavevericama.Cakmuseipridruzi!Poslemustavipovodac ivratisekuci.Znamdasecinikontradiktorno,alisvakoiskustvosaovimpodsticajem, sigurno pojacava odazivanje psa. Mozesedesitidapsikojisupocelidaseodazivajusanavikomibrzinom,jednogadana necujutvojglas.Svejebilodobro,iodjednomnefukcionise.Stamozesdaurdis?Zovi ga,akoseneodazove,odmahgaodvedikuci,bezpredumisljanja,nedozvolimuviseda njuskaidadaljeuziva.Sasvimjeverovatno,sledeciputkadagaizvedes,dacenauceno obnoviti i da ce odazvati. FAZA 4: UCVRSIVANJE ODGOVORA DODJI

Isprobavajrazlicitesituacije,ivezbajurazlicitimsituacijamaovunaredbuiposticesda pasbrzoodgovara.Naprimer:kadaidesdaseigrassanjim,ilimudajesdajede,zoviga dadodjeodmestagdesenalazi.Kadadodjedotebe,clickniidajmunjegovuposudusa hranom, ili mu baci lopticu da se igras sa njim. Vecina pasa obozava da se vozi kolima. Pre nego sto udje u kola, daj mu komandu DODJI,pojacajodgovorotvaranjemvrataodkola,idozvolimudaudje.Uvekikadajeto moguce,ucinidaodgovornaDODJIbudepovezansanecimveomaznacajnimzanjega,i ponekadgaiznenadisanecimextra.Jednogadana,ovajodgovor,bicetiodvelikekoristi.

http://www.dobrakuca.zr.org.yu/lekcije.htmprosvrljajmalobicetijasnijeza"klikanje"