ZAKON O VANPARNINOM POSTUPKU

- integralni tekst ("Slubeni glasnik SRS", br. 25/1982 i 48/1988)

PRVI DEO Opte odredbe

lan 1.
(1) Ovim zakonom odreuju se pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku. (2) Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku.

lan 2.
(1) Vanparnini postupak pokree se predlogom fizikog ili pravnog lica, kao i predlogom organa odreenog ovim ili drugim zakonom. (2) Vanparnini postupak sud pokree po slubenoj dunosti u sluajevima i pod uslovima odreenim ovim ili drugim zakonom. (3) Ako postupak nije pokrenuo organ koji je zakonom ovlaen da pokree postupak, sud e ga bez odlaganja obavestiti da je postupak pokrenut na predlog ovlaenog lica. Sud moe ovlaenom organu odrediti rok za prijavljivanje uea u postupku i po isteku tog roka zastati sa postupkom ako je to potrebno radi zatite uesnika u postupku ili radi zatite drutvenih interesa.

lan 3.
(1) Uesnik u vanparninom postupku je lice koje je postupak pokrenulo, lice o ijim se pravima ili pravnim interesima odluuje u postupku, kao i organi koji uestvuju u postupku na osnovu zakonskog ovlaenja da postupak pokree, bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. (2) Predlaga u smislu ovog zakona je lice, odnosno organ po ijem predlogu je postupak pokrenut, a protivnik predlagaa je lice prema kome se pravo ili pravni interes predlagaa ostvaruje. (3) Svojstvo uesnika u postupku, s pravnim dejstvom u odreenoj pravnoj stvari, sud moe izuzetno priznati i onim oblicima udruivanja koji

nemaju svojstvo pravnog lica i za koja nije posebnim propisima odreeno da mogu biti uesnici u vanparninom postupku ako ispunjavaju uslove iz lana 77. stav 3. Zakona o parninom postupku, i ako se predmet vanparnine stvari neposredno na njih odnosi.

lan 4.
(1) U vanparninom postupku sud po slubenoj dunosti posebno vodi rauna i preduzima mere radi zatite prava i pravnih interesa maloletnika o kojima se roditelji ne staraju, kao i drugih lica koja nisu u mogunosti da se sama brinu o zatiti svojih prava i interesa. (2) Kad se u postupku odluuje o pravima i pravnim interesima maloletnika i drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, sud e obavestiti organ starateljstva o pokretanju postupka, pozivati ga na roita i dostavljati mu podneske uesnika i odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek, bez obzira da li organ starateljstva uestvuje u postupku. (3) Kad smatra da je to potrebno, sud e pozvati organ starateljstva da uestvuje u postupku i odrediti mu rok u kome moe prijaviti svoje uee. Dok ne istekne ovaj rok sud e zastati sa postupkom, ali organ starateljstva moe svoje pravo da uestvuje u postupku koristiti i posle proteka tog roka.

lan 5.
Organ starateljstva koji uestvuje u postupku, i kad zakonom nije ovlaen da pokree postupak, ovlaen je da preuzima sve radnje u postupku radi zatite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, a naroito da iznosi injenice koje uesnici nisu naveli da predlae izvoenje dokaza i da izjavljuju pravne lekove.

lan 6.
U vanparninom postupku sud moe postaviti privremenog zastupnika svakom uesniku u postupku kad za to postoje uslovi iz lana 84. Zakona o parninom postupku.

lan 7.
Sud moe dozvoliti da uesnik, koji nema poslovne sposobnosti, pored radnji na koje je zakonom ovlaen, radi ostvarenja svojih prava i pravnih interesa, preduzima i druge radnje u postupku, ako smatra da je u stanju da shvati znaenje i pravne posledice tih radnji.

lan 8.
(1) U vanparninim stvarima koje se odnose na lino stanje uesnika (statusne stvari), kao i u drugim vanparninim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa kojima uesnici ne mogu raspolagati, oni se u

postupku pred sudom ne mogu odrei svog zahteva, priznati zahtev protivnika, niti zakljuiti sudsko poravnanje. (2) U postupku iz stava 1. ovog lana sud moe da utvruje i injenice koje uesnici nisu izneli, kao i injenice koje meu uesnicima nisu sporne, ako su vane za donoenje odluke.

lan 9.
U postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima javnost je iskljuena.

lan 10.
U vanparninom postupku nema mirovanja postupka.

lan 11.
(1) Sud odluuje o zahtevima uesnika na osnovu rasprave na roitu samo u sluajevima kad je to ovim ili drugim zakonom odreeno, ili kad oceni da je odravanje roita potrebno radi razjanjenja ili utvrivanja odlunih injenica ili smatra da je zbog drugih razloga odravanje roita celishodno. (2) Izostanak pojedinih uesnika sa roita ne spreava sud da dalje postupa, ako u pojedinim sluajevima zakonom nije drukije odreeno. (3) Sasluanje uesnika u postupku moe se izvriti i u odsustvu drugih uesnika. (4) U stambenim stvarima u kojima se reava o stanarskom pravu ili o pojedinim ovlaenjima koja ine sadrinu stanarskog prava odluka se uvek donosi na osnovu rasprave na roitu.

lan 12.
(1) Predlog za pokretanje vanparninog postupka moe se povui do donoenja prvostepene odluke. Predlog podnet od vie lica povlai se njihovom saglasnom izjavom, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (2) Predlog se moe povui i docnije sve dok postupak nije pravnosnano zavren, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika na koje se odluka odnosi ili ako ostali uesnici na to pristanu. (3) Ako je predlog povuen posle donoenja prvostepene odluke prvostepeni sud e odluku ukinuti. (4) Smatrae se da je predlog povuen kad predlaga ne doe na roite ili se ne odazove na poziv suda radi sasluanja, ako je bio uredno pozvan, a ne postoje opte poznate okolnosti koje su ga spreile da doe u sud. Opravdane razloge izostanka sud moe uvaiti i bez izjanjavanja ostalih uesnika sve dok im ne uputi obavetenje o povlaenju predloga. (5) U sluajevima iz st. 1. i 4. ovog lana, drugi uesnici koji su zakonom ovlaeni da pokrenu postupak mogu predloiti da se postupak nastavi. Predlog za nastavljanje postupka moe se podneti u roku od 15 dana od

dana prijema obavetenja o povlaenju predloga.

lan 13.
(1) U statusnim stvarima mesno nadlean je sud na ijem podruju ima prebivalite lice u ijem interesu se postupak vodi, a ako nema prebivalite, sud na ijem podruju to lice ima boravite, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (2) U drugim vanparninim stvarima mesno nadlean je sud na ijem podruju predlaga ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (3) Kad se vanparnina stvar odnosi na nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost, a ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova nadlean je svaki od tih sudova.

lan 14.
(1) U vanparninom postupku sud se moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlean najkasnije na prvom roitu, a ako roite nije odrano, do preduzimanja prve radnje koju je uesnik preduzeo po pozivu suda. (2) Ako se u toku postupka izmene okolnosti na kojima je zasnovana mesna nadlenost suda, sud koji vodi postupak moe predmet ustupiti sudu koji je prema izmenjenim okolnostima mesno nadlean, ako je oigledno da e se pred tim sudom postupak lake sprovesti, ili ako je to u interesu lica pod posebnom drutvenom zatitom. (3) Kad se predmet ustupa drugom sudu u interesu lica pod posebnom drutvenom zatitom, sud e pre ustupanja predmeta pozvati organ starateljstva da u odreenom roku da svoje miljenje o celishodnosti ustupanja. Ako organ starateljstva u ostavljenom roku ne dostavi miljenje, sud e postupiti prema okolnostima sluaja, vodei rauna o interesima lica pod posebnom drutvenom zatitom.

lan 15.
Uesnici mogu sporazumom menjati mesnu nadlenost suda samo kad je to za pojedine vanparnine stvari ovim ili drugim zakonom dozvoljeno.

lan 16.
(1) Do donoenja odluke o glavnoj stvari sud e posebnom odlukom obustaviti vanparnini postupak, ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog postupka. Postupak e se po pravnosnanosti te odluke sprovesti po pravilima parninog postupka pred nadlenim sudom. (2) Radnje koje je sproveo vanparnini sud (uviaj, vetaenje, sasluanje svedoka i dr.) ponovo e se izvesti, ako je pri njihovom ranijem izvoenju uinjena neka od bitnih povreda odredaba parninog postupka (lan 354. Zakona o parninom postupku).

lan 17.
(1) U vanparninom postupku u prvom stepenu postupa sudija pojedinac, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (2) U stambenim stvarima, u kojima se reava o stanarskom pravu ili o pojedinim ovlaenjima koji ine sadrinu stanarskog prava prvostepeni sud odluuje u veu sastavljenom od jednog sudije i dvojice sudija porotnika. (3) Pojedine radnje u postupku moe da preuzima struni saradnik u sudu kad je to ovim ili drugim zakonom odreeno. Zapisnik o tim radnjama potpisuju struni saradnik i zapisniar koji je sastavio zapisnik.

lan 18.
(1) U vanparninom postupku odluke se donose u obliku reenja. (2) Reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba i reenje drugostepenog suda mora biti obrazloeno.

lan 19.
alba protiv reenja donesenog u prvom stepenu moe se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa reenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

lan 20.
(1) alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno, ili ako sud drukije ne odlui. (2) Sud moe iz vanih razloga odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja. (3) U sluaju iz stava 2. ovog lana, kad je potrebno da se zatite prava maloletnika ili drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, sud moe po slubenoj dunosti, a radi zatite prava drugih uesnika po njihovom predlogu, odrediti da se poloi obezbeenje u gotovom novcu. Kad to posebne okolnosti sluaja zahtevaju davanje obezbeenja moe se odrediti i u drugom obliku.

lan 21.
(1) Prvostepeni sud moe povodom albe, sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti svoje ranije reenje, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika koja se zasnivaju na tom reenju. (2) Ako prvostepeni sud ne preinai, odnosno ne ukine svoje reenje, albu, zajedno sa spisima, dostavie drugostepenom sudu na reavanje bez obzira da li je alba podnesena u zakonom odreenom roku. (3) Drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnesenoj albi, ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.

lan 22.
(1) Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam reiti to pitanje, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (2) Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u vanparninom postupku u kome je to pitanje reeno.

lan 23.
(1) Ako su meu uesnicima sporne injenice vane za reavanje prethodnog pitanja, sud e ih uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. (2) Sud e uputiti na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom onog uesnika ije pravo smatra manje verovatnim, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

lan 24.
(1) Ako uesnik koji je upuen na parnicu ili postupak pred upravnim organom u odreenom roku, koji ne moe biti dui od 30 dana, pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom vanparnini postupak e se prekinuti do pravnosnanog okonanja tog postupka. (2) Ako ni jedan od uesnika do zavretka vanparninog postupka ne pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, sud e dovriti postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je uesnik upuen na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom.

lan 25.
(1) Kad se reenjem suda menja lini ili porodini status uesnika ili njegova prava i dunosti, pravne posledice reenja nastaju kad ono postane pravnosnano. (2) Sud moe odluiti da pravne posledice reenja nastaju pre pravnosnanosti, ako je to potrebno radi zatite maloletnika ili drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom. (3) Pravnosnano reenje kojim se menja lini ili porodini status uesnika bez odlaganja se dostavlja matiaru nadlenom za voenje matine knjige roenih za to lice.

lan 26.
Pravnosnanost reenja, donesenog u vanparninom postupku, ne spreava uesnike da svoj zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruju u parnici ili u postupku pred upravnim organom, kad im je to pravo priznato ovim ili drugim zakonom.

lan 27.
(1) U postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima i o vanparninim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (2) U postupku u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parninom postupku moe izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

lan 28.
(1) O trokovima postupka u statusnim stvarima sud odluuje slobodno, vodei rauna o okolnostima sluaja i o ishodu postupka, s tim to se u pogledu trokova postupka koji su prouzrokovani ueem organa starateljstva u postupku primenjuju odredbe lana 162. Zakona o parninom postupku. (2) U vanparninim stvarima koje se odnose na imovinska prava uesnika, uesnici snose trokove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odluuje sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od uesnika. (3) U vanparninim stvarima iz stava 2. ovog lana sud moe odluiti da sve trokove postupka snosi uesnik u ijem interesu se postupak vodi, odnosno uesnik koji je iskljuivo svojim ponaanjem dao povod za pokretanje postupka.

lan 29.
(1) Po predlogu za ponavljanje postupka prethodno e se postupiti kao po neblagovremeno podnesenoj albi, ako postoje uslovi iz lana 21. ovog zakona da drugostepeni sud odlui i o osnovanosti neblagovremeno podnesene albe. Ukoliko drugostepeni sud nae da ti uslovi ne postoje vratie predmet prvostepenom sudu radi postupanja po predlogu. (2) Protiv reenja kojim je postupak pravnosnano zavren, predlog za ponavljanje postupka ne moe se podneti ako je uesniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo da svoj zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruje u parnici ili u postupku pred upravnim organom.

lan 30.
(1) Po odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim postupcima sadranim u ovom zakonu nisu drukije ureenja, kao i u drugim vanparninim stvarima, za koje posebnim zakonom nisu ureenja pravila postupanja. (2) U vanparninom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

DRUGI DEO Posebni postupci I. Ureenje linih stanja Glava prva Lienje poslovne sposobnosti
lan 31.
(1) U ovom postupku sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i odluuje o potpunom ili deliminom lienju poslovne sposobnosti kad utvrdi da za to postoje zakonom odreeni razlozi, kao i o vraanju potpune ili delimine poslovne sposobnosti kad prestanu razlozi za lienje, odnosno ogranienje poslovne sposobnosti. (2) Postupak za lienje, kao i postupak za vraanje poslovne sposobnosti hitan je.

lan 32.
(1) Postupak za lienje poslovne sposobnosti sud pokree i vodi po slubenoj dunosti, kao i po predlogu organa starateljstva, branog druga, deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lienje, odnosno ogranienje poslovne sposobnosti. (2) Postupak se pokree i po predlogu dede, babe, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tim licem ivi u porodinoj zajednici. (3) Predlog za pokretanje postupka moe da stavi i samo lice koje treba liiti poslovne sposobnosti, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice svog predloga.

lan 33.
(1) Predlog mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te injenice utvruju ili ine verovatnim. (2) Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog mora da sadri i podatke iz kojih proizilazi ovlaenje za pokretanje postupka.

lan 34.
(1) Ako lice, prema kojem je pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti, ima nepokretnu imovinu, sud e bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti radi zabelebe postupka. (2) O pokretanju postupka obavetava se i matiar koji vodi matinu

knjigu roenih za to lice.

lan 35.
(1) U ovom postupku sud odluuje na osnovu rasprave na roitu. (2) Na roite se pozivaju, pored organa starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik i predlaga.

lan 36.
(1) Sud e lino sasluati lice prema kome se postupak vodi, a ako se isto nalazi u zdravstvenoj organizaciji sasluae se po pravilu u toj organizaciji, gde e se odrati i roite. (2) Sud moe odustati od sasluanja lica prema kome se postupak vodi, samo ako bi to moglo da bude tetno po njegovo zdravlje ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica.

lan 37.
Sud je duan da saslua staraoca, odnosno privremenog zastupnika, predlagaa i druga lica koja mogu da daju potrebna obavetenja o ivotu i o ponaanju lica prema kome se postupak vodi i o drugim vanim okolnostima. Po potrebi, sud e podatke o tim injenicama pribaviti od organa drutveno-politike zajednice, samoupravnih organizacija i zajednica pravnih i drugih lica, koja tim podacima raspolau.

lan 38.
(1) Lice prema kome se postupak za lienje poslovne sposobnosti vodi mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti, koji e dati nalaz i miljenje o duevnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuivanje. (2) Vetaenje se vri u prisustvu sudije, sem kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. (3) Sud moe reenjem odrediti da lice prema kome se vodi postupak, privremeno ali najdue za tri meseca, bude smeteno u odgovarajuu zdravstvenu organizaciju, ako je to po miljenju lekara neophodno da se utvrdi njegovo duevno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti tetne posledice po njegovo zdravlje.

lan 39.
(1) Protiv reenja o smetaju u zdravstvenu organizaciju mogu izjaviti albu lice prema kome se postupak vodi i njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik u roku od tri dana od dostavljanja prepisa reenja. (2) Lice prema kome se postupak vodi moe izjaviti albu bez obzira na svoje duevno stanje. (3) alba ne zadrava izvrenje reenja, ako sud iz opravdanih razloga, drugaije ne odlui.

(4) Sud e albu sa spisima bez odlaganja dostaviti drugostepenom sudu, koji je duan odluiti u roku od tri dana od dana prijema albe.

lan 40.
(1) Kad nae da postoje uslovi za lienje poslovne sposobnosti, sud e lice prema kome se postupak vodi liiti poslovne sposobnosti potpuno ili delimino. (2) U reenju kojim se lice delimino liava poslovne sposobnosti, sud moe na osnovu rezultata medicinskog vetaenja odrediti vrstu poslova koje to lice moe preduzimati samostalno pored poslova na koje je zakonom ovlaeno. (3) Protiv reenja o lienju poslovne sposobnosti, lice koje je lieno poslovne sposobnosti moe izjaviti albu bez obzira na svoje duevno stanje.

lan 41.
(1) Sud moe odloiti donoenje reenja o deliminom lienju poslovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano moe oekivati da e se lice, prema kome se vodi postupak, uzdrati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. (2) Sud e odloiti donoenje reenja iz stava 1. ovog lana ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu suda podvrgne leenju u odreenoj zdravstvenoj organizaciji. (3) Sud moe da odloi donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti za vreme od est do 12 meseci. (4) Reenje moe da se opozove ako lice prekine leenje ili bude otputeno iz zdravstvene organizacije zbog naruavanja reda.

lan 42.
(1) Kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lieno poslovne sposobnosti sud e po slubenoj dunosti, kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz lana 32. ovog zakona, doneti reenje o vraanju poslovne sposobnosti. (2) Ako se posle donoenja reenja o potpunom lienju poslovne sposobnosti lica utvrdi da se njegovo duevno stanje toliko popravilo da je dovoljno i delimino lienje poslovne sposobnosti, sud e izmeniti ranije reenje i odrediti delimino lienje poslovne sposobnosti.

lan 43.
U postupku vraanja poslovne sposobnosti shodno se primenjuju odredbe ove glave o lienju sposobnosti.

lan 44.
Pravnosnano reenje o lienju, kao i reenje o vraanju poslovne sposobnosti, sud e dostaviti matiaru radi upisa u matinu knjigu roenih za to lice, organu koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji

nepokretnosti ako lice na koje se reenje odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva.

Glava druga Zadravanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije
lan 45.
(1) U ovom postupku sud odluuje o smetanju i zadravanju duevno bolesnog lica u odgovarajuoj zdravstvenoj organizaciji kad je zbog prirode bolesti neophodno da to lice bude ogranieno u slobodi kretanja ili optenja sa spoljnim svetom. (2) Postupak za smetaj i zadravanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije (zdravstvena organizacija) hitan je.

lan 46.
(1) Kad zdravstvena organizacija primi na leenje neko lice bez njegove saglasnosti ili bez odluke suda, duna je da to u roku od tri dana prijavi sudu na ijem podruju se organizacija nalazi. (2) Izjava o saglasnosti za prijem mora biti data u pismenom obliku pred ovlaenim licem u zdravstvenoj organizaciji, u prisustvu dva poslovno sposobna i pismena svedoka koji nisu radnici u toj organizaciji i nisu krvni srodnici primljenog lica u pravoj liniji, u pobonoj liniji zakljuno sa etvrtim stepenom, po tazbini do drugog stepena, ni njegov brani drug, kao ni lice koje ga je dovelo u zdravstvenu organizaciju. (3) Prijava zdravstvene organizacije mora da sadri podatke o licu koje je primljeno, licu koje ga je dovelo u zdravstvenu organizaciju i, po mogunosti, o prirodi i stepenu bolesti sa odgovarajuom medicinskom dokumentacijom.

lan 47.
(1) Zdravstvena organizacija je duna da na nain iz lana 46. ovog Zakona postupi i kad lice, koje je svojom voljom primljeno u zdravstvenu organizaciju, opozove datu saglasnost, a ovlaeno lice ili organ te zdravstvene organizacije smatra da je potrebno njegovo dalje zadravanje. (2) Rok za obavetavanje suda tee od dana opozivanja date saglasnosti.

lan 48.
Postupak se vodi po slubenoj dunosti, im sud primi prijavu od zdravstvene organizacije ili na drugi nain sazna da je neko lice primljeno ili zadrano u zdravstvenoj organizaciji bez svoje saglasnosti.

lan 49.
Uslovi za zadravanje lica u zdravstvenoj organizaciji utvruju se na nain odreen u lanu 38. ovog zakona.

lan 50.
Sud je duan da po mogunosti u roku od petnaest dana od dana prijema prijave o prijemu, odnosno zadravanju lica u zdravstvenoj organizaciji, a najkasnije u roku od trideset dana kad to utvrivanje prirode bolesti nuno zahteva, donese reenje da li se to lice ima zadrati u zdravstvenoj organizaciji.

lan 51.
(1) Kad sud odlui da primljeno lice bude zadrano u zdravstvenoj organizaciji odredie vreme zadravanja, koje ne moe da bude due od jedne godine. (2) Zdravstvena organizacija je duna da sudu dostavlja povremene izvetaje o zdravstvenom stanju zadranog lica.

lan 52.
Sud moe i pre isteka vremena odreenog za zadravanje u zdravstvenoj organizaciji, po slubenoj dunosti ili na predlog zadranog lica, njegovog staraoca kao i lica, odnosno organa iz lana 32. ovog zakona, da odlui o putanju lica iz zdravstvene organizacije, ako utvrdi da se zdravstveno stanje zadranog lica poboljava u tolikoj meri da su prestali razlozi za njegovo dalje zadravanje.

lan 53.
Ako zdravstvena organizacija oceni da zadrano lice treba da ostane na leenju i po isteku vremena odreenog u reenju suda, duna je da 30 dana pre isteka tog vremena sudu predloi produenje zadravanja.

lan 54.
Reenje iz l. 52. i 53. ovog zakona sud donosi na osnovu ponovnog pregleda zadranog lica koji se vri na nain odreen u lanu 38. ovog zakona i po sasluanju tog lica, ako je to mogue i nije tetno po njegovo zdravlje.

lan 55.
Na postupak po albi protiv reenja o smetaju, odnosno zadravanju u zdravstvenoj organizaciji (l. 50. i 53) primenjuju se odredbe lana 39. ovog zakona.

Glava trea Proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti

lan 56.
U ovom postupku sud odluuje o proglaenju nestalog lica za umrlo i utvruje smrt lica za koje o injenici smrti nema dokaza predvienih zakonom.

lan 57.
(1) Za umrlo moe se oglasiti lice: a) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od ijeg je roenja proteklo sedamdeset godina; b) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo ine verovatnim da vie nije u ivotu; v) koje je nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za est meseci od dana prestanka opasnosti; g) koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogaajima, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva. (2) Rokovi iz ta. a) i b) raunaju se od dana kada je po poslednjim vestima nestali nesumnjivo bio iv, a ako se taj dan ne moe tano utvrditi, ti rokovi poinju tei zavretkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio iv.

lan 58.
Predlog za proglaenje nestalog lica za umrlo moe podneti svako lice koje za to ima neposredni pravni interes, kao i javni tuilac.

lan 59.
(1) Predlog mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te injenice utvruju ili ine verovatnim. (2) Ako postupak nije pokrenuo javni tuilac, predlog mora da sadri i podatke iz kojih proizilazi pravni interes predlagaa za proglaenje nestalog lica za umrlo.

lan 60.
(1) Sud, po prijemu predloga, na pogodan nain proverava da li su ispunjene osnovne pretpostavke za pokretanje postupka. Ako na osnovu podataka u predlogu ili izvrene provere oceni da su te pretpostavke ispunjene, odredie nestalom licu staraoca i o tome obavestiti organ starateljstva ili e pozvati organ starateljstva da mu u odreenom roku

postavi staraoca za zastupanje u postupku. (2) Staralac je duan da prikuplja dokaze o nestanku odnosno ivotu nestalog lica i da ih predlae sudu, a i sam sud e po slubenoj dunosti pribaviti i izvesti dokaze radi utvrivanja injenice da li je nestalo lice i kad umrlo ili je u ivotu.

lan 61.
(1) Ako sud oceni da su ispunjene osnovne pretpostavke za pokretanje postupka, izdaje oglas u kome e navesti bitne okolnosti sluaja, pozvati nestalo lice, kao i svakog drugog ko ma ta zna o njegovom ivotu da to bez odlaganja javi sudu, i ukazati da e sud po isteku tri meseca od objavljivanja oglasa u "Slubenom listu SFRJ" odluiti o predlogu. (2) Oglas se objavljuje u "Slubenom listu SFRJ", "Slubenom glasniku SRS" i na oglasnoj tabli suda, a objavie se na uobiajen nain i u mestu u kome je nestalo lice imalo svoje poslednje prebivalite, odnosno boravite.

lan 62.
Ako predlaga po nalogu suda u odreenom roku ne poloi iznos potreban za objavljivanje oglasa smatrae se da je predlog povuen, osim ako je predlog podneo javni tuilac.

lan 63.
(1) Po proteku roka od tri meseca od objavljivanja oglasa u "Slubenom listu SFRJ", ako se nestali ne javi i nema traga da je u ivotu, sud e zakazati roite na koje e pozvati predlagaa i staraoca nestalog lica i izvee potrebne dokaze. (2) Ako utvrdi da je ispunjen neki od uslova iz lana 57. ovog zakona i da rezultati celokupnog postupka pouzdano ukazuju da nestalo lice nije ivo, sud e doneti reenje kojim e proglasiti da je to lice umrlo.

lan 64.
(1) U reenju kojim se nestalo lice proglaava za umrlo oznaie se dan, a po mogunosti i as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. (2) Kao vreme smrti smatrae se dan za koji se izvedenim dokazima utvrdi da je nestalo lice umrlo, odnosno dan koji nestalo lice verovatno nije preivelo. Ako ne moe da se utvrdi taj dan, smatra se da je smrt nastupila prvog dana po isteku rokova iz lana 57. ovog zakona.

lan 65.
Pravnosnano reenje o proglaenju nestalog lica za umrlo dostavie se matiaru radi upisa u matinu knjigu umrlih, sudu nadlenom za voenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglaeno za umrlo imalo nepokretnosti.

lan 66.
Ako se lice proglaeno za umrlo lino javi sudu, sud e, poto utvrdi njegov identitet, bez daljeg postupka svoje reenje o proglaenju tog lica za umrlo ukinuti.

lan 67.
(1) Ako po donoenju reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo sud na bilo koji nain sazna da je nestalo lice ivo, po slubenoj dunosti pokrenue i sprovesti postupak radi ukidanja tog reenja. (2) Sud e ovaj postupak sprovesti i po predlogu organa i lica iz lana 58. ovog zakona.

lan 68.
Ako se po donoenju reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo sazna da je nestalo lice umrlo nekog drugog dana, a ne onog koji se po reenju ima smatrati kao dan smrti, sud e na predlog svakog lica koje ima neposredni pravni interes i javnog tuioca sprovesti postupak i u pogledu datuma smrti izmeniti svoje ranije reenje.

lan 69.
(1) O pokretanju postupka za ukidanje ili izmenu reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo, sud e obavestiti nadleni organ starateljstva i ostavinski sud pred kojim je u toku postupak raspravljanja zaostavtine tog lica. (2) Ako je zaostavtina pravnosnano raspravljena, a obuhvatala je i nepokretnosti, sud e narediti zabelebu postupka za ukidanje, odnosno izmenu reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo u zemljinoj ili drugoj javnog knjizi o evidenciji nepokretnosti. (3) Kad sud na osnovu izvedenih dokaza odbije predlog za ukidanje, odnosno izmenu donetog reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo, obavestie o tome nadleni organ starateljstva, sud koji raspravlja zaostavtinu i organ koji vodi zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, radi brisanja izvrene zabelebe postupka.

lan 70.
Ako smrt nekog lica ne moe da se dokae ispravom predvienom Zakonom o matinim knjigama, svako lice koje ima neposredni pravni interes, kao i javni tuilac, mogu podneti predlog sudu da reenjem utvrdi smrt tog lica.

lan 71.
U postupku za dokazivanje smrti shodno e se primeniti odredbe ove glave o proglaenju nestalog lica za umrlo, s tim to oglasni rok ne moe biti

krai od 15 ni dui od 30 dana.

II. Ureenje porodinog odnosa Glava etvrta Produenje roditeljskog prava

lan 72.
(1) U ovom postupku sud odluuje o produenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta, kad za to postoje zakonom odreeni razlozi. (2) Postupak za produenje roditeljskog prava je hitan, a pokree se na predlog zakonom ovlaenih lica, odnosno organa. (3) Dete u postupku zastupa poseban staralac, odreen od suda ili organa starateljstva.

lan 73.
(1) U svom postupku sud po slubenoj dunosti utvruje duevno i fiziko stanje deteta koje je od znaaja za njegovu sposobnost da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima. (2) Odluka o predlogu za produenje roditeljskog prava donosi se na osnovu rasprave na roitu na koje se pozivaju: organ starateljstva, dete, staralac deteta i njegovi roditelji, bez obzira da li su oni pokrenuli postupak. Roditelji se u tom postupku obavezno sasluavaju, a organ starateljstva duan je da da miljenje o celishodnosti produenja roditeljskog prava. (3) Duevno stanje i sposobnost deteta utvruje se na nain odreen u lanu 38. ovog zakona.

lan 74.
U postupku radi produenja roditeljskog prava, kao i u postupku po predlogu zakonom ovlaenih lica i organa za donoenje reenja o prestanku produenog roditeljskog prava, shodno se primenjuju odredbe Glave prve, drugog dela ovog zakona o lienju i vraanju poslovne sposobnosti, ukoliko ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

Glava peta Lienje i vraanje roditeljskog prava

lan 75.
(1) U ovom postupku sud odluuje o lienju roditeljskog prava, kad za to postoje zakonom odreeni razlozi. (2) Postupak za lienje roditeljskog prava je hitan, a pokree se na

predlog zakonom ovlaenih lica odnosno organa.

lan 76.
(1) Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, sud e ga bez odlaganja obavestiti o pokretanju postupka i pozvati da uestvuje u postupku. (2) Sud ili organ starateljstva mogu detetu odrediti posebnog staraoca za zastupanje u ovom postupku i kad je drugi roditelj iv i vri roditeljsko pravo, ako ocene da je to potrebno radi zatite interesa deteta.

lan 77.
(1) U ovom postupku sud po slubenoj dunosti utvruje injenice vane za donoenje odluke, a organ starateljstva duan je da pomogne sudu u pribavljanju potrebnih dokaza, kao i da da svoje miljenje o celishodnosti usvajanja predloga za lienje roditeljskog prava. (2) Odluka o predlogu za lienje roditeljskog prava donosi se na osnovu rasprave na roitu na koje se pozivaju: organ starateljstva, roditelji deteta i njegov staralac ako je postavljen. Dete se moe pozvati ako je starije od deset godina i ako sud, poto pribavi miljenje organa starateljstva, oceni da je to celishodno. Roditelji se u tom postupku obavezno sasluavaju, a dete se sasluava samo kad je to neophodno za utvrivanje odlunih injenica i nije tetno za duevno stanje deteta. (3) alba ne zadrava izvrenje reenja, osim ako sud u odreenom sluaju drugaije ne odredi.

lan 78.
U postupku za vraanje roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe ove Glave o lienju roditeljskog prava.

Glava esta Davanje dozvole za stupanje u brak

lan 79.
U ovom postupku sud odluuje o dozvoli za zakljuenje braka izmeu odreenih lica kad se zbog zakonom propisanih uslova punovaan brak izmeu njih moe zakljuiti samo na osnovu dozvole suda.

lan 80.
(1) Postupak se pokree predlogom lica koje ne ispunjava zakonom propisani uslov za zakljuenje punovanog braka, a kad ni jedno od lica koja ele da zakljue brak ne ispunjava propisani uslov, postupak se pokree njihovim zajednikim predlogom. (2) Za postupanje po predlogu mesno nadlean je sud na ijem podruju

predlaga ima prebivalite ili boravite, a po zajednikom predlogu sud na ijem podruju jedan od predlagaa ima, prebivalite ili boravite.

lan 81.
Predlog mora da sadri line podatke o licima koja ele da zakljue brak, injenice na kojima se zasniva i dokaze o tim injenicama. Ako je predlaga maloletan, predlog mora da sadri i podatke o njegovim roditeljima.

lan 82.
(1) Kad je predlog podnelo maloletno lice, sud e na pogodan nain ispitati sve okolnosti koje su od znaaja za utvrenje da li postoji slobodna volja i elja maloletnika da zakljui brak, kao i da li je maloletno lice dostiglo telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku. (2) Sud e pribaviti miljenje zdravstvene organizacije, ostvarie odgovarajuu saradnju sa organom starateljstva, sasluae podnosioca predloga, njegove roditelje ili staraoca, lice sa kojim maloletnik namerava da zakljui brak, a po potrebi moe da izvede i druge dokaze i pribavi druge podatke. Ako oceni da je to potrebno radi utvrivanja odlunih injenica sud e sve ili pojedine dokaze izvesti na roitu. Nee se sasluati roditelj koji je lien roditeljskog prava, a sud e po slobodnoj oceni odluiti da li e sasluati roditelja koji bez opravdanih razloga ne vri roditeljsko pravo. (3) Sud e, po pravilu, sasluati maloletnika bez prisustva ostalih uesnika. (4) Sud je duan da ispita i lina svojstva, imovno stanje i druge bitne okolnosti koje se odnose na lice sa kojim maloletnik eli da zakljui brak. (5) Po zajednikom predlogu punoletnih lica, srodnika po tazbini, odnosno usvojioca i usvojenika, sud e na pogodan nain ispitati opravdanost predloga vodei rauna o ostvarivanju ciljeva braka i o zatiti porodice. Kad su zajedniki predlog podneli usvojilac i usvojenik, sud e prethodno pribaviti miljenje organa starateljstva.

lan 83.
U reenju kojim se dozvoljava zakljuenje braka sud e navesti lina imena lica izmeu kojih se dozvoljava zakljuenje braka.

lan 84.
Protiv reenja kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zakljuenje braka albu moe da izjavi samo maloletnik, i kad je postupak pokrenut zajednikim predlogom.

lan 85.
(1) Zajedniki predlog za dozvolu za stupanje u brak predlagaa mogu da povuku do pravnosnanosti reenja.

(2) Smatrae se da je predlog povuen i kad od predloga odustane jedan od predlagaa.

lan 86.
Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda, donesenog u ovom postupku, revizija nije dozvoljena.

III. Postupci za ureivanje imovinskih odnosa Glava sedma Raspravljanje zaostavtine 1. Opte odredbe
lan 87.
U postupku za raspravljanje zaostavtine sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.

lan 88.
(1) Za raspravljanje zaostavtine mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u vreme smrti imao prebivalite, odnosno boravite (ostavinski sud). (2) Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalite ni boravite na teritoriji Socijalistike Republike Srbije van teritorija autonomnih pokrajina, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi preteni deo njegove zaostavtine.

lan 89.
(1) Postupak se pokree po slubenoj dunosti im sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglaeno za umrlo. (2) Sud u postupku za raspravljanje zaostavtine pazi da li naslednici i legatori sa nasleenim nepokretnostima i sredstvima rada prelaze maksimum odreen ustavom i zakonom i kada utvrdi da prelazi maksimum obavetava o tome nadleni organ. (3) O okolnostima iz stava 2. ovog lana sud e od naslednika uzeti izjavu i, po potrebi, pribaviti odgovarajue dokaze.

lan 90.
U postupku za raspravljanje zaostavtine sve izjave i predloge uesnika, izuzev izjava o odricanju od naslea, mogu uzimati na zapisnik i struni

saradnici.

lan 91.
(1) Privremene mere za obezbeivanje zaostavtine moe narediti sud na ijem je podruju ostavilac umro, kao i sud na ijem se podruju nalazi imovina ostavioca. (2) Ako su reenjem odreene mere za obezbeenje zaostavtine, a usled odlaganja izazvanih albom postoji opasnost da se izvrenje ovih mera osujeti, sud e odluiti da alba ne zadrava izvrenje.

2. Prethodne radnje
lan 92.
(1) Kad je neko lice umrlo ili je proglaeno za umrlo, matiar koji je nadlean da izvri upis smrti u matinu knjigu umrlih, duan je da u roku od 30 dana po izvrenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. (2) Ako matiar nije u mogunosti da pribavi podatke za sastavljanje smrtovnice, dostavie smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolae i iznee razloge zbog kojih nije mogao smrtovnicu da potpuno sastavi i navee podatke koji bi mogli posluiti sudu za pronalaenje naslednika imovine umrlog. (3) Ako je neko lice umrlo van teritorije optine u kojoj je imalo prebivalite, odnosno boravite, matiar e ostavinskom sudu dostaviti samo izvod iz matine knjige umrlih, kao i podatke kojima raspolae, a koji mogu posluiti za sastavljanje smrtovnice.

lan 93.
(1) Smrtovnica se sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa kojima je umrli iveo, kao i od drugih lica koja mogu pruiti podatke koji se unose u smrtovnicu. (2) Smrtovnica se sastavlja i u sluaju kad umrli nije ostavio nikakve imovine.

lan 94.
(1) Ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica ili samo izvod iz matine knjige umrlih, sud e prema okolnostima sam sastaviti smrtovnicu u sudu, ili e narediti da smrtovnicu sastavi sudski radnik van suda, ili e sastavljanje smrtovnice poveriti matiaru. (2) Sud moe, kad je to celishodno, sam sastaviti smrtovnicu i kad je izvodom iz matine knjige umrlih ili drugom javnom ispravom dokazana smrt nekog lica ili njegovo proglaenje za umrlo.

lan 95.
(1) U smrtovnicu se unose ovi podaci: lino ime umrlog, lino ime jednog

od njegovih roditelja, zanimanje, datum roenja i dravljanstvo umrlog, a za umrla lica koja su bila u braku i njihovo prezime koje su nosili pre stupanja u brak; dan, mesec i godina, mesto i po mogunosti as smrti; mesto u kome je umrli imao prebivalite, odnosno boravite; lino ime, datum roenja, zanimanje, prebivalite, odnosno boravite branog druga umrlog i brane, vanbrane i usvojene dece; lino ime, datum roenja i prebivalite, odnosno boravite ostalih srodnika koji bi mogli biti pozvani na naslee na osnovu zakona, kao i lica koja su pozvana na naslee na osnovu testamenta; priblina vrednost nepokretne imovine i posebno priblina vrednost pokretne imovine umrlog. (2) Po mogunosti, u smrtovnici e se navesti mesto gde se nalazi imovina koju je umrli ostavio; da li ima imovine za ije dranje, uvanje ili prijavljivanje postoje posebni propisi; da li ima gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti, tednih knjiica ili nekih drugih vanih isprava; da li je umrli ostavio dugova i koliko; da li je ostavio pismeni testament ili ugovor o doivotnom izdravanju ili sporazum o ustupanju ili raspodeli imovine za ivota i gde se oni nalaze, a ako je umrli napravio usmeni testament onda lino ime, zanimanje i boravite svedoka pred kojim je usmeni testament sainjen. (3) U smrtovnici e se posebno naglasiti da li se oekuje roenje deteta umrlog i da li njegova deca i brani drug imaju staraoca. (4) Ako je pre ostavioca umro njegov brani drug, ili koje njegovo dete, ili koje drugo lice koje bi moglo biti pozvano na naslee, u smrtovnici e se naznaiti datum i mesto njihove smrti.

lan 96.
(1) Popis i procena imovine umrlog vri optinski organ uprave. (2) Popis i procena imovine umrlog vri se po odluci ostavinskog suda kada se ne zna za naslednika ili za njegovo boravite, kad su naslednici lica koja usled maloletstva, duevne bolesti ili drugih okolnosti nisu sposobna delimino ili nisu sposobna potpuno da se sama staraju o svojim poslovima, kad zaostavtina treba da se preda drutveno-politikoj zajednici, organizaciji udruenog rada ili drugoj samoupravnoj organizaciji, odnosno zajednici, drutveno-politikoj organizaciji ili udruenju graana, ili u drugim opravdanim sluajevima. (3) Sud e narediti da se izvri popis i procena i u sluaju kad to zahtevaju naslednici, legatari ili poverioci umrlog. (4) Popis i procena izvrie se i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trai koji od naslednika ili legatara.

lan 97.
(1) Popis e obuhvatiti: celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu koja je pripadala umrlom, a koja se nalazi kod drugog lica sa naznaenjem kod koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu, kao i imovina koju je drao umrli, a za koju se tvrdi da nije njegova. (2) U popisu imovine zabeleie se potraivanja i dugovi umrlog, a posebno i neplaeni doprinosi drutvenoj zajednici.

lan 98.
(1) Pokretne stvari popisuju se po vrsti, rodu, broju, meri, teini ili pojedinano. (2) Nepokretnosti se popisuju pojedinano sa naznaenjem mesta gde se nalaze, kulture zemljita i zemljino-knjinih podataka, ako su poznati. (3) Prilikom popisivanja imovine istovremeno e se naznaiti vrednost pojedinih pokretnih i nepokretnih stvari koje ulaze u zaostavtinu.

lan 99.
(1) Ako imovinu nije popisao i procenio nadleni organ uprave, to moe uiniti i radnik suda, koga odredi sudija. (2) Popis i procena vre se u prisustvu dva punoletna graanina, a kada je to potrebno i uz sudelovanje vetaka. (3) Popisu i proceni moe prisustvovati svako zainteresovano lice.

lan 100.
(1) Ako uesnici prigovore popisu ili proceni imovine, sud moe, ako to smatra za potrebno, odrediti da sudski radnik izvri ponovo popis ili procenu. (2) Ako popis imovine nije izvren, sud moe na osnovu podataka zainteresovanih lica sam utvrditi imovinu koja ulazi u zaostavtinu.

lan 101.
Kad se u zaostavtini pronau predmeti za ije dranje, uvanje ili prijavljivanje postoje posebni propisi, sa njima e se posle izvrenog popisa postupiti po tim propisima.

lan 102.
(1) Ako se utvrdi da ni jedan od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja imovinom, a nema zakonskog zastupnika ili su naslednici nepoznati, ili odsutni, ili kada druge okolnosti nalau naroitu opreznost, nadleni organi uprave predae, u hitnim sluajevima, imovinu ili njen deo na uvanje pouzdanom licu i o tome e odmah obavestiti sud na ijem se podruju ta imovina nalazi, koji moe ovu meru izmeniti ili ukinuti. (2) Gotov novac, dragocenosti, hartije od vrednosti, tedne knjiice i druge vane isprave e se u takvom sluaju predati na uvanje sudu na ijem se podruju nalazi imovina. (3) Ovaj sud e obavestiti ostavinski sud o svim merama za obezbeenje zaostavtine.

lan 103.
(1) Kada je po ovom zakonu potrebno postaviti privremenog staraoca zaostavtine, postavljanje e izvriti ostavinski sud. (2) Pre postavljanja privremenog staraoca sud e, po mogunosti, zatraiti

miljenje u pogledu linosti staraoca od lica koja su pozvana na naslee.

lan 104.
Mere za obezbeivanje zaostavtine moe odrediti ostavinski sud u toku celog postupka za raspravljanje zaostavtine.

3. Postupak sa testamentom
lan 105.
Organ koji sastavlja smrtovnicu proverie da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu i testament koje je zavetalac ostavio dostavie sudu zajedno sa smrtovnicom.

lan 106.
(1) Kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglaeno za umrlo, otvorie njegov testament bez povrede peata, proitae ga i o tome sastaviti zapisnik. (2) Ovako e se postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovaan i bez obzira da li ima vie testamenata. (3) Otvaranje i itanje testamenta izvrie se u prisustvu dva punoletna graanina, koji mogu biti i naslednici. (4) Proglaenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari i druga zainteresovana lica i traiti prepis testamenta. (5) Sud kod koga se testament nae i kome bude podnesen otvorie i proitati testament iako je za raspravljanje zaostavtine nadlean drugi sud ili inostrani organ.

lan 107.
(1) Zapisnik o proglaenju testamenta sadri: koliko je testamenata naeno, koji datum nose i gde su naeni; ko ih je predao sudu ili sastavljau smrtovnice; koji su svedoci prisustvovali otvaranju i proglaenju testamenta; da li je testament predat otvoren ili zatvoren i kakvim je peatom bio zapeaen i sadrinu testamenta. (2) Ako je prilikom otvaranja testamenta primeeno da je peat povreen ili da je u testamentu neto brisano, precrtano i ispravljano, ili ako se to drugo sumnjivo nae mora se i to u zapisniku navesti. (3) Zapisnik potpisuje sudija, zapisniar i svedoci. (4) Na proglaeni testament sud e staviti potvrdu o njegovom proglaenju sa naznaenjem datuma proglaenja, kao i broj i datume ostalih pronaenih testamenata.

lan 108.
(1) Ako je umrli napravio usmeni testament i o tome postoji isprava koju su svedoci svojeruno potpisali, sud e sadrinu ove isprave proglasiti po

odredbama koje vae za proglaenje pismenog testamenta. (2) Ako takve isprave nema, svedoci pred kojima je usmeni testament izjavljen, sasluae se ponaosob o sadrini testamenta, a naroito o okolnostima od kojih zavisi njegova punovanost, pa e se zapisnik o sasluanju ovih svedoka proglasi po odredbama koje vae za proglaenje pismenog testamenta. (3) Ako stranka zahteva da se svedoci usmenog testamenta sasluaju pod zakletvom, ili ako sud nae da je takvo sasluanje potrebno, odredie roite za sasluanje ovih svedoka, na koje e pozvati predlagae, a ostala zainteresovana lica samo ako se time ne bi odugovlailo postupak.

lan 109.
(1) Ako je pismeni testament nestao ili je uniten nezavisno od ostavioeve volje, a meu zainteresovanim licima nema spora o ranijem postojanju tog testamenta, o obliku u kome je sastavljen, o nainu nastanka ili unitenja, kao i o sadrini testamenta, ostavinski sud e sasluati sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izvesti potrebne dokaze, pa e taj zapisnik proglasiti po odredbama koje vae za proglaenje pismenog testamenta. (2) Ako bi zaostavtina, kad ne bi bilo testamenta postala drutvena imovina sporazum zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta, o njegovom obliku i sadrini vai samo uz saglasnost nadlenog javnog pravobranioca. (3) Ako meu zainteresovanim licima ima lica koja nisu sposobna sama da se staraju o svojim poslovima, sporazum iz st. 1. i 2. ovog lana vai samo uz saglasnost organa starateljstva.

lan 110.
(1) Zapisnik o proglaenju testamenta sa izvornim pismenim testamentom, odnosno sa ispravom o usmenom testamentu ili zapisnikom o sasluanju svedoka usmenog testamenta, dostavie se ostavinskom sudu, a sud koji je testament proglasio zadrae njihov prepis. (2) Izvorni pismeni testament, isprava o usmenom testamentu, zapisnik o sasluanju svedoka usmenog testamenta, kao i zapisnik o sadrini nestalog ili unitenog pismenog testamenta uvae se u ostavinskom sudu odvojeno od drugih spisa a njihov overeni prepis priloie se spisima.

4. Postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice

lan 111.
Ako je ostavilac odredio izvrioca testamenta, sud e to ovim saoptiti i pozvati ga da u odreenom roku izjavi da li se prima te dunosti.

lan 112.
(1) Ako se oekuje roenje deteta koje bi bilo pozvano na naslee,

ostavinski sud e o tome obavestiti organ starateljstva. (2) Ako organ starateljstva drukije ne odredi, o pravima jo neroenog deteta starae se jedan od njegovih roditelja.

lan 113.
(1) Ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud e obustaviti raspravljanje zaostavtine. (2) Sud e tako postupiti i u sluaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a ni jedno od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava. (3) Ako je sud obustavio postupak zbog toga to se zaostavtina sastoji samo iz pokretne imovine, lica pozvana na naslee zadravaju pravo da trae raspravljanje zaostavtine.

lan 114.
Kad se po odredbi zakona moe traiti izdvajanje zaostavtine od imovine naslednika, sud e na predlog ovlaenih lica narediti to izdvajanje, primenjujui pri tom shodno odredbe ovog zakona o privremenim merama za obezbeenje zaostavtine.

5. Raspravljanje zaostavtine
lan 115.
(1) Za raspravljanje zaostavtine sud e odrediti roite. (2) U pozivu na roite sud e zainteresovana lica obavestiti o pokretanju postupka i postojanju testamenta, ako postoji i pozvati da odmah dostave sudu pismeni testament odnosno ispravu o usmenom testamentu, ako se kod njih nalazi ili da naznae svedoke usmenog testamenta. (3) Sud e u pozivu upozoriti zainteresovana lica da mogu do okonanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju naslea ili se naslea odriu, a ako na roite ne dou ili ne daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju naslea, i da e sud o njihovim pravima odluiti prema podacima kojima raspolae. Posebno e ih upozoriti da izjava o deliminom odricanju od naslea i izjava o odricanju od naslea pod uslovom ne proizvodi pravno dejstvo. (4) Po pokretanju postupka za raspravljanje zaostavtine, ako je umrli ostavio testament, sud e obavestiti i na roite pozvati sva lica koja bi mogla po zakonu polagati pravo na naslee. (5) Ako je umrli postavio izvrioca testamenta, sud e i njega obavestiti o pokretanju postupka.

lan 116.
(1) Ako se zna da li umrli ima naslednika, sud e oglasom pozvati lica koja polau prava na naslee da se prijave sudu u roku od godine dana od objavljivanja oglasa. (2) Oglas e se pribiti na oglasnu tablu suda, objaviti u "Slubenom listu

SFRJ" u "Slubenom glasniku SRS", a po potrebi i na drugi nain. (3) Na isti nain sud e postupiti ako je nasledniku postavljen privremeni staralac zbog toga to je boravite naslednika nepoznato, a naslednik nema punomonika, ili zbog toga to se naslednik ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalazi u inostranstvu, tako da se dostavljanje nije moglo izvriti (lan 84. stav 2. ta. 4. i 5. Zakona o parninom postupku). (4) Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, sud e raspraviti zaostavtinu na osnovu izjave postavljenog staraoca i podataka kojim sud raspolae.

lan 117.
(1) U postupku za raspravljanje zaostavtine sud e raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, a naroito o pravu na naslee, o veliini nasleenog dela i o pravu na legat. (2) O ovim pravima odluuje sud, po pravilu, poto od zainteresovanih lica uzme potrebne izjave. (3) O pravima lica koja nisu dola na roite a uredno su pozvana sud e odluiti prema podacima kojima raspolae, uzimajui u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donoenja odluke. (4) Prilikom raspravljanja zaostavtine zainteresovana lica mogu davati izjave bez prisustva drugih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom sluaju tim licima daje prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica. (5) Ako sud posumnja da je lice, koje po zakonu polae pravo na naslee, jedini ili najblii srodnik umrlog, sasluae lica za koja smatra da bi mogla imati jednako ili jae pravo na naslee, a ta lica pozvae i oglasom po odredbama lana 116. ovog zakona.

lan 118.
(1) Ako se naslednik primio naslea ili se odrekao naslea, mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. (2) Potpis na izjavi o primanju naslea ili o odricanju od naslea, koju je pismeno podneo sudu, kao i potpis na punomoju, moraju biti overeni. (3) U izjavi treba navesti da li se naslednik prima, odnosno odrie dela koji mu pripada po zakonu ili na osnovu testamenta, ili se izjava odnosi na nuni deo. (4) Izjavu o odricanju od naslea naslednik moe dati pred ostavinskim sudom i pred svakim drugim stvarno nadlenim sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dejstvom naslednik moe dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji vri konzularne poslove. (5) Prilikom davanja izjave o odricanju naslea sud e naslednike upozoriti da se moe odrei naslea samo u svoje ime.

lan 119.
(1) Sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.

(2) Ovako e sud postupiti ako su sporne injenice od kojih zavisi pravo na naslee, a naroito punovanost ili sadrina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleuje; injenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadivelog branog druga i potomaka ostavioevih koji su iveli sa ostaviocem u istom domainstvu da im se iz zaostavtine izdvoje predmeti domainstva, a koji slue za zadovoljavanje svakodnevnih potreba; injenice od kojih zavisi veliina naslednog dela, naroito uraunavanje u nasledni deo; injenice od kojih zavisi osnovanost iskljuenja nunih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost; injenica o tome da li se neko lice odreklo od naslea. (3) Ako u navedenim sluajevima ne postoji spor o injenicama, ve se stranke spore o primeni prava, ostavinski sud raspravie pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavtine.

lan 120.
Ako meu strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavtine, sud e takoe uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom, ali nee prekidati raspravljanje zaostavtine.

lan 121.
Ako se naslednici spore bilo o injenicama bilo o primeni prava, sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom u ovim sluajevima: ako izmeu naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavtinu; ako izmeu naslednika postoji spor povodom zahteva potomaka ostavioevih koji su sa njim iveli u zajednici da im se iz zaostavtine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u poveanju vrednosti ostavioeve imovine.

6. Reenje o nasleivanju
lan 122.
(1) Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo naslea, oglasie ta lica za naslednike reenjem o nasleivanju. (2) Ovo reenje mora da sadri: lino ime umrlog, ime jednog od roditelja, zanimanje, datum roenja i dravljanstvo umrlog, a za umrla lica koja su bila u braku i njihovo prezime koje su nosili pre stupanja u brak; oznaenje nepokretnosti sa podacima iz zemljinih knjiga, kao i oznaenja pokretnih stvari sa pozivom na popis; lino ime, zanimanje i prebivalite naslednika, odnos naslednika prema ostaviocu - da li nasleuje kao zakonski ili testamentalni naslednik, a ako ima vie naslednika i deo u kome uestvuju u nasleu; da li je i koliko pravo naslednika odloeno zbog nedospelog vremena ili je ogranieno na izvesno vreme, ili je odloeno zbog neispunjenja uslova, ili je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga, koji se imaju smatrati kao raskidni uslov, ili ogranieno pravom plodouivanja i u iju korist; lino ime, zanimanje i prebivalite lica kojima je pripao legat, plodouivanje tog prava; podatke o nepokretnosti koje

prelaze propisan maksimum pojedinog naslednika, odnosno legata. (3) Ako u postupku za raspravljanje zaostavtine svi naslednici sporazumno predloe deobu i nain deobe, sud e ovaj sporazum uneti u reenje o nasleivanju.

lan 123.
(1) Reenje o nasleivanju dostavie se svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavtine. (2) Pravnosnano reenje o nasleivanju dostavie se nadlenom organu uprave.

lan 124.
Kad budu podneti dokazi o izvrenju i obezbeenju obaveze koje su nasledniku naloene testamentom u korist lica koja nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima ili za postizanje neke opte korisne svrhe, sud e narediti da se u zemljinu ili drugu javnu knjigu izvre potrebni upisi, kao i da se ovlaenim licima predaju pokretne stvari koje se nalaze na uvanju kod suda.

lan 125.
Kad je pravo naslednika ili legatara odloeno zbog nedospelosti vremena ili je ogranieno na izvesno vreme, ili je odloeno zbog jo neispunjenog uslova ili je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga koji se ima smatrati kao raskidni uslov, sud e po predlogu zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeenje odnosnog dela zaostavtine po odredbama Zakona o izvrnom postupku, ukoliko testamentom nije drukije odreeno.

lan 126.
(1) Ako naslednici ne osporavaju legat, sud moe i pre donoenja reenja o nasleivanju, a na zahtev legatara doneti posebno reenje o legatu. (2) U tom sluaju shodno e se primenjivati odredbe o dostavljanju pravnosnanog reenja o nasleivanju nadlenom organu uprave, o upisima u zemljinoj knjizi i o predaji pokretnih stvari koje se nalaze na uvanju kod suda.

lan 127.
- prestao da vai -

7. Nasledno-pravni zahtev posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju

lan 128.

(1) Ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae imovina, za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog reenja o nasleivanju. (2) Ako ranije nije raspravljana zaostavtina, sud e raspravljati zaostavtinu samo ako se pronaena imovina sastoji iz nepokretnosti. (3) Ako se pronaena imovina sastoji iz pokretne imovine, sud e raspraviti zaostavtinu samo na zahtev zainteresiranih lica.

lan 129.
(1) Ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae testament sud e ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadrae njegov prepis. (2) Ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e obavestiti zainteresovana lica o proglaenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parninom postupku.

lan 130.
(1) Ako po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu neko lice koje nije uestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavtine polae pravo na zaostavtinu kao naslednik, ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e to lice uputiti da svoje pravo moe da ostvari u parninom postupku. (2) Ako se koji od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae imovina za koju se vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud e ga pozvati radi davanja naslednike izjave i ako izjavi da se prima naslea na toj imovini, sud e postupiti na nain odreeno u stavu 1. ovog lana.

lan 131.
Kada je raspravljanje zaostavtine zavreno pravnosnanim reenjem o nasleivanju ili reenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parninog postupka, nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine, ve stranke svoja prava mogu ostvariti u parninom postupku.

Glava osma Odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost

lan 132.
U ovom postupku sud odreuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadlenim optinskim

organom uprave nisu zakljuili punovaan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.

lan 133.
(1) Ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zakljue sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnanosti reenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zakljuen na tetu drutvene zajednice, optinski organ uprave nadlean za imovinsko-pravne poslove duan je da pravnosnano reenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadlenom sudu. (2) Ako nadleni organ uprave ne postupi u smislu stava 1. ovog lana, sud e, na inicijativu uesnika, sam zatraiti da mu se pravnosnano reenje o eksproprijaciji sa spisima dostavi.

lan 134.
(1) Postupak odreivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti pokree se i vodi po slubenoj dunosti. (2) Ovaj postupak je hitan. (3) Ako raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti u toku postupka umre ili izgubi parninu sposobnost, a nema opunomoenika ili je njegovo boravite nepoznato, sud e mu postaviti privremenog zastupnika i o tome bez odlaganja obavestiti organ starateljstva.

lan 135.
O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odluuje u veu sastavljenom od jednog sudije, kao predsednika vea i dvojice sudija porotnika.

lan 136.
(1) Sud e odrediti roite da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao mogunost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazima o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po slubenoj dunosti. Kad se po zakonu optina smatra korisnikom eksproprijacije, a eksproprijacija je izvrena za potrebe drugog drutvenog pravnog lica, na roite e se kao uesnik pozvati i to drutveno pravno lice. (2) Sud e na roitu izvesti i druge dokaze koje uesnici predloe, ako nae da su od znaaja za odreivanje naknade, a po potrebi odredie i vetaenje. (3) Na roite se poziva i javni pravobranilac ako je ocenio da je sporazum uesnika o naknadi u postupku pred nadlenim organom uprave zakljuen na tetu drutvene zajednice, ukoliko korisnik eksproprijacije nije optina.

lan 137.

(1) Poto utvrdi sve vaee injenice, sud donosi reenje kojim odreuje oblik i obim, odnosno visinu naknade. (2) Ako se korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik sporazumeju o obliku i obimu, odnosno visini naknade, sud e svoje reenje zasnovati na njihovom sporazumu, ukoliko nae da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima i moralom samoupravnog socijalistikog drutva. (3) Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se javnom pravobraniocu i kad nije uestvovao u postupku njegovog donoenja.

lan 138.
(1) Ako se korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik sporazumeju da se naknada za eksproprisanu zgradu ili stan odredi u obliku davanja druge zgrade ili stana, sporazumom e odrediti i rok za izvrenje uzajamnih obaveza. Ako taj rok ne odrede, sud e reenjem o naknadi odrediti rok u skladu sa odgovarajuom odredbom Zakona o eksproprijaciji o iseljenju iz eksproprisane zgrade, odnosno stana kao posebnog dela zgrade. (2) Odredba stava 1. ovog lana shodno se primenjuje i na zemljoradnika, kad mu je, po sporazumu sa korisnikom eksproprijacije ili na njegov zahtev, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljite odreena davanjem u svojinu druge nepokretnosti.

lan 139.
Trokove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim trokova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika.

lan 140.
Odredbe ovog zakona o postupku odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost shodno se primenjuju i u drugim sluajevima kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine, ili drugo stvarno pravo.

Glava deveta Ureenje upravljanja i korienja zajednike stvari

lan 141.
U ovom postupku sud ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari (zajedniari).

lan 142.
(1) Postupak moe da pokrene svaki zajedniar koji smatra da je povreen u pravu upravljanja ili korienja zajednike stvari. (2) Predlog mora da obuhvati sve zajedniare, da sadri potrebne podatke

o zajednikoj stvari koja je predmet postupka, kao i razloga zbog kojih se postupak pokree. (3) Predlog se podnosi sudu na ijem podruju se zajednika stvar nalazi, a ako se stvar nalazi na podruju vie sudova, predlog se moe podneti svakom od tih sudova.

lan 143.
(1) Po prijemu predloga sud e zakazati roite na koje e pozvati sve zajedniare, ukazae im na mogunosti i pomoi im da sporazumno urede nain upravljanja, odnosno korienja zajednike stvari. (2) Sporazum zajedniara sud e uneti u zapisnik kao sudsko poravnanje ako se zajedniari sa tim saglase poto im sud predoi prirodu i pravno dejstvo sudskog poravnanja.

lan 144.
(1) Ako se zajedniari ne sporazumeju, sud e izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti reenje kojima e urediti nain korienja ili upravljanja zajednikom stvari po odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog prava, vodei rauna o njihovim posebnim i zajednikim interesima. (2) Kad se predlogom trai ureenje korienja zajednikog stana ili poslovnih prostorija, sud e naroito urediti koje e prostorije zajedniari koristiti posebno, a koje zajedniki, kako e se koristiti zajednike prostorije, kao i kako e se snositi trokovi korienja prostorija.

lan 145.
(1) Kad je meu zajedniarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud e uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu, ili postupak pred upravnim organom, radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. (2) Ako predlaga pokrene postupak na koji je upuen, sud e prekinuti postupak po predlogu od okonanja tog postupka, a ako postupak u odreenom roku ne pokrene, smatrae se da je predlog povukao. (3) Sud moe privremeno, do donoenja odluke nadlenog organa, urediti odnose zajedniara u pogledu upravljanja, odnosno korienja zajednike stvari kad to okolnosti sluaja zahtevaju, a naroito da bi se spreila znatnija teta, samovlae ili oita nepravda za pojedine suparniare. (4) Odredbe stava 3. ovog lana primenie se i kad su zajedniari sudraoci stvari koji ne raspolau dokazima o zakonitom osnovu sticanja dravine.

lan 146.
(1) Pravnosnanost reenja donesenog u ovom postupku ne spreava uesnike da u parnici ili postupku pred upravnim organom ostvaruju zahteve u odnosu na stvar o ijem upravljanju, odnosno korienju je reenjem odlueno.

(2) Protiv reenja nije dozvoljena revizija.

lan 147.
(1) Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na sopstvenike posebnih delova zgrade u pogledu upravljanja i korienja zajednikih delova zgrade koji slue zgradi kao celini ili samo nekim posebnim delovima zgrade, u kom sluaju se zajedniarima smatraju samo sopstvenici tih delova zgrade, ako se ureenjem njihovih uzajamnih odnosa ne dira u prava sopstvenika drugih delova zgrade. (2) Odnosi izmeu sopstvenika posebnih delova zgrade ureuju se u skladu sa zakonskim propisima o pravima na posebnim delovima zgrade.

Glava deseta Deoba zajednikih stvari ili imovine

lan 148.
U ovom postupku sud odluuje o deobi i nainu deobe zajednikih stvari ili imovine.

lan 149.
(1) Postupak deobe zajednike stvari ili imovine moe pokrenuti svaki zajedniar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedniare. (2) Predlog mora da sadri podatke o predmetu deobe i udelima zajedniara, o zajedniarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Za nepokretnosti moraju se navesti zemljinoknjini podaci i priloiti odgovarajui pismeni dokazi o pravu svojine, pravu slubenosti i drugim stvarnim pravima. (3) Predlog se podnosi sudu na ijem se podruju stvar ili imovina nalazi, a ako se zajednike stvari ili imovina nalaze na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.

lan 150.
(1) Ako sud, postupajui po predlogu, utvrdi da je meu zajedniarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedniku imovinu, prekinue postupak i uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu. (2) Ako predlaga u odreenom roku ne pokrene postupak, smatrae se da je predlog povukao.

lan 151.
(1) Sud e po prijemu predloga zakazati roite na koje e pozvati sve zajedniare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.

(2) Svaki uesnik moe predloiti da se na roite pozovu i druga lica iji bi interesi mogli biti deobom povreeni. Ako zajedniari ne ospore njihova prava, unee se i to u zapisnik i uzeti u obzir prilikom donoenja odluke o deobi.

lan 152.
Ako uesnici u toku postupka postignu poravnanje o uslovima i nainu deobe, sud e poravnanje uneti u zapisnik nastojei da se poravnanjem urede sva sporna pitanja izmeu zajedniara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica prema zajedniarima u vezi sa izvrenom deobom.

lan 153.
(1) Ako uesnici ne postignu sporazum o nainu deobe, sud e ih sasluati, izvee potrebne dokaze, a kad je to nuno i vetaenje, pa e, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog prava doneti reenje o deobi i nainu deobe zajednike stvari ili imovine, nastojei da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedniara. (2) Pri odluivanju kome treba da pripadne odreena stvar, sud e naroito imati u vidu posebne potrebe odreenog uesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.

lan 154.
(1) Reenje o deobi sadri: predmet, uslove i nain deobe, podatke o fizikim delovima stvari i pravima koji su pripali svakom od zajedniara, kao i njihova prava i obaveze utvrene deobom. (2) Reenjem o deobi sud e odluiti i o nainu ostvarivanja slubenosti i drugih prava na delovima stvari, koja je fiziki podeljena izmeu zajedniara.

Glava jedanaesta Ureenje mea

lan 155.
U ovom postupku sud utvruje granicu izmeu susednih nepokretnosti kad su meni znaci uniteni, oteeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.

lan 156.
(1) Predlog za ureenje mea izmeu susednih zemljinih parcela moe podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kad je to zakonom odreeno i ovlaeni organ.

(2) Predlog mora da sadri podatke o sopstvenicima, odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljinim parcelama izmeu kojih se mea ureuje, sa oznakama tih parcela iz zemljinih i drugih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokree.

lan 157.
(1) Po prijemu predloga, sud moe zakazati roite u sudu na koje e pozvati uesnike radi pokuaja sporazumnog ureenja mea. (2) Ako se uesnici ne sporazumeju, sud e zakazati roite na licu mesta na koje e, pored uesnika, pozvati vetaka geometra, a po potrebi i svedoke na koje su se uesnici u predlogu ili na roitu pred sudom pozvali. (3) Uz poziv za roite uesnicima se nalae da ponesu sve isprave i skice i druge dokaze od znaaja za ureenje mee, a po mogustvu da povedu i svedoke. U pozivu uesnici e se upozoriti na posledice nedolaska na roite.

lan 158.
(1) Ako predlaga ne doe na roite, a bio je uredno pozvan, roite e se odrati ukoliko to predloi neko od ostalih uesnika. (2) Ako niko ne predloi odravanje roita, smatra se da je predlaga povukao predlog.

lan 159.
(1) Ako meu uesnicima postoji spor o meakoj povrini ija vrednost ne prelazi 800.000 dinara, sud e reiti u postupku ureenja mee na osnovu jaeg prava, a ako to nije mogue, na osnovu poslednjeg mirnog poseda. Ukoliko se spor ne moe reiti ni na ovaj nain, sud e meaku povrinu podeliti po pravinosti. (2) Sud e postupiti na ovaj nain bez obzira na vrednost meake povrine, kad se uesnici tako sporazumeju.

lan 160.
Ako meu uesnicima postoji spor o meakoj povrini ija vrednost prelazi 800.000 dinara, a ne postignu sporazum u smislu lana 159. stav 2. ovog zakona, sud e uputiti predlagae na parnicu i obustavie vanparnini postupak.

lan 161.
(1) Na roitu za ureenje mea sud e na licu mesta utvrditi graninu liniju izmeu zemljinih parcela uesnika i obeleiti je graninim znacima. (2) O radnjama preduzetim na roitu za ureenje mea sastavlja se zapisnik u koji se unosi naroito: opis i skica zateenog stanja, sadraj i izjava uesnika, vetaka i svedoka, kao i opis i skica stanja uspostavljenog

ureenjem mea.

lan 162.
U reenju o ureenju mea sud opisuje graninu liniju izmeu zemljinih parcela uesnika, pozivajui se na skicu uspostavljenog stanja koja je sastavni deo reenja.

lan 163.
Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda donesenog u ovom postupku revizija nije dozvoljena.

Glava dvanaesta Isprave 1. Sastavljanje i potvrivanje sadrine isprave

lan 164.
U postupku za sastavljanje ili potvrivanje sadrine isprave, sud sastavlja i potvruje ispravu kad je za nastanak prava ili punovanost pravnog posla potrebno postojanje javne isprave.

lan 165.
(1) Za sastavljanje ili potvrivanje isprave mesno je nadlean svaki stvarno nadlean sud. (2) Ispravu sastavlja ili potvruje sudija.

2. Sastavljanje isprave
lan 166.
Isprava sa sastavlja u sudu, a van suda kada uesnik nije sposoban da doe u sud ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi.

lan 167.
(1) Pre nego to pristupi sastavljanju isprave, sudija utvruje identitet uesnika. (2) Kad sudija ne poznaje uesnika lino i po imenu, identitet uesnika se utvruje javnom ispravom sa fotografijom ili izjavom dva punoletna svedoka iji je identitet utvren javnim ispravama, a ako uesnik ima javnu ispravu sa fotografijom, dovoljno je da njegov identitet posvedoi

samo jedan svedok.

lan 168.
Kad je uesnik nepismen ili nem, ili slep, ili ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu, sastavljanje isprave vri se u prisustvu dva punoletna svedoka koje sudija lino poznaje ili iji je identitet utvrdio javnim ispravama sa fotografijom.

lan 169.
(1) Ako uesnik ne zna jezik na kome se sastavlja isprava, sudija e ispravu sastaviti uz uee sudskog tumaa. (2) Ako je uesnik gluvonem ili slep, sudija e ispravu sastaviti uz uee tumaa koji se sa uesnikom moe sporazumeti.

lan 170.
Svedoci, pri sastavljanju isprave, mogu biti lica koja su pismena i koja poznaju slubeni jezik i jezik uesnika, a ako je uesnik nem i da se sa njim mogu sporazumeti.

lan 171.
(1) Prilikom sastavljanja isprave o pravnom poslu, sudija ispituje da li uesnici imaju pravnu ili poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje tog posla i da li su ovlaeni da zakljue pravni posao. (2) Sudija e postupiti po stavu 1. ovog lana i kada u sastavljanju isprave uestvuje zastupnik ili punomoenik, pri emu ispituje i da li je zastupnik, odnosno punomoenik poslovno sposoban i ovlaen da zakljui odnosni pravni posao.

lan 172.
(1) Poto utvrdi da postoje uslovi iz lana 171. ovog zakona, sudija ispituje da li postoji slobodna i ozbiljna volja da se zakljui pravni posao. (2) Sudija je duan da objasni uesnicima smisao pravnog posla, da im ukae na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima i pravilima morala samoupravnog socijalistikog drutva.

lan 173.
Ako sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz l. 171. i 172. ovog zakona, reenjem e odbiti da sastavi ispravu.

lan 174.
(1) O sastavljanju isprave sastavlja se zapisnik u koji se unosi i nain na

koji je utvren identitet uesnika, svedoka i tumaa koji su prisustvovali sastavljanju isprave. (2) Zapisnik potpisuje i uesnik, kao i svedoci. (3) Uz zapisnik se prilae primerak sastavljene isprave.

3. Sastavljanje sudskog testamenta

lan 175.
Sudski testament sastavlja se prema odredbama l. 166-174. ako odredbama l. 176-182. ovog zakona nije drukije odreeno.

lan 176.
- prestao da vai -

lan 177.
(1) Kad saslua kazivanje zavetaoca, sudija e njegovu izjavu verno uneti u zapisnik, po mogunosti reima zavetaoca, pazei pri tome da volja zavetaoca bude jasno izraena. (2) U zapisnik e se uneti i sve okolnosti koje bi mogle biti vane za punovanost testamenta. (3) Kad je to potrebno, sudija e zavetaocu objasniti propise koji ograniavaju zavetaoca u raspolaganju testamentom.

lan 178.
Poto zavetalac sam proita zapisnik o sudskom testamentu i izjavi da je njegova poslednja volja u svemu verno uneta, sudija e ovo potvrditi na testamentu.

lan 179.
(1) Ako je testament sastavljen u prisustvu dva svedoka zbog toga to zavetalac ne zna da ita, sudija e mu proitati testament, a potom e zavetalac, poto izjavi da je to njegov testament, u prisustvu svedoka, potpisati ili staviti na njega otisak kaiprsta. (2) Ako zavetalac ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu ili je nem ili gluv, sudija e preko zakletog tumaa proitati testament, a zavetalac e preko tumaa izjaviti da je testament njegov. (3) Svedoci e se potpisati na samom testamentu. (4) Sudija e na testamentu potvrditi da su sve ove radnje izvrene.

lan 180.
(1) Ako se zapisnik o sastavljanju testamenta sastoji od vie listova, ovi e se proiriti jemstvenikom i oba kraja jemstvenika zapeatiti sudskim peatom.

(2) Svaki list e zavetalac potpisati posebno, odnosno na njemu staviti otisak kaiprsta. (3) Na kraju zapisnika oznaie se od koliko se listova sastoji testament.

lan 181.
- prestao da vai -

lan 182.
(1) Kad zavetalac opozove svoj testament, na opozivanje testamenta shodno e se primenjivati odredba ovog zakona o stavljanju testamenta. (2) Poto zavetalac opozove testament, opozivanje e se zabeleiti na testamentu koji se uva u sudu.

4. Potvrivanje sadrine isprave

lan 183.
Sud potvruje sadrinu isprave kada je zakonom odreeno da se sadrina privatne ili druge nejavne isprave potvruje.

lan 184.
(1) Potvrivanje isprave se vri prema odredbama l. 166-174. ovog zakona, ako odredbama ovog odeljka nije drukije odreeno. (2) Potvrivanje isprave vri se na samoj ispravi potpisom sudije i stavljanjem peata suda.

lan 185.
Po izvrenom potvrivanju isprave, sud predaje uesnicima originalni primerak ove isprave.

5. uvanje isprave
lan 186.
Sud je duan primiti na uvanje ispravu kad je to potrebno radi obezbeenja odreenih imovinskih ili drugih prava, ili kad je zakonom za pojedine vrste isprava to izriito odreeno.

lan 187.
(1) Isprava se moe predati na uvanje svakom stvarno nadlenom sudu. (2) Identitet podnosioca isprave utvruje se prema odredbi stava 2. lana 167. ovog zakona.

lan 188.
(1) O prijemu isprave na uvanje sud sastavlja zapisnik u koji se unosi kako je utvren identitet podnosioca isprave na uvanje, kao i vrsta i naziv primljene isprave. (2) Isprava primljena na uvanje se stavlja u poseban omot, zapeati i uva odvojeno od ostalih spisa.

lan 189.
Kad primi na uvanje testament koji nije sastavljen u sudu, zavetalac ga predaje lino sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

lan 190.
Ako se na uvanje predaje otvoren testament, sudija e ga proitati zavetaocu i ukazati mu na eventualne nedostatke zbog kojih testament ne bi bio punovaan.

lan 191.
(1) Ako su svedoci usmenog testamenta podneli sudu pismeno koje sadri volju zavetaoca, sud e prijem ovakvog pismena zapisniki utvrditi, staviti u poseban omot i zapeatiti. (2) Ovako e sud postupiti i kad svedoci usmenog testamenta dou u sud da usmeno ponove izjavu zavetaoca. (3) Prilikom uzimanja izjave svedoka, sud e nastojati da utvrdi izjavu volje zavetaoca, a pored toga ispitae i okolnosti od kojih zavisi punovanost usmenog testamenta.

lan 192.
Sud e podnosiocu isprave izdati potvrdu o prijemu isprave na uvanje u sudu.

lan 193.
Ako se isprava o testamentu, osim sudskog testamenta, preda na uvanje sudu na ijem podruju zavetalac nema prebivalite, sud je duan da o tome odmah izvesti sud na ijem podruju zavetalac ima prebivalite.

lan 194.
(1) Isprava koja se nalazi na uvanju kod suda vratie se podnosiocu isprave na njegov zahtev. (2) Isprava e se vratiti i njegovom punomoniku koji ima overeno punomoje za taj posao. (3) O vraanju isprave sastavie se zapisnik u kome e se navesti nain na koji je utvren identitet lica kome se vraa isprava.

(4) Ako se isprava vraa punomoniku, punomoje e se priloiti zapisniku i zadrati u sudu. 6. Ponitavanje isprave

lan 195.
(1) U postupku za ponitavanje domae isprave na kojoj se neposredno zasniva neko materijalno pravo i ije je posedovanje nuno za ostvarivanje toga prava moe se proglasiti u sudskom postupku da je izgubila svoju vanost ako je izgubljena, ukradena, izgorela ili na bilo koji drugi nain nestala ili unitena, osim ako je zakonom zabranjeno ponitenje takve sprave. (2) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana moe se ponititi i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo, ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadleni organ, odnosno organizacija moe da izda duplikat te isprave.

lan 196.
(1) O predlogu za ponitenje isprave koju je izdao organ drutvenopolitike zajednice, organizacija udruenog rada ili druga samoupravna organizacija, odnosno zajednica, odluuje nadleni sud na ijem se podruju nalazi sedite izdavaoca isprave. (2) O ponitenju isprave, kad je u ispravi naznaeno mesto ispunjenja obaveze, odluuje iskljuivo sud na ijem se podruju nalazi mesto ispunjenja obaveze. (3) O predlogu za ponitenje isprave za koju se nadlenost ne moe odrediti na osnovu st. 1. i 2. ovog lana odluuje sud na ijem se podruju nalazi sedite, odnosno prebivalite, odnosno boravite predlagaa.

lan 197.
(1) Predlog za ponitenje isprave moe da podnese svako lice koje je na osnovu te isprave ovlaeno da ostvaruje neko pravo ili ima pravni interes da se nestala isprava poniti. (2) Predlog za ponitenje isprave iz lana 195. stav 1. ovog zakona sadri naroito: bitne sastojke isprave (vrsta isprave, firma, odnosno naziv i sedite ili ime i prebivalite izdavaoca isprave, iznos obaveze, mesto i datum izdavanja isprave, mesto ispunjenja obaveze, da li glasi na ime, ili po naredbi ili na donosioca), injenice iz kojih proizilazi da je predlaga ovlaen da podnese predlog i da postoji verovatnoa da je isprava nestala ili unitena. (3) Predlog za ponitenje isprave iz lana 195. stav 2. ovog zakona sadri naroito: naziv i sedite organa, odnosno organizacije koja je izdala ispravu, vrstu isprave, sadrinu isprave, mesto i datum izdavanja isprave, kao i dokaze da je ta isprava bila izdata i uverenje izdavaoca isprave da ne postoje podaci na osnovu kojih moe izdati tu ispravu. (4) Uz predlog se prilae i prepis isprave ako postoji. (5) Jednim predlogom se moe zahtevati ponitenje vie isprava pod uslovom da je isti sud mesno nadlean.

lan 198.
(1) Ako pri prethodnom ispitivanju predloga sud nae da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka za ponitenje isprave, predlog e reenjem odbaciti. (2) Ispitivanje se obavlja na osnovu navoda u predlogu i injenica koje su sudu poznate.

lan 199.
Ako predlog ne odbaci, sud e naloiti izdavaocu isprave i poveriocu da se u odreenom roku izjasne da li je isprava ije se ponitenje zahteva bila izdata i da li postoje i koje smetnje za sprovoenje postupka.

lan 200.
(1) Po prijemu izjanjenja lica iz lana 199. ovog zakona, sud e oglasom objaviti pokretanje postupka za ponitenje isprave. (2) Oglas sadri naroito: bitne sastojke isprave potrebne za njeno identifikovanje, rok u kome se imaju podneti prijave ili prigovori protiv predloga, (oglasni rok), poziv da se isprava pokae sudu ili izvesti sud o licu i prebivalitu lica koje dri ispravu, upozorenje da e se isprava sudski ponititi ako se u oglasnom roku sa predmetnom ispravom ne prijavi sudu ili ne stavi prigovor protiv predloga za ponitenje isprave, upozorenje da dunik po ovoj ispravi ne moe punovano ispuniti svoju obavezu, niti obnoviti ili zameniti ispravu, niti izdati nove kupone ili talone, kao i da imalac ne sme preneti prava iz ove isprave. (3) Ako se pokree postupak za ponitenje isprave iz lana 195. stav 2. ovog zakona, oglas iz stava 2. ovog lana sadri naroito: naziv izdavaoca isprave, vrstu isprave i njenu bitnu sadrinu, rok u kome se imaju podneti prigovori protiv predloga, upozorenje da e se isprava sudski ponititi ako se u oglasnom roku ne stavi prigovor protiv predloga za ponitenje isprave a sud utvrdi da je bila izdata.

lan 201.
(1) Oglas e se dostaviti svim uesnicima, istai na sudsku tablu i jedanput objaviti o troku predlagaa u "Slubenom glasniku SRS", a po potrebi i u "Slubenom listu SFRJ", ili na drugi pogodan nain. (2) Oglasni rok tee od dana kada je oglas objavljen u "Slubenom glasniku SRS", odnosno "Slubenom listu SFRJ". (3) Ako je oglas objavljen u oba slubena glasila, oglasni rok tee od dana objave u listu u kome je kasnije objavljen.

lan 202.
(1) Sud vodi upisnik isprava o kojima je pokrenut postupak radi ponitenja, a koji moe svako lice razgledati i prepisati. (2) Nain voenja upisnika blie se ureuje sudskim poslovnikom.

lan 203.
(1) Dunik ne sme ispuniti obavezu iz isprave ije se ponitenje trai, niti ispravu preinaiti, obnoviti ili preneti na drugo lice, ili za nju izdati nove kupone ili talone od momenta kad mu je dostavljen oglas, ili kad je inae na bilo koji nain saznao za pokretanje postupka radi ponitaja isprave. (2) Zabrana iz stava 1. ovog lana traje sve dok reenje o ponitenju isprave ili o obustavi postupka ne postane pravnosnano. (3) Dunik se na osnovu takve isprave moe osloboditi obaveze samo ako iznos duga uplati u depozit suda.

lan 204.
(1) Ako je nestao ili uniten kupon koji je odvojen od glavne isprave, lice na koje kupon glasi moe, po isteku roka od tri godine od dana dospelosti kupona, da zahteva od dunika njegovu isplatu, ako pre isteka toga roka prijavi sudu nestanak ili unitenje kupona i ako u tom roku neko lice ne podnese sudu nestali kupon i ne bude podnesen zahtev za njegovu isplatu. (2) Dunik nije duan da isplati potraivanje po tom kuponu pre isteka roka predvienog u stavu 1. ovog lana.

lan 205.
Dunik po ispravi ije se ponitenje trai, ovlaen je da zadri ispravu, ako mu bude podnesena radi ispunjenja obaveze ili ako je do nje doao na drugi nain. On je duan da zadranu ispravu odmah preda sudu kod koga se vodi postupak za ponitenje, sa naznaenjem linog imena i adrese lica koje mu je ispravu predalo.

lan 206.
(1) Sud e obustaviti postupak za ponitenje isprave ako predlaga povue predlog ili ako predlaga u odreenom roku ne poloi u sudski depozit potreban novani iznos za objavljivanje oglasa, ili ako tree lice podnese sudu ispravu ili dokae pred sudom postojanje isprave ije se ponitenje zahteva. (2) Sud e ispitati neblagovremeno podnesene prijave treih lica kad reenje o ponitenju nije do njihovog prijema doneseno. (3) Sud je duan da o svakoj prijavi treeg lica obavesti predlagaa pre donoenja reenja.

lan 207.
Ako sud nae da su ispunjeni uslovi za dalje postupanje a poto sprovede potrebna izvianja i poto protekne oglasni rok zakazae roite na koje se pozivaju predlaga, izdavalac isprave, dunik po ispravi i sva lica koja su prijavila sudu, odnosno koja su podnela prigovore protiv predloga za ponitenje isprave.

lan 208.
(1) Po odranom roitu, a na osnovu rezultata postupka, sud donosi reenje o ponitenju isprave, odnosno o odbijanju predloga. (2) Reenje o ponitenju isprave sadri podatke o izdavaocu isprave i predlagau, kao i bitne sastojke isprave uz oznaenje iznosa obaveze ako glasi na ispunjenje novane obaveze. (3) Reenje se dostavlja svim uesnicima i zabeleie se u upisnik iz lana 202. ovog zakona.

lan 209.
(1) Protiv reenja kojim se predlog za pokretanje postupka za ponitenje isprave odbacuje, odnosno odbija ili postupak obustavlja, albu moe da izjavi samo predlaga. (2) Protiv reenja o ponitenju isprave albu moe da izjavi izdavalac isprave i dunik iz te isprave, kao i lice ovlaeno na osnovu isprave, kad nije predlaga.

lan 210.
(1) Pravnosnano reenje kojim se isprava ponitava zamenjuje ponitenu ispravu, dok se ne izda nova. (2) Na osnovu pravnosnanog reenja o ponitenju isprave predlaga moe od dunika ostvarivati sva prava koja proistiu iz te isprave ili mu na osnovu nje pripadaju, a moe zahtevati da mu se o njegovom troku izda nova isprava uz predaju reenja o ponitenju.

Glava trinaesta Sudski depozit

lan 211.
(1) U sudski depozit mogu se predati novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unoviti, plemeniti metali, dragocenosti i drugi predmeti izraeni od plemenitih metala, kad je to zakonom ili drugim propisom predvieno. (2) Sud je duan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom odreeno da dunik moe poloiti stvar koju duguje kod suda za poverioca.

lan 212.
(1) Predmeti iz stava 1. lana 211. ovog zakona mogu se predati svakom stvarno nadlenom redovnom sudu. (2) Predmeti iz stava 2. lana 211. ovog zakona predaju se redovnom sudu u mestu ispunjenja obaveze, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se poloe sudu u mestu gde se stvar nalazi a

mogu se predati i drugom redovnom sudu kad je to zakonom odreeno.

lan 213.
U predlogu e predlaga naroito navesti razloge zbog kojih se deponuju predmeti, opisati predmete i oznaiti njihovu vrednost, navesti lice u iju korist se oni predaju, uslove pod kojima e se predmeti predati, a po potrebi e priloiti odgovarajue dokaze.

lan 214.
Sud e reenjem odbaciti predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta u depozit ili ako predlaga u odreenom roku ne predujmi trokove uvanja.

lan 215.
Ako sud ne odbaci predlog, donee reenje o prijemu predmeta, odnosno novca u sudski depozit i odrediti nain uvanja.

lan 216.
Ako je deponovanje izvreno u korist odreenog lica, sud e pozvati to lice da u odreenom roku primi predmet iz depozita ako ispuni odreeni uslov za predaju.

lan 217.
(1) Ako je predmet depozita novac ili strana valuta sud je duan da u roku od tri dana od dana prijema novca, odnosno stranu valutu poloi na poseban raun kod Slube drutvenog knjigovodstva, odnosno ovlaene banke, ako posebnim propisima nije drukije odreeno. (2) Plemenite metale, stvari izraene od plemenitih metala i druge dragocenosti, kao i hartije od vrednosti, sud e u roku od tri dana prodati ovlaenoj banci, ako posebnim propisima nije drukije odreeno. (3) Druge predmete koji se ne mogu uvati u sudskom depozitu sud e, na predlog predlagaa, odrediti da se predaju na uvanje javnom skladitu ili drugoj organizaciji udruenog rada koja se bavi uvanjem stvari, a fizikom licu samo ako u mestu gde se predmeti nalaze nema drutvenog pravnog lica koje obavlja delatnost uskladitenja. (4) Pre donoenja reenja po stavu 2. ovog lana sud e naloiti predlagau da poloi u depozit potreban predujam za podmirenje trokova uvanja i rukovanja takvim predmetima. (5) Pre nego to sud poveri predmet depozita na uvanje licu iz stava 3. ovog lana, izvrie popis i procenu stvari i o tome sastaviti zapisnik u potrebnom broju primeraka.

lan 218.

(1) Ako lice u iju korist je predat predmet izjavi da istu ne prima, sud e o tome izvestiti predlagaa i traiti da se u odreenom roku izjasni. (2) Ako lice u iju je korist primljen predmet u sudski depozit, isti ne podigne u odreenom roku, sud e reenjem pozvati predlagaa (deponenta) da preuzme predmet. (3) Predmeti primljeni u depozit se izdaju na osnovu reenja suda koji je odredio prijem.

lan 219.
(1) Kad se u depozit prodaju predmeti za koje deponent ne zna kome licu treba da se predaju ili ako ne zna koje od vie deponovanih predmeta kome od vie lica treba da se predaju, sud e zakazati roite na koje e pozvati predlagaa i sva zainteresovana lica radi sporazumevanja kome licu pripada deponovani predmet. (2) Ako se uredno pozvana lica ne jave na roite ili se meu njima ne postigne sporazum, sud e ih reenjem uputiti da u parnici ostvaruju svoje pravo na predmet primljen u depozit. U reenju e se odrediti i rok za pokretanje parnice, o emu e se izvestiti deponent. (3) Ako se parnini postupak pokrene, sud e reenjem prekinuti ovaj postupak. (4) Ako se parnini postupak ne pokrene, sud e postupiti po odredbi lana 218. stav 2. ovog zakona.

lan 220.
(1) Reenje kojim se odreuje izdavanje predmeta iz depozita sadri naroito: koje je lice ovlaeno da preuzme predmet iz depozita, nain, rok i uslov za preuzimanje, kao i upozorenje na pravne posledice ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. (2) Reenjem kojim se odreuje izdavanje predmeta utvrdie se trokovi koji su nastali u vezi sa uvanjem i rukovanjem predmeta i ko je duan da ih naknadi.

lan 221.
uvar, kome je reenjem suda povereno uvanje predmeta primljenih u depozit, moe izdati predmet odreenom ovlaenom licu samo na osnovu reenja suda i na nain kako je to u reenju odreeno.

lan 222.
Ako lice u iju korist je predmet primljen u sudski depozit ili deponent, koji je uredno pozvan da preuzme predmet isti ne podigne u roku od tri godine od dana prijema urednog poziva, sud e reenjem utvrditi da je predmet postao drutvena svojina, odnosno da pravo raspolaganja pripada drutveno-politikoj zajednici na ijem se podruju predmet nalazi.

lan 223.
Sud e predmet koji je na osnovu pravnosnanog reenja iz lana 222. ovog zakona postao drutvena svojina, odnosno da je pravo raspolaganja preneto na drutveno-politiku zajednicu, predati organu drutvenopolitike zajednice na ijem se podruju predmet nalazi, odnosno na ijem se podruju nalazi sedite suda, o emu e se sastaviti zapisnik.

lan 224.
Prijem u depozit, uvanje i predaja predmeta blie se odreuje sudskim poslovnikom.

TREI DEO Prelazne i zavrne odredbe

lan 225.
(1) Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneto prvostepeno reenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okonava, dalji postupak sprovee se po dosadanjim propisima i pravnim pravilima vanparninog postupka. (2) Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuto prvostepeno reenje iz stava 1. ovog lana, dalji postupak sprovee se po ovom zakonu.

lan 226.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: 1) Odredbe lana 1. stav 1. taka 24. Zakona o dopuni Zakona o primeni odredaba saveznih zakona u oblasti drutveno-politikog sistema i drugim oblastima za koje je u lanu 16. i 17. Ustavnog zakona za sprovoenje ustavnih amandmana XX-XI (odreeno da prestaju da vae najdocnije 31. decembra 1971. godine) - ("Slubeni glasnik SRS", broj 52/73). 2) Odredbe II dela Zakona o nasleivanju od lana 149. do lana 225 ("Slubeni glasnik SRS", broj 52/74). 3) Odredbe lana 67. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik SRS", broj 74/77).

lan 227.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Socijalistike Republike Srbije", a primenjivae se od 1. januara 1983. godine.