Sistemska porodina terapija

Osnovne postavke: 1. Koncept porodice kao sistem; 2. Fokusiranost na problem; 3. Posveivanje vee panje opaljivom ponaanju i interakcijama. Skoro svi porodini terapeuti pridaju posebnu panju opaljivom ponaanju i interakciji. Upravo iz ove karakteristike i proistie definicija porodine terapije kao terapije koja koristi intervencije namenjene da proizvedu promenu u porodinim interakcijama. Osnovna je pretpostavka da su problematina ponaanja pojedinaca i simptomi tesno povezani sa sklopovima interakcije izmeu lanova porodice. Porodica se vidi kao sistem u kojem vladaju pravila i ujedno kao organizovana grupa. Mogu se istau dve ideje koje su glavne za porodinu terapiju: 1. Fokusiranje na interakciju ponanaja koje se moe posmatrati u sadanjosti, 2. Planiranje intervencija za izmenu tekueg sistema i 3. Interesovanje porodinh terapeuta za bihejvioralnu promenu i oslobaanje od simptoma uz dodatno interesovanje, za lini razvoj podjednako lanova porodice, i svoj sopstveni razvoj. Razliiti pristupi u porodinoj terapiji

Postoje 4 osnovna pristupa. To su: 1. Mulitgeneracijska teorija sistema Bovena prema ovom sistemu porodica se definie kao ona koja sadri sve lanove proirene porodice, a terapija se fokusira na ulogu pojedinca unutar ire porodine mree. Njegova osnovna ideja jeste da je funkcionisanje svakog pojedinca integralno povezano sa funkcionisanjem svakog drugog lana u porodici. Ponaanje, pa i simptom, posmatra se u sklopu odnosa unutar porodice kao sistema, a ne unutar pojedinca. 2. Strukturalni, odnosno Minuinova strukturalna terapija ima za cilj izmenu

struktue interakcija izmeu razliitih lanova porodice. 3. Strateki - koncentrie se na reenje sadanjeg problema pomou usmerenja lanova porodice i drugih relevantnih pojedinca na izvrenje razliitih terapijskih zadataka. Ovaj pristup je direktan, bihejvioralno orijentisan i centriran na simptom i promenu, a terapeut preuzima odgovornost za otvoreno uticanje na porodicu tokom terapije. 4. Bihejvioralni - ukljuuje primenu principa bihejviorisikog i socijalnog uenja na reavanje porodinih problema. Tehnike sistemske porodine terapije Strukturalna i strateka terapija, i njihove tehnike koje se najee koriste u radu: Strukturalni pristup je orijentisan uglavnom na promenu o organizaciji porodinog sistema, to znai da i tehnike koje se koriste imaju za cilj omeavanje i stvaranje granica izmeu porodinih subsistema. One tee promeni moi u porodinom sistemu, kao i redefinisanju porodinih saveza (koalicija). Veina ovih tehnika su kognitivno - strukturalne i one funkcioniu na iskustvenom nivou. U literaturi se navodi 9 takvih strukturalnih tehnika, koje se mogu svrstati u tri grupe: a) tehnike za promenu simptoma, b) tehnike za promenu strukture i c) ona koja menja porodinu realnost. U stratekom pristupu tehnike su veoma znaajne, s obzirom na to da strateki terapeuti ne pridaju toliki znaaj dinamici porodice, ve ih prvenstveno interesuje eliminacija problematinog ponaanja. Intervencije su aktivne i direktne, a sama promena se ostvaruje kroz interakcijski proces. Naglasak je na direktivama i zadacima koji se daju porodici tokom terapijske seanse. Ovi zadaci su vezani za reavanje problema koji se iznose tokom seanse. Strateki terapeuti su svesni otpora koji porodica prua promeni, i zato koriste tehnike kojima se takav otpor najmanje provocira. To su: cirkularno ispitivanje - tehnika kojom se skupljaju informacije i koja ne izaziva otpor kod lanova porodice, jer se trai od tree osobe da opie interakciju izmeu druge dve, tako da se te dve osobe ne stavljaju situaciju da brane svoje postupke i ponaanje. Redefinisanje problema je takoe tehnika koja minimizira otpor i vana je jer se uz pomo nje menja tumaenje situacije i dolazi do promene u sagledavanju realnosti. Na taj nain se lanovi porodice oslobaaju krivice, nekompetentnosti, itd.

Tehnike paradoksalne intervencije

- postoje 3 tipa ovih tehnika: 1. strategija prepisivanja, 2. strategija ograniavanja i 3. pozicioniranje (naglaavanje pozicije). Ako terapeut kae lanovima porodice da rade ono to ve rade, oni su dovedeni u orsokak. Ako prihvate njegovu instrukciju i nastave sa prepisanim ponaanjem, oni rade ono to im on propisuje i na taj nain on stie mo i kontrolu nad njihovim ponaanjem. Ako se pobune paradoksalnoj instrukciji, a samim tim i terapeutu, oni se kreu ka napretku. Tako uputstva izgledaju suprotna ciljevima. Ustvari, slue jedino njima. Strategije ograniavanja oznaavaju izraavanje sumnje u promenu, njeno obeshrabrivanje ili ak poricanje. Treba jo pomenuti i pozitivnu interpetaciju (konotaciju) - ovde se polazi od pretpostavke da pacijenti imaju pozivina motive. Orijentacija prema mentalnom zdavlju/bolesti Porodini terapeuti vide probleme kao sitaucione potekoe izmeu ljudi - kao probleme interakcije, bez obzira na njihova bazina porekla i etiologiju - vrste problema koje ljudi donose psihoterapeutu perzistiraju jedino ako se odravaju tekuim ponaanjem pacijenta i drugih sa kojima je on u interakciji. Terapeuti vide poremeeno, devijantno i problematino ponaanje kod pojedinca, kao i ponaanje uopte, kao sutinski socijalni fenomen, koji se deava kao jedan aspekt sistema, koji odraava disfunkciju u tom sistemu. Poto je ovo ponaanje komunikacija, i simptom se definie kao komunikacija. Ukratko, strateki pogled disfunkcionalnog ponaanja moe se sumirati na sledei nain: 1. Simptomi se jednostavno vide kao posebni vidovi ponaanja koji funkcioniu kao homeostatski mehanizmi, koji reguliu porodine interakcije. 2. Problemi koje ima identifikovani pacijent ne mogu se posmatrati odvojeno od konteksta u kome se deavaju i funkcija kojima oni slue. 3. Ne moe se oekivati da e se pojedinac promeniti sve dok se njegov porodini sistem ne promeni.

4. Uvid, sam za sebe, nije neophodan uslov za promenu. Ciljevi terapije

Porodina terapija ima za cilj da izmeni sklopove ponaanja i interakcije lanova u sistemu, i ne fokusira direktno napore tretmana na pojedinca koji je identifikovan da ima problem. Postoji promena prvog i drugog reda. Promena prvog reda je kretanje ka unutar nepromenjenog sistema, koje porodica moe da prenese i koje nita bitno ne remeti. Promena drugog reda je promena koja remeti sistem. Orijentacija prema vremenskoj dimenziji

Osnovna orijentacija je na sadanjost. Planira se svrsishodna intervencija koja se odnosi na reenje konkretnog problema. O prolosti, budunosti ili ivotu u celini se ne govori, sve je koncentrisano na pronalaenje strategije, sredstva terapijske intervencije kojima bi se reio zadati problem i ostvario neposredni cilj koji se eli postii, i to u bliskoj budunosti. Osnovna pretpostavka od koje se polazi u sistemskoj prodinoj terapiji je da izmenom naina komunikacije nestaje i patologija i sistem moe nadalje da dobro funkcionie. Porodina sistemska terapija drugog reda

Porodina terapija drugog reda (ili kibernetika drugog reda, ili postmodernizam, ili poststrukutralizam) odnosi se na bitne promene u samim premisama porodine terapije. Lin Hofman je napravila vezu izmeu konstruktivizma i sistemske prakse drugog reda, stavljajui naglasak na znaenje, umesto na opaljivo ponaanje, to znai sutinsku promenu u samoj terapijskoj intervenciji: od promene porodinih interakcija ka promeni porodinih premisa, pretpostavki i znaenja. Tehnike sistemske porodine terapije

Osnovna tehnika sredstva, a koja obezbeuju odravanje terapijske konverzacije,

jesu samo pitanja. Jer, prema osnovnim premisama, na nov nain shvaene porodine terapije, i sama terapija postaje lingivistiki dogaaj, koja se ostvaruje kroz terapijsku konverzaciju, a promena je evolucija novih znaenja kroz dijalog. Tom smatra da su terapijske konverzacije organizovane sa ciljem da ublae i otklone mentalnu bol i patnju, i da proizvedu leenje. On navodi 4 bazine strategije intervjuisanja, odnosno 4 glave grupe pitanja: linearna, cirkularna, refleksivna i strateka pitanja. Prema Tomu, svako pitanje sadri neku nameru, cilj. Bilo da je svestan ili ne, terapeut ima cilj kada postavlja pitanja. Linearne pretpostavke povezane su sa redukcionizmom, kauzalnim determinizmom, stavovima prosuivanja i stratekim pristupom. Cirkularne prepostavke povezane su sa holizmom, principima interakcije, strukturalnim determinizmom, neutralnim stavovima i sistemskimpristupima. Presecanje (ukrtanje) ove dve bazine dimenzije ine etiri kvadranta, koja se mogu upotrebiti za razlikovanje 4 osnovna tipa pitanja:

1. Linearna pitanja:ona se postavljaju da orijentiu terapeuta na klijentovu situaciju izasnovana su na lineranoj pretpostavci u vezi sa prirodnom mentalnihfenomena. Cilj je prvenstveno ispitivaki. 2. Cirkularna pitanja: takoeorijentiu terapeuta, ali su osnovana na cirkularnim pretpostavkama oprirodi mentalnih fenomena. Cilj ovih pitanja je eksplorativan.Pretpostavka je da je sve povezano sa svim. Pitanja se postavljaju dapoveu osobe, objekte, akcije, percepcije, ideje, oseanja, uverenja,itd. Ova pitanja, kao karakteristiku, imaju - optu radoznalost. 3. Strateka pitanja: postavljajuse u nameri da se njima utie na klijenta ili porodicu na specifiannain, i zasnivaju se ne linearnim pretpostavkama u vezi sa prirodom terapijskog procesa. Cilj je prvenstveno korektivan. Pretpostavka je daje instruktivna interakcija mogua. Terapeut preko stratekih pitanjapokuava da privoli porodicu na promenu, a to znai da mislie ili da seponaaju na naine ne koje terapeut misli da su ispravni.

4. Refleksivna pitanja: imajuza cilj da utiu na klijenta ili porodicu na indirektan ili opti naini zasnivaju se na cirkularnim pretpostavkama. Cilj je olakanje, pomo,unapreenje. Terapeut se ponaa kao vodi, vaspita, ohrabrujuilanove porodice da mobiliu vlastite mogunosti za reavanje problema. Orijentacija prema mentalnom zdravlju/bolesti

Premakonstuktivistikom pristupu (koji je prisutan u porodinoj terapijidrugog reda), pravila funkcionisanaje pojdinca ili porodice nisu karakteristike tih osoba, ve terapeutove deskripcije. Takvi opisi,nisu opisi klijenata, ve neto to terapeut pripisuje klijentu.Sutina problema nije etiologija simptoma, ve su pre intepersonalni idrutveni proesi i dinamika koja odrava simptome. Orijentacija prema ciljevima terapije

Osnovniterapijski cilj za porodinu terapiju prvog reda je promenabihejvioralnih obrazaca, a za porodinu terapiju drugog reda je osnovni terapijski cilj postao promena porodinih pretpostavki i znaenja.Naglaavanje znaenja, umesto bihejvioralnih obrazaca, je osnovna razlika koja je usledila, zahvaljujui teorijskim i konceptualnimpromenama u okviru porodine terapije. Orijentacija prema vremenskoj dimenziji Osnovnaorijentacija jeste ka sadanjosti, s tim to se uvodi i budunost, usmislu otvaranja novih alterantiva i mogunosti, budui da se radi oterapiji koja je orijentisana ka pozivinom reenju, a ne patologiji ili uklanjanju simptoma.