U potrazi za gradom bogova

Dr Ernst Muldaev

Hema-Kheya-N eye Beograd, 2 0 0 9 .

Tom 3 U predelima ambale

Predaovor autora Glava 1. Glava 2. Glava 3. Glava 4. Glava 5. Glava 6. Glava 7. Glava 8. Glava 9. Glava 10. Glava 11. Glava 12. Glava 13. Glava 14. Glava 15. Glava 16. Glava 17. Glava 18. Glava 19. Glava 20. Glava 21. Epilog Prve piramide Grada Bogova ovek koji ita Zvono Kakav je Kajla? Mali Kajla - uvar kamena antmani Ko je gradio Grad Bogova? Bibliteka meu stenama Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena Vrata ambale Kameni laser Kosmiko ogledalo Kajlaa Dvorci bez prozora i vrata Kamena ogledala Grada Bogova Crna strana Kajlaa U Dolini Smrti Srce vode Milarepina peina Svuda piramide, piramide, piramide... Kula ambale Ka Mestu Gladnog avola Kui 9 13 43 53 61 91 101 121 139 161 189 209 217 227 235 245 319 329 395 419 453 503 527

U potrazi za gradom bogova

Tom 3 U predelima Sambale

Ernst Rifgatovi Muldaev

Doktor medicinskih nauka, profesor univerziteta, direktor Sverusijskog centra za onu i plastinu kirurgiju (Ufa), hirurg vieg reda, uvaeni konsultant univerziteta u Luisvilu (SAD), inostrani lan Amerike akademije oftamologa, diplomirani oftalmolog Meksika, lan Internacionalne akademije nauka, majstor sporta u sportskom planinarenju, trostruki ampion SSSR-a. E. R. Muldaev je izumitelj hirurkogbiomaterijala aloplanta", pomou koga je postalo mogue leiti bolesti koje su se smatrale neizleivim (atrofija onog nerva, dijabetika retinopatija, pigmentni retinitis i dr). Otkrie aloplanta" otvorilo je mogunosti za regenerativnu hirurgiju, tj. hirurgiju usmerenu na gajenje" ovekovih sopstvenih tkiva. E. R. Muldaev je znaajni ruski naunik svetskog glasa. On je razradio vie od 70 novih onih i plastinih operacija, razradio i pustio u proizvodnju 58 oblika aloplanta". Objavio je oko 300 naunih radova u ruskoj i inostranoj periodici i ima 52 patenta u Rusiji, SAD, Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj i Italiji. Njegovi radovi dobijali su zlatne medalje na meunarodnim izlobama. U preko 40 zemalja odrao je predavanja i pokazne operacije. On svake godine obavi 300-400 sloenih operacija. Interes ovog naunika za probleme porekla oveanstva nije sluajan. Poto je naunik irokih pogleda, E. R. Muldaev je poeo da razmilja o medicinskoj problematici ljudske energetike na filozofskom i opteljudskom planu, tose u krajnjem ishodu pretvorilo u nauno istraivanje tajanstvenih pitanja porekla oveanstva. Ali, iz te filozofske i senzacionalne rasprave ve su naitijeni direktni praktini zakljuci, koji su uticali na formiranje principa novihmetoda leenja. E. R. Muldaev misli originalno i zna da jednostavnim ipristupanim jezikom izloi sloene naune probleme. Knjiga Od koga smo potekli" napisana je umetnikim stilom, premda je u sutini duboko nauna. Ova knjiga je interesantna kako za iroki krug italaca, tako i za specijaliste. R. T. Nigmatulin doktor medicinskih nauka, profesor univerziteta

Predgovor autora
Prola je 1999. godina. Ruska ekspedicija na Tibet se nastavila. Postavili smo logor na prilazima legendarnom Gradu Bogova. Nou sam se iznenada probudio. Leao sam u atoru, postavivi ruke pod glavu i udio se kako mi mozak lako i jasno radi. - Eh, kada bi tako radio danju, a ne nou - pomislio sam zlovoljno. Brzo, kao da se vreme skratilo, misli su prolazile kroz glavu. Te misli kao da su prelistavale stranice knjige o organizovanju i odvijanju ove ekspedicije na Tibet. - A uopte, interesantno je kako mi se javila pomisao o Gradu Bogova - zaudio sam se. Shvatao sam da mi je ta misao dola nekako niotkuda, ali mi se tako uvrstila u glavi da sam, uprkos tome to sam negodovao i krgutao zubima to ne mogu da naem izvor legende o Gradu Bogova, organizovao ekspediciju da potraimo taj fantomski grad pod nebom. Donekle me je umirivalo to to me je poduhvat istraivanja piramida i drevnih spomenika na Zemlji doveo do uvida da svetski sistem piramida i spomenika davne prolosti poinje od svete planine Kajla, a na ator se sada upravo nalazio nedaleko od nje; u atoru sam leao ja, podmetnuvi ruke pod glavu. Doveo sam ekspediciju dovde, nadajui se da emo uz svetu planinu Kajla nai i Grad Bogova. Ali, hoemo li ga nai? - Eh, hoemo li ga nai? - proaputao sam, znajui da emo se prekosutra uputiti ka mestu na kome bi, po naim proraunima, trebalo da bude Grad Bogova. Kao san su izgledali nedavni doivljaji u Nepalu i na Tibetu. Sve to se deavalo ovde, daleko od domovine, sada, dok sam leao u atoru sa rukama pod glavom, izgledalo mi je kao fantastika, ista fantastika. Moj ruski um odbijao je da poveruje u ono o emu su govorile nepalske i tibetske lame. Taj prizem9

U PREDE LIMA AMBALE ni um nije hteo da pojmi da uda zaista postoje na svetu i da lamama, koji na sebi nose breme prolosti, nita ne znai fantaziranje, da oni naprosto hoe da svi ljudi, raunajui i nas - nadmene Evropljane - poverujemo u to da su na Zemlji pre nas postojale velike civilizacije i da najbolji sinovi i keri tih drevnih civilizacija nisu nestali sa lica Zemlje, ve da do dan-danas ive u prekrasnoj ambali iza eterine barijere paralelnog sveta. A takoe, da i Carstvo Mrtvih ivi zajedno sa njima - Carstvo ivih Mrtvih. - Zlatne ploe Harata - proletela mi je kroz glavu patetina misao, podseajui na to daje sve poelo ovde sa legendarnom zagonetkom Harata. Setio am se nepalskih stupa, vozila drevnih naroda, kamena Santamani, zagonetne svetlosti na nebu, oiju koje je na nebu video Seliverstov, zagonetnog kruga, Jezera Demona i smesta shvatio da sva ta gomila zagonetki ne moe biti sluajnost. Iza toga stoji Neto. I sve se svodilo na to da je to Neto - Sambala, u ije smo predele mi hteli da zaemo. U potpunosti sam uviao da ako to Neto zaista postoji - mi se sada nalazimo na dva koraka od Njegove Oblasti. udeo sam da se sretnem sa Njim, strasno sam udeo da se bar na trenutak susretnem sa Velikim Ujedinjenim Umom svih zemaljskih Ljudskih Rasa - Umom Sambale. Matao sam o tome, iako sam znao da 10

Predgovor autora moj nitavno slabi um nije ba interesantan za njih, za nevidljive ljude Sambale, koji su nekada davno, davno, nakon Vaseljenskog Potopa, ponovo stvorili nas - savremene ljude - ba ovde, u njihovom glavnom stanitu, Gradu Bogova. Shvatao sam da me nikad nee pustiti u podzemni svet i da mi nikad nee dopustiti da stupim u Carstvo Mrtvih, zato to moja radoznalost nema velikog znaaja. Ali sam ipak hteo da vidim legendarna vrata Sambale, ipak... Hteo sam da naem mitsku Dolinu Smrti, da osetim dah Gospodara Smrti, Jame. Hteo sam... Ali, jo nisam znao da li zaista postoji Grad Bogova - nadzemni deo Sambale! Leao sam u atoru sa rukama pod glavom. Napolju je zavijao i besneo planinski tibetski vetar. ekao sam jutro i brinuo se kako e se odigrati predstojei susret sa Gradom Bogova. Jo nisam znao da ne samo da emo nai Grad Bogova, nego i da emo se iuavati, tavie, beskrajno diviti neverovatnim tehnolokim moima Sambale, koje su omoguile da se sagradi taj udesni Grad, koji se sastoji od kolosalnih piramida i spomenika. Pa iako emo uspeti da uemo u Grad Bogova, neemo moi da shvatimo namenu tog Grada. Misliemo, misliti i misliti o toj temi, ali tek po zavretku ekspedicije, u Ufi, nakon to zavrimo pipavi posao izrade mape i sheme Grada Bogova, uspeemo da postavimo hipotezu o njegovoj nameni, i re matrica" e sinuti posebno jarkim bojama. Jo nisam znao da e Dolina Smrti kondenzovanim vremenom tako prodrmati svaku moju eliju i svaki molekul, da u 11

U PREDE LIMA AMBALE dugo nakon toga periodino zastajati, padati na zemlju i dugo patiti od otrog bola u predelu solarnog pleksusa. Takoe nisam znao da emo po izlasku iz Grada Bogova upravo na ovom mestu postaviti ator i da u se itavu no previjati od bola oseajui da sa tim divljim bolom iz mene izlazi sva negativna energija koja se nakupila tokom ivota. I te u noi, kao neto najdrae, privijati uz sebe mape sa crteima graevina Grada Bogova. Nisam znao da u ipak ostati iv i da u poeti da piem knjigu U potrazi za Gradom Bogova", koja se sastoji od nekoliko tomova. A moje pamenje, koje e preiveti muenje kondenzovanog vremena Doline Smrti, pomno e me snabdeti informacijama ne samo o svakom koraku te ekspedicije, ve i o svakoj misli koja se tamo pojavi. A tada, uoi pohoda u Grad Bogova, i dalje sam leao sa rukama pod glavom. Tibetski vetiar je zvidao. U dui sam se oseao mirno i dobro. A pored mene su spavali momci - lanovi tibetske ekspedicije. Sergej Anatolevi Seliverstov je mirno spavao. On bi povremeno micao usnama; sigurno je sanjao ruiaste snove - o optimizmu i romantici, koji su bili karakteristini za njega. Ravil amilevi Mirhajdarov se sklupao u krug. Jednom rukom je drao kameru koju je oprezno stavio pod jastuk. Rafael Gajazovi Jusupov je spavao, gurajui nos u grudi Sergeja Seliverstova i stavivi na njega svoju levu ruku. On kao da je i u snu vukao Seliverstova na zemlju, ne dajui mu da uzleti" u njegovim romantinim tenjama. Ruke koje sam stavio pod glavu gotovo su mi potpuno utrnule. Izvukao sam ih i okrenuo se na stranu. A napolju je zavijao tibetski vetar. Nisam se vie nadao da u zaspati, naprosto sam ekao sutranji dan - dan kada emo e spremiti da stupimo na tlo legendarnog Grada Bogova. 12

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. _________________ Dava Teniing, erpas

Posveeno uspomeni na Nikolaja Konstantinovia Reriha

Glava 1 Prve piramide Grada Bogova

Moj prijatelj Sergej Anatolevi Seliverstov je tovario jaka. - Samo da bude dobro vreme, samo da bude dobro vreme - govorio sam u sebi, dok sam pomagao da nae rance natovarimo na jakove koje smo iznajmili od lokalnih pastira da bismo zali u dubine tibetskih planina u oblasti svete planine Kajla. Uporno su nam savetovali da idemo sa lakim ranevima, zato to e se putovanje odvijati na visinama od 5 0 0 0 do 6 0 0 0 metara, a na takvim visinama vei tereti mogu da veoma uspore brzinu hoda. Ali jakovi, po tvrdnjama Tibetanaca, mogli su ne samo da lako nose veliki teret, ve i da dobro hodaju kamenim terenima, pa ak i da se veru po liticama koje se krune. 13

U PREDE LIMA AMBALE - Svi da rastovarite jakove! Obratite panju koji ranac povezujete sa kojim na leima jaka, da teret ne bi pretezao na jednu stranu - rekao je vodi Tatu. - Sutra moramo da krenemo rano, im svane. Jakove emo natovariti jo po noi. Gonii e dovesti jakove ovamo ve u est ujutru. Podigao sam glavu i jo jednom pogledao crne oblake koji su su okruivali oblast svetog Kajlaa. - Eh! - rekao sam ozlovoljeno. - Jue uvee Kajla se video, a danas su ga opet obavili oblaci. A da ne bude nevremena? Ako ne bude lepo vreme, nita neemo videti! Nita! Neemo videti Grad Bogova, koji bi trebalo da bude ovde, u oblasti Kajlaa. Tada e itava eskpedicija biti uzaludna! Eh!

Ophrvan takvim mislima, seo sam na humku i zagledao se u pravcu Kajlaa. U rukama mi je bila karta po kojoj sam tano mogao da odredim poloaj Kajlaa, skrivenog oblacima. Zatim je moj pogled skliznuo po padinama i smesta se, na zapadu od Kajlaa, zaustavio na jednom neobino pravilnom obliku. Paljivo sam se zagledao. Srce mi je ubrzano zakucalo. - Ono nije planina! Ono je piramida! - glasno sam rekao sam sebi, skoivi od uzbuenja. Grevitim pokretom sam dograbio foto-aparat i maksimalno zumirajui prizor nekoliko puta fotografisao piramidalnu planinu. Potom sam posegnuo u ranac, dohvatio svesku i poeo da skiciram tu piramidalnu planinu, koja se jasno ocrtavala na pozadini niskog gorja. - lito vidi! - govorio sam, glupo miui usnama i seajui se kako su mi u Nepalu dva-tri puta u glavu dole misli da se legendarni Grad Bogova mora sastojati od veoma starih piramida, rasporeenih oko glavne piramide - svete planine Kajlaa. Setio sam se takoe da je u Katmanduu, dok sam prolazio izmeu stubova kompleksa Svajambanata, rasporeenih oko glav14

Vidim li ja to piramidu?

Prve piramide Grada Bogova

Crte prve piramidalne planine koju smo videli Ona je orijentisana 300 (zapadni otklon) od mestagde mi stojimo i postrance okrenuta prema Kajlau (podaci ne sasvim tani, veoma je daleko) dobro je zaklonjena (bela je u snegu) ne stupe, u meni uporno tinjala misao da kompleks Svajambanata simbolizuje kompleks Kajlaa. Tada sam i paljivo prebrajao sve stupe kompleksa Svajambanata - bilo ih je tano 108. Zavrivi skiciranje, skliznuo sam sa humke i pruio se po retkoj travi. Bilo je veoma hladno. Duvao je ledeni vetar. - Zar nije oko Kajlaa rasporeeno 1 0 8 piramidalnih konstrukcija? - iznenada sam pomislio. - Zar nije ova planina preda mnom jedna od mnogobrojnih piramida? Izmerio sam rastojanje do piramide koju smo videli, uzeo sve neophodne azimute i uneo njen poloaj na mapu. Potom sam hitro poao u logor i im sam stigao, povikao: - Rafaele Gajazoviu! Ravile! Izlazite iz atora! Dajte digitalni aparat i spremite notbuk! Ponovo smo poli do humke na kojoj sam malopre sedeo i nekoliko puta fotografisali piramidalnu planinu digitalnim apa15

U PREDE LIMA AMBALE ratom. Zamolio sam drugove da prikau sliku na ekranu kompjutera, uveliaju je i naine konture, da bih se uverio u njen piramidalni oblik. Rafael Jusupov je vrlo brzo nainio konture. - Lii na piramidu, lii, jel da! - uzviknuo sam. - Ali, ako je to piramida, onda je veoma stara - pogledajte, na uvelianom snimku vidna su oteenja. Sneni pokriva koji je pokriva ne doputa da se dobro pogledaju bone povrine! Je li to piramida? Moda nam se naprosto ini da trougaona planina izgleda kao piramida? Moda vidimo ono to elimo? Sumnje su mi se kovitlale u glavi kao vihor. U grlu mi se javila teka neurotina knedla. Sa aljenjem sam priznao svoju detinjastu i... svakako neosnovanu fantaziju i poeo da je mrzim. - Ja, ja, ja... glupi fantasta, doveo sam ovamo itavu ekspediciju - mislio sam u tom trenutku, steui kompas u rukama. - Lako je fantazirati sedei u udobnom kabinetu. A stvarnost je ve surovija, njoj uvek trebaju dokazi! A gde su dokazi? Samo ovaj rasplinut kompjuterski snimak? A oblaci? Ovi prokleti crni oblaci! Oni ne samo da su zaklonili sveti Kajla, oni e uskoro zakloniti i ovu relativno nisko postavljenu piramidu. Je li to uopte piramida? Jeei se od zime, zapalio sam cigaretu od nervoze. Rafael i Ravil su utali. 16

Prve piramide Grada Bogova - Kad bi bar neto rekli! Rekli bi da sam budala i zanesenjak - pomislio sam. - Nee nita da kau, ja sam im ef na poslu. Potrudio sam se da voljnim naporom uklonim sumnje i ponem da analiziram hipotezu da se u oblasti svete planine Kajla nalazi itav kompleks veoma starih piramidalnih konstrukcija, koje u celini ine Grad Bogova. - A moda se to i moe i potvrditi - nekako alosno i ravnoduno sam proaptao sam sebi. - Moda je ova piramidalna planina tek poetak? Moda je ona prva lasta? Moda nakon nje poinju da se prostiru sve nove i nove piramidalne konstrukcije?! Poeo sam da prebiram po glavi sve pretpostavke koje su nas dovele ovamo - na daleki i surovi Tibet - da ba ovde traimo legendarni Grad Bogova. Misli su poele da se vrte u analitikom kolopletu. Ali, odnekud je iz dubina'svesti lagano isplivalo pitanje koje me je muilo - kakva je namena Grada Bogova? To pitanje je prekinulo tok analitikih misli i poelo da trai bilo kakav, makar i spekulativan, makar i hipotetiki, makar i fantastini odgovor. Napregnuo sam se, nastojei da ukljuim sav potencijal svoga mozga, ali odgovora nije bilo. Knedla razoaranja i ljutnje na samog sebe opet se javila u grlu. Obuzela me je vruina. Tada nisam znao da jo dugo, dugo neu moi da naem odgovor na to pitanje. A taj odgovor e se pokazati toliko neoekivano neobinim, da u dugo sedeti sa glupo rairenim rukama, razmiljajui o svrsi postojanja ljudske zlobe na Zemlji, a ba kao odgovor na postojanje zlobe je i sagraen taj nebeski grad" - Grad Bogova. Tupo sam vrteo glavom, da bih odugovlaio, i onda upitao prijatelje: - Momci, kolika je po vaem miljenju visina ove piramidalne planine? - ega? Govori glasnije! Nita se ne uje od vetra... - trgao se Rafael Jusupov. 17

U PREDE LIMA AMBALE - Kaem, kolika je visina te piramidalne planine? - Aha... - Rafael je poeo da paljivo gleda. - Prilino je visoka. Do nje ima... hm... dvadeset kilometara, tako je, a ona se visoko izdie iznad lanca. Da, i mije ne vidimo do osnove. - Da li je via od Keopsove piramide, koja je visoka 1 4 6 metara? - Ja mislim da je via. Pomislio sam da je ta piramidalna planina kao kamiak u poredenju sa svetim Kajlaem koji je... koji je... verovatno i sam piramidalna konstrukcija koju su sagradili drevni narodi. - Oigledno je veoma stara ta piramidalna planina? - pokazao sam prstom na nju. - ta? - opet me nije uo Rafael Jusupov. - Govori glasnije, kaem ti, vetar uasno duva. - Da li je stara ta planina? - viknuo sam. - Ko bi ga znao.. Da bi se to saznalo, do piramidalne planine morali bi da dou specijalisti geolozi da bi... - Geologa meu nama nema - prekinuo je Ravil Rafaela Jusupova. - Sefe, hoemo li da idemo do te piramidalne planine? - Naravno da neemo - odgovorio sam, nastojei da se oduprem oseanju tuge koje je naviralo naizgled niotkuda. - Ii emo planiranom marrutom. - U redu. - Interesantno, kako je bila sagraena ta piramida? Da li je, na kraju krajeva, to piramida a rie prirodna planina? - promrmljao sam sebi u bradu. 18

Prve piramide Grada Bogova - Hoe li govoriti glasnije ili ne? - uzjogunio se Rafael Jusupov. - Gajaziu, skini kapu sa uiju - posavetovao ga je Ravil. - Sta? - upitao je opet Rafael Jusupov. Sumnje me nisu naputale. Jo nisam znao da emo uskoro videti ogromne piramidalne konstrukcije raznih oblika i da e one polako, sasvim postepeno, razvejati sumnje da zaista vidimo Grad Bogova. - Momci, idite u logor! Ja u jo malo da budem ovde. Izgleda da se oblaci podiu. Ostavite mi digitalni foto-aparat - rekao sam. Ponovo sam seo na moju omiljenu humku. Imao sam oseaj kao da me humka odozdo greje. Paljivo sam prelazio pogledom od jednog planinskog prevoja do drugog, nastojei da naem jo neku piramidalnu planinu. Ve sam poeo da oajavam, kada se iznenada moj pogled zaustavio na nekim udnim trakama nedaleko od prve piramidalne planine, povrinama nalik na trake koje su poele da izranjaju iz oblaka koji su se podizali. Paljivo sam pogledao - trake su bile zaista udne. Ali je vrh planine bio pokriven oblacima.

Divlji psi
ekao sam, nadajui se da e se oblaci podii i otkriti tu planinu sa trakama. U tom trenutku se otpozadi zaulo krckanje suve trave. Instinktivno sam se trgao i okrenuo. Pas stranog izgleda, koji se pojavio niotkuda, stojao je i iskeenih zuba gledao u mene. Ustao sam, okrenuo se licem ka psu i poeo da ga utei gledam. Pas nije izdrao ljudski pogled i zalajavi, skoio je na mene. Uspeo sam da ga utnem nogom, ali je pas, udaljivi se, poeo da krui oko mene, dok su njegov lave i reanje odjekivali po okolini. Odnekuda su izronilajo dvavelika psa, koji su zajedno saprvim poeli da tre u krug oko mene, nastojei da mi se prikradu otpozadi u ujedu me za nogu. Jedva sam uspevao da se odbranim. 19

U PREDE LIMA AMBALE Nisam imao nikakvo oruje osim noa. No sam vrsto drao u ruci. Nisam se usuivao da se sagnem da uzmem kamen, bojei se da neu uspeti da reagujem ako me psi napadnu. Dva fotoaparata su se klatila na uzici, ometajui mi koordinaciju pokreta. Ranac mi se valjao po zemlji. Vlani vetar je listao stranice dnevnika koji je leao pored njega. Oseao sam da psi pokuavaju da me iscrpu. Uskoro sam, pokuavajui da ih odbijem, zaista i poeo da posustajem. Tada sam skinuo kapu i bacio je pred sebe. Jedan pas se instinktivno ustremio ka njoj. Rizikujui da me ostali ujedu otpozadi, pojurio sam ka tom psu i ugrabivi pogodan trenutak, iz sve snage ga utnuo u njuku. Kao u usporenom filmu, primetio sam kako moja tvrda planinarska izma ulazi pravo u gubicu tog zlobnog stvorenja lomei kosti. Zagluujui krik razlegao se tibetanskom visoravni. Hitro sam se okrenuo. Druga dva psa, prekinuvi lajanje, zaustavili su se i kezei zube poeli da me gledaju. Povreeni pas je nastavio da alosno skii, okreui se u mestu. Hitro sam se sagnuo, dohvatio veliki kamen i bacio ga prema dvama psima koji su utali. Psi su se udaljili deset metara i ponovo, kao sablasti, nastavili da gledaju u mene. Povreeni pas, povodei se, dao se u bekstvo. Sa dostojanstvom koje je liilo na dostojanstvo snanije ivotinje, nehajno sam podigao baenu kapu, dnevnik, ranac i ponosno poeo da se udaljavam u stranu, tako da je izgledalo kao da se prema tim divljim psima odnosim kao prema nekim pitomim hrcima ili zeevima. Iao sam sve dalje i dalje, naalost se udaljavajui i od logora, a dva preostala psa su nastavila da me utei gledaju, nalik na sablasti. Kada sam se udaljio na pristojnu razdaljinu, otpozadi se razlegao urlik. Okrenuo sam se i video kako su dva sablasna psa pojurila u stranu, i dotravi do ranjenog brata, stali pred njega. - Auuu - skiknuo je povreeni pas, shvativi, oigledno, surovost vujih zakona. 20

Prve piramide Grada Bogova Uskoro se sve izmealo u reee klupko. Okrenuo sam se i poao dalje. Zaavi za breuljak, ponovo sam naao suvu humku, seo na nju, orijentisao se uz pomo kompasa i poeo da pogledom pretraujem neobine povrine na koje sam malopre usmerio panju. Ali, iznutra nikako nisam mogao da se saberem, u grudima mi je srce jako kucalo. Stalno sam se osvrtao, bojei se novog naleta oblaka. Tek kad sam popuio treu cigaretu za redom, uspelo mi je da se misaono odvojim od malopreanje psee vrteke".

Jo jedna piramida?!
Ponovo sam poeo da posmatram nagnutu planinu. Nakon nekog vremena sam uzbueno rekao sebi: - To nisu nagnute povrine. To je iz oblaka izronila stepenasta piramida. Dosta se dobro videlo da ta planina" ima pravilni piramidalni oblik sa zarubljenim vrhom. Iako je junu stranu planine" prekrivao nanos snega, u celini su se jasno slagale povrine poredane kao stepenici. Hitro sam nacrtao tu piramidalnu planinu, bojei se da e je ponovo prekriti oblaci, a nakon toga sam je fotografisao obinim i digitalnim foto-aparatom. Video sam takoe da se pored te piramidalne planine, iako dosta dalje, nalazi jo jedna piramidalna konstrukcija, ali drugaijeg oblika i manjih dimenzija. Dvogledom se videlo da je ona prilino zatrpana snegom, ali su se dovoljno jasno videle strane i cilindrina izboina na vrhu. Nacrtao sam i tu konstrukciju, ne mislei da ona ima neke veze sa piramidama. Sada u poi malo unapred i rei da se nakon detaljne kompjuterske obrade u gradskim uslovima pokazalo da se i ova poslednja konstrukcija, po svemu sudei, moe protumaiti kao piramidalna planina", mada su neke sumnje ostale. Zavrivi crtanje i fotografisanje, nastavio sam da posmatram drugu piramidalnu planinu, koja se videla dovoljno do21

U PREDELIMA AMBALE bro. Ona je veoma liila na stepenaste piramide, koje sam vie puta viao u Latinskoj Americi. Ali, u poreenju sa njima, ova planina je bila neuporedivo via i po dimenzijama je oigledno nadmaivala i veliku Keopsovu piramidu u Egiptu. Poeo sam da ozbiljno razmiljam da bi sutra, moda, bilo bolje da ne poemo po utvrenoj marruti, ve da krenemo da istraimo piramidalne planine koje smo videli, kako bismo izveli neophodna merenja, popeli se na njihov vrh i slino. U tom sluaju mogli bismo prilino verodostojno da potvrdimo da smo pronali nove, dotad nepoznate piramide. Tani azimuti, koje sam izmerio, omoguavali su nam da naemo te piramidalne planine po bilo kakvom vremenu.

Crte druge piramidalne planine. Pored nje se vidi jo jedna planina, koja podsea na piramidalnu konstrukciju (br. 114) 22

Prve piramide Grada Bogova

Druga piramidalna planina. Originalni snimak i snimak nakon kompjuterske obrade. - ta da radimo? ta da radimo, a? - poeo sam da se pitam, obuzet duevnom pometnjom. Ali u dubini due nadao sam se da e nas vreme posluiti i da emo u okolini svete planine Kajla videti jo mnogo neobinih piramida. A legendarna Dolina Smrti? A Ogledalo Kralja Smrti - Jame? A kapija Sambale? A tajanstvena Milarepina peina? - Ne! Idemo utvrenom marrutom! - odluno sam rekao sam sebi, ponovo se prisetivi da je glavni cilj ekspedicije potraga za Gradom Bogova, a ne posmatranje i detaljno opisivanje novih piramida. Iznenada se zrak zalazeeg Sunca probio iz gustih crnih oblaka i osvetlio deo pejzaa malo na istoku od prvih piramidalnih planina koje smo videli. I u tom zraku hladnog sumraka ocrtala se jo jedna piramidalna konstrukcija. - Privida li mi se to? - pomislio sam i nehotice. - Da li naprosto vidim ono to bih eleo da vidim? Bojei se da oblaci ponovo ne pokriju tu konstrukciju, nacrtao sam je onoliko brzo koliko sam mogao. Ali kad sam poao 23

U PREDE LIMA AMBALE

Crte tree piramidalne planine da je fotografiem, tamni oblaci su progutali taj nesreni zrak Sunca, pafe to uticalo na kvalitet fotografije. - Do vraga, trebalo je da prvo fotografiem! - izgrdio sam samog sebe. Tano sam video da je i ta neobina planina imala otri piramidalni vrh, postavljen na osnovu nalik na etvorostranu piramidalnu kupolu. - Vidi ti kakva raznovrsnost piramidalnih konstrukcija! Nijedna se ne ponavlja! - proaputao sam. - A zato je to tako? Brzo se smrkavalo. Prema kompasu sam odredio azimut ka naem logoru i tu sam se prisetio da e me put voditi pored mesta gde su me napali podivljali psi. Namrtio sam se i reio da idem okolnim putem, odstupivi od zadatog azimuta isprva 30o na zapad, a nakon pola puta, 30 na istok. Bilo mi je jasno da e mi tako biti tee da naem logor, ali su psi na mene ostavili i suvie neprijatan utisak. 24

Prve piramide Grada Bogova Hodao sam, orijentisui se po kompasu. Misli su mi se vrtele oko piramidalnih planina koje sam video, trudei se da shvatim kakva im je namena. - Zato su drevni narodi gradili piramide - stalno sam se iznova pitao i na to pitanje nisam nalazio odgovor. Duevna pometnja, koja se javljala zbog odsustva bilo kakvog iole prihvatljivog odgovora, jo se pojaala kada sam porazmislio o nameni Grada Bogova, koji se, sasvim mogue... sasvim mogue, sastoji upravo od piramida.

Originalna fotografija i kompjuterski trodimenzionalni model tree piramidalne planine (sam vrh je zaklonjen oblacima u prolazu) - Uzgred, treba skrenuti za 30 na istok - proaputao sam i promenio pravac hoda. Potpuno se smrklo. Do logora je, po mojim proraunima, ostalo oko kilometar i po. - Auuuu - zaulo se zavijanje. - Idi doavola - opsovao sam i zgrabio no, nastavljajui istim putem. - Auuuu - zaulo se negde iz blizine. Da se ohrabrim, poeo sam da na svoj nain pevam jednu pesmu Borisa Mojsejeva, Crni somot od kie se skvasio, ali 25

U PREDE LIMA AMBALE skitnici pomae Bog". Bilo mi je neprijatno i da pomislim da u, ako sam se prevario u azimutu i ako promaim logor, morati da prespavam na ledenoj tibetanskoj poljani, na temperaturi oko minus 10, okruen podivljalim psima. O, kako sam tada prieljkivao prostu rusku logorsku vatru! Silazei sa breuljka, spotakao sam se o humku i prostro po zemlji. - Grrrr - zaulo se reanje u blizini. Trnci su mi poli kimom. Psi su videli mene, ali ja nisam video njih. Ponovo sam zapevao pesmu Borisa Mojsejeva, izigravajui nehajnog i samouverenog junaka. Tad se iznenada levo od pravca moga hoda pojavi raketa - drugovi su mi signalizirali. Brzo sam ispravio azimut i uskoro stigao do logora. - Auuu - ulo se tamo negde u daljini. Drugovi su me saekali. Sa uzdahom olakanja sam se uvukao u ator. - Sutra emo sigurno ponovo videti piramide - rekao sam sam sebi, mezei nakon gutljaja razblaenog alkohola.

Ujutru, kad sam promolio glavu iz atora, video sam da je Sergej Seliverstov ve veto natovario jaka. Jak je blago mukao, ali se nije opirao. Natovarivi jaka, Sergej Seliverstov je povikao: - Uh! Uspelo je! Svanulo je. Duvao je snaan zapadni vetar. Mi smo poli na sever, presekavi ravnu dolinu ispred svete planine. - Ovaj vetar bi trebalo da rastera oblake sa Kajlaa i njemu bliskih planina - pomislio sam. Poredani u guijem poretku, ili smo sa lakim ranevima. Jakovi su zajedno sa goniima ili kraj nas. - Kako je hladno, o! Koliko ve hodam, a ne mogu da se zagrejem - uo sam glas Rafaela Jusupova koji je iao iza mene. 26

Hodamo po Zemlji Bogova

Prve piramide Grada Bogova Ravnomerno koraajui, seao sam se rei iz knjige Anagirike Govinde, koju sam itao u hramu lame Kecuna Zangija, periodiki se naginjui kroz prozor, kako bih smirio svoju ne ba uzvienu strast prema puenju. Anagirika Govinda je, govorei o dolini kojom smo mi ili, pisao da e hodoasnik koji doe dovde stati u Predvorju Venog i videti Zemlju Bogova. Okrenuo sam se i rekao: - Momci! Mi, tako rei, hodamo Zemljom Bogova! Tako pie kod Anagirike Govinde. -Aha... Sa zanimanjem sam gledao u zrake svetlosti koji su se probijali kroz oblake koji, zakaivi se za planinski masiv u predelu svete'planine Kajla, nikako nisu hteli da se raziu. Ali, oseao sam da e jak zapadni vetar uskoro razvejati te oblake. - Sigurno su - razmiljao sam, koraajui sa malim sivim sportsko-turistikim ruksakom - piramide oko svetog Kajlaa (ako ih, na kraju krajeva, ima!) rasporeene na nekoliko nivoa razliite visine. Kada je oblano, mogue je videti samo nie nivoe piramida, a kad se razvedri, videe se i piramide koje su smetene vie. Poeo sam da prelazim oima oblasti u podnoju planina, ne gledajui svetlost iz oblaka. Uskoro mi je u oi upala neobina planina, koja se jasno isticala na pozadini tibetskih brda. Naglo sam stao. Jak, koji je iao uporedo sa nama, takoe je stao, zaklonivi tu planinu. Zakoraio sam nekoliko koraka unapred, da bih mogao da je vidim. I jak je takoe krenuo napred, pa stao, zaklonivi opet planinu. Opet sam krenuo nekoliko koraka napred, da pogledam ispred jaka, ali je on opet krenuo napred zaklonivi tu neobinu planinu. - Dokle e mi zaklanjati pogled, marvo! - od srca sam opsovao. - efe, on nee da ti tamo gleda - izree svoju pretpostavku Seliverstov. 27

U PREDE LIMA AMBALE Dozvao sam gonie i vodia Tatua. Nakon ivahnog razgovora medu njima, Tatu je objasnio da taj jak smatra mene goniem, pa zato staje svaki put kad stanem i ja, to jest, goni". Tako su ga uili od detinjstva. -1 ta ja da radim?! - upitao sam, zbunjen. Posavetovavi se sa goniima, Tatu odgovori da treba zastati na mestima gde raste trava. Tada e jak poeti da pase travu i prestati da podraava kretanje... gonia". - Ali, mi se zaustavljamo onda kad vidimo planine koje lie na piramide, a ne onda kad vidimo gde raste trava za jaka! - naljutio se Seliverstov. Tatu se opet posavetovao sa goniima. - Taman kad hoete da stanete, treba da smesta poete unazad - rekao je. - Ne razumem - podupro je podbradak Seliverstrov. - Pa... - smeo se Tatu - ako se zaustavite i smesta nainite nekoliko koraka nazad, jak e ostati u mestu, a nazad nee ii. Jak je, shvatate li, pametna ivotinja, on e ii samo napred, a nikako nazad- kako bi sauvao snagu. - Aha ~ rekoh i krenuh unazad. Uzevi svesku, poeo sam da crtam neobinu planinu koja je podseala na piramidu. Seliverstov i Ravil su je fotografisali. Jak je kao ukopan stajao u mestu. - Interesantno - progovorio je Ravil - kao da je ta neobina planina nekako optoena spreda, to jest sa nae strane, dok izgleda da bone strane nisu obraivane. Jednostrana piramida, ta li? - Ne treba iskljuiti ni mogunost - rekao je Rafael Jusupov - da su bone strane piramidalne konstrukcije doivele vee razaranje. Obratite panju da je zapadna strana vie razorena nego juna; ovde na Tibetu je zapadna rua vetrova. Kod mene je ta neobina planina izazivala sumnju u to da li spada u piramide, i suvie je bila kitnjasta i ekstravagantna. Iscrpljujue pitanje o ulozi piramida nije mi davalo mira, nije 28

Prve piramide Grada Bogova

Crte neobine planine koja podsea na piramidu (br. 5) doputalo da se primeni logika metoda naune analize. Ostalo nam je samo da savesno nacrtamo detalje i fotografiemo, nadajui se da e fotografije uspeti. Uglavisumisevrteliodlomciizliteraturekojisugovoriliodome kako neki delovi DNK i belanevine kolagena imaju piramidal- < nu strukturu, a materija predstavlja posebno stanje prostora i vremena. - Bie da piramide utiu na prostor i vreme - nesigurno sam pomislio. - Ali kako? Kakva je uloga oblika piramide? Kakva je uloga stepenica piramide? Jak je okrenuo glavu ka nama i naavi pogledom mene, gonia", usredsreeno me pogledao u oi kako bi mi stavio do znanja da treba krenuti. Pokrenuli smo se napred. 29

U PREDE LIMA AMBALE

Fotografije neobine planine (br. 5) koja podsea na piramidu (u originalu i nakon kompjuterske obrade) Dok smo hodali, na roeni jak" je iao uporedo na nekoliko koraka iza mene, doputajui mi da gledam u stranu. Nismo proli ni dvesta metara, kada smo gotovo smesta ugledali jasnu piramidalnu konstrukciju, ija pripadnost porodici piramida nije izazivala nikakvu sumnju. Svi smo stali. Jak je priao sam i takoe stao, ve po navici zaklonivi piramidalnu planinu. - Idi doavola, moram da se vraam nazad! - opsovah ga ja. Vrativi se unazad, nacrtao sam tu piramidalnu konstrukciju: ona je imala oblik zarubljene piramide sa jednim veoma izraenim stepenikom. I konano, treba rei da je ta piramidalna planina bila ogromna, daleko vea od Keopsove piramide. - Gle ti piramide, kakva je to gromada! - uzviknuo je Seliverstov. - Moda da joj priemo i pregledamo je kako treba? - Dalje to vie neemo videti! - odazvao se Ravil. 30

Prve piramide Grada Bogova

Crte piramidalne planine (br. 7) - Jasno se vidi da na gornjoj povrini te piramidalne planine lei sneg kao okrugla kapa. To govori da se vrh piramide nalazi na visini veoj od 6 0 0 0 metara - primetio je Rafael Jusupov. Na Tibetu se u ovo doba godine sneg ne pojavljuje na visinama manjim od 6 0 0 0 metara. Predloio sam da poemo malo ka zapadu da bismo iza grebena videli zaklonjenu istonu stranu piramide. Tek to smo 31

U PREDE LIMA AMBALE krenuli u stranu, na" jak je krenu za nama, dok su ostala tri jaka ila zajedno sa pravim goniima. - efe, ima uspeha kod jakova - sa zaviu je prokomentarisao Sergej Anatolevi. Kada smo uspeli da pogledamo iza grebena, videli smo da od te piramidalne planine polazi nekakva dugaka konstrukcija koja se zavrava simetrinom izboinom sa stepenicama. Unutar te dugake konstrukcije jo se zadrao poluprovidni oblak jutarnje magle, kroz koji se video taj luk. Bilo mi je jasno da je magla znatno smanjila kvalitet snimka. - udna kombinacija! Kao nekakva savijena piramida spojena sa ogledalom vremena - rekoh ja sam sebi. - Sta? - odazva se Rafael Jusupov. - Imam utisak kao da je ta neobina piramida spojena sa ogledalom vremena - rekoh naglaavajui svaki slog, poto sam primetio da je Rafaelu Jusupovu kapa opet pokrila ui. U tom trenutku jo nisam znao da emo uskoro naii na takve ogromne udubljene strukture, da e pojam saimanje vremena" postati za nas opipljiv, a ime genijalnog ruskog naunika Nikolaja Kozirceva nee nam silaziti sa usana. U svojoj zbunjenosti emo oseati da verovatno postoji nekakav Svemogui Razum, koji pomou apata intuicije uvodi u svest nekolicine ljudi koje je odabrao potpuno neverovatne ideje, koje se ne slau sa vladajuim predstavama u nauci i za koje nema realnih dokazat. Da je samo neko od naunika koji su kritikovali Kozirceva zbog njegove ideje o saimanju vremena uz pomo konkavnih ogledala mogao da zna da su takva ogledala ve napravili drevni narodi u Gradu Bogova: visoko iznad oblaka! - Poeo sam da shvatam da on vie ne zaklanja pogled - primetio je Selivestrov, osvrui se za ivotinjom. Nastavili smo napred po planiranoj marruti. Oekivao sam pojavu novih piramidalnih konstrukcija. 32

Prve piramide Grada Bogova

Fotografija piramidalne planine hr. 7 (u originalu i nakon kompjuterske obrade) - A ta se ono stepenasto pojavljuje iz oblaka? - uskliknuo je Seliverstov. - Jak ne zaklanja, on je zdesna. - Gde? - Eno je... stepenasta piramida. - Jedan, dva, tri, etiri, pet, est - izbrojao sam stepenike. - Nesumnjivo izgleda kao prava stepenasta piramida. Slikajte, ja u je nacrtati. - efe, zaklanja je oblak! - povikao je Seliverstov. - Eh, ve je pokrio, slikao sam oblak. - Mmm da - rekao sam, drei u rukama svesku. - ta moemo, ovu piramidu nacrtau po seanju. Ali, kaem vam, ogromna je, vea od svih koje smo videli. Nije pokrivena snegom, to znai da nije na velikoj visini. A stepenice su veoma jasne! Eh! Na sreu, uspeo sam da joj odredim azimut pomou kompasa, pa je moemo locirati. 33

U PREDE LIMA AMBALE - Pa dobro, - poeo je da nas umiruje Ravil - nismo uspeli da fotografiemo ovu piramidu, pa ta moemo. Imam oseaj da ih ovde ima mnogo. - Ne piramidu, ve piramidalnu planinu, ili graevinu slinu piramidi. Treba biti paljiviji u korienju naunih termina - pouno je primetio Rafael Jusupov. - Tek treba dokazati da je ta konstrukcija prava piramida. Piramide, ako je suditi po iroko poznatim egipatskim piramidama, jesu drevne graevine piramidalnog oblika koje su sastavljene od kamenih blokova. - A zato vi, Rafaele Gajazoviu, smatrate da piramide obavezno moraju biti sazidane od kamenih blokova? - umeao se u razgovor Seliverstov. - Zato piramida ne bi mogla biti nainjena klesanjem prirodne planine? U Egiptu planina nema, pa su zato morali da prave piramide slaganjem kamenih blokova, a ovde na Tibetu planina ima na sve strane - kakvog smisla ima obraivati kamene blokove i slagati ih, jednostavnije je obraditi planinu. Kod piramide je glavni njen oblik, a ne sadrina. Upravo oblik prelama prostor. i - Ne prelama, ve zakrivljuje - opet je ispravio Rafael Jusupov. - Uzgred, veoma staru spravu za obradu planina smo ve videli u Katmanduu - dobacio je Ravil. - - Ko zna, moda je ona doletela ovamo i obraivala planine, pretvarajui ih u piramide. - Hteo bih da dodam - upao je u re Rafael Jusupovi - da me zbunjuju raznovrsne forme piramidalnih konstrukcija. Ponovljivost ovog ili onog faktora u nauci je znak verodostojnosti. - Ne slaem se, ne slaem se - odbrusio je Seliverstov. - Kada smo u Katmanduu prouavali kompleks Svajambanata, koji moemo smatrati simbolom... hm... piramidalnog kompleksa svete planine Kajla, svi smo obratili panju na raznolikost malih stupa - nijedan od 1 0 8 primeraka se nije ponovio. A male 34

Prve piramide Grada Bogova

Crte i fotografija nakon kompjuterske obrade (pravljenje kontura) piramidalne planine br. 7 duguljastom konstrukcijom (br. 110) 35

U PREDE LIMA AMBALE stupe Svajambanata moemo smatrati simbolima piramida koje ulaze u sastav.... Grada Bogova, to jest, kompleksa piramida planine Kajla. - Razne piramide razliito zakrivljuju prostor - progovorio je Ravil. - Samo, emu to slui? - Pogledajte! - povikao sam ja, pokazavi na visoki snegom pokriveni planinski greben - eno jo jedne piramide! Pojavila se u rupi izmeu oblaka. - Ne piramida, ve piramidalna planina - imitirao je Seliverstov Jusupova. - Ej, fotografiite je! - povikao sam hvatajui se za foto-aparat. - Zaklonie je oblaci. Eh... nestala je, nismo uspeli da je slikamo, avo je odneo, ne mogu da nacrtam. Nisam uspeo da dobro zapazim oblik da bih mogao da nacrtam po seanju. - Meni izgleda da je to bila mala piramida, iju ti je fotografi? fiju pokazivao monah Arun - rekao je Seliverstov svoju pretpostavku. - Ta fotografija je dugo stojala na tvom stolu i ja sam je dobro zapamtio. - Moe biti, moe biti... - rekao sam, seajui se prie mo0 naha Aruna, koji je iao na hodoae na svetu planinu Kajla i video ovde, na grebenu, oblik slian zarubljenoj piramidi. - Pa i lii... na fotografiju monaha Aruna. Istina, rakurs je donekle drugaiji, a i mi smo dalje od nje. Koraajui dalje uporedo sa jakom, ponovo sam pomislio kako mi zapravo koraamo takozvanom Zemljom Bogova, koju je opisao Anagirika Govinda. Pale su mi na um njegove rei o tome da se hodoasnik ovda nalazi okruen nevidljivim saputnicima - duhovnom braom, koja takoe idu da se poklone ovoj planini u ijem se materijalnom obliku otkriva superstruktura P neeg veeg i nedostupnog. Ponovo su mi promakle misli o paralelnim svetovima a naroito o tome da su sveti Kajla i itav njegov kompleks bili istovremeno sagraeni u nekoliko paralelnih svetova. 36

Prve piramide Grada Bogova

Crte piramidalne konstrukcije br. 8 (konstrukciju je zaklonio oblak, crtana je po seanju) Kada smo zastali da neto pojedemo, pogledao sam Ravila i vodia Tatua, koje sam fotografisao. Uinilo mi se da pored njih stoje dva nevidljiva saputnika iz paralelnog sveta. Prilazei planinama, poeli smo da se ravnomerno uspinjemo na onie brdo. Jaki zapadni vetar je odneo teke oblake sa kompleksa Kajlaa, pa se ponegde pojavilo plavo nebo. Sam Kajla je bio zaklonjen breuljkom. Kada smo ga pogledali, poto smo se popeli na vrh brda, zanemeli smo. - O! - samo je toliko mogao da kae Selivestrov. Sa nae strane, poredane u red, uzdizale su se tri ogromne piramide. One su se toliko izdvajale od okolnih tibetskih planina da se vie nisu mogle nazvati konstrukcijama slinim piramidama". - Vidi se, drevne piramide - progovorio je Rafael Jusupov. - Erozija vetra je ponegde razorila stepenike, ali se oni ipak 37

w U PREDELIMA AMBALE

Fotografija piramidalnog oblika na grebenu koju je nainio monah Arun u oblasti Kajlaa.

Crte piramidalnih konstrukcija br. 11,12 i 13 38 k

Prve piramide Grada Bogova

Fotografija kompleksa piramida br. 11,12 i 13 u originalu i posle kompjuterske obrade (dodatka kontura) dobro slau. Sve tri piramide se meusobno razlikuju, ali ipak imaju zajedniki stil konstrukcije i gradnje. Fotografisali smo te piramide. - Momci, da se popnem na uzvisinu da pogledam dole, da vidim osnove piramida - u ushienju predloih ja i tu se prekidoh. - Pa i onda, kakvog to ima smisla? Nama je vano da utvrdimo injenicu da na Tibetu ima piramida. A ako poem tamo, izgubiemo oko dva sata, vreme e se pokvariti i neemo videti, dao Bog, nove piramide. - Mi emo biti prvi koji su otkrili piramide na Tibetu! ushieno je podigao prst Ravil. 39

U PREDE LIMA AMBALE - Mi imamo drugi cilj - da naemo Grad Bogova - ozbiljno je primetio Sergej Seliverstov. - mada... on tek poinje ovde... taj Grad, koji se sastoji od piramida. Interesantno, emu li slui? Sa kakvim je ciljem... - Momci - prekinuo sam Seliverstova, oseajui kako mi je knedla nelagode usled nereenosti tog pitanja opet stala u grlu - potrau po padini brega da iz nekoliko rakursa nacrtam te piramide. Da bi se i trea piramida koliko-toliko videla iza padine brda, treba otii malo ulevo i uvis, da bih je pogledao. - Hajde. Iskreno reeno, nije se moglo trati po padini. Ravil i ja smo jedva disali pri brzom hodu; bili smo na oko 5000 metara visine! Cesto bih prilegao na zemlju da bih crtao - tako je bilo udobnije. Crtei su ispali prilino dobro. Pomislio sam da bi nadalje trebalo primeniti metod crtanja piramidalnih konstrukcija na horizontu iz raznih rakursa, budui da se crtei razlikuju od fotografija po tome to je na njima mogue predstaviti veliinu konstrukcije. Dok sam ja crtao, Ravil je netremice gledao na severoistok, - efe, ta je ono tamo? - upitao je. - ekaj da zavrim crte. Poto sam zavrio crte, pogledao sam u pravcu u kome je pokazivao Ravil. Iza brda je jedva izvirivala nekakva kriva cev, postavljena na povrini ravnoj kao sto. - Pogledaj pri maksimalnom uveanju video-kamere. Uveanje video-kamere vee je nego kod dvogleda. Pokuavi da to uini, Ravil je ljutito priznao: - Ne moe nikako! Drhte mi ruke. Neophodan je stativ. - A ta je tamo? - ak podsea na oveka. - Na ta? - zaprepastio sam se. - Kao da tamo ovek sedi - Ravilu se rairie oi. - Brzo dole, k drugovima! Uzeemo stativ i vratiti se ova40

Prve piramide Grada Bogova mo. Popeemo se jo vie na brdo, da bolje pogledamo. To moe biti kip... - iji? - oveka koji ita. Ravilove oi se jo vie rairie.

41

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 2 ovek koji ita

Kada smo stigli do Rafaela Jusupova i Sergeja Anatolevia Seliverstova koji su nas ekali, uzbueno sam rekao: - Izgleda da smo videli statuu oveka koji ita. Treba snimiti kamerom pri najveem uveanju, a za to nam treba stativ. - A ispod statue oveka koji ita nalaze se glavne zlatne ploe Lamurijanaca na kojima su zapisana prava znanja", koja mogu da iz korena promene ivot oveanstva - retoriki je izrekao Seliverstov. - A gde su ostali jakovi? Samo je na roeni" jak desno poeo sam da se osvrem oko sebe. - Oni su sa goniima poli napred po marruti i ekae nas u dolini reke - odgovorio je Rafael Jusupov. - Uopte - naljutio sam se - prilikom ekspedicija se ne treba razdvajati. Ali ta moemo. Poimo svi tamo gde smo malopre bili Ravil i ja. 43

U PREDE LIMA AMBALE

Crte oveka koji ita Kada smo se popeli na vrh uz padinu, u glavi su mi se javili le rei starog oveka" iz peine i Astamana, da statua oveka koji ita privlai k sebi oblake i retko ko moe da je vidi. Setio sam se da stari ovek", koji je kao hodoasnik iao na Kajla, nije uspeo da vidi statuu oveka koji ita. - efe, ide prebrzo. Ni jak ne uspeva da te stigne - uo sam glas Seliverstova. - Bojim se da oblaci ne zaklone statuu oveka koji ita - odgovorio sam. 44

ovek koji ita

Zar to nije ovek koji ita?

Kad smo doli do odgovarajueg mesta, postavili smo stativ i nainili snimak sa maksimalnim uveanjem, posle ega sam poeo da crtam, posmatrajui obj ektiv kamere. Videlo se potpuno jasno da je to ogromna statua oveka, koji sedi u poloaju Bude. Naalost, uslovi vidljivosti i visoke planine, u kojima su sve nijanse crni i slabo vidljivi polutonovi, nisu dopustili da razgledamo detalje statue. Ipak se videlo da je ta ogromna statua nagnuta napred, kao da taj ogromni ovek ita knjigu koja mu lei na kolenima. Statua je bila postavljena na postolju sa vie stepenika, a postolje je verovatno stajalo na vrhu stepenaste piramide, smetene na visini ne manjoj od 6 0 0 0 metara. Statua je gledala licem ka istoku. Rastojanje od nas do statue bilo je oko 25-30km. Dimenzije statue smo procenili da su otprilike kao desetospratne do dvanaestospratne zgrade. Pogledavi u objektiv kamere, Seliverstov je tiho rekao: - Taj ovek sedi licem prema istoku. Kao i egipatska Sfinga, koja gleda ka istoku. Ja bih ovoga oveka nazvao tibetanskom sfingom. 45

U PREDE LIMA AMBALE - Greite, Sergeju Anatoleviu! Sfinga je drugaija: njena glava je oveija, telo lavlje, a ovde vidimo statuu normalnog oveka koji sedi, koji ita... knjigu - ree Ravil. - A ko je Sfinga? - neoekivano je upitao Seliverstov. - Hteo bih da te pitam, Ravile - ko je Sfinga? Naravno, ne zna? - Pa... ne znam. - Odgovoriu - Seliverstov je ponosno podigao glavu - Sfinga je Zagonetka Vekova. Je li jasno? - Ne ba. - Sve Zagonetke Vekova gledaju na istok. Kud gleda egipatska Sfinga? Na istok. Kuda gleda ovek koji ita? Ka istoku. I ta se iz toga moe zakljuiti? - Seliverstov je lukavo namignuo Ravilu. -ta? - Svi zagonetni drevni spomenici, koji gledaju na istok nazivaju se Sfingama. - A zato? - sumnjiavo je progunao Rafal Jusupov. - Zato - Seliverstov uzbueno skide kapu - to na istoku postoji neto. Egipatska Sfinga ne gleda naprosto na istok, ona gleda na Grad Bogova, gde se nalazi statua oveka koji ita, koja simbolizuje skladite drevnih znanja, zapisanih na zlatnim ploama Lemurijnifca. A ovek koji ita takoe gleda licem ka Istoku, to jest, tamo gde se nalazi Tihi Okean, gde se nekad nalazila drevna Lemurija - zemlja najrazvijenije civilizacije u istoriji nae planete, ija znanja nisu iezla, nego se, poto su zapisana na zlatnim ploama, uvaju za pametnije i bolje generacije nego to je naa. ovek koji ita gleda licem na istok da bi pokazao otkud su dola ta znanja. Tako, egipatska Sfinga gleda oveka koji ita, a ovek koji ita gleda tajanstvenu Lemuriju. - A zato si nazvao oveka koji ita - tibetanskom Sfingom? - namrtio se Rafal Jusupov. - Sfinga - Seliverstov je napravio pauzu - sfinga je simbol Mudrosti, a zar ovek koji ita na otelovljuje Mudrost? Otelovljuje. Zato sam ga i nazvao - tibetanskom sfingom". 46

ovek koji ita - Aaaa - uglas su odgovorili Rafael i Ravil. - A meni - ubacio sam se u razgovor - ne izlazi iz glave razgovor sa uvarima tajanstvene peine Harati u Nepalu. Asta- O man i stariji ovek" tvrdili su da se u peini Harati uvaju lemurijanske zlatne ploe". Ali, oni su takoe rekli da se glavne zlatne ploe, na kojima su zapisana Glavna Znanja iz starih vremena, nalaze na Tibetu u oblasti planine Kajla i da je to mesto obeleeno statuom oveka koji ita. - Dakle, gospodo - Seliverstov je sveano podigao ruku i pokazao ka oveku koji ita - izvolite videti glavno mesto na kome su sauvana drevna znanja na Zemlji. - Stariji ovek" mi je takoe govorio - nastavio sam - da se tu, u blizini statue oveka koji ita, nala^idr.Ugi ulaz u pod- jj zemlje Kajlaa i da za poslednjih 2 0 0 0 godina niko tu nije uao. Interesantno, kako on moe... - Oblaci se pribliavaju statui - prekinuo me je Ravil, pogledavi u displej video-kamere. - Interesantno je, da li ih statua privlai k sebi, kako tvrdi q stariji ovek", progovorio je Rafael Jusupov. - Ravile! Daj da pogledam displej. Ukljui, molim te, videokameru - zamolio sam. Na displeju se videlo kako se oblaci polako pribliavaju statui oveka koji ita i poinju da je postepeno zaklanjaju. - Zaista ih privlai, da li? - promrmljao sam.

Oblaci su zaklonili Sunce, i u tom trenutku smo videli kako su planinske crne nijanse na statui poele da blede, pojavili su se polutonovi, a zajedno sa njima su se pojavili i neki detalji statue. oveka koji ita. To stanje potrajalo je samo nekoliko sekundi, ali ja sam mogao da se svojim oima uverim da ovek koji ita, sedei u poloaju Bude, ne dri na kolenima knjigu. 47

On ita rukama...

U PREDE LIMA AMBALE Ne! Na njegovim kolenima nije leala knjiga! Na njegovim kolenima je leala velika ploa! A ovek koji ita je sedeo, poloivi ruku na tu plou! jo - On ita plou rukama!! - uzviknuo sam, sa oajanjem gledajui kako oblaci prekrivaju statuu. Poi u unapred i rei da je naknadna kompjuterska obrada video-zapisa koje smo dobili potvrdila injenicu da ovek koji ita zaista dri na kolenima plou, poloivi na nju dlanove ruku. Oblaci su se zakaili za statuu oveka koji ita i nikako nisu hteli da se maknu sa nje. - Kako je dobro ispalo to smo uspeli da vidimo tu legendarnu statuu - uzdahnuo sam. - Sigurno je Bog pomogao! Ravile, molim te, Boga radi, uvaj tu video-kasetu kao oi u glavi. - Naravno, naravno efe. - Interesantno je - nastavio sam - to... kako sam ja video... kako je meni izgledalo, ovek koji ita ita" zlatnu plou poloivi na nju dlanove ruku. Mehanizam takvog itanja" nam teko moe biti shvatljiv, ali oigledno je da je on postojao... i mogue, da e postojati. Uzgred, stariji ovek", govorei o zlatnim ploama u peini Harati, rekao je da njih takoe itaju rukama: kroz ruke informacija tako rei sama ulazi u mozak. - Ne treba iskljuiti ni mogunost da su drevni ljudi imali veoma velike ekstransensorne sposobnosti, tako da je karakter pisma mogao da bude potpuno drugaiji - dodao je Rafael Jusupov. - Na primer, sasvim je mogue da se zapis na zlatnim ploama stvarao pomou biopolja, koje istie iz ovekovih ruku i fiksira se unutar ploe na atomskom nivou. itanje takve informacije ostvarivalo se, oigledno, takoe pomou biopolja oveka. Zato se teko moemo nadati da emo na ploama Lemurijanaca moi da vidimo slova na kakva smo navikli, ili bar hijeroglife. q - Saputnik Nikolaja Reriha na eskpedicijama, Osendovski, u svojim knjigama zapisao je priu jednog tibetanskog lame o tome kako su u jednoj skrivenoj peini posveeni ljudi itali zlat48

ne ploe, pribliavajui ih glavi - primetio sam. - Da, mogue je zamisliti i takav nain itanja zlatnih ploa, poto biopolje izlazi kako iz ruku, tako i iz glave - objasnio je Rafael Jusupov. - Ali, ja mislim da je itanje" rukama osnovni nain dobijanja informacija sa zlatnih ploa. Ne dri uzalud ovek koji ita ruke na ploi, umesto da primie plou glavi. A ovde... a ovde se nalaze najvanije zlatne ploe na svetu. - Eh! Kako bih ih rado pogledao! - zauo se uzdah Seliverstova.

ovek koji ita

Niko nee prii oveku koji ita

- Ha! - odgovorio je Jusupov. - Misli da su one sloene u hrpe pored statue oveka koji ita? Glavne zlatne ploe se sigurno nalaze duboko pod zemljom unutar ili ispod piramida, na vrhu na kome stoji statua. - U vezi sa tim, opet su mi na pamet pale rei starijeg oveka", da postoje tri ulaza u podzemlje Kajlaa. Drugi od njih nalazi se pored statue oveka koji ita. Seam se da je on govorio da ve 2000 godina niko nije uao u podzemlje Kajlaa kroz drugi ulaz. Svakog oveka, koji pokua da prie drugom ulazu, eka smrt. Ogledalo Kralja Smrti, Jame, ubija neposlune. udno je to... - Zato? - Stvar je u tome - nastavio sam ja - to se Ogledalo Kralja Smrti, Jame, koje je oigledno u stanju da ubije oveka pomou kon49

U PREDE LIMA AMBALE denzovanog vremena, nalazi, po mojim pretpostavkama, prilino daleko od statue oveka koji ita. Na kraju krajeva, put do statue oveka koji ita (na primer, odavde) ne prolazi kroz Dolinu Smrti, koja je povezana sa Ogledalom Kralja Smrti Jame. Zato je onda stariji ovek" govorio da neposlune ubija Jamino Ogledalo? - efe, pokai gde bi po tvojim proraunima trebalo da se nalazi Dolina Smrti i Ogledalo Jame - zamolio je Ravil. - Evo, ovde bi trebalo da bude to ogledalo - pokazao sam prstom kartu - a statua oveka koji ita je evo ovde. One su udaljene nekih 15 kilometara. - M... da - promrljao je Ravil. - Evo kako meni izgleda - poeo sam da razmiljam. - Ljudi koji ele da uu u podnoje Kajlaa kroz drugi ulaz, moraju da prou kroz Sud Savesti pred Ogledalom Cara Smrti Jame, to jest, da uu u Dolinu Smrti. Najverovatnije je da je po nepisanim zakonima Tibeta Sud Savesti obavezan uslov, koji pravi izbor ubijajui nedostojne. Ali, ukoliko ovek proe kroz Sud Savesti Jame, i nakon toga prie statui oveka koji ita, tamo ga eka drugi ispit. - Kakav? Valjda nije takav kao u peini Harati!? - ivo je reagovao Ravil. 50

- Ako tu peinu, Ravile, uva Harati - po pretpostavci, Lemurijanac u stanju samadija, iji je duh u stanju da ita misli ljudi koji prilaze peini i postavlja neprolazne psihoenergetske barijere za njih, onda moe da zamisli kakav ispit eka oveka tamo gde se nalaze glavne zlatne ploe Lemurijanaca! Taj test psihoenergetskom barijerom je mnogo moniji i puta kroz drugi ulaz, ispod statue oveka koji ita, samo kristalno iste, gotovo bogolike ljude. A takvih meu nama, savremenim ljudima, naalost nema. Zato u poslednjih 2 0 0 0 godina niko nije uao kroz drugi ulaz - krasnoreivo sam predstavio situaciju. - Ko bi ga znao, sve je mogue - instinktivno se strese Rafael Jusupov. - Ko zna - energino sam nastavio ja - sasvim je mogue da ispod statue oveka koji ita u prekrasnom podzemlju, zajedno sa glavnim zlanim ploama, miruju u stanju samadija 10-12 metara velika tela mnogih i mnogih Lemurijanaca, iji nezamislivo moni duh ne lenstvuje, nego aktivno ivi, analizirajui misli ljudi koji poseuju oblast svete planine i strogo, veoma strogo, procenjuje njihovu duhovnost. Jer njima, Lemurijancima, koje mi nazivamo mrtvima, povereno je da uvaju glavna znanja, kad god se rodi civlizacija na naoj planeti. Carstvo Mrtvih uva Glavna Znanja planete.

51

U PREDE LIMA AMBALE

- A eto, Atlantiani, tanije jedan od Atlantidana, uspeo je da prie glavnim zlatnim ploama Lemurijanaca, nakon ega... nakon ega je poeo procvat atlantianske civilizacije - primetio je Seliverstov. - I meu nama, Arijevcima, jednom e se, bilo kada, u dalekoj budunosti, kada se smire uasne sile zavisti i pohlepe, konano pojaviti ovek koji e uspeti da prie glavnim zlatnim ploama Lemurijanaca - skladitu zemaljskih znanja - tiho sam rekao ja. - Ali, kada e to biti? Eh! Nastala je tiina. Svi smo gledali ka statui oveka koji ita, za koju su se zakaili oblaci bez nade da e se razii. Ali, podnoje piramide se videlo dovoljno dobro. - Pogledajte, na" jak takoe gleda ka oveku koji ita prekinuo je tiinu Ravil. Silazei dole, jo sam se jednom osvrnuo da pogledam ka legendarnoj statui oveka koji ita. Iza jaka zauo sam glas Seliverstova: - Glavno skladite znanja je tamo, gospodo! - A u osnovi tih glavnih znanja lee magijske formule - dobacio sam ja, ne osvrui se. Shvatao sam da nema smisla pokuavati da se dokopamo drugog ulaza - za to jo nije dolo vreme. A doivljaji? Bie ih jo mnogo...

Skladite znanja

52

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide.: Dava Teniing, e

Glava 3 Zvono
Zajedno sa naim jakom silazili smo niz breuljak, idui u dolinu. - Hajde, hajde, dragi! - govorio je Sergej Anatolevi, idui uporedo sa jakom. Kada smo se spustili u dolinu, meni se smesta uinila da je zdesna promaklo neto poznato. - Prividelo mi se, ta li? - pomislio sam, poto nisam bio u stanju da shvatim ta sam to video, pa sam se zaustavio da bih pogledao tuda. I jak je takoe stao, kao ukopan. Ja sam se, kako smo se dogovorili, vratio nekoliko koraka unazad i poeo da gledam kroz prostor izmeu jaka i Seliverstova. - Sagni se, Sergeju Anatoleviu! Nije ti otac staklorezac! povikao sam. Gledao sam i gledao tamo. Ali tamo, na tom mestu, bili -su samo oblaci. 53

U PREDE LIMA AMBALE Naporom volje sam pokrenuo svoju podsvest shvatajui da je ona reagovala bre od svesti. ak sam se naduvao, kao uran. Postepeno su se negde unutra pojavili nekakvi obrisi, potom su poeli da se konkretizuju i na kraju je u mojoj mati iznikao srednjevekovni zamak, ali prirodni zamak - sa vrstim zidinama i zvonima. Neto pravoslavno izbijalo je iz tog zamka. - Ljudi, jeste li videli, eno tamo, srednjovekovni zamak? upitao sam, pokazavi rukom. - ta pria, efe? Ja sam stajao i nastavljao da gledam u prorez izmeu tibetskih bregova. Posle nekoliko minuta zauo sam glas Seliverstova: - efe, moda da krenemo...? Evo jak vue, ovde nema trave. Pesak i kamen. - Sad emo, sad emo... Otezao sam, oekujui ni sam ne znam ta. - Vidi ti, moja vera u podsvest nije nestala. Ovde se, podsvest, ini mi se, jo vie izotrila.

Kameno zvono
U tom trenutku, oblaci su se razili i u prorezu meu bregovima, kao iz bajke, pojavilo se prirodno zvono nezamislivo velikih razmera.. Imali smo oseaj daje to zvono bilo nainjeno" pomou kamenorezakog struga, cilindrino, sa okruglim vrhom. Njegov vrh je imao dva stupnja, nakon ega je dolazilo konusno proirenje sa skladnim prelazom u cilindar. - Kameno zvono! - povikao sam. - Eno ga! Svi su navalili da fotografiu. Ravil je uzeo video-kameru, i pogledavi displej, takoe povikao: - Ima dva zvona! Svi smo napregnuli vid i ve smo i golim okom mogli da vidimo, malo dalje od prvog zvona", vrh istog takvog, drugog zvona". 54

Zvono

Crte zvona" sa propratnim konstrukcijama. Crtajui, gledao sam svaki detalj. Postepeno, oko je poelo da sa leve strane zvona razaznaje i nekakvu drugu konstrukciju, koja im je bila pripojena. - Ne mogu da shvatim, dve neobine piramide, koje prelaze u nekakvu dugaku konstrukciju - proaputao sam, mrmljajui usnama koje su se smrzavale. - Eh, kad bih imao orlovo oko, do vraga! Sumaglica smeta. Iako sam dobro pogledao tu konstrukciju pridruenu jasno vidljivim zvonima", nije mi potpuno uspelo da je nacrtam. Meni je izgledalo da se ogromni kameni luk pri krajevima pribliava dvema stepenastim piramidama. - Kakva sloena konstrukcija! .- uzviknuo sam, gledajui svoj crte. - Zanimljivo, emu li slui? - Van svake sumnje - zakrivljuje prostor - odazvao se Rafael Jusupovi. 55

U PREDE LIMA AMBALE

"Zvono" i pratee konstrukcije (fotografija u originalu i nakon kompjuterske obrade - 3D model) - Uzgred - primetio sam ja - ova konstrukcija, sigurno, utie na vreme - dugaki deo veoma podsea na Kozirjevljevo ogledalo vremena. - Evo ta bih ja hteo da znam - podigao je glavu Seliverstov, - emu je ovde bilo nuno zakrivljavati prostor i menjati protok vremena? Zato je to bilo nuno drevnim narodima? Niko nije odgovorio na pitanje Seliverstova. 56

Zvono

U tom trenutku sam mislio o tome da su drevni naunici, oigledno, imali znanja o prostoru kao fizikoj stvarnosti. Pored toga su, oigledno, umeli da objektivno prouavaju prostor fiksirajui sve njegove krivine i znali do ega dovodi odreeni karakter njegovog zakrivljenja. Ti drevni naunici su, verovatno, imali i aparaturu za prouavanje vremena i mogli su da utiu na njegov tok, gradnjom divovskih kamenih naprava koje zakrivljuju prostor. U tom trenutku sam ve na potpuno zadovoljavajui nain shvatao da materija predstavlja zakrivljen prostor, u kome je zaustavljeno vreme, a da je energija takoe zakrivljeni prostor, ali u kome vreme tee. Shvatao sam da su ovde, u Gradu Bogova, drevni naunici uz pomo udesnih kamenih konstrukcija stvarali neke materije i neke oblike energije. Ali kakve? Sa kakvim ciljem? Nije mi dala mira misao da je ovde bilo nainjeno neto grandiozno i velianstveno. Ali ta? Ili... ko? ^ Seo sam na tibetski pesak i osetio se malenim, malenim. - ta znae, na primer, ta zvona? - zabavio sam se pitanjem. - Nisu ih valjda pravili radi lepote? Mogue je pretpostaviti da zvona" savijaju prostor u oblik... zvona... ali zato je to potrebno - radi pravljenja materija nalik na zvono" ili energije nalik na zvono", neeg takvog? A zato je zvono" tako ogromno? Zar nisu dimenzije atoma... 57

Zvuk zvona

U PREDE LIMA AMBALE

A moda sva zvona na svetu potiu odavde - iz Grada Bogova? Na kraju, potpuno sam se zapetljao u svojim razmiljanjima. Ovo sveto mesto, gde smo voljom sudbine imali ast da se naemo, bilo je obavijeno zagonetkom prolosti od nezamislivog znaaja. Iznutra sam oseao da ja - prosti trodimenzionalni" Rus sa neprivlanim tatarskim prezimenom Muldaev - ne mogu da shvatim zamisli drevnih naroda, da ne mogu da uvidim dubinu njihovih znanja i ne mogu da umom pojmim tehnoloke principe koje su oni primenjivali. Bilo mi je dozvoljeno samo da bacim pogled na legendarni Grad Bogova i... da postavljam hipoteze o njegovoj nameni. Tada, sedei na tibetskom pesku, nisam znao da emo uskoro, kroz neko vreme, mi - ruski naunici - svi zajedno pomalo shvatiti zamisao drevnih, i da e nam od tog uvida postati strano. - efe, uj - zauh glas Ravila Mirhajdarova. 58

Zvono Okrenuo sam se i pogledao Ravila, koji je gledao zvona". - ini mi se da je postojanje zvona u svim religijama proizalo odavde, iz Grada Bogova, i da su zvona nainjena upravo kao kopije ovih tibetskih zvona" - Ravil je pokazao rukom - Zvono, kako meni izgleda, nije samo jedan od instrumenata za proizvoenje zvuka, kakvih na svetu ima mnotvo, ve je pre svega geometrijsko telo koje na odgovarajui nain zakrivljuje prostor i zahvaljujui tome sakuplja oko sebe one suptilne energije koje izazivaju kod ljudi oseanja pribliavanja Bogu i potvrivanja Boga. Sa zvukom koji izlazi iz zvona, te suptilne energije se ire i tako rei zovu ljude onom glavnom - Bogu. - Verovatno si u pravu - rekao sam, ustajui iz peska. - A kad bi uao u oblast ove dugake konstrukcije, koja je najverovatnije, ogledalo vremena, ovek bi sigurno u trenutku proiveo svoj ivot i pretvorio se u prah - primetio je Seliverstov. - Grad Bogova sazidan je samo za posveenike - uzdahnuo je Ravil. - Idemo - zapovedio sam.

59

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 4 Kakav je Kajla?

Uskoro, poto smo sili sa breuljka, pred nama se otkrio sveti Kajla. - Evo ga! - rekao je Rafael Jusupov. - Vreme nam ide naruku! Pojavilo se plavo nebo - primetio je Seliverstov. - Promena oblanosti, uopte. - Serjoa! Serjoa! - povikao je Seliverstova Rafael Jusupov. - Slikaj me sa svetom planinom u pozadini! - Hajde. Samo se vrati malo nazad, jak te zaklanja. - Vai. Ja sam gledao vrh svete planine Kajla, koji se uzdizao iznad padine. Pokriven snegom, on je svetlucao na pozadini plavog neba. Neto magino je provejavalo od svete planine. - Sredite tantrikih sila na Zemlju - primetio sam za sebe. A potom, promenivi karakter svog miljenja u delatni, sakupio sam drugove i poeo da izdajem nareenje. 61

U PREDE LIMA AMBALE - Do mraka je ostalo oko tri i po sata. Odavde se ne vidi ceo Kajla, ve samo njegov vrh. Predlaem da se podelimo. Sergej Anatolevi i Rafael poi e s jakovima, goniima i vodiem, da postave logor. Eno njih! - pokazao sam rukom. - A ja i Ravil poi emo u dolinu, da bismo dobili irok pogled na Kajla, a potom emo poi na istok, da bismo pogledali jugoistonu stranu svete planine. Hajde da uradimo tako, jer je vreme lepo! Najverovatnije emo se vratiti po mraku. Ja sam ve uzeo azimut mesta naeg logora. Ne zaboravite da u mraku upalite lampu i da ispalite poneku raketu. U redu? - Vai. - Ravile, idemo! Nema mnogo vremena. Uzgred, dajte okoladu! Seliverstov je poeo da pretura po rancu. - Evo, uzmi. - Hvala. Ravil i ja smo preli samo nekoliko koraka, kad se na" jak okrenuo i poao za nama. - Ma nosi se.... - jedino je to sam mogao da kaem. - Sluajte! Ti, Sergeju Anatoleviu, idi napred isto tako ravno kao i on - Rafael Jusupov je pokazao na mene. - A ti i Ravil nam se pridruite otpozadi, pa se nakon etristo-petsto metara polako izgubite. Ako jak i primeti da vas nema, on e poi pored onoga ko ide napred, odnosno, prihvatie Seliverstova kao svog gonia umesto Muldaeva. 62

Kakav je Kajla?

Najvelianstvenija piramida na svetu

Taj eksperiment je uspeo, i Ravil i ja smo, poto smo takorei zbrisali", hitro koraali ka istoku. Nakon est kilometara zaustavili smo se na mestu odakle se sveti Kajla najvelianstvenije video. U poreenju sa njim tibetski bregovi izgledali su neugledno i kuso. Kajla je podseao na grandioznu, neobinu stepenastu piramidu. Nije bilo skoro ni najmanj e sumnj e da ta kolosalna po razmerama piramidalna konstrukcija visine 6666 metara predstavlja tvorevinu ljudskih ruku... ili... Planinski vrhovi u njegovoj okolini sa banalnim vrhovima i klisurama kao da su jo vie isticali vetako poreklo svetog Kajlaa. - efe, to nije prirodna planina, to je piramida - tiho je rekao Ravil, nastavljajui da gleda Kajla. - Pa, teko da bi se ljudi klanjali nekoj obinoj planini, pa da je i najlepa, opevana pesmama i slavljena u mitovima. Ne! Ljudi se klanjaju najveoj piramidi na svetu. - Dobro si rekao. Svaka ast. Samo... -ta? - Samo, zato se ljudi ne klanjaju piramidama Egipta i Meksika... A hodoasnici iz itavog sveta smatraju daje videti svetu piramidu Kajla ovde, na Tibetu, ne samo vrhunska ast, nego i poetak novog duhovnog ivota. Zato - a?
? ? ?

63

U PREDE LIMA AMBALE - Meni, meni - poeo sam da zamuckujem - izgleda da je sa ovom piramidom povezan pojam ivota, ivota... oveka. Misli su ponovo poele da mi se kovitlaju u glavi. Pokuao sam da naem bilo kakvo objanjenje veze svetog Kajlaa sa ljudskim ivotom na Zemlji, ali... postepeno su se moje misli preobrazile u banalni haos koji me je nervirao. Protresao sam glavom da bih se izbavio od te zbrke i ponovo sam poeo da gledam Kajla. - Pogledaj, Ravile, ini mi se da se stepenice na piramidi Kajlaa bolje vide odavde, sa jugoistone strane, nego sa jugozapadne. - Da, reklo bi se. - Sa ime bi to moglo biti povezano? Snena kapa, koja prekriva Kajla, trebalo bi da bude podjednaka. Da li tu utiu odsjaji?

Potpuna zagonetka
- Ta planina - slegnuo je ramenima Ravil - potpuna je zagonetka! Tantrike sile, ije je sredite ta zagonetna planina, moda se, na neki nain nepoznat za nas, ovde oigledno pokazuju. Moda... Ko zna? Ko zna? Shvatao sam da ovde, na ovom svetom mestu, ne samo da sreemo zagonetku za zagonetkom, nego se i nalazimo usred potpune zagonetke. Poto sam naunik, navikao sam da odgonetam" naune zagonetke, i to je postalo neka vrsta sastavnog del moga bia. Ali, ovde je sve bilo drugaije. Tanije, ovdanja tibetska zagonetka imala je drugaiji karakter - ona je bila neverovatno velianstvna i grandiozna, i takorei, ispod svoje povrine pokazivala da potie od samog Boga. Razgledajui sveti Kajla, setio sam se reci iz knjige Anagirike Govine o tome da osa, koja spaja mnogoborojne svetove prolazi kroz ovu planinu (ili... piramidu?). Setio sam se takoe i rei Bonpo-lame, da je kompleks Kajlaa sagraen uz pomo 64

Kakav je Kajla? snage pet elemenata. Tu sam sebi predstavio da ta osa koja spaja paralelne svetove i jeste legendarna energija pet elemenata, odnosno jedinstvena energija paralelnih svetova, nazvana u religijama ivotnom silom. A ta energija upravlja pre svega oseanjima, takvim oseanjima koja nas obuzimaju u trenutku i u sekundi, ali koja su, za razliku od naih oseanja, kristalno ista i ozarena pravom Ljubavlju prema Bogu. U potpunosti sam shvatao da je peti element naeg trodimenzionalnog sveta - ovek (to jest, vi i ja) nedovoljno sposoban, zbog niskog potencijala istih oseanja, da uestvuje u izgradnji energije pet elemenata. Ali, ipak sam shvatao da, verovatno, paralelni svetovi pomau jedan drugom,; i da je neki etvorodimenzionalni ovek, koji je nekad davno doao u na trodimenzionalni svet iz Sambale ili iz paralelnog sveta, mogue samim sobom nadoknadio nedostajui peti element - Coveka, nakon ega je udotvorna sila pet elemenata proradila ovde, u oblasti Venog Kontinenta", obraujui planine i pretvarajui ih u udesne po sloenosti piramide i ogledala vremena. Neto veoma i veoma vano sagraeno je ovde! Ali ta? To nisam znao. - efe, treba da krenemo - uo sam Ravilov glas. - Idemo, idemo - protresao sam glavom, kako bih se oslobodio od misli koje su me opsedale.

Krenuvi nazad na zapad, zaustavili smo se tano naspram svete planine. Iz tog poloaja se videlo kako se Kajla velianstveno, ali nekako neprirodno, izdie nad tibetskim planinama. Veoma je dobro bila vidljiva njegova stepenasta konstrukcija i zbog neega nainjena sredinja brazda. - Zato je bila potrebna ta brazda? - beznadeno sam mislio, i na kraju nisam naao odgovor. 65

Isklesano lice Kajlaa

U PREDE LIMA AMBALE

Pogled na svetu planinu Kajla sa juga Dalje smo nastavili da se udaljujemo na jug, penjui se po padini i udaljujui se od svete planine, znajui da e se pri tome naem pogledu otkriti njena osnova, koja je iz blizine zaklonjena planinama. Udaljivi se kilometar od naeg prethodnog poloaja, zapazili smo da se nakon stepenika u podnoju pojavio strmi prekid koji je takoe imao polukruni oblik karakteristian za jugoistoni deo Kajlaa. Udaljivi se jo kilometar na jug, videli smo da je taj prekid postao jo dublji i njegovo dno je postalo vidljivo. Ravil je postavio video-kameru na stativ, pa smo pri velikom uveanju objektiva poeli da razgledamo tu strminu i dno klanca. - Kakva ravna litica, a! Kao da je taj deo planine odrezan noem - prokomentarisao je Ravil. - Da, kao da jeste - sloio sam se pogledavi displej. - Samo sredinja brazda preseca liticu. Uzgred... -ta? - Vodi Engleza Tima, po imenu Gelu... - Onaj koji je imao mnogo vaiju koje su mu izlazile iz kose i gmizale po crvenoj traci? - E taj. Eto, taj Gelu je govorio da stepenice Kajlaa vode oveka u ponor, a ponor je tako dubok da ima dugo da se pada. 66

Kakav je Kajla? Verovatno je on mislio na ovu provaliju - rekao sam, zalepivi oko za displej. - Ima da se pada ... - Ravil je premerio pogledom - sedamsto metara, a moda i kilometar. - A ja sam, evo, pogledao vrh Kajlaa - nastavio sam ja, ne odvajajui oko od displeja i ne mogu da shvatim postoji li na njemu ravna povrina ili ne. Vodi Gelu je govorio da na vrhu svete planine postoji ravna povrina, ali na njoj ne mogu da sede ljudi, tamo mogu da sede samo Bogovi. ak je i bogolike jogije Milarepu i Bonpoa planina zbacila odande. - Ako je verovati valjivom i nepismenom oveku - posumnjao je Ravil. - Nije stvar u vaima - usprotivio sam se. - Taj ovek je govorio da je od detinjstva sluao tibetanske legende. A legende imaju u sebi stara znanja, one se retko varaju, Ravile! -A... - Hajde da paljivo razgledamo vrh Kajlaa gledajui ga iz raznih poloaja - sa juga, zapada, severa i istoka. Ne iskljuujem da emo moda moi da izvedemo matematiku rekonstrukciju vrha planine i razjasnimo - ima li tamo ravne povrine ili ne. - A zato je to potrebno? - uzjogunio se Ravil. - Ne znam - natmureno sam odgovorio. U tom trenutku nisam znao da e nam zaista uspeti da sprovedemu tu matematiku rekonstrukciju i da otkrijemo da na povrini Kajlaa postoji potpuno ravna kvadratna povrina, a 67

U PREDE LIMA AMBALE razmiljanje o toj povrini nas je pribliilo razumevanju tajni brodova drevnih naroda. A tada sam nastavio da posmatram displej video-kamere. - udan pesak i ljunak se vide ispod padine jugoistone strane Kajlaa. - efe, daj da ja pogledam u kameru. - Evo. - Zaista se ljunak i pesak vide ispod padine, kao opiljci posle testerenja drveta - zaudio se Ravil. - Eto! - povikao sam ja. - U tome i jeste stvar! Taj kameni prah je preostao nakon obrade planine kojim joj je dat piramidalni oblik. - Zanimljivo, da li su Kajla obraivali pomou onog udnog aparata koji smo videli u hramu Svajambanat? - uzbudio se Ravil. - Mogue je, mogue - procedio sam. Jo nisam znao da emo ovde, u Gradu Bogova, videti jo \ jedan aparat starih naroda, daleko moniji, pomou koga su, oigledno, i obraivane planine.

Brazda koja deli

A sada, presamitivi se nad dsiplejem, gledao sam taj kameni prah. Potom se moja panja opet vratila na sredinju vertikalnu brazdu Kajlaa. - Zato je ona nainjena - stalno sam iznova mislio, ne skidajui pogleda sa te brazde. Potom sam se okrenuo, uzeo mapu i orijentisao projekciju vertikalne brazde Kajlaa na jug. Ispalo je da projekcija te brazde prolazi tano preko uske prevlake izmeu jezera Manasarovar i Rakas, to jest, kao da deli ta dva jezera. Odmah sam se setio rei monaha Tlenurpa iz manastira u-Gompa o tome da je i)Kajlaem nekada upravljao Bog demona, koji je nainio jezero 68

Kakav je Kajla? demona Rakas. A 2 3 0 0 godina pre toga dobri bog po imenu Tiuku Toe nainio je sveto jezero Manasarovar. - Da li je ova brazda crta koja deli Dobro i Zlo? - pomislio sam, lagano se namrtivi od ezoterinosti svoje misli. Dalje je moj pogled, koji je pratio azimut vertikalne projekcije brazde Kajlaa na jug, proao pored jezera Manasarovar i Rakas i uputio se dalje, doavi do masiva planine Gurla-Mandata, koja se po tibetanskom predanju takoe smatra svetom. Ali, taj azimut nije vodio na vrh planine Gurla-Mandata, koja je visoka 7 7 2 8 metara, ve na taku prelaska te planine u drugi planinski masiv, postavljen na istoku. Napregavi pogled iz sve snage zagledao sam se u tu snegom pokrivenu taku prevoja i... bez posebnog uenja opazio na njoj konstrukciju koja je podseala na neveliku dvostepenu piramidu, apsolutno pravilnog oblika. Ta piramida je imala uzvienje na vrhu, sa zapada je bila zasuta snegom i stojala je na nekakvom isto belom kvadratu, oivienom crnom cik-cak linijom. Dugo sam posmatrao taj beli kvadrat, ali nisam shvatio odakle on potie; neto slino snegu, a unutar kvadrata je on beo. Zato? Neshvatljivo. 69

U PREDE LIMA AMBALE

Fotografija piramidalne konstrukcije u oblasti planine Gurla-Mandata u originalu i posle kompjuterske obrade - Piramida je veoma daleko. Odavde nekoliko desetina kilometara. Detalji nisu vidljivi. Beli kvadrat je veoma zanimljiv - promrmljao sam sebi u bradu. - Ta piramida i nije tako mala. Otprilike kao Keopsova piramida; gledamo je iz velike daljine - zagledavi se u displej ree Ravil. - Ali, meu tibetanskim divovima od piramida, ona zapravo i nije velika. - Da. - Sluaj, efe! Zanimljivo, a zato je trebalo da se ovde napravi toliko divovskih piramida? Kakav je smisao? Okreni se, pogledaj Kajla - to je naprosto divovska piramida... to je... natpiramida, ili superpiramida! Zato su potrebne tolike dimenzije? - Ne znam, Ravile. Ali... ali oseam da je gradnja drevnog Grada Bogova imala smisao za itavu Zemlju. Ovaj udni Grad su izgradili sa nekim veoma vanim i velianstvenim ciljem. Neko vreme smo postojali utei, a onda sam rekao: 70

Kakav je Kajla? - Hajde da jo poemo na jug po vrhu padine kilometar ili dva - hteo bih da bolje pogledam samo dno padine Kajlaa... moda tamo postoji piramida. Istina je, uskoro e vee, a pojavila se i nekakva sumaglica. Idemo bre, treba pouriti.

Preavi ta dva kilometra, opet smo postavili video-kameru na stativ i poeli da posmatramo displej. Kajla je ve bio daleko, ali se dno strme padine svete planine, iako u sumaglici, videlo dovoljno dobro. Osim toga, panju su privlaila dva obronka planine Kajla: zapadni obronak se zavravao neim nalik na ogromni kameni stub, na ijem se vrhu videla malena piramida, a istoni obronak je bio veoma dugaak - ne manje od 2-3 kilometra. Naavi ravan kamen i namestivi se na njemu, poduhvatio sam se crtanja svega toga. Na kraju, crtao sam dovoljno shematino tako da sam mogao da misaono docrtam one delove koji su bili pokriveni snegom ili urueni ili su se slabo videli kroz sumaglicu. Naravno, shematizujui proces crtanja, mogao sam da ponegde i pogreim, pa ak i da pobrkam neku pravilnu planinsku izboinu sa piramidom, ali mogu da sa sigurnou kaem da nigde i nikada nisam fantazirao. Nije ni bilo nikakvog smisla da se fantazira - taj udni Grad Bogova ionako je bio pun udesa. U procesu crtanja tri objekta ispod padine piramide Kajlaa zapazio sam da se tu nalazi neto nalik terasi na kojoj stoje dve stepenaste piramide. Jedna od njih, manja, koju sam obeleio brojem 100" 1 imala je zarubljen vrh i dve vertikalno odrezane strane.
1 Molim da mi italac oprosti za nedoslednu numeraciju piramidalnih konstrukcija koje sam video u Gradu Bogova. Do toga je dolo zato to sam se premiljao i mnoge crtee dovravao nakon ponovnog gledanja fotografija i video-snimaka. Zato ta nedoslednost" odraava stvarnu doslednost itavog mog rada.

ta se nalazi na dnu padine Kajlaa?

71

U PREDELIMA AMBALE

Pogled na Sveti Kajla sa juga (izdaleka). Crte Druga, vea, (broj 99) imala je otar vrh i etiri strane. Malo jugoistonje, na jednoj slinoj, nioj terasi, stojala" je jo jedna piramida (broj 101), koja je na vrhu imala debeli cilindrini ispust. Potom sam poeo da sa panjom posmatram zapadni i istoni obronak Kajlaa. - Ravile! ini mi se da nam je vodi Tatu govorio da ima dva Kajlaa - Veliki i Mali. Je li tako? - upitao sam. - Tano se seam da je to govorio. Ve dugo traim pogledom Mali Kajla - nabrao je usredsreeno obrve Ravil. - Takoe se seam - nastavio sam ja - da se Mali Kajla, po Tatuovim recima, nalazi na visokom kamenom stubu na zapadnoj strani Velikog Kajlaa i da je to zapravo mala, jedva vidljiva piramida. Tatu je takoe rekao da uloga Malog Kajlaa nije nita manje od uloge Velikog. - Da, da. Mene je zapanjila ta tvrdnja da je uloga Malog Kajlaa toliko velika - odazva se Ravil. - E pa, pogledaj - zapadna padina planine Kajla zavrava se cilindrinim stubom na ijem je vrhu mala piramida, koja, 72

Kakav je Kajla? kako meni izgleda, i jeste Mali Kajla. Daleko je, istina, ali hajde da priemo blie i uverimo se da li je zaista tako. Nacrtao sam shematski pretpostavljeni Mali Kajla (broj 4) i na kraju Veliki Kajla (br. 98) Istoni obronak Velikog Kajlaa (broj 103) imao je ugnut oblik nalazio se na istom nivou kao i pretpostavljeni Mali Kajla. Interesantnno je bilo to to se na tom obronku takoe nalazila vertikalna brazda (br. 102), identina centralnoj brazdi Velikog Kajlaa. - Opet brazda! Zato? Sta to ona ovde deli? - upitao sam se. Na tom istonom obronku takoe sam obratio panju na najperiferniju izboinu (104) i dugo je gledao u objektivu videokamere i kroz dvogled. Neto se zloslutno krilo u toj izboini. - Moda je to sama sekira Karme" o kojoj je pisao Anagirika Govinda? - pomislih, ne nalazei odgovor. Jo nekoliko minuta sam posmatrao istoni obronak Velikog Kajlaa. U meni se odnekud javilo oseanje unutranje uznemirenosti, koje je postepeno prerastalo u strah. Prevazilazei to podsvesno stanje odakle su navirala navedena oseanja, poeo 73

U PREDE LIMA AMBALE sam da crtam istoni obronak Velikog Kajlaa. Tada nisam znao da crtam zadnju stranu Ogledala Kralja Smrti Jame. Kada sam zavrio crtanje, brzim korakom uputili smo se na severozapad, ne skidajui pogled sa Kajlaa. Sveti Kajla se as krio iza bregova, as pojavljivao ponovo, svaki put nas zaprepepaujui svojom veliinom.

Uskoro nam se otvorio pogled na itavu grupu piramidalnih konstrukcija, postavljenih na jugu od Kajlaa. - Koliko je ovde piramida! - povikao je Ravil. - Imam oseaj da se ovde piramide nadovezuju jedna na drugu. Ovo je neki konglomerat piramida - dodao sam. - Uzgred, ova grupa piramida nalazi se dalje od Kajlaa nego grupa koju smo upravo crtali. - Veoma stare piramide, na mnogim mestima oteene uzdahnuo je Ravil. - Kakva raznovrsnost oblika! Nijedan... - Hajde da crtamo i fotografiemo. Uskoro e vee - prekinuo sam ga. - Ti snimaj video-kamerom i fotografii. Ja u trati po breuljcima da hih mogao da na crteu prikaem mnoinu piramida. Na fotografiji to nee moi. Samo crte to doputa. - Kako da ne... trae na visini od skoro 5GG0 metara... Pretravi" nekoliko bregova, zavrio sam prvi crte. - Uh - uzdahnuo sam. Postalo je oigledno da je klupko oblaka koji su se pojavili poelo da baca crne senke na piramidalne konstrukcije koje 74

Koliko je ovde piramida!

Kakav je Kajla? sam upravo nacrtao. Zato se teko moglo oekivati da e fotografija i video-snimak biti dobrog kvaliteta. Foto i video-tehnika teko moe da se probije" kroz crne senke visokih planina, a ljudsko oko to moe, opaajui pravilne detalje neobinih planina pokrivenih crnom senkom. Od svega to sam nacrtao, najvie me je zainteresovala neobina konstrukcija koju sam u dnevniku obeleio brojem 92". Bila je to konstrukcija sa irokim stepenicama koje se penju na vrh i zavravaju trouglastom krovom".

Crte kompleksa piramidalnih konstrukcija na jugu od planine Kajla - Interesantno, ta bi mogao da znai prostor iskrivljen na taj nain? Kakvu su to materiju pravili drevni narodi, iskrivivi prostor u takav oblik i zaustavivi vreme u njemu? Ako su drevni narodi na taj nain nainili neki molekul, zato je on u svom prvobitnom obliku imao tako divovske razmere? Zar nemaju molekuli u svojoj osnovi piramidalne oblike i razlikuju se jedan od drugog po obliku zakrivljenog prostora - razmiljao sam ja, eui se po potiljku. 75

U PREDE LIMA AMBALE Sleva, na zapadu od konstrukcije 92" videle su se dve piramidalne konstrukcije (89" i 90") izmeu kojih se nalazio obian tibetski breg sa neprirodno iljatim vrhom. Piramidalna konstrukcija 89" bila je prilino ruinirana, ali su se dovoljno jasno uoavale njene odlike stepenaste piramide na ijoj su se gornjoj povrini nalazile nekakve naprave, koje bi se uz odreeni stepen mate mogli zamisliti kao predajnici nekakvih energija. Konstrukcija 90" je, oigledno, imala oblik stepenaste dvostrane piramide sa jasnim sredinjim prorezom na najviem stepeniku.

Ekser
... Ali, vie od svega me je zainteresovao obini tibetski breg sa neprirodno otrim vrhom Da bolje pogledam taj breg, popeo sam se na uzvisinu i odatle jasno video da na vrhu tog brda stoji - cilindrini ekser". - Ravile! Doi ovamo! Ponesi video-kameru i dvogled! - povikao sam. Kada je Ravil dodao, pokazao sam na ekser" i upitao ga: - ta ti misli, ta je ono? - Podsea na marker - promrmljao je on. - Ponekad turisti i mesni itelji obeleavaju take, slaui ih od kamenih markera. - Ako je to marker - nasmejao sam se ja - kolikih li je onda razmera? Po mojoj proceni, veliina eksera" nije nita manja 76

Kakav je Kajla?

Fotografija piramidalnih konstrukcija br. 89 i 90 u originalu i nakon kompjuterske obrade (3D modeliranja)

Crte eksera" (br. 113) zajedno sa piramidalnim konstrukcijama br. 89 i 90 77

U PREDE LIMA AMBALE od visine dvospratne-trospratne zgrade. Sloiti od kamena marker takvih dimenzija... raspao bi se. <s - Da - sloio se Ravil. - Izgleda kao da je taj ekser" u obliku pravog cilindra isklesan od celog kamena, donet na vrh brega i tamo postavljen kao... kao to su bili postavljeni i kameni kipovi na Uskrnjim ostrvima ili... kao to su bili doneti kameni blokovi za gradnju egipatskih piramida. - Podsea na cilindar. Kao neki svetionik... - Ali bez prozora i vrata. - Da. Zanimljivo, emu li je sluio? - zamislio sam se. - Ja ne znam. A ti? - Ni ja. - Ravil je pognuo glavu. Obojica smo zautali. Sve vie i vie sam verovao da te takozvane konstrukcije, koje gledamo, fotografiemo i crtamo nisu rezultat udljivog delovanja vetra i vode. Njih je nekad davno neko ovde nainio - suvie su se izdvajale na fonu prirodnih tibetskih bregova. Da... postoji i nekakva doslednost. I jo... nasluuje se nekakav plan, ali za nas neshvatljiv, savreno neshvatljiv... Jasno je samo jedno, da su te graevine drevne, veoma drevne, i samo njihove ruevine danas podseaju na boanstvene lepote Grada Bogova. Poeo sam da razmiljam o metodama gradnje tih udnih divovskih tibetanskih graevina. Verovatno je bilo da je 78

Kakav je Kajla? korien metod obrade prirodnih planina, kao i metod ukla- O panja ogromnih kamenih blokova ili formiranja proizvoljnih kamenih konstrukcija na nekom udaljenom mestu i njihovog prenosa na potrebno mesto. Ali, kako se to radilo? I sa kakvim ciljem? To nisam znao. Poeo sam opet da posmatram ekser" dvogledom. - Ravile! Na ekseru" ima nekakav kljun. Zanimljivo je, kuda je on usmeren? Hajde da odredimo po kompasu i karti! Poto sam pet minuta pratio kompas, uzviknuo sam: - Kljun eksera" upravljen je prema Malom Kajlau. Kaem o ti da u tom Malom Kajlau neeg ima, nije dabe vodi Tatu govorio da po znaaju on ne zaostaje za Velikim Kajlaom.

To su drevne piramide, a ne rezultat delovanja vode i vetra!

Znao sam da emo uskoro poi ka Malom Kajlau i da emo moi da ga dobro pogledamo. A dotle je trebalo da nacrtamo i fotografiemo piramidalnu konstrukciju koja se ukazala pogledu na istoku od pomenute konstrukcije broj 92. - Evo crtam obinu piramidalnu konstrukciju i obeleavam je brojem 93 - mrmljao sam sebi u bradu - i verujem da je ona vetaka tvorevina, a ne rezultat delovanja vetra i vode. Na crteu prikazujem jednu stranu konstrukcije za drugom, i meni ispada neto to jako lii na piramidu, ali sa nekakvim raznolikim piramidalnim konstrukcijama na krovu". ta znae te konstrukcije na krovu"? emu one slue? Zato su egipatske piramide jednostavne, lakonske, i u mnogo emu nalik jedna na drugu, a ovde, na Tibetu, sve piramidalne konstrukcije su do neverovatnosti raznolike, a ta raznolikost ne izraava se toliko u varijacijama samog oblika piramide, ve i u mnogobrojnosti detalja, koji dopunjuju same drevne piramide"? Ne vidim da q se ponovio ijedan oblik! Zato su u Egiptu, u kompleksu Gize, Kefrenova, Keopsova i Mikerina piramida nalik jedna na drugu 79

U PREDE LIMA AMBALE i razlikuju se samo po dimenzijama? A ovde nema ponavljanja, nema nikakvih ponavljanja! Jedino ako nisam nacrtao kitnjaste tvorevine vetra, a Ravile? - U kompleksu Svajambanat u Katmanduu meu malim piramidama nema ponavljanja oblika, one su sve raznih oblika - pogledao me je Ravil pravo u oi. - A ti si, efe, sam rekao, tanije pretpostavljao, da kompleks stupa Svajambanata simbolizuje kompleks piramida Kajlaa. Ovde mi, rekao bih, crtamo ono to su simbolino predstavljale male stupe Svajambanata. Ako je verovati toj pretpostavci, ovde, u Gradu Bogova, takoe ne bi smelo biti ponavljanja oblika piramida. A to, naprotiv, potvruje... - Da - promrmljao sam. - Hajde da jo jednom pogledamo tu piramidu br. 93 - sa arom je nastavio Ravil - ima li ikakve sumnje? Jasno se sve vidi - prava piramida! ak su se i stepenici dobro ouvali i vide se u obliku pruga. Da nije moda vetar nainio te stepenike!? - Naravno da nije - opet sam promrmljao. - A pored se vidi jo jedna piramida - takoe stepenasta. I na krovu" ima nekih naprava, ali malo drugaijih. Uporedi je sa obinim... - Obeleio sam tu piramidalnu konstrukciju brojem 94 prekinuo sam ga. - Dakle, ako uporedimo piramidalnu konstrukciju br. 94 sa obinim tibetskim bregovima, jasno se vidi da je ona sasvim drugaija, ona je - vetaka. Mislim da e se odande dobro videti - Ravil je pokazao rukom prema bregu. Udaljivi se 2 0 0 metara, on me pozva. Uzevi pod ruku svesku, pooh za njim. - Gledaj, vrh piramide 94 se vidi izmeu dva tibetska brega. Tibetski bregovi su rezultat delovanja vetra, a piramidalna konstrukcija - neijeg rada! Ponavljam jo jednom - rezultat neijeg rada! Ali ijeg? Ne znam - rekao je Ravil. 80

Kakav je Kajla?

Crte piramidalnih konstrukcija br. 93 i 94

Fotografija piramidalnih konstrukcija br. 93 i 94 u originalu i nakon 3D modelovanja 81

U PREDE LIMA AMBALE

Poreenje piramidalne konstrukcije br. 94 sa obinim tibetskim bregovima (original) - Da - opet progovorih ja. Zavrio sam crte. Kroz glavu mi je prola misao. O - Materija je piramidalna. A raznovrsnost materije odreuje se raznovrsnou oblika piramidalnih konstrukcija... koje stvaraju materiju. Zdesna od piramidalne konstrukcije br. 94 videla se jo jedna konstrukcija. Ne udei se vie toliko njenom udnom obliku, koji je predstavljao kombinaciju trapeziodnih i trouglastih elemenata, brzo sam je nacrtao (broj 95). Trebalo je pouriti. Smrkavalo se. A do naeg logora bilo je jo daleko. Brzim korakom poli smo na zapad. Nakon dva kilometra, Ravil je povikao: - efe! Eno tamo se vidi ceo kompleks! Podsea na neku drevnu graevinu. Veoma je runiran... ali je drugaiji. Dok je Ravil fotografisao i snimao video-kamerom, ja sam se promuvao" po oblinjim bregovima da bih stekao jasniju predstavu i nacrtao prizor. Bilo je oigledno da najvii breg ispred Kajlaa ima tragove neke davne mehanike obrade. Tragovi te, da tako kaemo, obrade, pri paljivom posmatranju ocrtavali 82

Kakav je Kajla?

Piramidalna konstrukcija br. 95. Crte, fotografija u originalu i nakon 3D modelovanja su strukture koje su veoma liile na dve ogromne stepenaste piramide. Na vrhu jedne od njih (br. 14) prilino jasno se videlo neto to je liilo na tri okrugle ploe postavljene jedna na drugu, a na vrhu druge piramide (br. 17) bili su vidljivi mnogobrojni stubii, ili drevne figure koje je neko nainio. - Ovo je sve staro, veoma staro - rekoh ja samom sebi - teko je rei da li je to sve vetakog porekla ili naprosto prirodna varijacija planina.

83

U PREDE LIMA AMBALE

Crte piramidalnih konstrukcija br. 14 i br. 17 i kulice" (br. 16). Vidi se i Mali Kajla (br. 4)

Ali, usred svega toga jasno se videla kulica" (broj 16) koja je bila cilindrinog oblika. Sam cilindar bio je beo, jasno se izdvajajui na pozadini sivo-braon stepenica. Na vrhu cilindra bile su postavljene etiri okrugle tamnobraon ploe, ije su se dimenzije smanjivale idui pema vrhu. Prema parametrima orijentacije, visina kulice" nije bila manja od trospratne zgrade. 84

Kulica

Kakav je Kajla? Prilikom posmatranja kulice" u meni se sve i vie stvarao utisak da ona nije nainjena od kamena, ve od nekog drugpg materijala, mogue od metala. Nije bilo sumnje da je kulica" vetaka tvorevina. Kulica" je stojala na visokoj kamenoj graevini, nalik na stepenastu piramidu, koja se nalazila na neto manjoj visini od odavde dobro vidljivog pretpostavljenog Malog Kajlaa, koji je imao oblik tipine piramide.

Slika piramidalnih konstrukcija 14 i 17 (original i nakon 3D modelovanja). Vidljiva je kulica" (br 16) - Do mesta gde stoji kulica" veoma je teko doi, ak i za iskusnog alpinistu. Zato, teko je pretpostaviti da su tu kulicu" nainili ljudi - promrmljao sam sebi u bradu. 85

U PREDELIMA AMBALE

Kakav je Kajla? - ta? - nije me uo Ravil. - Pogledaj kulicu" kroz okular video-kamere! Imam oseaj da ona nije nainjena od kamena, ve od nekog drugog materijala. Stoji kao strano telo usred kamenih graevina. Teko da su je nainili lokalni Tibetanci - to mesto je nepristupano i za alpiniste. Ravil se odvojio od displeja video-kamere, i izbeivi oi, rekao: - Tako neto jo nisam video. Podsea na nekakvu spravu. - A sea li se eksera" koji smo nedavno videli? - odgovorio sam. - On je takoe cilindrian i slinih je dmenzija, iako mu je vrh drugaiji - u obliku kljuna. Moda ni ekser" nije nainjen od kamena? Dok smo gledali bio je u senci oblaka i teko je bilo razaznati kakve je boje. Kai, Ravile, za ta su tu potrebni kulica" i ekser"? - Kao da tre periskopi neke podmornice... - osmehnuo se Ravil. - Eto, eto - osmehnuo sam se. - Ako imamo u vidu legende Istoka o postojanju podzemnog sveta, ba ovde, u ovoj oblasti Tibeta, moe se pretpostaviti da ljudi iz podzemlja posmatraju povrinu Zemlje pomou nekakvih aparata. - Hajde da ih pogledamo - zamiljeno progovori Ravil. - To ne treba da radimo. Naa radoznalost ne vredi mnogo - odbrusio sam. - Idemo! Ve se smrkava.

Ili smo, ne skidajui pogled sa Kajlaa. Iznenada na pozadini belog snega Kajlaa videh neku udnu tvorevinu, koja je podseala na potkovicu, a bila dimenzija etvorospratnice. - Sta je ono? - rekao sam i stao. - Tamo stoji nekakva udna potkovica, kao da ju je neko postavio na vrhu planine. Pitanje je da li je to planinska stena. tavie, na sredini potkovice" 87

Potkovica

U PREDE LIMA AMBALE

Crte potkovice" (br. 25) zajedno sa neobinim strukturama br. 15,19, 21, 24, 26, 27, 28 i 29 kroz dvogled jasno vidim otvor, na ijim stranama postoje nekakve izboine, nalik na oi, a na vrhu otvora postoji jo jedna izboina u obliku kapljice koja podsea... na tree oko! Snimaj video-kamerom, Ravile, ve se smrkava! Ravil je poeo da snima, a potom, odvojivi se od kamere, progunao: - avo da ga nosi! Kako pada vee, pojavljuju se nekakvi odblesci. Bojim se da nee uspeti. Poeo sam revnosno da crtam. Nacrtao sam skice ne samo potkovice" (br. 25), nego i pretpostavljenog Malog Kajlaa (br. 7) a takoe i udnu monumenalnu konstrukciju (br. 15) nekog neobinog konglomerata planinskih struktura, i dve, pretpostavljam, galerije na kojima je bilo poredano neto to su bile ili uspravne planinske stene, ili figure koje je neko da88

Kakav je Kajla? vno nainio (br. 29 i br. 26). U trenutku sam na donjoj galeriji ugledao poluizbrisano oveije lice, ali je na njega, kao za pakost, pala tamna planinska senka. Zavrivi skiciranje, ponovo sam se zagledao u potkovicu". Ona je zaista privlaila pogled. - Sta ti misli, Ravile, emu slui ta potkovica? - upitao sam.

Fotografije potkovice" na pozadini Kajlaa i 3 D model - Najverovatnije da je to nekakva antena - odgovorio je on. - Kamena antena drevnih naroda - deklarativno rekoh. Do logora je ostalo tri kilometra. Mrailo se. Ali, sam Kajla 89

U PREDE LIMA AMBALE je bio dobro osvetljen veernjim suncem. Ravil i ja smo se pentrali po bregovima da naemo poloaj sa koga bi se jasno video pretpostavljeni Mali Kajla.

90

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 6 Mali Kajla - uvar kamena antamani

Intuitivno sam ve verovao da je ta lepa snegom pokrivema piramida na zapadnom obronku Velikog Kajlaa zaista sam taj zagonetni Mali Kajla. U dubini podsvesti sam oseao da je u tom Malom Kajlau sakrivena neka veoma velika tajna drevne prolosti. Nije uzalud vodi Tatu govorio da po znaaju Mali Kajla ne zaostaje za Velikim Kajlaem. Nevelika klasina piramida Malog Kajlaa, pokrivena snegom, privlaila je sebi - kao da hoe da kae: Ja sam udo!"

Piramida na tri stuba

Najzad smo nali poloaj sa koga se Mali Kajla video veoma dobro. Po dimenzijama, piramida Malog Kajlaa je kao zgrada od 15 do 17 spratova. Ona stoji na osnovi koju ine neto nalik na tri kamena stuba slivena u jedno. Sa tog mesta se video 91

U PREDE LIMA AMBALE

Mali i Veliki Kajla svaki deo osnove, ali sam se seao da je meni i Ravilu, dok smo posmatrali dno strme padine Kajlaa, izgledalo da je visina tih stubova bar 6 0 0 do 8 0 0 metara. Beloj piramidi Malog Kajlaa, iji je sneni pokriva svetlucao, moglo se prii samo iz vazduha... ili sputanjem po veoma strmoj padini sa vrha Velikog Kajlaa. Ali, ja sam znao da se penjanje na Veliki Kajla smatra velikim svetogrem i da ovek koji bi pokuao takav uspon ne samo da bi bio osuen na pogibiju, ve bi bio i estoko kanjen na Onom Svetu. Kroz glavu su mi promakle Geluove rei: Na vrhu Kajlaa mogu da sede samo Bogovi". Nisam imao nikakve sumnje u strogo piramidalni oblik Malog Kajlaa, bez obzira to je bio pokriven snegom. Bilo je jasno da Mali Kajla ne moe biti prirodna kamena stena, ve da predstavlja vetaku piramidalnu graevinu. 92

Mali Kajla - uvar kamena antamani ak i ako primimo k znanju injenicu da je Mali Kajla vetaka piramida, ipak se javlja pitanje - kako je ta piramida mogla biti nainjena na tako nepristupanom mestu? Sva dosadanja objanjenja o gradnji piramida radom robova, koji nisu znali za toak, koja su rairena meu egiptolozima, padaju u vodu u ovom sluaju, jer se nijedan rob ne bi mogao popeti na zaravan na kojoj stoji piramida Malog Kajlaa, a da i ne govorimo o tome da se tu podiu kameni blokovi: zar nije visina kamenih stubova (600-800 metara) jednaka visini tri najvia oblakodera na svetu postavljenih jedan na drugi? - Neto veoma vano je sakriveno u tom Malom Kajlau. Nije on uzalud sagraen na tako nepristupanom mestu - pomislio sam. - A najverovatnije je to mesto i bilo posebno nainjeno da uini piramidu Malog Kajlaa potpuno nedostupnom. Obuzet takvim mislima, preao sam na drugi breg da odatle jo jednom pogledam Mali Kajla, i savreno neoekivano i za sebe samog, ponovo ugledao kulicu". - Ravile! Doi ovamo! - povikao sam. - Ponesi video-kameru sa stativom. Iz tog poloaja smo snimili kulicu" na fonu Malog Kajlaa, iako se ve mrailo i teko da bismo mogli da oekujemo dobar kvalitet snimaka. Ali, ja sam jako eleo da dobijem makar i veoma lo snimak kulice" zajedno sa Malim Kajlaem. - Izgleda kao da iz kulice" nadgledaju Mali Kajla iz... podzemnog sveta. Najverovatnije zato to je uloga Malog Kajlaa veoma, veoma velika - javila mi se misao. Sao sam na tibetski pesak i pognuo glavu zadubljen u misli ezoterike prirode, seajui se pria nepalskih lama i proitane literature. Ve sam znao da ezoterijska nauka i istone religije saglasno govore o postojanju podzemnog sveta, u kome ive najsavreniji ljudi, koji nadgledaju nas - obine ljude - ali vre uticaj na nas samo u izuzetnim situacijama, delujui pre svega na tok i karakter naih misli. Oni nas na neki nain usmeravaju, ali ne 93

U PREDE LIMA AMBALE

Mali Kajla postavljen na nedostupnom mestu upravljaju nama, sveto se drei boanskog postulata da je ovek O samousavravajui princip. Ali, kako nas oni posmatraju iz dubina podzemlja? I kako utiu na tok i karakter naih misli u prelomnim trenucima istorije? Pomou kakvih mehanizama oni to ine? U poetku je moje razmiljanje poelo da analizira savremena dostignua nauke i tehnike, kao to su sateliti i kompjuteri... a potom, uverivi se u jalovost takvog pristupa, prebacio 94

Mali Kajla - uvar kamena antamani

Izgleda kao da iz kulice" nadgledaju Mali Kajla sam se na analizu ezoterikih znanja, pokuavajui da naem bilo kakvo, ak i fantastino i neverovatno objanjenje. - Bolje je i fantazirati nego povlaivati tim egiptolozima koji bi hteli da sva uda Egipta objasne pomou bronzanih dleta i ruku nepismenih robova" - apatom sam rekao sam sebi. Bilo mi je potpuno jasno da u tom Gradu ispod neba, koji se sastoji od piramida i drugih neobinih konstrukcija, ne treba misliti na uobiajen nain. Ovde nam se pred oima pokazala bajka, ne bajka koju smo sluali od svojih baba i dedova, ve bajka koju su od usta do usta, kao Najveu Tajnu, prenosili lame i gurui, ne znajui ni sami potpuno njenu duboku sutinu i samo bi ponekad, moda jednom u ivotu, dolazili ovamo da vide, naprosto vide, bajkoviti Grad Bogova. - Kakve sam mitove, kakve epove, kakve legende uo? - revnosno sam stao da se priseam, nadajui se da u nai bilo kakvu analogiju sa postojanjem divne piramide Malog Kajlaa na tako nepristupanom mestu. - efe, idemo. Ve se gotovo smrklo - uo sam Ravilov glas. - Evo, evo... Skupi stvari. 95

U PREDE LIMA AMBALE

Mesto gde se uva kamen antamani?

Moje misli su se opet zavrtele u besomunom kolopletu. I na kraju, negde iz dubine je odjeknulo. - Mali Kajla je legendarni kamen antamani - sigurno, bez termina mogue" ili verovatno" - rekao sam. - Ili... mesto gde se uva sveti kamen antamani!? Koraajui ka logoru, razmiljao sam kako je malo verovatno da bi drevni narodi postavili na tako nedostupnom mestu (posebno izgraenom nedostupnom mestu!) neto manje dragoceno i vano. Seao sam se da su lame priale Nikolaju Rerihu da je kamen antamani doneo na zemlju krilati konj Lung-Ta i da je on postavljen na kuli ambale i da ponekad, u odreenim vremenskim periodima, svetli, a svetli tako da se ta svetlost vidi stotinama kilometara unaokolo. Ja nisam imao nikakvog razloga da poriem da velianstveni Kajla i jeste Kula ambale - sve legende koje sam prouio govorile su o tome. - A evo, sasvim nedavno hodoasnici su videli svetlost. Zar ne svetli Mali Kajla? - pomislio sam. - A emu to slui? Nije li se naa ekspedicija poklopila sa nekim posebnim periodom vremena koji karakterie svetlucanje kamena antamani? Potom mi se javila misao da bi kamen antamani na Malom Kajlau mogao da rastopi sneg ako bi zasvetleo, ali sam se odmah setio da ta svetlost moda nema toplotni efekat, a da bi se emitovanje za nas potpuno nepoznatih oblika energije moglo smatrati efektom svetlucanja. Samo, emu je bilo nuno svetlucanje? To nisam znao... a teko da u i saznati. - ta je to kamen antamani? - uzviknuo sam u sebi, bodro koraajui u tami - Zar nema kamen antamani piramidalni oblik, a njegove razmere odgovaraju razmerama Malog Kajlaa? A ta ako bismo uspeli da razgrnemo sneg koji pokriva piramidu Malog Kajlaa - zar ne bismo pod snegom videli sam taj legendarni kamen? Zanimljivo, kakve li je on boje? Od kakvog materijala je nainjen? Kakva je sila pohranjena u njemu? Kako se ta sila ispolja96

Mali Kajla - uvar kamena antamani va i na ta deluje? Zar ne posmatraju iz kulice" stalno u kakvom je stanju kamen antamani? Zato je taj kamen donet na Zemlju? ak sam i zastao, protresavi glavom, kako bih se izbavio od te salve pitanja, koja nisu imala naprosto hipotetiki, nego i bajkoviti karakter. Ali, uz sve to sam shvatao da u stvarnom svetu postoji neto to prevazilazi okvire naeg poimanja i uvida, na primer - Grad Bogova, u ijoj oblasti se upravo nalazimo. Nekim estim ulom sam oseao, tanije reeno, sa velikim stepenom verovatnoe pretpostavljao, da bi kamen antamani mogao biti onaj mehanizam (ili, neki silikonski oblik ivota?) pomou koga mnogoliki ljudi podzemne ambale mogu da itaju misli ljudi koji ive na povrini Zemlje, to jest moje i vae, a takoe mogu da utiu na karakter i tok tih misli u nekom vanom istorij skom periodu. - Ravile! A evo sad je kraj 1999. godine. Uskoro nastupa drugi milenijum. Ukratko, prelomni period! I svetlucanje Kajlaa samo to se odigralo... - rekoh ja, okrenuvi se zadihan od brzog hoda na visini od oko 5 0 0 0 metara. - Nije to sve bez razloga... -Da... Sasvim se smrklo. Periodino sam palio lampu, da bih pogledao kompas. Azimut je ve trebalo da nas dovede u logor, ali logora jo nije bilo. - Seliverstov je obeao da e upaliti svetiljku! ta taj radi!? - nervozno sam rekao. - Sluaj, efe, ispred nas i sleva je neto zagroktalo. Zar to nije jak? Ali, zato Sergej Anatolevi ne svetli? Zar ne treba ve uvee da ih natovare? - uo sam otpozadi nezadovoljni Ravilov glas. 97

U PREDE LIMA AMBALE - Gde sleva? - Eno tamo - Ravil je pokazao rukom. Popravio sam azimut i ponovo smo poli. Iznenada su se napred jasno razaznali topot i graktanje. - To je jak - sa olakanjem sam odahnuo. - Ali, koliko smo se udaljili od logora? Hajde da viemo. - Aaaa - razleglo se po tibetskim uvalama, naruavajui mir Grada Bogova. - Ou! Ou! Ou! - zauo se povik u odgovor, u ijoj sam boji razaznao glas Seliverstova. Kada smo prili logoru, ljutito sam upitao: - Zato niste upalili svetla, somovi? - Pa sve vreme drimo upaljena svetla! - Nije se videlo! - Kako se nije videlo, kako se nije videlo... - zbunjeno je promrmljao Seliverstov provirujui iza jaka. - Jeste li videli nau lampu? - Ne. - Pa kako to? Sve vreme smo je drali upaljenu? - zaudio sam se. - Ma nije se videlo nikakvo svetio, sve vreme sam se mrzao napolju - takoe se zaudio Seliverstov. - udno, veoma udno... Dobro je to nije bilo divljih pasa! - rekao sam. U atoru je gorela gasna lampa. Sergej Anatolevi i Rafael Jusupov nalili su meni i Ravilu malo razblaenog alkohola i spremili vruu supu iz kineskih kesica. - Ukusno? - upitao je Rafael Gajazovi. - Ne ba... - progunao je Ravil. - Jeste li videlo mnogo interesantnih stvari? - progovorio je Seliverstov. - Veoma! - odsekao sam. Na leaju pored gasne lampe leao je na vodi i dremao. 98

Mali Kajla - uvar kamena antamani Primakavi mu se, oprezno, kako ga ne bih polio kineskom supom, taknuo sam ga po ramenu i rekao: - Tatu, izvini molim te! Da li je ona mala piramida na tri stuba zapadne padine Kajlaa - Mali Kajla? - Kakva, kakva? - trgao se Tatu. - Ravile! Pokai-de mu na video-kameri! Nekoliko minuta Ravil i Tatu su posmatrali snimljene videomaterijale na displeju kamere. - Da! To je Mali Kajla! - odluno ree Tatu. - Kai, je li on uvek pokriven snegom? - upitao sam. - udno je to to se po visini Mali Kajla nalazi tamo gde je sneg samo mestimino, u pegama, a on je pokriven debelim slojem, kao na znatno veim visinama. - Mali Kajla je uvek pokriven snegom - dostojanstveno je odgovorio Tatu. - ak i kada je veoma toplo leto i kada ak i na Velikom Kajlau ostane malo snega, sneg na Malom Kajlau ostaje kao i uvek. Okolo je crni kamen, a na Malom Kajlau beli se snena kapa. - A zato je tako? Da li se Mali Kajla sam hladi? - Ne znam. - Tatu, da li si uo neto o kamenu antamani? - pogledao sam ga u oi. - Da, a zato? - namrtio se Tatu. - Zar nije Mali Kajla taj legendarni kamen antamani? Ili... moda je taj kamen smeten unutar piramide Malog Kajlaa? - Ja sam mali ovek da bih to znao - oborivi pogled ree Tatu. - Ali ja tano znam da po znaaju Mali Kajla ne zaostaje za Velikim Kajlaem. - To je, sigurno, povezano sa ambalom - rekoh sebi u bradu. U tom trenutku jo nisam znao da e nas naa razmiljanja dovesti do 99

U PREDE LIMA AMBALE uvida da je upravo u unutranjosti Malog Kajlaa skriven glavni kameni program ivota na Zemlji, ostvaren... u Gradu Bogova. Ujutru nas je ekao otar mraz. Fotografisali smo se sa ruskom zastavom sa Kajlaem u pozadini. Nakon zbora, okupio sam grupu i rekao: - Sino sam video crte lica na jednoj od stena, ljudskog lica, ali jedva. Sad paljivo posmatraite, jasno?

Ruska ekspedicija u Gradu Bogova 100

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. _ Dava Teniing, erpas

Glava 6 Ko je zidao Grad Bogova

Karavan jakova i gonia poao je napred. Mi smo ili po dnu veoma lepog kanjona. Odsustvo naeg" jaka koji nam je stalno zaklanjao pogled radovalo je sve. Samo je Sergej Seliverstov izgledao malo zabrinut. Polako sam hodao i bacao pogled na okolne stene. Ali, crtea lica nije bilo. Sino sam zapazio mesto na kome sam. ga video, ali se nisam tano seao. - Eno tamo, tamo bi trebalo da bude... Ne, tamo... - govorio sam. - A moda mi se uinilo. Ve je bilo tamno. Na kraju sam pobedniki povikao: - Eno tog lica! - Gde? - upita Selivestrov. - Pa eno tamo! Vidi galeriju, bilo da su to stene, bilo drevne figure, koje su sada razruene. Na najviem delu niskog kamenog stuba vidi se poluizbrisano ljudsko lice. Vidi li, Sergeju Anatoleviu? 101

U PREDE LIMA AMBALE - Ne. Gde je to lice? - Pa eno ga! Eno! - pokazao sam kaiprstom.

- Jedna polovina lica je unitena, ali je druga dovoljno dobro ouvana. Vide se usta, nos, podbradak i jedno oko. ak se vidi i jedno uvo. - Aha! - uzviknuo je Seliverstov. - Eno ga, vidi se! A ja sam gledao na drugo mesto. To lice ostavlja utisak! To je lice muevnog oveka, pravog Atlantidanina! To nije neki savremeni momak koji ivi u ruiastom svetu. - Prirodne varijacije raselina u kamenu ponekad mogu da formiraju udne oblike, koji imitiraju crte nekih predmeta koji su nam poznati - skeptino je primetio Rafael Jusupov. - To je lice, nije predmet - odvratio je Seliverstov. - Kakva razlika - predmet ili lice - Rafael Jusupov se uzjogunio - vana je injenica to pukotine u kamenu mogu da sluajno poprime oblik ovog ili drugog... - Predmeta - moda. Ali lica - ne - parirao mu je Seliverstov.

Kameni portret

Reljef ljudskog lica (?) na jednoj od tibetskih stena u oblasti . Grada Bogova. Fotografija u originalu i nakon kompjuterskog dodavanja kontrasta 102

Ko je zidao Grad Bogova - Zato si ti, Sergeju Anatoleviu, toliko ubeen? - Zato to to lice... pogledaj, pogledaj - Seliverstov je pokazao prstom - ima izraz, izraz muevnosti i moi. Jesi li video predmet sa izrazom muevnosti i moi? Naravno da nisi. A lice moe da ima takav izraz, jer je ono duhom nadahnut rad vajara. Zato skulpture ljudske figure ili... lice imaju duhovni peat, koji ovek, koji ih gleda... - ta gleda, lice? - Da, njega! - nastavio je Seliverstov, gledajui lice Rafaela Jusupova. - Ali... ako ovek gleda lice... to jest, tu kamenu skulpturu, on e obavezno osetiti element duhovnosti, koji se skulptor potrudio da unese u njega. Mi ne samo da vidimo, mi i oseamo tu skulpturu. Dok sam boravio u Peterburgu, nisam samo posmatrao skulpture, nastojao sam i da ih osetim. - A zato si poredio izraz toga lica sa savremenim momcima u ruiastom? - Rafael Jusupov je iskosa pogledao Seliverstova. - Eto tako. Naprosto sam tim poreenjem hteo da naglasim muevnost izraza tog kamenog lica. - Polovine lica - precizirao je Rafael Jusupov. - Pa, u emu je razlika? - nakostreio se Sergej Anatolevi - Ako se jedna polovina lica izbrisala, druga uva njegov opti izraz... izraz lica. - Da, naravno. Gak i polovina lica moe preneti njegove ruiaste nijanse - pecnuo gaje Rafael. - Zato ruiaste nijanse? - nije se predavao Seliverstov. - Ja hou da kaem, da reljef lica nainjen na kamenu... - Polovine lica - jo jednom je naglasio Rafael Jusupov. - Da, da... reljefu polovine lica na kamenu udahnut je duh... 103

U PREDE LIMA AMBALE - Ma ne prekidaj me stalno! naljutio se Seliverstov. - Dobro, dobro. - Ja hou da kaem - ponovo je sabrao misli Seliverstov - da muevnost izraza lica tog oveka ne podsea na izraz lica savremenog oveka. - Koji ivi u ruiastom - nije mogao da se uzdri da ga opet ne bone Rafael Jusupov. - Ja hou da kaem - Seliverstov strogo pogleda Jusupova - da je izraz lica koje je isklesano ovde, u Gradu Bogova, potpuno drugaiji nego izraz lica savremenog oveka. A kakav zakljuak moemo da izvuemo iz toga? A? - Kakav? - Pa da je u kamenu isklesano lice pripadnika prethodne civilizacije - najzad izree svoju glavnu ideju Seliverstov. Crtajui izraz tog lica i sluajui taj razgovor, mislio sam kako raznolikost planinskih stena moe da podraava oveije lice. Ali, moe biti i da su nekad, u veoma davnoj prolosti, na tim stenama bili uklesani reljefi lica, figure i mnogo ta drugo, a da je danas, nakon hiljada i hiljada godina, ostao reljef samo jednog lica, tanije - polovine lica. Vetar i voda uinili su svoje. Shvatao sam daje nemogue u potpunosti odbaciti hipotezu o postojanju umetnikog prikaza" ljudskog lica ovde, u legendarnom Gradu Bogova, koji se sastoji od skupa udesnih piramida, 104

Ko je zidao Grad Bogova spomenika i kamenih ogledala. Reklo mi se da su nekad davno sve te piramidalne konstrukcije bile iarane raznobojnim ornamentima i freskama, sa ijom lepotom ne bi moglo da se uporedi nita na svetu... I te kako je vredelo analizirati prikaz lica na steni. - Kojoj od pet rasa koje su postojale na Zemlji pripada to lice? - upitao sam sam sebe. Na osnovu rezultata ekspedicije na Himalaje 1996. godine, kada smo se u potpunosti bavili rekonstrukcijom spoljanjeg izgleda ljudi prethodnih civilizacija, mogu da kaem da ovaj prikaz lica na steni pripada oveku nae arijevske rase, ili pak nama prethodne atlantianske rase. Znao sam po emu se razlikuju crte Atlantiana, ali stepen ruiniranosti reljefa nije doputao da se konkretno odgovori na ovo pitanje, a tvrdnja Seliverstova o neizbenom muevnom izrazu lica Atlantiana, kako meni izgleda, nije mogla da se odri. - teta, velika teta - negodovao sam iznutra, uviajui da reljef ovog lica najverovatnije predstavlja jednog od graditelja Grada Bogova, a odgovoriti na pitanje - da li je predstavljen Atlantianin ili Arijevac - moglo bi se ukoliko se postavi prilian broj hipoteza o starosti ovih graevina, kao i o tehnologijama koje su primenjivali graditelji, i to je najvanije, o svrsi Grada Bogova. Jo jednom sam preao pogledom po tibetskim stenama, ubacio svesku u ranac i naredio: - Idemo!

Bili smo dobro raspoloeni, a ja sam nekako oseao da emo uskoro, sa ovim ili onim stepenom verovatnoe, moi da odgovorimo na to pitanje. Ravnomernim korakom smo ili po Gradu Bogova. Iza krivine je polako, kao na filmu, poela da izranja nekakva ogromna egzotina konstrukcija, visoka oko 800 metara, koja se izrazito 105

Spomenik Gonpo-Pang

U PREDE LIMA AMBALE razlikovala ne samo od obinih tibetskih planina, ve i od svega drugog to smo dosad videli ovde, u srcu Tibeta. - ta je ovo?! - ve skoro kao po navici sam uzviknuo. - Podsea na nekakvu latinoameriku piramidu - rekao je Seliverstov.

Latinoameriki" spomenik br. 15 (spomenik Gonpo-Pang) natibetskim planinama Meni se to poreenje zbog neega svidelo, iako nikakvih analogija sa latinoamerikim piramidama, koje sam lino video, nije bilo; ali je egzotinost tog spomenika trebalo naglasiti bilo kakvim ne manje egzotinim nazivom, a za Rusa, koji ivi u snegom pokrivenim gradovima, sama re Latinska Amerika" izgleda kao vrhunac egzotike. Ja jo nisam znao da mi gledamo legendarni spomenik Gonpo-Pang, kome se klanjaju hodoasnici, izgovarajui molitvu: 0 veliki Boe Vremena, oprosti mi moje grehe!" Tada, takoe, jo nisam znao da e nas predstojea detaljna analiza tog spomenika dovesti do zakljuka o postojanju vremenskog tela" u oveku.

A tada sam se odvojio od grupe i poeo da se vesto verem po bregovima, kako bih nainio crte iz maksimalnog broja rakursa. Ali, dok sam crtao, na lationamerikom" monumentu zapazio sam neto nalik na prikaze ljudskih figura. 106

Zar nisu ovde prikazani ljudi?

Ko je zidao Grad Bogova

Crte latinoamerikog" spomenika br. 15 (spomenika Gonpo-Pang) - Brzo dajte dvogled ovamo! - povikao sam. Legao sam, naslonio dvogled na kamen i poeo da sa panjom razgledam ono to je bilo naslikano na tom monumentu. - Lii na etiri ljudske figure. Na jednoj od njih, najveoj, na leima se vidi mali oveuljak - da li se razmnoava pupljenjem? A ono dvoje lie na ljude koji sede u poloaju Bude, to je karakteristino za fenomen samadija. A ta je ono - letei tanjir, neto takvo? ta su ta etiri kruia nacrtana pored leteeg tanjira"? A ta znai ona petlja nacrtana na vrhu spomenika? ta je ono, kao neke stepenice koje se sputaju sa zapadne strane spomenika? Kao da je u podnoju sagraena i jedna stepenasta piramida - govorio sam ja, crtajui. Zamislio sam da je, verovatno, taj spomenik bio neobino lep i da je sijao raznim bojama, pokazujui kao na panou elemente lanca formiranja ivota na Zemlji. 107

U PREDE LIMA AMBALE

Fotografija reljefa na latinoamerikom" spomeniku u originalu i nakon kompjuterske 3-D obrade Bilo mi je potpuno jasno da je i slobodan rad vetra" mogao da naini to umetniko delo" koje sam upravo nacrtao. Ali, nisam imao prava da se uputam u sumnje. Kao naunik, bio sam duan da analiziram ono to sam video, tim pre to takav grandiozan spomenik, po logici stvari, nije mogao a da na sebi nema fresaka i slinih umetnikih tvorevina drevnih naroda. - Poeemo od toga to emo analizirati smisao reljefa etiri ljudske figure - rekao sam sebi. Sta bi to moglo da bude? Sta? Sta? Seo sam, zaustavivi rad svojih modanih vijuga. 108

Ko je zidao Grad Bogova

- To je... to je... to znai da su u izgradnji Grada Bogova uestvovali ljudi etiri Korenske Ljudske rase! - uzviknuo sam u sebi. - T6 jest, Grad Bogova su zajedno gradili aneloliki ljudi, ljudi nalik na seni, Lemurijanci i Atlantiani. Najbolji od najboljih iz svake Korenske Rase, oigledno, sklonili su se u ambali i tu stvorili visokoindustrijalizovanu raznoliku zajednicu, sposobnu da sagradi najzagonetniju graevinu na Zemlji - Grad Bogova. Samo... sa kojim ciljem su ga sagradili? Takoe je bilo potpuno oigledno da u redovima pretpostavljenih graditelja Grada Bogova nema pete Korenske Ljudske Rase - Arijevaca, to jest, nas. Preleteo sam pogledom divovski latinoameriki" spomenik i shvatio da nikakvim naim, akninajsavremenijim arijevskim" metodama, ne bi bilo mogue nainiti takvu graevinu, a iz te perspektive je odsustvo Arijevaca u redovima pretpostavljenih graditelja moglo biti opravdano. Sto bi se reklo - samo bi smetali. A i hipoteza, koju smo izneli odavno - da je arijevska rasa bila ponovo klonirana ovde, od semena ranih Arijevaca" koji su nastradali u vreme sveopteg potopa, govorila je u korist pretpostavke da je Grad Bogova sagradila druina prethodnih Ljudskih Rasa, sklonjenih u tajanstvenoj ambali. - Zar mi sad nismo u predelu ambale? Ona je verovatno ovde, pod nama - i nehotice pomislih. 109

Grad Bogova gradili su ljudi etiri Rase

U PREDE LIMA AMBALE to se tie vremena gradnje Grada Bogova, iz svega reenog bi logiki proizilazilo da je on sagraen najverovatnije u doba civilizacije Atlantiana, to jest, u periodu kada je ivela etvrta Korenska Ljudska Rasa. A Atlantiani, kao to pie Elena Blavacka, veinom su nastradali pre 850.000 godina, kada se desio Veliki Sveopti Potop, koji je bio izazvan, kako mi pretpostavljamo, pomeranjem Zemljine ose za 6666 kilometara. Odatle bi sledilo da je Grad Bogova bio sagraen veoma, veoma davno, ili pre Sveopteg Potopa, kada je cvetala civlizacija Atlantiana, a najverovatnije odmah posle njega, kada su se najbolji od Atlantiana spasli, preavi da ive u prelepoj ambali. Naravno, svestan sam da je datiranje pre 850.000 godina" teko dokazati, ali naprosto nisam mogao da odvojim vreme gradnje Grada Bogova od tog datuma; opsedala me je misao daje Grad Bogova sigurno nainjen u vezi sa nekim izuzetno znaajnim zbivanjem - a koje zbivanje moe biti znaajnije za ivot na Zemlji nego pomeranje ose planete sa posledinim apokaliptinim deavanjima? - Ako je verovati pretpostavci da je Grad Bogova izgraen u tako dalekoj prolosti, kao to je to 850.000 godina pre nas, onda moemo samo da zanemimo pred kvalitetom graevina starih naroda: zar se nisu monumenti i piramide sauvali do dananjeg dana - primetih za sebe. Na osnovu knjiga Elene Blavacke znao sam da se odigrao jo i Mali Potop, koji se desio pre otpilike 13.000 godina, izazvan udarom komete Tifona u Zemlju. Ali sam intuitivno oseao da je verovatniji datum 850.000 godina pre nas, iako za to nisam imao nikakvih dokaza. - Eh, kad bih znao namenu Grada Bogova, mogao bih da odgovorim na pitanje o njegovoj starosti - pomislio sam u sebi. Ali, namenu Grada Bogova nisam znao. Nee proi jo mnogo vremena, a mi, grupa naunika iz Ufe, moi emo da odgovorimo na to pitanje, ali emo o tome, dragi itaoci, govoriti u narednom tomu ove knjige. 110

Ko je zidao Grad Bogova

Potom sam obratio panju na figuru prvoga od etiri prikaza na latinoamerikom" monumentu - sa njegovih plea kao da je pupilo malo dete. To, kao daje pupelo", naravno, nije me zadovoljavalo i ponovo me je uvlailo u oblast slatke sumnje, ali se moglo, po strani od kvaliteta te slike, pretpostaviti da je ovde prikazan proces razmnoavanja anelolikih ljudi pupljenjem, o emu je u svojoj Tajnoj doktrini" pisala Elena Blavacka. Po Blavackoj, i ljudi nalik na senke razmnoavali su se pupljenjem i deobom, ali druga po redu figura (pretpostavljeni ovek nalik na sen) nije na fresci imao nikakvih znakova pupljenja ili deobe. Kod tree i etvrte figure zdesna u tom nizu (pretpostavljeni Lemurijanac i Atlantianin) nije bilo nikakvih pretenzija" to se tie pupljenja, jer se, po Blavackoj, kod njih ve razvio polni nain razmnoavanja. - Ali zato, zato druga figura zdesna (to jest ovek nalik na sen) nije zahvaen pupljenjem", dok je prva figura (aneloliki ovek) zahvaen"? - cepidlaio sam. - Zato? ak sam na trenutak osetio umor od neprekidnog svrdlanja toga zato", tim pre to nije bilo nikakvog razloga da se to pitanje toliko revnosno razmatra, a jo je i kvalitet prikaza figura

Jedino dete ambale

Dete kao daje pupilo" iz najkrupnije figure na latinamerikom monumentu 111

U PREDE LIMA AMBALE ljudi na spomeniku izazivao unutranju pometnju koja je ila naruku sumnji. Ali, iz dubine due je neto uporno podsticalo to zato?", kao da se u njemu krije zagonetka Grada Bogova. Jo jednom sam pogledao niz od etiri figure i uinilo mi se da svi oni uestvuju u pojavi jednog jedinog, za sve, deteta - malog anelia, koji pupi iz anelolikog oveka ambale. - Jedino dete Sambale? Ponovo roeni ovde, u Gradu Bogova, aneli? ta je to - novi hologramski (ili aneloliki) oblik ivota, stvoren ovde?! - apatom sam izgovorio. Prisetio sam se da je ili Astaman Bindaarija, ili stariji ovek", pomenuo neke nove anele" koji su na neki nain povezani sa svetim Kajlaom. Maksimalno sam napregao um, ali nikakvih razumnih analogija nisam mogao da naem. - Da li je ambala ovde stvorila novog anela" ili tako neto? - pomislih i nehotice. U tom trenutku nisam shvatao da e se ta pomisao pokazati veoma vanom i da e se ponovo pojaviti, ali na drugom kvalitativnom nivou.

Poto sam proanalizirao figure ljudi koji su bili prikazani u redu, poeo sam da razmiljam o dvema siluetama koje podseaju na ljude koji sede u poloaju Bude, takoe prikazane 112

I stanovnici Carstva Mrtvih gradili su Grad Bogova

Ko je zidao Grad Bogova na latinoamerikom" monumentu. Bilo je potpuno oigledno da je ovde prikazan samadi - samokonzervacija ljudskog tela, poto upravo u toj pozi ljudi ulaze u stanje samadija i uvaju svoja tela na hiljade i milione godina, inei tako Genofond oveanstva. Setio sam se pria lama o Carstvu Mrtvih i zamislio kako negde pod zemljom postoji Grad Mrtvih - prestonica Podzemnog Carstva Mrtvih, gde tela najboljih sinova i keri raznih ljudskih civilizacija borave u miru i spolja podseaju na mrtva tela, ali u tom udesnom carstvu sve vrvi od ivota - duhovnog ivota, ivota koji nije optereen telom. Meni je bila potpuno jasna uloga Genofonda oveanstva, (ili Carstva Mrtvih) i shvatao sam da bi u sluaju globalne katastrofe i propasti oveanstva mrtva tela" oivela, to jest izala iz stanja samadija i obnovila telesni ivot na naoj planeti. Ali me je ipak, negde u dubini due, kopkala misao da Carstvo Mrtvih ne igra samo ulogu rezervne zalihe ljudskih tela" ve da predstavlja i poseban oblik zemaljskog ivota, koji je takoe neophodan radi uspostavljanja ravnotee ivota na planeti Zemlji, kao i svetog jedinstva Zemaljskog oveka sa podzemnom Sambalom. - Verovatno su i stanovnici Carstva Mrtvih takoe uestvovali u graenju Grada Bogova - nisu uzalud na tom monumentu prikazani ljudi u samadiju, gde su, kao na spomen-ploi, uklesani graditelji Grada Bogova Dunuo je hladan vetar. Najeio sam se, stavio kapuljau na glavu i seo na kamen, oseajui ak i kroz planinarske pantalone njegovu hladnou. 113

U PREDELIMA AMBALE - Hladno ne znai i mrtvo - primetio sam, nastavljajui da razmiljam o carstvu mrtvih. - udno zvui, zar ne? Mrtvi su gradili Grad Bogova! A kako su to uinili - da li su oiveli svoja tela ili su koristili samo energiju Duha? Tada nisam imao predstavu o tome da su stari Vavilonjani predstavljali svet u obliku njegova tri sastavna dela: ivota na povrini Zemlje, ivota u podzemnoj ambali i ivota u Carstvu Mrtvih.2 A tada me je muilo pitanje koje je isplivalo takorei niotkuda - kako su Mrtvi gradili Grad Bogova? Iz knjiga Blavacke sam znao da u samadiju osloboeni Duh oveka ivi na Onom svetu, ali je povezan sa naizgled mrtvim telom takozvanom srebrnom niti", zahvaljujui kojoj duh nikad ne naputa svoje telo. U fraktalnom prostoru Onoga sveta taj Duh moe da putuje po raznim prostornim dimenzijama, a da ipak ostane privezan" za svoje konzervirano trodimenzionalno telo. - Putovati po paralelnim svetovima... putovati po paralelnim svetovima - ponavljao sam stalno iznova, dok mi nije sinulo. - O Boe, pa to je tako jednostavno! Verovatno je sve sasvim jednostavno - Duh osloboen od tela u stanju je da ue u druge dimenzije prostora i da tamo, u nepoznatom i za nas nevidljivom paralelnom svetu, pokrene peti element - nama nepoznatog paralelnog" oveka koji poima energetsku" mudrost Ljubavi prema Bogu - da bi pomogao naem trodimenzionalnom svetu, u kome se nalazi njegovo konzervisano trodimenzionalno telo, da bi pokrenuo udotvornu energiju pet elemenata. Nije uzalud Bonpo-lama govorio da je Grad Bogova bio sagraen pomou energije pet elemenata. Ljudi iz Carstva Mrtvih pomogli su da se mobilizuje ta energija, jer jedino Mrtvi znaju gde i u kakvom paralelnom svetu postoje kristalno isti ljudi, koji su u stanju da pomou Ljubavi prema Bogu pokrenu energiju pet elemenata, da bi pomogli nama - optereenim zlom, zaviu i pohlepom - tako to su sagradili Grad Bogova.
2 Vavilonjani su iveli izmeu Tigra i Eufrata na teritoriji dananjeg Iraka.

114

Ko je zidao Grad Bogova Zadnjica mi se gotovo gotovo smrzla na hladnom kamenu na kome sam ja, obini trodimenzionalni ovek, i dalje sedeo. Ustao sam i ponovo se usredsredio na monument koji sam lino nezgrapno nazvao latinoamerikim". Moj napregnuti pogled uinio mi se glupavim. Zavrteo sam glavom, kao da sam hteo da postanem pametniji - ali mi to nije uspelo, Imao sam kakvu-takvu sposobnost da konstatujem velianstvenost ustrojstva ovog sveta, ali nisam imao nikakvu mogunost da utiem na njega. - A zar nisu mrtvi mogli, a mogu i dalje, da utiu na ustrojstvo sveta? - pomislio sam.

Jak nalet vetra mi je iz ruku istrgao svesku. Pojurio sam za njom, i dograbivi je ponovo u ruke, osetio radost - jednostavnu elementarnu trodimenzionalnu radost, poput radosti make kad uhvati mia. - Hajde da jo proanaliziram - gotovo sam naglas rekao sebi. - Sta je ono tamo to visi, nalik na letei tanjir? A pored njega jo etiri kruia. Mislio sam i mislio o tome, shvatajui pri tom savreno da moja razmiljanja imaju karakter fantaziranja na slobodnu temu" i da e u svakom sluaju ostati bez dokaza, tim pre to nisam mogao biti ubeen da crtei na tom monumentu nisu delo vetra". Ali, ko moe da zabrani oveku, i to relativno primitivnom trodimenzionalnom oveku, da misli! Zar Bog ne otkriva kakve-takve istine samo onim ljudima koji razmiljaju, itavom duom okrenuti sticanju znanja. Pretpostavka da je tu predstavljen letei tanjir" nije mi se sviala. Izazivalo je sumnju to da bi mudri drevni ljudi uporedo sa prikazima takvog ranga, kao to su etiri Korenske Rase oveka i Carstvo Mrtvih, prikazali i svoje letee naprave - ak ni mi, kad simboliki prikazujemo neke znaajne istorijske periode, ne ukljuujemo u to crtee aviona. 115

Peti element paralelnog sveta

U PREDE LIMA AMBALE - Pomou ova etiri kruia i ovala, unutar koga se takoe nalaze dva kruia, verovatno je prikazano neto veoma znaajno i velianstveno - mislio sam. - Ali, ta? I tu mi se ak, bez ikakvog napora, javila pretpostavka da je na ovaj nain, simboliki, bila prikazana energija pet elemenata pomou kojih je, kako pie u tibetanskim tekstovima, bio sagraen Grad Bogova. Moglo se zamisliti da etiri kruga predstavljaju etiri elementa (vatra, voda, zemlja i vazduh), a da je peti element (ovek) bio donet u na trodimenzionalni svet iz druge dimenzije pomou iskrivljenog (u vidu ovala) prostora, da bi pokrenuo jedinstvenu energiju pet elemenata radi gradnje ovde - u naem trodimenzionalnom svetu. To jest, ovde, u na svet, bio je prenet ovek iz paralelnog sveta, koji je, za razliku od nas, u stanju da odigra ulogu petog elementa. Ali, zato su unutar ovala nacrtana dva kruia, a ne jedan (simbol petog elementa)? Poeo sam da razmiljam o tome i nisam naao nikakvo drugo objanjenje osim da bi drugi krug unutar ovala mogao da predstavlja oveka iz Carstva Mrtvih, bez ije pomoi se ne bi mogao pokrenuti peti element iz paralelnog sveta za potrebe naeg trodimenzionalnog sveta. Stajao sam na hladnom vetru oseajui u sebi nemo negodovanje to znam tako malo i to sam prisiljen da rasuujem prevashovno spekulativno. - Zato ja svo vreme i na svaki povod razmiljam i pokuavam da bez ikakvog praktinog osnova uspostavljam analogije i donosim zakljuke? - samokritino sam se upitao i nisam znao kako da sebi odgovorim. Tada nisam sasvim shvatao da zakljuci do kojih se doe intiutivno ili logiki (zakljuivanjem), mogu da se nagomilavaju, ba kao i realne injenice. Oni se, kao i injenice, mogu.redati u nizove, prosejavati kroz sito naune analize i neoekivano dovesti do nekog praktino vanog zakljuka koji se ovek, ako je naunik, ne plaei se uvredljivog prezira uglednih akade116

Ko je zidao Grad Bogova mika, trudi da eksperimentalno proveri i dobivi pozitivan rezultat, smesta shvata da postoji Svet Misli i da ovek, kao istraiva, ne srne da nepromiljeno odbaci nijednu misao, ak ni krajnje fantastinu, zato to je kolanje misli u naim glavama povezano ne samo sa eljom da se neim zanimamo i zahvaljujui tome steknemo neki istaknutiji poloaj u ljudskom drutvu, nego je povezano sa tim to smo i mi pomou nama bliskog, a u isto vreme suptilnog Sveta Misli, povezani sa drugim varijantama razumnog ivota, bilo sa Sambalom, bilo sa Carstvom Mrtvih, bilo sa paralelnim svetovima, ije misaone sposobnosti poznaje jedino Onaj ija je misao neizmemo mona, a to je Onaj ko je stvorio i njih i nas - zajedno. Ponovo sam seo na hladni kamen, najeio se i zamislio da je udesna energija pet elemenata, pomou koje je bilo nainjeno sve to nas okruuje u Gradu Bogova, verovatno, nekada u prozranom mlazu izbijala iz oka petog elementa - oveka iz paralelnog sveta, koji je doao da nam pomogne da sazidamo neto izuzetno grandiozno, ija nam je svrha nepoznata. Na monumentu je iznad kruia i ovala bila dobro vidljiva nekakva ogromna petlja. Potrudio sam se da proanaliziram kakav je to crte, da li je to prirodno slaganje raselina kamena, ali nisam uspeo. Odmahnuo sam rukom, shvatajui da nemam ni znanja ni misaonih sposobnosti da to shvatim. 117

U PREDE LIMA AMBALE

Potom sam usmerio panju na neto nalik na stepenice koje se sputaju sa zapadne strane latinoamerikog" monumenta. - Zanimljivo, ta bi to moglo da znai? - upitao sam. - To su stepenice ka nebu! - bez i trunke sumnje odgovorio je Seliverstov. - Kuda, kuda stepenice? - bio je odluan da razjasni Rafael Jusupov. - Ka nebu - izbacio je podbradak Seliverstov. - A ta tamo ima? - Nebo, ta bi drugo. Nastala je tiina. - U mnogim mitovima i legendama pominju se stepenice ka nebu - poeo je da objanjava Seliverstov. - Opisuje se kako ovek po tim stepenicama moe da se popne na nebo i vidi kakav je nebeski ivot. Niko od savremenih ljudi nije se peo na nebo, niko ga nije ni video. - Hoe da kae - namrtio se Rafael Jusupov - da mi vidimo prave stepenice koje vode ka nebu? A kako se, po tebi, moe po njima popeti - one nisu vertikalne, a i padina od pola kilometra deli te stepenice od zemlje? - Pa u tome i jeste stvar - podigao je kaiprst Seliverstov - samo ljudi koji su sposobni da levitiraju, to jest, da podignu svoje telo iznad zemlje, mogu da se domognu stepenica ka nebu. Na primer, Vi, Rafaele Gajazoviu, ne moete da se domognete stepenica ka nebu, zato to Vam je levitacija nedostupna. Vi ste, Rafaele Gajazoviu, prizeman ovek. - Hoe da kae... - Hou da kaem - Seliverstov nije dopustio Jusupovu da odgovori - da Vi nikad neete moi da se odvojite od povrine zemlje. Vi ste - povrinski ovek. - ta, ta? - bacio je ljutiti pogled Rafael Jusupov na Seliverstova. - Ja sam, dakle, prizeman i povran? 118

Stepenice ka nebu

Ko je zidao Grad Bogova - Van svake sumnje - drsko je odgovorio Seliverstov. - Zar vi moete, Rafaele Gajazoviu, da letite? - Gde da letim? - Ne gde da letite, nego nad Zemljom da lebdite. Prizemni ljudi, izvinite, ne mogu da lebde u vazduhu, a zato ne mogu ni da dolebde" do stepenica ka nebu. - A ti sam, Sergeju Anatoleviu, moe da dolebdi"...? - Mogu - Seliverstov je ponosno pogledao Jusupova. - A kako to? - Moj Duh moe da se uzdigne iznad zemlje i ... hm... da dolebdi do stepenica ka nebu, dok moje smrtno telo bude ekalo na zemlji da se moj Duh vrati u njega. Ja mogu da lebdim u mislima, a prizemni ljudi ne mogu, zato to lebdenjem smatraju samo telesno lebdenje. - I koliko esto ti lebdi? - sa osmehom ga upita Rafael Jusupov. - Kako? Telesno ili duhovno? -1 jedno i drugo. - Duhovno lebdim onda kad me posete uzviene misli, a telesno ne mogu. 119

U PREDE LIMA AMBALE - Razumljivo - nasmejao se Rafael Jusupov - kako bi tako veliko telo moglo da lebdi... telo koje sto taaka moe da pojede. - Nije stvar u tacima, nego u snazi duha. Duh, ako je snaan, moe da podigne bilo koje telo da lebdi. - Ali ne tvoje. - Moe i moje. - Sergeju Anatoleviu, Rafaele Gajazoviu! Ako biste vi obojica odlebdeli i domogli se stepenica ka nebu, kuda biste se vi njima popeli? - zajedljivo upita Ravil - Bez sumnje, dospeli bismo u paralelni svet - odgovorio je Seliverstov. - Mesto ulaska u paralelni svet su, po mom miljenju, stepenice ka nebu. Samo ljudi koji umeju da lebde mogu da uu u paralelni svet, kako telesno, tako i duhovno. Stavio sam olovku, kompas i dvogled u torbu i rekao da treba da se krene. Poredavi se u guijem poretku, krenuli smo po marruti. Otpozadi se ulo: - Ne lebdimo, ve nogama idemo. Koraajui i razmiljajui o ovome to smo videli, smesta sam shvatio da izuzetni prikaz lica oveka na steni koji smo zapazili najverovatnije pripada Atlantianinu, zato to smo na latinoamerikom" monumentu mi najverovatnije videli prikaze figura etiri Korenske Rase, a Atlantiani su, kao to je poznato, etvrta rasa. Staza nas je dovela do malenog manastira, smetenog na strmoj kamenitoj padini. Okretao sam glavu na sve strane, trudei se da ne propustim nita zanimljivo. Iznenada sam se spotakao i sa uzvikom pao, udarivi nosom o kamen. Prijatelji su mi pomogli da se podignem, poeli da pipkaju moj nos koji je brzo oticao i rekli mi kako sa tako velikim nosom izgledam surovo i egzotino. - Zanimljivo, kakvo li je lice oveka koji ita? - pomislio sam. 120

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 7 Biblioteka meu stenama

Ili smo prema malenom manastiru, smetenom na zapadnoj padini kanjona, visoko meu stenama. Kad smo prili manastiru, koji je bio nalik na keliju podvinika, povikali smo: - Ima li koga tamo? U susret nam je izaao ovek u arenom demperu i predstavio nam se, rekavi da je monah. Preko vodia Tatua zamolili smo ga za dozvolu da popriamo sa njim i da uemo u manastir. - Dobro. Samo, u manastiru se moe biti samo nekoliko minuta. A porazgovaraemo na nekom drugom mestu - odgovorio je monah-podvinik. - A zato? 121

U PREDELIMA AMBALE - Zato to je ovde mesto gde se uvaju drevne knjige. Zgledali smo se u nedoumici. - Drevne knjige ne vole nepoznate ljude - objasnio je monah. - Kako to? - Tako to drevne knjige oseaju ljudske misli.

- Kako oseaju? - jo jednom smo se zbunjeno zgledali. - Da - klimnuo je glavom monah - drevne knjige oseaju misli. Misli nepoznatih ljudi opasne su za drevne knjige, jer one mogu izmeniti zapise u tim knjigama. - A da se i ovde ne uvaju zlatne ploe Lemurijanaca na kojima je zapisano istinito znanje? Iz pria starijeg oveka" sam shvatio dae na zlatnim ploama misao sama zapisivala i da se oitavala uz pomo ruku - proaptao mi je Ravil na uvo. - Da li su te knjige debele ili u obliku ploa? - upitah ja. - Debele, veoma debele - odgovorio je monah. - Debljih knjiga od njih nema. - Da li su te knjige napisane slovima ili bez slova? - Sanskritskim pismom.

Ovde ne treba misliti!

Skladite drevnih knjiga 122

Biblioteka meu stenama - Zar vi smatrate - obratio sam se monahu - da misli stranih ljudi mogu da izmene reci i slova u knjizi? To ne moe biti. - Ne - mirno je odgovorio monah - reci i slova ostae isti, ali e ovek, koji bude itao knjigu, pogreno shvatati tekst. Setio sam se istraivanja profesora Stepanova o tome kako svaka fotografija ima na sebi suptilni energetski otisak samog oveka i zamislio da, shodno tome, i svaki zapis mora u sebi nositi otisak misli oveka koji ga je pisao. - Znai tu unutra, u biblioteci drevnih knjiga, ne treba uopte misliti? - upitao je ironino Rafael Jusupov, ukiljivi oima. - Da, tamo ne treba misliti. - Uopte? - Uopte. Uli smo u biblioteku drevnih knjiga, trudei sa da... hm... ne mislimo. Biblioteka je bila prilino velika soba, du ija dva zida su bile nainjene visoke police za knjige, a na treem zidu se nalazilo neto nalik na oltar sa statuama bogova. U svakom odeljku stajale su po etiri debele knjige. Svaka od knjiga bila je debela oko 20cm i bila je paljivo umotana u tkaninu ute, crvene ili jorgovan boje. Osealo se da knjige davno niko nije dotakao. Ravil bezobrazno izvadi fotoaparat i hitro kljocnu, iako je znao da je u hramovima i manastirima fortografisanje po pravilu zabranjeno. - Ne sme se, ne sme se to raditi! - povikao je monah. Ravil je pokajniki pognuo glavu, krijui zadovoljni osmeh. Kada smo izali iz skladita drevnih knjiga, Rafael Jusupov je upitao Seliverstova: - Vi ste, Sergeju Anatoleviu, kako meni izgleda, o neemu razmiljali. - Svakako ne o Vama, Rafaele Gajazoviu! Monah je predloio da poemo do vrela na padini kanjona, da porazgovaramo. Oko pola kilometara probijali smo se 123

U PREDE LIMA AMBALE izmeu ogromnog oblog kamenja dok nismo stigli do izvora i seli na pljosnati kamen pokraj njega. - A to je trebalo da idemo toliko daleko da bismo razgovarali? - udio se Seliverstov. - Da nae misli ne bi otetile drevne knjige - objasnio je monah.

Ledeni vetar i hladan kamen nisu ba pogodovali dugom i srdanom razgovoru. Ipak sam dohvatio svoju belenicu i upitao monaha: - Da li ste Vi sami itali te knjige? - Da, itam ih svake godine. - Kako da to shvatim? - Tako da ih svake godine itam po jedan dan. - A zato tako retko? Ja bih se naitao takvih knjiga. -I ja bih to hteo - mortah se promekoljio - ali mi je dozvoljeno da ih itam samo jedan dan godinje. - Ko je tako naredio? - zaudio sam se ja. - Prethodni uvar knjiga je rekao da samo jedan dan u godini imam pravo da otvorim te knjige i da ih itam. Znam kog dana mije to doputeno i sveto se toga drim. Taj datum uvam kao veliku tajnu. uvar je rekao da tog dana moje misli nee uticati na knjige... i nee ih pokvariti. - A Vi znate sanskrit? - Da, naravno. Ali zaboravlja se taj jezik kad se ita samo jednom godinje. - Da li ste proitali mnogo knjiga? - Ne. Knjige su veoma debele, a ja sam jo mlad. Treba dugo iveti da bi se sve proitale. - O emu pie u knjigama koje ste uspeli da proitate? - Sve knjige govore o svetom Kajlau. 124

Te knjige itaju se jednom godinje

Biblioteka meu stenama - A o emu konkretno? Da li biste mogli da sistematski izloite? Monah se zamislio i mislio je deset minuta. Sa zaviu sam gledao prijatelje koji su ustali sa kamena i premetali se sa noge na nogu, a ja sam morao da tiho sedim na kamenu i smrzavam zadnjicu. Najzad je monah podigao glavu i rekao: - U drevnim knjigama opisuje se princip gradnje kompleksa Kajlaa, opisuje se ambala i Carstvo Mrtvih. -I ta tu pie? - upitah ja nauljivi ui. - Ispriajte mi detaljnije, molim Vas. - Ali ja... ali ja... uznemirio se monah - itam samo jednom godinje, pa zato slabo znam. - Nije bitno, ta tamo pie? - Tamo pie - monah nabra obrve - da su itav kompleks Kajlaa izgradili drevni narodi po principu mandale koja se naziva kala akra. Pria se da je kala akra glavna mandala udotvornih sila koje se nazivaju tantra, a takoe se ukazuje da je glavni faktor sila tantre - vreme. - ta? Vreme?! Ispriajte mi detaljnije o tome - zamolio sam. - Pa... - zbunjeno se osmehnuo monah znam samo to da kala akra upravlja vremenom. A vie... nisam uspeo da proitam. O, kako su mi vane bile te rei! O kako tada nita nisam znao! Tada nisam imao pojma da je glavno telo oveka vremensko telo", koje se pravilo ovde - za nove ljude.

Hladnoa kamena na kome sam sedeo trgla me je iz obamrlosti. Promuklim glasom zamolio sam monaha da nastavi svoju priu. - U knjigama pie - polagano ree monah - da je u prolosti itav taj Grad... 125

Kipovi prosvetljenih

U PREDELIMA AMBALE - Grad Bogova? - nisam mogao da se uzdrim da ga ne prekinem pitanjem. - Mi ga malo drugaije zovemo... u knjigama pie da je u tom prekrasnom gradu, osim ogromnih graevina, bilo nainjeno oko hiljadu Statua Prosvetjenih, iji se deo i danas moe videti u obliku kamenih stubova ili drugih figura. Najee su poredani u grupe ili u poredak koji obrazuje kvadrat ili krug. Na nekim od njih su ak sauvani i likovi... - Nego ta - zadovoljno graknuh ja, seajui se da je jedno od naih objanjenja postojanja grupa neobinih stena bila pretpostavka da su to nekad bile umetnike figure. - Pie da su kipovi Prosvetljenih bili toliko lepi da su se njihovoj lepoti divili i bogovi. - A ta pie o ambali... to jest, o zemlji Olmo-Longren? - Pie mnogo ta, ali nisam uspeo da proitam - ja sam jo mlad. - A ta pie o Carstvu Mrtvih? - I o tome pie mnogo ta, ali takoe nisam uspeo da proitam. Ali... znam da nedaleko odavde postoji peina koju je prethodni uvar smatrao, jednim od ulaza u Carstvo Mrtvih. - I mi moemo da tamo poemo? - sa nevericom sam nabrao obrve. - Da... eno je tamo.

Biblioteka meu stenama

Nakon nekoliko stotina metara pentranja po padini sa krupnim kamenjem, monah nas je doveo do nevelike peine. - Ovde treba malo posedeti, odmoriti se i poeti da se razmilja samo o dobrom; najbolje - o venom. U peinu ne treba ulaziti sa loim mislima, peini se to nee svideti - rekao je monah i seo na kamen. I mi smo seli na kamenje i poeli da utimo. - Ti, Sergeju Anatoleviu, misli o dobrom? - kroz nekoliko minuta prekide tiinu Rafael Jusupov. - Da, o dobrom. A vi Rafaele Gajazoviu? - Isto o neem dobrom... Kroz nekoliko minuta monah je ustao i poveo nas u peinu. Na nae uenje, peina se pokazala kao omalena jama. - Sumnjam da bi ova jama mogla da bude ulaz u Carstvo Mrtvih - nezadovoljno sam rekao. - A ipak je tako! - osmehnuo se monah. - Ulaz je eno tamo gde se na svetlosti lampe vidi uski prorez-.Obuzet instinktom istraivaa, uvukao sam se u tu pukotinu, s mukom provlaei telo. Pokazalo se da je to uski prolaz cik-cak oblika veoma neugodan za kretanje, a kamenje koje me je okruivalo bilo je mokro i klizavo. Uskoro se pukotina potpuno suzila. Pred sobom, gotovo, na nivou tla, video sam otvor. Sagnuo sam se i primakao. < - efe, moda da se ne primie toliko otvoru? Meni se neto kae da ne treba - zauo sam glas Ravila, koji se provlaio iza mene sa video-kamerom - Ma kako da ne! - odgovorio sam nervozno, razljuen time to jedan od pretpostavljenih ulaza u Carstvo Mrtvih nije ogromna lepa peina sa tipinom psihoenergetskom barijerom, ve nekakva siva mrana jama. Otvor je bio veliine oveije glave. Hrabro sam proturio kroz njega ruku sa lampom i potpuno se nagnuvi, pokuao 127

Jo jedna samadi-peina

U PREDE LIMA AMBALE da vidim bilo ta u tom otvoru. Glava mi je zapela za nekakav ispust, kima mi je pritiskala otar kamen, ne dajui mi da primaknem lice otvoru. Odjednom sam osetio kako mi uz ruku idu trnci i da ona poinje da se koi. Umalo da nisam ispustio lampu. Trgao sam ruku, nakon ega je obamrlost polako prola. Tada sam, radi eksperimenta, gurnuo u otvor drugu ruku, sada bez lampe - obamrlost je nastupila gotovo smesta. - Ravile, ruka u otvoru obamire - promrmljao sam - Dobro je to nisam mogao da proturim glavu, jer bi mi mozak obamro! Uznemirenost me je polako prolazila, ali ju je zamenio nekakav neshvatljivi strah. Sa naporom sam se okrenuo u uskom prolazu i vratio se nazad. Dnevna svetlost mi je izgledala kao neizmerno blago. - A zato ruka koja se gurne u otvor obamire? - upitao sam monaha. - Zato to Vi, dragi naunice, niste mislili samo o dobrom i venom. Peini se to nije svidelo - odgovorio je on. - Oseaj obamrlosti izazivaju tantrike sile Kajlaa? - Da. One tite peinu. Ali, Mrtvi upravljaju tantrikim silama. - Ima li tu mnogo Mrtvih? - Mnogo, veoma mnogo. Tamo je itavo Carstvo Mrtvih kao da se to samo po sebi podrazumeva rekao je monah. - Recite mi, dragi monae, da li je ulaz u peinu nainjen vetaki? - Pre mnogo godina u peini je dolo do obruavanja koje je prekrilo deo ulaza. Tada su monasi reili da zazidaju itav ulaz, da ljudi koji ulaze u peinu ne bi umirali. Ostavili su samo mali otvor - objasnio je monah. - A od ega su ljudi umirali? Telo bi im potpuno obamrlo? - Da, ljudi bi prestali da oseaju svoje telo, a potom bi telo prestalo da ih slua. 128

Smesta su mi na um pale samadi-pene koje smo susretali tokom ekspedicije. U svima njima delovale su nekakve udne sile, to jest, delovala je takozvana psihoenergetska barijera koja ne doputa oveku da ue u te tajne peine. Interesantno je to to su te sile, koje na Istoku nazivaju tantrikim, u raznim peinama imale razliito delovanje na oveka: u prvoj peini osealo se smenjivanje oseanja, koja su se sastojala od straha, nezadovoljstva, glavobolje i slabosti, u drugoj - peina se ponaala kao energetski vampir, kao da je isisavala" oveka, u treoj (peina Harati) - tantrike sile su oslepljivale oveka, i na kraju, u etvrtoj peini, to jest ovde, na Tibetu, tantrike sile izazivale su oseaj obamrlosti. Takoe sam se setio da je jedna od samadi-peina na Himalajima - ona koja je energetski isisavala" oveka3 - bila takoe zazidana kamenjem nedaleko od ulaza i tamo je takoe bio ostavljen mali otvor. Tada, na Himalajima, ve sam shvatao da ljudi koji se nalaze u stanju samokonzervacije (samadi) mogu da oive i da mogu potraiti izlaz na povrinu. Seam se da'me je zbunjivala izgradnja kamene pregrade, ali od monaha na to nisam dobio nikakav razuman odgovor, osim fraze - kamen za njih nije prepreka". Zato sam i tibetanskog monaha upitao o tome.

Tibetanski monah je dugo mislio i tiho rekao: - Meni su priali da je pre mnogo, mnogo godina u tom manastiru iveo monah koji je umeo da razgovara sa mrtvima... - Sa mrtvima iz Carstva Mrtvih? -Da. - A o emu u Bili? priali? - Oni su priali o tome - nabrao je obrve monah, seajui se, oigledno, prie koju je uo - kako ljudi koji su nastradali ovde na ulazu u ovu peinu, to jest, koji su umrli ovde... to jest, ostali
3 Uzgred, ovo je potvreno prouavanjem ovekove aure pomou aparata Korotkova, koji koristi Kirlijanov efekat.

Pravi mrtvi

129

U PREDE LIMA AMBALE mrtvi, nisu pravi Mrtvi. Pravi Mrtvi su tamo - u dubini. Pravi Mrtvi ne bi hteli da ljudi, koji iz strasne elje da se pridrue Carstvu Mrtvih, postanu neto to nisu pravi Mrtvi. - Zato su pravi Mrtvi zapovedili da se peina zazida? - Da, sam taj monah, koji je iveo pre mnogo godina i umeo da razgovara sa Mrtvima, okupio je monahe i zatraio da pregrade tu peinu. I mi periodino obnavljamo tu pregradu. - Da li je taj stari monah govorio o mrtvima u smislu kamen za njih nije prepreka"? - upitao sam, seajui se da se u prethodnim fazama ekspedicije ta fraza esto upotrebljevala to se tie samadi-peina. - Ne znam, moda je govorio, a moda i nije - odgovorio je monah. - Ali znam da Mrtvi mogu da nam narede da uklonimo tu pregradu, a da mogu i sami da je uklone. - Znate li neto o samadiju, to jest, samokonzerviranju tela? - Sluao sam o tome, ali slabo ta znam. - Da li je Carstvo Mrtvih - carstvo ljudi u stanju samadija? - Ne mogu da kaem, ali sam ubeen da je Carstvo Mrtvih ivo - ubeeno ree monah. - A takoe znam i da je Carstvo Mrtvih jae od nas. - Meni izgleda da Carstvo Mrtvih predvodi ovek, ije je mrtvo" telo ogromno - hitro sam pogledao monaha, pretpostavljajui da i ovde moda postoji drevni ovek tipa legendarnog Haratija. - Zato Vi tako mislite? - upitao je monah. - Tako mi se kae. - Tamo, u Carstvu Mrtvih, postoji car, ali njegovo ime nemam pravo da pominjem. - Da li je njegovo telo veliko? - Ne znam. Zautali smo. Ustao sam sa kamena, govorei - vrlo zanimIj ivo, vrlo zanimlj ivo...".' 130

Biblioteka meu stenama - Ovde postoji jo jedan izvor. Pria se da voda, koja iz njega izvire, tee iz Carstva Mrtvih - iznenada ree monah. - Gde?! - Evo ovde, iza stene!

Doli smo do izvora. Naizgled je to bio obini planinski izvor, kakvih ima mnogo na Tibetu. - Voda iz tog izvora naziva se Vodom Dugovenosti - pokazao je monah kaiprstom. - Dakle, ako neko pije vodu iz tog izvora, on e iveti dugo? - postavio sam prirodno pitanje. - Pa... - zbunio se monah. - Recite - upleo se u razgovor Rafael Jusupov - da li su monasi koji su slubovali u ovom manastiru iveli due od driigih ljudi? - Ne, ne due, ak ponekad i krae. - Pa emu onda naziv voda dugovenosti"? - nije se smirivao Jusupov. - Rekao sam da taj izvor istie iz onog mesta u podzemlju gde se nalazi Carstvo Mrtvih - sasvim se zbunio monah, - Pa ta? - Pa to da ovek koji pije tu vodu moe da se pridrui Carstvu Mrtvih. A mrtvi ive" veoma, veoma dugo. - Hiljade i milione godina? - uskliknuo sam ja, znajui iz pria lama da ljudi koji uu u stanje samadija mogu da proive hiljade i miliona godine ouvavi svoje telo u konzervisanom stanju. - Ja ne znam koliko godina mogu da ive" Mrtvi, ali znam da mogu veoma dugo 131

Voda Dugovenosti

U PREDE LIMA AMBALE - odgovorio je monah. - I ja sam pio vodu dugovenosti, i ja hou da se pridruim Carstvu Mrtvih. - A kako vi zamiljate proceduru kojom se postaje pravi Mrtvi? - ispitivaki je pogledao monaha Rafael Jusupov. - Dakle, kako ete postati Mrtav? - To je opisano u drevnim knjigama. Doi e vreme kada u to proitati - prozborio je monah. U tom trenutku sam se prisetio nae potrage za mrtvom" i ivom" vodom u naoj treoj himalajskoj ekspediciji, kada smo iz sasvim ozbiljnih religioznih izvora uspeli da shvatimo da jogiji, koji nastoje da uu u stanje samadija, obavezno piju vodu iz posebnih izvora (mrtvu" vodu?), a da bi neki jogi izaao iz samadija, njega treba da okrepi druga osoba i napoji ga drugom posebnom vrstom vode (iva" voda?). ak smo i uspeli da naemo te izvore,i donesemo vodu na laboratorijska ispitivanja; nakon ispitivanja smo se udili tome to se delovanje te dve vrste vode na elijske kulture pokazalo kao dijametralno suprotno. - Verovatno da ovde tee mrtva voda", to jest voda koja omoguava ovekovom telu da ue u stanje samadija, kada telo izgleda kao mrtvo - pomislio sam i zamislio kako u Carstvu Mrtvih, verovatno, takoe tee ista takva voda - voda koja je prirodna za udno podzemno Carstvo, u kome u nepominom stanju sede hiljade i hiljade ljudskih tela raznih rasa i civilizacija, a njihovi Duhovi vode dug, veoma dug i divan lebdei ivot, pun utisaka i zbivanja, ivot na iji znaaj ukazuje injenica da su krugu Mrtvih mogli da pristupe samo najbolji sinovi i keri zemaljskih ljudskih rasa, koji su i na povrini zemlje umeli da ive sa istom duom.

Uzeli smo uzorak vode dugovenosti i sa monahom poli nazad ka manastiru. Prisetivi se da razgovor u okolini manastira moe da narui mir" drevnih knjiga, zaustavio sam monaha na oko 250-300 metara od manastira da ga priupitam jo neto. 132

Mrtvi uvaju drevna znanja

Biblioteka meu stenama - Koliko su stare drevne knjige? - upitao sam ga. - Dve hiljade godina. One su napisane na papirusu, a ne na hartiji. Prethodni uvar knjiga je govorio da su ih pre 2000 godina prepisali iz jo starijih knjiga. - Kaite, dragi monae - nainio sam znaajnu pauzu - da nisu te knjige prepisivane sa starih zlatnih ploa, na kojima se uvaju glavna znanja starih naroda? - Sa zlatnih ploa? - monah me pogleda u oi, takoe zastavi. - Za to ne znam. - Da li ste nekad videli statuu oveka koji ita? - usredsreeno sam ga gledao u oi. , - Ja... mnogo puta sam se trudio da je vidim, iao sam na mesto odakle se ona vidi, ali.nijednom nisam video tu legendarnu statuu - uvek je bila sakrivena oblacima. - Znate li da se ispod statue oveka koji ita uvaju glavne zlatne ploe? - kao da sve znam, postavio sam provokativno pitanje, mada, naravno, ni sam uto nisam bio ubeen. Monah me je usredsreeno posmatrao i osmehnuo se. - Niko ne moe da doe do tih zlatnih ploa - ree on. - Zato? - uva ih Carstvo Mrtvih - Kako ono to ini? Monah nije odgovorio na moje pitanje. Bilo mi je potpuno jasno da teko da je iko ikada prepisao u knjige glavna znanja drevnih civilizacija, u koja su spadale i magine formule, i to zato da ne bi dopala u ruke podlih i vlastoljubivih ljudi; ali mi je neto ipak govorilo da su izvor znanja koja su zapisana u ovim svetim knjigama upravo zlatne ploe Sambale. 133

U PREDELIMA AMBALE

- A zato je manastir sazidan na tako nezgodnom mestu - na padini planine, usred kamenja? - zaulo se pitanje Seliverstova. - Ovo mesto nije sluajno izabrano - monah je s ljubavlju pogledao svoj manastir - stare knjige moraju se uvati pored ulaza u Carstvo Mrtvih... pored vode dugovenosti... i... -I ta? - Pa... drevne knjige moraju da se uvaju na onom mestu odakle istovremeno mogu da se vide dva najsvetija monumenta mandale kala akre - Gonpo-Pang i Dom Srenog Kamena - ti spomenici daju knjigama dug ivot. Na te monahove rei meni sinu misao da (ko zna?) ti monumenti mogu da izmene karakteristike vremena i da mandala kala akre i jeste mandala vremena. I nikako ne bi trebalo iskljuiti mogunost da i samo vreme jeste nezamislivo sloena, a moda i najsloenija energetska supstanca, koja je u stanju da po izboru uspostavi individualne karakteristike toka ivota odreenog oveka, odreene elije, pa ak i odreenog predmeta; a imao sam potpuno pouzdana svedoanstva o postojanju oveka koji ivi ve 300 godina, i mnoga druga koja se ne uklapaju u obinu

Monument omoguuje knjigama dug ivot

Na prvi pogled manastir se nalazio na nepogodnom i nepristupanom mestu 134

Biblioteka meu stenama

Ova dva monumenta obezbeuju drevnim knjigama dug ivot ljudsku logiku. I ko bi mogao da kae da izraz monument obezbeuje knjigama dug ivot" predstavlja puku fantaziju? - Pokaite nam gde su ta dva monumenta - zamolio je Siliverstov. - Evo ih uzdiu se pred nama. Eno tamo - monah pokaza na latinoameriki" monument, po imenu Gonpo-Pang koji se odavde nije ba dobro prepoznavao - a eno tamo iza toga monumenta onaj objekat koji lii na uglaanu pravouganu stenu i naziva se Dom Srenog Kamena. Jo jednom sam pogledao nama ve dabro poznati monument Gonpo-Pang koji smo nazvali latinoamerikim" i zaudio se kako iz ovog rakursa on izgleda drugaije; litica je sakrila figure, a oblik spomenika je dobio drugaije crte. - O kako sloenu konstrukciju je imao taj spomenik - uzviknuo sam u sebi. -Ravil je poeo da snima video-kamerom ova dva spomenika i kada je okrenuo objektiv prema Domu Srenog Kamena iznenada se okrete i prekri rukama oi. - Sta ti je? - prepao sam se. 135

U PREDE LIMA AMBALE - Kada sam pogledao taj Dom kroz objektiv, oi su me otro zabolele - rekao je on. - Sad bol kao da mi je uminuo. udan bol, kao da me je neko ubo noem.

Pregledao sam Ravilove oi i nita nisam naao osim lakog crvenila usled konjuktivitisa. - udan je taj Dom Srenog Kamena - tiho je rekao monah - ponekad ne doputa ni da ga gledaju. Ali zapamtite - ne sme se prii Domu Srenog Kamena - tamo deluju posebne sile. - Koje pretvaraju ljude u starce? - upitah ja, setivi se prie lama o tom Domu i pretpostavljajui da do takvog efekta moe dovesti saeto vreme. - Nekoga Dom pretvori u starca, a nekoga ne - osmehnuo se monah - sve zavisi od samog oveka. Neko u tom kamenom domu nade veliku sreu, a neko nae naprosto smrt... kroz muke umirueg starca. Odjednom sam jasno i razgovetno, potpuno stvarno osetio znaaj ovekovih misli, pa se ak i pobojao da mi se nekakva loa misao ne pojavi u svesti; u ovom udnom Gradu Bogova, gde sam se nalazio, sve je bilo intenzivirano - i oseanja i misli i mnogo ta drugo. ak je poelo da mi postaje jasno da se ljudska misao ovde nalazi takorei na otrici noa i da lako moe prevagnuti na ovu ili onu stranu, gde se nalazi ili velika srea, ili fatalni kraj. - Srea je, verovatno, u tome da je kroz Dom mogue dospeti 136

Na Dom Srenog Kamena gledajte s ljubavlju

Biblioteka meu stenama u prekrasni podzemni svet ambale - rekao sam svoju pretpostavku, pogledavi monaha. - To ne znam, nisam jo itao - prostoduno je rekao monah. - Ali znam da na jednom od zidova Doma Srenog Kamena postoji veliki kvadratni otvor, prekriven sa unutranje strane kamenom ploom. Ima jo nekoliko malih otvora, koje je takoe mogue videti. Ali, ne sme se prii nijednom od tih otvora - ovek koji to uradi sigurno e navui na sebe teku Boiju kaznu. - Vrata ambale... zamiljeno rekoh ja. - Kada bismo znali maginu formulu, ta vrata bi se mogla i otvoriti. - Priali su mi o toj maginoj formuli. Ali, niko ne moe da je proita, niko, ukoliko to nije Boija Volja. Samo veonia, veoma malom broju ljudi Bog daje mogunost da saznaju maginu formulu kojom se ulazi u Dom Srenog Kamena i stie Velika i Vena Srea. Nakon to sam utao oko minut, upitah: - Jeste li bili u Dolini Smrti? - Ne, nisam. - Da li ste neto uli o dva kamena koja postoje u Dolini Smrti? Dakle, o onim kamenovima zajedno sa kojima ide sud Savesti Boga Smrti Jame? - Neto sam uo, ali malo znam o tome. Monah je na neko vreme utao, a potom, podigavi ruku, pokazao na monumente Gonpo-Pang i na Dom Srenog Kamena i neno, poluglasno rekao: - Svaki hodoasnik se klanja tim spomenicima. Monah je opet zautao. Nakon jednog minuta, ne podiui glavu, on ree: - Postoji jo jedan, trei spomenik, kome se hodoasnici obavezno klanjaju. On je oko 15km odavde na sever. Mi ga zovemo iljci Tela Namsum. - iljci? 137

U PREDE LIMA AMBALE - Da, iljci, to jest, planinski vrhovi. Tamo se izdiu dva pljosnata i potpuno jednaka meusobno spojena vrha. To je sveti spomenik - spomenik koji otelotvoruje mo. -Mo? - Da, mo. Monah je izvadio iz torbice sredinu hleba i poeo da ga mesi prstima. Sredina hleba se u njegovim rukama postepeno pretvorila u piramidu, a potom u kupu. - Recite, ta je to? - upitao ga je Ravil. - Sveti oblik - odgovorio je monah. Oprostili smo se sa njim. Monah je dobacio za nama: - Na Dom Srenog Kamena gledajte sa ljubavlju.

138

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 8 Dom Srenog Kamena Glavno Ogledalo Vremena

Ravnomerno smo koraali padinom, pribliavajui se Domu Srenog Kamena. Iz glave mi nije izbijala misao koju je jo u Nepalu izrekao monah Anga, da nas zagonetni Harati moe odvesti tamo gde se ljudi pretvaraju u starce. Setio sam se takoe iskaza starijeg oveka" da u oblasti Doma, koji je crvene boje, deluju tantrike sile koje ljude pretvaraju u starce. A da se pretvorim u starca - oprostite - nije mi se ba htelo. Iznutra mi je neto zatreperilo, nakon ega sam ak usporio hod. U glavi mi se javila pometnja. - A da nas tajanstveni Harati, koristei se naom naunom radoznalou, ne zavede tamo gde se neminovno deava da ljudi veoma brzo stare i pretvaraju se u prah - i nenamerno pomislih. A noge su nas brzo nosile prema crvenom Domu gde... hm... deluju tantrike sile koje pretvaraju... 139

U PREDE LIMA AMBALE - Na Dom treba gledati sa ljubavlju - prolo mi je kroz glavu. Shvatao sam daje Istok, a pogotovo Tibet, a pogotovo Grad Bogova, pun zagonetki i tajni nepoznatih nama, Evropljanima, i da naa evropska navika da mislimo da sve znamo i da se oholo odnosimo prema takvim pojmovima kao to je gledati sa ljubavlju" nema opravdanja ovde, pogotovo ne u Gradu Bogova. Re greh" je tek poela da ulazi u moju svest nakon dugog niza godina ateistikog vaspitanja u komunistikoj zemlji, suprotstavljajui se elji da se nepoznato spozna pomou isto materijalistikog eksperimenta, ak i ako bi taj eksperiment imao ponosno-fatalni kraj, gde bi naunik svojom smru dokazao ispravnost ove ili one hipoteze. Ali, u mislima mi se savreno jasno ocrtavalo da bi smrt zbog radoznalosti i radi zadovoljenja radoznalosti uobraenih ljudi koji vode glavnu re u svetu sa aama viskija u rukama zaista bila greh, pogotovo to se suprotstavlja intuiciji koja uvruje i uva ivot, a koju mi Evropljani nismo navikli da sluamo... i jo, da Bog nije stvorio oveka zato da bi ga drugi pominjali u razgovorima u kojima bi priom o njegovoj naunoj smrti" ulepavali dosadnu konverzaciju o kvalitetu francuskih vina. Ono to ovek jeste - to je nesvesno napredujui princip, to jest princip koji pre svega ima intuitivni pojam o Bogu koji gaje nainio i koji ga moli da duboko veruje u udo Stvaranja, u kome daleko od toga da je sve dostupno ljudskom saznanju i na ega se ne moe naprosto gledati kao na nemogue i fantastino, zato to je ovek dete Stvaranja, a ne Tvorac. Zato detinja vera, koja uveseljava nas odrasle, nije samo odraz toga to smo mi, ljudi, stvoreni, nego je i skrivena protivtea apsolutizmu sveznajuih sedih akademika, radi ijeg uzvienog" miljenja naunici-istraivai idu ak i u smrt - smrt koja nikome nije potrebna, i koja opet nee uspeti da ukloni veo sa Venoga uda.

Koraajui polagano, zali smo iza ugla i videli crveno-uti Dom Srenog Kamena. Srce mi je zakucalo. Povrativi se, procenio sam 140

Kakav monument!

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena .

Dom Srenog Kamena (u poreenju sa razmerama Ajfelove kule - 320m), originalna fotografija visinu Doma - nije bila manja od 800 metara, to je otprilike kao tri Ajfelove kule (320m), postavljene jedna na drugu. Zid Doma koji se video odavde, sa juga, bio je savreno gladak; apsolutno vertikalan zid je negde na polovini visine Doma postajao blago nagnut, a blizu vrha je opet postajao vertikalan sa horizontalnim zaobljenjem pri vrhu. Imali smo utisak da je Dom nekad bio pokriven slojem nekakvog rastvora iji su se ostaci ouvali do dan-danas. Osim toga, izgledalo je da je gornji deo Doma bio sagraen posebno i postavljen odozgo iz vazduha - jasna horizontalna linija koja je delila gornji vertikalni od donjeg kosog dela ukazivala je na to. 141

U PREDE LIMA AMBALE - Kakav monument! - uzdahnuo je Selivestrov. - U tom sluaju ja mogu da konstatujem da Dom nipoto nije prirodna tvorevina, van svake sumnje - ovo je kolosalni spomenik iz drevnih vremena - progovorio je Rafael Jusupov. - Ovaj monument se naziva Dom Srenog Kamena - dodao je Ravil. Poeo sam da skiciram, preleui pogledom gore-dole po padini. Ali, jako sam eleo da pogledam sa bonu severozapadnu stranu Doma - tamo, mislio sam, mora da se nalaze legendarna vrata koja vode u ambalu. Prekinuo sam crtanje i pozvavi prijatelje poao napred, sve se vie i vie primiui Domu Sretnog Kamena. Gledao sam samo napred ne okreui, kao obino, glavu - i ne uzalud: zdesna se u svojoj punoj veliini, kako e se pokazati, uzdizalo Glavno Ogledalo Vremena.

Moj pogled, koji je bio prikovan za severozapadnu stranu Doma koja se postepeno otkrivala u hodu, uskoro je poeo da razaznaje da ona ima ulubljeni vrh. Iao sam, paljivo posmatrajui i najzad video ono to sam oekivao... Srce mi je bre zakucalo - na donjoj strani toga Doma nalazio se otvor u obliku zarubljenog kvadrata, zatvoren iznutra kamenom ploom. - Zar nisu ovo legendarna vrata ambale? - stegnutim glasom progovorih, austavivi se. - Jeste nekakva povr koju je neko isklesao na zidu Doma - zauo sam glas Rafaela Jusupova. - To nije povr. Kakvog smisla ima klesati povr? Ako priemo i kaemo Sezame, otvori se" dno te povri e poi unazad i videemo stepenice koje vode u ambalu. - ubeeno ree Seliverstov. Ravil je poeo da snima prizor, a ja sam se pozabavio crtanjem. Bilo je hladno. Smrznute ruke nisu me sluale. Vreme nam je, poput asovnika, bubnjalo u uima. 142

Da li su to ta vrata?

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena . - efe, nije li vreme da krenemo? Izgleda mi da sam poeo da starim - zauo sam hripavi glas Seliverstova. Zavrivi crtanje i snimanje, opet smo poli na sever kako bismo bolje razgledali severozapadnu stranu Doma. Ta strana Doma izgledala je velianstveno: ogromno konkavno (udubljeno) ogledalo sa dobro vidljivim pervazom ukazalo se isplivavi iz oblaka, a u osnovi se jasno videla kvadratna povr - upravo ona legendarna povrina koju smo smatrali vratima ambale. Stao sam i poeo da razmiljam. - Treba tokom naunih razmiljanja makar pretpostaviti ulogu i namenu Doma Srenog Kamena, treba makar pretpostaviti, makar pretpostaviti, makar postaviti hipotezu... - mrmljao sam ja. Ali, nikakve misli nisu dolazile u glavu. ak sam poeo da se ljutim, oseajui zjapeu prazninu u svom mozgu. - Dakle, zato je, radi ega, nainjena ta ogromna udubljena povr od 800 metara? - sam sebi postavih muno pitanje, nastojei da pokrenem sav potencijal svog mozga... naravno, oekujui i apat intuicije. 143

U PREDE LIMA AMBALE

Ogromno konkavno ogledalo" severozapadne strane Doma Srenog Kamena, koje je izronilo iz oblaka Ali, moj um je tmurno utao, kao da ga je uhvatila misaona paraliza, a apata intuicije nije bilo. - Konkavno (udubljeno) ogledalo, udubljeno ogledalo vremena... zar nije ba udubljene povrine koristio Nikolaj Kozirev da bi postigao,saimanje vremena i uvrstio efekat ubrzanja protoka vremena - poeo sam na kraju da manje-vie suvislo rasuujem. - Odatle sledi da je udubljena (konkavna) povr severozapadne strane Doma Srenog Kamena namenjena saimanju vremena, kako bi vreme teklo bre. Kako je pametno nainjeno! Zar se ne nalaze legendarna vrata Sambale" ba na tom delu severozapadnog zida Doma gde udubljena povr, to jest povr koja saima vreme, prelazi u ravnu povrinu koja, po logici, ne menja tok vremena. 144

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena . Odjednom sam itavim telom osetio tibetsku hladnou i zamislio da je tamo, unutar Doma Srenog Kamena, sigurno toplo i udobno, da treba samo prii kvadratnim vratima i rei arobno Sezame otvori se", pa e se ukazati stepenice koje vode nanie, u prekrasni svet Sambale, gde oveka ekaju dobri i gostoprimljivi mnogoliki ljudi, koji e ga ogrejati ga, nahraniti i raspitati se o naem ivotu na povrini Zemlje, posebno insistirajui na pitanju: Zar Dobro jo nije pobedilo Zlo?" - udno, a zato monasi i lame govore da se vratima ambale" ne sme prilaziti, da se ljudi tu pretvaraju u starce? Zar nije udubljeno ogledalo, koje saima vreme, postavljeno znatno vie, a ia konkavne povri, u kojoj efekat saetog vremena treba da bude najjai, nalazi se negde na nebu - prola mi je misao kroz glavu. - udno... Veoma udno. Ali da sam tada naprosto okrenuo glavu udesno, video bih Glavno Ogledalo Vremena, u ijoj oblasti delovanja se nalaze i vrata Sambale". Ali u tom trenutku (zapanjujue!) ja nisam okrenuo glavu udesno, nego sam pomno gledao severozapadnu stranu Doma, zapanjen veliinom njegove konstrukcije.

Skica Doma Srenog Kamen. Pogled sa zapada 145

U PREDE LIMA AMBALE Uzeo sam svesku i skicirao Dom srenog kamena iz ovog poloaja ali... ne okrenuvi ni tada glavu udesno.

Zavrivi crtanje, okrenuo sam glavu ulevo i pokuao da pogledam Dom Srenog Kamena sa severne strane. Nekakva udna kamena izboina uinila mi se interesantnom. Poao sam na sever, ne skidajui pogled sa te kamene izboine. Uskoro se preda mnom otkrila zanimljiva slika: pravo iza Doma stajala je kamena konstrukcija visine 350-400 metara koja je podseala na savijeni list hartije postavljen uspravno na ivicu. Ali, taj list" je bio nainjen od kamena, od tanke izvijene kamene ploe. Njegov kraj je bio iskrzan od starosti, ali se karakter konstrukcije video dosta jasno. - Jo jedno, dodatno ogledalo vremena - konstatovao sam injenicu - ali je u ovom sluaju stepen udubljenosti povrine znatno vei. Ko zna, moda to je povrina iskrivljenija, to vie

Zakrivljeni kameni list

Skica neobine udubljene konstrukcije (br. 123) sa severne strane Doma Srenog Kamena 146

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena .

Udubljena konstrukcija sa severne strane Doma Srenog Kamena saima vreme i to se blie nalazi fokus saetog vremena. Zanimljivo, ta bi se desilo oveku kad bi uao unutar tog udubljenog kamenog lista"? Kako bi na njega delovalo saeto vreme? Ne tvrde uzalud lame i monasi da ba ovde postoje mesta gde se ljudi pretvaraju u starce! Dok sam crtao, do mene su pristigli ostali drugovi. Ravil je doneo video-kameru i poeo da posmatra otkriveni materijal. - efe, okreni se, pogledaj ovo - ree on. - Sad u, sad u, da dovrim crte.

Kroz nekoliko minuta pogledao sam u displej video-kamere i zanemeo - preda mnom je stojalo ogromno konkavno (udubljeno) ogledalo. Bilo je oigledno da ono poinje od monumenta Gonpo-Pang i spaja se sa Domom Srenog Kamena. 147

Divovsko ogledalo

U PREDE LIMA AMBALE - Kako ga nisam video? - procedio sam ja. - Zar se nije ono, svo vreme dok smo ili, nalazilo sa moje desne strane a ja... nisam okrenuo glavu! Ja uvek, kad hou, okreem glavu! Ispalo je da i dok sam crtao Dom Srenog Kamena sa dva razliita mesta takoe nisam okrenuo glavu udesno da bih video to ogromno ogledalo. Trebalo je da samo malo okrenem glavu, a ja... nisam je okrenuo. udno! Veoma udno! - efe - ree mi Seliverstov - sea li se, monah je govorio da Dom treba gledati sa ljubavlju? Ti si, video sam, gledao Dom sa ljubavlju i ushienjem. - Da pa ta? - Pa to, to moda ogromno ogledalo takode hoe da se na njega gleda sa ljubavlju, a sva tvoja ljubav bila je upravljena samo na Dom. Eto i to ogromno ogledalo... - Seliverstov se zbunio. -ta? - Ogromno ogledalo... odvraalo ti je panju od sebe... okretalo glavu zaljubljenu u Dom na drugu stranu... moda je bilo ljubomorno. Uopte, efe, zaljubljen nita nee razumeti! - Aha... a jeste li vi videli to ogromno ogledalo? - Ja nisam- odgovori Seliverstov. - Ni ja - sloio se Rafael Jusupov. - A ja sam, kako je udno, video to ogromno ogledalo tek na video-snimku! - izbeio je oi Ravil. - Nisam snimao naslepo, nisam snimio utvaru! - Zanimljivo... - poeao sam se po zatiljku. - Dakle... odavde, to ogromno ogledalo se ne vidi, ono bi trebalo daje ostalo iza prevoja! Hajde da se vratimo nazad, da ga pogledamo oima... stvarno. Krepko smo poli po padini. - Pripremite se da gledate ogledalo s ljubavlju - zauo se glas Seliverstova. - da se ogledalo ne razljuti i ne pretvori nas u starce. Vreme - ono, izgleda mi, moe da se ljuti - posebno saeto vreme! 148

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena .

Kada smo se vratili iza prevoja, pred nama se u svoj lepoti ukazalo udubljeno kameno ogledalo" nezamislivih razmera. - Glavno Ogledalo Vremena - rekoh tiho. Svi smo stali. Neka nepojmljiva smesa ushienja i straha pritiskala je duu. Odmah sam poeo da crtam. - Zanimljivo, a da to ogledalo... hm... ne pone da utie na nas? - zabrinuo se Seliverstov. - Nikolaj Kozirev je dokazao da su konkavne povrine u stanju da saimaju vreme, a ova povrina je tako velika, tako ogromna,,da je stepen saimanja vremena verovatno toliki... - Uticae - sarkastino se osmehnuo Rafael Jusupov. A potom, zakiljivi, dodade: - Pogledaj, Sergeju Anatoleviu, fokus konkavnog Ogledala nalazi se na nebu, a mi smo u sigurnoj zoni. - A ako se saeto vreme reflektuje od oblaka i utie na nas... - namrtio se Seliverstov. 149

U PREDE LIMA AMBALE

Glavno Ogledalo Vremena (original)

Pribline razmere Glavnog Ogledala Vremena - Nije iskljueno - hladnokrvno je odvratio Rafael Jusupov. -Aha... Dobro se videlo da Glavno Ogledalo Vremena (tako smo ga i poeli nazivati) poinje od monumenta Gonpo-Pang, obrazuje sa njim prav ugao i prostire se do Doma Srenog Kamena, spajajui se sa njim opet pod pravim uglom. Visina Glavnog Ogledala iznosi oko 500-600 metara, irina - oko 1500 metara, a povrina - oko 1 kvadratni kilometar. Povrina Ogledala bila je udubljena, savreno 150

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena . glatka i izgledala je savreno vertikalna. Sa foto-aparatom i sveskom za crtanje poeo sam da se motam po breuljcima i bregovima, zadihavi se na toj visini od 5000m. Hteo sam da snimim i nacrtam detalje Glavnog OgledaKljunasta izboina la Vremena. monumenta Gonpo-Pang Postalo je jasno da od mood koje poinje numenta Gonpo-Pang ogledaGlavno Ogledalo Vremena lo poinje od jedne kljunaste izboine tog spomenika, a sa Domom Srenog Kamena se spaja na nivou prelaska njegovog nieg vertikalnog zida u nagnuti zid. U blizini mesta spajanja Ogledala sa Domom videla se i jedna pravougaona konstrukcija, koja se sastoji od dve vertikalne kamene ploe, postavljene pod pravim uglom jedna na drugu. - Sa kakvom svrhom je sve ovo bilo sazidano? Sa kakvim ciljem je obavljen ovaj kolosalni posao? Kako su stari narodi sve to uradili? - stalno sam se iznova pitao, ne nalazei odgovor. Potpuna misaona pometnja u glavi koja je pratila moje jalove napore da neto shvatim poela je da me nervira. Pored toga sam primetio da tokom tog jalovog procesa i nesvesno mrmljam sebi u bradu. - Dobro je to jo i ne razgovaram sam sa sobom! samokritino sam pomislio. Skrguui zubima, poeao sam se po potiljku, iako tamo jo nije bilo vaiju, i rekao: - Idemo, prii emo blie Ogledalu. - Da ne upadnemo u zonu saetog vremena? - Paziemo. Poli smo po padini, pribliavajui se Glavnom Ogledalu Vremena. 151

U PREDE LIMA AMBALE - Muldaev, prestani da se nervira. Ovde je bitno imati hladnokrvan um. Doavi do nekakve malene ravne povrine, stali smo. Ogromno Ogledalo kao da je visilo nad nama. Primetio sam kako Ravil, sa Ravilu, koji je posmatrao kamerom u ruci, posmatra Glavno Ogledalo Vremena, Glavno Ogledalo Vremena. svaki oblik je svedoio da se treba Sam njegov oblik izazivao diviti moi drevnih naroda je divljenje prema misaonoj moi drevnih naroda. Jo sam jednom preao pogledom itavu tu drevnu konstrukciju. U oi mi je jo jednom upala injenica sa su spomenici Gonpo-Pang i Dom Srenog Kamena nekad bili pokriveni neim nalik na malter, iji su ostaci, u obliku preostalih fleka, jasno upadali u oi. Divljenje je izazivao kvalitet tog maltera" koji je mogao da se sauva hiljadama godina... a ako smatramo da je itav Grad Bogova, po jednoj od pretpostavki, nainjen priblino pre 850.000 godina, onda... Bilo je oigledno da se na severozapadnoj udubljenoj strani Doma Srenog Kamena malter" potpuno sauvao, dajui mu crveno-riu boju, dok su na jugozapadnoj strani Doma ostali samo pojedini slojevi maltera". Glavno Ogledalo Vremena bilo je potpuno golo (sasvim je mogue da ono i nije oblagano ,,malterom") a vrh monumenta Gonpo-Pang izgledao je kao da su se sa njega oljutili zatitni slojevi maltera". Kroz dvogled se sasvim jasno videla centralna kupasta izboina na monumentu Gonpo-Pang - jasno se moglo videti da je ta kupasta izboina nainjena od jednog kamenog monolita, ali je on bio zaliven nekakvim rastvorom" iji su se ostaci do dan-danas sauvali u osnovi kupe. 152

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena . - Zanimljivo, kako su to stari narodi malterisali" monumente? Na takvim visinama skele se ne mogu napraviti, a da se to uradi visei sa konopca koji ide sa prozora ne moe se - zato to ovde prozora nema! Kako su to oni radili, da nisu leteli? - mislio sam. Sticali smo utisak daje Kljunasti ispust monumenta sredinja kupasta izboina Gonpo-Pang, od koga je poinjalo monumenta Gonpo-Pang bila Glavno Ogledalo Vremena, na prvi pogled nije izgledao prekriven zalivena nekakvim ratvorom nikakvim malterom", ali prilikom podrobnog razgledanja dvogledom bili su vidljivi ostaci maltera". - Ali, zato stalno mislim o tom malteru - odjednom sam se naljutio na samog sebe. - Nema nieg posebnog u tome to su drevni spomenici bili prekriveni slojem maltera". Treba odgovoriti na pitanja kao to je - emu je sluio taj kljunasti ispust? Kakva je

Ouvani malter" na spomeniku Gonpo-Pang 153

U PREDE LIMA AMBALE uloga centralnog kupastog uzvienja? emu je sluio monument Gonpo-Pang? emu je sluilo Glavno Ogledalo Vremena?... Kakva je bila uloga Grada Bogova? - to bi moglo biti, moglo bi biti... Pognuo sam glavu, shvatajui da moj slabi trodimenzionalni um ne moe da odgovori na ta pitanja. Tada mi se zbog neega od te, ne ba ohrabrujue misli, seanje vratilo na davno zaboravljenu jednostavnu deiju radoznalost, kad dete, briui nos koji curi, zaviruje u motor oevog automobila i nita ne razume, ali sa vedrinom u dui shvata da e jednom kad poraste lepe rei karburator" ili razvodna kapa" za njega dobiti smisao. Jo jednom sam se osvrnuo na Glavno Ogledalo Vremena i iznenada sam za sebe zapevao refren poznate pesme ansambla Ljube": O vreme, vreme, vremence Badava mi ivot ne proe Tramvaj iu petice" U eremuke4 vozi me. Javila mi se velika elja da jo jednom otpevam taj refren, i to naglas, i to u Gradu Bogova. I to jo ovde - pred Glavnim Ogledalom Vremena! Okrenuo sam se prema drugovima, otvorivi usta koliko sam mogao, sa usnama pobelelim od hladnoe, i zapevao: O vreme, vreme, vremence Badava mi ivot ne proe Tramvajiu petice" U eremuke vozi me. - Ti, efe, gleda na fenomen vremena kao Nikolaj Rastorguev - primerio je Seliverstov, koji se dobro razumeo u savremenu rusku estradu. Olakavi duu, seo sam na hladni kamen, dohvatio svesku i navukavi platnene rukavice pokuao da zapiem misli, ak i smene, koje mi se jave ovde - pred Glavnim Ogledalom Vremena. ekao sam da mi se pojave misli.
4 eremuke - poznato moskovsko mesto za zabavu, prim. prev.

154

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena .

Postepeno su mi se misli usredsredile na injenicu da efekat saimanja vremena koji se pojavio u eksperimentima Nikolaja Kozireva nije naprosto efekat ubrzanog proticanja vremena; saeti karakter vremena, oigledno, predstavlja nekakvo posebno stanje vremena, kada dolazi do savreno nepoznatih efekata. Ali kakvih? Na osnovu radova Nikolaja Aleksandrovia Kozireva sam znao da je on vreme zamiljao kao jedan poseban oblik energije koji proima sve to postoji u svemiru. Iz radova njegovih nastavljaa Vlaila Petrovia Kaznaejeva i Aleksandra Vasiljevia Trofimova bilo mi je poznato da saete energije vremena uz pomo konkavnih (udubljenih povrina) izazivaju kod subjekata-ispitanika identine halucinacije: ti ljudi bi videli letelice tipa NLO i elemente ivota nekog tueg sveta. Sta su to, za ime sveta, videli ti subjekti u uslovima saetog vremena? Odgovor na to pitanje nametao se sam po sebi - subjekti-ispitanici u uslovima saetog vremena najverovatnije su videli elemente ivota paralelnih svetova. Tu sam se setio da mi je Bonpo-lama priao da u oblasti svete planine Kajla postoje posebna mesta na kojima ovek, kao u ogledalu, vidi paralelne svetove i da ak moe da vidi ivot u zemlji Omolongren (Sambala). Ali on je takoe primetio da obian ovek ne moe da doe do tog mesta, jer bi se pretvorio u pepeo, i da su samo veliki ljudi" mogli da to uine, a da u dananje vreme samo veoma retki posebni ljudi mogu bez tete po svoje zdravlje da uu u tu zonu i dive se ivotu prekrasne zemlje Omolongren ili paralelnih svetova. Podigao sam glavu, jo jednom pogledavi na divovsku konstrukciju koju ine Dom Srenog Kamena, Glavno Ogledalo Vremena i monument Gonpo-Pang i smesta jasno shvatio da su drevni narodi sagradili ovo mesto ne samo radi razmiljanja, nego i radi ulaska u paralelne svetove. Ogromno Glavno Ogledalo Vremena sigurno toliko saima energiju vremena da ovo supersaeto vreme dobija novi kvalitet - ono na neki nain 155

Pod pritiskom saetog vremena

U PREDE LIMA AMBALE utie na prostor i prevodi oveka u drugu prostornu dimenziju, ne samo tako to ga istiskuje iz njegovog sopstvenog trodimenzionalnog prostora, nego i menja sve supstance njegovog tela dajui im svojstva supstance koja odgovara paralelnom svetu. Supersaeto vreme se ne ponaa kao obino vreme, koja odbrojava sekunde, minute, asove i godine, supersaeto vreme se ponaa kao tvorac u stanju stvaralakog impulsa, koji koristi sve osobine i sve mogunosti mislee supstance koja se naziva Vreme. Ne pie se uzalud u spisima istonih religija da Bog upravlja prevashodno dvema tvorakim supstancama - Prostorom i Vremenom. I ne smatra tek tako savremena fizika da materija predstavlja zakrivljeni prostor u kome je vreme zaustavljeno, a da je energija takoe zakrivljeni prostor, ali u kome vreme tee. Prostor i vreme, kao to znamo, zaista predstavljaju osnov ustrojstva sveta, pa su zato oni - Prostor i Vreme - neverovatno sloeni kako pojedinano, tako i u svom Bogom odreenom jedinstvu, a ta sloenost, koja se sastoji iz genijalno jednostavnih cigli", uspinje se ka samom Tvorcu.

Glavno Ogledalo Vremena Mesto ulaska u paralelne svetove 156

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena . - Supersaeto vreme je posebno vreme, posebna vremenska osa, koja prolazi kroz sva Vremena i spaja u jedno sva Vremena svih paralelnih svetova - proaputao sam. - Kod lame Anagirike Govinde jednostavno pie da kroz Svetu planinu Kajla prolazi osa koja spaja paralelne svetove - mogue je da je to osa saetog vremena. Drevni narodi, genijalni drevni narodi, znali su za to i nainili Glavno Ogledalo Vremena zamislivi ga tako da bi se saeto vreme uskladilo sa Jednim Stoernim Vremenom, zahvaljujui kome ovek moe da putuje po raznim svetovima - saeto vreme e ga nositi, kao na krilima. Na kraju sam se smrzao i spakovavi svesku u koju sam pisao zapaanja, ustao i poeo da napregnuto posmatram Glavno Ogledalo Vremena. ivo sam zamislio kako su drevni narodi zidanjem ove konstrukcije stekli mogunost da ovek ue u Jedno Stoerno Vreme, a kroz njega - mogunost da putuje po paralelnim svetovima. Ipak me je uznemiravala jedna protivrenost. Zato na mestu prelaska u paralelne svetove, koje su drevni narodi projektovali u obliku Glavnog Ogledala Vremena, po tvrenju lama, telo moe da ubrzano ostari? - Kako to? Kako to? - mislio sam ja. I smesta sam lako shvatio jednostavnu stvar - saeto vreme, tim pre to ima gustinu" Jednog Stoernog Vremena, istiskuje iz oveka negativnu energiju, odnosno Zlo; ako je ovek kristalno ist i neoptereen Zlom, saeto vreme nee pogubno delovati na njega i nosie ga po raznim svetovima, ali ako je ovek prepun Zla, to zlo e, pod pritiskom saetog vremena, poeti da izlazi iz oveka, smeuravajui svojom stranom energijom iva tkiva pa ak ih i pretvarajui u pepeo. Ko zna, moda iskusni amani i iscelitelji umeju da samu vreme svoje psihike energije i pomou njega isteruju iz oveka zli princip koji stvara bolesti, princip ije se izbacivanje, kao to je poznato, izvodi pomou patnji. Svima nam je dobro poznato da ljudi, koji u svoju duu 157

U PREDE LIMA AMBALE puste avololikog Zelenog zmaja", prilikom oslobaanja od njega stare - zeleno zlo" koje se izbacuje uspeva da deluje na oveka stvarajui veliku koliinu bora i inei lice bledim i nateklim. ovek je Boije stvorenje, a zli princip koji ue u njega mu je stran, i slui svom gazdi - Demonu, a ne Bogu, koji je sa Demonom u venom ratu. - Samo za ljude sa istom Duom je nainjena ta konstrukcija koja saima vreme - pomislio sam. Samo je oni mogu koristiti, a ne mi... Iz seanja mi je isplivao razgovor sa Bonpo-lamom, kada sam razmiljao o zagonetnom mehanizmu prelaska trodimenzionalnog ljudskog tela u etvorodimenzionalno i nikako nisam mogao da naem nimalo zadovoljavajue objanjenje za to. Seao sam se da mije Bonpo-lama odgovorio da ovek nikad ne moe da potpuno razume zamisao Tvorca. Ali, jednu zamisao sam ja, reklo bi se, shvatio - Saeto Vreme moe pripasti samo oveku sa istom Duom i u paralelni svet moe ui samo ovek sa istom Duom. Opet sam uzeo iz ranca svesku da bih neto zabeleio. Prelistavi je, video sam mnotvo piramidalnih konstrukcija koje sam u njoj nacrtao. - A zar se piramide ne smatraju kolektorima, to jest skupljaima" suptilnih energija. itava zona Grada Bogova je zona koncentrisanih nama nepoznatih energija, raunajui i istu energiju Vremena - primetio sam za sebe. Protrljao sam promrzle ruke u rukavicama i zamislio Vreme kao ivo bie - ono mi se pokazalo kao blisko, milo i paperjasto. U glavi su mi se opet poele pojavljivati rei poznate pesme: O vreme, vreme, vremence, ivot mi uzalud ne proe. Tramvaj iu petice" Vozi me u eremuke. 158

Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena .

A potom sam, ne obraajui panju na hladnou, poeo da razmiljam kako u ljudskom telu, oigledno, vreme tee razliito: svaka elija, svaki organ, ima svoje vreme koje je izraunao i ustanovio Tvorac. ak sam doao do zakljuka da ovekposeduje vremensko telo" - nevidljivo telo koje se sastoji od energije vremena. U tom trenutku, kada mi je planinska hladnoa konano dodijala, nisam znao da e nas dalja analiza podataka koje smo sakupili ovde, u Gradu Bogova, dovesti do uverenja da vremensko telo" postoji u stvarnosti i ga je ak mogue i indirektno prouavati; jezgro vremenskog tela" je ljudsko oko. Ali o tome emo, dragi itaoci, podrobnije govoriti u narednom tomu ove knjige. - Momci! - rekoh drugovima, pokazavi na Glavno Ogledalo Vremena. - Ako poemo tamo, u trenutku emo ispariti, a ovek sa istom Duom naprosto e postati nevidljiv, preavi u paralelni svet. Promislivi jo minut, dodao sam: - Verovatno, odande ovamo dolaze letei tanjiri", koji koriste saeto vreme Glavnog Ogledala da bi ulazili i izlazili u paralelne svetove. 159

U PREDE LIMA AMBALE U tom trenutku jo nisam imao pojma da se Boija genijalnost sastoji u tome to On uvek i sve pravi sa dvostrukom svrhom, i da piloti iz paralelnog sveta koriste za prelazak u drugi svet neto drugo, a to je ogromno oko Anela. Ali o tome, kao to sam vam ve obeao, govoriemo u sledeoj knjizi. - Pogledajte me! - zauo se glas Seliverstova. Upiljili smo se u njega. - Da nisam ostario? - zabrinuto je upitao.. - Ne izgleda da jesi... neubeeno smo odgovorili. Zamolio sam Seliverstova i Rafaela Jusupova da siu sa brega, doteraju nae jakove i pomognu da postavimo logor. Sergej Anatolevi je krenuo niz padinu ne osvrui se na Rafaela Gajazovia koji je zaostajao. A ja i Ravil smo resili da proemo na sever, penjui se navie po padini, da bismo izbliza razgledali vrata ambale". Pogledao sam Dom Srenog Kamena, pogledom naao na njemu povrinu vrata" i pokuao da odredim njihov odnos prema Glavnom Ogledalu Vremena - bilo je sasvim jasno da su vrata" u zoni delovanja Ogledala. - Onaj ko prie vratima ambale" dospee pod udar saetog vremena. Samo pomou ispita vremenom mogue je ui u Sambalu - pomislio sam. Iz nizine se uo nekakav glas. Okrenuo sam se. Selivestrov, silazei po kamenitoj padini, pevao je: O vreme, vreme, vremence, ivot mi uzalud ne proe. Tramvajiu petice" Vozi me u eremuke. 160

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. : Dava Teniing, erpas

Glava 9 Ulaz u ambalu

Pentrajui se po padini, Ravil i ja smo ili ka vratima Sambale". Stalno sam posmatrao nii nivo Glavnog Ogledala Vremena, nastojei da ne dospem u zonu njegovog dejstva - bilo mi je savreno jasno da u naem grenom svetu Ravil i ja nismo mogli da ostanemo kristalno isti i to me je rastuivalo. A tako sam eleo da proem makar po rubu saetog vremena, tako blizu da bi se, ako pruimo ruku, ono moglo osetiti! Ali, instinkt samoodranja nije mi davao da to uinim i kao da je govorio, aputao: ti, koji si roen da bude sve u svemu trodimenzionalni ovek jo nisi evoluciono sazreo za ulazak u Jedno Stoerno Vreme, ali ti lino, iskreno rekavi, nisi za to kriv - naprosto ogromna koliina zlih misli koje borave u naem zemaljskom trodimenzionalnom prostoru hrane tvoju Duu negativnom ili zlom energijom, uprkos tome to im se suprotstavlja, ne elei da postane kao drugi - pohlepan, zavidan i koristoljubiv - kako ne bi i na samrtnoj postelji mislio o sefu sa novcem (koji ti vie ne treba) kao o glavnom dostignuu svoga ivota. 161

U PREDE LIMA AMBALE

Od napornog hodanja po kamenju, kao i od stalnog napora da se, grean, ne naem u zoni saetog vremena, poeo sam da posustajem. Setio sam se rei Seliverstova o tome daje mogue lebdeti... ali ja nisam umeo da lebdim. - Evo odavde se dobro vide vrata ambale". Blie mi greni ne bi trebalo da prilazimo - promuklo sam rekao, hvatajui dah. - Da snimam?- takoe hripavo upita Ravi.

- Da, ali glavno je - razmiljati. U glavi mi se javila misao, koja je nastala jo pre ekspedicije, tamo u dalekoj Rusiji - da emo mi, romantini ufski naunici, moda zaista nai vrata koja vode u podzemni Svet, gde su nakon Sveopteg Potopa mnogoliki stanovnici ambale klonirali novog oveka, koji je bio sposoban da preivi u izmenjenim uslovima ivota na Zemlji - to jest, klonirali su mene i vas. I eto, ta vrata" su bila pred nama! Vrata" su bila ogromna - minimum 200x250 metara i odavde, pomalo iskosa, izgledala su romboidna. Dobro se videlo da je u zidu Doma Srenog Kamena bila izrezbarena udubina dubine oko... trideset metara, 162

Ulaz" u ambalu?

Ulaz u ambalu iji je zadnji deo bila prilino ravna kamena ploa. Povrina te ploe razlikovala se od zidova Dima: ako je zid Doma bio pokriven malterom" (to se veoma dobro videlo), onda je povrina te ploe, kako je izgledalo, nosila na sebi tragove obrade kamenog monolita. A nad tim vratima", uzdiui se ka nebu, gordo se uzdizao Dom Srenoga Kamena. Obratio sam panju na pesak" koji kao da je bio nasut du itave osnove Doma; liio je na vodeni talog i nije bio karakteristian za ovdanje planine (planine Venog Kontinenta" nikad nisu bile pod vodom!) Pokuao sam da odgonetnem odakle potie taj pesak, nalik na morske sedimente, ali nisam mogao. Nisam znao da e nam sutra Bog poslati odgovor odakle ti pseudomorski peskovi" na ovom mestu. Mokra lea poela su da mi se smrzavaju. Savio sam se unazad, da bih odvojio mokar hladan ve od tela. U mislima mi se pojavio oblik stupe, nazvane vrata ambale", koju smo videli relativno skoro, na polasku ka svetoj planini Kajla. Setio sam se reci vodia Tatua da ta stupa simbolizuje ogromna kamena vrata koja se otvaraju onima koji znaju maginu formulu i koje propusti sreni kamen". - Nas sreni" kamen nee propustiti; u boljem sluaju^ intuitivno e nam rei: Ne idite!", a u gorem sluaju pretvorie nas u pepeo saetim vremenom, ili e nas, moda, isterujui na roeni" zli princip iz nas tako prodrmati i iscediti svaku nau eliju da e nas osuditi na preranu starost sa mukama bliskog kraja u bolovima. Mi smo roeni grenici... zasad - pomislio sam. i _

A iz te jasne misli koja mi se javila proizala je jo jedna udna misao o tome da meu nama, trodimenzionalnim savremenim ljudima, nema, ili gotovo nema, ljudi sa istom Duom - Duom takvog stepena istote koja dozvoljava oveku da se uzdigne na drugi kvalitativni nivo, kada ovekova psihika energija postaje 163

ista dua

U PREDE LIMA AMBALE efikasno orue u rukama koje nisu optereene zlim mislima uma i omoguava da se u stvarnosti ostvare ona uda o kojima smo od detinjstva sluali u bajkama i legendama. Ljudi sa zaista Cistom Duom najverovatnije dolaze u na greni svet iz prekrasne i iste ambale, gde su se istorijski i evoluciono okupljali najbolji od najboljih ljudi svih zemaljskih Korenskih Rasa. A Najbolji od Najboljih, ili oni koji su imali najvie dobrote, izabrani za ivot u ambali, podvrgavaju se u tom udesnom i neznanom svetu jo i dopunskom proienju, postajui lanovi drutva u kome uopte nema zla. Kad ponu da ive u ambali, oni oseaju da je svaka njihova elija, svaki molekul osloboen pritiska negativne energije i da postaje ist, nakon ega bivi (Najbolji!) zemaljski ovek osea daje postao sasvim drugaiji - on je postao boanski ovek, ili ovek od Boga, poto je iz njegove due u potpunosti izala suparnika avolska energija ije je prisustvo dotle bilo odreeno ustrojstvom oveka kao samorazvijajueg principa, kome je borba Dobra i Zla bila predviena kao podsticaj koji vodi beskrajnom i Bogom zapoveenom napretku. Taj ovek (Najbolji!) poinje da shvata da se u ambali taj zakon, koji se naziva jedinstvom i borbom Dobra i Zla, menja i da umesto njega dolazi drugi zakon, zakon Ciste Due, kada pokretaka borba Dobra protiv Zla vie nije neophodna, zato to se u ljudskoj dui zauvek uvruje drugi kriterijum - kriterijum boanskog poimanja ivota. Kad ovek postane svestan sebe kao estice neprekidno napredujueg i uslonjavajueg sveta u kome je predodreen svetlou obasjan put uspona ka samom Tvorcu, on ne moe da ne napreduje i nema prava da ne napreduje. Pa i sam Tvorac neprekidno ide putem napretka, stvarajui razne svetove i osvajajui u i kroz nae ivote jo neosvojeno i jo uspavano trodimenzionalno prostranstvo, da bi i relativno primitivne trodimenzionalne ljude uzdigao na novi nivo - nivo Ciste Due, koja se sa tog nivoa moe prikljuiti nivou svetova istote isvetlosti. 164

Ulaz u ambalu Pognuo sam svoju trodimenzionalnu glavu i pomalo se rastuio, ali ne previe, ne bolno - shvatao sam da su meni, trodimenzionalnom oveku, ostali snovi, najlepi ruiasti snovi, koji se usele u naa srca u vreme bezbrinog detinjstva; ali da bismo ih ostvarili, potrebni su mnogi i mnogi ivoti sa beskrajnim nizom detinjstava, mladosti, ponosne zrelosti i alosnog venjenja. Shvatao sam da jedino pomou niza etapa borbe sa zlom, koje se proteu kroz mnoge ivote, ovek moe da ojaa svoju duu da nikad vie u nju ne pusti tatinu, pohlepu i oholost... da bi ostvario svoje najdublje snove - da postane ovek sa istom Duom. - Ta vrata" i to ogledalo" nainjeni su samo za ljude sa istom Duom - primetio sam za sebe.

Jo jednom sam pogledao vrata Sambale" i smesta osetio daje kroz ta vrata mogue ui ne samo u ambalu, ve i u Carstvo Mrtvih - carstvo ljudi u stanju Samadija, koji su se samokonzervirali. Setio sam se nae himalajske ekspedicije iz 1998. godina, kada smo prouavali jogine i kada smo, na nae uenje, shvatili da jogini nisu neka posebna kasta ljudi, ve da se jogini pojavljuju na Zemlji spontano; neki najobiniji ovek poinje odjednom da uje zov iz svoje due, koji ga tera da se udalji od naseljenih mesta u neku daleku peinu, i sluajui taj zov, on zaista i kree Jogin tamo da bi se posvetio onome to mu nareuje nevidljivi Vodi. A taj Vodi, koga jogiji nazivaju Natovekom, telepatski saoptava onome ko je izabran za jogu vebe za postizanje takvog nivoa meditativnog prosvetljenja 165

Mrtvi

U PREDE LIMA AMBALE koje je u stanju da proisti njegovu duu. I tako, proiujui svoju duu, jogin provodi u peini mnogo, mnogo godina. I samo retkim joginima nevidljivi Vodi naloi da uzmu torbu, prihvate se askeze i pou svetom Kajlau, gde treba da nau sveto mesto na kome se nalaze sveta vrata za ulaz u Carstvo Mrtvih. Ako jogin preivi tekoe putovanja po planinama, on dolazi do svetih vrata. U tom trenutku Vodi saoptava joginu dve svete mantre: prvu - da ga sila Kajlaa propusti do svetih vrata, a drugu - da se vrata otvore. Izgovorivi te mantre i shvatajui da je Vodi uklonio smrtonosne sile koje tite podzemlje, jogin vidi kako se na nepojmljiv nain vrata otvaraju i sa ushienjem u dui ulazi u podzemni svet. Po stepenicama on silazi sve dublje i dublje u zemlju, udei se kako je tu svetio, toplo i prijatno. Obuzimaju ga neverovatno uzviena oseanja, meu kojima se jasno izdvaja oseanje koje potie od njegovog Vodia - to oseanje koje mu izgleda blisko i poznato vodi jogina sve dalje i dalje. Iza njega ostaju prekrasni vrtovi i gradovi Sambale, a jogin ide sve dalje i dalje napred dok ne stigne do svetog mesta gde nalazi mnotvo Mrtvih, koji sede u poloaju Bude. Jogin se provlai izmeu mrtvih tela i osea da ih se ne boji. Na kraju, on nalazi svog Vodia i poinje da drhti pri pogledu na njegovo ogromno mrtvo telo, naspram koga on izgleda kao beba. Vodi, ne pomerivi se ni najmanje, misaono pokazuje joginu kuda treba da ide. Jogin posluno slua zapovest, a potom seda u poloaj Bude i poinje da meditira sa takvom snagom kakvu nije osetio nijednom tokom svih godina tokom kojih je bio izabran za jogu. On smesta osea kako njegovi udovi poinju da trnu, 166

Mrtvi

Ulaz u ambalu a disanje postaje sve sporije i sporije. Na kraju disanje prestaje a telo postaje nalik na hladni kamen; oajna duevna bol ga proima, tama pokriva sve unaokolo... iznenada, iz nekakve cevi izlazi mlaz plave svetlosti. Jogin, ni sam ne shvatajui kako, polee u susret toj svetlosti i poinje da sa uivanjem lebdi u njoj, gledajui po elji prolost i budunost i videi oko sebe mnotvo raznolikih ljudi ija lica radosno blistaju. A potom, zadovoljivi se letenjem i upoznavi se sa neobinim ljudima, on primeuje kako se iza njega neprekinuta protee srebrna nit, presijavajui se u bojama duge. On se zainteresuje i poinje da leti du te srebrne niti i iznenada, na njenom kraju, vidi svoje mrtvo telo, koje nepomino sedi na mestu koje mu je pokazao Vodi. I tek sad bivi jogin shvata da su ga primili u Carstvo Mrtvih i da je on, jogin, postao Mrtav. I od toga jogin osea ogromnu radost, zato to su ba njemu Mrtvi podarili dugi ivot. Jogin okree svoju ve prozranu glavi i vidi vrata kroz koja je uao ovamo, u podzemni svet, i vidi svet iz koga je doao. Duboka zabrinutost svrdla mu u dui, ali... tu mu njegov Vodi govori da se svet iz koga je doao naziva svetom iskuenika i da je taj svet, takoe, neophodan da bi iskuavao stare i... nove.. (!) ljude i da e taj njegov bivi svet kad-tad postati bolji, a da bi on postao bolji, njega, biveg jogina, Glavni Zapovednik Carstva Mrtvih moe ponovo poslati nazad, ali ovog puta u svojstvu proroka, nagnavi ga da ponovo ue u svoje mrtvo telo i naredivi mu da ponovo otvori sveta vrata...

Bacio sam pogled na vrata" na zidu Doma Srenog Kamena, okrenuo se Ravilu i rekao: - Verovatno tuda ulaze i odatle izlaze proroci. Ko zna, moda je to i tano? Nije nae da sudimo o tome. Ravil je outao. 167

Verovatno odavde izlaze Proroci

U PREDE LIMA AMBALE Okrenuo sam glavu, pogledao Glavno Ogledalo Vremena i jo jednom zamislio da je Sambala ovde sazidala konstrukciju za prelazak Ljudi sa istom Duom u paralalne svetove. Pomislio sam da je potpuno mogue da se tajanstveni ljudi paralelnih svetova takoe pojavljuju u naem trodimenzionalnom svetu i razgovaraju sa ljudima najboljeg drutva na Zemlji - ambale. A o emu oni razgovaraju... nama, ljudima usamljenog sveta iskuenika, nije poznato.

Re usamljeni" je bolno pogodila moju sujetu. U mojim mislima, uznemirenim pogledom na legendarni Grad Bogova, pojavili su se fantastini likovi ljudi iz paralelnog sveta, koji su se, poto su ve odavno prevazili Zlo u svom svetu, istrgli iz stega iskuavanja usamljenou" Verovatno odavde i pomou veliine iste Due uspeli izlaze Proroci da steknu sposobnost da ulaze u Jedno Stoerno Vreme, a zahvaljujui tome su stekli sposobnost da putuju po paralelnim svetovima i da oseaju da pripadaju svemu to postoji i to je stvorio Tvorac. Tada su oni osetili jednu sasvim drugaiju sreu - Sreu uestvovanja u beskonanom napretku Vasione, koja je zamenila Sreu pobede nad Zlom; i samo se jo negde u zabitim genetskim kutcima njihove svesti mekolji ve zaboravljena srea" - obogatiti se, osvetiti se i proslaviti se. 168

Usamljeni svet

Ulaz u ambalu Okrenuo sam se i pogledao Ravila. Taj isti i romantini ovek stojao je i neprekidno gledao negde u daljinu. On nije bio kriv to se osea usamljenim. Misli su mi se opet vratile analizi mogueg prelaska u paralelne svetove. Svom snagom sam nastojao da mentalno to makar malo razumem, ali nisam mogao. Nisam znao da e se kroz nekoliko godina odigrati naa ekspedicija u Egipat, koja e uiniti mnogo za nae poimanje paralelnih svetova i da e se nakon duge i mune analize dobijenih injenica roditi hipoteza da postoje dva naina ulaska u paralelne svetove - pomou saetog vremena i pomou zakrivljenog prostora etvorostranih piramida. A o tome emo, dragi itaoci, govoriti kad ponem da piem novu knjigu. - efe, potpuno sam se ukoio zauo sam Ravilov glas. - Hladnoa prodire do kostiju. -1 ja - odgovorio sam cvokoui zubima. - Samo da jo malo razmislim. Verovatno je da postoje dva puta ulaska u paralelni svet - pomou saetog vremena i pomou saetog prostora piramida

Kada se vrata" otvore

Poeo sam da detaljno posmatram Vrata ambale". Videlo se da unutranja ploa (ako je to ploa) iznutra potpuno pokriva ulaz, koji je nainjen u obliku romboidnog izreza na zidu Doma Srenog Kamena, a verovatno je da nekakav unutranji mehanizam glatko povlai tu plou unutra, otvarajui ulaz. A taj mehanizam, ma 169

U PREDE LIMA AMBALE koliko da to udno zvui savremenom oveku, reaguje na izgovorenu mantru - onu mantru koji znaju ljudi Sambale i Carstva Mrtvih i koja se telepatski prenosi oveku kome se dopusti da ue u podzemni svet kroz ta vrata". Zamislio sam ushienje oveka, izmuenog dugim putovanjem po visokim planinama Tibeta, koji je naao eljena vrata", kada, poto je nekoliko puta rekao: Sezame, otvori se", odjednom vidi kako se unutranja ploa vrata" pomera, a potom sa kripanjem, dok se osipa vekovna praina, otvara put u zagonetni, a istovremeno privlani podzemni svet. - A zato su vrata" morala da budu toliko ogromna? Da kroz njih ne izleu i letelice ljudi Sambale? Ko zna, moda je i tako, zar ne pretpostavljaju mnogi da su dobro poznati letei tanjiri" zapravo letelice Sambale? A i kombinacija Doma Srenog Kamena, koji ima vrata u Sambalu" sa Glavnim Ogledalom Vremena, kao da ukazuje na to da letelice nepoznatih ljudi ovde mogu i da prelaze u paralelne svetove (pod uticajem Glavnog Ogledala), Zamiljao sam kako se a i da uleu u podzemni svet (kroz unutranja ploa vrata vrata") - mislio sam, fantazirajui pokree i sa kripom poinje i cvokoui zubima od hladnoe. da udaljava unazad, Moje razmiljanje je prekinuo otvarajui put glas Ravila, koji se malo udaljio u podzemni svet odatle: 170

Ulaz u ambalu - efe, doi ovamo! Kao da vidim jo dvoja vrata ambale". Jedva ispravivi odrvenele noge, poao sam k Ravilu. Priavi mu, procedih: - Joj to je hladno! Ne prestajem da cvokoem. Gde su ti ta vrata? - Eno ih tamo, na jugozapadnom zidu Doma, vide se. Samo su manja, ali lie na glavna vrata" kao da su im kopija, takoe imaju romboidni otvor, takoe ih iznutra pokriva ploa. Jedna mala vrata" se odavde vide skoro potpuno, a druga samo izviruju iza kamena. Pogledao sam ka malim vratima". Ona su zaista izgledala tako kako ih je opisao Ravil i takoe su se nalazila pod uticajem Glavnog Ogledala Vremena, i njima su mogli da priu, oigledno, samo ljudi... sa Cistom Duom. Dimenzije su im bile otprilike 60x50 metara. Teko da su ta mala vrata" bila priro-

Ko zna, moda je i tano... 171

U PREDE LIMA AMBALE

Na Domu Srenog Kamena videli smo jo dva romboidna otvora. Nisu li to mala vrata ambale"? dnog porekla, tim pre to se nalaze na zidu oigledno vetake tvorevine - Doma Srenog Kamena. Setio sam se naeg razgovora sa starijim ovekom" uvarem peine Harati. On je govorio da zna za tri ulaza u podzemlje Kajlaa, ali je video samo jedan od njih - onaj koji se nalazi na zidu Doma Srenog Kamena i izgleda kao romboidni otvor prekriven iznutra kamenom ploom. - Jedna, dvoje, troje - prebrojao sam vrata" na Domu Srenog Kamena i pomislio da su moda ta tri ulaza u podzemlje, o kojima je govorio stariji ovek", upravo ova troja vrata. Ali sam se potom setio da se tokom razgovora sa starijim ovekom" razjasnilo da se drugi ulaz u podzemlje Kajlaa nalazi ispod statue oveka Koji ita i da skoro 2000 godina niko nije uao kroz taj ulaz, a da se trei ulaz, verovatno, nalazi na vrhu Svetog Kajlaa. Jo jednom sam pogledao ta troja vrata" koja vode u Dom Srenog Kamena i shvatio da ulaza u podzemni svet, mogue, 172

Ulaz u ambalu ima mnogo. Prisetio sam se rei Astamana Bindaarije, predstavnika posebnog roda uvara peine Harati, o tome kako je sam Harati doao tu, u svetu nepalsku peinu, iz podzemlja Kajlaa i da se peina Haratija nalazi daleko od obronaka Himalaja prema tibetskoj strani Svetog Kajlaa. A i za te himalajske Samadipeine, na koje smo naili tokom nae ekspedicije, govorili su nam da predstavljaju ulaze u podzemni svet. Pa i tibetska peina pored manastira u kome se uvaju drevne knjige, po tvrenju tamonjeg monaha, slui kao ulaz u Carstvo Mrtvih... U mati sam zamislio kako je taj ogromni podzemni svet, iako je povezan sa povrinom Zemlje, dobro zatien od ljudi koji ive na povrini, da mi, nerazumni divljaci, ne bismo naruili mir ivih i Mrtvih koji borave u podzemlju. - Zato se ljudi iz podzemlja tako briljivo tite od nas? Zato je ta zatita tako raznovrsna i mona? Zar smo mi toliko strani? - pitao sam sam sebe, smrzavajui se nedaleko od jednog od tih ulaza u podzemlje.

Razmiljajui o toj temi, poeo sam da po glavi prebiram svedoanstva koja sam dobio od lama i monaha, nastojei da ih sistematizujem. Doao sam do toga da moe da postoji 5 nivoa zatite podzemnog sveta. Prvi nivo moemo nazvati - zatita vremenom. Nije uzalud ulaz u podzemlje Grada Bogova postavljen pored ogledala vremena i izloen je uticaju saetog vremena, sa svim posledicama koje odatle proizilaze po oveka koji prie ulazu. Drugi nivo zatite moe se definisati kao zatita pomou mantri; jedino poznavanje mantri omoguuje pristup podzemlju. Ali, nije samo stvar u tome da je tajna tih mantri duboko sakrivena, ve misli oveka, koji sazna ta mantre, potpadaju pod nevidljivi uticaj Gospodara Podzemlja, tako da bi i najmanje manipulisanje svetim mantrama bilo kanjeno smru. Nije uza173

Pet nivoa zatite podzemnog sveta

U PREDE LIMA AMBALE lud Astaman Bindaarija priao kako onaj koji izda tajnu svete mantre smesta umire, a onaj kome je ta tajna saoptena ili itav ivot proivi u paninom strahu od Gospodara Podzemlja (u datom sluaju od Haratija), ili takoe umire. Trei nivo je mogue nazvati barijerom koju stvaraju bestelesna ili anelolika bia, od kojih se ona najpoznatija na Istoku nazivaju asurama. Ona razliito deluju na oveka: u jednom sluaju izazivaju efekat energetskog vampirizma, u drugom - efekat obamrlosti, u treem - oseaj nelagodnosti koji prelazi u telesnu slabost, u etvrtom - slepilo, i tako dalje. Astaman Bindaarija je takoe priao da bestelesna bia takoe uestvuju u ceremoniji ulaska u podzemni svet, a u oblasti Kajlaa, gde je ljudi malo, ceremonija se odvija uz prisustvo samih anela, a osim njih jo i zagonetnih - novih anela. etvrti nivo je zatita koju obezbeuju ljudi iz Carstva Mrtvih, meu kojima se, oigledno, nalazi i Postoji 5 nivoa zatite hipotetiki Gospodar Podzemlja. Iz podzemnog sveta pria lama i monaha se stie utisak da Gospodar Podzemlja, najverovanije, ima izuzetno moan Duh koji je u stanju da ita misli onih koji dou u podzemlje, analizira ih, pa ako je neophodno, preduzima mere zatite, zaustavljajui pridolicu, idui ak dotle i da 174

Ulaz u ambalu ga u trenutku usmrti. Nisu uzalud Astaman i stariji ovek" stalno ponavljali - Ako dopusti Harati!" Peti nivo zatite - to su tantrike sile koje prebivaju u podzemlju, i kojima, kako tvrdi Astaman Bindaarija, upravlja Sveta planina Kajla - centar tantrikih sila na Zemlji. To sile, po recima starijeg oveka", prijatne su za onoga kome se pristup dozvoli, ali za nezvanog gosta se pretvaraju u nonu moru. U meni se javila elja da se skeptino postavim prema ovim hipotetikim zamislima, ali sam brzo odbacio skepsu, prisetivi se da sam ve triput lino osetio delovanje tih zatitnih sila podzemlja. Shvatao sam da podzemni svet treba da bude zatien, ali nisam shvatao zato je potrebna tako snana zatita. - Zato? Zato je potrebna tako snana zatita? - mislio sam. - Zar smo mi, obini ljudi, tako strani? I tog trenutka, kad sam se pred vratima ambale" toliko smrzao da sam poeleo da zaspim, sinulo mi je. - Eh - uzviknuo sam, osetivi i da sam se malo zagrejao. - Mi, obini ljudi, moemo da zarazimo" isti podzemni svet negativnom ili zlom energijom, koja proima itavu nau zemnu utrobu. Za ljude iz podzemlja mi smo kao infekcija! Pustiti u podzemlje obinog oveka znailo bi isto to i pustiti u kuu obolelog od kuge.

175

U PREDE LIMA AMBALE

Na svet iskuenja"
itavo telo mi je zadrhtalo, a u toj drhtavici od hladnoe osetio sam i nervno-duevnu komponentu. Genetska nepravda me je pogodila u srce. Oseao sam da je negativna ili zla komponenta naih dua uslovljena time to smo prinueni da ivimo u svetu iskuenja", u kome se Bogom odreeno naelo - da ovek bude samorazvijajui princip - ostvaruje zahvaljujui borbi Dobra sa Zlom, a nae due prolaze kroz teka i poniavajua isuenja Zlom, da bi jednom... jednom poele da ive kao i isti ljudi podzemlja... a sve to da bismo jednom zauvek zapamtili tu genetsku nepravdu i da bi u budunosti ona, i pri najmanjoj pojavi Zla u buduim ivotima, praena neprijatnou isplivala na povrinu due, titei njenu prvobitnu istotu. - Kako je genijalan Tvorac - koji je stvorio svet iskuenja Zlom", da bi se u drugim svetovima ivelo mirno, da bi drugi svetovi jasno videli kakva je cena iskuenja Zla! - pomislio sam. Pa ipak, oseaj genetske uvrede" nije prolazio, posebno se usredsreujui na to da nas - Ljude - Drugi Ljudi smatraju nekakvim prenosiocima zaraze" koji svojom prljavom duom mogu da zaraze" njihovo isto podzemno drutvo. Ali, ja sam ve uviao pozitivnu ulogu te genetske nepravde i shvatao da to ta uvreda bude vie pogaala moju duu, to e biti bolje za mene; to je zato da bi jednom - kroz mnogo ivota - ona mogla da sa neprijatnou i teinom izroni iz due, titei je od onoga sa ime se davno, pre mnogo ivota, mahnito borila dok je pokuavala da makar i malo, makar u bilo emu, postigne pobedu Dobra. - Duboko urezano seanje na Zlo titi isti Svet! - proaptao sam odrvenelim usnama. - isti i velianstveni ljudi podzemlja, bilo da su to ivi ili Mrtvi, nekada su, u osvit postojanja svojih dua, takoe proli kroz iskuenje Zlom, da bi ga zauvek zapamtili i da ne bi dopustili da im zli princip ponovo ue u duu. Sasvim sam dobro shvatao da se taj zli princip" ispoljava u nama kroz zle misli - one misli na kakve smo mi u naem 176

Ulaz u ambalu grenom svetu navikli i koje smatramo prirodnim i samim po sebi razumljivim. Nama, predstavnicima grenog sveta iskuenja Zlom", teko je i da zamislimo da svi ljudi oko nas mogu da misle samo dobro; za nas neprijatne (a za ljude iz podzemlja uasne!) misli ispunjene zaviu, pohlepom, vlastoljubivou, nama su sastavni deo postojanja, i bez njih je, ruku na srce, dosadno iveti, zato to smo mi i poslani u na svet iskuenja" da bismo se borili i borili protiv Zla. Sasvim je mogue da je za due ljudi visokih i istih svetova na svet pakao, a ko zna, moda smo mi u ovaj svet doli odatle da bismo zauvek zapamtili ta Seanje na Zlo titi isti Svet je Zlo i da ga vie ne bismo dopustili u sledeem ivotu. Verovatno je da je Bog posebno dopustio da u naim duama postoji zli princip da bismo se, radi napretka, borili, borili i borili - neumorno se borili sa Zlom. I zato, verovatno, u naem svetu, bez obzira na materijalni napredak, zli princip u obliku priguene zavisti ili prljavog novca nastavlja da traje i traje i traje, zato to je sueno da na svet bude svet iskuenja Zlom". Ali, dragi itaoci, mi odlino shvatamo da se ivot posle smrti ne zavrava i da nas ekaju jo mnogi i mnogi ivoti. A 177

U PREDE LIMA AMBALE kako emo iveti u narednom ivotu i u kakvom e se svetu on odvijati, to zavisi od toga kako emo se boriti protiv Zla u svetu iskuenja" u kome imamo ast" da ivimo. Ako se svom snagom koju nam je Bog dao budemo trudili da nadvladamo Zlo i da uspostavimo princip Dobra, uveren sam da e na sledei ivot biti prekrasan; ali ako u svoju duu pustimo zavist, pohlepu ili opakost, najverovatnije je da emo se opet nai u naem svetu iskuenja", ali sad ve kao, na primer, indijski prosjak, kome e svi govoriti da je nitak - to je i dobro, poto emo u sledeem ivotu biti bogati. - efe, potpuno sam promrzao! ini mi se da mi se od hladnoe ve i kosti tresu zauo sam Ravila. Ko zna, moda je za due ljudi -I ja sam se potpuno ukoio, visokih i istih svetova ali... to je dobro u naem svetu na svet - pakao? iskuenja" - odgovorio sam. Poeli smo da silazimo padinom, s mukom pokreui odrvenele udove. Osvrnuo sam se i jo jednom pogledao Dom Srenog Kamena. - Ravile! Dom je verovatno iznutra prazan - rekoh. Zaustavio sam se. Obasjan zracima veernjeg sunca, sa svetim Kajlaem u pozadini, Dom je izgledao grandiozno. Zami178

Ulaz u ambalu slio sam da je taj spomenik i nainjen tako da se u njemu nalazi ogromna upljina u koju vode otvori nekoliko vrata", a u toj upljini, podeljenoj na spratove i osvetljenoj unutranjim osvetljenjem, nalaze se letelice Sambale, pomou kojih naunici Sambale izleu kroz vrata" i lete po naem svetu, prouavajui nas, grenike - da ne bismo vie bili takvi.

Zar Dom Srenog Kamena nije upalj?

Zaeleo sam da to proverim, ali mi je bilo jasno da je to meni, obinom - tavie, sasvim obinom oveku - nemogue. A hladnoa, uasna hladnoa naeg grenog sveta potpuno je zaledila moje greno telo podseajui me da ivim u estokom svetu iskuenja". utei sam krenuo napred, a Ravil za mnom. Umor i hladnoa su se jako oseali. Nikako nisam mogao da se zagrejem. - Evo pred nama jo jednog spomenika - primetio sam gotovo ravnoduno. - Treba ga nacrtati i fotografisati. - Naravno - ree Ravil. 179

U PREDE LIMA AMBALE Svom preostalom snagom poeo sam da maem rukama, da bi se toplota od rada miia bar malo rairila po telu, uzeo svesku i seo na mrsko hladni kamen da bih nacrtao prizor. Ruke u rukavicama slabo su me sluale. Zavrio sam crte - lo crte - a onda rekao: - Loe crtam, nepaljivo. Sutra emo se vratiti ovamo da ponovo nacrtamo.

Treba rei da sam se narednog dana zaista vratio na to mesto i nainio novi crte; tokom crtanja sam primetio da sam jue, zbog umora, propustio mnotvo detalja tog neobinog monumenta, zbog ega sam bio nezadovoljan, jer sam shvatio da kvalitet mojih crtea zavisi od mog stanja u tom svetu visokih planina, gde tako nedostaje kiseonika. Dobro sam video dasetamonumentalna konstrukcija sastoji od pet piramida, koje kao da su spojene zidom koji je meni izgledao tanak i ravan. A takoe mi je bilo sasvim jasno da o tim graevinama nita ne shvatam, a to je najvanije, ne mogu da odgovorim na pitanje: Zato su one sagraene?" A onda (jue!) upravo kad sam crtao, smrzavajui zadnjicu na hladnom kamenu, obratio sam panju da je piramidalna konstrukcija oznaena brojem 42, imala povrinu nalik na irilino slovo ,,P", i da su to

Spomenik preko puta Doma

Ulaz u ambalu

Crte monumenta preko puta Doma SrenogKamena (crte nainjen sleeeg dana) verovatno jo jedna vrata koja vode u podzemlje - ali su veoma liila na kameni poklopac koji se moe odkrinuti. - Ravile? Moe li kamen da se savija? - upitao sam, znajui unapred da u dobiti odrean odgovor. - Znam da moe da se slomi - odgovorio je. - Eno tamo nekog crtea u obliku slova irilinog slova ,,P" na kosoj strani monumenta, vidi li? - Da, vidim. - ta je to? - Ne znam. - Da nisu jo jedna vrata u podzemlje? - Ko to zna? - umorno je pognuo glavu Ravil. - Veoma lii na poklopac, ali... poklopac se ne moe odkrinuti, kamen se ne savija. Ali, ko zna, moda su ljudi podzemlja znali kako da savijaju kamen? efe, na osnovu rezultata prve ekspedicije, sam si rekao da kamen za njih - nije prepreka. 181

U PREDE LIMA AMBALE

Fotografija konstrukcije preko puta Doma Srenog Kamena u originalu i nakon kompjuterske 3D obrade Ustao sam sa kamena i vratio svesku u torbu. Potiteno smo okrenuli ka logoru. Smrkavalo se. Usput sam razmiljao o Sambali. Mislio sam da tamo, u tom podzemnom svetu, nema uasno hladnog vetra, da tamo ljudi mogu da lebde, umesto da s mukom pokreu neposlune noge. Nekako mi se inilo da je specifinost ambale u tome to ona moe da istovremeno ivi u nekoliko paralelnih svetova i da deca ambale mogu da kau: Tata! Premestiu se zaas u trodimenzionalni svet, tamo u malo da se igram, a onda u se vrati182

Ulaz u ambalu

Staje to? Jo jedna vrata ili crte? ti svojoj etvorodimenzionalnoj kui. Obeavam da neu prelaziti u druge svetove. Igrau se samo u etvorodimenzionalnom svetu, odmah ovde iza pregrade. Ti moe kad hoe da ue u etvorodimenzionalni svet i da me vidi!" A Ravil i ja smo koraali kamenom padinom naeg trodimenzionalnog sveta. Iz atora je izvirio Seliverstov i zaudio se: - ta vam je, izgledate kao sablasti? Da nije na vas delovalo saeto vreme? - Serjoa! Smrzli smo se kao psi! Naspite vrueg aja! -Evo, evo...

U atoru su gorele dve svee. Skinuli smo odeu za planinarenje. Preobukli smo se u suva i topla sportska odela, sa zadovoljstvom obuli vunene arape i udenuli noge u visoke iljate tatarske izme - najudobniju obuu kojom se zamenjuje planinarska. A potom smo posedali na prostirku na zemlji i poeli da pijemo vrui aj iz tacni. 183

aj sa suvim hlebom

U PREDE LIMA AMBALE - Pa, kakav je aj? Nije se ohladio? - upitao je Seliverstov. - Ne, vru je. - Nee eera? - Bolje bez eera... - Moda da naspem malo alkohola u aj? - Ne treba... - Kau da aj sa alkoholom zagreva... -Aha... - Pa, bar umoi prepeeni hleb u aj. -Nee mi se... - Kau da je nakvaen prepeeni hleb koristan... -Aha... - Da dodamo jo aja? - Moe. - Da naspem do vrha? - Ne skroz. - Mi i Tatu smo se ovde u atoru toliko zamajali da smo ceo ajnik ispili. Gajazovi je celu okolinu logora namoio. -Aha... - Uzmi eera. Kau da je koristan u visokim planinama. - Ne mogu. - A prepeeni hleb? Osetio sam da mi se po telu poela razlivati dugo eljena toplota. U meni se javio utisak da mi se mozak takoe zaledio i da se sada postepeno otkravljuje. Obina zemaljska srea ugrejati se i najesti - poela je da mi sija i oiju koje su oivele. A nakon kratkog vremena, to oseanje sree je poelo da postaje sve jae i jae, to obino zemaljsko oseanje sree, kao da je ispunilo itav ator i poelo da istie napolje da bi ispunilo itavu okolinu... I ak se pribliilo srei onih koji... - Ja obino pijem grickajui hleb - prekinuo je moje misli glas Seliverstova. - A ja umaem - dodao je Rafael Jusupov. 184

Ulaz u ambalu U mislima se odvojivi od tih razgovora, koji su pratili ajanku, ponovo sam poeo da razmiljam o banalnoj ljudskoj srei i doao sam do zakljuka da je srea relativna. Setio sam se umetnikih filmova sa nezadovoljnim licima svetskih ljudi kojima je sve u ovom ivotu tako dodijalo, tako dodijalo... i odmah sam zamislio srenu fizionomiju osuenika, koji sa slau jede koru hleba nakon itavog dana rada na seenju stabala u oblasti u kojoj je minus etrdeset stepeni. Pomislio sam da je nivo sree odreen snagom kojom deluje iskuenje: bilo da je to borba za komad hleba, bilo da je borba za pravdu, bilo da je borba za voljenu, bilo da je borba za neku ideju - srea je uvek podjednaka i razlikuje se samo snagom sa kojom se ispoljava. - Bez borbe, verovatno, i nema sree - doneo sam zakljuak u svom mozgu koji se jo nije potpuno zagrejao. . Ali, pri tom sam shvatao da je u na svet iskuenja" Bog postavio samo jedan oblik sree - sreu koja sa dobija kao rezultat borbe; svi drugi oblici blagostanja, kao to su spokojnost, uivanje sladokusca, ili zadovoljstvo da se sedi na klozetskoj olji sa novinama, nisu prava srea, oni su samo nalik na sreu. Upravo zato na svet i jeste svet iskuenja" da bi ta iskuenja - velika i mala - presretala oveka na svakom koraku i da bi nakon redovnog iskuenja on dobio mali dar - sreu, kako bi uao u naredno iskuenje, da bi opet dobio narednu slast pobede. Ali, koliko samo esto mi umesto sree pobede oseamo gorinu poraza, uviajui da su srea i tuga dve podjednako zastupljene suprotnosti. Element borbe ugraen je u samu nau unutranjost, u kojoj podjednako (u nama samima) ive i Dobro i Zlo, zavidei (u nama samima) jedno drugom i periodino se, as jedno as drugo, ispoljavajui, unosei na taj nain raznovrsnost u na ivot - ivot sveta iskuenja". I zato mi, Boija stvorenja, naavi se voljom sudbine ili karme u svetu iskuenja", gde se u nau duu u obliku iskuenja useljava zli princip, toliko potujemo i obogotvorujemo one retke ljude iz kojih izbija duevna istota; nas 185

U PREDE LIMA AMBALE ti ljudi privlae i mi ih nikad ne zaboravljamo, zato to su se oni usudili na najteu borbu - borbu unutar svoje due. A ljudi drugih svetova, koje nazivaju istim... - efe, o emu misli? - zauo se glas Seliverstova. - Da dolijem aja? -Ne treba... - Dakle, o emu misli? - 0 srei. - O srei? -Da. - A ta ja po tebi srea, efe? - Pa... - zastao sam - srea je, na primer, to to posle maltretiranja planinskom hladnoom sedimo u toplom atoru i pijemo vru aj sa prepeenim hlebom... I u naem svetu smo zbog poneeg sreni. - A ti, Rafaele Gajazoviu, kako shvata sreu? - nije putao iz ruku inicijativu Seliverstov. - Moda je za tebe, neoenjenog, srea u tome da se oeni? - Da se oenim? - namrtio se Rafael Jusupov. - A kako ti shvata sreu, da naui da levitira, ili neto slino? - Ja sreu shvatam - zamislio se Seliverstov - shvatam tako da je to stanje kada je na dui dobro i lako, bez obzira to ovek, recimo, nema novca, nema... nekih drugih stvari. Ljudi puni para imaju vlast, ali nemaju sree. Ali najnesreniji ljudi - to su zavidljivci; njih u dui uvek grize zbog uvianja svoje nitavnosti u odnosu na druge ljude. A ja, shvata li, Rafaele Gajazoviu, ja... nisam pohlepan i nisam zavidan, ja sam... shvata li, velikoduan momak. Mene ushiuje duevna irina. Ja mogu, shvata li, Gajazoviu, svoju koulju strgnuti i dati drugom. - A kome treba pocepana koulja? Mogao bi itavu... - Pa dau i itavu koulju. Skinui sa sebe i dati, natopljenu mojim znojem... -Operi je... 186

Ulaz u ambalu - Pa dobro, oprau i dau je, pa i novu i netaknutu u lako dati. - Samo koulju moe da da, a nita vie? - dokopao se svoje anse Rafael Jusupov. - Koulja nije skupa. - Zato to je koulja veoma lina stvar, tvojim znojem.... hm... natopljena. - A kome treba tvoj znoj? - Dakle... - obrecnu se Seliverstov - Koulja, koju si ti, Rafaele Gajazoviu, pretvorio u oznojan ve... Ja sve vreme, shvata li, o principu govorim. A ako ve priamo o znoju... - O emu? - O znoju - graknu Seliverstov. - Dakle, ako govorimo o znoju, to je znoj od rada. Ja o tome govorim, o znoju od rada, a ne o nekakvom... - Od toga znoj nee postati bolji...

Rafael Gajazovi Jusupov i Sergej Anatolevi Seliverstov tokom razgovora Pomislio sam o tome koliko je znoja trebalo proliti dok smo mi, prosti ufski graani, doli do Grada Bogova gde smo osetili istinsku sreu ne zato to smo videli drevne spomenike od kojih ti se zavrti u glavi, ve i zato to smo uspeli da prevaziemo nepoverenje, podsmehe i razumne savete veoma, veoma razumnih i prizemnih ljudi. Shvatao sam da u tome i lei ona istinska srea, koju je Bog odredio da bude svetlost sveta" u mranom 187

U PREDE LIMA AMBALE svetu iskuenja", u ivotu koji smo duni borei se (pre svega sa samim sobom) da dostojanstveno proivimo, da bismo u sledeem ivotu dospeli u drugi svet - svet istih Dua, u kome e nivo sree biti toliki... toliki... da se prosto ne moe opisati recima, pogotovo zato to ovde u igru ulazi jedna druga kategorija, koja se naziva mata". Svi smo se uvukli u vree za spavanje. Dugo nisam mogao da zaspim. Hor hrkaa koji su inili Seliverstov i Rafael Jusupov poeo je da me zasmejava: grandiozno-riui zvui, koje je proizvodio Jusupov, praeni zavijajuim akordima Seliverstova, sa povremenim prekidima disanja, kada je izgledalo da je Seliverstov umro, da bi kroz nekoliko sekundi vaskrsao i proizveo takav akord da bi se od njega zatresao ne samo ator, ve i itav Tibet. Pogledao sam srena lica momaka koji su hrkali, okrenuo se na stomak i zaspao, verovatno dodavi ovom nonom horu i svoj glas.

188

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. : Dava Teniing, erpas

Glava 10 Kameni laser

Ujutru me je probudio krik Seliverstova: - efe, ustaj! Monument... kao onaj... onaj o kome je govorio monah, vidljiv je. Taj monument lii na laser!

- To je monument Tela Nansum Piks - uo sam glas Rafaela Jusupova. -Aha...-odgovorio je Seliverstov. Izaao sam iz atora, protrljao pospane oi i upitao: - Gde? - Evo tu, pred nama - pokazao je prstom Seliverstov. - Vidi, dve ogromne ploe sa iljatim vrhom stre, a izmeu njih je nainjeno neto nalik na branu, koja ih spaja. Vidi? - Vidim - odgovorih, budei se. - Divan monument, zar ne? - Nego ta! - uskliknuh, konano se probudivi. 189

Monument Tela Nansum Piks

U PREDE LIMA AMBALE

- Ja sam jo jue opazio taj monument izdaleka - uo se glas Ravila, koji se takoe probudio. - Dok si ti, efe, sedeo i razmiljao u blizini Doma Srenog Kamena, ja sam fotografisao a u pozadini je bio taj monument. Seliverstov je snimio digitalnom kamerom. Hoe li da vidi na ekranu? - Hajde - odgovorih, ne skidajui pogled sa samog monumenta. Na displeju digitalne kamere video sam Ravilova lea koja su zauzimala polovinu prostora, dok je sam monument tek izvirivao iza planina. Ali dobro se videlo da se vidljivi deo tog spomenika jasno izdvaja na fonu blagih padina tibetskih bregova. - Eh, Seliverstove! - progunao sam, nezadovoljan snimkom. - Dobro su ti ispala lea na slici! Odvojivi pogled od ekrana digitalne kamere, podigao sam pogled na sam monument, koji se odlino video iz naeg logora, i poeo da ga paljivo razgledam. Ploa" koja je bila blia nama izgledala je kao malo udubljeni poluovalni list sa kupastom izboinom na vrhu. Taj konus se produavao na dole i po srednjoj liniji ploe" pretvarao se u izrez konusnog oblika koji glatko prelazi u udubljenu povrinu. Oblik blie ploe" bio je elegantan i neobian. Dobro se videla jasna granica izmeu ploe" i osnove monumenta; izgledalo je da ta ploa" nije 190

Kameni laser nastavak kamene osnove, ve da izlazi negde iz unutranjosti te osnove. Odavala je utisak kao da ploa" unutar kamene osnove prelazi u pokretnu konstrukciju koja omoguava da se ploa" pokree, kao kod zglobne konstrukcije. Zadnja ploa" imala je isti oblik lista sa zupastim krajevima. Ona je takoe bila na neki nain postavljena u osnovu monumenta. Ali, za razliku od prednje ploe", izgledalo je da je zadnja ploa" vrsto spojena i ne moe da se kree. Rastojanje meu ploama iznosilo je oko 500 metara. Ploe su bile meusobno spojene dugakom iljatom pregradom, koja je na dva mesta bila uruena. Ali, dok je deo uruenja koji se nalazi pored zadnje ploe" bio jasno prirodnog porekla, klinasto udubljenje, koje se protezalo branom uporedo sa prednjom ploom, moglo je da bude ne deo tog uruenja, ve deo konstrukcije itavog monumenta. - Kakav udan monument, jel da? - progovorio sam. - Zanimljivo, emu li slui? - Ne znam - tiho je odgovorio Ravil. - To je ogromni laser ubeeno je rekao Seliverstov. - Razume li, efe, ja sam bivi vojni pilot i u tehniku se razumem. - Dodatak bivi" ba ne podrava verodostojnost Vae tvrdnje - primetio je Rafael Jusupov. - Kaem Vam, kaem Vam... Rafaele Gajazoviu - uzjogunio se Seliverstov, srdito gledajui Jusupova - ja nisam kriv to je Sovjetska Armija poela da se raspada, pa je profesiji vojnog pilota morao da se doda epitet bivi". Ali, to nije unitilo moje znanje: u vojnoj koli smo detaljno prouavali lasere. 191

U PREDE LIMA AMBALE

Crte monumenta Tela Nansum Piks. Staje to - da lije kameni laser? - A moda si ti, Sergeju Anatoleviu, imao trojku! - nastavio je zadevanje Rafael Jusupov. - Ja? Stalno sam imao etvorke. - Za peticu, znai, nisi uio. - Nisam uio. Ali za etvorku sam uvek znao, za solidnu etvorku. 192

Kameni laser - Pa dobro, onda - nasmeio se Jusupov. - Da ujemo Vau varijantu znanja za etvorku" o laserima i uporedimo je sa ovim spomenikom. Naravno, znanje za peticu" bi bilo poeljnije. - efe! - zamolio me je Seliverstov - ma ta je ovo? im hou da razvijem misao, mene prekidaju i poinju razgovor o svakakvim glupostima tipa petica" ili etvorka". Zabrani Rafaelu Gajazoviu da me prekida! - Zabranjujem! - rekao sam, nasmejavi se. - Razmiljaj, Serjoa! - Da, da, da... poeo je da koncentrie misli Seliverstov - da, da... - ta, tako emo stalno govoriti da" - nije mogao da se uzdri Rafael Jusupov. Seliverstov ga sa negodovanjem pogleda i ree: - Laser je ozbiljna stvar. Veoma ozbiljna... - Kod nas u onoj hirurgiji se takoe primenjuje laser, i mi se pomalo razumemo u lasere i znamo da je laser - ozbiljna stvar - ponovo se ubacio u razgovor Jusupov. - Rafaele! Ma pusti Sergeja Anatolevia da kae - opomenuo sam Jusupova. - Nastavi, Serjoa.

- Ako emo da o laseru govorimo.... hm... ozbiljno - Seliverstov iskosa pogleda Jusupova - moe se rei da se laser sastoji od dva ogledala, a prostor izmeu njih se naziva rezonatorom. Unutar rezonatora se nagomilava energija koja poprima karakter koherentnog zraenja, to jest, zraenja sa strogim odranjem faze oscilovanja. Jedno ogledalo u rezonatoru je uvek potpuno uvreno i ima osobinu stopostotnog odbijanja, dok je drugo ogledalo pokretno (da bi se podesilo na frekvenciju talasa) i pravi se od poluprovidnog materijala, to jest, materijala koji moe ne samo da reflektuje zraenje, ve i da ga, kad ono dostigne odreeni intenzitet, proputa kroz sebe u vidu svetlosti. Svi laseri, bilo da su me193

Drevni laser?

U PREDE LIMA AMBALE dicinski, bilo vojni, bilo industrijski, nainjeni su po tom principu. Nauka o laserima je, uzgred, veoma ozbiljna nauka.... - Zato sve to pria? - nije mogao da se udri da ga ne prekine Rafael Jusupov. - Zato - Seliverstov mirno i znaajno podie prst - to je ovaj monument nainjen po svim principima konstrukcije lasera. Ovo je ogromni drevni laser - eto ta hou da Vam kaem, Rafaele Gajazoviu! - Pa? - Nije pa", nego da". Ja se uopte ne razumem u lasere. Bez obzira na to, razmiljanja Seliverstova nisu mi izgledala kao neverovatna i kao puka domiljanja. U stvarnosti su na monumentu Tela Nansum Piks bila jasno vidljiva dva ogledala (ili ploe"), a prostor izmeu njih mogao se smatrati rezonatorom. Pri tome je izgledalo da je zadnje ogledalo potpuno uvreno (kako i treba da bude kod lasera), a velika je verovatnoa daje prednje ogledalo konstruisano kao pokretno, kako bi se laser podesio na koherentno zraenje. Jo jednom sam paljivo pogledao prednje ogledalo, obrativi panju na njegov oblik, i opet mi je izgledalo da se ono nastavlja unutar kamene osnove spomenika u obliku zglobne konstrukcije, koja omoguava pokretljivost prednjeg ogledala. Osim toga, jasno se videlo da su prednje i zadnje ogledalo izraeni od razliite vrste kamena: kamen na zadnjem ogledalu izgledao je kao crni granit, a na prednjem je imao osobine tamnobraon kamena manje gustine. - Zar ti ne izgleda, Sergeju Anatoleviu, da su prednje i zadnje ogledao izraeni od razliite vrste kamena? - upitao sam. - Van svake sumnje - odgovorio je on. - Zadnje ogledalo treba da bude nainjeno od takve vrste kamena koja omoguava stopostotno reflektovanje koherentnog zraenja, a prednje ogledalo treba da je od takvog materijala koji bi bilo propustljiv, tanije polupropustljiv, za koherentno zraenje kad se dostigne odreeni nivo energetskog naboja rezonatora. 194

Kameni laser - To znai da laserski zrak treba da dolazi direktno iz kamena od koga je nainjeno prednje ogledalo, zar ne? - zaudio sam se. - Da, tako je. A brana izmeu ogledala? Kako da nju objasnimo? - To je medijum za koherentno zraenje. - Kako da to shvatim? - Razume, razne vrste zraenja se razliito prostiru u razliitim sredinaStekli smo utisak da prednje ma. Koeficijent refrakcije ogledalo gigantskog lasera prelazi u vazduha i vakuuma je gotoosnovu naprave pomou neke vrste vo identian, a koeficijent zglobne konstrukcije refrakcije kamena je sasvim drugaiji. Zato e talasna duina u kamenoj sredini biti znatno manja od talasne duine u vazduhu - objasnio je Selivestrov. - Zar odatle ne proizilazi da se izborom vrste sredine (na primer, razne vrste kamena) od kojih je nainjena brana izmeu ogledala moe postii uklapanje" talasne duine tano u razmak izmeu ogledala, tako da se dobije savreno koherentno zraenje? - izrekoh misao koja mi se javila u glavi. - Tako se i radi pri konstruisanju lasera: istovremeno se uzima u obzir rastojanje meu ogledalima i koeficijent refrakcije sredine. - A ta bi mogao da znai onaj klinasti urez u brani? - pokazah prstom na spomenik. - Hm... - zamislio se Selivestrov - to je, moda, mesto za punjenje rezonatora energije. Ali... efe, ti ne moe ni da zamisli... 195

U PREDE LIMA AMBALE - ta? - To da... - Seliverstovu se oi rairie - da se napuni energijom laser takvih razmera, to... - ta - to? - Nijedan savremeni oblik energije nije dovoljan da bi se napunio rezonator takvih razmera kako bi se dobilo koherentno zraenje. Zar su stari narodi mogli da napune energijom Danas nema nikakvog oblika energije kojim bi se mogao napuniti rezonator takvih razmera? Jo jednom sam oima rezonator lasera takvih dimenzija preleteo rastojanje izmeu ogledala monumenta - ono nije bilo manje od 500 metara. Setio sam se da sam negde video kako radi rezonator obinog lasera, gde je plava struja koherentnog zraenja tekla i prelivala se, i kao da je zamirala u procepu izmeu ogledala, koja su bila udaljena jedno od drugog - 1 santimetar. A ovde - 500 metara. Kao da mi je proitao misli, Seliverstov je nastavio: - Duina rezonatora lasera koji rade u spektru svetlosnog zraenja je otprilike lem. Ako se ne varam, maksimalna duina rezonatora moe da bude oko 2 metra. A ovde je - 500 metara! - Sergeju Anatoleviu! A moda ovaj drevni monument nije drevni laser? Moda je on neto drugo? - posumnjao sam. Seliverstov se dugo zamislio, a potom ubeenim glasom rekao: - Mislim da niko od nas ne sumnja ko je i na koji nain nainio sve monumente ovde, u Gradu Bogova, osim.... - Seliverstov iskosa pogleda Jusupova - osim Rafaela Gajazovia. - Osim toga, mi ne sumnjamo da se ni uz pomo najsavremenije tehnike 196

Kameni laser takvi monumenti, kao to su Dom Srenog Kamena, ili... sam sveti Kajla, ne mogu sagraditi. Odatle sledi da su drevni ljudi za gradnju tih monumenata koristili aparate iji nam je princip delovanja nerazumljiv... nego emo tek u dalekoj budunosti mi moi da konstruiemo i upotrebimo sline aparate, onda kad oveanstvo ovlada novim oblicima energije koji su u stanju da napune rezonator tako ogromnog lasera. - Energija pet elemenata - tiho rekoh. - Takoe je poznato - nastavio je Seliverstov - da to je rezonator lasera dui, to je zrak koji izlazi iz poluprozirnog prednjeg ogledala vie frekvencije i moniji. Pri duini rezonatora od 500 metara, taj zrak treba da bude toliko visoke frekvencije i da ima takvu mo kojoj ne moe da odoli nijedna planina. Krae reeno, uz pomo zraka koji izlazi iz tako ogromnog lasera, mogue je, na primer, lako presei planinu. - Verovatno su pomou tog kamenog lasera drevni narodi oblikovali planine da bi... - umeao se u razgovor Ravil. - Ne prekidaj me! - povikao je na njega Seliverstov. - Ja ne mogu nita da dokaem, ne mogu da potvrdim... ali mi se kae da je taj laser radio u opsegu infrazvuka. - ega? - upitah.

- Sasvim je mogue da je taj kameni laser radio i opsegu infrazvuka, u onom frekventnom opsegu koji pomorci nazivaju glasom mora" i veoma ga se boje, zato to ti talasi mogu da izazovu depresiju, posrtanje, pa ak i zaustavljanje srca. Uao sam u ator, uzeo kompas i pozabavio se odreivanjem pravca pretpostavljenog zraka, koji bi mogao da izae iz prednj eg ogledala tog kamenog lasera. - I eto! - povikao sam. - Zrak lasera usmeren je tano ka vratima Sambale". I jo, i jo... - Kuda je jo usmeren? 197

Laserska zatita

U PREDELIMA AMBALE Zrak gigantskog kamenog lasera usmeren je ka vratima ambale" i Malom Kajlau (kamen antamani). Infrazvuna zatita?

- Usmeren je jo ka Malom Kajlau, to jest... ka hipotetinom kamenu antamani. - Nita udno! Infrazvuno lasersko zraenje titi ulaz u ambalu i legendarni kamen antamani! - rairio je oi Ravil. - esti nivo zatite! Niko ne moe da tu prie. Najvaniji elementi Grada Bogova zatieni su smrtonosnim infrazvukom. - Ja ne mogu da tvrdim da je taj kameni laser radio... i da radi ba u frekventnom opsegu infrazvuka. Ja to samo pretpostavljam - zbunio se Seliverstov. - Ali logika, Sergeju Anatoleviu, logika govori da je Vaa pretpostavka najverovatnije tana - ne nalaze se uzalud na pravcu pretpostavljenog laserskog zraka najuvaniji delovi Grada Bogova - ucakljenih oiju izjavi Ravil. - Pa da - ree Seliverstov.

I ja sam bio veoma uzbuen. Misli su mi u rojevima ulazile u glavu, a oseaj radosti, izazvan uspenim odgonetanjem jednog od fenomena Grada Bogova, prijatno mi je golicao nerve. Ali sam se ipak naterao i preusmerio delovanje mog misaonog aparata na mirno rasuivanje. Poeo sam da razmiljam da je taj divovski kameni laser drevnih naroda, oigledno, imao dve funkcije - funkciju zatite najvanijih delova Grada Bogova i funkciju mehanike obrade planina kako bi se nainili ovi monumenti. 198

Laserska obrada planina

Kameni laser Laserska obrada planina se, po svemu sudei, primenjivala u periodu gradnje Grada Bogova kako bi se od prirodnih planina isklesali monumenti. Najverovatnije je da je izuzetno moni laser obavljao najgrublji deo posla, kao to je srezivanje vrhova planina, odvajanje monumenata od planinskog lanca i slino. Ako, na primer, porazmislimo o gradnji doma Srenog Kamena, koji ima oblik knjige veliine 800 metara postavljene vertikalno, moe se zamisliti koliko je bilo potrebno ukloniti planinske mase da bi se Dom odvojio od prirodnog grebena; potpuno je mogue da je za to upotrebljen isparavajui efekat lasera - u protivnom bi komadi obraenog masiva popunili sav prostor izmeu monumenata. Potpuno je opravdano bilo postaviti pitanje - koliko je kamenih lasera radilo u periodu kada je graen Grad Bogova? Poi u malo unapred i rei da u Gradu Bogova nismo nali vie nijednu konstrukciju koja bi liila na kameni laser. Iz toga se moglo zakljuiti da je ovde postojao samo jedan kameni laser. Ali, kako je laser mogao da dosegne monumente koji su bili zaklonjeni planinama? Sasvim je mogue da se na vrhu najvieg monumenta - svete planine Kajla - nalazilo dopunsko ogledalo na koje bi se usmeravao zrak ovog izuzetno monog lasera, a okretanje tog ogledala i njegov nagib su omoguavali da se pomou reflektovanja monog laserskog zraka obrade planine

Sasvim je mogue da se pri gradnji Grada Bogova koristio isparavajui efekat lasera 199

U PREDE LIMA AMBALE Ko zna, moda je na vrhu Kajlaa stajalo ogledalo koje je reflektovalo zrake divovskog lasera

koje okruuju Kajla i da se nepotrebne stene pretvore u paru. Sa mesta gde se nalazi divovski laser vrh Kajlaa se vidi savreno dobro, pa ako bi tamo bilo postavljeno bilo kakvo ogledalo, laserski zrak bi mogao da bez ikakvih prepreka dopre direktno do njega. Ali radi toga je bilo neophodno da se prednje ogledalo kamenog lasera pomeri malo unazad, kako bi se zrak koji izlazi iz njega usmerio navie, ka vrhu Kajlaa. Pogledao sam konstrukciju prednjeg ogledala kamenog lasera i jo jednom pomislio da njegov donji deo, uronjen u osnovu, najverovatnije ima oblik zglobne konstrukcije, tako da prednje ogledalo moe da promeni svoj poloaj i usmeri zrak lasera tano na ogledalo postavljeno na vrhu Kajlaa. I tako, moglo se pretpostaviti da je pomou jednog izuzetno monog lasera koji bi delovao pomou reflektujueg ogledala, 200

Kameni laser postavljenog na planini Kajla, koja po visini nadmauje sve okolne planine, bilo mogue obraditi okolne planine, kako bi se konstruisali monumenti Grada Bogova. Takoe je sasvim mogue da su za obradu onih strana monumenata koje se ne vide sa Kajlaa bila primenjena dodatna reflektujua ogledala, postavljena radi obrade monumenata. Razmiljajui o tehnologiji gradnje monumenata Grada Bogova, setio sam se maine drevnih naroda" koju sam video na postolju u hramu Svajambanat u Katmanduu i za koju se prialo daje izneta iz tajanstvene peine Haratija. Ta maina", po recima svetenika tog hrama, Hirama, bila je namenjena da se obraduju planine". Osim toga, telefonska konsultacija sa akademikom A. V. Akimovom potvrdila mi je tada, u Katmanduu, mogunost da se takva maina" stavi u pogon pomou mentalne (psihike) energije oveka, to se slagalo sa opisima u tibetanskim tekstovima o tome kako se ta maina pokoravala ljudskim mislima i letela, vrtei se mahnitom brzinom, i tako klesala planine. U tom pogledu je bilo sasvim logino da se pretpostavi da se za konstrukciju monumenata Grada Bogova koristio ne samo izuzetno moni laser, ve i pomenuta maina drevnih". Oigledno su se pomou lasera izvodili grubi radovi (uklanjanje kamenih blokova iz planinskih uzvisina, isparavanje zemljita i si) a pomou maine drevnih naroda" obavljala se dorada monumenata koji se grade. Nije se mogla iskljuiti ni mogunost da se maina" koristila za pravljenje praznih prostora unutar monumenata, ije se postojanje moglo pretpostaviti, naroito unutar Doma Srenog Kamena. Poi u unapred i rei Vam, dragi itaoe, da je u jednom od tumaenja Tibetanske knjige mrtvih (F. Fremantle,LuminousEmptiness, Boston & London 2001, str. 79) napisano daje sveta Vadra (iju smo umanjenu kopiju mi videli u obliku maine drevnih na201

U PREDE LIMA AMBALE

roda") bila oruje koje je raspolagalo neodoljivom silom i moi, a njegov naziv u doslovnom prevodu sa sanskrita znai munja i dijamant". Pogledao sam u stranu ka vratima Sambale" i ponovo obratio panju na ljunak i pesak, neprirodan za tibetske planine, koji je leao u podnoju Doma. - Verovatno su taj ljunak i pesak nastali nakon dorade monumenta Uspeli smo da vidimo mainom drevnih naroda" - pomiovakve aparate drevnih slio sam. Takoe sam uviao da se radovi na malterisanju" monumenata takoe nisu obavljali runo, ve da su i za to postojale posebne maine i metodi. Setio sam se rei Astamana Bindaarije da je u peini Harati sakriveno mnogo starih maina i zamislio kakva se sve tehnika dostignua kriju u podzemlju Kajlaa. Kad bi nam samo bila dostupna!

Mona zatita
Isto tako, divovski kameni laser oigledno se nije koristio samo u periodu gradnje Grada Bogova. Sasvim je mogue da taj super-laser radi i danas, ali da radi u infrazvunom reimu, titei Izuzetno mona zatita vrata Sambale" i kamena Santamani oigledno nije namenjena samo da ih titi od nas, nerazumnih, ve i od drugih, razumnijih oblika ivota 202

Kameni

laser

tim smrtonosnim frekvencijama dva glavna objekta Grada Bogova - vrata ambale i Mali Kajla (kamen antamani?). Jo jednom sam u mislima nabrojao sredstva zatite vrata ambale" i kamena antamani (Malog Kajlaa); ona su i bez infrazvunog zraenja bila dovoljno mona. Vrata Sambale" tite se energijom saetog vremena, mogu se otvoriti samo ako se zna posebna mantra, za ta je nuno doi u telepatski kontakt sa Carstvom Mrtvih i tako dalje. Piramida Malog Kajlaa (u kojoj se, kako mislimo, krije legendarni kamen antamani) postavljena je na tri spojena kamena stuba visine 600-800 metara i potpuno je nedostupna, a pored nje se nalaze dve naprave koje vire iz stena (kulica" i zavrtanj"), koje podseaju na opremu za posmatranje Malog Kajlaa iz podzemlja.., Tim pre je imala pravo na postojanje hipoteza o dopunskoj infrazvunoj zatiti, poto je kameni laser bio uperen tano na vrata ambale" i Mali Kajla. Jo jednom sam pogledao piramidu Malog Kajlaa koja je svetlucala od snega i prisetio se svog zakljuka da kamen antamani verovatno predstavlja udesni aparat pomou koga ljudi ambale kontroliu nae misli i mogu da deluju na njih. Zato je ova umnogostruena mona zatita imala potpunog smisla - u rukama savremenog oveka, poludivljeg u poreenju sa ambalom, kamen antamani pretvorio bi se u oruje nezamislive moi, kojim bi se moglo upravljati mislima ljudi i usmeriti ih, na primer, u slavu sebe, voljenog". Pri svemu tome, nije me naputala misao da je mona zatita tih objekata Grada Bogova uperena ne samo protiv nas, nerazumnih, ve i protiv drugih, razumnijih oblika ivota, ije postojanje tek poinjemo da nasluujemo, a moda ak ni ne nasluujemo. Samo ambala zna kakav je svet Anela i kakve sile kolaju tamo, iza nevidljivih zidina paralelnog sveta. - efe, gonii su ve sakupili jakove, treba ih natovariti, a mi jo nismo sklopili atore! - tiinu je prekinuo duboki glas Seliverstova. 203

U PREDE LIMA AMBALE

- Dobro, dobro... - progovorio sam najzad, pogledaviposlednji put kameni laser.

Graditeljska energija drevnih

Ja praktino nisam sumnjao da se za energetsko napajanje divovskog rezonatora lasera koristila mentalna (ili psihika) energija drevnih ljudi. Ve sam znao da se psihika energija, iju mo slabo poznajemo, mobilie pomou mantri - onih melanholino izgovorenih zvukova i rei iju tajnu jogiji ne odaju nikom, a najvanije od njih se uvaju kao veliko blago u samoj Sambali. Tehnologija mantri mogla bi se nazvati tehnologijom drevnih ljudi, ije smo plodove videli ovde - u Gradu Bogova. - Dakle, veoma je udan bio ivot drevnih ljudi! - mislio sam. - Trebalo je samo izgovoriti zavetnu re, pa bi se niotkuda pojavila kolosalna sila, kojom je obian (drevni) ovek mogao da upravlja po volji... Samo da se ne pojavi elja da se ta sila usmeri da bi udovoljila zavisti ili osveti... a bez svete kontrole Savesti. Zamislio sam kako je na ovom istom mestu gde sad ja stojim nekada stojao drevni ovek, vie od 10 metara visok, i posmatrao kameni laser. Nekako mi se govorilo da je njegov pogled bio usmeren upravo na kupastu izboinu na prednjem ogledalu kamenog lasera, kako bi kroz nju uveo svoju psihiku energiju u rezonator lasera. Usmerivi svoj pogled tamo, drevni ovek bi poeo da koncentrie svoju panju na svoja oseanja, inei da ona postanu laka, svetla i lebdea, i to je najvanije - ispunjena Ljubavlju prema Bogu. Postepeno bi drevni ovek poinjao da osea da je itav svet ispunjen oseanjima i da njegova lina oseanja ulaze u taj svet oseanja. Pomou svojih oseanja drevni ovek bi poeo da analizira svet oseanja i najzad bi u njemu naao ono to je traio - u njemu su ivela i cvetala oseanja Vode, oseanja Zemlje, oseanja Vatre i oseanja Vetra. Ta oseanja nisu ba liila na njegova ljudska oseanja, ali su jasno postojala - ta udna oseanja etiri elementa, pored njega. Drevni ovek se potrudio da shvati 204

Kameni

laser

oseanja Vode, potom Zemlje, potom Vatre, potom Vetra, ali su ona bila sasvim nenalik na ljudska oseanja, uprkos tome to su bila snana i puna ivota... i neeg veoma bliskog. Drevni ovek bi potom poeo da koncentrie svoju panju na taj oseaj da su njemu tua oseanja Vode, Zemlje, Vatre i Vetra istovremeno i bliska, uviajui da su sva ta oseanja srodna po Ljubavi prema Bogu koji je stvorio svet u ijoj osnovi stoje tih pet elemenata. Njemu, drevnom oveku, uopte nije bilo teko da se koncentrie na Ljubav prema Bogu, zato to ona ne samo da je proimala itavo njegovo bie, ve je bila i osnov drutva u kome je on iveo, u kome se Ljubav prema Bogu shvatala istovremeno i kao duhovni i kao energetski zakon sveta. On, drev= ni ovek, uopte nije mogao da zamisli da e u nekoj dalekoj budunosti ljudi dobijati energiju od nafte i gasa, zato to se glavna energija nalazi u ovekovoj dui i treba je samo pokrenuti pomou Ljubavi prema Bogu; za njega je bilo sasvim prirodno da voli Boga. Koncentrisavi se na svoju ljubav prema Bogu, drevni ovek bi poeo da oekuje ono to moe da oekuje neko ko toliko voli Boga - poeo bi da eka emocionalnu reakciju ostala etiri elementa, koji ne mogu da toliko vole Boga kao on. On je ekao, ekao, usmeravajui svoju koncentraciju na ljubav prema Bogu, i na kraju osetio da se udno oseanje Ljubavi Vode odjednom spojilo sa njegovim oseanjem ljubavi; osetio bi da ga je snaga Vode podrala... tanije, da je podrala njegovu ljubav prema Bogu. Drevni ovek bi jedva izdrao tu silu, kada bi se njegovim ionako monim oseanjima pridruila nita manje mona oseanja Vode, ali bi uporno stojao na mestu, nastojei da dosegne nivo sila pet elemenata. Ali, drugi elementi, kao da ga proveravaju, posmatrali bi kako e on podneti sjedinjenje sa Vodom. A drevni ovek bi stajao i sve vie i vie se koncentrisao na Ljubav prema Bogu, oekujui da na njegova oseanja odgovore jo i Zemlja, Vatra i Vetar. 205

U PREDE LIMA AMBALE

Energija oseanja Zemlje, koja bi se sjedinila sa njegovim oseanjima i oseanjem Vode, donela bi olakanje, kao da podsea na jedinstvo oveka sa Zemljom i njegovo telo bi poelo da lagano podrhtava od izliva energije oseanja. Sjedinjenje sa energijom oseanja Vatre bilo je nalik na blesak svetlosti, tako snaan da bi na trenutak drevni ovek izgubio iz vida kameni laser. Poslednje bi se pridruilo oseanje vetra, usled ega bi nastala strasna elja da se leti, da se leti tako da paralalni svetovi, koje bi nainio Onaj koga volimo, promiu kraj nas kao lepi pejzai. Ali, drevni ovek, osetivi nerazdvojno jedinstvo sa itavim svetom, fiksirao bi pogledom konusno ispupenje kamenog lasera i izgovorio mantru koja se ne sme izgovarati ako ovek nije sjedinjen sa oseanjima Vode, Zemlje, Vatre i Vetra. - usredsreeno bi rekao on, jedva otvarajui usta i ne skidajui pogled sa kupastog ispupenja. Moni tok energije u duginim bojama izaao bi iz njegovih oiju i u trenu stigao do kupastog ispupenja na prednjem ogledalu kamenog lasera, nakon ega bi preao u rezonator lasera. Ubrzo bi drevni ovek video da je energija koja dolazi iz njega potpuno napunila rezonator i kao svetlucava buktinja smestila se.u prostor izmeu ogledala lasera: Nakon toga bi se drevni ovek umirio - znao bi da je uspeo da snabde energijom kameni laser, nakon ega e njegovi drugovi, takoe graditelji Grada Bogova, podesiti prednje ogledalo lasera da energetski zrak" padne tano na reflektujue ogledalo, postavljeno na vrhu Kajlaa, kojim e upravljati arhitekti, obraujui planine njegovom energijom. On, drevni ovek, bio je ponosan to je uspeo da to uini - da stvori energiju pet elemenata. A energija pet elemenata bi tekla i tekla kroz njega, ne izazivajui vie nikakav unutranji napor; samo bi raznobojne vizije sprovodile tu energiju, vizije koje su poticale iz raznih paralelnih svetova. Drevni ovek je shvatao da tako i treba da bude, poto je energija pet elemenata jedinstvena energija paralelnih 206

Kameni

laser

svetova, u kojima je Bog podelio svet na pet elemenata jedinstva - Vatru, Vodu, Zemlju, Vetar i oveka. Drevni ovek je u dui oseao da je Boiji sin, jer je kroz njega tekla zaista boanstvena energija, ona energija koja je postojala pre nastanka svetova i koja je imala Energija pet elemenata prvobitnu istotu. izala je iz oiju drevnog oveka Pognuo sam glavu i na svojim nogama video prljave iljate tatarske izme. - Eh! Kako je samo vano teiti duevnoj istoti! - uzviknuo sam u sebi. Poto sam se preobukao u odeu za planinarenje, oprao sam zube, umio se hladnom vodom i poeo da pakujem ranac. - Zanimljivo, a pomou koje energije kameni laser stalno radi u reimu infrazvuka? - postavio sam sebi prirodno pitanje. Ostavio sam pakovanje ranca, podigao glavu i video ogromnu piramidu Kajlaa. Okrenuo sam glavu i smesta video nekoliko piramidalnih spomenika. - Verovatno je da piramide koncentriu kosmiku energiju, a ovde, u Gradu Bogova, sve je ureeno tako da se pomou neke od piramidalnih konstrukcija sakupi onaj frekventni opseg energije koji e obezbediti stalno punjenje rezonatora kamenog lasera kako bi on postojano radio u infrazvunom reimu sa ciljem zatite. Sigurno da postoje i predajnici, koji usmeravaju tu energiju na rezonatore kamenog lasera - pomislio sam. Jo nisam znao da u ovde uskoro videti mnotvo kamenih konstrukcija koje lie na kamene antene ili ogledala, 207

U PREDE LIMA AMBALE

koje, oigledno, mogu da energiju piramida prenose do kamenog lasera. Poto sam spakovao ranac, u dui su mi se odjednom pojavile sumnje da je nae znanje o laserima daleko od profesionalnog. Ali, da poem unapred, dragi itaoe, rei u da sam se Njegova energija" je obraivala planine po okonanju ekspedicije detaljno konsultovao o kamenom laseru" sa poznatim fiziarima - A. V. Akimovim, G. G. Tertinovim i S. N. Krukovim. Bilo je mnogo prepirki i plodonosnih diskusija. Izreeno je mnogo ideja. Ali, u celini su se svi sloili da ta konstrukcija lii na ogromni laser koji bi (hipotetiki!) mogao da radi na mentalnu energiju. A Sergeja Nikolaevia Krukova - talentovanog inenjera - posebno je iznenadila konstrukcija prednjeg ogledala kamenog lasera, kojom je bio oduevljen. Opet mi se u glavi javila misao da taj kameni laser radi na boanstvenu energiju pet elemenata koja je drevnim narodima bila dostupna, pre svega zahvaljujui istoti Due. Ne znam zato, priao sam potoku, skinuo se do pojasa i dobro se umio hladnom vodom. A potom, obukavi se i malo se protresavi od hladnoe, pogledao sam Sveti Kajla. Sergej Nikolaevi Krukov
208

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 11 Kosmiko ogledalo Kajlaa

Sa ove strane Kajla je izgledao velianstveno. Znao sam da se Kajla smatra sreditem tantrikih sila nae planete, pa sam zato smatrao da se i mi, kao i Kajla, nalazimo u vlasti tih sila. Setio sam se rei starijeg oveka" da su njemu tantrike sile koje deluju u peini Haratija prijatne i da se njemu ne izlazi odatle. Setio sam se i razmiljanja koja su prethodila ovoj ekspediciji o tome kako planine misle, to je upuivalo na zakljuak da u planine treba ii sa istom duom, pa sam se okrenuo drugovima i upitao ih: - Recite iskreno, je li vam prijatno ovde kraj svete planine Kajlaa? Svi su uutali, oigledno analizirajui svoje duevno stanje. Prvi se oglasio najotvoreniji, Seliverstov: - Ja se, efe, ovde oseam slobodno i radosno. Dao bih poslednju koulju... - Seliverstov iskosa pogleda Rafaela Jusupovia. - Na dui mi je ovde dobro. Samo... neto me grize: onda kada 209

U PREDE LIMA

AMBALE

ste se ti i Ravil nou vratili u logor i niste videli svetiljku, ja sam zaista stajao sa svetiljkom, a nisam sedeo u atoru.... - Ma dobro, ne mora to da pominje. - Ne nagru uzalud hodoasnici ovamo, ovde je dobro na dui - dodao je Ravil. Hteo-ne hteo, u meni se poeo stvarati utisak da nas je planina pustila k sebi" i da i mi, slino kao i stariji ovek", poto imamo pristup, oseamo tantrike sile kao neto prijatno za nas. Opet su mi se u mislima javile rei starijeg oveka" koji je tvrdio da je Kajla iv i da tantrike sile, koje ovde obitavaju, predstavljaju misaonu energiju Kajlaa, koji vidi i analizira duu svakog ivog stvora koji se pojavi pred njim. - Ba je dobro to sam poslao u Moskvu kinooperatera Kvitkovskog, to ga nisam poveo ovamo. Postidela bi se... pred planinom... njegova pragmatina dua - pomislio sam. Natovarivi jakove, krenuli smo napred. Nisam skidao pogled sa zapadne strane Kajlaa, traei mesto odakle e biti najbolji pogled. Seliverstov, koji se periodiki osvrtao na teko natovarene jakove, pevuio je staru komunistiku pesmicu: Roeni smo Da bajku pretvorimo u istinu Da savladamo prostranstvo i prostor... Diui u visinu svoj posluni avion..." Zapadna strana Kajlaa svetlucala je pod zracima Sunca. Sve smo fotografisali i snimali kamerom. A ja sam se pentrao po oblinjim bregovima, crtajui skice, da bih potom sve uneo u jedan obimni crte. Bilo je prilino toplo, nije bilo jakog vetra. - Vidi, reklo bi se da je cela zapadna strana Kajlaa pre svega udubljeno ogledalo i da se radi o veoma sloenoj geometriji p r o a p u t a o sam za sebe, zavravajui konanu verziju crtea. Gornji deo zapadne strane Kajlaa bio je oblika divovske stepenaste udubljene povrine, nagnute pod uglom od oko 45 u odnosu na horizontalu. Nanosi snega videli su se na vrhu i sa 210

Kosmiko

ogledalo

Kajlaa

june strane, ali se veoma jasno videla stepenasta konstrukcija. Ta ogromna stepenasta aa imala je dimenzije minumum 700x700 metara. Priao mi je Ravil i pokazavi prstom au" koju sam crtao, rekao: Ovo izgleda kao kosmiko ogledalo... Htedoh da ga zapitam o nameni te ae", ali se prekidoh, shvativi da ni Ravil ni ja ne moemo ni priblino, ni hipotetiki, odgovoriti na to pitanje. U niem delu je ta aa" Crte zapadne strane planine Kajla (ili kosmiko ogledalo") bila jasno ograniena zupastim i isto tako udubljenim ispustom, koji je na dnu prelazio u udubljenu strmu padinu visine otprilike 600 metara. A sa june strane te strme padine, malo nie, video se Mali Kajla u obliku horizontalne otrokrake piramide, postavljene na tri kamena stuba, visine minimalno 600 do 800 metara. U podnoju pomenute padine videla se takoe jedna udubljena stepenasta povrina, ali ne tako^pfavilna kao na kosmikom ogledalu". Ta povrina je u sreditu imala ravnomerno uzvienje, a na tri mesta nevelike konstrukcije ogledala, koje kao da su bile montirane na tim mestima. U poetku mi je sve to izgledalo kao haos planinske padine, ali poto sam pogledao prizor iz nekoliko razliitih pozicija, shvatio sam da je to najverovatnije nekakva konstrukcija ija mi je zamisao bila potpuno neshvatljiva. 211

U PREDE LIMA AMBALE

Kosmiko ogledalo zapadne strane Kajlaa (dimenzije u poreenju sa Ajfelovom kulom) - Verovatno je da je sve ovo nainjeno radi upravljanja suptilnim energijama - pomislio sam. Setio sam se da sam 1998. godine u gradu Riikeu u Indiji u jednom od hramova imao u ruci knjigu pod nazivom Energija svesti". Poeo sam da je listam, udei se sa svakom stranicom sve vie: pokazalo se da je neko nekada podelio energiju ovekove svesti na vie od 200 vidova energije, od kojih je svaka imala svoj naziv i bila opisana tako detaljno i sa takvom koliinom ema i eksplikativnih crtea, daje teko bilo zamisliti da je itav taj kolosalni trud bio tek plod puke mate. Upravnik hrama mi je objasnio da su tu knjigu, prevedenu sa sanskrita na engleski jezik, napisali u davnoj prolosti naunici jedne velike civilizacije koja je pre nas postojala na Zemlji. - Drevni narodi su zasnovali nauku o suptilnim energijama i shvatili da je pomou konstrukcija razliitih oblika mogue 212

Kosmiko

ogledalo

Kajlaa

upravljati tim energijama, ak do te mere da mogu uticati na ljudsku svest - tiho sam rekao. Jo nie na padini zapadne strane Kajlaa, iz raznih pozicija, mogla se videti jo jedna dugaka udubljena padina, koja je imala tako pravilan oblik da nije bilo sumnje da je vetakog porekla. Gornja povrina te padine bila je nazubljena i kroz dvogled je izgledalo kao da se sastoji od jednog ili dva reda ili uspravnih stena, ili drevnih statua, istroenih od vremena. - Kakvu li funkciju ima ta duguljasta konstrukcija? - upitao sam sam sebe i kiselo se osmehnuo, naravno, ne naavi odgovor. Ravil, koji je stojao pored mene, nakaljao se. - ta je, Ravile? - upitao sam. - Evo ta mislim... - poeo je da govori, - ovo ogledalo hvata kosmiku energiju i... raspodeljuje je piramidama Grada Bogova, kako bi one neto uinile pomou te energije. Ali ta? - Ko zna, ko zna... - rekoh. - A zar ne bi to kosmiko ogledalo Kajlaa" moglo da bude lokator, pomou koga Sambala, koja je smetena ispod Kajlaa,

Original jedne fotografije i crte zapadne strane Kajlaa 213

U PREDE LIMA AMBALE

Jedan oddelova duguljaste konstrukcije zapadne strane Kajlaa. Originalna fotografija i crte komunicira sa drugim svetovima? - nadahnuto je nastavio Ravil. - Tehniki nivo ambale doputa da se tako neto napravi! A moda, moda... moda je pomou tog ogledala mogue zajedno sa tokom kosmike energije ui u kosmos, kako bi se licem u lice srelo sa inteligencijom drugih planeta? - Ko zna... - tmurno sam odgovorio. Obojica smo zautali, shvatajui da osim mate nemamo nikakvog drugog sredstva da makar i malo shvatimo ta su to nainili drevni narodi. Trebalo je da proe tri godine da bi214

Kosmiko

ogledalo

Kajlaa

smo Ravil i ja, analizirajui mapu i shemu Grada Bogova, doli do zakljuka da je ta zapadna strana, ukljuujui i pomenuto kosmiko oglealo", nainjena da bi se upravljalo Vremenom, kako bi se nainio novi ovek. Ali o tome emo, dragi itaoci, govoriti u narednom tomu ove knjige, i verujte da e to putovanje u telo vremena" biti fascinantno. - Hm... hm... - promrmljao sam, prekidajui tiinu. - Evo ta bih rekao. - ta? - Sea se daje stariji ovek", onaj koji je iao u peinu Harati, priao da Harati moe da ita ljudske misli i da zahvaljujui tome sve smesta vidi? - Seam se. - Najverovatnije je da je Harati ovek iz Carstva Mrtvih. Znai, Carstvo Mrtvih ita nae misli. Nije li tako? - Tako je. - Osim toga - nastavio sam da razvijam svoju misao - stariji ovek" je govorio neto u smislu kao da je sam Kajla u stanju da ita misli ljudi koji ovamo dolaze. Je li tako? - Tako je. - I, na kraju, doli smo do zakljuka da je kamen antamani, koji se uva u piramidi Malog Kajlaa, takoe namenjen itanju i analiziranju ljudskih misli. - Da. - Odatle sledi da smo ti i ja, Ravile, providni kao staklo. Sve o emu mislimo sasvim je poznato tamo... Samo, zar smo ti i ja toliko strani da bi neko traio vreme na analizu naih misli? 215

U PREDE LIMA AMBALE

Zle misli mogu da postanu infekciona bomba" na ovom mestu stvaranja

- . . . ?

- Nismo - poeo sam da odgovaram na sopstveno pitanje - mi nismo toliko strani. Ali, osim nas u nevidljivom obliku postoje i aneli, duhovi, ljudi paralelnih svetova, ljudi sa drugih planeta... Oni takoe misle. Zapalio sam cigaretu. - Nae misli - ponovo sam progovorio - ovde itaju ljudi ambale (pomou kamena antamani), ljudi Carstva Mrtvih i sam... kosmiki... Kajla. Ali ono najvanije, na ta oni, verovatno, obraaju panju - jeste postojanje zlih ili negativnih misli u naim duama, kojima ne sme biti dozvoljen pristup na ovo sveto mesto gde je, moda, nainjen... novi ovek. Zar nisu zle misli - faktor unitenja ili infekciona bomba" za mesto stvaranja"? Ponovo smo krenuli napred. Sunce je sijalo. Misli su nam bile radosne i svetle. Sve je u ovom svetu izgledalo prekrasno. - efe, vidim nekakav dvorac. Ali bez prozora i vrata - zauo sam otpozadi Ravilov glas. 216

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 12 Dvorac bez prozora i vrata

- Gde? - Evo tu, pred nama! Potpuno prirodan dvorac stoji... bez prozora i vrata. Osnova se samo malo uruila... - Oho! - uzviknuo sam. U glavi su mi se javile rei Anagirike Govinde, koje sam proitao u hramu lame Ketsuna Zangpoa, o tome da kompleks Kajlaa lii na divovsku mandalu, sastavljenu od kombinacije mistinih figura. Seao sam se takoe da je on govorio sledee: Zidovi kanjona podseaju na graevine. Hodoasnik kao da je okruen divovskim hramovima...". Graevina koju smo videli bila je visoka oko 250 metara i sastojala se od kombinacija kula i strmih stena. Sve je to veoma liilo na katoliku crkvu. Prozora i vrata uopte nije bilo. - udno - rekao sam i poeo da crtam. - Sta bi to moglo da znai? Ali... svakako da ovo nije prirodna planina, ve vetaki nainjena graevina. 217

U PREDE LIMA AMBALE

Tek to smo se udaljili sto metara od tog mesta, kad smo videli jo jednu konstrukciju, smetenu na neto viem mestu na padini. Ta konstrukcija imala je oblik udubljene povrine sa malim stepenicama na kojima su se isticale mnogobrojne izboine, nalik na male piramide. Juna, dobro vidljiva strana graevine, na vrhu i na dnu je bila krunisana dvama lepim uzvienjima visine 7080 metara. Donja uzvisina imala je pravougaoni oblik, a gornja je liila na cilindrinu kamenu drku tapa, Fotografija (original i nakon 3D postavljenu na uskoj rekonstrukcije) i crte neobinog osnovi. Sticao se utisak monumenta br. 115, koji lii na dvorac da je ta drka tapa", bez prozora i vrata teka sigurno stotine i hiljade tona, bila naknadno isklesana, podignuta i postavljena. - Drevni graditelji su sigurno vladali antigravitacionim silama - pomislio sam. A malo dalje, u hodu, videli smo grandiozni velianstveni dvorac" savreno fantastinog oblika, koji je odavao utisak 218

Dvorac bez prozora i vrata

Fotografija (original i nakon kompjuterske obrade konturama) i crte neobine konstrukcije br. 16

neeg slinog carstvu Kaeja Besmrtnog". Tu analogiju je jo vie pojaavalo to to je na njega padala senka, pa je on izgledao zlokobno-crno na fonu svetlucavog Kajlaa. 219

U PREDE LIMA AMBALE

Fotografija (original i nakon kompjuterske obrade konturama) i crte monumentalnih konstrukcija, nalik na dvorce (br. 35,36,37 i 127) Taj dvorac" se sastojao od dve prednje i dva zadnje kamene ploe (ili ogledala") poloene jedna na drugu, izmeu kojih se nalazila masivna trapezoidna konstrukcija koja se otpozadi i na vrhu zavravala kupastim ispustom. Visina tog dvorca bila je minimalno 500 metara. Fotografiui to, shvatao sam da e senka pogorati kvalitet snimka. Ali su se zato okom, uprkos senci, mogli videti detalji i uneti u crte. Iza dvorca", blie Kajlau, videla se neka ovalna tvorevina, koju sam isprva smatrao obinom planinom. Ali potom, osvrnuvi se i uporedivi tu ovalnu tvorevinu sa prirodnim tibetskim bregovima, shvatio sam da je i to takoe drevna graevina u vidu trostepenog ovalnog uzvienja visine oko 350 metara. 220

Dvorac bez prozora i vrata

- Ali zato su gradili takve neverovatne monumentalne konstrukcije? - uzalud sam pitao samog sebe, znajui ve da ne mogu da naem nikakav odgovor. A potom, u naredna tri dana, naili smo na jo nekoliko dvoraca bez prozora i vrata", za koje u, dragi itaoci, dopustiti sebi da vam ih pokaem i ukratko opiem. Znajte takoe da sam tokom fotografisanja i crtanja tih konstrukcija u obliku dvoraca" sve vreme u sebi oseao unutranje negodovanje, povezano sa tim Crte dvorca bez prozora i vrata" (br. 53) u Gradu Bogova to ne razumem nita od onoga to fotografiem i crtam; naprosto sam slepo obavljao svoj zadatak u ovoj ekspediciji, zaprepaujui se velianstvenou uma drevnih. U menije tinjala jedino slaba nada da emo nekad u budunosti moi da shvatimo bar neto o tome.

Fotografija (original i kompjuterska 3D obrada) monumenta br. 53 u Gradu Bogova 221

U PREDE LIMA

AMBALE

Crte i fotografija monumenta u obliku kompleksa kupola (br. 38,39 i 40) Jedan od tih dvoraca", podignut na vrhu tibetskog brega, predstavljao je sloenu kombinaciju blago udubljenih povrina, a na vrhu su mu bile postavljene piramida i kupola u obliku polulopte. Visina ovog monumenta bila je oko 150-200 metara. - ta je to? - glupo sam upitao sam sebe. Naravno, nisam mogao da odgovorim na to pitanje, kao to ni veina ljudi ne moe da odgovori na pitanje emu su sluili drevni monumenti. 222

Dvorac bez prozora i vrata

Crte i fotografija (original i 3-D model) monumenta u obliku zamka (br. 49-52) Drugi dvorac" bio je nalik na kompleks kupola sa dvema ogromnim vertikalnim ploama (oko 100x100 metara), postavljenim tano pod pravim uglom jedna u odnosu na drugu. - emu slue te kamene kupole? Da sakupljaju odreene oblike suptilne energije ili neto slino? Kakva je uloga tih ploa, koje lie na ogledala? Kakvu energiju one reflektuju i kuda? - iz mene su izbijala pitanja, na koja, avaj, nisam imao odgovora. 223

U PREDE LIMA AMBALE

Naredni monument, postavljen na vrhu jednog visokog tibetskog brda, podseao je na starinski panski zamak. Donekle je bio nalik na piramidu, ali je ta piramida imala krajnje udan nacrt: vertikalne bone povrine, reljefna udubljenja itd. Sa bonih strana zamka" stajale su dve kamene ploe; na vrhu jedne od njih mogle su se razaznati etiri polurazruene kupole. Jo jedan monument koji smo videli u Gradu Bogova podseao je na spiralu koja se suava idui ka vrhu. I naravno, taj monument, kao i veina drugih, spajao se sa pljosnatim konstrukcijama koje smo mi nazvali reflektujuim ogledalima. Crtajui taj monument, shvatio sam da se logiki domiljam da dodam mnoge njegove delove, prekrivene snegom ili sruene

Crte i fotografija (original i posle kompjuterske obrade) monumenta u obliku spirale koja se suava (br. 56-58) 224

Dvorac bez prozora i vrata

Skica i fotografija neobinih konstrukcija pored spomenika Gompo-Pang (br. 118 i 119) od zuba vremena. Ali, to nije inilo nita manje oiglednim da su drevni narodi, sa nekim neshvatljivim ciljem, u davnoj prolosti, sagradili ovde divovsku kamenu spiralu. - Moda je to prototip DNK? - tiho ree Ravil, znajui da DNK ima spiralnu strukturu. I na kraju, u konstrukcije te vrste mogle su se ubrojati konstrukcije postavljene pored monumenta Gompo Pang. Iza njega se dobro videlo neto to podsea na uski leb na iji se uzdignuti zidovi naslanjaju na stene, koje se sputaju na dole 225

U PREDE LIMA AMBALE

sa polukrunog obronka monumenta Gompo Pang. Odmah iza njega je na istoku bila uoljiva struktura sa otrim ivicama, na ijoj su se junoj strani videla dva udubljenja u obliku saa. Iza te strukture moglo se videti neto nalik na dva Bajka nije fantazija, bajka je istorija stepenita" sa ukraenim rukohvatima, koja se grankoja svedoi o zaboravljenoj diozno sputaju sa vrha veliini oveka okrugle kamene tvorevine. A iza njih, malo dalje na istoku, video se dvojni red ili stena, ili figura, iza kojih je poinjalo ve pomenuto zapadno ogledalo samog Kajlaa. Pri pogledu na te lebove", saa", stepenice" i sve ostalo, u mojoj glavi su poele da se komeaju misli o njihovoj nameni. Niotkuda mi je dola ideja da se uspostavi analogija sa graom ljudskog organizma, ali se ona odmah ugasila, zato to sam slabo poznavao prostomu strukturu ovekovih molekula. Pa ipak mi se ta ideja u dubini due uinila zanimljivom i poela je da svrdla u glavi, mada nisam imao nikakve osnove da tvrdim da su drevni narodi pomou gradnje raznovrsnih i neobinih monumenata ovde stvarali oveka. Jednostavno sam oseao bolno nesavrenstvo svog uma u poreenju sa mogunostima drevnih naroda. Setih se reenice Sergeja Seliverstova: - Svi smo sluali bajke o dvorcima bez prozora i vrata, a ovde ih vidimo svojim oima... Tada sam pomislio: - Bajka nije fantazija. Bajka je istorija koja svedoi o zaboravljenoj veliini oveka. 226

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 13 Kamena ogledala Grada Bogova

to smo due boravili u Gradu Bogova, to se vie u meni stvarao utisak da je Grad Bogova nekakav neshvatljiv i grandiozan mehanizam, unutar koga se u strogom poretku kreu nama nepoznate energije. O tome su, zapravo, govorile kamene konstrukcije nalik na reflektujue povrine, kojima su bile opremljene mnoge monumentalne graevine Grada Bogova. Neke od njih ste Vi, dragi itaoe, ve videli na prethodnim fotografijama i crteima, ali dopustite da vam predoim jo nekoliko kamenih ogledala, da bih vam makar malo predstavio da je Grad Bogova bio sazidan radi regulisanja sinteze nekakvih energija sa ciljem da se... da se naini neto veoma vano. O, kako su me muile misli o energetskoj sutini oveka! O, koliko sam malo tada shvatao! Tada nisam imao predstavu o tome da ljudsko telo ima dva suptilna obrasca: suptilno telo vremena i eterinu matricu. Ali o tome emo, dragi itaoci, govoriti u narednom poglavlju ove knjige. 227

U PREDE LIMA AMBALE

Crte monumenta br. 46, njegova originalna fotografija i fotografija nakon kompjuterske obrade dodatka kontura Jedna od tih kamenih naprava za reflektovanje bio je kompleks od pet udubljenih ogledala (br. 46), spojenih i postavljenih na monom postolju, nalik na sanduk. Svako od ogledala bilo je visoko otprilike kao etvorospratna zgrada. Taj kompleks ogledala nalazio se na vrhu neeg to je bilo ili tibetski breg, ili polusruena piramida. Ogledala su bila usmerena tano na severozapad. Ovaj monument u obliku ogledala videli smo kad se ve poelo smrkavati. Ravil je poeo da ga revnosno fotografie, a 228

Kamena ogledala

Grada Bogova

ja da revnosno crtam. Video sam da poslednje ogledalo u osnovi ima nekakvo udubljenje. Ono me je zainteresovalo. Gotovo trei (na visini od 5000 metara!) uputili smo se oko breuljka na kome je stajao monument, da bismo poslednje kameno ogledalo pogledali spreda, a ne sa strane. Na kraju mi je uspelo da razgledam poslednje ogledalo: uprkos polutami, u njegovoj osnovi se jasno videlo neto slino onome to smo ve videli na Domu Srenog Kamena, vrata Sambale", zatvorena iznutra kamenom ploom". Visina tih vrata" bila je oko tri metra. I opet su se ona nalazila na mestu na kome je, kako izgleda, vreme bilo saeto. Pokuaj da fotografiemo ovaj monument u obliku ogledala iz ovog poloaja nam nije uspeo - bilo je suvie tamno. Dodao sam vrata" koja sam video na svoj crte; oko je bilo bolje od foto-aparata. Drugi monument iz te serije bila je ogromna pravougaona ploa, veliine trospratnice, postavljena na vrhu kamenitog brega. Njena ira povrina bila je orijentisana striktno pravcem sever-jug. Naredni monument iz serije reflektujuih ogledala" takoe je liio na ogromnu kamenu plou veliine petospratnice, postavljenu na vrhu brda sa blagom padinom. Ta ploa je imala

Originalna fotografija i crte monumenta koji podsea na pravougaonu kamenu plou 229

U PREDE LIMA AMBALE

Crte i fotografija (original i nakon kompjuterske obrade) monumenta nalik na trapez oblik ne sasvim pravilnog trapeza sa otvorom na vrhu. Glatka povrina ploe bila je okrenuta pravcem zapad-istok". A jednom smo naili na kameno ogledalo nalik na list drveta. Ali, sa dimenzijama 100x100 metara taj list je bio toliko tanak da smo mogli jedino da se udimo kako se on tokom tolikih milenijuma nije raspao. Nekada su te reflektujue povrine" bile postavljene u nizu, kao na primer u grupi monumenata na zapadnoj strani Grada Bogova. Tri kamena ogledala, visine 70-80 metara, rasporeena jedno ispod drugog na visokoj padini, bila su kombinovana u istoj liniji sa piramidalnim konstrukcijama i jednom kupolom. Sva kamena ogledala bila su upravljena tano prema zapadu. Nailazili smo, taCrte kamenog ogledala nalik na list drveta koe, posebno u za230

Kamena ogledala

Grada Bogova

Panoramski crte i fotografija fragmenta (nakon kompjuterske obrade) kompleksa ogledalskih reflektujuih povrina i monumenata na zapadnom kraju Grada Bogova padnom delu Grada Bogova, na neto nalik na uglaane strane renih dolina, du kojih smo ili. U poetku mi je izgledalo da je vetar uglaao te kamene padine, ali sam potom shvatio da su uglaani delovi dolina najverovatnije i sami svojevrsna reflektujua ogledala. Ali, kada sam to shvatio, bilo je ve kasno - mnoge reflektujue povrine te vrste nisam nacrtao ni fotografisao. Sto bi se reklo, propustio sam. 231

U PREDE LIMA AMBALE

Skica jednog od delova padine rene doline koji su zaravnjeni kao ogledalo Ponekad su kamena ogledala zapadne strane Grada Bogova bila podignuta visoko iznad nivoa reka i bila su ili u vidu ravnih graninika, ili u vidu obronaka bregova, ili ruevnih sloenih piramidalnih konstrukcija. Ako ste Vi, dragi itaoe, fiziar ili razmiljate kao fiziar, i ako Vas zainteresuju kamena ogledala Grada Bogova, molim Vas da prelistate jo jednom ovu knjigu i da obratite panju da su mnogi monumenti u ovom gradu" visoko pod nebom snabdeveni ravnim ili udubljenim konstrukcijama koje verovatno reflektuju i reguliu nekakve oblike energije. Moda se Vama, dragi itaoe, pojavi neka elegantna i originalna ideja, koja e vas u potpunosti obuzeti i navesti da se usprotivite bezbrojnoj masi konzervativaca i zavidljivaca i koja e jednom, makar i kroz mnogo, mnogo pokolenja postati osnova energetike ljudi budunosti, potvrujui princip da je ovek mikrokosmos makrokosmosa". Razmislite, molim Vas, dragi itaoe. Ima neeg u tome... A tada, u Gradu Bogova pod nebom, stajao sam na jednoj padini i razmiljao o nama nepoznatim energijama, koje 232

Kamena ogledala

Grada

Bogova

Crte i fotografija (nakon kompjuterske obrade) reflektujuih ogledala, podignutih iznad nivoa reke se najverovatnije u strogom poretku i u skladu sa nekim genijalnim planom sa odreenim ciljem kreu u oblasti tog Grada, stvarajui neto... ili ve stvorivi neto. Shvatao sam da oveanstvo, koga koi konzervativizam i naftna industrija, jo uvek veoma malo zna o tim energijama, ali sam sasvim jasno shvatao da je budunost u ovladavanju tim novim oblicima energije. Pa drevni narodi su znali za njih! A oveanstvo se razvija po spirali. 233

U PREDE LIMA AMBALE

Ali, jedna misao mi nije davala mira - misao o energiji vremena. Ja sam se ve potpuno udaljio od banalne predstave 0 vremenu kao o otkucavanju asovnika i ve sam uviao da je Vreme najmonija od svih energija... i najinteligentnija od svih energija. Pa u poi unapred i rei Vam, dragi itaoe, da 1 mojim i Vaim telima upravlja, tanije ima rukovodeu ulogu u upravljanju njima, vremenska matrica ili vremensko telo - energija vremena zavisna od prostora. - Saeto vreme koje se unosi u oblast Grada Bogova verovatno se regulie kamenim ogledalima. I zato, verovatno, nijedan od svetih monumenata Grada Bogova nije dostupan obinom oveku - energija vremena bi ga spalila zbog... prisustva zlih misli u njegovoj dui - pomislio sam. Ja sam jo bio pun snage i zdravlja. A preda mnom je stajala crna" strana Kajlaa.

234

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 14 Crna strana Kajlaa

- Koju boju najvie volite? - upitao je Rafaela Jusupova Sergej Anatolevi Seliverstov, kada smo se predvee udobno smestili na retkoj travi pored atora postavljanog ispod severne strane Kajlaa, koju lame nazivaju crnom" (duhovno crnom!) stranom. - Cilja li na crnu boju? - u nedoumici je podigao obrve Jusupov. - Ma ne. Naprosto sam primetio da u Ufi esto nosite crnu koulju i crne pantalone. ovek u crnom, to kau - zakikotao se Seliverstov. - Razume li, crnu koulju ne treba prati svakog dana.; Ja sam neenja. - A ja sam perem! - ponosno podie podbradak Seliverstov. - Pere i crne koulje? - Ja ne nosim crne koulje. Pogotovo ne takve kao Vi - sa nekim glupavim damskim vezom na okovratniku i na manetnama. 235

U PREDE LIMA AMBALE

- Zato ja ne nosim plave koulje - odgovorio je Rafael Jusupov. - A ti ih, Sergeju Anatoleviu, kako vidim, nosi. - Boja koulje nije kriterijum seksualne orijentacije oveka - znaajno ree Seliverstov. Evo, Borja Mojsejev stalno u plavom odelu peva, ili u ruiastom, ili... - ta podrazumeva pod ruiastim...? - Ne valja kuditi talentovanog glumca. On oblai odeu one boja koja ga uzbuuje, kako bi... - Znai, ti oblai plavu koulju kako bi... - zajedljivo se ubaci Jusupov. - Mani se jeftinih dosetki! Kad ima kreativni impuls, ovek obavezno ulazi u stanje uzbuenja. A uzbuenje slama sve prepreke i uslovljenosti kako bi otkrilo slojeve duhovne energije koja se naziva talenat. Talenat, Rafaele Gajazoviu, treba otvoriti... - Slino kao ir? - Ne kao ir, ve kao sloj duhovne energije - ne zbunjujui se odgovorio j e Seliverstov. A da bi se otkrio sloj... -ta? ' - Sloj. -Aha. - Dakle, da bi se otkrio sloj energije talenta... - Kakve energije - dokopao se anse Rafael Jusupov. - Energije talenta. -Aha... - Hou da kaem - odbrusi Seliverstov - da radi otkrivanja sloja energije... hm... energije talenta... hm.... duhovne energije koja u sebi krije talenat... - Nisam shvatio, kakav sloj. - Ukratko, bez uzbuenja nema talenta - odsee Seliverstov. - A kakvo uzbuenje, po tebi, najbolje otkriva talenat? - upita Rafael Jusupov. 236

Crna

strana Kajlaa

- Bilo kakvo! - odgovorio je Seliverstov. - Svako uzbuenje moe da otkrije talenat. Talenat imaju svi, ali ne umeju svi ljudi da se uzbude. - Znai glupi i bezizraajni ljudi su ljudi koji ne umeju da se uzbuuju. Je li tako? - Tako je. - Znai ni u seksu...? -Da. - A kako se moe uzbuditi? - Recimo pomou neke boje - lukavo se osmehnu Seliverstov. - Na primer, boje posteljine? - takoe se lukavo osmehnu Rafael Jusupov. - Pa makar i boje posteljine. Ili boje zidova, ili... - Koulje? - I koulje ili... rublja. - I kakva je boja potrebna da bi se neko uzbudio? - Objasniu - uozbilji se Seliverstov. - Crna boja - to nije nikakva boja, to je boja koje nema. Zato, ako sve vreme ide obuen u crno, nikoga nee uzbuditi. - Nije valjda? - Jeste. Izgleda kao crna rupa. - Aha... A ako stalno nosi samo belo? - Vidim da ste Vi, Rafaele Gajazoviu, stavili belu masku od gaze. Uzgred, zbog ega? Peanih oluja ovde u planinama nema. - Navikao sam. - Sa tom belom maskom izgledate kao smrt. -ta? - Kao smrt. Jo sa crnim oima. - Preteruje. - Bela boja - podie kaiprst Seliverstov - to je spoj svih boja spektra. To jest, kao neka boja bez individualnosti. udno je to su komunisti izabrali kao simbol crvenu, a ne belu boju - kod njih je sve opte. Dobro je to su Trockoga ubili cepinom, jer da 237

U PREDE LIMA AMBALE

je on doao na vlast, i ene bi postale opta svojina. Zato Vi, Rafaele Gajazoviu, sa belom maskom izgledate ne kao individua, ve kao opta... tvorevina. Uzbuditi se pri pogledu na takvog... opteg... oveka, izvinite, prilino je teko. To je isto kao i uzbuditi se pri pogledu na gomilu ljudi; meu nama, naalost, za razliku od jogija, nema onih koji mogu da vole oveanstvo kao optost; ljudi vole individualnosti... - I ta e tu boje? - Zato to svaki ovek voli neku svoju boju i uzbuuje ga pogled na tu boju. Evo, na primer, efa - Seliverstov pokaza prstom na mene - uzbuuje narandasta boja, a mene uzbuuje... - Kad vidi plavo? - Ma ne, ja volim... roze. - Ha. - Molim, bez viceva. Roze boja - to je boja nenosti, boja umiljatosti, boja zore... Svaki ovek je podeen na svoju individualnu talasnu duinu i tu duinu predstavlja upravo boja koja je oveku omiljena, koja mu daje individualne osobine, ba one osobine koje iz njega izbijaju kad pogleda svoju omiljenu boju. - Onda ispada, Sergeju Anatoleviu, da si ti nean i umiljat ovek - lukavo se osmehnu Rafael Jusupov. - Da. Zato? - Nita. Prosto ponekad... - Ponekad - to nije uvek - ponosno ree Seliverstov. - Pa dobro onda. - Fiziari tvrde - priseajui se, Seliverstov zakilji oima da postoji matrica organizma, koja se sastoji od suptilne energije postavljene u domenu suptilne energije... - Nije postavljena, ve strukturisana u prostoru - prekinu ga Rafael Jusupov. - Neka bude i tako. U emu je razlika? I tako, ta... strukturisana ili... postavljena u prostoru energija matrice ima tendenciju da se raspada na boje... 238

Crna

strana Kajlaa

- Raspadaju se samo leevi - opet ga prekide Rafael Jusupov - u datom sluaju dolazi do difrakcije. - Ne prekidajte me! Ipak, ta matrica moe da se razloi... Seliverstov oprezno pogleda Jusupova - na dugine boje: crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, tamnoplavu i ljubiastu, koje se sve razlikuju po talasnoj duini. Crvena ima najveu talasnu duinu, ljubiasta - najmanju. Ali glavna stvar je.... -ta? - To to ta matrica razloena na boje moe da pod odreenim uslovima pone da gradi materiju po principu prelaska ive energije u ivu materiju. - A ko je to dokazao? - sumnjiavo upita Jusupov. - Ne seam se ko. Razjasnilo se da je onaj deo matrice, koga karakterie crveni spektar, u stanju da stvori najgrublja iva tkiva, a ljubiasti - najtananija. - Kao to si ti? - grubo se naali Jusupov. - Zato - ne zbunivi se nastavi Seliverstrov - boje imaju gradivni karakter. I tamo gde ima boja, tamo je ivot, a tamo gde nema boja - tamo nema ivota ili... tamo je Nita. A Nita nije naprosto smrt, Nita - to je duhovna smrt. I ta se moe odatle zakljuiti? - ta? - To da severna strana Kajlaa nije dabe nazvana Crnom Stranom. To je strana koja otelovljuje Nita ili stranu duhovnu smrt. Jogini, koji vladaju suptilno-energetskim znanjem, to znaju. - Ali... - u glasu Jusupova javila se skepsa. - Ali ta? Vi bi radije, Rafaele Gajazoviu, nosili crnu koulju sa damskim vezom - otro odbrusi Seliverstov. - A ti - plavu - dobaci u odgovor Jusupov. Drugovi, okrenuvi glavu jedan od drugog i promrdavi malo nogama u planinarskim izmama, poee da gledaju u stranu. Shvatao sam da lame i jogiji ne nazivaju uzalud tu stranu Kajlaa Crnom Stranom. Tu se krilo neto zagonetno i mrano. 239

U PREDE LIMA AMBALE

Setio sam se da mi je lama Ketsun Zangpo ispriao legendu o grenoj borbi dva boanstvena oveka - jogija Milarepe i jogija Bonpoa - na vrhu Svetog Kajlaa, kada je jogi Milarepa uspeo da zbaci sa vrha Bonpo jogija na severnu stranu svete planine, ime je navukao na nju boiju odmazdu - demonske sile - nakon ega je severna strana Kajlaa pocrnela". Podigao sam glavu i pogledao severnu stranu Kajlaa. Sneg na njoj je beliasto svetlucao i uopte nije bila crna. Zamolio sam Sergeja Anatolevia da mi pozira i fotografisao sam i njega i crnu" stranu Kajlaa, nakon ega sam poeo da je crtam. Bilo je vidljivo da severna strana predstavlja gotovo vertikalnu padinu, moda veoma strmu padinu od 80-85. Ta padina, proarana nekakvim malo izboenim trouglovima, liila je na udubljenu au. ak sam uspeo da pomou kompasa izmerim lunu krivinu pomenute ae": iznosila je oko 30. Seo sam, pogledao vrh Kajlaa i primetio da ga pokriva snena kapa, ispod koje se nalazila ravna horizontalna povrina. Intenzivne i u tom trenutku zbunjujue misli rodile su se u mojoj glavi, kao da su isticale znaaj te ravne povrine na vrhu Kajlaa. - Znai, na toj terasi su se borili jogi Milarepa i jogi Bonpo - pomislio sam, i odmah osetio apsurdnu neozbiljnost te misli. Tada jo nisam znao da e nas nai detaljni i intenzivni prorauni nakon ekspedicije dovesti do zakljuka da na Sergej Anatolevi Seliverstov vrhu Kajlaa stoji ravna i Rafael Jusupov nakon kvadratna povrina, njihovog razgovora 240

Crna strana Kajlaa

ija analiza iz perspektive raznih i raznorodnih drevnih mitologija omoguava da se ustanovi legendarna ali... potpuno mogue (ko ga zna?) istorija preivljavanja oveanstva tokom svemirskih kataklizmi.

Crte i originalna fotografija (sa Sergejom Seliverstovim) severne strane planine Kajla

A u to vreme nismo imali ni predstave da je svetlucavi Kajla koji je stojao preda mnom bio izgraen po sistemu legendarnih pet elemenata kao peti element, kao... ovek. Ali, o tome... Molim Vas da mi oprostite, dragi itaoe, to opet moram da napiem reenicu ,,o tome ete itati u sledeem tomu ove knjige". Ipak, izgleda mi, nemam drugog izbora osim da Vas zamolim, dragi itaoe, da saekate izlazak sledee knjige, koju u nadam se napisati, kako bih sumirao podatke o Gradu Bogova. Prohladno vee zamenila je ledena tibetska no. Najeio sam se. O, kako sam malo znao! Tada sam, sve u svemu, razmiljao da nije sluajno to na severnoj strani Kajlaa borave demonske ili crne sile, zato to je u naem trodimenzionalnom svetu napredak" ustanovljen kao borba dobrih graditeljskih sila 241

U PREDE LIMA AMBALE

protiv tamnih negativnih sila, pri emu negativne sile imaju ulogu neke vrste stimulatora. U glavi sam sumirao glavne take moje naune karijere i smesta shvatio da bih se bez naunih protivnika, zavidljivaca i zlobnika, verovatno ulenjio, ili to je jo gore, poeo bih da smatram sebe genijalnim ili velikim. - Hvala vam, zavidljivci i zlobnici! - proaputao sam. - Kako je dobro to postojite! Vi nosite na sebi teret unutranjeg negodovanja zbog svoje naune nespobnosti, vi teko patite pri pogledu na uspehe naprednog naunika kome zavidite, noima ne spavate, smiljajui mu smrtnu osvetu... i sve to radi opteg napretka, da biste ispunili svoju karmom predodreenu funkciju - da budete stimulator" za onoga kome je Bog dao sposobnost da stvara. Vi, dragi zavidljivci, za njega ste merilo onoga to ne treba da bude... Ali takva je vaa karma: negde u prolom ivotu ste toliko pakostili, da vam je Bog uredio za naredni ivot surovu kaznu - da vas itav ivot mue estoki naleti i nemo hroptanje sopstvene nitavnosti pri pogledu na oveka koga je Bog nadario blistavim i sjajnim sposobnostima. Podsvest vam apue da ne ivite pod srenom zvezdom", ali vas, dragi zavidljive, takoe koriste na pametan i spretan nain radi napretka... kao pomenuti stimulator" ili kao merilo tame". Hvala vam, dragi zavidljivci! Imate teku ulogu u ovom naem grenom svetu. Jo jednom sam pogledao Kajla. Smrkavalo se. Na poslednjim zracima sunca Kajla je izgledao kao iv. Jasno sam osetio da je moj razum nitavno slab pred Njegovim Razumom. Ali, ja nisam zavideo Njemu, ja sam... bio iskreno oduevljen. - Eh! - uskliknuo sam u sebi, osetivi da su mi se obrve kao kod deteta nabrale oko nosa. - Eh, voleo bih da vidim etvorodimenzionalni ili petodimenzionalni Kajla! Zanimljivo, kako on u tom obliku izgleda? A kakav je, recimo, etvorodimenzionalni ili petodimenzionalni svet? Romantino sam zatreptao oseajui slatkou deijeg oduevljenja. ak sam i podigao titnik svog kaketa da bih, po242

Crna strana Kajlaa

put pubertetlije, osetio sposobnost delovanja odraslog oveka uz ouvano deije oduevljenje svetom u kome i bubuljiavi mladi poneto moe... u tom svetu, novom za njega. - A moda, moda... - poeh da mrmorim u dubini due - u tom etvorodimenzionalnom svetu nema zavisti, nema zlobe? Moda je neophodnost stalnog, tekoama praenog napretka ugraena u svest tajanstvenih etvorodimenzionalnih ljudi

Shvatio sam da u danas poi u Dolini Smrti 243

U PREDE LIMA AMBALE

kao prirodno stanje, slino tome kao to je nama ugraena neophodnost da diemo, jedemo ili hodamo? Moda tamo nema podlih i frustriranih zavidljivaca koji postoje samo da bi podstakli... nas? Ba m i j e ao tih zavidljivaca! Ujutro sam se probudio sa tugom u dui. Protrljao sam svoje nadute one kapke i poao da se umijem. Hladna voda me je probudila. U glavi su mi isplivale rei lame Ketsuna Zangpoa o tome da su crna i plava boja - boje usmerene na vodu. Istrljavi lice pekirom, ve nalik na otrcanu krpu, pogledao sam vodu u potoku u kome sam se umivao, koji je tekao pored crne" strane Kajlaa. Voda u tom potoku nije mi izgladala loe; potoi je veselo tekao, a voda je prtala na krupnom kamenju. ubor je bio umiljat i prijatan. A u dui sam se oseao tuno. Preao sam rukom preko omravelog lica. Lice mi je bilo toplo. Na slepoonici sam osetio kako mi pulsira arterija: ona je ritmino udarala podseajui me da mojim ilama jo uvek tee krv. Odloio sam u stranu ofucanu plastinu torbicu sa priborom za higijenu i raskvaenim sapunom, stavio ruke u depove jakne i zagledao se u neku taku, okrenuvi lea Kajlau. - Stani tako, efe! Fotografisau te sa Kajlaom u pozadini! - povikao je Ravil. Pokuao sam da napravim veselo i odvano lice, ali mi nije uspelo. Neto me je iznutra pritiskalo i dovodilo u tuno stanje. Naporom volje pokuao sam da shvatim uzrok tuge, ali nisam mogao. A tuga je titala i titala moju duu. Jo jednom sam preao rukom preko lica, osetio toplotu svoga tela i u trenutku jasno shvatio da u danas ii u Dolinu Smrti.

244

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 15 U Dolini Smrti

Doavi do atora, poeo sam da tmurno pakujem svoj ranac. Pogled mi je pao na vreu za spavanje. - Dobra vrea, pufnasta, topla... bila je - pomislio sam. Potom mi je pogled preao na moje iscepane planinarske izme. - Potpuno su se pohabale. Verovatno ih poslednji put nosim - javila mi se misao. Ne znam zato, stavio sam pred sebe dlanove i poeo da ih posmatram. Moje ruke, koje se nisu odlikovale elegantnim oblikom kao ruke pijaniste ili manekena, izgledale su mi kao debele alatke nalik lopate, namgnjene za grub i naporan rad. Promrdao sam kratkim prstima sa prljavim noktima i zapanjio sam se kako mi uopte uspeva da glatko upravljam njima prilikom najpreciznijih onih operacija, pa jo i da zapanjujem Amerikance uspesima ruske hirurgije". - Dobro su mi posluile ove ruke - opet sam pomislio u prolom vremenu. 245

U PREDE LIMA AMBALE

U oekivanju Suda Savesti

Podigao sam oi i zamagljenim pogledom preao tibetske planine koje su nas okruivale i snano protresao glavom, kao da pokuavam da se izbavim od pridolazeih misli u prolom vremenu". Shvatao sam da e moj ivot danas procenjivati tajanstveni razum i da u ja, obian ovek, po volji sudbine... a moda i po sopstvenoj volji strasno... a moda i bolno eleti da me ocene, postavivi me na granicu izmeu ivota i smrti. Zeleo sam da zahvaljujui svojoj prolosti uem... ili ne uem u budunost. Stavio sam u ranac sveske za crtanje, olovke, gumicu, dvogled, kompas i mnogo ta drugo to je bilo neophodno ovde, u Gradu Bogova, visoko pod samim nebom. Ravil mi je priao i dodao mi planinski paket zavijen u celofan. - ta ima u tom paketu? - upitao sam. - okolada, suvo groe, cigare, peenje, kobasica i slanina najdeblja slanina, koju je sam Petrovi solio - odgovorio je on. Uzeo sam celofansku kesu sa hranom, uzeo je u svoje ogrubele ruke i nehajno ubacio u ranac. - Mmm... da - rekao sam. Misli su ponovo poele da mi se vrte oko legendi o Dolini Smrti. Meni, zahvaljujui trezvenosti koju posedujem, nije bilo jasno zato jogini dolaze ovamo da pogledaju u oi Kralja Smrti, koga nazivaju zvunim imenom - Jama. Meni, stanovniku gradske periferije sa obinim seoskim poreklom, teko je bilo da poverujem da se kod nekih ljudi na naoj planeti u dui iznenada javlja zov da procene sebe suoivi se sa smru i da bez straha i drhtanja stoje pred nepoznatim razumom u ije postojanje oni sveto veruju. Ti udni ljudi ne boje se zemaljske smrti, oni se boje jedino toga da nekad u ivotu nisu neim uprljali svoju savest. Oni, ljudi koji u planine dolaze bez debelih paketa sa okoladom, suvim groem i slaninom, bez tuge i jada su u stanju da gledaju Smrti u lice, tavie, raduju se tome da e njihovo telo poeti da se pretvara u prah samo zato to je merilo o Dobru i Zlu u dui 246

U Dolini Smrti

- Savest - ocenila neki njihov postupak u ivotu negativno i presudila da je taj postupak u univerzalnom i venom svetu, u kome vlada Vreme, naruio ivotodajni sklad Sutine. - efe, uzmi toalet-papir. Ovde u planinama gasovi" se ne razlikuju od sr..." - zauo sam duboki glas Seliverstova. - Mmm... da - pruio sam ruku. vrsto pritegavi rani, stavio sam ga na lea i vetaki bodrim glasom rekao: - ta je bilo? Kreemo li? - efe, hajde da pre polaska pojedemo okoladu - predloio je Seliverstov. - Danas idemo na visinu od 6000 metara. A okolada daje energiju... Laganim, ravnomernim korakom penjali smo se po padini. - Vidi ti, kako se osea razlika izmeu 5000 i 5500 metara? - duboko udahnuvi progovorio je Rafael Jusupov tokom jedne od petominutnih pauza. Ili smo i ili napred. Ja sam traio pogledom Ogledalo Kralja Smrti Jame. Znao sam da mora biti da ono deluje kao ogledalo koje saima vreme i oekivao sam da izgleda kao ogromna udubljena kamena povrina. Zapanjivalo me je to to je veliki ruski naunik Nikolaj Kozirev, koji je prouavao efekat saete energije vremena uz pomo udubljenih konstrukcija, njih takoe nazivao ogledalima", upravo onako kako je u tibetanskoj mitologiji reju ogledalo" bila nazvana konstrukcija koja pomae Kralju Smrti Jami da sprovede kobni Sud Savesti. - Da nije Nikolaj Kozirev znao za Vladara Carstva Mrtvih - Jamu, da njemu nije bilo poznato da u dalekom Tibetu, u zagonetnom Gradu Bogova postoji konstrukcija koja se naziva ogledalom pomou koga Kralj Jama sprovodi Sud Savesti, koristei saeto vreme?! - mislio sam. U poslednje vreme sam sve vie i vie verovao u mo podsvesti i bez obzira to nisam ni filozof ni neki slobodni misli247

U PREDE LIMA AMBALE

lac, ve mi je bilo sasvim jasno da podsvest predstavlja drugu tajnu sutinu" oveka, da podsvest ivi svoj ivot, uvlaei u vrtlog svojih strasti i tebe samog i da samo ponekad doputa da apne tebi - nerazumnom - poneto, dajui, na primer, neku aavu misao punu nepojmljive unutranje energije koja e preokrenuti itav tvoj svesni ivot sa njegovim dosadnim brigama o pripremanju hrane i zaraivanju novca. Ve mi je bilo jasno da je Tvorac sa nekim ciljem stvorio za oveka dva sveta: jedan - svesni, sa do bola poznatim tokom misli ljudi koji ude za vlau i novcem, i drugi - podsvesni, sa uznemirujuim peatom tajanstvenosti. Bog je, nesumnjivo, odredio da se put napretka odvija postepenim procesom stapanja ta dva sveta u jednom oveku, da bi taj ovek jednom, nakon mnogo, mnogo evolucionih etapa, mogao da oseti da je jedno sa samim sobom, to znai - jedno sa Bogom. A podsvest samo apue, nita vie od toga, jedino apue, budui da je ona boanski ista jedinica Razuma koja svedoi o boanskom poreklu oveka, i zato nema prava da se spoji sa sveu ogrezlom u duevnoj neistoti". Mada... jednom e doi vreme, sigurno e doi, kada e ljudi postati... istiji. - Verovatno je Nikolaju Kozirevu iz podsvesti dola misao da svoje udubljene konstrukcije nazove ogledalima - pomislio sam. - Tajanstvena podsvest je verovatno znala i zna za Kralja Smrti Jamu i znala je i zna za njegov instrument - Ogledalo Smrti. Podsvest obuhvata istovremeno i ivot i Smrt, a ovu drugu smatra prelaskom u novu Polaganim korakom penjali smo se etapu Venosti. uz padinu 248

U Dolini Smrti

Setio sam se da sam se nakon dugog perioda unutranjih sumnji i munih razmiljanja potpuno sloio sa aavom milju koja se pojavila niotkuda o tome da je Vreme mislea energetska supstanca koja je u stanju da procenjuje misli, duu i karmu oveka. Mene je, svakako, kao i sve druge ljude, sve vreme morila elja da uprostim sve u ovom ivotu i da uem u blaene predele primitivizma i, naravno, da se prema Vremenu odnosim kao prema uspavljujuem kucanju asovnika. Ali su mi bolesnici, na hiljade beznadeno bolesnih, stalno pristizali, pokreui u dejstvo saoseanje. A od njega su mi u glavi poinjale da pleu misli, potom bi same od sebe nalazile neki nivo sistematizacije i poinjale da se nemo kovitlaju na tom nivou, kao da trae neiju pomo da bi smanjile to muno kovitlanje. Najee pomoi nije bilo, ali ponekad, uglavnom onda kad bi to kovitlanje dostiglo svoj vrhunac, javljala bi se draga aava misao koja se, kao po pravilu, odlikovala neuporedivom neobinou, ali je izazivala oseaj olakanja. - Hvala ti, podsvesti! - govorio bih za sebe u tim trenucima. I kaem vam, dragi itaoci, da su prilikom naune analize ljudskih bolesti te aave misli, koje dolaze iz podsvesti, bile najvie povezane sa Vremenom. Kao da mije podsvest aputala da je Vreme glavni uzrok pojave bolesti. Postepeno, podstaknut aavim mislima o Vremenu, poeo sam da shvatam da u ljudskom organizmu postoji zagonetna vremenska matrica, koja ne samo da regulie vremenske parametre svih procesa koji se odvijaju u organizmu, ve je u stanju i da misli i da stvara, ponekad postiui tokom vremena i takve udesne stvari kao to je, na primer, samoizleenje od raka, kada u obolelim elijama kao da se saima vreme i kao da one brzo proive svoj vek, ostare i umru. Tada jo nisam znao da u ubrzo posle te ekspedicije, uzrujan takvim i slinim aavim mislima, izvesti eksperiment da od aloplanta" i tkiva davalaca u celini sastavim novo oko u onoj duplji Kijevljanke Tamare Gorbaeve, i da u petog dana nakon 249

U PREDE LIMA AMBALE

operacije, kada se pojavilo crveno svetlucanje novoga" oka, sedeti sa rukama koje se tresu i glupo govoriti: Vreme se saelo, je li se to vreme saelo? Krvni sudovi su izrasli u novom" oku 150 puta bre! Vreme je resilo da na taj nain pomogne..."

Ogledalo Kralja Smrti Jame

A sada sam iao uz strmu padinu, teko diui. Ve sam gotovo verovao da je Vreme u stanju da razmilja i da legenda o Ogledalu Kralja Smrti Jame nije bajka, nego stvarnost, ma koliko bila neverovatna, ma koliko bila neshvatljiva. Veoma sam se brinuo, od ega mi se prekidalo ionako teko disanje. Ogledalo Kralja Smrti Jame pojavilo se iza brega, ak nekako sasvim obino. Ne znam zato, ali nisam ga tako zamiljao. Izgledalo mi je logino da ono poinje od samog Kajlaa u obliku ogromne trokilometarske ae koja se produuje na istok. Stao sam. Svi drugovi, koji su ili za mnom, takoe su stali. Sa zanimanjem sam preao okom tu ogromnu au pokrivenu snegom. aave i neaave misli kovitlale su mi se po glavi. Ali jedna aava misao, najjasnija i najsonija, govorila mi je da gledam Ogledalo Kralja Smrti Jame. - Gospodine, ovde se ne sme zaustavljati - zauo sam otpozadi glas vodia Tatua. - Zato? - upitao sam. - Tako govore naa predanja. - Zato? - sa prizvukom nervoze sam upitao, mislei o saetom vremenu. - Tako kau - zbunio se Tatu, ne shvatajui moju nervozu. - Zato? - tiho sam upitao i krenuo korak napred. - Hajde, fotografiite, uzgred... u saetom vremenu - povikao sam i dograbio foto-aparat. - Gospodine, treba da idemo! - sa grom u glasu ree Tatu. - Zato? - Naa predanja govore da ovaj deo - tu Tatu pokaza rukom na 250

U Dolini Smrti

Ogledalo Kralja Smrti Jame izgledalo je nekako sasvim prirodno Ogledalo Kralja Smrti Jame - treba proi veoma brzo, veoma... Pogledao sam u Tatuove tamnobraon oi i u njima video veliku uznemirenost oveka koji ivi u zemlji uda" i koji shvata da se uda zaista dogaaju na svetu. - Tatu, ja u ostati ovde. Treba da nacrtam ovo - pokazao sam rukom prema Ogledalu Kralja Smrti Jame. - Fotografije emo svakako imati! - Ja hou da ostanem, Tatu. - Zato? - upitao je, opet napeto. - Ja sam naunik - pokuao sam da se opravdam, oseajui nepotrebni patos u toj frazi. - Vi svi idite i saekajte tamo na vrhu, u redu? Ravile, ti ostani sa mnom, ti si... mlad. Svi se okretoe i brzim korakom pooe uvis po padini. Ravil je poeo da raspakuje video-kameru. A ja sam se nadao. Nadao sam se da je Vreme zaista mislea supstanca i da e ono, Vreme, shvatiti mene... i Ravila. 251

U PREDE LIMA AMBALE

Crte i originalna fotografija Ogledala Kralja Smrti Jame Crte sam nainio zaista brzo. Ispao je loe, ali sam zato precizno izmerio sve uglove i stepene. Dobro se videlo da severha (crna) strana Kajlaa otrom ivicom pod pravim uglom prelazi u istonu stranu, od koje poinje Ogledalo Kralja Smrti Jame, koje se u obliku luka produava na istok. Sama udubljena povrina 252

U Dolini Smrti

Ogledala bila je mestimino pokrivena snegom, ali se osealo da je veoma ravna, ak kao ispolirana. Po sredini udubljene povrine prolazila je kao neka horizontalna linija u obliku stepenika, koja je delila Ogledalo na dva jednaka dela. Na gornjoj ivici Ogledala bile su vidljive dve graevine u obliku piramide blagog nagiba i trapezoidne konstrukcije. Merenja su pokazala da je Ogledalo udubljeno pod uglom od 90 i usmereno pravo na sever. Crtajui Ogledalo Smrti osetio sam da su ovde na neki neobian nain oseanja izotrena, da su konkretna i jasna kao nikada dotad i da su ta oseanja u stanju da iz dubine pamenja istisnu takve nijanse i detalje neega to je proitano ili uveno bilo kada, detalje kakvih se nikada ne bih ni setio.

Strae Doline Smrti

U glavi su mi jasno isplivali pasusi iz knjige Anagirike Govinde: Hodoasnik prilazi mestu (na severu Kajlaa) odakle se vidi Ogledalo Kralja Smrti Jame. On se smeta meu stenama i pojavljuje se pred sudom Jame - sudom sopstvene Savesti. On se sea svoje prolosti". - Zar vreme, saeto Ogledalom vremena, ne izvlai iz oveka ono to je glavno - savest - i procenjuje je, reavajui da li da ubije ili ne ubije tog oveka? - poeo sam da filozofiram, ali sam se na vreme prekinuo; to nije bilo mesto za dokonu filozofiju. Reio sam da pre svega napravim proraun kako bih naao one dve stena o kojima je pisao Anagirika Govinda. Pretpostavljao sam da se ba tamo nalazi Dolina Smrti, o kojoj sam tako mnogo sluao od jogija i lama. Osim toga, u seanju su mi isplivali neki detalji na koje nisam obratio panju prilikom itanja knjige. Odmah sam se setio da je autor pisao o dva etvorooka psa sa irokim nozdrvama, pored kojih putnik treba da proe da bi stigao do predaka, koji se vesele na sveoptoj gozbi sa Jamom". Setio sam se takoe da su ti psi pegavi, ute boje i da su ba oni kradljivci... ivota. 253

U PREDE LIMA AMBALE

Dva pegava uta kamena u obliku etvorookih pasa videe hodoasnik na ulazu u Dolinu Smrti

- Tako dakle - isplivalo mi je u glavi - znai... znai, te dve stene, meu kojima se smesti hodoasnik koji se podvrgava sudu savesti treba da lie na pse - etvorooke pegave ute pse! I ba tu, izmeu tih stena koje lie na pse hodoasnik polae na oltar svoj ivot, predajui se sudu Vladara Smrti Jame. Odatle sledi... U trenutku me je zbunio nepotrebni mistini tok misli, ali sam se potom opet natimao na tu vibraciju i poeo da dalje razmiljam. Na moje uenje, svea i jaka oseanja su mi pomagala, bilo da su talasom negodovanja koji izlazi iz dubine pokazivala da moja misao nije tana, bilo da su odvanim odueljenjem pokazivala ispravnost mojih zakljuivanja. - Odatle sledi - ponovio sam - da... da... da ulaz u Dolinu Smrti obeleavaju dva uta pegava kamena, koja lie na etvorooke pse. A njih bi mogli nai. Ali kako? Misli su mi se opet zakovitlale u glavi. Za uenjem sam primetio da mi misli pleu" po glavi sa nekom posebnom lakoom, nalik na uvebane osmehnute plesae, to se drastino razlikovalo od uobiajenog misaonog procesa, koji je podseao na podigravanje sa poskakivanjem nekog debelog pevaa. - Fokus! Treba nai fokus Ogledala Kralja Smrti Jame! neoekivano sam uzviknuo u sebi. - To ogledalo ima udubljenu 254

U Dolini Smrti

povrinu i verovatno nije teko da se pomou kompasa odredi njegov fokus. Upravo tu, u fokusu, trebalo bi da se nalaze te dve stene koje lie na etvorooke pse. Talas raznih sumnji podigao se u mojoj dui, kao da mi nabija na nos injenicu o potpunoj Aktivnosti mojih zakljuaka. Ipak sam se pridigao, dograbivi kompas koji sam ugledao, i pozivajui u pomo svo svoje viegodinje planinarsko iskustvo orijentacije, poeo da odreujem fokus Ogledala Kralja Smrti Jame. - Evo, evo... 45 stepeni... Evo jo 45 stepeni... presek im je eno tamo.... Tano! Tamo! I jo tanije... Eno tamo. Izmeriu azimut tog mesta gde je presek... Izmerio! Koliko stepeni? Aha... Izmeriu jo jednom - aputao sam. Pogledao sam Ravila Mirhajdarova. On me je utei gledao. Ravil je shvatao da se spremam da idem u Pomou kompasa sam Dolinu Smrti. pokuavao da odredim - Idemo nazad, nizbrdo. Dosta fokus Ogledala Kralja smo stojali pod dejstvom Ogledala Smrti Jame Smrti! - rekoh.

U Dolinu Smrti se ide sam

Bodro smo poeli da koraamo po padini. Oseao sam neobinu lakou u telo, imao sam elju da skakuem, ili kao u detinjstvu, da govorim rrrrr..." imitirajui motorciklistu. - Zato sam se toliko razveselio? - nehotice pomislih - ovo mesto uopte nije za veselje! Silazei nizbrdo, penjao sam se as na jedan, as na drugi breg, da bih nainio korekcije azimuta, koji bi trebalo da nas uskoro dovede do fokusa Ogledala Kralja Smrti Jame. Uskoro smo stigli do mesta na kome se Ogledalo u potpunosti sakrilo iza padine i po strukturi tog mesta sam shvatio da u najvei deo puta ka taki
255

U PREDE LIMA AMBALE

fokusa prei ne videi Ogledalo Smrti i da u tek na kraju putanje izai iza brega i nai se pred njim na mestu gde bi trebalo da poinje Dolina Smrti. Zaista sam se spremao da idem tamo i zbog neega me je to uveseljavalo. Stali smo. Udahnuo sam punim pluima razreeni planinski vazduh, glasno izbacio vazduh i sa zadovoljstvom upalio cigaretu. - Pred smru ne moe da Ravil Mirhajdarov na Tibetu, se nadie - primetio sam u seu mestancetu nedaleko od bi. U dui mi se pojavila blaga Doline Smrti tuga, ne pomraivi neobino ushieno raspoloenje. Ali mi je ta lagana tuga prizvala iz seanja i prenela rei, koje je jednom stariji ovek" rekao o nama: - Ako ti Rusi budu pokazali previe veliko interesovanje, oni e umreti. Seo sam na kamen i jo jednom sa zadovoljstvom povukao dim. A potom sam podigao glavu i pogledao Ravila koji je stajao kraj mene i rekao: - Poi u sam, Ravile. Tako treba. - efe, ja u poi sa tobom. - Ravile, ne raspravljaj se. Treba da idem sam zato to neu da rizikujem jo i tvoj ivot, ali i zato to se tamo, u Dolinu Smrti, ide sam. - A drutvo u planinama... Ustao sam, stavio ruku Ravilu na rame, pogladao pravo u njegove dobre muevne smee oi i sa naporom u glasu rekao: 256

U Dolini Smrti

- Ja kreem... A ti, Ravile, ne sedi tu, ve se popni na onaj tamo breuljak - tamo nee potpasti pod dejstvo Ogledala, a meni e biti lake da te naem na povratku. U redu?! Kontrolno vreme je - dva sata. A ako... -ta ako? - Ako se ne vratim... - ta tada? - Ravil me pogleda tupim pogledom. - Tada - gorko sam se osmehnuo - tada idi odavde i poteraj momke. K meni tamo ne idi. -Ali... - Ti ve sve odlino shvata, Ravile. - Da, shvatam...

Tamo odakle se ne vraa

Razdragano i veselo raspoloenje je nestalo. Srce je buno kucalo. Kao talas, u glavi mi se javila olakavajua misao da moda Ogledalo Kralja Smrti Jame nije naprava za saimanje vremena, ve samo pravilni planinski krug, lep i bezopasan. Ali, smesta su mi se u glavi pojavile velianstvene piramidalne graevine koje sam video ovde, u Gradu Bogova i na nekom podsvesnom nivou sam odmah shvatio da su te raznovrsne piramide sagraene radi koncentrisanja nama nepoznatih suptilnih energija, u koje spada i energija vremena. Stresao sam se od pomisli da za razliku od uobiajenih mesta, na kojima nikakva graevina, ma koliko da je ogromna, ne moe da ozbiljno nakodi oveku, ovde, u Gradu Bogova, gde su sve energije koncentrisane na ogranienom prostoru, konkavno Ogledalo Kralja Smrti Jame moe da u sebe primi ogromni naboj energije vremena - saetog misleeg vremena, koje je u stanju da nepojamnom brzinom proita i proanalizira itav ovekov ivot, besciljno (ili ciljno) rasporeen na itav onaj period koji mu je dao Bog. A povrh toga, Ogledalo Kralja Smrti Jame poinjalo je od najkolosalnije piramide Grada Bogova - Svetog

U PREDE LIMA AMBALE

Kajlaa, koji, van svake sumnje, moe da napuni to ogledalo kolosalnom energijom. Koliko god da sam se trudio da naem verodostojne dokaze da je Ogledalo Kralja Smrti Jame samo obini planinski venac, a Dolina Smrti - samo lepa legenda, nisam uspevao. Sve se uklapalo tako da potvrdi da je u legendama reena ista istina i... da e uskoro moj ivot ocenjivati saeta supstanca vremena. - Zar vredi dokazivati sopstvenom smru da je sve ovo istina? - javila mi se tuna misao. Ali, neto me je gonilo tamo. Silno gonilo. Podigao sam ruku sa kompasom i izmerio azimut take fokusa Ogledala Kralja Smrti Jame, pa mahnuvi Ravilu, poao napred. Moji koraci su gromko odjekivali u tiini, a disanje je izgledalo huno. Na svakih preenih 50-60 metara korigovao sam pravac hoda prema kompasu, govorei ,,e tako, e tako". Ulazio sam u Dolinu Smrti, odakle se ne vraa. Iznenada pred svojim nogama ugledah kost - pravu dugu ljudsku bedrenu kost. -Aha... - rekoh. Uskoro sam naiao jo na jednu ljudsku kost - ovog puta lopaticu. - Aha... - opet rekoh. Setih se izraza na licu Rafaela Jusupova tokom jednog od naih razgovora u Dolini Smrti - ono je izraavalo sve to bi mogao da oseti ovek tokom duevno potresnog razgovora o tajnama smrti i smislu ivota. A ja sam hodao i hodao, pratei azimut. Oi su mi lutale po padinama, nastojei da nau dve stene koje bi trebalo da lie na etvorooke ute pegave pse. Sa uivanjem sam primetio da okolne stene imaju beliastu, sivu, rede crvenu boju, pa je nada da u nai ta dva uta pegava kamena bila potpuno realna. Sa svakim korakom napred sve vie sam oseao da sam sam sebe uvalio u oajan zaplet. Razumom sam dobro shvatao da 258

U Dolini Smrti

ovamo, u Dolinu Smrti, dolaze jogini i hodoasnici da umru, ili, moda, ako tako rei Kralj Smrti Jama, da ovde, pred licem Smrti, steknu nove osobine, koje im doputaju da pristupe Velikom Carstvu Mrtvih. Na osnovu pria jogija sam znao da njima Natovek daruje posebne sposobnosti i vodi Ulazio sam u Dolinu Smrti ih ivotnim pu- tamo, odakle se ne vraa tem koji se naziva put iste due", pripremajui im posebnu ulogu u proienju Sveta Misli obinih zemaljskih ljudi. Dakle, ovde dolaze jogiji da bi stali pred Sud Savesti VeiiKoga j\ralja Smrti. Kud sam krenuo ja, obian ovek, pun duevnih protivrenosti! Pitanje o ulozi zapleta u ivotu zakovitlalo se u mojoj glavi. Uhvatio sam sebe kako mislim kako u ivotu neprekidno pokreem neke igre pa ak mislim da bi bez zapleta bilo dosadno iveti. Gotovo svi moji zapleti vrte se oko ljubavnih odno259

U PREDE LIMA AMBALE

sa meu ljudima i ogledaju se u tome to stalno delujem kao provodadija za razne ljude. Moja strast za provodadisanjem bila je dobro poznata u naem centru za onu hirurgiju gde sam generalni direktor; ta strast, uzgred reeno, nije ba doprinosila mom autoritetu kao direktora. Posebna atmosfera nastaje kada ljudi, makar i sedokosi profesori sa izgledom monografske ozbiljnosti u glasu ili mlade medicinske sestre sa navikom da romantino obaraju oi ponu da se smekaju i ispod oka gledaju jedni druge, cenei svoga sagovornika ne vie po hijerarhijskim kriterijumima na poslu, ve po principu - Vidi ti, zar nije on sjajna prilika, a?!" ili Nikad nisam primetio da je ona toliko lepa!" A ako se provodaisanje sprovodi intenzivno, pa jo i masovno, u itavom kolektivu se budi instinkt da se na druge ljude ne gleda iz perspektive administrativnih ukaza, ve da se ljudi gledaju ispod oka, i izgovara pri susretu na nekom dugakom hodniku slatka reenica - 0, to ste vi!" - sa prizvukom tajanstvenosti ljubavi. Poznata novinarka Elena Masjuk nakon dva dana provedena u naem Centru, tokom kojih nas je posmatrala, rekla je da smo mi sreni jer ivimo u atmosferi ljubavi. Uveren sam da su u tome veliku ulogu odigrali za nas ve tradicionalni ljubavni zapleti i moja sklonost provodadisanju. Najee sam nastojao da spajam ljude razliitih doba, na primer mukarca sa devojkom od koje je... hm... od ije je majke 15 godina stariji. I u tome postoji veliki smisao. Mladi ljudi, posebno devojke, po pravilu imaju kompleks inferiornosti, koji je izazvan, na primer, bubuljicom na obrazu, kada im se, poto je detaljno pogledaju ujutru u ogledalu ivot ini siv i nikakav, tako da uloga te bubuljice poinje da dobija vasionske razmere, iako stvar nije u bubuljici, ve u tome to gledajui tu bubuljicu devojka gubi sjaj iz svojih oiju. Ja poljubim devojku upravo u tu bubuljicu i odmah ponem da govorim kako je taj i taj, sedokosi i uven, pogledao 260

U Dolini Smrti

na nju sa velikom simpatijom... Tada dosadne misli o bubuljici prolaze, pojavljuje se romantini privlani sjaj u oima kojima ona nagrauje tog sedokosog i uvenog kad se sretnu, ve zaboravivi na bubuljicu. A taj sedokosi i uveni* naravno, lovi taj pogled i pod tim dugo oekivanim pogledom koji mu govori da njegovo vreme jo nije prolo, on, naravno, ne primeuje tu zlosrenu bubuljicu. On, sedokos i uven, odmah odgovara privlanim pogledom na tu devojku, uskliknuvi Ooo..."; raspoloenje mu se popravlja, kreativna aktivnost poboljava i on poinje da stvara i postie stvari koje ne mogu da ostave ravnodunim nikoga, pa ni tu devojku privlanog izgleda, kojoj je navika pansko selo. A devojka, sluajui ispovesti o naunim otkriima, pijui aj i primeujui kako je umetniki stvorena situacija za taj susret, zaista se ushiuje, uzdie i crveni se od ponosa to takav ovek... takav ovek sam deli sa njom svoje veliko otkrie. Ona, ta devojka, u tom trenutku potpuno zaboravlja svoju bubuljicu i ak je lagano trlja. A potom oni poinju da se zbunjuju, bojei se da e se kod njih pojaviti ljubav... neprirodna ljubav. Ali, oi nastavljaju da im sijaju, pa im se i ivot odvija u ruiastim nijansama. Na kraju bubuljica potpuno nestaje. Provodadisanje pomae da se ublae razni sukobi na poslu. Na primer, jednom su dva lekara i jedna medicinska sestra odluili da se dobro napiju. I stvarno su se i napili dobro, to je medicinsku sestru podstaklo da se otvori, tako da je u nastupu oseanja ispriala sve o sebi... Nakon te prie ona je naprosto pala u histeriju. Ta dva lekara, koji su se takoe dobro napili, pomeali su duevnu histeriju sa napadom nekakve bolesti i nisu mogli da smisle nita pametnije nego da pozovu hitnu pomo. U hitnoj pomoi je, naravno, stigao medicinski tehniar i strpao devojku u bolnicu iz koje je ona ujutru, kad ju je histerija prola, pobegla. Naelnik odeljenja (uzgred, neoenjeni docent), iji su podreeni bili ta dva lekara i medicinska sestra, kad je uo za to, reio je da otpusti medicinsku sestru. Kada je itava ta pria 261

U PREDE LIMA AMBALE

dola do mene, direktora, ja sam reio da spasem medicinsku sestru i rekao naelniku odeljenja da je ona zapala u histeriju i da ju je medicinski tehniar strpao u bolnicu samo zato to je ona uzaludno zaljubljena ba u njega, naelnika. Naelnik se zapanjio i prestao da insistira na otkazu. Tada sam rekao medicinskoj sestri da je naelnik uzaludno zaljubljen u nju i da, poto nema odgovora od nje, namerava da je otpusti. Izgledalo je da e se sve normalizovati. Ali, da bih utvrdio uspeh, predloio sam medicinskoj sestri da poe naelniku kui i da mu izrazi svoju privrenost. Naravno, medicinska sestra se sloila. I tako, pozvao sam telefonom naelnika odeljenja i rekao da medicinska sestra, slomljena oseanjima, hoe da poe k njemu da porazgovaraju nasamo. Naelnik se, naravno, rado sloio. Sestra je zaista pola k njemu i prespavala dve noi kod njega. Do neke posebne ljubavi nije dolo, ali se incident okonao. I dan danas se oni gledaju toplim pogledom, a moda se, krijui od mene, i sastaju. Sam vrhunac moje sklonosti ka provodadisanju je to ponekad napola u ali zakljuam neki par u sobu i kaem: Dok se ne spanate, ne otvaram". Obino bi taj par, naavi se u tako neprirodnom poloaju, zapoinjao meusobni razgovor o ljubavi i ak se i trudio da ispuni... nalog direktora, to sam ponekad mogao da vidim kroz kljuaonicu. Ali glavna poenta je u tome to bi ljudi nakon te, na prvi pogled idiotske procedure zakljuavanja, poeli da shvataju da nema potrebe da ih neko tera da vole i da je bolje da ih niko ne tera, nego da sami bacaju oko na kolege meu kojima im i protie ivot i da meu njima potrae svoju ljubav i makar malo osete to privlano oseanje koje se naziva Ljubav. A to je veoma vano, zato to naunik sa romantinim oima jeste naunik koji intenzivno stvara, a atmosfera ljubavi koju on sam kreira svojim romantinim izgledom mu ne doputa da upadne u skeptinost i da guna do kraja ivota. Ovaj postupak zakljuavanja, za divno udo, dopada se onima koje zakljuam. Mada ponekad bude i problema. Jednom sam 262

U Dolini Smrti

zakljuao dva predstavnika suprotnih polova u laboratoriji za elektronsku mikroskopiju i otiao da poradim jedno 3 sata. Ali, uskoro mi je dotrala laborantkinja, koju sam ostavio da pazi na bravu i rekla da zatvoreni predstavnik mukog pola jako lupa u vrata, pa jo i vie. Smesta sam dotrao i otkljuavi vrata video kako je zatvorenik" kao metak izleteo iz laboratorije i nestao u hodniku, a da se zatvorenica" slatko kikotala. Na kraju se razjasnilo da se zatvoreniku" sve vreme jako ilo u WC, ali se nije usudio da upotrebi slivnik koji je bio na vidiku zatvorenice", a nije nemogue da mu je trebala i prava klozetska olja. Pa ipak, bez obzira na povremene probleme, ovi provodaij ski zapleti izazivaju opte veselje, to je u principu pozitivna stvar. Ako je veselo, onda nije dosadno. A sama re veselo" nosi u sebi itav spektar pozitivnih emocija i oseanja koja su osnova dobrog raspoloenja koje nam je toliko vano. Isto ako, ako ljude zamolimo da nam objasne znaenje rei veselo", ogromnoj veini e biti teko da to uine i liie na nepismenog seljaka iz Turgenjevljevog romana Lovevi zapisi" koji strasno voli ribolov... Turgenjev opisuje kako taj seljak na renom amcu sa ravnim dnom plovi nou po reci, pali baklje, i pri tom treperavom svetlu seljak vidi itavo tajanstvo podvodnog sveta sa lelujavim rastinjem i ribama koje miruju na nekim mestima. Taj ribolov, pri kome se riba lovi i probada ostima, nije ba mnogo efikasan. Pa ipak seljak voli takav ribolov, poto tajanstvenost podvodnog sveta kod njega, nepismenog seljaka, izaziva gomilu neobjanjivih oseanja. Ali ako tog seljaka upitaju zato on toliko voli ribolov ostima, poto on nema ba neki renik i nije u stanju da izrazi svoja oseanja pri pogledu na podvodni svet, on odgovara prosto - to je ba veselo!" Zapleti, koji su povezani sa pojmom veselo" po mom miljenju su neophodan atribut ljudskog ponaanja, jer ako nema veselih zapleta, zamenie ih dosaivanje. O, koliko sam dosadnih kolektiva video u svom ivotu! Ljudi u takvim kolektivima 263

U PREDE LIMA AMBALE

idu sa mrtvim ozbiljnim izrazom na licu i dan za danom ive u negativnosti. Kad bi samo imali privlani sjaj u oima! Bolje bi im bilo da se uputaju u vesele zaplete, nego da se iz dubine due dosauju. Trebalo bi ih sve pozakljuavati kao to ja radim... Ljudi su udna bia. Oni obavezno treba da malo protraare i prospletkare. Bez toga im je dosadno. A dosada je opasna - to je odsustvo radosti. Tim pre to dosada, posebno ako ima privid snalaljivosti, ini oveka ogorenim i podstie ga da pribegava svakakvim razonodama, ak i spletkarskim i otrovnim, ali zabavnim, da bi mu u ivot ulo makar malo radosti, makar i otrovne... Ne postoji dabe izreka - Hleba i igara". Zar mi ne posmatramo ivot kao film, a film treba da nas zabavi. Zato bih ja hteo da kaem: Pravite zaplete! Ali na dobro!" Ali, zaplet koji najvie dodiruje duu, sa kojim se suava svaki ovek, to je princip ljubavi. I taj zaplet je povezan sa pitanjem - ko e prvi pozvati? Zbog neega, kada se javi ljubav, to pitanje neizostavno lebdi nad svakim svee zaljubljenim". Svako se, sigurno, moe setiti kako do bola poznati telefon uti i uti, a podii slualicu i pozvati eljeni broj - nema se snage. Zato, kad taj zloglasni telefon pone da poskakujui zvoni, svee zaljubljeni" bukvalno tri k njemu i podigavi slualicu zauje glas... starog prijatelja, koji bi hteo da popria. Nakaljavajui se i upuujui telepatijom starom prijatelju misli da itav taj razgovor sa nastupima seanja na staro vreme nije na mestu, svee zaljubljeni", koji oekuje svee zaljubljenu", poinje da u glasu dobija takve tune prizvuke da stari prijatelj na kraju kae: Vidim da danas nisi neto raspoloen, pa u pozvati sutra". Sa zadovoljstvom spustivi slualicu, svee zaljubljeni" poinje da opet sa eljnim oseanjima u dui oekuje poziv od svee zaljubljene" i dok eka, poinje da u mati stvara strane slike njene ljubavne ekstaze sa tim i tim, trbonjom, i ak da je ubeeno okrivljuje zbog njene pohotljive prirode i ubeuje sebe da sada, kad telefon najzad zazvoni, nee podii slualicu, 264

U Dolini Smrti

predviajui da e i ona zamiljati strane slike njegove ljubavne veze sa njenom najboljom drugaricom. Ali, kada taj prokleti telefon opet zazvoni, on, svee zaljubljeni" kao muva bez glave leti k njemu i trudei se da sakrije radost u glasu, vano kae Halo?" da bi u slualici opet zauo glas... ve mrskog starog prijatelja koji je zaboravio da pita da li.... On, svee zaljubljeni", naravno, ne shvata da i ona, svee zaljubljena" isto tako gleda svoj telefon i takoe razgovara sa svojom mrskom starom prijateljicom i takoe zamilja za nju poniavajue scene njegove animalne ljubavne ekstaze. Kakva se to udna sklonost zapletima, koja je u samoj ljudskoj sutini, vidi u tim telefonskim igrama"? Ali, najudnije je to to je ono najsvetije - Ljubav - obavijeno genijalnim zapletom, da ak i u njoj - Svetoj Ljubavi - ne bi bilo mira i da bi oni koji rastru duu u senci oekivanog telefona" uzbuivali, uzbuivali i jo vie uzbuivali svoju krv. Zanimljivo, ali je Tvorac uinio tako da bi na ivot kad se pogleda sa strane izgledao veselo i da bi podseao na bioskop, da bi se makar i pomou bioskopa uzbudila krv. O, kako je vana bura u dui! O kako je vano da u dui sve tee i vri! To kretanje i vrenje se i naziva ivotom, a mrtvilo je - puko vegetiranje. Pa i reenica nepismenog seljaka To je ba veselo!" - ima smisla. Takoe treba primetiti da telefonski zaplet za svee zaljubljene" ima jo jedan aspekt. A taj aspekt je povezan sa tim to se upravo u tom periodu, kada se odvijaju telefonske igre" odreuje prstna sutina" nekog od dvoje svee zaljubljenih"; drugim recima, odreuje se ko e koga vrteti oko malog prsta" (voljenog ili voljenu). A da ga vrte oko prsta", kao to je poznato, niko nee. Upravo zato izbezumljeni svee zaljubljeni" pogledaju ka telefonskom aparatu. I svako hoe da onog drugog vrti oko malog prsta". Oseanje vlastoljublja je, naalost, proelo sutinu savremenog oveka, tako da ak i ovde, u onom to je sveto - u Ljubavi - ono izbija u prvi plan i izraava se u oekujuem pogledu iskosa 265

U PREDE LIMA AMBALE

na taj prokleti" telefon. Pri pogledu na taj zlosreni ljudski izum, na povrinu izbija gordost. Ali, nije svemu kriv taj nesreni telefonski aparat; oekujui poziv, svee zaljubljeni" je ubeen da e njegov prvi korak, u obliku telefonskog poziva koji potie od njega, biti protumaen ne kao iskrenost i hrabrost, ve kao njegov prvi korak ka tome da ga vrte oko malog prsta". On, taj prokleti prst", stalno koi njegov ljubavni poriv, jer da vas vrte oko prsta, izvinite, nije ni prijatno ni prestino/Tako se i odigrava zaplet oko telefona" i malog prsta". A u tom zapletu, dragi itaoe, postoji znaajan smisao, jer dok se taj zaplet odvija postoji i ljubav, a kad nekog ponu da vrte oko prsta", ljubav prolazi a sam proces gaenja ljubavi zbog smanjenog interesovanja za onog koga moete da vrtite oko malog prsta" (bilo daje mukarac ili ena) praen je divljim svaama i uvredama, zato to vam je nemogue da nekog volite dok vas taj vrti oko prsta", a teko je voleti i onog ko pokorno dozvoljava da ga vrte oko malog prsta". I samo ponekad, samo ponekad te misli o vrtenju oko malog prsta" odlaze u drugi plan, i mukarac i ena nalaze takav nain odnosa kad svako od njih vrti oko malog prsta" onog drugog sar mo povremeno, kada ena smatra da mukarca moe da vrti oko prsta u kuhinji, a mukarac enu u takvim krupnim stvarima kao to je, na primer, ukucavanje eksera ili zaraivanje novca. Na svet je jo i suvie grean da bi se odnosi polova odigravali bez borbe za dominaciju. Savremeni oseaj sree sastoji se u tome da vas uopte ne vrte oko malog prsta, ili da vas ne vrte dugo, ili da vas, jo bolje, vrte samo povremeno. Ali, moda je onome koga vrte oko malog prsta u krajnjoj meri ugodno i lepo. A mogue je da tamo, u drugim svetovima, gde emo i mi, moda, dospeti, zahvaljujui svojoj smeloj iskrenosti u ovom svetu, uopte niko nikog i ne vrti oko malog prsta. Strah od potinjavanja", po mom miljenju, najee dovodi oveka do samoe, iako treba rei da biti potinjen ne znai biti u zatvoru i nije tako strano. Ali, stvar je u tome to neki ljudi 266

U Dolini Smrti

uopte ne podnose da ih vrte oko prsta i ni pod kakvim uslovima nee to da dopuste, ak ni nakratko. Ti su ljudi previe slobodni. Oseaj slobode im daje krila, a ogranienje slobode, a jo vie ,,vrtenje oko prsta", uasno ih ugnjetava. Ti slobodni ljudi e ponekad probati jedanput da dopuste da ih neko vrti oko malog prsta", ali tom prilikom e primetiti neto neprijatno - da je onaj ko ih vrti gluplji ili nesposobniji od njih. Zaustavivi se, ti posebno slobodni ljudi e poeti da sravnjuju svoju slobodu sa mogunou da njima dominira neko ko je po sposobnostima ispod njih. Ti izuzetno slobodni ljudi ponekad i veu svoj ivot za nekoga, ali samo onda kad taj drugi sa zadovoljstvom doputa da ga oni vrte oko malog prsta, pa jo to smatra i vrhuncem svoje sree. Takvi izuzetno slobodoljubivi ljudi, na kraju krajeva, i ne vole onog koga vrte oko prsta, ali tee svoje samoljublje time da je bolje da to oni rade nekom drugom nego da to neko drugi radi njima. Pa ipak, najee se veoma teko nalaze oni koji bi dopustili da ih neko vrti oko prsta, a njihov pokuaj da to dopuste kao po pravilu se zavrava uvidom da druga osoba ne zasluuje da joj se tako neto dopusti. Nakon tih pokuaja, ostaje samo nema neprijatnost od ivota pod papuom", a blagorodna sloboda se pokazuje jo slaom i poeljnijom, i na kraju se raa svest o veoma jednostavnoj i individualno pojmljivoj stvari, da nas Bog nije stvorio... hm... da nas neko vrti oko prsta i da nam je dato da osetimo, ak i da se naslaujemo, udnim i zagonetnim stanjem, nazvanim Sloboda. A u tom pojmu - Sloboda - ima neeg mistinog, a to mistino je povezano sa tim da je u slobodu ukljuen element veoma visokog nivoa Ljubavi - ljubavi prema ljudima uopte. Ne govore uzalud himalajski jogiji da je ljubav majke prema detetu jedan nivo ljubavi, ljubav mukarca prema eni (i obrnuto) drugi, vii stepen ljubavi, ali je najvii stepen Ljubavi - ljubav prema ljudima uopte... a novi Cisti Svet moe se stvoriti samo onda kada ljudi naue da vole tom za nas jo udnom ljubavlju - Ljubavlju prema svim ljudima. Ali, ta Velika Ljubav prema svim ljudima ve ivi meu nama i 267

U PREDE LIMA AMBALE

ne uklapa se u banalnu ljudsku psihologiju dominacije". Ta Velika Ljubav izgleda runa i izgleda nam da od nje imamo samo nevolje, ali ona postoji, ve postoji, i krst te Ljubavi Budunosti nose na sebi neprivlani sami ljudi koji tuno saginju glavu. Oni nose svoj krst - krst budunosti. I zato nije lepo prigueno se kikotati, ogovarajui u porodinom zatvoru", dok jedemo tanjir orbe i salatu sa zelenim lukom, eninu drugaricu, samicu. Ta samica je moda i srenija od drugih jer je njoj dato ono to nije dato mnogim i mnogim, upravo ono to se moe nazvati Radou Budunosti. Ljudi zbog neega osuuju samce i samice, dok beznadenu ljubav usamljenog oveka prema nedostupnom idealu, ak i ako je opipljiv, osuuju posebno vatreno, govorei cccc..." Ti ljudi koji tako coku ne shvataju da je ljubav samca prema zamiljenom idealu takoe oblik ljubavi, ali da znai voleti u buduem vremenu; a to budue vreme e neizostavno doi, zato to ovek ne ivi jedan ivot, ve niz ivota. Voleti neto zamiljeno - jeste udno. Ali, ko zna, moda e u narednom ivotu taj usamljeni samac sa tuno oborenim pogledom nai svoju himeru - himeru iz prolog ivota, i meu njima e se roditi prekrasna ljubav, kojoj e zavideti svi koji sede u porodinom zatvoru", koji e sada poeti da se ushiuju tim ljudima za koje re himera" nikad nije bila prazna re. A pre svega radovae se deca, deca budueg ivota. Deca uvek vole usamljene ljude. Deca oseaju da ti usamljenici, kojima zasijaju oi kad vide decu, ive u svetu snova i da usamljenici ele, arko ele da vide samo ono najbolje to je mogue zamisliti - to je njihov san. I verovatno je zato sve vie i vie oko nas majki-samica, koje raaju dete ne obavezno iz ljubavi i ne obavezno od zamiljenog princa, nego naprosto da bi se druili sa njim - zamiljenim malim biem i da bi u njega uloile svu svoju ljubav, koja moe da izraste u neto veoma veliko - Ljubav prema svim ljudima. I ne treba to osuivati, jer apsolutno sreni mogu da bu268

U Dolini Smrti

du samo glupi ljudi, ali nemaju svi ljudi sreu" da se rode glupi, pa poto nee da Se povinuju tupavim i bezoseajnim pravilima savremenog drutva koje je jo daleko od savrenstva, oni nalaze svoju sreu u - Snovima. Biti samac - znai biti iskren prema svojim oseanjima i takvu osobu njena oseanja vode u budunost. Bog je nainio veliki zaplet - zaplet ivota, u kome je svaka stvar vieznana, pa je teko shvatiti ta je srea a ta - nije. Zbog neeg je Tvorac reio da uradi upravo tako, a ne drugaije. Ali, meni izgleda da je glavna osobina zapleta koji je pokrenuo Bog to to se on ne odnosi na jedan ivot, ve na niz ovekovih ivota. Kao da Bog apue da tvoja nesrea ili samatvo u ovom ivotu nije konani udes, da je sanjati i te kako blagorodno i da snovi imaju tendenciju da se ostvare u narednom ivotu. Zato se ne vredi posebno potresati ako nam neto nije uspelo - u narednom ivotu bie bolje, ali e nam biti pomalo tuno bez tih ljudi koji su u prolom ivotu bili blagorodni i isti. Ali te ljude ete obavezno susresti i vi ete ih sigurno osetiti i sigurno poznati po nekoj srodnoj energiji koja zrai iz njih, makar i da pred vama stoji ovek nekog sasvim drugaijeg lika. Te misli su mi prolazile kroz glavu besomunom brzinom, a njihova neverovatna jasnoa me je zaprepaivala. A ja sam iao i iao napred - u Dolinu Smrti. Na jednom delu sam se spotakao i ispustio kompas, ali sam ga podigao i opet poao napred. Do traene take fokusa Ogledala Kralja Smrti Jame, po mom raunu, ostalo je nekih 100-150 metara. Zbog neega nisam razmiljao o smrti, nisam iao tamo da bih umro. Jednostavno sam znao da je u mom ivotu zapoeo novi zaplet - igra sa smru.

Igra sa Smru
Pred nogama ugledah jo jednu ljudsku kost. Malo sam usporio korak, ali... ponovo krenuh napred. Nadao sam se da mislea supstanca vremena... moda... 269

U PREDE LIMA AMBALE

U tom trenutku se iza brda pojavilo Ogledalo Kralja Smrti Jame. Zaustavio sam se od iznenaenja. Iz ovog ugla ono je, osvetljeno zracima Sunca, izgledalo posebno lepo. Doao sam do vrha breuljka i poeo da se osvrem, nastojei da vidim te dve stene pegavo-ute boje, koje lie na etvorooke pse. Skinuo sam naoare i sa naporom izvadivi kraj duksa ispod jakne, obrisao sam ih. Primetio sam da mi ruke pomalo drhte. Preda mnom se prostirao sumorni pejza koji se sastojao od sivog i crnog kamenja. Iz tog kamenja zraila je smrt. A Ogledalo Kralja Smrti Jame je svetlucalo i prelivalo se duginim bojama, privlaei k sebi stoprocentnu panju. Uhvatio sam sebe kako mislim da ne mogu da odvojim pogled od njega - ono me je vuklo i privlailo k sebi. - Zar je smrt toliko lepa? - iznenada pomislih, uplaivi se i sam od takvog pitanja. Sa naporom volje spustivi pogled i opet videvi sumorno crno kamenje, proaptah: - Ne, izuzetno lepa je - Savest! Misli su ponovo poele da mi kolaju kroz glavu, i ja sam shvatio da nije sluajno to se sud savesti odvija ovde, usred sumornog kamenja, a ne tamo - u blizini svetlucavog Ogledala Kralja... Smrti. Re smrt" mi nije imala veze sa tim velelepnim Ogledalom, ona je ak vreala njegovu veliinu. To nije bilo Ogledalo Kralja Smrti Jame, to je bilo Ogledalo Kralja Savesti Jame. Savest sigurno mora da j e lepa, samo lepa, veoma lepa.... - Smrt je premetena iza Ogledala... Savesti" i nalazi se daleko od njega, u fokusu Ogledala. Savest ne mora da osea blizinu greva Smrti, Savest mora da ostane lepa - pomislio sam. Setio sam se prie Tibetanca Tuktena o tome da se na severu Kajlaa, iza Doline Smrti, nalazi skrivena rajska" peina, u kojoj se materijalizuju sve ovekove misli: eli da se pojavi hrana - i evo, ona se pojavljuje u trenutku, treba samo pomisliti: hoe jo neto - samo treba pomisliti... Shvatao sam da 270

U Dolini Smrti

je teko u to poverovati, ali sam jako eleo da verujem. Veoma sam eleo da se ponovo vratim u detinjstvo i da ivim u tom sanjalakom detinjstvu dugo-dugo, i da jako-jako verujem da se ovek jednom moe nai u zemlji uda". A ta zemlja uda je bila ovde - u Gradu Bogova. Jo jednom sam pogledao Ogledalo Kralja Smrti Jame i natukao obod kaketa na elo kako se Ogledalo ne bi videlo. Ponovo sam poeo da se osvrem, pomno pretraujui pogledom svaki breuljak. I tu, pravo pred sobom, videh utu mrlju. Namerno polaganim i sveanim pokretom skidoh ranac, uzeh iz njega dvogled i pogledah tu mrlju - iz ute mrlje gledala su me etiri oka. Odvojih oi od dvogleda. Srce mi je besomuno lupalo. Usta su mi se osuila. Primeujui da su mi usled strepnje pokreti postali neprirodno polagani, podigao sam kompas i izmerio azimut ute mrlje; taj azimut se slagao sa azimutom po kome sam iao ovamo. - Vidi ti, proraun orijentacije nije me prevario - hripavim glasom rekoh i... pomalo zaalih zbog toga. Pogledavi malo sa strane, videh drugu utu mrlju. Opet podigoh dvogled i... opet videh etiri oka koja su me gledala. - To su ta dva kamena nalik na pegavo-ute etvorooke pse - opet prohripah naglas. Pognuo sam glavu. Izgledalo mi je da lupanje mog srca ne ujem samo ja, ve da se uje po svim okolnim planinama. A potom sam podigao glavu, pogledao navie ispod nisko sputenog oboda kaketa i sa zahvalnou pogledao Ogledalo Kralja Smrti Jame. Dug minut sam ga gledao i mislio njemu kao o... Ogledalu Savesti. Ponovo sam pogledom naao dve ute mrlje i ne skidajui oi sa njih poao ka njima. Srce je nastavilo da mi besomuno udara, disanje mije bilo ubrzano. Kao munja su mi sevnule rei Anagirike Govinde: - Mnogi ovde nastradaju. / 271

U PREDE LIMA AMBALE

Moj korak je resko odjekivao u planinskoj tiini. U tom trenutku nisam oseao nita loe - ni griu savesti, ni unutranje samobievanje, ni strah. Preda mnom je bio samo jedan cilj - stii do tih pegavo-utih kamenova i stati izmeu njih, kako bi me ocenila energija saetog vremena. Sa svakim korakom se smrtonosni zaplet sve vie pribliavao svom raspletu. Jasno, sa svim detaljima intonacije, iz seanja su mi isplivale rei koje sam ja lino jednom izgovorio: - Najstranija je energija Savesti gurnute u zapeak. Njeno oslobaanje je kao erupcija i moe da sagori telo u pepeo. Do zavetnih stena ostalo je samo nekoliko metara. Usporio sam korak. Sad se sasvim jasno videlo da te dve stene zaista lie na etvorooke pse. Njuke" tih pasa bile su usmerene ka meni i inilo mi se da te njuke nisu iskeene, nego da se osmehuju. Svaka od stena bila je visoka oko metar i njihove pegavo-ute boje jasno su se izdvajale na pozadini crno-sivog kamenjara. Rastojanje meu kamenovima bilo je oko metar i po. Potpuno sam usporio korak i zagledao se u jednu od pseih njuki". Ne, ne bih rekao da je ta njuka" bila mrska. Ona se smeila, veselo smeila. Ta njuka kao daje govorila da ovde, na ovom svetom mestu, ne moe biti alosti, nikako ne moe biti alosti, uopte ne moe biti alosti zato to je alost - sudbina slabih ljudi, a slabi ljudi ne treba da dolaze u Dolinu Smrti. Jo paljivije sam pogledao jednu od pseih njuki". Jasno vidljiva etiri oka su buljila u mene. Shvatao sam da trodimenzionalna kamena tela tih pasa nisu glavna stvar, da njih dopunjuju znaajniji energetski obrasci-tela, ivi obrasci njihovih tela. I ko zna, moda jogiji koji ovamo dolaze i koji imaju sposobnost da vide suptilne energije zaista vide te pegave ute etvorooke energetske" pse i uivo" oseaju osmeh u pogledu svakog od etiri oka. Oba pegavo-uta kamena su zaista podseala na pse koji sede. Interesantno je bilo to to nigde u blizini nije bilo kamenja takve boje. 272

U Dolini Smrti

Priavi tim kamenovima na rastojanje od metar, stao sam. Setio sam se divljih pasa koji su me napali jo onda kada sam ugledao prve piramide Grada Bogova. - To nisu bili psi, to je smrt htela da me rastrgne - blesnula mi je mistika misao. Poeo sam da pruam ruku ka jednom od kamenova, ali sam je trgao. Kao da mi je struja prola kroz ruku. Stojao sam tano ispred kamenova. Jo jednom sam ih pogledao, jo jednom zamislio da to kamenje na suptilno-energetskom svetu jesu pegavo-rii psi i kao da im se obraam, tiho i neno sam rekao: - Pozdravljam vas, ubrzivai ivota! Jo jednom sam podigao glavu, jo jednom pogledao svetlucavo Ogledalo Kralja Smrti Jame i... zakoraio u prostor izmeu pegavo-utih kamenova. - Uh - tiho rekoh. Uinilo mi se da se taj uzdah uh" proneo po svim uvalama Drevnog Tibeta, odjekujui, odjekujui i odjekujui tim kratkim zvukom - uh, uh, uh, uh, uh,". - Da li sam iveo istim ivotom? - dolo mi je da kriknem. Iznenada sam osetio da je moj ivot poeo da se odvija preda mnom kao raznobojne slike koje hitro promiu, nalik na staru aluminijumsku tablu sa voznim redom na eleznikoj stanici. Tada sam osetio da moja oseanja ne proputaju nijednu sliku i da reaguju na svaku od njih, bilo da sa oseajem uivanja proprate jednu od njih, bilo da sa nemim gunanjem nezadovoljstva proprate neku drugu. Ali, ja sam se bojao da se ne pojavi oseanje negovodanja i oseanje revoltiranosti samim sobom... smrtonosno snano oseanje negodovanja. Shvatio sam da je Kralj Smrti Jama poeo svoj uveni Sud Savesti... nada mnom. A slike iz mog ivota su promicale i promicale preda mnom. Slike iz detinjstva su zbog neega isplivavale posebno detaljno, 273

U PREDE LIMA AMBALE

do na prvi pogleda beznaajnih epizoda, na primer takvih kako sam plakao spotakavi se o koprive iza nae upe... ivo mi je isplivala slika kako me je moja plavooka majka, tokom etnje po obali reke Bele na praznik Sabantuj, usred guve spasla iz vode kada sam poeo da se davim zato to sam hteo da pokaem svima moju vetinu plivanja. Oseanja koja su pratila slike iz mog detinjstva bila su praktino uvek slatka i ista. Slike iz moje mladosti su prolazile ve manje detaljno, pokazavi samo nekoliko zbivanja iz tog perioda ivota. Zapanjujue je bilo da tu nije bilo kljunih momenata kao to se zavretak fakulteta ili odbrana doktorske disertacije. Ali, zato su mi esto isplivavale slike kako sam se muio, oslukujui svoju intuiciju. Neke od tih slika pratilo je lagano, slatko oseanje - ali neke je pratilo duboko gunanje nezadovoljstva koje je ponekad prelazilo, sreom veoma retko, u grizue oseanje negodovanja sa jasnim oseanjem grie savesti. - Vidi ti, izgleda da je mogue pogaziti svoju savest i pred svojom intuicijom - pomislio sam. - O, sad mi je jasno kako je vano sluati intuiciju, da ne bismo uguili svoju savest! Slike iz perioda zrelog ivota najee su bile povezane sa trenucima kada sam intuitivno, sa mukom, pronalazio nove metode leenje bolesnih. Oseaj nemog negodovanja due u tim trenucima sam oseao retko, sve je izgledalo prilino vedro. ak sam doao do zakljuka da sam u zrelim godinama bolje sluao svoju intuiciju nego u mladosti. Ali najslaa oseanja su mi izazivale, udno, slike trenutaka naunih batina" i slike kako sam se teko podizao nakon to bi ugledni moskovski naunici sruili sav na intuitivni rad" do temelja. Jasno mi se urezao trenutak kada je Ministarstvo zdravlja Rusije potpisalo ukaz o izgradnji naeg Sverusijskog centra za onu i plastinu hirurgiju, i to je u oseanjima bilo primljeno kao... kao dostojanstvo intuicije, dostojanstvo nauke sagraene na intuitivnoj osnovi. 274

U Dolini Smrti

Ponekad su se slike iz zrelog perioda ivota ticale linih odnosa prema raznim ljudima. Kao da sam oekivao da e se nemo negodovanje iz due pojaviti kada bi iskrsla slika kako sam, razbesnevi se, vikao na nekog. Ne, te slike su bile praene sasvim povoljnim oseanjima. Nemo negodovanje u dui se pojavljivalo onda kada bi mi se vratila slika kako sam se, uivljavajui se u ulogu profesora, ravnoduno odnosio prema nekom od neizleivih pacijenata, zaboravivi da im kaem makar nekoliko toplih rei i da im dam nadu u budunost. Ali, pri pogledu na slike sa neizleivim pacijentima, najee bi nicalo slatko oseanje i odmah potom bih video sebe kako se muim u procesu naunog istraivanja i oslukujem intuiciju. Interesantnim se pokazalo i to to je slatko oseanje pratilo one trenutke mog ivota kada bi me drugi ljudi izdali, ili, iskoristivi moju naivnost, iskoristili me i iza lea mi govorili Gle budale"! Veoma sam se tome zaudio, a potom sam shvatio da se nikad nisam spustio toliko nisko da se svetim. - Gle kako je vano ne svetiti se - promakla mi je misao. Ali najslaa oseanja pojavila bi se onda kad su promicale slike o mojoj ekspediciji na Himalaje. Sve te scene sa jogijima, samadi-peinama, ivom i mrtvom" vodom i mnoge druge izgledale su mi toliko nestvarno svetle i iste da bih poinjao da drhim od radosti. Javila mi se misao da sam u tom periodu ivota najzad od prve shvatio pojam - ista Dua. A potom bih ponovo poinjao da gledam sebe u naunim mukama". Ali, ta nauka je ve bila drugaija, ona je bila nekako... pa, moda... ista i svetla, zato to sam, ukljuujui u analizu strogo naune podatke, prestao da se plaim da koristim ezoterika svedoanstva i sasvim neobine rezultate himalajskih ekspedicija. Ali glavna stvar je bila sledea: na neki udan nain sam shvatio da su moja oseanja poela da ispituju moje misli ne stidei se da u tom procesu primene magloviti pojam - ista Dua. 275

U PREDE LIMA AMBALE

Upravo se tada u meni pojavio duboki uvid da je ba detinjstvo onaj period na Zemlji kad pokuavamo da ivimo po principima Onog Sveta, daje mladost period greaka i prilagoavanja zemaljskim uslovima ivota, a zrele godine - ostvarenje samog sebe tokom ivota na Zemlji. Oseanja, koja su se kretala od slatkih iskustava do nemog negodovanja u dui, ipak kao da su mi pokazivala da grie Savesti, koje su se desile u prolosti, mogu da se vrate, ili da se pojaaju nemim. negodovanjem, ili da se izbriu slatkim oseanjima. - To i jeste pokajanje - pomislio sam - kada je dobrim delima ili dobrom milju mogue obrisati staru mrlju na savesti. Slike povezane sa himalajskom ekspedicijom promicale su posebno esto, kao da podrobno pokazuju, na prvi pogled, malo znaajne trenutke. Na primer, kako sam, spotakavi se, pao na zemlju udarivi se o kamen. Ali, neto mi je govorilo da se upravo u tom trenutku u mom mozgu rodila za mene nova svest o stvarnosti, nakon ega sam video slike posveene tom obrtu misli, kada bih negde stojao, gledao unaokolo, pa potom bilo ustao napola se uspravivi, bilo brzo pisao u svesku. Ali pri tome sam savreno jasno pamtio (tanije, bio svestan) toka misli koji mi se u to vreme odvijao u glavi. Iz perspektive novih dostignutih nivoa svesnosti o stvarnosti te prole misli su mi izgledalo kao smene i glupe, ali mi je neko jako unutranje oseanje govorilo da te glupe varijante" misli nisu bile greke, nego su naprosto bile prelazna etapa kako bih na osnovu svoje gluposti, podstaknut time to je priznajem, shvatio da je teko shvatiti bilo ta pomou gordosti. Ako ovek sam prizna svoju glupost, to mu pomae da prevazie sopstvenu gordost. Uskoro mi je sinulo da Kralj Smrti Jama ne gleda film" neijeg ivota, ve da prelistava udesnu knjigu ovekovih misli, koje osim toga imaju i svoj vizuelni oblik u vidu pogleda na samog sebe sa strane u datom trenutku. 276

U Dolini Smrti

- To su hronike Akae, to je udesni nebeski kompjuter u kome su zapisane sve ovekove misli tokom njegovog ivota! - uzviknuo sam u sebi. - Jama, saevi vreme, ubrzano prelistava fasciklu" ovekovog ivota u hronikama Akae! Bio sam izbaen iz pameti kada sam shvatio da niko nijednu svoju misao ne moe da sakrije i da ovek, zajedno sa svojim mislima, predstavlja otvorenu knjigu. A moje oduevljenje zbog moi nebeskog kompjutera" Akae jo je pojaao uvid da neko (moda aneli, a moda i jo neko) ne samo da prate svaki tvoj korak i snimaju svaki tvoj korak videom", ve i spajaju video snimke" tebe samog sa tokom tvojih misli u tom trenutku! - Kakva je samo mo smetena u tom nebeskom kompjuteru! Da zapie sve moje misli i snimi kamerom" itav moj ivot, pa jo i da povee te stvari... Pa jo isto to za sve ljude na Zemlji... Pa jo i sve ivotinje i biljke... Pa jo i vode... Pa jo i... To je kompjuter!!! A koliko je grandiozan um Kralja Jame, koji moe da radi sa tim kompjuterom! A koliko je tek super-grandiozan um Boga, koji vidi i analizira sve ivo u itavoj Vasioni!!! - divio sam se u sebi, zapanjen malim znaajem moje linosti. Tada sam poeo da shvatam da su u oveku glavna ne njegova dela, ve njegove misli. A slike iz mog ivota su promicale i promicale i promicale. Uskoro se pojavila naa tibetska ekspedicija. Pojavila su se do bola poznata lica Ravila, Seliverstova i Rafaela Jusupova, pa se ak pojavilo i moje lice, koje posmatra spor Seliverstova i Jusupova, povezan sa tim to bi Seliverstov hteo da naui da lebdi i hteo bi da dolebdi" do stepenica ka nebu". U tom trenutku sam oseao slatka oseanja, a re druina" dobijala je neko posebno uzvieno znaenje. Video sam Glavno Ogledalo Vremena i sebe kako drhtim od hladnoe. tavie, pokazalo mi se da ne drhtim od hladnoe, ve od sree. I ta oseanja ispunjena sreom kao da su se odjednom glatko skoncentrisala i izlila u misao da je Vreme - iva i mislea 277

U PREDE LIMA AMBALE

supstanca i da Vreme reava mnogo ta u poretku sveta, da ima kolosalnu intelektualnu mo i da je u stanju da pomou mehanizma starenja uniti ono to eli da uniti... ili da putem mladosti koja traje itav ivot prui nekom mogunost da stvara i stvara i stvara u ime Venoga i Sutinskog. I jo mi je duboko unutra i takoe nekako sreno iznikla misao da saeto vreme nije prosto fatalno ubrzavanje, ve pre svega mogunost da se ubrzano razmilja i mogunost da On - Veliki Razum po imenu Vreme - bre izvri sudbinu ljudi. Zato nije toliko strano nai se u zoni saetog vremena, zato to je vreme pored toga jo i veoma dobro, ali u toj prilici veoma pravedno. Veni intelekt Vremena ne smatra nekom velikom vrednou jedan od ivota jednog od ljudskih bia. Vreme razmilja u vasionskim razmerama, i pri tom obraa panju na svaki detalj i svaku nijansu" ukljuujui i mehanizam prevremenog starenja samo u krajnjem sluaju, a oslanja se pre svega na pokazatelje energije Savesti. A Kralj Smrti Jama je takoe Vreme, tanije... ovek Vremena. Naa tibetska ekspedicija se listala veoma podrobno. Promicale su piramide i monumenti, promicala su naa lica, a misli koje su se tada javljale kao da su se ponovo vraale. Posebno se dugo zadrala slika sa ovekom koji ita". I opet su svetla oseanja koja prate te tibetske prizore poela da se okreu i poprimaju karakter nekakvih oseajnih misli, koje su uskoro postale veoma jasne i omoguile mi da savreno jasno shvatim da su prolost, sadanjost i budunost tesno povezani i da Vreme moe da promeni svoj smer, ak moe da se vrati unazad, i tada e se posle nas - Arijevaca - na Zemlji opet pojaviti Atlantiani, posle njih Lemurijanci i tako dalje. Ali, vreme retko ini tako; ono najee vraa prolost u budunost po spirali, kada se u nedrima postojee ljudske rase na Zemlji pojave udni ljudi iji broj sve vie raste, a njihov neobian oblik, neznano zato, nama izgleda nepojmljivo poznat. Podsvesno seanje nam apue da smo nekad davno, pre mnogo, mnogo ivota, 278

U Dolini Smrti

i mi sami bili slini njima i sada u tim udnim ljudima prepoznajemo same sebe u prolom, ali donekle drugaijem obliku. Te udne ljude svo vreme neto vue u njihovu Otadbinu - Tibet- tamo, gde se nalazi legendarni Veni Kontinent" i gde je u drevnom Gradu Bogova sakriveno mesto gde se uva prolost, obeleeno statuom oveka koji ita", pod zatitom Velike ambale. Pre ili kasnije e neko od tih udnih ljudi stei pristup u skladite Prolosti i pri pogledu na drevne sprave i zapise na zlatnim ploama" osetiti da mu oni izgledaju bliski i poznati, kao da je i on sam, pre veoma mnogo ivota, koristio takve sprave i unosio zapise na zlatne ploe". udni ovek poinje da shvata da ne postoji apsolutna Prolost, da je Prolost relativna i da se ona vraa u Budunosti, a daje skladite Prolosti istovremeno i skladite Budunosti. I tamo u skladitu Prolosti, udni ovek postaje svestan da je ba on iveo tamo u drevnoj Prolosti i da je serenada njegovog ivota bila, i sada jeste, i bie, beskonana, iako e nivo njegove svesti u raznim ivotima biti razliit, budui da je potinjen nekakvom mehanizmu regulacije grandiozne snage. udni ovek shvata da njegova podsvest uva pravo seanje na sve njegove prole ivote, koji poinju od doba anela, pa poinje da se sa veim poverenjem odnosi prema intuitivnom apatu podsvesti, u poetku pomalo nezadovoljan time to je njegovoj podsvesti doputeno jedino da mu apue, a ne da govori direktnim i vrstim glasom. udni ovek e takoe pomisliti i na to da e u dalekoj Budunosti, kada se spirala Vremena jo jednom vrati, ponovo nastupiti vremena, onakva vremena kakva su bila u doba Lemurijanaca, kada e podsvest promeniti svoj uobiajeni apat u direktni dijalog sa sveu. I tek tada e ovek poeti da vidi Prolost i imae direktni kontakt sa samim Tvorcem. Osetio sam da mi je usred tih misli koje su mi se na neshvatljiv nain javile promakla misao o novom oveku" i on, taj novi ovek", ukazao mi se kao letei. Oseaj slatke sree promenio se u lagani oseaj tuge. O, koliko mnogo stvari tada nisam znao! Nisam znao da novi ovek ve postoji u stvarnosti. 279

U PREDE LIMA AMBALE

A potom, usred slika sa ekspedicije na Tibet koje su promicale, pojavile su se moje oi, oi Ravila, Seliverstova i Rafaela Jusupova... udno je bilo gledati u sopstvene oi... ve u prolosti... na pozadini ne ba blistave lepote moga lice. I u tim oima sam smesta proitao udnu misao, udnu i oigledno ne moju misao: daje tim oima doputeno da vide... doputeno da vide... doputeno. To doputeno da vide" se ponovilo mnogo puta i buno mi odjeknulo u glavi. - Sta? Sta je doputeno da vide? - gotovo da sam uzviknuo u sebi. A potom, sasvim prosto i lako, shvatio sam da je nama bilo doputeno da vidimo... Grad Bogova. - Ko nam je dopustio? - upitao sam u sebi. - Dolo je vreme... zato je i doputeno - pojavio se misaoni odgovor. A potom su mi se misli zavrtele u horu, ko da su se oslobodile od mistikog naleta i uavi u hijerarhiju logike, rekle mi da je uopte mnogim hodoasnicima i jogijima bilo doputeno da vide Grad Bogova, ali im zbog neega nije bilo dato da shvate da su videli ba Njega - legendarni i veliki Grad Bogova. Zatim sam ponovo video svoje oi i Ravilove oi - i u njima je bilo mogue prepoznati sreu, i te oi na smrznutim i vetrom osuenim licima su izraavale neto kao kada... ne zna se kome... od sveg srca govorite hvala". I na kraju, video sam sebe kako idem u Dolinu Smrti. Ja, koji ovde stojim, pobedio sam strah koji me je, kao i svakog oveka, iskuavao pred susretom sa Nepoznatim, a jo vie pri susretu sa tajanstvenim Nepoznatim ije je ime - Smrt. A slike su promicale i promicale, pokazujui kako idem u pravcu dva zavetna kamena koja lie na etvorooke ute pegave pse. I usred tog straha pred susretom sa Nepoznatim, tavie takvim nepoznatim kao to je... ja sam zbog neega bio srean, neznano zato - srean! Osetio sam da nisam uzalud kompasom traio ta dva kamena i doao ovamo. Neto me 280

U Dolini Smrti

je nezadrivo vuklo ovamo. Misli, koje su prekrasno radile u saetom vremenu, pokazale su mi da sam doao ovamo kako bih shvatio - ta je to ljudski ivot? I... kao da sam poneto i shvatio... samo poneto. A to poneto", kako su mi govorile misli, sastoji se u tome to sam shvatio moju spostvenu misiju u ivotu koju mi je Neko - verovatno Bog - odredio. Ali, kako je teko shvatiti tu misiju! Kako je teko postati je svestan! Zar se radi toga mora ii u Dolinu Smrti? O, ne! Nij e nuno ii na daleki Tibet i nij e nuno ii u duevnom maglom skrivenu Dolinu Smrti! Treba prosto sluati svoju intuiciju i njen skriveni apat. A taj apat, kako se kae, zlata vredi. A kako ga retko mi sluamo! Mi kao da neemo da sluamo apat, ve ujemo samo glasne rei. Ali apat... zlata vredi. I tu sam shvatio da... da me je Bog stvorio pre svega da bih sluao svoju intuiciju, a ne da bih mahao rukama i micao nogama. Meni je ak postalo uvredljivo to moram da sluam i sluam taj nejasni apat i... muim se zbog toga da li postupam neispravno kad pustim na volju svojim rukama i nogama ili nekim drugim prirodnim instinktima, zato to pri zvuku" tih prirodnih poriva taj apat ne moe da se uje. Postao sam svestan da je meni propisano da pokreem svoje ruke, noge, a pre svega glavu, u onom pravcu koji mi pokazuje sam taj apat intuicije. Shvatio sam da sam ja najee i sluao taj apat, praen talasom oseanja povezanih sa njim, ali da sam se ponekad koprcao, estoko koprcao, svom snagom koprcao, predajui se elji da ivim prostonarodno" ili, da tako kaem, ,,ko sav normalan svet", kao to obino preporuuju na prostim svadbama sa idiotskim aljivdijom. A iza te elje da se ivi ,,ko sav normalan svet", u senci vriskavih naloga aljivdije, protraio sam toliko vremena, toliko vremena... O koliko sam vremena propustio, posebno u mladosti! Dok sam stojao izmeu te dve stene pegavo-ute boje u Dolini Smrti, odjednom mi je postalo uasno od toga to sam u svom ivotu propustio toliko vremena, veoma mnogo vremena, zato to 281

U PREDE LIMA AMBALE

nisam sluao apat intuicije, i izraz iveti kao sav normalan svet" poeo je da mi izgleda mrsko. Gria savesti mi je stajala kao knedla u grlu i ja sam shvatio da me ovde, u Dolini Smrti, sustie kazna samo zbog toga to sam nekada... protraio vreme... ne posluavi intuiciju koja mi je nalagala: i tebe je, kao i druge, stvorio Bog i On je predodredio tvoju individualnu misiju o emu, dragi moj, moe da sazna iz svojih oseanja i... iz tog apata, koji ti se ba nee da slua, posebno nakon saveta svadbarskog aljivdije". Nisam znao samo jedno - kakvu u kaznu dobiti... jo nisam znao. A misli o mojoj misiji su se same od sebe razvijale i razvijale u mojoj glavi. Postalo mi je do bola ao to sam ispustio vreme koje mi je dato... posebno u mladosti. Kao neki talas olakanja doneo mi je uvid da sam u zrelom dobu u mnogome nadoknadio vreme proputeno u mladosti, nakon to sam poeo da po intuiciji radim do tri-etiri sata nou. Ali sam osetio da ipak neu uspeti da nadoknadim to zlosreno proputeno vreme. I od toga sam se oseao ogoreno. ekao sam kaznu Kralja Smrti Jame. Kroz glavu mije promakla misao o hodoasnicima koji dolaze ovamo, u Dolinu Smrti, da bi ba ovde, pred licem Smrti, najzad shvatili smisao ivota. Zato ti hodoasnici, koji ba i nisu mnogo poboni, dolaze ovamo i zato mnogi od njih umiru ovde, spaljeni energijom Savesti koja izbije iz njih? Na postavljeno pitanje se odmah javio i odgovor - pobonost nije i iskrenost pred Bogom, a pod linom pobonou ovek esto skriva neto to hoe da potisne u sebi samom, nauivi nekakve sumorne rituale sa prizvukom prezira prema itavom oveanstvu koje ivi, da izvinete, punovrednim, sonim i strasnim ivotom. I to se vie oni, hodoasnici, boje ljudi, to vie panje pridaju molitvama i ritualima. Oni odlaze podalje od ljudi, zatvarajui se u imaginarni svet nepoznatih rituala koje... teko da e iko ikad shvatiti. Taj imaginarni svet jeste svet plaljivih ljudi, onih koji se boje ivota. Tom svetu bi dobro pristajao simbol Zeca. 282

U Dolini Smrti

Ti zeevi koji bee od ivota" ive u svetu gluvog negodovanja oseanja, koja se bune protiv pada oveka do nivoa Zeca, i ak se naviknu na to negodovanje kao to se ljudi koji ive na eleznikoj stanici naviknu na tutnjavu vozova. Ali neto ih nagriza, nagriza i nagriza iznutra. I na kraju, ne mogui da izdri taj stalni i omrznuti krgut u dui, hodoasnik, kako nalau rituali, uzima torbu i tap u ruke, kree na put i ide tamo kuda rituali kau da treba ii. On ide, ide i ide, ne jedui gotovo nita i ustruavajui se da se dovede u red ak i pred kamenom ili drvetom i na kraju, pratei rituale, nalazi Dolinu Smrti i... hrabro... sa zvukom Om" ulazi na mesto gde smesta shvata da nije trebalo da dolazi ovamo, jer u slikama iz njegovog ivota koje mu promiu pred oima uopte nema pobonosti i svetosti, ve se javlja samo gomila ljudi na ijoj pozadini izrasta simbolini lik Zeca. I tu hodoasnik primeuje da mu se ruke gre, da se bore na njima produbljuju i on sa uasom vidi da njegovo telo, raspadajui se, u ropcu pada na zemlju, dok on lebdi nad stenama najzad shvativi sledee: ako se u dui pojavi strani znak - nemo negodovanje - onda njegov razlog treba traiti u sebi samom, a ne zatrpavati to nemo negodovanje pojanjem nauenih molitvi, i da se osloboenje od tog nemog negodovanja postie delovanjem, ak i pogrenim, ali delovanjem ne u ime samog sebe, sa obelejima zejeg roda, nego u ime ljudi sa njihovim nepredvidljivim reakcijama i aktivnostima, jer je Bog odredio daje glavna vrednost oveka ljubav (delatna ljubav!) prema itavom oveanstvu... a ne prema svim Zeevima; mada nisu ba svi hodoasnici takvi. - O kako je teak ivot Bog odredio oveku! - pomislio sam - i... zato je Bog kao samu glavnu stvar postavio taj tihi apat u samom oveku, koji se ne sme prenebregnuti. A Bog je takoe odredio i napregnuti ritam ivota u kome, oprostite, ne sme da se trai vreme. Pa ni sam Bog ne trai vreme, ve sve vreme stvara, stvara i stvara. A mi... mi smo Boija deca. 283

U PREDE LIMA AMBALE

Osvrnuo sam se i svojim oima sa strane video sebe kako stojim izmeu dva kamena pegavo ute boje. Podigao sam apku kaketa i video ogledalo Kralja Smrti Jame. Pogledao sam svoje ruke - bile su smrznute i hladne. Spustio sam glavu i sa uasom video da stojim na ljudskim kostima. Tok slika se prekinuo. Okrenuo sam se, koraknuo i poao nazad. Neto sumorno me je titalo u dui. Moje pohabane izme su gromko udarale po kamenju, a kazaljka kompasa me je naviknuto vodila ka mestu gde je ostao da me eka Ravil. A to sumorno je sve vie titalo i titalo duu. Koraao sam, sa mukom koraao. Najednom mestu sam stao i utinuo sam sebe. - Jo sam iv - rekao sam naglas. Ali, neto je zavijalo u mojoj dui. A potom se to zavijanje pojaalo i neoekivano pretvorilo u otar bol u predelu eluca. - Joj - presamitio sam se od bola. Seo sam na kamen, i pokuavajui da ne obraam panju na bol, poeo da gledam svoje ruke. Lice nisam mogao da pogledam jer, poto nisam ensko, nisam nosio ogledalo. Zato je ovde, iza mene, postojalo jedno drugo ogledalo - Ogledalo Kralja Smrti Jame. Zagledao sam svaku boru na svojim rukama, plaei se da u videti znake da se one poveavaju. Oekivao sam njihovu pojavu i ak, zbog neega, sa udnjom to ekao. Nisam hteo... ali sam ekao. A bol, estok bol u predelu eluca, kao da mi je davao signal. - A moda je to naprosto napad ira na elucu? I moda je legenda o Gradu Bogova i Dolini Smrti koja se nalazi u njemu samo izmiljotina? Moda sam sve ovo zamislio u svojoj mati? - mislio sam. Ali u tom trenutku sam se setio monumenata Grada Bogova, zamislio ih onako kako sam ih video u stvarnosti i shvatio da je njih zaista neko sagradio uz pomo nama nepoznatih energija i shvatio... da je legenda o Dolini Smrti - istina. 284

U Dolini Smrti

- To je istina! - hteo sam da viknem, ali mi bol u elucu nije dopustio. Pred oima su mi ponovo promakle slike piramida i monumenata Grada Bogova, ponovo me zapanjujui svojom veliinom i opet mi pokazujui da su taj legendarni Grad Bogova u davnoj prolosti sagradili ljudi koji nisu sumnjali da ovek sa istom duom moe da ovlada energijom pet elemenata, koja se pokree u dejstvo Ljubavlju prema Bogu i da Vreme jeste inteligentna supstanca i to... veoma dobra supstanca. Te slike iz moga ivota koje su mi promicale pred oima dok sam stajao izmeu dve pegave ute stene, pomou oseanja koja su ih pratila, dovele su me do zakljuka da sam u celini malo greio u svom ivotu, jedino to sam u mladosti slabo sluao svoju intuiciju pa sam propustio mnogo vremena koje mi je dato za stvaralatvo. Pomislio sam da sam potpuno nadoknadio vreme proputeno u mladosti neobuzdano intenzivnim radom u zrelim godinama. Meutim, pokazalo se da nisam. Tuga zbog proputenog vremena mi je teko zavijala u dui i savreno jasno se pretvorila u otar bol u elucu. Shvatio sam da je ta bol ona kazna koju mi je odredio Kralj Smrti Jama kazna za proputeno vreme. - O kako je strog Jama - rekoh, dok mi se dah prekidao od bola. - Zar se ovekov ivot ocenjuje tako strogo? Ja sam gubio vreme samo u periodu nerazumne mladosti! Zato se ne bi oprostilo... i zato kanjavati tako otrim bolom? Zato se nisam rodio kao glupan iji zahtevi nisu veliki? Zato moja misija nije bila da radosno udaram krampom ili tovarim lopatom, nego da sluam taj nejasni apat intuicije? Zato mi Bog nije dao sreu da budem glupan?! A bol je postajala sve jaa i jaa i jaa. Nisam mogao vie da izdrim i uhvativi se rukama za stomak, svalio sam se na kamen, grei se od bola. - Oooo - stenjao sam, leei na kamenu pored izlaza iz Doline Smrti. 285

U PREDE LIMA AMBALE

Podigao sam glavu i pogledom koji se mutio pogledao unaokolo. Pored mene je leala kost, ljudska kost. Jo jednom sam pogledao svoje ruke, oekujui da na njima ugledam znake venjenja i raspadanja. Ali ih nije bilo... A ja sam hteo da umrem, poeo sam da to elim. - Ooooo - nastavio sam da stenjem. - Mladost me je zaludela! Pridigao sam se na lakat i jo jednom pogledao svoje ruke. Prsti su mi bili svi u prljavtini; oigledno je da sam u oajanju grebao noktima majku-zemlju. Ali su mi ruke bile ruiaste, ak crvene - u njima je tekla krv. I tada sam shvatio da ne umirem, da se ne pretvaram u prah, ve da sam kanjen samo bolom, mada estokim bolom. Kralj Smrti Jama mi je izrekao takvu presudu. On nije hteo da me uzme. Pridigao sam se na kolena i sagnuvi se poloio glavu na zemlju i tako dugo stajao. Suze su mi tekle kvasei zemlju. Plakao sam i jeao, jeao i plakao, ponekad briui suze trljajui lice direktno o tibetsko kamenje i razmazujui prljavtinu po licu. Da ustanem nisam imao snage. Sa suzama je dolo olakanje. Poeo sam da jecam kao dete, samo povremeno, pri napadu bola, poevi da tiho zavijam i plaem, plaem i plaem. - Aaa - spontano sam jecao. - Aaaa! Najzad sam sa naporom ustao na noge i sa nepojmljivim zadovoljstvom oseajui da stojim podigao kompas da odredim azimut mesta gde je trebalo da me eka Ravil. Jedva da sam video iglu - kompas je bio sav zamazan. - Evo ga, evo ga - odredivi azimut proaptao sam usnama koje su pobelele od bola. Pljunuo sam na prst i pljuvakom poeo da briem prljavtinu sa stakla kompasa. Pljuvaka je bila topla. - Jesam li iv? - proaptao sam - Hvala ti Kralju... Zakoraio sam napred. Noge su me sluale, mada slabo. Poao sam po azimutu ka mestu gde me je ekao Ravil. eludac me je 286

U Dolini Smrti

uasno boleo. Ali sam se nadao da e me Kralj Smrti Jama ostaviti ovde - na ovom svetu. Verovatno sam jo potreban ovde. Na dvesta metara do brda na kome je trebalo da me eka Ravil ponestalo mi je snage. Poao sam etvoronoke. Tako sam i Gotovo etvoronoke doao do Ravila - gotovo doao sam do Ravila. etvoronoke. Vraao sam se iz Doline Smrti Ravil je pojurio k meni. Uzeo me je pod ruku i pokuao da me podigne. A ja sam ga uhvatio za noge, zagnjurivi lice u njegova kolena i ne stidei se zajaukao. - ta ti je efe? - uo sam Ravilov glas. - Jesam li iv? - Da - odgovorio je on zbunjeno. - Nisam ostario? - Nisi. Sasvim si normalan. Potom mi je Ravil dao tablete za eludac i nakupivi aku vode negde ispod kamena dao mi da pijem. Kao da mi je postalo lake. iroko sam otvorio oi i pogledao svet oko sebe. Snaga je poela da mi se vraa. eludac me je boleo, ali vie ne toliko jako. Ustao sam i polagano krenuo napred. Neto m i j e krenulo u kolenu; prepao sam se, jer sam pomislio da su kosti poele da mi se raspadaju, a istrulele noge da padaju. ak sam dodirnuo kolena - ona su bila tvrda i estoko su bridela. To me je umirilo, pa sam koraknuo napred, i jo jednom, jo i jo... i mirno se popeo na vrh brega. - Znai, idem! Znai, iv sam - rekao sam sebi. 287

U PREDE LIMA AMBALE

Bol
A eludac me je boleo, jako boleo. Ali, na taj bol sam se ve nauio; postao mi je navika i ve sam ga prihvatao kao neto prirodno. ak mije bilo teko da zamislim stanje u kome nema tog bola od koga sam se grio. Zajedno sa tim bolom sam se penjao i penjao uvis, sa radou oseajui da ne umirem. Uinilo mi se udno to ne umirem. ak me je deprimiralo to to sam iv. Bio sam spreman da umrem, ali... jo sam bio iv. Nakon nekog vremena, poeo sam da oslukujem svoj bol. Gn je bio iste prirode kao i kod mog obostranog ira na elucu, ali mnogo jai. Isto tako, taj bol je imao jednu neobinu osobenost - on kao da nije dolazio iz eluca, nego negde iz due, postepeno se prelivajui u predeo eluca. A u dui je neto jealo i plakalo, jako plakalo. Od toga udnog plaa u dui je i poticao bol. Pokuao sam da shvatim uzrok plaa moje due. To mi dugo nije uspelo. A zatim sam nekako neoekivano shvatio da je pla izlivanje negativne energije i da e nakon plaa obavezno nastupiti olakanje. Shvatio sam da negativna energija izlazi iz mene, da izlazi kroz taj otar bol u elucu. Taj uvid mije doneo kakvo-takvo olakanje. Poeo sam da smatram taj bol zasluenom kaznom za to to sam gurnuo u zapeak svoju savest pred... svojom intuicijom. Ali, kroz taj bol mi se jasno ukazalo kakve bi patnje u Dolini Smrti doiveo, na primer, pohlepan ovek - njegovo bi telo sagorelo od uasnog bola, ali bi jo neizmerno vee patnje doiveo njegov duh koji izlazi iz njegovog raspadajueg tela. Kralj Smrti se pokazao kao estok, ali opravdano estok - u suprotnom, da nema te estoke kazne, ljudi bi raali decu sa pohlepnim, zavidnim ili opakim karakterom. Osetio sam saaljenje prema tim ljudima, ali sam ve znao da saaljenje nije pobono oseanje, ve da je samo surogat pobonog saoseanja, jer ne treba saoseati sa onim to mora biti kanjeno - kanjeno bilo ovde, bilo tamo, na Onom Svetu. 288

U Dolini Smrti

Uskoro sam ponovo ugledao Ogledalo Kralja Smrti Jame. Srce mi je jauknulo. A u dui mi je postalo tuno, tuno, tako tuno kako biva kad izgubi nekog veoma bliskog... ak sam se na kratko vreme zaustavio, sa udnom enjom pogledavi Ogledalo i zamislivi oveka po imenu - Vreme. - efe, ovde se ne treba zaustavljati. Tatu je rekao... - zauh Ravilov glas. - Da, da, idem - tiho odgovorih. Na nogama polusavijenim od slabosti ponovo sam proao kroz zonu dejstva Ogledala Kralja Smrti Jame. Osetio sam da mi se nee da odem odatle, Kralj Smrti ne samo da je bio estok, nego kao da me je... mamio k sebi, da, kao da nije hteo da me pusti. - Smrt nee da me pusti - promakla mi je misao, izazvavi estoko pojaanje bola u elucu. Zastao sam, sagnuo se i zajeao. A potom sam podigao glavu, okrenuo se i ponovo pogledao Ogledalo Kralja Smrti Jame. Video sam da me ono posmatra... dobrim oima Smrti. Ogledalo kao da me je pratilo. A ja sam odlazio, da bih se ponovo vratio u na prolazni svet, svet u kome ima tako mnogo duevne prljavtine. Nije mi se htelo da se vraam u njega. Jo jednom sam obratio panju na estoki i ve poznati bol u predelu eluca. Ve sam jasno shvatao da se kroz taj bol moja dua isti, izbacujui kroz taj kanal bola" negativnu energiju Dok su mi kolena klecala koja se nakupila u'meni. od slabosti, ponovo sam proao - A ja hou, tako hu, da kroz zonu delovanja se jo i jo proistim! - zaOgledala Kralja Smrti Jame malo to nisam povikao. 289

U PREDE LIMA AMBALE

- Hou, jako hou da steknem ono o emu govore sve religije sveta, hou da steknem... istu Duu! Taj pojam, po imenu ista Dua, menije izgledao toliko primamljivo i slatko da se umalo nisam okrenuo unatrag da krenem nazad, da bih se opet vratio tim dvema stenama koje lie na etvorooke pegavo-ute pse, da opet stanem izmeu njih i da se opet naem pred proiujuim Sudom Savesti Kralja Smrti Jame. Ali, slabe noge su me nosile i nosile napred: svakako je trebalo da me te slabe noge donesu do naeg prolaznog sveta. Oseanje tuge me je potpuno obuzelo. Shvatao sam da u tom prolaznom svetu, kuda su me nosile moje slabe noge, pojam savesti, to bi se reklo, ba i nije na ceni. ak sam poeleo da Svevinji postroji sve ljude u red i da ih redom podvrgne Sudu Savesti Jame, postavivi ih izmeu te dve stene nalik na pegave ute etvorooke pse, kako bi ti ljudi mog rodnog prolaznog sveta najzad osetili ta je to Savest i kroz otar bol ili kroz otro sagledavanje pretvaranja sopstvenog tela u pepeo konano shvatili da je Bog kao cilj ljudskog napretka odredio dostizanje stanja koje se naziva - ista Dua.

Cena Savesti
Koraajui, setio sam se jednog veoma bogatog oveka koji mi je doveo svoju decu - erku i sina, neizleivo bolesne od pigmentnog retinitisa (kokoijeg slepila). Taj ovek, koji me je molio da smislim neto udesno, smesta je zapazio moje sasvim pristojno hirurko odelo i upitao koliko kota. Zbunjeno sam ga pogledao i rekao da to odelo kota 2000 rubalja. U odgovor, on je mahnuo rukavom svog sakoa i rekao da on kota 2000 dolara (30 puta vie), nagovestivi da u i ja, ako budem smislio neto udesno, takoe ii u takvom sakou; ja sam slegao ramenima i sa zanimanjem pogledao njegov sako. On u meni nije izazivao nikakva oseanja - obina siva izguvana karirana tkanina. Prouavanje sakoa", naravno, nije moglo mnogo da podstakne moj proces razmiljanja, tim pre to po prirodi nisam u stanju 290

U Dolini Smrti

ne samo da razlikujem skup materijal od jeftinog, nego ni da vidim rupu na sopstvenoj odei. Jednostavno sam se namrtio i predloio veoma bogatom oveku da ostavi decu na naoj klinici, da pokuamo da im hirurkim putem bar malo povratimo vid. Malo povratiti vid" nije zadovoljavalo veoma bogatog oveka. On je poeo da mi nagovetava da e me, ako im vid bude bolji, odenuti i u pantalone sline cene. Zamislio sam kako u, ako na mojoj ne ba skladnoj figuri budu visile jo i takve karirane pantalone, u kojima zbog njihove bezobrazne cene ne sme da dopusti sebi da sedne na prljavu klupu sa zalepljenom vakom, postati rob svog preskupog odela i stalno u se seati cene po kojoj je nabavljeno. A i karirano je u meni izazivalo asocijacije na tamnicu. Dakle, karirano odelo sam odbio. Tada mi je veoma bogati ovek predloio prugasto odelo. To me je jo vie podsetilo na tamnicu, pa sam ga sa negodovanjem pogledao, objasnivi da e se operacija odvijati kao eksperiment i da ja ne mogu da u potpunosti garantujem pozitivan ishod, ak i ako uz odelo dobijem jo i arape i gae. A veoma bogati ovek me uopte nije shvatao. On je, kako mi je izgledalo, ve mislio o novom donjem rublju, koje ja nikad ne nosim, jer mi je i sama re duge gae" nesimpatina. Pomislio sam da e mi taj ovek uskoro predloiti i da mi kupi skupe obojke. Na kraju je taj veoma bogati ovek, okanuvi se svojih jalovih pokuaja da me navue na svoj ukus u pogledu odevanja, bez ale poeo da filozofira o umeu zaraivanja novca i o ulozi novca u postizanju slobode linosti, pa rnu je iz gluposti promakla neoprezna reenica kako oni, bogati ljudi, dobre lekare uvek kupe. - Sline stvari esto moram da sluam od bogatih ljudi - razbesneo sam se. - Jedan naftni magnat iji je sin imao slino oboljenje govorio mi je to isto! Seam se kako mi se lice zacrvenelo, a ila na vratu poela da pulsira. Oinuo sam pogledom veoma bogatog oveka i rekao 291

U PREDE LIMA AMBALE

da pravog lekara ne treba kupovati i da se pravi lekar razlikuje od obinog dobrog lekara po tome to on svakom bolesniku prilazi sa duom i sa saoseanjem. Naalost, nisam mogao da mu kaem da upravo novac spreava oveka da mu sam Bog kae kako dijagnostikovati bolest i izleiti je. Veoma bogati ovek je iz depa izvadio sveanj dolara i rekao neto kao: takvoj sumi svakako neu odoleti i smisliu sve to je neophodno za njegovu decu, koju on veoma voli. Jedva se suzdravajui da ga grubo ne izbacim kroz vrata, preporuio sam mu da doe za pola godine - moda e se dotle neto smisliti. A sveanj dolara sam mu demonstrativno gurnuo nazad u unutranji dep njegovog fensi kockastog kaputa, dodirnuvi njegove znojave grudi. Veoma bogati ovek doao je kroz tri godine, kada su njegova deca ve bila sasvim oslepela. Ovog puta je nosio prugasti sako. Naravno, ja sam se nasekirao to su doli toliko kasno, ali... ta da se radi! Veoma bogati ovek je poeo da se opravdava, govorei kako su njegova deca navikla da provode zimu u Junoj Africi, a leto - u junoj Engleskoj i da ih je teko bilo dovui u hladnu Rusiju. On je ak rekao da je njihov dolazak u Rusiju, pa jo i u zabaenu Ufu, mogue smatrati gotovo junatvom i poau za na grad. Zato ja, doktor Muldaev, treba da se posebno postaram da se ne desi da su njegova deca dabe preduzela opasni put" u rodnu" Rusiju i da bi nakon toga otputovala u Junu Afriku sa savrenim vidom. A to se tie novaca, ne treba brinuti - sveanj dolara bie moj. Treba priznati da mi je u tom periodu uspelo da razradim novi metod leenja pigmentnog retinitisa (kokoijeg slepila), pa je bilo anse da bogataeva deca progledaju, ali samo anse, a ne stoprocentne garancije. Pogledao sam bespomono rairene slepe deije oi i postalo mi ih je ao - oni nisu bili krivi to im nisu objasnili koliko je lepa re - Domovina. Oni nisu shvatali da ovekovu domovinu odreuje Bog, koji sa Onoga Sveta alje 292

U Dolini Smrti

duu u telo deteta koje se raa na ovom ili onom delu Zemljine kugle i da prekriti Boiji nalog i nazvati sebe ne ba uvaenim imenom emigrant" jeste greh, veoma veliki greh. A ko zna, moda sam taj pigmentni retinitis, iji se oteeni gen razvija u bolest u 50% sluajeva, i jeste kazna za greh to su prema svetoj rei Otadbina poeli da se odnose kao prema praznoj rei, uzdajui se u bolju klimu june obale Engleske ili June Afrike. Jedno od bogataeve dece, verovatno deak, razjapivi smeno usta, zaplakao je i poeo da se ali da mu je dojadilo da sedi ovde i da hoe da ga sluavka Lurdis napoji sveim kokosovim mlekom. Ali, kokosove orahe nisam imao, a nije mi se htelo da aljem nekoga u prodavnicu. ekaonica mi je bila puna pacijenata. Da... i ovo nije zemlja u kojoj rastu kokosovi orasi - ovo je Rusija! Bolje da je deko traio peenog krompira. I tu sam se setio kako je sam taj bogata pre tri godina nadmeno rekao kako oni, bogatai, uvek kupe dobrog lekara. Mrko sam pogledao naduveni grudni dep njegovog fensi prugastog sakoa i sa zadovoljstvom rekao da u prihvatiti da operiem njegovu decu, ali da u ih operisati besplatno. Setio sam se da sam to isto ve bio odgovorio i jednom naftnom bogatau. Kao i kod naftnog bogataa, ovaj predlog je izazvao efekat rasprskavajue bombe. Bogata je stao da prigovara kako za svaki trud, pa ak i pokuaj, treba da se plati i da je on spreman da to uini. A ja sam se uzjogunio i insistirao na tome da u njegovu decu operisati besplatno. Setio sam se devojice iz Vologde sa kikama i crvenom manom koja je patila od istog oboljenja, setio sam se njenih slepih oiju, njenih roditelja, seljaka, sa uljevitim rukama i njihovog pogleda punog nade kojim su me gledali, setio sam se besanih noi koje sam proveo razraujui novi metod leenja pigmentnog retinitisa zajedno sa ne ba dobro plaenim kolegama naunicima i shvatio da smo mi izmislili taj metod za nju i radi nje - za tu prostu seosku devojicu sa crvenom manom koja verovatno nikad nije 293

U PREDE LIMA AMBALE

probala kokosov orah, ve je jela uglavnom peeni krompir iz svoje bate, sa mirisom zemlje, ruske zemlje. Lupio sam pesnicom po stolu, mrko pogledao bogataa i tiho mu ponovio da u operisati njegovu decu besplatno. Bogata se uznemirio i oznojio. Uvideo je da ne vlada uvek novac svetom. Njegov otmeni sako se na jednom ramenu nekako naborao, arape u njegovim cipelama izabranim po boji sakoa su se zarozale i svukle, pokazujui pozu slabia, a desna ruka je izvukla iz depa crvenu maramicu, vrednu jedno dvesta dolara, i obrisala elo. Saalio sam se na bogataa - oveka bez Domovine. ak sam se pobojao da e odvesti svoju decu i liiti ih nade da okuaju sreu da vide svetlost dana. Bogata ih je ve liio jedne sree Domovine - a sad ih zamalo nije liio i druge - Boije svetlosti. Opet sam se setio devojice iz Vologde sa crvenom manom. Strano mi se prijeo peeni krompir. Pozvao sam sekretaricu i pred njima, pred porodicom ljudi bez Domovine, zamolio je da mi ispee malo krompira, ponudivi, uzgred, i njih. Bogataeve oi su se suzile. U njima sam video neprijateljstvo. On nije imao izbora - obiao je itav svet sa svojom lepom decom, netedimice troei dolare koje je nekad izneo iz svoje bive domovine - Rusije - i eto... sudbina ga je dovela nazad tamo gde ga je i poslao Bog, odredivi mu za domovinu tu zemlju iz koje je on, iskoristivi priliku, iznosio, iznosio i iznosio novac otimajui ga od obinih ljudi, dovodei ih do toga da se hrane samo peenim krompirom. Ali on je znao da u ovoj zemlji ne samo da peku krompir, nego i pronalaze, pronalaze i pronalaze neprekidno nove izume, ne mislei o novcu, ve se rukovodei onim to je potrebno ljudima uopte, ak i onim koji u ovom trenutku lenare u senci kokosovih palmi, sa slau pomiljajui da e imati dovoljno novaca jo za sto ivota. A na stolu tih pronalazaa koji svu svoju duu ulau u nauku za dobro svih ljudi, ukusno mirie peeni krompir. Bogata nadmeno podupre svoj podbradak, dunu vazduh kroz nos i naglo podigavi glavu, pogleda me u oi. U njegovim oima 294

U Dolini Smrti

nisam video nita boansko, u njima je svetlucao drugi Bog - Tui Bog, za mene nepojmljiv i neprijatan. Jeza mi je prola kimom. Ali, kroz naoare sam nastavio da mirno posmatram te tue oi. Bogata je odveo svoju decu i nije mi dopustio da ih operiem - besplatno. Odveo ih je iz zemlje nade, iz njegove bive Domovine, za koju je ruiasti krst nade postao svojevrsni simbol - simbol budunosti. A kroz nekoliko godina sam saznao da je taj bogata umro i da su ga sahranili tamo, u tuoj zemlji, i mogue, na njegovom sprovodu su nosili jedino to je u ivotu zaradio - sef sa novcem. Kakva je bila sudbina njegove dece, ne znam; mogue je da su ih tako slepe obmanuli, pa negde jedu sve drugo, samo ne peene banane; a mogue je i da su sasvim dobro i da ih je sluavka Lurdis odvikla da od toga da ih poji kokosovim mlekom i poela da im za jelo daje peeni krompir.

Razmiljanja o Tuem Bogu

- Tui Bog! Tui Bog! - poeo sam sa ponavljam u ritmu svojih koraka, penjui se po padini brda na visini od oko 5700 metara. Seanje na bogataa nije mi nipoto davalo snagu. Bilo mije ao njegove dece. Dah mi je sa itanjem izlazio iz grudi, usta su mi se sasvim osuila, noge su mi klecale. Ali sam iao, sa mukom iao napred. A eludac me je boleo, boleo i boleo. Umirivala me je misao da sa tim bolom iz mene izlazi negativna energija i kao da sam se radovao tom bolu, otrom bolu. Zaustavio sam se, pogledao Ravila i neoekivano i za samog sebe rekao: - Ravile! A zar ne postoji i drugi Bog - Tui Bog! Ali ovde, u Gradu Bogova, on nema moi. Ovde je on bespomoan. Dolina Smrti ubija samo one u ijoj dui boravi taj sveprisutni Tui Bog. Veliki Jama uva Grad Bogova, grad Pravih Bogova, ne putajui ovamo Tueg Boga. Ogledala spaljuju Tueg Boga. Saeto inte295

U PREDE LIMA AMBALE

ligentno vreme ne puta Tueg Boga u podzemnu ambalu, ne doputa mu da uprlja veliki simbol oveka koji ita". Ravil me je zbunjeno pogledao. Obojica smo se osmehnuli i ponovo poli napred. U mom osmehu krila se grimasa bola. Misli o Tuem Bogu nisu me naputale. Odmah sam shvatio da je taj Tui Bog gord i da nije slabi. On je moan, i to je najvanije, sveprisutan - odmah prodire u duu oveka ako se on makar i malo udalji od svog Pravog Boga. A potom on, Tui Bog, ulazi u duu poinjui da smiljeno i uporno preobraa oveka u svoju veru - veru Tueg Boga. On se bori sa Pravim Bogom, tvrdoglavo se bori, bori se na ivot i smrt. Veoma je moan taj Tui Bog. Tu sam smesta shvatio da bezbonitvo ne postoji, uopte ne postoji. Zato ateizam, koji velia oveka kao vrhunac razvoja samostvorenih organskih materija, preko evolucionih etapa ivotinja i majmuna, nije naprosto greh koji stavlja oveka na mesto Boga, ve je veta podvala Tueg Boga, podvala koja otvara u duama ljudi prostor koji e biti lien uticaja Pravog Tvorca i omoguiti Tuem Bogu da se tu useli. Ta misao mi je sinula toliko otro da mi je ak poremetila ritam hoda; zadihao sam se, dah je poeo da mi se prekida i sa umom sam izdahnuo vazduh. - Kako to nisam shvatao? Kako nisam shvatao? - poeo sam da govori poluapatom, pokuavajui da dlanom otrem pljuvaku koja mi je curila izusta. - Kakva sam budala! Koliko godina imam, koliko sam godina prouavao ateizam, dobijajui trojke na tom ispitu, i nisam shvatao! Eh, kakva sam budala. Tek posle Doline Smrti sam shvatio, budala. Tek poto sam pogledao smrti u oi... Povratio sam dah i ponovo poao napred. Za uenjem sam primetio kako se bol u predelu eluca smanjio i gotovo prestao da me mui. A misli o Tuem Bogu nastavile su da mi pleu i pleu u glavi. Iskreno sam se udio kako ranije nikako nisam mogao da shva296

U Dolini Smrti

tim da bezbonitvo uopte ne postoji, da ne postoji u najmanju ruku zato to Bog, koji je stvorio duu i telo oveka, ne samo da ih je povezao vrstom vezom, ve ih je i nevidljivim nitima povezao sa Sobom, ustanovivi jedinstvo Tvorevine. Ne kau ljudi uzalud da je ovek deli Boga. Mene je ljutila tupavost ateizma, ta neverovatna tupavost filozofa i naunika koji dokazuju i dokazuju da Bog ne postoji. Kad bi se ti ateistiki naunici" makar na trenutak zamislili, na primer, o tome da se poznata nauna injenica elijske nelokalnosti, gde svaka od milijardi elija ljudskog organizma trenutno saznaje za sudbinu svake druge elije, ne moe objasniti ni na koji drugi nain osim prisustvom neke mislee supstance koja ne samo da povezuje sve elije u celinu, ve se i brine o svakoj eliji kao o svom detetu, onda bi ti ateistiki naunici" mogli da prostom logikom pretpostave da se o toj misleoj supstanci brine neka druga, vie organizovana mislea supstanca, a da je nad njom jo neka druga, pa jo neka, sve do samoga... Boga. Onda bi drugovi ateisti prestali da streljaju pogledom pri najmanjem neslaganju u pogledu dokazanog" nepostojanja Boga. Onda bi prestali da maltretiraju prave naunike istraivae koji su, hteli to ili ne, u rezultatima svojih naunih istraivanja dolazili do zakljuka o postojanju Boga Tvorca i postajali vernici koji duboko veruju. Setio sam se oiju profesora ateizma na naem medicinskom institutu, kada mi je na ispitu sa zadovoljstvom dao trojku, iako sam ja, poto hvala Bogu umem da dobro razmiljam, nauio svo to ateistiko smee. On je, oigledno, u mojim oima video loe sakriveno neprijateljstvo prema njemu - robu Tuega Boga. Koraajui napred i u taktu izgovarajui jednostavne zvuke uh, uh, uh", poeo sam ak i da opravdavam te naunike ateiste", shvatajui da njihov jezik ne pripada njima i da njihovim jezikom govori lukavi Tui Bog. A verovatno je i da se taj Tui Bog smeje budali ateisti kad on, namestivi svoj sako preporueno sive boje, krene da dokazuje svima i svakome neto ega u priro297

U PREDE LIMA AMBALE

di ne moe biti ni sluajno. I ta budala ateist je Boije stvorenje, makar i neuspelo, kada se nekad zaljubi i dobivi milo za drago" ne spava noima, oseajui da ga dua boli, ali tu ve, izbacivi slinavu donju usnu, poinje da misli u svojoj dui preusmerava na poznatu (ali u dubini due omrznutu) misaonu emu o ulozi organskih molekula, pa ak dolazi do takvog besmislenog zakljuka da su njegovi (njega, koji je odbaen) organski molekuli nesaglasni sa njenim (nje, koja ga je odbacila) organskim molekulima, mada su u stvarnosti nesaglasne njihove due koje su se predale razliitim bogovima - Pravom i Tuem. - efe, hajde da sednemo. Teko hoda. Tek to si izaao odande, iz Doline... - zauo sam Ravilov glas. - Hajde - teko sam uzdahnuo. - Bol me je oslabio, ali slabost... Seo sam na kamen. - Tui Bog je veoma snaan. On koristi svaku priliku da se useli u ovekovu duu. On zna da nije on stvorio oveka, ali se trudi da ga obuzme, potpuno obuzme - pomislio sam, sedei na kamenu. U glavi su mi se pojavila lica meni poznatih zavidnih, pohlepnih i neprijatnih ljudi, kao i lica meni poznatih alkoholiara i narkomana. Prebirajui sa naporom svakog od njih u seanju, nastojao sam da se setim izraza u njihovim oima. To mi je uspelo; njihove oi su bile istovetne - staklene i tue. Taj peat u oima je imao blago plaljivu nijansu, izraavajui neprirodnu servilnost pred onim koji im je... obuzeo duu. Te tue stereotipne oi kao da su se izvinjavale to je njihov vlasnik dao svoju duu Njemu - novom Tuem Vladaru - i muno, sa krgutom, molile za milost prema sebi, robu, i kao da su nagovetavale da svaki ovek moe postati isto to i on - rob. Te stereotipne oi svojom alou su molile da se tom oveku podari makar malo iste energije, one energije koja ga je rodila i bez koje mu je loe, veoma loe - zato to je ta ista energija nekada stvorila njega - makar i nikakvog, ali ipak oveka. Taj servilni izraz u 298

U Dolini Smrti

oima kao da je govorio da on - bivi pravi ovek - nema drugog izbora osim da poziva i poziva na saaljenje, zato to on, koji se pretvorio u ljuturu oveka, ne moe da ivi bez opteljudske boanske energije, bez opteljudske Ljubavi, pa je prinuen da prosi i prosi da mu se udeli makar malo te iste energije, koju pokuava da isprosi izazivanjem saaljenja prema njemu, robu Tueg Boga. On, rob Tueg Boga, ne moe da nita uini bez iste energije Pravoga Boga koji ga je rodio. Ali, ponekad u tom stereotipnom alosnom pogledu izbijaju iskre. Te iskre se bacaju na razne strane. Njima je potrebna borba. Njima je potrebna krv. Neprijateljstvo svetluca kroz te iskre - neprijateljstvo Tuega Boga prema Pravom Bogu. I tada rob Tuega Boga poinje da se sveti, svom snagom svog poroka, da se strano sveti onome ko ga saaljeva. Rob Tueg Boga nekim estim ulom shvata da on nema snage da se osveti oveku koji ivi pod vlau Pravog Boga, pa zato mora da odabere slabijeg oveka, onoga koji je putem alosti predao deo svoje bogomdane iste energije na upravu Tuem Bogu. Nesreni rob ak i nije kriv to se sveti i to vrea blisku osobu koja ga ali; Tui Bog koji sedi u njemu vodi nepomirljivu borbu sa Pravim Bogom kako bi zauzeo duevni prostor" ljudi. Njega, Tueg Boga, ako je to uopte Bog, slabo interesuje sudbina pojedinanog oveka koga je obuzeo, njegovo delovanje se prostire na sve ljude odjednom i on hoe da srui ono to je nainio Pravi Bog, nemilosrdno rtvujui ljude sa staklenim oima i stereotipnim pogledom. Tui Bog ne voli svoje robove, on ih ak i prezire, zato to je njih na kraju krajeva rodio Pravi Bog, a ne on - Tui. Glavni cilj Tueg Boga je da zauzme prostor due ljudi i da stane na mesto Pravog Boga, zamenivi ga. Taj Tui Bog nee mnogo da se bavi stvaralakim radom, on nee da gradi pa jo i da vaspitava svog oveka", on samo hoe da vlada duama ve stvorenih ljudi. A to mu ponekad i uspeva, mada... ne ba slav299

U PREDE LIMA AMBALE

no. Na primer, svi se mi seamo do ega su dovele lukave ideje komunizma - dovele su do represija i samomuenja ljudi itave jedne zemlje sa ponosnim imenom Sovjetski Savez, ali najgore je bilo to to su tokom proteklih 80 godina ljudi te zemlje ili sa ustakljenim pogledom i posmatrali svet ablonskim nazorima. Pa i danas, kada je komunizam gotovo pao u zaborav, i u njegove ideje" malo ko veruje, Tui Bog nastavlja da deluje, promenivi svoj lik i stav u stav pokrovitelja dolarskog naina razmiljanja". On se raduje tome to se dolarska psihologija" sve vie i vie iri po svetu, to se kroz holivudske filmove uspeva da se ljudima vaspitanim na veri u Boga bukvalno usadi dolarski nain razmiljanja", tako da i kod ljudi drugih zemalja oi postaju staklaste pri pogledu na glavni simbol Tueg Boga - zeleni dolar. Tueg Boga dobro trese to to se u svetu pojavila realna protivtea njegovoj dolarskoj politici" u obliku valute zajednitva", po imenu evro, zato to je u tu valutu uloena jedna neverovatna stvar - pobeda zajednitva, poverenja i ljubavi kao protivtea istorijskim ambicijama velikih evropskih zemalja. Prijatno je drati u rukama utavu novanicu evro upravo zato to iz nje zrai istorijska pobeda Ljubavi nad Gordou. Da... doi e vreme kada e i Velika Rusija zameniti svoju gordu rublju za toplu novanicu evro, pruivi lepi i velianstveni most na Istok, gde u tradicijama naroda preovlauje duhovno naelo, a re Ljubav nije prazna re. A tada e, verovatno, nastati i srena vremena kada e se Tui Bog najeiti i osetiti se malim, sa uasom primeujui da ustupa mesto novoj kohorti ljudi sa Cistom Duim. Ustao sam sa kamena na kome sam sedeo. - Pa, idemo li, Ravile? Uskoro bi trebalo da stignemo do naih drugova... Hodajui, oseao sam da su misli o Tuem bogu zaista doprinele da se bol u elucu smanji. - Moda mentalno suprotstavljanje Tuem Bogu pomae da ta energija izae iz mene? - pomislio sam. 300

U Dolini Smrti

I, u neku ruku sad ve i u terapijske svrhe, poeo sam opet da razmiljam o Tuem Bogu. Opet sam se setio veoma bogatog oveka, njegovih staklastih oiju i shvatio da je on liio svoju decu nade da e videti Boiju svetlost, zarad njega - Tueg Boga - iji je on rob, pa poto mu je rob, nije mogao da se suprotstavi principu Tueg Boga da novac reava sve, pa je, naravno, zamrzeo tog Muldaeva koji se usudio da se odupre sjajnoj velianstvenosti svenja dolara i da izgovori otre rei koje se protive postulatima njegovog" Tueg Boga - operisau vas besplatno". Zar bi neko poverio oi svoje dece oveku koga mrzi? Dolo mi je i to da mnogi, veoma mnogi ljudi koje u narodu nazivaju nadrndanima" takoe imaju vezu sa Tuim Bogom; moda se u njihovoj dui odvija stalna borba Tueg Boga sa pravim Bogom, pa su zato i neprijatni. Ali, bolje je biti i nadrndan" nego rob Tueg Boga. Rob je osuen na stradanja koja mu stvara" Pravi Bog, i ta stradanja prate roba Tueg Boga uvek i svuda u ovom svetu, ali ona postaju posebno nepodnoljiva kada rob" sretne oveka koji ivi pod zaista boanskom zvezdom. Nesreni rob" poinje da osea nemo patniko gunanje u dui, neznano zato upereno protiv svetloga i pozitivnog oveka, i smesta osea da on tog oveka mrzi, mrzi svom svojom duom, predanom Tuem Bogu. A mrnja donosi patnju njemu samom - koji mrzi - donosi je po principu Boije kazne za mrnju. A poto naim prolaznim svetom vladaju zakoni Pravog Boga, on, irei nozdrve i uasno patei zbog svoje bespomonosti, poinje da se sa enjom sea 1937. godine kada je duboku mrnju bilo mogue, pomou papira koji se nazivao prijavom", pretvoriti u smrt oveka koga je on naglo poeo da mrzi. Njemu, robu Tueg Boga, ak poinju da podrhtavaju usne kada se seti da vie nema 1937. godine i daje vlast Tueg Boga oslabila. Zato se moe rei da ako za Vaom duom posegne Tui Bog, molim vas, ne predajite mu se, imajui na umu da je on lukav i 301

U PREDELIMA AMBALE ume da privue k sebi, ve se otimajte, otimajte i otimajte, za svoje dobro. Bolje se otimati nego patiti. Dolo mi je da se moe beskrajno dugo otimati protivei se Tuem Bogu, ali ako u duu ue greh, o kome govore sve religije sveta kao o najveem grehu, a to je greh da smatrate da ste vi Bog, to znai da je Tui Bog ve ovladao vaom duom. A zavladao je zato to ovek, kao Boije stvorenje, ne moe stvarno da postane Bog (mada bi to veoma voleo), nego moe postati Bog samo u iluziji koju mu u punoj meri priuuje Tui Bog. Svi mi umemo da fantaziramo, ali ne umemo da ivimo u fantaziji. Tui Bog ne samo da nas gura u fantaziju, ve nas gura u njen najnestvarniji oblik - iluziju, kako bi pomou slatke iluzije Ti si Bog!" oslabio uticaj Pravog Boga i uao u nae due. O, kako je opasno makar i jednom rei - ja sam Bog! O, koliko tekih patnji to donosi! Tui Bog nije tvorac. On nikada nita nije stvorio, on je samo ruio i koristio se onim to je stvorio Pravi Bog. Imaginarni svet" je karakteristian za Tueg Boga. Tueg Boga moemo nazvati Bogom iluzije. I zato mi, obini ljudi, koji loe, bedno ivimo pod Pravim Bogom, ne volimo izofrenike i ljude sa otunom maskom odvojenosti od postojeeg sveta, jer ti ljudi ive u iluzornom svetu - svetu Tueg Boga. Pa ko je taj - Tui Bog? Ja ne znam, zato to ja nisam Bog. Ali, verovatno su u pravu religije koje govore da osim Pravog Boga na svetu postoji i Demon, avo, pa ak i Satana. Ja i ne znam ko je od njih glavni i ko je ko, ali oseam da su oni najvaniji akteri sveta paralelnog naem - sveta lukavih iluzija.

U Gradu Bogova nema mesta za Tueg Boga

I tu sam shvatio da sam ja srean ovek, zato to sam ve bio ovde u pravom (a ne iluzornom) Gradu Bogova. A srean sam zato to u tom Gradu nema mesta za Tueg Boga i to sam najzad video svet, velianstveni svet Pravog Boga koji se sastoji od piramida i 302

U Dolini Smrti graevina sazidanih snagom iste Misli i istih Oseanja. Taj Grad je veoma znaajan za Zemlju, zato to je on kristalno isto ostrvo na naoj planeti, nad kojom se vije crveno-crna utvara Tueg Boga. Taj grad je znaajan jo i zato to on, pomou Velikog Jame, uva od pokvarenog i silnog Tueg Boga podzemnu Sambalu i Carstvo Mrtvih, u kome su sakupljeni i ive Najbolji od Najboljih iz svih Ljudskih Rasa koje su ikad postojale na Zemlji.

U mislima sam jo bio tamo...

Zastao sam i osvrnuo se da jo jednom pogledam Ogledalo Kralja Smrti Jame, da ga pogledam... sa ljubavlju. Ali, ono je ve nestalo iza padine, a nisam imao snage da se vraam. Opet me je zaboleo eludac, zaboleo otro i snano. Nedostajalo mi je... Ogledalo Smrti... hteo sam jo vie istote, jo veu... jo i jo veu isto tu... - efe, pogledaj kako stoji kao stena! - kao u magli sam zauo Ravilov glas. - Ko stoji? - prohripao sam ja. - Stoji Seliverstov. Nas eka. Brine se. Lii na stenu. Veliku. - Aaaa - Odavde se vidi da je jedva iv. - Aaaa - Jasno mu je da smo bili u Dolini Smrti. - Kome je... jasno? - Seliverstovu. - Aaaa - Gledaj, trza se, jako. Znai, brine se. - Aaaa - Mae rukama. - Da. - Poao nam je u susret. -Da. - Opet se trza. 303

U PREDELIMA AMBALE -Da. - Ide as levo as desno. - Da. - I zato on ide? - Ne znam. - Neto uje? - Moda. - A ta uje? - Ne znam. - Gledaj, seo je. - Vidim. - A zato je seo? - Ne znam. -Moda? - Moda. - Sedi, a? - Ima vremena. - Jeste. - Nije. - Jeste. - Vidi, prilegao je. -Da. - A zato je prilegao? - Ne znam. - Odmara se, ta li? - Ba je naao vreme za odmor! - Ba. - Misli li da smo sablasti? - Viknuo bih, ali n e m a m snage. -Da. - Sablasti ne viu, mora da shvati! - Mora. - Ali nemem snage. 304

U Dolini Smrti -Da. - Gle, ustao je. -Da. - Stoji, kao stub. -Da. - Sigurno je uznemiren. -Da. - Zbog nas je uznemiren... da se nismo pretvorili u sablasti. -Da. - Oekuje li neku opasnost od nas? - Moda. - Gle, uhvatio se za kaji. - Vidim. - ta hoe? - Ne znam. - Ne, pustio je kaji. -Da. - Posegnuo je u dep. - Da. - Neto trai. - Da. - t a li trai? - N e znam. - Uzeo je cigaretu? - Izgleda. - Zapalio. - Vidim. - Znai, brine se. -Da. - Za nas se brine? - Za nas. - A zato da se brine? - Ne znam. 305

U PREDELIMA AMBALE - Jesmo li mi sablasti? -Ne. - A ja mislim da je on u to ubeen. - Moda. - Opet se protresao. -Da. - Jako se protresao. -Da. - A to se trese? - Uznemiren je. Tiho smo prili Sergeju Anatoleviu Seliverstovu. - Oh, iscimali smo se ekajui vas - ree on. - Da - odgovorismo Ravil i ja. - Zato ti je, efe, lice iskrivljeno, kao da su te mlatili po bradi? - Boli me, Serjoa. - ta te boli, vilica? - Ne, eludac. - Aaa... a izgleda kao da te boli vilica. Sergej Anatolevi Seliverstov, bodro koraajui napred, dovede nas Rafaelu Gajazoviu Jusupovu i vodiu Tatuu, koji su sedeli na kamenju. - I ta, popriao si sa smru? - veselo upita Jusupov. - I kakva je ona? - Tako... - Bolje pojedi okoladu! Masne kiseline sa eerom su neophodne u planinama. -Da. - Jesi li video kosti u dolini? - Da. - ije? Ljudske? -Da. - Mnogo? -Da. 306

U Dolini Smrti - Znai, tamo umiru. -Da. - A to si efe tako slab? -Eto... Umorno sam se spustio na zemlju. eludac me je strano boleo. Trpeo sam. - Dolina Smrti sama odabira ljude koje treba ubiti - isplivala mi je iz seanja reenica koju je jednom izrekao vodi Gelu. - Koliko si dugo bio u Dolini Smrti? - Ne znam, nisam merio. -1 kako je tamo? - Tamo vreme drugaije tee.... tamo je vreme saeto. - Sea se da je lama Ketsun Zangpo govorio da se u Dolini Smrti ne moe boraviti due od pet minuta? Inae e Jama poeti svoju rabotu. A koliko si ti b i o . t a m o ? - Ne znam, tamo je vreme saeto. -Ali mogao bi... - Ne bih. - Je li tamo strano? Nisam odgovorio. Nedostajalo mi je Ogledalo Kralja Smrti Jame. Vodi Tatu nas je pozvao i pokazao nam kamen na kome se jasno videlo udubljenje koje je podsealo na veliku ljudsku stopu. - To je Budina stopa! - ponosno ree on pogledavi me u oi koje su patile od bola. - Aha... - jedva rekoh. A potom smo se, ravnomerno koraajui, uspeli na prevoj koji hodoasnici nazivaju Vratima Smrti - seam se kako sam na tom prevoju legao i poeo da vritim od bola. Bol u elucu je opet postao nepodnoljiv. - Aaaa... aaa.... - jeao sam. Momci su stajali i sa saaljenjem me gledali. - Aaaa - nastavio sam da stenjem. 307

U PREDELIMA AMBALE - efe, efe, odavde treba beati! Ovde je poviena radijacija. Gajgerov broja treti kao lud... - zauo sam glas Seliverstova. - Evo, sad... - Hajde, ustaj, ustaj dragi - neno zamoli Seliverstov. Sa naporom sam ustao. - Serjoa! Ravile - rekoh, previjajui se od bola. - Treba da se popnemo na vrh brega na visini od 6000 metara. Kau da se odatle dobro vidi Sekira Karme. Hou da je vidim. - efe, ta pria? - Idemo! Ravile, ostani ovde! Tako treba. Nemamo mnogo da idemo do vrha. Brzo emo! - zapovedio sam i sakupivi poslednje ostatke snage, poeo da se penjem uvis po kamenju. Sergej i Ravil su krenuli za mnom.

Sekira Karme
Negde na visini od 6000 metara zaista smo videli Sekiru Karme. Prvi ju je video Sergej Anatolevi Seliverstov. - Eno je - Sekira Karme - prostoduno i prijatno ree on. Pogledao sam Sekiru" i smesta osetio da se bol smanjio. Teko diui na toj ogromnoj visini, poeo sam da razgledam Sekiru Karme. Smanjenje bola doputalo mi je da razmiljam, a ne da prosto sa naporom cedim iz sebe poslednje snage, kao da mi je svaki pokret poslednji u ivotu. Gledao sam i gledao Sekiru Karme... Gledao sam opinjeno. Odlino sam shvatao da je ta sekira visoka 100 metara, postavljena na visokoj kamenoj steni pored cilindrine konstrukcije velikih dimenzija koja je vetaka, a ne posledica rada vetra". Vie se i nisam pitao na kakav je to neverovatan nain mogao biti sazidan taj monument i postavljen na tako nepristupanom vrhu; razmiljao sam o njegovoj nameni. - Tako dakle... tako dakle... povremeno bih progovorio, razmiljajui. 308

U Dolini Smrti

Sekira Karme (originalna fotografija) Ali - misli mi nisu dolazile - uopte nisam shvatao namenu Sekire Karme. - Hodoasnici nisu uzalud nazvali taj m o n u m e n t Sekirom Karme - potrudio sam se da razmiljam logiki. - A ako su ga tako nazvali, to znai da on ima nekakvu vezu sa karmom oveka. A zato ima oblik sekire? Da li neto see? Misli mi nikako nisu ulazile u glavu. - efe! - zauo sam glas Seliverstova. - Kai, zato je karmi, to jest pravcu ivota koji je predodredio Bog potrebna sekira? Zar se ovde karma see? Ili... potkresuje? Ispada da ako ovek proe kraj tog mesta, nj egova e karma biti potkresana. A nakon potkresivanja karme nastaje... hm... ivot bez karme. Evo, mi - ti, Ravil i ja - postaemo odsad ljudi bez karme i poeemo da ivimo ivot bez karme. Kakav li e biti ivot bez karme? - Videemo - potmulim glasom odgovori Ravil. - Zar ljudi ne tee da postignu ivot bez karme - nastavio je da razmilja Seliverstov - ne dolaze oni uzalud ovamo. Ne, ne uzalud! Oj, ne uzalud! Verovatno je taj ivot bez karme dobar. Da, dobar! Taj ivot bez karme daje slobodu izbora - ti, ovek, sam odluuje kako e iveti, a ne radi to Bog za tebe. Hou - i tako ivim, hou - e tako. Sve to hou to i inim! I kazne koje si zaradio u prolim ivotima otpadaju, jer ih potkresuje sekira. Oj, zar neemo mi poeti da ivimo tako? 309

U PREDELIMA AMBALE Ravil se osmehnuo i rekao: - Ne verujem ja u... hm... ivot bez karme. Sergeju Anatoleviu, nisi u peini u kojoj se materijalizuju misli, gde to pomisli, to se i desi. Nastavio sam da usredsreeno posmatram Sekiru Karme. Shvatao sam da je taj spomenik nainjen da regulie neke od mnogobrojnih slojeva suptilne energije. Teko da bi se te prie 0 hodoasnicima mogle roditi na pustom mestu! - Uh, teko se die na ovoj visini! Vazduh je tako redak, redak... - prekinuo m i j e misli glas Seliverstova. - Da. Pognuo sam glavu, predahnuo i poeo da razmiljam o karmi kao takvoj. Setio sam se svojih mnogobrojnih razgovora sa Amirom Raitoviem Saripovom, koji u naem centru radi kao zamenik generalnog direktora i primenjuje nove procedure za psihokorekciju vida, to jest, ui ljude koji progledaju posle operacije kako da vide. Poto je izuzetno inteligentan ovek, Amir Raitovi je u svojim istraivanjima ljudske psihe doao do toga da je poeo da prouava njihovu karmu. Zajedno sa svojom mladom saradnicom Tatjanom on je otkrio takve stvari, da vam se zavrti u glavi. Na primer, jedan pacijent koji je izgubio jedno oko od udarca kravlje kopite, ispriao je da su u njegovoj porodici ve mnogo pokolenja mukarci stradali od krava. Razjasnilo se da je ta pria zapoela kad je dvadesetih godina njegov praded, poznati ekista (eka - tadanja sovjetska policija - prim. prev.) odabirao u selima krave, oduzimao ih kao viak imovine i slao na klanicu, osudivi seljake na glad. Sin tog ekiste, stoar, propio se i obesio u staji. Drugi sin mu je poginuo tako to ga je pregazilo stado krava. Unuk ekiste je umro otrovavi se lekom za krave... A praunuk, koji takoe nije mogao da umakne kazni te ivotinje muzare, izgubio je jedno oko 1 pobojavi se za sudbinu preostalog oka, otiao da ivi u tundri, gde nema krava i ivi tamo i dan danas, sa zadovoljstvom uivajui u odsustvu tih osvetnikih ivotinja. 310

U Dolini Smrti Lino sam operisao pacijente, brata i sestru iz Rostova na Donu, koji su u razliito vreme zadobili potpuno istu povredu jabuice, koja je izazvala podjednako opadanje vida do 0,2; a sline povrede pratile su itavu njihovu porodicu. I tako dalje. Amir Raitovi je na osnovu rezultata svojih istraivanja doao do zakljuka da u nama postoji jo i porodina informacija od koje ne moemo da umaknemo i koja, hteli mi to ili ne, ipak utie na nas, pre ili kasnije nas podseajui na sebe bilo kao kazna za grehe predaka, bilo kao neoekivani dar sudbine kao nagrada za duevnu istotu davno zaboravljenih predaka. Pri tom ta porodina informacija zadire tako daleko u prolost da njeni koreni verovatno potiu iz vremena anela, pa ak i iz vremena stvaranja oveka, kada je Stvoritelj svakoj porodici ugradio niz informacija koje nazivamo karmom, unutar koje se ne samo sakupljaju informacije o beskrajnom nizu ivota, ve se te informacije stalno analiziraju, spajajui prolost i budunost u jedinstvenu liniju ivota. U toj karmikoj liniji se nita ne zaboravlja i nita ne ostaje bez panje i bez analize. Toj zadivljujue savrenoj analizi podvrgavaju se ne samo ovekova dela, nego i njegove misli, iste one misli koje nam stalno dosauju, danju i nou. Nijedan ovek ne moe da ivi izolovano od predaka, nijedan; svako od nas nosi peat svoje porodice, a na ivot se odvija po nama neznanim principima i zakonima jedinstvenog opteporodinog naela, ili Karme. Karma nije zapeaena, karma je izmenljiva, poto je ona mislea supstanca, ali supstanca koja misli u kategorijama porodinog ivota, objedinjujui itav niz individualnih ivota u okviru roda. itav va rod, ukljuujui i anele, seni, Lemurijance i Atlantiane utie na vas, dragi ovee, a Vi, svojim malenim, moda milionitim po redu ivotom, utiete na itav Rod i kroz njega na neiji ili svoj budui ivot. I jednom ete Vi, dragi itaoe, videti itavu tu liniju ivota, ulazei u trenutku u prolost ili ronei u budunost. I tada ete shvatiti ne samo veliinu i dobrotu Tvorca, ve ete i savreno jasno postati svesni znaaja 311

U PREDELIMA AMBALE pojma - ista Dua. I verujte, dragi ovee, da taj trenutak za Vas nee biti straan; naprotiv, on e biti srean, jer ete moi da kroz svoj Rod optite sa samim Tvorcem, a vai davno preminuli srodnici e stati pred vas sa svojim mirnim i uverenim licima, ili naprotiv, sa licima koja izraavaju duboku neprolaznu krivicu pred itavim Bogom odreenim Rodom. A takoe ete videti sebe u raznim ivotima i sami oceniti izraz svog lica u ovom ili onom od mnogobrojnih ivota. Ali, najvanije to e se desiti Vama, dragi ovee, jeste to ete postati svesni glavnog kriterijuma procene vaih ivota - opteg kriterijuma koji se naziva ista Dua. O, kako ete biti tuni kad vidite da ste jedan od svojih ivota prodali poganom oseariju pohlepe, ne shvatajui da u opteljudskom ivotu novac nije potreban! O kako e vam biti odvratno kad pogledate sebi u oi kao zavidljivcu, nesrenom zavidljivcu, stvorenom samo zato da podstie na aktivnost onoga kome zavidi! O kako ete biti van sebe kad vidite sebe u obliku lepe ali opake ene, koja itavog ivota zakera i guna! O kako ete biti van sebe, kad vidite... Ali u vama e, dragi ovee, izazvati duboku milinu i radost kad sebe vidite, sigurno vidite, jo i kao blagog, dobrog, milog, uglaenog, duhovnog, velikodunog, i to je najvanije, kao nekog ko voli, silno voli, jako voli ne samo majku, oca, sina i erku ve i - sve ljude uopte. Zaustaviete svoju panju na tom ivotu kada ste mogli da volite ljude uopte i diviti mu se, dugo se diviti, naslaujui se tim ivotom i pomalo negodujui zato to nisu svi Vai ivoti bili proivljeni na taj nain. Upravo u tom ivotu kada ste Vi, dragi ovee, voleli sve ljude uopte, mogli ste da vidite ne samo sve srodnike linije Vaeg ivota iskljuivo u svetloruiastoj svetlosti, ve ste mogli da primetite i mnogo lepih ruiastih pega koja odreuju sreu u buduem ivotu bilo koga iz Vaeg roda ili... za Vas samog... u buduem ivotu. Podigao sam glavu i udahnuo punim pluima. Preda mnom, kao utvara u oblacima, visila je Sekira Karme. 312

U Dolini Smrti

Amir Raitovi aripov i Tatjana Galjamova - efe, ukoio sam se od zime! Da krenemo? - opet sam zauo glas Seliverstova. - Sad emo - jedva rekoh, tresui se. Opet sam spustio glavu i opet poeo da razmiljam. Zamislio sam vreme koje se kree zajedno sa nama napred... a moda ponekad i... nazad. Zamislio sam put vremena, koji je neko ve postavio za nas usred mnogobrojnih puteva Opteg Puta nae porodice i kao da sam primetio da se od puta pojedinanog ivota odvajaju u stranu mnogobrojne stazice koje vode ka neprijatnim crnim mrljama. Shvatio sam da su to putanje smrti - crne fatalne staze vremena, kojima u svakom trenutku moe da skrene sa dobrog glavnog puta ivota, koji je neko, neki Veliki Optimista, produio u budunost sa nadom da e se svi tvoji budui ivotu odvijati u ruiastim bojama i da e ti ii putem tvoga ivota po prekrasnom roze parketu. Ali... i crne staze postoji radi preokreta... ali ovek... Gurnuo sam ruku u rukav jakne i poeo da sav drhtim od hladnoe. - Uuuu - izlazilo mi je iz grudi. 313

U PREDELIMA AMBALE U misli mi je opet doao onaj isti truli bogata koji mi nije dao mogunost da pruim nadu njegovoj bolesnoj deci. Smesta mije dolo daje taj veoma bogati otac, koji je sakupio za njih, lepu decu, novca za jo sto ivota, postavio na njihov - Pogledaj, SergejuAnatoleviu, ionako ne ba ruiasti ivotni to nije Sekira Karme, put fatalnu crnu mrlju nesrea, ve Znak Karme dodatnih nesrea. O, da je taj veoma bogati otac znao da mu njegova nesrena deca nee ostati duna i da e mu se osvetiti to je nakupio novac za sto ivota tako to e oni, koji takoe idu linijom ivota njihove porodice (u kojoj im njihov otac, koji ih je rodio u ne ba tako kvalitetnim telima, nije ba bliska osoba), takoe uticati na njegov ivot, postavivi na ruiastu putanju njegovog ivota masnu crnu mrlju koju je nemogue zaobii! Setio sam se smrti njihovog veoma bogatog oca i namrtio se. Nekako mi se reklo da bi ta deca, da otac nije glupavo gomilao novac u njihovo ime, ve da im je jednostavno dao vie duevne topline i, naravno, duevne istote, uskoro videla svetlost dana, a moda bi poela i da razlikuju boje, a prva boja koju bi videla bi, naravno, bila ruiasta. - efe, ve mi je dodijalo! - prirodno ree Seliverstov. - Jako je hladno. - Gledaj, Sergeju Anatoleviu povikao sam u odgovor - to nije Sekira Karma, to je Znak Karme. On je verovatno nekad bio obojen ruiastom bojom... - A zato ba ruiastom? - upita Seliverstov. - Bog je veliki Optimista, on je za svakog oveka nacrtao ruiastu liniju ivota, koja se naziva Karmom. Ljudi su sami krivi... - odgovorio sam. 314

U Dolini Smrti

Vrata Smrti
Dok se pod nama kotrljalo kamenje, skliznuli smo nazad po padini ka mestu gde nas je ekao Rafael Jusupov. - Ve sam pomislio da mi je po karmi bilo sssueno da se ovde nasssmrt smrzzznem - cvokoui, s mukom izgovori on. Zaustavili smo se blizu Jusupova i postojavi nekoliko minuta pognuli glave. Ja sam ve hteo da poem napred, kad je Ravil ubeeno rekao: - Kroz nekoliko koraka mi emo poeti novi ivot! - Zato? - zbunjeno podie obrve Seliverstov. - Ovo mesto na kome stojimo hodoasnici nazivaju Vratima Smrti. Oni smatraju da ovek koji proe kroz Vrata Smrti ulazi u novi ivot - objasnio je Ravil. - Nisam razumeo! - namrtio se Seliverstov. - Hoemo li kroz nekoliko koraka umreti? -Da... - Svata. - Evo iza onog kamena, pet metara od nas, umreemo. Eto, tako, eto - blago se nasmeio Ravil. - A ja sad umirem, je li? - Ti si ve gotovo umro, Sergeju Anatoleviu! - Kako da ne. -E jeste. - Ali, kao da sam jo iv. Bar sam topao. : - Nakon smrti ivot se ne zavrava - primetio je Ravil. - Ne treba nam crni humor - oglasio se posiveli Rafael Jusupov. - Mi emo ovde uskoro pomreti od zime. A iza kog kamena, kae, ivot se zavrava? - Eno iza onog. - Iza onog? - Iza onog. - U svakoj ali... - promrmlja Seliverstov. - Hodoasnici koji obavljaju parikarmu, ili sveti oblazak kom315

U PREDELIMA AMBALE pleksa Kajlaa - poeo je da objanjava Ravil - ubeeni su da se ba ovde, u Vratima Smrti, ostavljaju za sobom svoj proli ivot i stupaju u novi, koji se razlikuje od starog po tome to e biti istiji. Hodoasnici smatraju da ako ovek obavi parikarmu 108 puta, njegova dua e se toliko proistiti da e postati svetac. - Zar nije teta tako se rastajati sa ivotima? Jedan krug - jedan ivot, drugi krug - jo jedan ivot? - barunastim glasom upita Seliverstov. - U religijskoj i ezoterijskoj literaturi nema pomena o tome da je Bog postavio neki limit reinkarnacijama - odgovorio je porumenevi Rafael Jusupov. - Loe je samo to - nasmejao se Seliverstov - to svaki krug treba proi u jednom te istom telu. Kad bi se tela menjala, kao rukavice! - Greh je da se ti ali, Sergeju Anatoleviu - zavidljivo je ubacio Rafael Jusupov - ne daje Bog svakom takvo telo koje moe 100 taaka odjednom da smae. - Kakve veze imaju taci... Ko e prvi da poe u... taj novi ivot? Krenuli smo napred. Pogledom sa strane sam primetio kako je Rafael Jusupov, koji je iao pozadi, iskosa pogledao taj zlosreni kamen. Iz glave mi nije izlazila Dolina Smrti. Shvatao sam da tu dolazi retko ko od hodoasnika, koji obavljaju parikarmu... tamo su potrebni drugaiji. Teko se probijajui izmeu kamenja, izlazili smo iz oblasti Doline Smrti. Na bol u elucu sam ve navikao. Nisam jo znao hou li preiveti. Spustilo se vee. Nakon to smo proli jo nekoliko kilometara, sili smo do reke. Tamo su nas ekali jakovi. Zamolio sam prijatelje da mi dopuste da ne uestujem u nametanju logora, otiao sam u stranu, legao na lea i poeo da posmatam nebo. Misao da sa bolom izlazi negativna energija me je umirivala. 316

U Dolini Smrti - Ba je dobro to smo svi u istim odelima - negde sa strane zauo se uzdah Rafaela Jusupova. - Zato? - uo sam glas Seliverstova. - Zato to niko ne insinuira da ja u crnoj koulji izgledam Teko hodajui, odlazili smo kao crna mrlja. iz Doline Smrti - A sa belom maskom... kao smrt - dodao je Seliverstov. A nada m n o m su plovili oblaci - tibetski oblaci. Ti oblaci su se u zalazeim zracima Sunca prelivali u svim duginim bojama. Izgledali su kao iva bia, nena i velika bia. - O kako je raznolik ivot! - mislio sam. - Mi ljudi, mali kad se pogleda iz visine, zbog neeg smatramo da je ovek gospodar Zemlje i ni mrvu ne sumnjamo u to. A ako nije tako? Moda oblaci misle drugaije... Poznato je da su oblaci para ili gasovito stanje vode, a voda, kao i ovek, spada u legendarnih pet elemenata", ravnopravnih elemenata, kojima je Bog zapovedio da... stvaraju uda u Ime Boga. A moda je oblak upravo senoviti oblik ivota, ili gasoviti oblik ivota - to niko ne zna i niko nee znati, sve dok Stvoritelj nama ljudima ne da mogunost da vidimo svet u svim raznovrsnim oblicima ivota koje je On stvorio. A dotle... dotle nam ostaje samo da nagaamo... i matamo... jeste, i da se bunimo to se meu nama jo nije rodila Opteljudska ista Dua. Odnekud sam se setio poznate Galieve pesme: Oblaci plove, puno na nebu oblaka U daleki kraj plove, kao u kinu. A ja pilence jedem, cigaru puim Pola sam litra popio konjaka. Potkovice po tragu saonica idu... 317

U PREDELIMA AMBALE Ali konjaka nismo imali. Imali smo samo alkohol, ali mi se toga nije pilo. A bol je nastavljala da uporno dubi u oblasti solarnog pleksusa. - Koliko se kod mene nakupilo negativne energije! Nije jo sva izala! Zar sam toliko greio, a moda su i drugi ljudi svojim grenim duama uticali na mene koji ivim u naem prolaznom svetu? - mrtio sam se, razmiljajui. A oblaci su plovili i plovili nada mnom. I iznenada sam osetio sreu, unutranju sreu... bez obzira na bol. Shvatio sam da me je Dolina Smrti pustila.

318

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dodu - da vide. __ Dava Teniing, erpas

Glava 16 Srce Vode

Uvee, poto sam uzeo lekove, pokuao sam da neto pojedem. Ali nisam mogao. Ve mi se pri pogledu na hranu povraalo. Trebalo mije jo da se oporavljam, da se dugo oporavljam. Oseao sam to. Nou nisam mogao da spavam. Ustajao sam, izlazio iz atora i puio. Mnogo sam puio. Drhtao sam od none tibetske hladnoe, ali sam puio. A kad bih uao u ator da se zagrejem, u polumraku bih video blaena lica momaka i sluao prelive hrkanja, meu kojima su se izdvajali detinji jecajui zvui koje je isputao Seliverstov. ivot se nastavljao. Bol mi nije suvie smetao. Naprosto mi se nije spavalo i to je sve. Sa zadovoljstvom mi se nije spavalo. A u glavi mi je bilo prazno-prazno. Kao neko ko nikad nije patio od nesanice, nego bih, naprotiv, zaspao i gde ne treba (na sednici ili u pozoritu), malo me je zbunjivalo to stanje nonog bdenja, ali zaudo, ono mi se ukazalo kao prijatno i lako. Na dui mi je bilo veoma lako, nita me tamo nije titalo. Shvatio sam da ne spavam zato to 319

U PREDELIMA AMBALE itavim svojim biem oseam odavno, od detinjstva zaboravljeno, duevno blaenstvo. - Kako je udan ivot! - mislio sam, leei u atoru i oseajui u grudima grudvu od mnogo popuenih cigareta. - Sva deca se raaju romantina, matovita i ista, sva do jednog. I sva do jednog ive u stanju prekrasnog duevnog blaenstva. A zatim, postepeno, to blaenstvo odlazi zauvek, a zamenjuje ga ili pobedniki kikot u dui, ili uznemireni tonovi koji se smenjuju sa zabrinutim zvocanjem. Ljudi poinju da zaboravljaju ta je to duevno blaenstvo. A potom ga se vie i ne seaju. Zaboravljaju potpuno... zajedno sa detinjstvom. Zaboravljaju zato to na istu deiju duu, koja je sposobna da ivi u stanju prekrasnog blaenstva, poinje da deluje neto, da deluje mimo roditelja, da deluje toliko jako da uskoro iz deijih oiju nestaje oduevljenje ivotom zapanjujue po snazi svoje privlanosti. A koliko je vano makar i ponekad videti oduevljenje ivotom! Zato ono nestaje? Sta to deluje na decu? Deluju nae misli, misli nas, odraslih i... nae mutne oi, umorne od ivota u svetu crnih misli, oi iz kojih je zauvek nestao izraz oduevljenja time to imamo ast da ivimo na ovom svetu. Obuzelo me je stanje duevnog blaenstva. Dodirnuo sam svoju vreu za spavanje. Bila je udobna i topla. Dodirnuo sam Seliverstova koje je leao kraj mene i hrkao - izgledao mi je dobar i blizak. Da bih ponovo izaao napolje i zapalio cigaretu, obuo sam svoje iljaste tatarske izme - bile su meke i udobne. A pred jutro su momci redom poeli da izlaze iz atora da obave nudu. Sa milinom sam gledao njihova usredsreena lea i sluao uborave zvuke. Vraajui se u ator, svi su govorili istu stvar. - O kako je sve to stalo. Celu no sam trpeo. A ti si, efe, ve obavio? A potom bi ulazili u ator da bi pred jutro proizveli takve tonove kojih se ovde, na Tibetu, ne bi postidela ni velika Rusija. Kroz tu kakofoniju zvukova probijao se ubor potoia. 320

Srce Vode Ujutru opet nita nisam jeo. Ali bio sam u dobrom stanju, iako sam oseao veliki umor, veoma veliki umor. Ali to je bio prijatan umor, umor bez duevne potitenosti. Oseao sam d a j e saeto vreme Doline Smrti tako prodrmalo moje prolazno telo da je ono sve brujalo, ali brujalo prijatno. ak mi je i bol u predelu eluca izgledao prijatan. Dok su se ostali okupljali, priao sam potoiu i spustio ruke u njega. Hladna voda je zapljuskivala prste. U toj vodi se oseao ivot. - Voda! - sa milinom sam rekao.

Lanac piramida
Zatim smo krenuli dalje. Od tereta je poelo da mi se mrkne pred oima, ali sam terao sebe da idem. Uskoro sam duboko udahnuo i poeo da paljivo posmatram sa strane.

Crte i fotografija lanca piramida u Gradu Bogova 321

U PREDELIMA AMBALE

Fotografija u originalu i nakon kompjuterske obrade monumenta br. 76 u lancu piramida - Oho! - uzviknuo sam nakon nekog vremena. Preda m n o m se otkrio prekrasni lanac piramida. - Oho! - jo jednom sam ponovio. - Oho! - dodao je Ravil koji je iao za mnom. - Sta ste to videli? - zauo sam glas Rafaela Jusupova. - Eno, zar ne vidi? - Ravil je pokazao rukom lanac piramida. - Da, vidim. Ovde se ne moe sumnjati u vetako poreklo ovih piramidalnih konstrukcija. - Kaem Vam, Rafaele Gajazoviu - ubacio se u razgovor Seliverstov - da je ovde sve vetako, sve. Vi se, Rafaele Gajazoviu, nalazite u Gradu Bogova! Ovde, shvatate li, treba ii visoko podignute glave i gledati oko sebe, a ne ii gledajui pod noge. Tako se moe itav Grad Bogova prohodati a ne videti nita osim kamenja. - Da izvinete, Sergeju Anatoleviu - naljutio se Rafael Jusupov - dok hodamo vi mi stalno zaklanjate pogled svojom pozadinom. - Ne treba je dirati - odvratio je Seliverstov. - Treba se skloniti od pozadine. Sa rastojanja ona e izgledati manja. - Hvala, Sergeju Anatoleviu, na savetu - usiljeno ree Rafael Jusupov. - Samo se ne treba naglo zaustavljati u hodu, jer tako, hteo ne hteo, na Vau pozadinu, Sergeju Anatoleviu, se naleti. 322

Srce Vode - A ako vi, Rafaele Gajazoviu, budete drali rastojarije, uvek ete uspeti da primetite kad se pozadina zaustavi. - ija? - Moja - okrenu Seliverstov glavu. Alanacpiramidaje ostavljao snaan utisak, jasno se ocrtavajui na pozadini utih kosih tibetskih bregova. Pet ogromnih piramida, podjednake visine, oko trista metara, raznolikih po obliku, stajalo je u redu, a esta - koja je vie liila na neki egzotini dvorac - nalazila se malo dalje. Popeo sam se na padinu i poeo da crtam lanac piramida. Uhvatio sam sebe kako mislim da sam ve prestao da razmiljam o tome emu su sluili dati piramidalni kompleksi - ve sam priznao sebi da ionako nita ne razumem - a teko da u i razumeti. U dui je ostalo jedino ushienje umom drevnih naroda.

Fotografija u originalu i nakon kompjuterske obrade monumenata hr. 71-75 lanca piramida 323

U PREDELIMA AMBALE

Tri tibetanske ene

Kada sam sledei put podigao glavu od sveske za crtanje, iznenada kraj sebe ugledah tri tibetanske ene u nacionalnim nonjama, koje kao da su pale s neba. Okolo je bila ravna, pregledna dolina oblika korita i nije bilo mogue da ih ne vidim izdaleka. Tibetanske ene su me videle kako sedim na kamenu i priavi, poele da me gledaju sa interesovanjem. Potom su mi prile na nekoliko koraka i nastojei da pogledaju u moju svesku, poele da o neem raspravljaju. - Po-po-po-po-po - govorile su meu sobom.

Tri tibetanske ene koje su dole niotkuda me gledaju Priao mi je Ravil sa vodiem Tatuom. Zamolio sam Tatua da mi objasni ovu situaciju - kako su se neverovatno pojavile ovde. Tatu ih je upitao i odgovorio: - Eno, tamo, lei ogromni kamen - pokazao je rukom. - Iza njega postoji ravno mesto gde su se te ene molile. One su izale iza kamena i zato izgleda kao da su pale s neba. Niste ih mogli videti, jer su se molile leei. - A zato su se te ene molile leei? - upitao sam. - Tako je propisano - odgovorio je Tatu. - A pored toga, propisano im je da se ovde mole u mokroj odei. - Zato? - Tako je propisano. - udno. 324

Srce Vode Pogledao sam tibetanske ene; njihova odea mi je zaista izgledala vlana, ali nije bilo pristojno prii i pipnuti je. - Tatu, hteo bih... U tom trenutku jedna od ena je glasno povikala Tatua i neto ga pitala, prekinuvi me. - Gospodine, ona bi htela da zna ta crtate. - Crtam onaj lanac piramida - pokazao sam rukom prema piramidama. - A zato on to crta? - upitala je Tibetanka Tatua, pokazujui na mene. - Pa... meni je to zanimljivo. - A zato on crta u suvoj odei? - opet je Tibetanka pokazala na mene. - Pa... eto tako - promrmljao sam. Tibetanske ene su poele da o neem uno raspravljaju. - O emu one to priaju? - povikao sam Tatua. - ude se tome to je neki belac obratio panju na te planina koje su svete za Tibetance i to ih crta. Po njihovom miljenju, crtati znai isto to i klanjati se tim svetim planinama. Ali, one bi htele da Vi, gospodine, crtate u mokroj odei - objasnio je Tatu. Ideju da sedim i crtam u mokrom odelu na hladnom vetru nisam prihvatio oduevljeno, ali mi je to izgledalo interesantno. Na moju molbu, Tatu je upitao ene zato tako treba. - Stvar je u tome - rekao je Tatu, nakon vieznane pauze - da te planine pripadaju Vodi. - emu? - Vodi. -Kako to? - Tako kau tibetanska predanja. A te ene svake godine dolaze ovamo da se poklone tim svetim planinama, tako im je nekad rekao jedan tibetanski monah. One najpre idu do onog potoka, lee u njemu, a potom mokre dolaze do tog kamena, lee na zemlji i dugo itaju molitvu upuenu tim svetim planinama - objasnio je Tatu. 325

U PREDELIMA AMBALE - Aha... Tatu, pitaj ih da li se oni klanjaju ba tim planinama? - pokazao sam lanac piramida. Kada ih je Tatu upitao, ene su sa radou klimnule glavama. - Aha... Tatu, molim te, pitaj ih koja je sutina te molitve. - Sutina molitve se sastoji u dve rei... - odgovorio je Tatu nakon raspitivanja. - Koje rei? - Ui-ui-ui... One se klanjaju Srcu Vode.

Srce Vode
Neto mi je odjeknulo u grudima, govorei mi da je to veoma vano. Ja sam se ustoboio, pogledao Tatua ispod oka i isprekidanim glasom rekao: - Tatu, pitaj kako oni nazivaju ovaj lanac piramida. Tatu je upitao, pokazavi rukom. Jedna od ena mi je prila blie, paljivo me pogledala, skrenula pogled na niz piramida i tiho odgovorila: - Mi nazivamo ove svete planine Srcem Vode. - Znai, to je Srce Vode? - ponovo sam pokazao lanac piramida. - Da - odgovorila je tibetanska ena. - Zato? - uzviknuo sam ja. - Tako kau predanja. - Ali zato? - nastavio sam. - Ne znam - Tibetanka je pognula glavu. - A zato? - u oajanju sam progovorio. - Ne znam - uo sam odgovor. Ustao sam, mahnuo u oprotaj tibetanskim enama, priao potoku, zagazio u njega do kolena i dugo stajao, oseajui hladnu tibetsku vodu. Izaavi iz vode, seo sam na kameniti breuljak, sa nerazumljivom brigom preao rukama preko mokrih nogu i poeo da posmatram lanac piramida koji se zove... Srce Vode. Moje misli, 326

Srce Vode bez obzira na straan umor nakon posete Dolini Smrti, razigrale su se i poele da pleu po glavi, pokuavajui da nau kakvu-takvu odgonetku. Misli su ile as na jednu, as na drugu, as na treu stranu, ali bi svaki put naile na neku prepreku i vraale se natrag, tuno svedoei o - Mi nazivamo te svete planine tome da reenje nije naeno. Srcem Vode Ali ja sam oseao da se u tom - odgovorila je tibetanska ena, egzotinom izrazu Srce Vopogledavi lanac piramida de" kojim su nazvane drevne piramide krije neto veoma vano, veoma i veoma vano. Naprezao sam se, naprezao i naprezao, terajui svoj misaoni aparat da radi. I iznenada su mi u glavi isplivala seanja na Jezero Demona (Rakas) i sveto jezero Manasarovar, a oko njih su se misaoni talasi zavrteli brzo i lako. Setio sam se svojih razmiljanja o vodenim oblicima ivota, o tome kako voda, kao supstanca koja nosi informaciju, moe da nosi u sebi i ivot - vodeni ivot, nama nepoznat i nepojmljiv, ali koji u tom obliku postoji i u nama, poto se naa tela sastoja od vode 75 do 90%. Moje misli, koje su se ve besomuno vrtele oko hipoteze o vodenim oblicima ivota, kao da su nagovetavale da se odgonetka pojma Srce Vode" nalazi ba tu i da... da.... Umorno sam pognuo glavu. Dolina Smrti - Velika Dolina Smrti - potpuno me je iscrpla. Naprosto nisam imao snage da vie mislim. Jednostavno sam bio umoran, strano umoran. Umor me je zaustavio na pragu reenja. I samo mi se re matrica", kao uznemirenje, povremeno pojavljivala u svesti i smesta iezavala, kao da je aputala da je odgonetka Srca Vode" povezana sa tom reju. Ali umor... straan umor... posle Doline Smrti. 327

U PREDELIMA AMBALE Proi e duge tri godine... Tokom tog vremena mnogim, mnogim bolesnicima u pregledati oi i naprezati svoj mozak, elei da u dubinama svoje svesti naem bilo kakav nain da ih spasem, bilo kakvu nit nade... a misli, te stalno prisutne misli, svaki put e me vraati u tu tibetsku dolinu iz koje se dobro video lanac piramida, po imenu Srce Vode", i ja u prekorevati sebe to onakav, sa nogama mokrim od tibetske vode, nisam tada imao dovoljno snage da se dosetim... dosetim... Sada je sve drugaije. Sada sam ve nainio vodeni aloplant. Sada mi je lake da gledam ljudima u oi. Ali, te tri godine su izgubljene. A zajedno sa njima, izgubljene su i sudbine ljudi kojima sam mogao pomoi da sam tada... imao snage da se dosetim. A tada, dok sam stajao naspram lanca piramida sa udnim imenom Srce Voda, dodirnuo sam svoje mokre noge, potoptao njima i okrenuvi se, poao napred. eludac me je i dalje boleo, izbacujui iz mene negativnu energiju koju sam nakupljao itavog ivota. A noge su mi bile vlane... mokre noge. Sa naporom volje sam pokretao te mokre noge, ne shvatajui da se te noge, kao i moje telo, sastoje u osnovi od vode i da se moda tim nogama nee da odu sa tog mesta, gde se nalazi Srce Vode, pa dakle i moje srce, i. srce mojih... mokrih nogu. Jer e se te mokre noge osuiti i postati suve od... vode koja ih je nakvasila u samom - Srcu Vode. A noge su mi se zaista skoro osuile. One su me nosile napred i napred - ka mestu gde se nalazi zagonetna Milarepina peina.

328

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 17 Milarepina peina

- efe, jesu li ti noge vlane? - upita me Seliverstov tokom predaha. - Osuile su se... - tuno sam odgovorio, zbunivi Seliverstova.

estougaoni monument
Opet smo poli napred. Ubrzo me je vodi Tatu, koji je iao pozadi, povikao po imenu. - ta je? - osvrnuo sam se, zaustavivi se. - Gospodine, vidite li onaj mali manastir na padini? - Vidim. - Tamo se nalazi Milarepina peina. - Oho! Poli smo uz padinu i za nekoliko minuta stigli do manastira. Manastir je naizgled bio neugledan i vie je podseao na konak nego na manastir. 329

U PREDELIMA AMBALE - A gde je ulaz u peinu? - zainteresovao se Seliverstov. - U samom manastiru - objasnio je Tatu. - A ta je ono? - pokazao sam rukom na ogromni kameni monolit, vii od manastira, koji je imao oblik pravilnog heksaedra. - To je kamen koji je isklesao i preneo ovamo sam Milarepa! - ponosno je podigao glavu Tatu. Priao sam blie estougaonom monolitu. Nije bilo sumnje d a j e to ljudska tvorevina. Neko g a j e nekad isklesao od ogromne kamene odronjene stene i preneo ovamo, na kamenu planinsku padinu. Neko je nainio i potpornu kamenu osnovu, koja je drala ogromni estougaoni monolit da se ne svali na stranu. Monolit je bio visok oko 8 metara, isto toliko irok, a debeo oko 4 metra. Spolja je taj m o n u m e n t podseao na ogromni estougaoni toak. Zapanjivalo je to to su svaki ugao i svaka stranica heksaedra bili savreno jednaki. Ta kamena tvorevina (ako uzmemo u obzir gustinu granita, iji kubni metar tei oko 2,3 do 2,4 tone) bila je teka oko 300 tona. - Reci mi, Tatu - upitao sam - otkad se taj estougaoni monolit nalazi na ovom mestu? ta legende kau o njemu? - Taj kamen lei ovde od davne prolosti - odgovorio je on - i pria se da ga je isklesao Milarepa. A on je iveo otprilike 1000. godine nae ere. - Hteo bih da razjasnim d a j e Milarepa, prema podacima iz literature, iveo u periodu izmeu 1040. i 1123. godine - ubacio se u razgovor Rafael Jusupov, koji je imao sjajno pamenje. Milarepa je, kako se opisuje u literaturi, imao izuzetne psihike moi i bio je pravi mahasidi. - ta, ta? - upitao je Seliverstov. - Mahasidi. - Muhasadi, kae? - Da, mahasidi. 330

Milarepina peina - A ta je to - zadirkivajui upita Seliverstov. - Muhasadi, t a j e to? - Pa... - promekoljio se Jusupov - to je posebno stanje tela i duha. Teko mi je da to objasnim, ali u rei da ti, Sergeju Anatoleviu, sigurno nisi mahasidi. - A da niste, Vi, Rafaele Gajazoviu, taj... taj muhasadi? - Nisam ni ja. A zato? - Zato! Ne treba se gaati nerazumljivim recima koje kad uje, osea se kao budala. Muhasidi, muhasadi... - Treba da vie ita.

Ogromni estougaoni monolit, koji je po predanju isklesao Milarepa i manastir u kome se nalazi ulaz u Milarepinu peinu "331

U PREDELIMA AMBALE - ta, zar ja ne itam? ak se seam kako se na drevnom jeziku zovu Uskrnja ostrva. - Pa kako se zovu? - Tapitotehunua. - Aaa.... - ak znam i kako se prevodi ta re. - Pa kako se prevodi? - Pupak Zemlje. Je li jasno? - Mmm... jeste. - A Vi, Rafele Gajazoviu, ne znate kako se prevodi ta re taj... mmm.... - Mahasidi! Trebalo bi ve da zapamti! U tom trenutku je iz manastira izaao monah i priao nam. Pozdravili smo se sa njim i popriali o svim tim pojavama. - ta je ono? - upitao sam ga, pokazavi estougaoni monolit. - Kamen - odgovorio je. - Je li ga isklesao Milarepa? - Naravno - bez i trunke sumnje odgovorio je monah. - A gde ga je isklesao? - Eno tamo, visoko u planinama, gde stoje vrste stene - pokazao je monah rukom. - A onda je Milarepa podigao taj kamen oima i preneo ga ovamo. - Kako g a j e podigao oima? - zaudio se Rafael Gajazovi. - Izbacio je oi na onim nervima, obuhvatio njima kamen i preneo ga ovamo! Ha! Ne treba sve shvatati bukvalno! Sasvim je jasno da je Milarepa preneo taj kamen ovamo uz pomo psihike energije koja izlazi iz oiju a moda... i pomou energije pet elemenata - zlobno odsee Seliverstov. - A ime je Milarepa isklesao taj monolit? - upitao sam monaha. - Rukama.
- . . . ?

332

Milarepina peina - Iz Milarepinih ruku je izlazila energija, a dok je klesao kamen, letele su vamice. Kamen bi podizao oima (pogledom!), okretao ga i opet klesao rukama. Kada je monolit bio gotov, Milarepa gaje podigao oima (pogledom!) visoko u vazduh i preneo ovamo. - Antigravitacija - progovorio je Rafael Jusupov, oprezno bacivi pogled na Seliverstova. - A zato je ovde potreban taj estougaoni monolit? - upitao sam ja. - Ooo! - izbuljio je monah oi na mene. - To nikad neete razumeti! - Pa, potrudiemo se, veoma emo se potruditi... - nastavio sam da insistiram. - Mi verujemo u sve tibetanske legende. Monah me je prodorno pogledao u oi i razgovetno rekao: - Samo onaj ko moe da podigne taj kamen oima (pogledom!!!) moe da ue u Carstvo Mrtvih. Pogledao sam estougaoni monolit, oseajui nitavnu slabost svog pogleda, a potom sam mu priao i pokuao da ga poguram. Kamen nije ni zatreperio. - Mmm.... da - procedih ja. Obuzela me je unutranja pometnja. Poeo sam da se stidim prizemno stereotipnog karaktera moga razmiljanja. A estougaoni monolit je leao preda mnom i... postojao u stvarnosti, kao da hoe da pokae da je ivot znatno Samo onaj ko moe da podigne taj sloeniji nego to mi mislimo. kamen oima (pogledom!) moe - Eh! - uzdahnuo sam. da ude u Carstvo Mrtvih 333

U PREDELIMA AMBALE Setio sam se Tibetanaca koji se klanjaju skeletima i veruju da e, ako se budu klanjali kotanom ostatku tela, sigurno dospeti u Carstvo Mrtvih - udni svet u kome sede ljudi u stanju samadija i gde je, verovatno, veoma radosno, zato to tamo ovek, slobodan od tela, moe da se sa uivanjem preda duhovnoj ekstazi ili duhovnim utehama. Ali tamo, u taj udni svet Mrtvih, dospevaju samo oni koje izabere Bog - oni kojima Bog da sposobnosti kao to je, na primer, sposobnost da se pogledom podigne ovaj estougaoni monument. - A zato taj kamen ima est strana? - upitao sam monaha. - Pa., to neete shvatiti. - Pa ipak? - est strana tog kamena simbolizuju est svetova Carstva Mrtvih - monah me je ispitivaki pogledao u oi, kao da se trudi da vidi da li sam ita shvatio ili ne. - udno je to Carstvo Mrtvih ima ba est svetova, a ne... etiri - promrmljao sam ja. Tatu je preveo moje rei. Monah je zaueno podigao obrve. - U tibetanskim tekstovima je mnogo napisano o Carstvu Mrtvih. Ali mi, savremeni monasi, ne moemo da razumemo sve to je tamo napisano. Uitelji su nas napustili. Odavno, odavno, niko nije izaao iz carstva Mrtvih. Niko. A mi ekamo. Svet e nas prodrati - nas, Tibetance. Uskoro nas nee biti. Bojim se da neemo doekati taj trenutak kad e iz Carstva Mrtvih izai Uitelj i nauiti nas da ivimo. Ali mi emo ga ekati, stalno ekati - tuno je rekao monah. I ja sam se rastuio. Ali zajedno sa tugom m i j e dolo nekakvo ruiasto nadahnue, sa primesama miline. Misli su mi zaigrale oko paralelnih svetova, i slatko se vraajui, dovele me do zakljuka da su paralelni svetovi smeteni jedan unutar drugog, kao matrice, i da se razlikuju samo po geometriji zakrivljenog prostora, i shodno tome, po drugaijem protoku vremena. 334

Milarepina peina Na neki neshvatljiv nain sam poeo da oseam da je osnova naeg trodimenzionalnog sveta trougao (a u prostoru tetraedar), u osnovi etvorodimenzionalnog sveta etvorougao (u prostoru - oktaedar) itako dalje. I zbogneega (ne znam zbog ega) poelo je da mi se kazuje da je Onaj Svet estodimenzionalan i da je on ujedinjujui za sve svetove do este dimenzije, ukljuujui i samog sebe, i da emo mi, kada se mi nadamo tamo, u fraktalnom prostoru Onog Sveta, gde nema rastojanja i masa, uvideti isto tako fraktalnu kao i mi brau iz drugih svetova, koja

est strana ovog monolita simbolizuje est svetova Carstva Mrtvih

su bila odvojena od nas tokom zemaljskog ivota nevidljivom pregradom prostora. Kazalo mi se da Onaj Svet nije jedan, i da naredni Onaj Svet mora da se nalazi na nivou desete dimenzije, sledei na nivou 14. dimenzije i tako dalje. - A zato mislim da ne moe da postoji dvodimenzionalni ivot, to jest, ivot na povri, ili jednodimenzionalni ivot, ili ak ivot bez dimenzija (nulti" ivot), to jest, ivot u taki? - pomislio sam. - A moda stvarno postoje takvi oblici ivota? Ali, shvatao sam da emo to saznati tek kad se naemo na Onom Svetu i kad vidimo svu velianstvenost sveta, tanije svetova, spojenih u jedno. - Verovatno - mislio sam romantino, poto sam bio u vlasti intuicije - da ljudi Carstva Mrtih ive svojim duama na Onom "335

U PREDELIMA AMBALE Svetu, naslaujui se sagledavanjem boanstvene tvorevine svetova u tom mnogoobliju. I verovatno je da se ponosni i dobri ljudi este dimenzije pomalo i brinu za nas, ljude tree dimenzije, pomalo se snishodljivo odnose prema ljudima druge dimenzije koji moraju da ive u ravni, i pomalo se podsmevaju ljudima prve dimenzije, koji ive na liniji i ljudima nulte dimenzije koji ive u taki! Ali, ljudi este dimenzije znaju da nulta dimenzija nije gluva i mrana taka, ve da je mogue izbaviti se ak i iz take zahvaljujui istoti due i kristalnoj jasnoi misli, i da e jednom velianstveni estodimenzionalni Onaj Svet izvesti iz take oveka nulte dimenzije u prvu dimenziju, pretvorivi ga od oveka take u oveka liniju, koji otkriva put za kretanje po svetovima, naravno, ako taj ovek shvati da je glavni kriterijum ivota Cistota Due. A verovatno postoji i obrnuti put - put silaska u nie svetove, sve do oveka-take... pa ak i do potpunog ieznua za one koji to ne shvataju. Ko uopte zna ta je pakao? Moda to i jeste vraanje u nii svet - neprijatan, stran i primitivan, a raj je - uspinjanje u vii svet, svet ruiastih snova. Stajao sam kraj estougaonog monumenta, obuzet mislima koje su dolazile iz dubine podsvesti i meni se odnekud reklo da sam o svemu ovome nekada ve mislio. Napregao sam svoje pamenje, ali se niega slinog nisam setio; u seanju se sve pomealo - moje lino seanje i seanje predaka. Od tog trenutka proi e vie od dve godine do momenta kada emo organizovati naunu ekspediciju u Egipat, gde emo razraditi hipotezu o tome da su drevni Egipat nekad poseivali ljudi iz raznih paralelnih svetova, ostavivi o sebi svedoanstvo u vidu piramida i statua u prirodnoj veliini. I tada, kada budemo logiki sproveli geometrijsku analizu karaktera zakrivljenosti prostora u paralelnim svetovima, a to je najinteresantnije, kada istim metodom budemo analizirali krst, primetiemo da na" Onaj Svet mora biti na nivou upravo este dimenzije. I o tome u, dragi itaoci, jednom detaljno pisati, u jednoj od svojih na336

Milarepina peina rednih knjiga. Verovatno e vam to biti interesantno i upoznae vas sa udesnim tehnologijama ljudi viih paralelnih svetova. A tada, na Tibetu, i dalje sam stajao kraj estougaonog monolita. Podigao sam pogled na monaha i predloio: - Hajde da se zajedno fotografiemo, ta kaete? - Ne, ne! - odmah se usprotivio monah. - Mene ne smete fotografisati, kao to se ne sme fotografisati ni unutar manastira. Obratio sam panju na monahovu spoljanjost: bio je to ovek srednjih godina, prilino ruan, sa krupnim oima u kojima su se tuga i enja periodino smenjivali, ne ostavljajui mesta za radost ili ushienje. Preao sam rukom po svom potiljku i tiho upitao monaha: - A kakvu ulogu igra svaki ugao na estougaonom monolitu? Moda jedan ugao simbolizuje jedan svet, drugi ugao drugi svet...? - Ne znam. O tome pie u tibetanskim tekstovima, ali ja nita nisam razumeo - tuno ree monah. - A zar Vam ne izgleda da est uglova tog kamena simbolizuje est moguih apokalipsi na Zemlji, sa pomeranjem Zemljine ose svaki put za 6666km? - izneo je svoju pretpostavku Seliverstov. - Zemlja je ve preivela etiri apokalipse, ostale su jo dve kako bi se okonao fatalni krug apokalipsi, kada e ivot na Zemlji biti potpuno satrt i ostae samo Carstvo Mrtvih. - Nije nuno da svaka stvar obavezno neto simbolizuje - upao je u razgovor Rafael Jusupov. - Uzgred, re estica" takoe neto simbolizuje. - Na ta vi to ciljate, Rafaele Gajazoviu?! - namrtio se Seliverstov. - Na to to... - Ne treba sa mrtiti - poao je u napad Jusupov. - Ako se Vi, Sergeju Anatoleviu, mrtite, to znai da ste bili... - ta, estica"? Uvlaka? - Da, to. "337

U PREDELIMA AMBALE - A Vi, Rafaele Gajazoviu, nikad niste bili estica", a? Nijedanput? - Nijedanput. Ja sam beskompromisan ovek, to znai antiestica". - Oho-ho-ho! Ponekad se u ivotu stvarno mora uvlaiti", na primer, da bi se dolo do novca - osmehnuo se Seliverstov. - A znate ta je antiestica"? - ta? - nakostreio se Jusupov. - To je estica" na uzici u svojoj gordosti. - Poimo u manastir! - prekinuo sam raspravu prijatelja. Kada smo uli u manastir, uhvatio sam monaha za lakat i upitao: - Recite mi, je li Milarepa, veliki jogi i pesnik, doao iz Carstva Mrtvih?

Milarepina ploa
Monah me vrsto pogleda svojim tunim oima i ne odgovori. Pokretom ruku me pozva ka mestu gde je bilo smeteno neto nalik na oltar gde su gorele svee i stajao veliki broj statua koje predstavljaju boanstva. Dok sam iao, neko me taknu po laktu. Okrenuo sam se. Bio je to Ravil. - efe - proaputao je - uneo sam video-kameru ispod odela. Hou da potajno snimam. Ja sam takoe neprimetno klimnuo glavom. - A gde je ulaz u tu peinu? - upitao je Seliverstov. - Zar nije jasno da je ulaz u peinu zaklonjen oltarom sa sveama i boanstvima, kako ljudi ne bi mogli da ulaze i da padnu pod uticaj psihoenergetske barijere te peine koja, ako je verovati legendama, vodi u Carstvo Mrtvih - sa kritikim tonom u glasu odvrati Rafael Jusupov. - Ve sam se i dosetio - odbrusi Seliverstov. - I da mi nije reeno, obiao bih. 338

Milarepina peina - A to onda pita? - ta, ne sme se ni pitati? - Na svetom mestu bolje je utati - pouno ree Rafael Jusupov. - Tim pre na mestu koje je povezano sa mrtvima. Mrtvi, da izvinete Sergeju Anatoleviu, ute. - Uzgred, ja sam iv. A Vi, Ploa koju je postavio Milarepa Rafaele Gajazoviu, ako stavite belu masku, to e liiti na... - Mani jeftine dosetke - naljutio se Rafael Jusupov. - Staviti masku ne znai obavezno i... - efe - zauo sam glas Ravila, koji je obilazio oltar - iza oltara se vidi zid nainjen od kamenja, koji zatvara ulaz u peinu. Seliverstov je razgledao taj zid i dobacio: - Ne zatvara samo oltar ulaz! Eto, vidite, Rafaele Gajazoviu... Setio sam se prie Nepalca Tuktena kako je Milarepina Shema uklapanja ploe pri ulazu u peinu Milarepe (crte) peina nainjena od ogromnih kamenih ploa, koje ne mogu da pomere ni hiljade ljudi, pa sam upitao monaha: - A gde su kamene ploe? - Eno tamo - monah pokaza na slabo osvetljen deo zida iznad oltara. "339

U PREDELIMA AMBALE U polutami sam zaista video ogromnu plou postavljenu horizontalno na visini od 2,5 metra. - Moda nam ipak dopustite da fotografiemo plou? - obratio sam se monahu. - Ne, ne ne - kategoriki se usprotivio monah. - Ne sme se! - Ali zato? - Ne sme se i dosta! - efe, snimio sam kamerom ispod skuta - proaptao mi je Ravil na uvo. -Sjajno. Monah nam je ispriao da je ta kamena ploa kvadratnog oblika, dimenzija 4x4 metra, debljine 40cm. Ona je postavljena na dve obraene granitne stene na ijem su vrhu nainjene pravougaoni lebovi da se u njih uglavi ploa. irina prolaza izmeu zidova je 2,5 metara. Uitelj ovog monaha je pre nekih 20 godina nainio kameni zid koji zatvara prolaz kako ljudi ne bi ulazili u peinu i tu stradali. Pred pregradnim zidom on je postavio oltar. Priao sam blie oltaru i na njegovim krajevima zaista video dva obraena zida sa lebovima za smetanje ploe. A ploa, koja se vidno razlikovala po strukturi i boji granita od obraenih stena, tesno je leala na njima, poto je bila idealno uklopljena. Procenio sam teinu ploe. Bila je teka otprilike 10 tona. - Je li istina da je Milarapa obraivao tu plou na nekom drugom mestu? - sa sarkastinim interesovanjem sam se obratio monahu. - Da, on ju je klesao na drugom mestu, visoko u planinama - odgovorio je monah. - Klesao je, naravno, rukama" i preneo plou odande oima" - osmehnuo sam se. - Da, da - klimnuo je glavom monah. - Samo bih dodao da je veliki jogi Milarepa isklesao mnogo takvih ploa i preneo ih ovamo kako bi njima obloio ulaz u peinu, koju je takoe sam nainio. 340

Milarepina peina - A ime je nainio peinu? Isto rukama? - Naravno. A ime bi drugim? - zaudio se monah mojoj nedosetljivosti. - Aha... a nije imao nikakve sprave? - Ne, nije. Samo ruke. - ta, ceo tunel u stenovitom tlu je prokopao samo rukama? - posumnjao je Rafael Jusupov. - Naravno - ubedeno odgovori monah. - Da... - progunao je Jusupov - mi u ovoj inkarnaciji teko da moemo da shvatimo taj fenomen rada rukama". Moda, u sledeoj inkarnaciji... - Naravno da vi Rafaele Gajazoviu to ne moete da shvatite - negde sa strane ubaci Seliverstov. - A zato? - nakostreio se Rafael Jusupov. - Zato to Vi, Rafaele Gajazoviu, niste ba uspela inkarnacija! - autoritativno izbaci Seliverstov. - ta, ta? - Inkarnacija. - Ja sam inkarnacija? I to neuspela...? - Da, neuspela. - Ti si sam inkarnacija - uvredio se Jusupov. - Sta hoe da kae, Sergeju Anatoleviu, da si ti uspelija... inkarnacija? - Pa dobro - krenuo je da se miri Seliverstov - svi mi u ovom svetu nismo ba uspele... hm., inkarnacije - ne moemo da kopamo tunele rukama, ne moemo da prenosimo ploe oima... ta je tu uspelo? Mi jedino moemo da podignemo sa zemlje kocku kaldrme i da je upotrebimo kao oruje proletarijata. Nadam se da emo u sledeoj inkarnaciji biti uspeniji. - Ipak ti se u oima vidi da ti, Sergeju Anatoleviu, smatra sebe uspelijim... - ree Jusupov, ne uspevajui da se smiri.

"341

U PREDELIMA AMBALE

Misli o snazi paralelnog sveta

Otiao sam na drugi kraj manastira i zamislio se. Poelo je da mi se razjanjava da je jogi Milarepa moda radio rukama" po slinom principu koji koriste filipinski iscelitelji. Misao koja mi se pojavila neznano otkud direktno mi je potvrivala da filipinski iscelitelji na udesan nain ulaze rukama u ljudsko telo, rade pomou snage nama paralelnog etvorodimenzionalnog sveta i d a j e moda jogi Milarepa takoe upotrebio sile paralelnog sveta da bi obraivao kamen. Odmahnuvi glavom i glupo se poeavi po zatiljku, poeo sam da analiziram tu misao. Iskreno sam verovao da paralelni svetovi zaista postoje, ostajui nevidljivi za nas, i da pojam prostor" ne znai samo, na primer, odstojanje od ograde do upe, ve d a j e prostor osnova strukture sveta, koja zahvaljujui razliitim zakrivljenjima gradi razne materije i razne energije. Sve to mi vidimo oko sebe jeste zakrivljeni prostor. Bilo mi je potpuno jasno da moe biti bezbroj razliitih varijanti zakrivljenja prostora; ali tada jo nisam shvatao da Tvorac nije dao mogunost prostoru da se zakrivljuje haotino, ve daje grupisao Prostor po karakteru zakrivljenosti: zakrivljen prostor u obliku trougla (u prostoru - tetraedra) nainio je trodimenzionalni svet (u kome mi ivimo!), prostor zakrivljen u obliku etvorougla (u prostoru - oktaedra) nainio je etvorodimenzionalni svet i tako dalje. Mi, trodimenzionalni ljudi, vidimo oko sebe samo trodimenzionalnu maku, trodimenzionalnu enu, trodimenzionalnog zavidljivca i ne pada nam na pamet da oni - maka, ena i zavidljivac - mogu da budu jo i etvorodimenzionalni, ali... tamo, u senovitom etvorodimenzionalnom svetu gde je sve etvorodimenzionalno. Prostor je udesna supstanca, on je mnogolik. Potrebno je samo izmeniti karakter zakrivljenosti prostora od trougaonog u etvorougaoni, pa bi se smesta sve unaokolo izmenilo - pojavio 342

Milarepina peina bi se novi svet - i pred vama, dragi itaoci, poela bi da promiu nova lica, ali bi ona bila drugaija - etvorodimenzionalna i meu njima biste, moda, poeli da traite svoju novu ljubav... etvorodimenzionalnu ljubav. Mislim, ako vam vredi pominjati, dragi itaoci neto o emu sam ve pisao malo ranije, a to je da je trodimenzionalna materija zapravo trougaono zakrivljeni prostor u kome je zaustavljeno (ili gotovo zaustavljeno!) vreme, a sva raznovrsnost materije se odreuje raznim uglovima trouglova, dok je trodimenzionalna energija trougaono iskrivljen prostor u kome tee vreme, a sve varijacije oblika energije odreuju se, opet, raznovrsnou uglova trougla. U vezi sa tim i Vi, dragi itaoe, sigurno shvatate da je tano takvu logiku mogue primeniti i to se tie etvorougaono zakrivljenog prostora, petougaono zakrivljenog prostora i tako dalje. Sasvim je jasno da je nama teko da zamislimo injenicu da je materija paralelnog sveta nevidljiva i da mi tako rei prolazimo kroz nju. Ali, uveravam Vas, dragi itaoe, da tako i jeste, poto je materija u sutini prazna; ako slikovno prikaemo da je atomsko jezgro veliine zrna graka, onda bi elektroni kruili na rastojanju od 5 kilometara! A na takvom rastojanju, izvinite, graak neete ni videti. A tvrdoa kamena ili dijamanta ne potie od gustine njegove materije, ve od karaktera zakrivljenosti te zagonetne supstance - Prostora. Osim toga, meni izgleda da je Tvorac predvideo i mogunost prelaska iz jednog paralelnog sveta u drugi. U principu bi to trebalo da bude veoma jednostavno - potrebno je samo, na primer, promeniti trougaonu zakrivljenost prostora u etvorougaonu i obrnuto. To i u praksi izgleda veoma jednostavno ali... u svetu treba da postoji sila koja je u stanju da to uini. Kakva je to sila? Naravno, ja ne mogu da tano znam, zato to ja nisam Bog, ve samo mali trodimenzionalni ovek - visok svega 180cm - ali imam pravo da se dovijam i postavljam pretpostavke. A ja pretpo"343

U PREDELIMA AMBALE stavljam da je sila koja je u stanju da menja karakter zakrivljenosti prostora, ili, drugim recima, da nas prenosi iz jednog sveta u drugi - Sila Misli. Ja mislim da se Misao nalazi van prostora i ubeen sam da se sastoji od supstance koja nije manjeg znaaja nego to je to sam prostor. Od kakve se supstance sastoji Misao?

Od kakve supstance se sastoji misao?

I ponovo ne mogu nita da tvrdim i ne mogu nita da dokaem, poto sam samo trodimenzionalni ovek... visok samo 180cm i koji, pored toga, vodi ne ba pravedan nain ivota. Ali mi se kae da se Misao sastoji od energije Vremena. Jer samo Vreme moe da utie na prostor, zato to vreme odreuje da li e trodimenzionalno zakrivljeni prostor biti materija (ako se Vreme zaustavi) ili energija (ako ono tee). A ipak mi se kae da Misao nije naprosto vreme spojeno sa Prostorom, ve da ona predstavlja Slobodno Vreme, slobodnu energiju Vremena, koja ivi van prostora po svojim zakonima u prekrasnom Svetu Misli - u Svetu Vremena. Ne svodi se uzalud duboki smisao veoma mudrih istonih religija na to da je Bog pre svega - Vreme i da je glavna mandala na svetu Kalaakra - Mandala Vremena - po ijem je obrascu i sagraen Grad Bogova nad kojim sija sveti Kajla. Opet sam se glupo pogladio po potiljku i sa neprijatnim oseanjem krivice primetio da se na vrhu mog potiljka nalazi ela. Kazalo mi se da je Sila Misli ili... Sila Osloboenog vremena u stanju da preobrazi materiju i energiju iz jednog sveta u drugi, delujui direktno samo na Boijom intervencijom podeljenih pet prvobitnih elemenata (vatru, vodu, vetar, zemlju i oveka) dok se, istovremeno, na ostale tvorevine" prirode taj zakon ne odnosi. Opet sam pogladio svoj nesreni potiljak sa glatkom elom i shvatio da ako Sila Misli prenese u neki paralelni svet bilo koju drugu prirodnu tvorevinu, bilo da je to maka, drvo ili... zavidljivac, onda e ta tvorevina ieznuti iz beskrajnih prostora 344

Milarepina peina drugoga sveta, rasprivi se i ne pretvorivi se vie ponovo u,.. drugu maku ili drugo drvo ili... A jedino ovek sa istom Duom (a ne i zavidljivac!)... ili Voda... ili Vatra... ili Vetar... ili Zemlja mogu da se ne raspre u tuem paralelnom svetu i da ih ne apsorbuje njegov beskraj, ve su u stanju da se graciozno sakupe Misao je energija vremena i pojave pred stranim paralelnim ljudima... ili stranom paralelnom Vodom... ili stranom paralelnom Vatrom... ili stranim paralelnim Vetrom... ili stranom paralelnom Zemljom u ponosnom novom paralelnom obliku, potvrujui svojom pojavom Snagu Misli iji je glavni postulat (o, kako je to vano!) - istota Miljenja. - efe! Rafael Gajazovi mi je sasvim dodijao svojom uvredljivou na re inkarnacija"! - zauo sam glas Seliverstova. - Radite kako znate! - odgovorio sam. - Razmisliu jo minut. Sada sam ve mogao da zamislim da je jogi Milarepa klesao iz stena ogromne ploe, pa ak i kopao tunel rukama" prevodei materiju koja okruuje misaonu matricu ploa ili stenu unutar pretpostavljenog tunela u etvrtu dimenziju, gde su oni nestajali bez traga, ostavljajui u trodimenzionalnom svetu plou ili tunel. Milarepa je znao da je njemu Bog dao veoma veliku Mo Misli pomou koje moe da prevede trodimenzionalni prostor u etvorodimenzionalni. On je shvatao da je Misao Energija Osloboenog Vremena, pa je zato mogao da pomou misli deluje na jedan od dva inioca sveta - Vreme (drugi inilac je - Prostor!). On se koristio Energijom Vremena pomou svojih misli. Ali kako je to moglo da se dogaa? "345

u PREDELIMA AMBALE

ueni prelazak
U tom trenutku moje misli su se dohvatile nivoa uoptavanja, nastojei da shvate tajnu strukture sveta. ak sam seo na nekakvu klupicu i Milarepinom manastiru, da bih lake mislio, i opet pogladio svoj potiljak, mrtei se od dosadnog oseanja elavosti zadnje strane glave. Reklo mi se da je materija zakrivljen i zakljuan prostor unutar koga je zatvorena energija Vremena. U trodimenzionalnom svetu energija vremena je zatvorena unutar tetraedra (koji je prostorni izraz trougla), a u etvorodimenzionalnom svetu - unutar oktaedra (prostornog izraza etvorougla) i tako dalje. Ali energija Vremena, iako je zatvorena, ne gubi svoju mo. Ta mo je samo sakrivena i ispoljava se kada je bilo kakav sticaj okolnosti pusti napolje. Nije sluajno to, na primer, obian komad drveta moe da gori sjajnim plamenom, ili to lepljiva crna tenost koju zovemo naftom ima u sebi toliko energije da se skoro sva dostignua savremenog oveanstva zasnivaju na njoj. I ja mislim daje i kod svih drugih oblika energije, bilo da se radi o toplotnom ili bilo kakvom drugom obliku energije, glavna komponenta skrivena i tajanstvena energija Vremena koja se puta napolje. Potpuno je razumno upitati se - ta bi bilo kada bi se pomou Sile Osloboenog Vremena (ili Sile Misli) uveliao potencijal Vremena zatvorenog unutar, na primer, trodimenzionalno zakrivljenog prostora? Da li bi se pri tome zakrivljeni prostor raspao, rasprivi se od izbijanja energije Vremena koja vri unutar njega? Ne znam zato, ali mi se zbog neega kae da se prostor trodimenzionalno zakrivljen u obliki tetraedra ne bi raspao, ve bi automatski reagovao i pomou skoka" preobratio tetraedarski karakter zakrivljenosti u oktaedarski, to jest, u etvorodimenzionalni. A posledica toga e biti... prelazak trodimenzionalne (ili tetraedarske) materije u etvorodimenzionalnu (ili oktaedarsku) materiju, to jest u materiju nama paralelnog sveta gde je sve drugaije - drugaije su abe, drugaije je drvee, drugaije su ene i mnogo ta je 346

Milarepina peina drugaije, sve je zaista drugaije - etvorodimenzionalno drugaije. I treba rei daje to Drugaije takoe i monije ne samo zato to je vee (vea aba, vee drvo ili vea ena), ve zato to je u svakoj estici etvorodimenzionalne materije zatvoreno vie energije Vremena. Prelazak u drugi, vii Materija je zakrivljeni paralelni svet je svakako udo, i zatvoreni prostor, unutar koga ali to udo je mogue izvriti, jer je zarobljena energija Vremena je Bog stvorio mo koja to moe da uini, koja se naziva Energijom Osloboenog Vremena ili Snagom Misli. O, kako je vano vladati svojim mislima, a najvanije je oistiti ih od mrskih naleta neprekidnih impulsa pohlepnog, zavidljivog ili zlobnog karaktera, kako bismo mogli da smesta osetimo svoju linu Mo Misli, pri emu je ovek u stanju da ispuni svojom Milju (ili energijom Slobodnog Vremena) obinu trodimenzionalnu materiju i da zauje eljeni skok" njegovog prelaska u etvorodimenzionalni prostor, kada se pred tobom - trodimenzionalnim ovekom - otkriva novi etvorodimenzionalni svet u kome e, moda, nai svoju novu... etvorodimenzionalnu ljubav! I ja sam, sedei na klupici u Milarepinom manastiru, ponovo pogladio svoj... trodimenzionalni potiljak i ponovo sa negodovanjem napipao pozadinu... trodimenzionalne, a moda i dvodimenzionalne ele. Ali misli su mi ve tekle, dobro tekle. Sada su se one prebacile na analizu mogunosti preobraanja trodimenzionalne energije u etvorodimenzionalnu. Shvatao sam da je trodimenzionalna energija tetraedarski zakrivljen prostor, ali u kome za razliku od materije Vreme tee, a nije zarobljeno. Iako sam to shvatao, nisam mogao da sebi predstavim kako Vreme moe da tee u tetraedarski zakrivljenom prostoru. Mislio sam i mislio, gladei svoj nesreni "347

U PREDELIMA AMBALE

elavi potiljak, ali nisam mogao da to sebi predstavim u obliku slike. ak mi se uinilo kako se od tog neprekidnog glaenja na mojoj eli stvorila kvrga. I tada sam shvatio da poto sam trodimenzionalni ovek, ja to nikako i ne mogu da zamislim; da bih mogao, morao bih da u najmanju ruku postanem bar etvorodimenzionalni ovek, a moda i... petodimenzionalni. Ponovo sam se namrtio kada sam osetio da moja ela, znak inteligencije", ne moe da opravda svoju reputaciju. Isto tako sam savreno shvatao da ovek koji ima veliku Mo Misli moe da svojim mislima, ili Energijom Osloboenog Vremena, puni" trodimenzionalno Vreme (odnosno Vreme iji je protok ogranien trodimenzionalnom zakrivljenou prostora). Reklo mi se da tek kad to punjenje" dostigne odreenu granicu, dolazi do skoka koji preobraava trodimenzionalne okvire" teenja Vremena u etvorodimenzionalne; potom, poto nakon tog punjenja postaje jo monija, energija Vremena ve tee u novom etvorodimenzionalnom koridoru", nestajui zauvek iz trodimenzionalnog sveta i punei sobom novi etvorodimenzionalni svet. Pomislio sam kako bi moni ljudi visokih paralelnih svetova (oni koji imaju Mo Misli!), ako bi im se prohtelo, mogli da razgrade" na trodimenzionalni svet, prevodei sve nae trodimenzionalne energije u svoj etvorodimenzionalni, petodimenzionalni ili estodimenzionalni svet. Ali, oni to nikad nee uiniti, zato 348

Milarepina peina to shvataju da im je Mo Misli koja je u stanju da prevodi materiju i energiju iz jednog sveta u drugi dao Bog, koji je i nainio sve te svetove i dao ljudima raznih svetova sposobnost da misle, koristei Energiju Osloboenog Vremena. A isto ta etvorodimenzionalnih ili petodimenzionalnih misli je sigurno vea. ela me je zasvrbela. Uz neprijatni zvuk grebanja, poeao sam je, oseajui trodimenzionalnu (ili dvodimenzionalnu?) glatku povrinu. Odnekud mi je postalo ao nama nevidljivih dvodimenzionalnih ljudi koji su prinueni da ive na povri a koje mi nije vredelo da alim, jer nisam imao Mo Misli koja bi mogla da me prevede u taj Ljudi paralelnih svetova bi mogli da neprivlani svet koji lii na razgrade" na trodimenzionalni ravnu glatku elu. A jo mi svet, ali oni to nikad nee uiniti je vie ao postalo jednodimenzionalnih ljudi, prinuenih da ive na liniji sa koje im je tako teko da siu; ili... ljudi nulte dimenzije, koji ive u taki iz koje je gotovo nemogue izvui se. Stavie, prohtelo mi se da zaem u te svetove, zbog radoznalosti ili u nastupu saaljenja. Stuilo mi se to je taj jednodimenzionalni svet - dosadni i tmurni svet ivota na liniji - nainjen kao svet kazne za one koji su koristili istotu i mo misli da bi napunili eludac ili nasitili kipuu zavist, to jest, taj svet je nainjen da bude pakao. A dospeti tamo, naravno, nije mi se htelo, nikako mi se nije htelo. - Eh! - zauo sam napregnuti uzdah Seliverstova. On je pokuao da pridigne plou koju je nekad postavio jogi Milarepa. "349

U PREDELIMA AMBALE - Ne ide! Izvini, ali nema dovoljno snage! - prokomentarisao je Rafael Jusupov. - A Vi, Rafaele Gajazoviu, imate vie snage!? - doekao je na zicer Jusupovljeve rei Seliverstov. - Za razliku od Vas, Rafaele Gajazoviu, ja bar hou da pokuam!

Materijal izacija i dematerijalizacija

U tom trenutku mi je promakla misao da moda Milarepa nije koristio samo mehanizam prevoenja trodimenzionalne materije kamena u etvorodimenzionalnu materiju, ve da je moda pretvarao trodimenzionalnu materiju u trodimenzionalnu energiju, pokreui protok Vremena u materiji. Drugim recima, Milarepa je mogao da izazove proces dematerijalizacije materije, to jest, proces prelaska materije u energiju u okviru jedne te iste dimenzije, a isto tako, oigledno, i drugaiji proces - materijalizaciju, kada je neophodno zaustaviti protok Vremena u energiji. - Kako je samo udesna mo Misli - Energije Osloboenog Vremena! - sa oduevljenjem sam pomislio. - Kad bismo ovladali snagom naih Misli, mogli bismo da inimo uda: prelazimo u druge svetove, da dematerijalizujemo ili materijalizujemo bilo ta i da inimo jo mnogo toga.

Mo Misli moe biti opasna

Promekoljio sam se na klupici na kojoj sam sedeo u manastiru Milarepe i najednom sa uasom pomislio kako ovek koji vlada Moi Misli moe biti opasan, izuzetno opasan. Zar nije pomou te neverovatne sile mogue, na primer, dematerijalizovati protivnika, pretvoriti ga u klupko uzavrelih energija, ili ga naterati u paralelni svet, na primer, u svet nulte dimenzije gde se ivot odvija u taki i odakle se on nikad nee vratiti. - ovek koji vlada Snagom svojih Misli gotovo da postaje Bog! On moe gotovo sve! - tiho sam proaptao samom sebi. 350

Milarepina peina I koliko je vano, koliko vano da se tada ostane dobar i da se imaju samo iste misli! U suprotnom, ovek koji vlada Moi Misli, umesto da postane polubog - postaje demon. Misli su me prebacile u na savremeni svet od koga sam sada bio veoma, veoma daleko. U mojoj uobrazilji pojavila su se lica savremenih ljudi. Daleko od toga da su ta lica sva bila samo produhovljena i dobra. Jedino su lica dece bila dobra i mila. Ali, kako je poznato, deca ne drmaju" naim svetom, a svet ui decu da ive na zemaljski nain". Mi teramo decu da ne veruju samo u dobro, ve da veruju i u loe, objanjavajui im da su ljudi po svojoj prirodi zli i da ne treba da dopustimo da nas poniavaju, ve da treba da umemo da se odbranimo. Mi teramo decu da misle pre svega na sebe, a ne na druge ljude, ne shvatajui da time u deci stvaramo egoizam, udaljavajui ih od boanskog principa - da vole pre svega sve ljude. A ameriki akcioni filmovi u kojima se glupo reklamira dobri egoista" nam u tome pomau, uvrujui u deci pogled na ljudsko drutvo kao na skup konkurentskih, koristoljubivih i osvetoljubivih pojedinaca, u kome se pravedna osveta" smatra najboljim od dobrih dela". Mi vaspitavamo decu inei da lie na nas same, iako bismo i mi sami ponekad, zagnjurivi se nou u jastuk, arko eleli da verujemo u uda, u ista ona uda u koja deca tako iskreno veruju. Od tih nonih misli, kada se svest odmara i u prvi plan izlazi vena podsvest, nama bu"351

U PREDELIMA AMBALE de tako dobro da n a m ak curi slina, kvasei jastuk. Podsvest nas uvodi u Svet Mate, svet u kome su svi ljudi dobri i u kome svi misle pre svega na druge ljude, a ne na same sebe, i gde ne treba vaspitavati decu da lie na nas same zato to je taj svet, Svet Mate, upravo onakav u kakvom su ubeeni da ive ljudi koji imaju detinje istu duu. Ustao sam sa klupice i u sebi uzviknuo: - A zar nije taj svet - Svet Mate! On postoji! Ali, postoji u drugoj dimenziji, gde je sve drugaije, sve, gde su i ljudi drugaiji. Ali... i mi moemo da postanemo takvi ako ponemo da volimo ljude. - efe, Rafael Gajazovi se stalno Sigurno negde postoji vrpolji - zauo se glas Seliverstova. Svet Mate u kome su svi - A zato se vrpolji? - upitao sam. ljudi dobri - Prosto se vrpolji i to mu je. - Aha. Ponovo se udubivi u misli, svim svojim biem sam osetio da naem svetu ni u kom sluaju ne treba otkriti tajnu ovladavanja Moi Misli - ako bi se to desilo, dolo bi do uasne katastrofe, u kojoj bi ljudi poeli da se nadmeu u postizanju bezgranine vlasti, krijui se pod maskom osvetoljubivog dobriine" i u krajnjem ishodu, unitili bi na svet; Zemlja bi se najverovatnije ponovo pomerila za 6666km i zbrisala sa svoje povrine to zabludelo oveanstvo, oveanstvo koje nije shvatilo boanski princip - pre svega treba voleti ljude!" I ko zna, ako bi se to nastavilo, moda bi i Bog pomou svoje neverovatne Moi Misli preveo nae trodimenzionalno oveanstvo u dvodimenzionalni svet u kome bismo poeli da ivimo komeajui se kao bubice na listu papira i da zamiljamo itav svet kao ravnu plou koja stoji na leima tri kita, oseajui u dubini due da svaki od tih kitova" otelotvoruje 352

Milarepina peina svet neke druge dimenzije; i da bismo tupavo dvodimenzionalno poeli da alimo za izgubljenim trodimenzionalnim svetom u kome je, kako izgleda, bilo bolje nego ovde... u ravni.

Spasonosne mantre
Ali Bog (zato on i Jeste Bog) je u svojoj tvorevini predvideo zatitu" trodimenzionalnog oveanstva od iskuenja ovladavanja udotvornom Moi Misli. A meni izgleda da u osnovi te zatite" lee tajne magine formule (ili mantre). Samo onaj ko zna te mantre moe da ovlada Snagom Misli. A poznato je da postoji mnogo, veoma mnogo mantri i svaka od njih je namenjena konkretnom aspektu delovanja Moi Misli. Probajte da ih saznate! A te mantre Bog daje (ako daje!) ljudima - samo po jednu... Setio sam se Haratijeve peine i onih koji su u njoj sluili, svetenika" i starijeg oveka" koji su znali mantre za ulazak u svetu Samadi-peinu, koju, kako su oni govorili, titi sveti Harati. A takoe sam se setio da je svetenik" ispriao svojoj eni tajnu te mantre, nakon ega je smesta umro: Harati mu nije oprostio. A setio sam se i reenice koju je izrekao stariji ovek": Harati vidi sve". - Da - pomislio sam - Kraljevstvo Mrtvih i Sambala su u mnogome nainjeni da bi uvali svete tajne mantri, da trodimenzionalnim ljudima nae planete, koji su daleko od toga da budu dobri, ne bi dopustili da ovladaju Moi Misli. Mrtvi i ljudi ambale najverovatnije vide sve i itaju misli svakog od nas, analizirajui ih pre svega iz aspekta ouvanja tajni svetih mantri. Velike Mantre nalaze se pod najstroom kontrolom Mrtvih i ljudi ambale! A to je, dragi moji, opravdano, jer bi se zli ljudi koji ovladaju Moi Misli pretvorili u demone! A demoni bi, koristei boansku Mo Misli, unitili svet. Mogli bismo da kaemo da je veo tajne koji krije mantre - zatita od pojave demona. Ja lino znam da neki ljudi imaju sreu da znaju nekoliko mantri, koje im je poverio neki Natovek koji je stupio u vezu "353

U PREDELIMA AMBALE sa njima" telepatskim putem. Himalajski jogiji su mi to rekli, tavie, poneto su mi i pokazali. Kada su mi to priali (tokom tree himalajske ekspedicije) u oima im se moglo videti neprikriveno oduevljenje to oni mogu da samo proapuu mantru i pomisle na ono to bi strasno eleli, pa da se to na udesan nain i ostvari. Ali, ti jogiji su mi takoe priznali da se te mantre, koje im goambala i Carstvo Mrtvih vori Nadovek, tiu ne ba sutinskih uvaju tajne mantre stvari - nego stvari kao to su kako se zatiti od hladnoe, kako ostati dugo pod vodom, kako ubiti pogledom kokoku i oiveti je i tako dalje. Ipak, himalajski jogiji su mi govorili i da na svetu postoje takve mantre, pomou kojih je mogue uiniti to.... i to... Tajna tih mantri je duboko sakrivena, veoma duboko, zato to... demoni... U glavi mi se pojavio lik Sai Babe - oveka koji ume da materijalizuje prah, pirina i jo tota, a ume da to i dematerijalizuje. Setio sam se kako je meni u ruku materijalizovao prah vibuti, kao da ga je izduvao iz svog dlana. A njegov zamenik u uenju, gospodin Murti, ispriao mi je da Sai Baba zna tajnu neke mantre, ako je to uopte mantra, jer je u vidu niza brojeva. I tu tajnu on nikome ne govori jer... ne sme se. Promekoljio sam se na klupici na kojoj sam sedeo u manastiru Milarepe. Himalajski jogiji znaju Pogledao sam plou koju je isklesao nekoliko mantri rukama" i preneo oima" jogi Milare354

Milarepina peina pa i koju je Seliverstov uzalud pokuavao da pomakne i zamislio kolika je snaga mantri ije znanje ljudima daje jedino Bog, koji pre svega procenjuje stepen Dobra u ovekovoj dui. - Je li Rafael Jusupov prestao da se vrpolji? - glasno sam upitao Seliverstova. - Jo se vrpolji, ali slabo. - A zato se on vrpolji? - A vrpolji se zbog neeg. - Sam se vrpolji! zauo sam glas Rafaela Jusupova Satja Sai Baba. Materijalizacija praha

Natovek je iz carstva Mrtvih

Jo jednom sam pogledao plou isklesanu" Milarepinim rukama i pokuao da shvatim ko je bio taj jogi Milarepa? Natovek? Ili...? Podsvest m i j e govorila da je Milarepa bio jogi, veoma moni Jogi, ali da on nije bio Natovek. Znao je mnogo vanih mantri, vie od drugih jogija, ali on nije bio Natovek, jer Natovek zna sve mantre koje se odnose na zemaljski ivot. Ko je taj Natovek? Naravno, nisam imao prava i nemam prava da to znam. Ali - kae mi se daje Natovek neko iz Carstva Mrtvih, neko ko ivi u Carstvu Mrtvih. Jo jednom ponavljam - Mrtvih. - efe, on se sav iscimao! - opet me je prekinuo glas Seliverstova. - Ko? - Pa Rafael Gajazovi. I Ravil je poeo da se vrpolji. Ukratko, stojim izmeu dvojice nervoznih. Njihova tela koja se vrpolje, "355

U PREDELIMA AMBALE shvata, podseaju na polni in. Neprijatno je, razume, biti u takvom okruenju. - S kim ti to polni in, Sergeju Anatoleviu, zamilja? Sa mnom? - promuklo upita Jusupov. - Niste privlani - odvali Seliverstov. - A ni ti - Jusupovu se prekinuo dah. - Ja imam prednost nad Vama, Rafaele Gajazoviu - Seliverstov je ponosno podigao podbradak - mladost!

Dematerijalizacija ili prebacivanje u drugu dimenziju?

Jo jednom sam pogledao ogromnu kamenu plou i potpuno svesno shvatajui da je Milarepa koristio Mo Misli (ili Mo Osloboenog Vremena) da bi je nainio i preneo, zamislio sam se nad pitanjem: kakav metod rada" pomou Moi Misli je primenio Milarepa - dematerijalizaciju nakon koje sledi materijalizacija, ili prebacivanje kamene ploe u drugu prostornu dimenziju? Opet sam grubo poeao svoju nesrenu elu. Uinilo mi se da se tu neto javilo. Nastavio sam da mislim i mislim, i shvatio da ne mogu da odgovorim na postavljeno pitanje. A pretpostavke su se svodile na to da je najverovatnije Milarepa upotrebio Mo Misli da prenese trodimenzionalnu materiju kamena u etvorodimenzionalni svet, a da nije izazvao dematerijalizaciju kamena u oblasti trodimenzionalnog sveta (to jest, nije preobrazio kamen u energiju). Da je Milarepa upotrebio efekat dematerijalizacije, taj proces bi doveo do oslobaanja velike koliine energije u obliku eksplozije, to bi sigurno nalo svoj izraz u legendama. Pokuavajui da zamislim kako je radio" Milarepa, na kraju krajeva sam doao do sledeeg zakljuka: da je jogi Milarepa, nacrtavi" u granitnoj steni ogromnu misaonu sliku isklesane" ploe, prevodio slojeve kamena koji su okruivali tu sliku u etvrtu dimenziju; usled ega je trodimenzionalna materija 356

Milarepina peina stene oko misaone slike ploe nestajala u beskrajnim prostorima etvrte dimenzije, a kamena ploa se, tako rei izdvajala" iz stene u gotovom obliku". Pri tome je, oigledno, Milarepa mahao rukama i izgovarao mantre, to je nalo svoj izraz u pripovedanju o tome kako je on klesao plou rukama".

Antigravitacija
A kako je Milarepa prenosio tu plou na potrebno mesto oima"? Ako je to bilo tako, oigledno se radilo o antigravitacionom efektu Moi Misli koja je u tom sluaju izlazila iz Milarepinih oiju. 5 ta su uopte gravitacija i antigravitacija? Kako je mogue postii antigravitaciju pomou Moi Misli? Da napravim digresiju, rei uvam dragi itaoci, dakada sam malo ranije u ovoj glavi poeo da razmiljam o Moi Misli kao o Energiji Osloboenog Vremena, primetio sam da je po m o m miljenju materija zakrivljeni prostor unutar koga je zatvorena" energija Vremena. Pod reju zatvorena", ako se seate, ja sam podrazumevao zaustavljanje toka Vremena u materiji. Ipak... u zagradi sam napisao reenicu ili gotovo zaustavljeno Vreme". I evo to gotovo", koje je dugo figuriralo u mojim razmiljanjima, pri analizi efekta antigravitacije poelo je da igra glavnu ulogu. Stvar je u tome to to gotovo", po m o m miljenju, i predstavlja gravitaciju. Ja opet ne mogu nita da tvrdim, ali mi se kae da materija, to jest zakrivljeni prostor u kome je potpuno (jo jednom ponavljam - potpuno!) zaustavljeno vreme, nema... teine. A to znai da bi stena od hiljadu tona mogla postati laka od pera kad bi se u njenoj materiji zaustavilo Vreme - potpuno; bez onoga gotovo". Ali, u stvarnosti to gotovo" i te kako postoji. Staje to gotovo"? Gotovo" jeste mali, veoma spor protok Vremena u materiji. A tok
5 U bilo koji drugi nain je, dragi itaoci, teko poverovati, zato to se ta ogromna ploa epurila tu preda mnom, prenesena ovamo pre 1000 godina, kada nije bilo ni traktora ni dizalica.

"357

U PREDELIMA AMBALE Vremena, kao to smo ve govorili, jeste energija, kao to je na primer elektricitet ili... gravitacija. Gravitacija, kako meni izgleda, jeste energija koju izaziva polagani protok Vremena u materiji. Energija gravitacije je, na Pomou Moi Misli mogue je kraju krajeva, slabija od, na priuiniti materiju lakom kao pero mer, energije atomskog raspada materije, ali ona postoji svuda gde je materija. A materije je u svetu mnogo, veoma mnogo! Pomou Moi Misli ili Energije Osloboenog Vremena mogue je, oigledno, zaustaviti tok Vremena u materiji, ime se postie antigravitacioni efekat, to jest, moe se materija uiniti lakom kao pero. Energija Osloboenog Vremena je, po mom miljenju, energija koja je u stanju da utie na Vreme u raznim njegovim stanjima. A pomou toga mogue je postii pojavu uda o kojima i ne sanjamo. Ali, da se to postigne, treba znati m a n t r u koju... sveto uva Carstvo Mrtvih. Jogi Milarepa je oigledno znao nekoliko mantri i primenio ih je kako bi iskoristio Mo Misli. Ne treba iskljuiti ni mogunost da je on zaista mogao da prenosi velike teine oima" (pogledom), kada bi Mo Misli izazivala ne samo zaustavljanje Vremena u materiji kamena, nego je imala i telekinetika svojstva. A deavalo se verovatno ovako: Milarepa bi podigao u vazduh ogromnu kamenu plou isklesanu rukama" i pogledom je prenosio na rastojanje dokle je pogled dopirao. A potom jo dalje i dalje... I jo bih, dragi itaoci, hteo da vam ispriam da u gradu Penzi ivi ovek koji je u stanju da podie ploe od livenog gvoa kao perce i da ih dri da mu stoje na grudima. Oigledno je da i on ume da koristi Mo Misli i da izazove antigravitacioni efekat. Mogue je da on i ne zna da ume da zaustavi Vreme u materiji pomoi svoje Energije Osloboenog Vremena (ili Moi Misli). 358

Milarepina peina A sam tunel (peinu) u koju je Milarepa slagao kamene ploe, sasvim mogue, on je iskopao na sledei nain. On je nacrtao" misaoni oblik tunela i svu materiju (tlo) koje se nalazilo na unutranjoj strani tunela prebacio je pomou Moi Misli u etvrtu dimenziju, nakon ega bi kamen iezao u zagonetnom paralelnom svetu, a u trodimenzionalnom svetu ostao bi tunel. Na obraajui panju na vrpoljenje drugova, nastavio sam da sedim na klupici u Milarepinom manastiru i da razmiljam. Shvatio sam da e me samo pri pogledu na kamenu plou koju je postavio Milarepa, misli podstai. Zato sam i doao ovamo.

I tu sam poeo da razmiljam o isceliteljima

Dalje su moje misli pokuale da shvate fenomen filipinskih lekara. Poelo je da mi se govori da i oni vladaju Moi Misli i da znaju mantre, pomou kojih im uspeva da uine upravo to to je inio jogi Milarepa. Dakle, filipinski iscelitelj u procesu meditacije pre svega crta" misaoni oblik svoje ruke, one ruke koja treba da ue u ovekovo telo. Potom on misaono crta" prostor oko ruke u kome e raditi". irinu tog prostora zna samo iscelitelj. On takoe zna da taj misaoni prostor treba da se kree zajedno sa njegovom rukom. U tom misaonom prostoru se i odigravaju glavna zbivanja. Iscelitelj koncentrie Mo svoje Misli upravo na taj prostor oko svoje ruke. Moda Filipinski iscelitelj isceljitelj i shvata da je njegova misao Energija Osloboenog Vremena, a moda i ne, ali on, kako ja mislim, puni trodimenzionalnu materiju tog misaonog prostora Energijom Vremena. Iscelitelj, sve vie se koncentriui "359

U PREDELIMA AMBALE i izgovarajui i sebi mantre, puni i puni tom energijom prostor oko ruke, sve dok se u njegovoj uzbuenoj podsvesti ne desi ueni skok" prelaska tetraedarski zakrivljene materije u oktaedarski zakrivljenu, to jest skok" prelaska trodimenzionalne materije u etvorodimenzionalnu... u tom misaono ocrtanom prostoru oko ruke. - O! - najverovatnije u dubini due klie iscelitelj. Nakon toga on smelo uvodi svoju ruku u ovekovo telo i ona Iscelitelj puni sa Moi Misli slobodno ulazi u njega. Iscelitelja prostor oko svoje ruke, obuzima unutranje zadovoljprevodei trodimenzionalnu stvo. On shvata da je postigao materiju u njemu u udo i da je to udo postigao etvorodimenzionalnu pomou snage svojih Sopstvenih Misli. Isceljitelj, poto uvede svoju ruku u telo oveka, podie oi k nebu i u mislima govori: - Hvala ti Boe! Hvala ti to si mi dao takvu mo - Mo Misli! Hvala ti to je u mojoj glavi ne zna se odakle isplivala ta delotvorna jarka mantra i to se pojavio impuls da leim ljude, da u njih uvodim svoju ruku da bih napipao bolest" i izvukao je iz oveijeg tela. Pri tome iscelitelj shvata da je mantra predata samo njemu, lino njemu, i da on nema pravo da otkrije tajnu te mantre nikom, zato to mu tako kae Gazda, koji mu je rekao tajnu mantru, i da e, ako bilo kome kae tu mantru, odmah umreti. Iscelitelju je teko da pojmi ko je taj njegov Gazda, ali on stalno osea da je taj Gazda stalno nevidljivo prisutan u njemu samom 360

Milarepina peina - malom filipinskom oveku sa neuglednim izgledom, koji je voljom Gazde postao iscelitelj. I samo ponekad, u dubini njegove due, kao iskra svetlosti, javlja se misao da je on, iscelitelj, pokazni primer" koji demonstrira Mo Misli koja se ne moe dati ljudima, zbog onih ljudi koji su zli, zavidljivi, pohlepni, zlobni i uplaeni i koji ne dozvoljavaju drugim ljudima da potpuno shvate smisao lepog, ekstatinog i uzbudljivog simbola - Cista Dua. I iscelitelj se zbog toga rastui, mada je u dubini due i ponosan to je on taj boanstveni pokazni primer". Ja sumnjam da iscelitelj znabilo ta o etvorodimenzionalnoj materiji, koju on stvara svojom Moi Misli u prostoru ocrtanom oko svojih ruku, ali on zna da mu upravo taj prostor daje slobodu da ulazi tamo gde se ne moe". Verovatno se i sam iscelitelj udi svojim sposobnostima, a potom, kad izae iz stanja meditacije (ili transa) prelazi pogledom jadne filipinske kolibe i jo se vie udi zato Bog nije dao svim ostalim ljudima, koji bez talenta ivotare u tim kolibama, sposobnost da se slue Moi Misli koja je ugraena u njih, pomou koje bi mogli da ine uda i da preobraze svoj ivot u pravo udo. Ali, taj iscelitelj ne zna sledee: ako bi se veini tih ljudi koji hrane svoje svinje kraj bambusovih koliba dalo da se po volji koriste Moi Misli, oni bi se pretvorili u Demone i pre svega bi unitavali jedni druge pomou Gazda prenosi iscelitelju Moi svojih Misli, da bi ugodili tajnu mantru "361

U PREDELIMA AMBALE svojim niskim porivima. O, koliko e vode morati da protekne dok ti ljudi koji hrane svinje u bambusovim kolibama ne ponu da taj monotoni i u principu neophodni posao obavljaju sa kristalno svetlim mislima u dui, da bi jednom... jednom - poeli da ive i rade pomou Moi Misli! A dotle... dotle je Primerzauzor mogue samo tugovati gledajui te pokazne primere" koji demonstriraju samo mali deo onoga to bi trebalo da ume svaki ovek. Provrteo sam glavom nastojei da se oslobodim tih tunih misli, i poeo sam ponovo da pokuavam da razumem fenomen filipinskih iscelitelja. Kamena ploa, koju je postavio Milarepa, nadahnjivala me je svojim velianstvenim izgledom. - Tako, tako, tako... - aputao sam nastojei da se usredsredim. U principu sam shvatao da ruka iscelitelja, okruena zonom" u kojoj Mo njegovih Misli preobraava trodimenzionalnu materiju u etvorodimenzionalnu, moe da bez prepreke ue u ovekovo telo, poto trodimenzionalna materija nije nikakva prepreka za etvorodimenzionalnu ruku. Oigledno je da se proces prelaska trodimenzionalne materije u etvorodimenzionalnu zonu oko ruke iscelitelja odvija trenutno. Zato, kud god da krene ruka iscelitelja unutar tela bolesnika, tkiva i organi koji dospeju u zonu delovanja te ruke odmah postaju etvorodimenzionalni. Zona u koju je iscelitelj uneo" Energiju Osloboenog Vremena, deluje bez greke. 362

Milarepina peina Najverovatnije je da ta zona ima veoma malu irinu. U krajnjoj liniji, u dokumentarnim filmovima o tim isceliteljima se ne vidi da oko ruke iscelitelja postoji iroki providni obod. Jo jednom sam pogledao kamenu Milarepinu plou. I odjednom supoele da me razdiru sumnje. - E svata! - uzviknuo sam u sebi. - Ispada Tkiva oveka koja dospeju u zonu" besmisleno! Kada sam oko ruke iscelitelja smesta postaju razmiljao o pretpostavljeetvorodimenzionalna, a pri izlasku n o m mehanizmu rada" jogija Milarepe, ispalo mi je iz zone" trenutno se ponovo vraaju u trodimenzionalno stanje da je Milarepa, na primer, prenosio trodimenzionalni kamen unutar misaone slike tunela u etvorodimenzionalni svet, gde je taj kamen iezavao u beskrajnim prostorima paralelnog sveta. Zato onda tkiva oveka, koja, kako meni izgleda, iscelitelj takoe prevodi u paralelni etvorodimenzionalni svet, ne nestanu takode u beskrajnim prostorima? Zato? Ponovo sam poeo da gladim svoj potiljak, a potom nervozno poeao elu. Njena dvodimenzionalna glatka povrina bila mi je neprijatna. Moj misaoni aparat se napregao, jo vie se napregao, jo vie... pa sam, gotovo skoivi, rekao sam sebi: - Pet elemenata! Pet elemenata! Samo pet elemenata: voda, vatra, vetar, zemlja i ovek mogu da prelaze iz jednog sveta u drugi i da se vraaju nazad! Svi ostali koji se prevedu u paralalni svet tamo nestaju. I samo pet elemenata mogu da se vrate nazad! A ovek "363

U PREDELIMA AMBALE spada u tih svetih pet elemenata! Zato tkiva njegovog tela, poto ih ruka iscelitelja prevede u drugu prostornu dimenziju, mogu da se vrate nazad u na svet gde mi ivimo i gde... bolujemo. Umorno sam pognuo glavu. Misli su mi potekle ravnomerno i spokojno. Sve se uklapalo u sistem. Ve sam shvatao da Energija Osloboenog Vremena (Mo Misli) moe da deluje u zoni koja okruuje ruku iscelitelja trenutno, punei trodimenzionalna tkiva bolesnika i skokom" ih prevodi u drugo kvalitativno stanje - etvorodimenzionalnu materiju. A potom, pratei ruku iscelitelja, zona" se premeta prevodei nove delove tkiva bolesnika u etvorodimenzionalno stanje dok se tkiva koja izlaze iz dejstva zone" obratnim skokom vraaju u trodimenzionalno stanje. Taj proces - prelazak materije iz trodimenzionalnog sveta u etvorodimenzionalni i obrnuto - moe da se dogodi, jo jednom ponavljam, trenutno: sve to se nalazi u zoni oko ruke iscelitelja - bilo koja materija koja dopadne u tu zonu - smesta prelazi u etvorodimenzionalni svet, a im pone da izlazi iz zone (kada, na primer, iscelitelj podigne ruku), odmah se vraa nazad u trodimenzionalni svet. Naravno, sumnjam da se svi ti trenutni prelasci iz jednog sveta u drugi nalaze pod svesnom kontrolom iscelitelja; tavie, poznato je da iscelitelj gotovo iskljuuje svoju svest. Nekakav Bogom stvoreni mehanizam, koji ui" u podsvesti, rukovodi tim procesom, pa ili pojaava ili smanjuje punjenje zone" Energijom Osloboenog Vremena. O koliko se jo tajni krije u na prvi pogled banalnom pojmu - Vreme! Setio sam se da iscelitelj tokom leenja" vadi rukom iz tela oveka nekakvo meso" - komad tkiva pokriven sukrvicom. Sta je to? Razmiljajui o toj temi, sasvim mi je bilo jasno da je to meso" agens koji stvara bolest, koji iscelitelj primeuje u telu bolesnika i vadi ga odatle. Moglo se pretpostaviti da iscelitelj vidi" te delove koji tvore bolest upravo u etvrtoj dimenziji, gde su oni, verovat364

Milarepina peina no, osvetljeni nekakvom svetlou i primeuje ih podsvest iscelitelja, u koju se on zadubi. Iscelitelj, pre svega, ostavlja zdrava tkiva u etvorodimenzionalnom stanju, a prevodi nazad, iz etvorodimenzionalnog sveta u trodimenzionalni upravo taj deo koji stvara bolest, izvlaei ga iz tela pacijenta u vidu mesa". Ali, ipak pri tome, oprostite, slikovito govorei, ostaje rupa" ili defekt na mestu uklonjenog boleIscelitelj koji uklanja bolesni deo snog dela u telu pacijenovekovog tkiva trenutno zaceljuje ta. A ovekov organizam, ranu" ostavivi na tom mestu kako se kae, ne podnosi normalno zdravo tkivo riipe" u sebi. Rupa (ili defekt) obavezno mora biti neim popunjena, a najbolje ponovo izraslim zdravim tkivom (ili regenerisanim) a u najgorem sluaju - oiljkom. Znam nekoliko ljudi koji su se leili kod filipinskih iscelitelja i kod njih nije bilo nikakvih oiljaka na telu; a verujte da ja, kao hirurg, oiljke veoma dobro primetim. Odatle se moglo zakljuiti da iscelitelj, koji vadi iz tela oboleli deo", trenutno zaceli ranu", ostavljajui na tom mestu normalno zdravo tkivo (a ne oiljak!). Kako on to radi? Poevi da razmiljam na tu temu, toliko sam se napregao da sam poeo da se vrpoljim na klupi na kojoj sam sedeo. - efe, i ti si poeo da se vrpolji - reagovao je na to Seliverstov. - Pa eto - odgovorio sam ja. "365

U PREDELIMA AMBALE - A to se svi mi vrpoljimo? - iskolaio je oi Seliverstov. - Vi, Sergeju Anatoleviu, vrpoljite se vie od svih! - obrecnuo se Rafael Jusupov. - A meni izgleda da ste vi, Rafaele Gajazoviu, najvei pokreta. - ta? Smara? - nije uo Jusupov. - Eto, eto! Do rei smarati" dolazi. - Ja sam to..? - Ne treba iznositi izmiljene uvrede! Krae reeno, ne valja se vrpoljiti! - Seliverstov je gordo okrenuo glavu. - Smara mi kae!

Fajl regeneracije
Sluajui uobiajenu prepirku meu drugovima, ponovo sam se zadubio u misli. Mislio sam i mislio o mogunosti fantastino brzog zarastanj a tkiva na mestu oteenj a i smes ta, neoekivano i za samog sebe, doao do zapanjujueg zakljuka. Opet sam se pridigao sa klupe i sebi... samom sebi... rekao: - Osobina sveta etvrte dimenzije je mogunost momentalnog zarastanja tkiva! U tom trenutku sam se setio bajki i fantastinih filmova u kojima rane vanzemaljaca, vampira i drugih linosti trenutno, pred oima, zarastaju. Ali, kao lekar sam znao da je mehanizam zarastanja rane veoma komplikovan. Stavie, taj proces je relativno dugaak: neophodno je da se u rani pojave gradivne elije, kako bi se one preobrazile u druge elije, kako bi te druge elije poele da se dele, stvarajui sebi sline, neophodno je da fabrika kolagena" - fibroblasti - pone da proizvodi kolagen, kako bi taj kolagen poeo da se povezuje u snopove vlakana i tako dalje. - Da li se u tom paralelnom etvorodimenzionalnom svetu proces regeneracije moe odigrati trenutno - mislio sam ja. 366

Milarepina peina - Ako je to tako, onda je mehanizam regeneracije tkiva tamo drugaiji, sasvim drugaiji. Ali kakav? Znao sam da se regeneracija tkiva u naem (trodimenzionalnom) svetu pokree i odvija pod kontrolom nekakvog programa koji je nainio Bog, programa koji je, kako ja mislim, smeten u ovekovom biopolju. Taj program rukovodi neverovatno sloenim procesom autoizgradnje tkiva, kada se odvija uravnoteena proizvodnja ne samo elija, ve i vlakana, molekula, matrica i mnogih drugih stvari od kojih se sastoje tkiva. Taj program kao da govori elijama - razmnoavajte se i rastite po ovom planu". A elije i molekuli sluaju, u celini se potinjavajui tom fajlu regeneracije" i obavljaju svoj graditeljski posao, kako bi se kroz nekoliko meseci na mestu defekta (rupe") nainila nova tkiva. ovekova svest nije u stanju da uzme uea u delovanju tog fajla regeneracije", ali ovekova podsvest zna sve o tom fajlu" i rukovodi njegovim radom, ne optereujui svest koja je ionako optereena brojnim problemima: kuvanja, pranja podova, udovoljavanja prohtevima voljene ene i mnogim drugim. I tako, u trodimenzionalnom svetu fajl regeneracije" zapoinje proces prirodnog rasta tkiva, da bi kroz nekoliko meseci (jo jednom ponavljam - kroz nekoliko meseci!) ponosno raportirao podsvesti: itava rupa je pokrivena, tkiva su ponovo nainjena!" Podsvest trodimenzionalnog oveka verovatno sa odobravanjem klima glavom, ali je pomalo alosna, jer zna da njen etvorodimenzionalni sabrat radi sasvim drugaije. Potpuno sam ubeen da u zagonetnom i senovitom etvorodimenzionalnom svetu kod ogromnih etvorodimenzionalnih ljudi takoe postoji u biopolju fajl regeneracije", koji je takoe namenjen da, slikovito reeno, zakrpi rupu". Ali taj etvorodimenzionalni fajl regeneracije" radi sasvim drugaije, on je savreniji, on ne pokree proces deobe elije, ve je u stanju da pokrene... proces materijalizacije. Kako se to deava? "367

U PREDELIMA AMBALE Hajde da probamo da zavirimo u tajnu hipotetikog etvorodimenzionalnog sveta, u kome, verovatno, ive ogromni etvorodimenzionalni ljudi i gde, sigurno, cveta predivna etvorodimenzionalna ljubav, jaa i strasnija ljubav, zato to taj svet ima vie energije i u njemu svaka stvar, naravno, ima vei potencijal Energije Vremena - glavne Energije Tvorevine, i tamo deluju monije energije, a potencijal Moi Misli (Energije Osloboenog Vremena) je naravno vii. U tom svetu zasienijem Energijom Vremena, naravno, nuno postoje fenomeni o kojima mi, kao manje energetski" trodimenzionalni ljudi, govorimo kao o udima: antigravitacija, materijalizacija, dematerijalizacija i verovatno mnogo drugog o emu mi, koji ivimo duboko u trodimenzionalnom svetu, i ne pomiljamo. I sasvim je mogue da etvorodimenzionalni ovek moe sasvim prirodno da kae: Sluaj, Vasja (etvorodimenzionalni Vasja!), hajde da napregnemo nae Misli i da izazovemo efekat antigravitacije, da premestimo evo tu stenu sto metera udesno, jer nam zaklanja itav etvorodimenzionalni pogled sa prozora" - kao to je nama, trodimenzionalnim ljudima, prirodno da uzmemo malj i ponemo da razbijamo na delove tu stenu koja nas nervira, da bismo kroz jedno deset godina rekli: Uf, konano smo je razbili", gladei sa ljubavlju iskrzani malj u ruci. I medicina je, verovatno, drugaija tamo u etvorodimenzionalnom svetu, sasvim drugaija; ona je najverovatnije zasnovana na Moi Misli tamonjih ljudi. Oigledno je da njihovi etvorodimenzionalni lekari vie lie na amane, a lee, kako mislim, ne toliko lekovima koliko Moi Misli. Najsnaniji ljudi (sa najveim potencijalom Moi Misli!) tamo odlaze u lekare. Ako niko drugi, onda etvorodimenzionalni lekari znaju da u osnovi leenja stoji fajl regeneracije" koji je nainio Bog, po ijem je programu mogue da trenutno izraste" novo tkivo na mestu gde je uklonjeno, poto fajl regeneracije" deluje tako to se oslanja na mogunost materijalizacije zahvaljujui Moi Misli. 368

Milarepina peina Lekari i naunici etvorodimenzionalnog sveta svakako shvataju da je glavna energija Energija Vremena, a da je u kolskim predmetima Energija vremena" i Svet misli" neophodno dobiti peticu, jer su oni osnova svih znanja. A takoe, verovatno, u kolama predaju tako to teraju uenike da naue nekoliko mantri bez ijeg je znanja nemogue iveti u tom svetu ija Kakav lije je energetika zasnovana na Moi etvorodimenzionalni Misli. I konano, u medicinskim insvet...? stitutima etvorodimenzionalnog sveta, budui lekari se ue mantrama koje pomau dematerijalizaciji patolokih objekata i odmah, trenutno, materijalizuju na tom mestu normalno ljudsko tkivo. Ko zna, moda u etvorodimenzionalnom svetu lee rak na sledei nain: lekar koji ima ekstrasensorne sposobnosti primeti u etvorodimenzionalnom telu pacijenta tumor sa metastazama, koncentrie se i usmeri Mo svojih Misli upravo na to mesto, izgovorivi nekoliko mantri. Fajl regeneracije" smesta poinje da deluje, u poetku dematerijalizujui tkiva tumora koja su ispala iz fajla" i odmah, trenutno, zaceljuje" mesto tumora pomou normalnog tkiva putem materijalizacije. I... bivi oboleli od raka odlazi zdrav. Pri tome etvorodimenzionalni lekar zna da je misao Energija Osloboenog Vremena i da on zahvaljujui moi svoje misli, pojaanoj i usmerenoj mantrom, ubrzava tok Vremena u patolokom delu tkiva, usled ega se materija tog patolokog dela pretvara u energiju 6 , to jest, dolazi do procesa demate6 Oigledno je da u etvorodimenzionalnom svetu postoje razne mantre za dematerijalizaciju. Lekar najverovatnije bira onu mantru ijim se korienjem prilikom meterijalizacije izdvaja energija bezvredna za organizam

"369

U PREDELIMA AMBALE rijalizacije. Odmah zatim lekar brzo izgovara drugu m a n t r u - mantru materijalizacije, nakon ega se Mo Misli usmerava na zaustavljanje (gotovo zaustavljanje!) Toka Vremena u programu biopolja datog dela tkiva ili u fajlu regeneracije" u kome postoje tane energetske (biopolje) kopije zdravih elija i svih ostalih delova tkiva; im se Vreme u tim energetskim kopijama elija zaustavi (gotovo zaustavi!) one odmah postaju predmetne, to jest, materijalizuju se. Ja ne mislim da etvorodimenzionalni lekar apue mantre jednu za drugom, verovatnije je da ih izgovara u sebi, a najverovatnije je da te mantre ve postoje u njegovoj podsvesti i da se realizuju redom kad lekar ude u stanje transa, oslobaajui boansku podsvest od pritiska svesti. Zato se i proces regeneracije odigrava trenutno. A verovatno je i da mnogi etvorodimenzionalni ljudi umeju da lee sami sebe, jer im je Bog dopustio da koriste svete mantre i uneo ih je u njihovu podsvest; treba samo da pomisle i... rana sama zarasta na njihove oi. A Bog im je to dopustio zato to su etvorodimenzionalni ljudi uspeli da u njihovom drutvu procveta princip Ciste Due.

etvorodimenzionalni divovi su laki

A moda je Bog uinio za njih jo jednu dobru stvar - smanjio im je teinu (tanije, masu!); za to je Tvorcu bilo potrebno jedino da malo ubrza protok lokalnog vremena u materiji oktaedarski zakrivljenog prostora etvorodimenzionalnog sveta, kako bi umanjio silu gravitacije. 370

Milarepina peina Umorno sam pognuo glavu. Nisam vie imao snage da po navici pogladim zatiljak. Ali sam se napregao, kako bih zavrio svoje razmiljanje o filipinskim isceliteljima. - O emu misli, efe? - zauo sam glas Seliverstova. - O isceliteljima, Serjoa. - Filipinskim? - Da. - Ali mi smo na Tibetu! - Jesmo... Za minut se opet zauo glas Seliverstova. - efe! Ja evo gledam prste Rafaela Gajazovia - koati su, lepljivi, takvima treba... samo u tua tela ulaziti. - A zato su oni lepljivi? - nezadovoljno je upitao Rafael Jusupov. - Koata ruka je uvek lepljiva ispali Seliverstov. - Uopte, ja sam beskoristan naunik! - uznemirio se Jusupov. - A to, to kosti stre... - Kau da u Americi takve ljude koate - specijalno hrane sendviima i picama, da bi se ugojili toliko da im se mast ne nataloi samo na elucu, ve i na prstima. Tamo veruju da je koata ruka - lepljiva ruka! I tako se talasaju debeli Amerikanci da skriju svoju koatost. A to je vrlo vano: suseda nagojiti. A ako ne nagoji suseda - nema radosti! A kako iveti bez radosti? Zato se i treba gojiti, da bi se sakrila svoja ljubav prema novcu. A koati... on... javSasvim je mogue no svoju pohlepu pokazuje - pouno je da etvorodimenzionalni zavrio monolog Seliverstov. ljudi imaju manju teinu "371

U PREDELIMA AMBALE - ta hoe da kae, da ja volim novac zato to sam ... koat? - potpuno se pomeo Jusupov. - Nije dobro bukvalno shvatati! Ja, moda, govorim o kostima u prenosnom smislu. A Vi, Rafaele Gajazoviu, sve shvatate toliko bukvalno, da bi se moglo pomisliti da je itava Vaa glava uopte samo popunjena kost! - ree Seliverstov. - Pogledaj sebe - jetko ree Rafael Jusupov. - Ti, Sergeju Anatoleviu, ovde na Tibetu si se sav pretvorio u miie. Gde ti je eludac? Gde?! Nema ga! Iscedio te je Tibet, iscedio... - Ko me je to iscedio? - izbei oi Seliverstov. - Tibet, poto ti je isisao mast - nezbunjeno nastavi Jusupov - pa su ti i ruke postale koate kao i moje. A o lepljivosti tvojih ruku ne treba ni govoriti - kao od ekonoma ekspedicije, od tebe novca neemo dobiti. Sav lei u emeru za pojasom. - Da, malko sam smrao. ak sam kaji za est rupa pritegao. Pa zato mi emer i ne spada sa eluca i ne zaplie se u noge, kao nekima... -Aha...

Ponovo sam pomislio na iscelitelje

Naporom volje sam se opet naterao da razmiljam o isceliteljima. Zagrejavi se, iako umoran, um mije brzo uao u koloteinu. Sada sam ve shvatao da u podsvesti postoji informaciona matrica" koju je nainio Bog, koja pokree rad fajla biopolja" ne pomou spore regeneracije tkiva (deljenjem elija), karakteristine za na trodimenzionalni svet, ve pomou trenutne regeneracije koja se zasniva na materijalizaciji. Taj informacioni obrazac" koji je zadao Bog poinje da deluje kad pre nego to zapone leenje iscelitelj ue u stanje transa, to jest, kad oslobodi od uticaja svesti svoju podsvest, u kojoj se taj obrazac i nalazi. Mogue je da iscelitelj slabo ta i shvata, ali taj obrazac" deluje, besprekorno deluje, pokazujui velianstvenost i pouzdanost Boijih tvorevina. I upravo zato isceliteljeva ruka nigde u telu pacijenta ne 372

Milarepina peina zaglavi, zato to je zona preobraaja trodimenzionalne materije u etvorodimenzionalnu (i obratno) pod punom kontrolom tog velianstvenog informacionog obrasca". Kad iscelitelj zaroni ruku u telo pacijenta i u etvrtoj dimenziji koju ona stvori primeti deo koji stvara bolest, on selektivno prevodi taj deo iz etvorodimenzionalnog sveta u trodimenzionalni, izvlaei ga svojom rukom kao meso". Rupa" (defekt) koja ostane u elastinoj povrini etvorodimenzionalnog sveta, pod kontrolom fajla regeneracije" trenutno zarasta" pomou materijalizacije zdravog tkiva. A potom se delovi tkiva koji ,,zaceljuju ranu", materijalizovaniuetvorodimenzionalnoj zoni", izlazei iz zone smesta pretvaraju u trodimenzionalno poznato" tkivo. Iscelitelj koristi specifinost etvorodimenzionalnog sveta... za leenje trodimenzionalnog tela. Iscelitelj umorno okree glavu. On moda shvata da mu je pomogao etvorodimenzionalni svet, koji ima vee mogunosti, a... moda i ne shvata. A moda u etvorodimenzionalnom svetu takoe postoje iscelitelji" koji rade sa jo sloenijim petodimenzionalnim svetom?! Bog je veliki, i sve to je on nainio nalazi se u savrenom poretku!

Svet Misli i Svet Prostora

Preao sam unutranjom vizijom sva svoja razmiljanja o Moi Misli, podstaknuta pogledom na kamenu Milarepinu plou i shvatio da se svet, u osnovi, sastoji od dva dela: - Sveta Misli, u kome ivi i vlada osloboena od Prostora mislea Energija Vremena, kojom upravlja glavni Princip Slobodnog Vremena - Bog i - Sveta Prostora (tanije, Prostora) u kome je Vreme - boanski princip - zakljuano unutar materije po strogom sistemu zakrivljenja prostora razliitih svetova, koji formiraju mnogobrojne sistematizovane po svetovima varijante materijalnog ivota, ija su osnova materija i energija. "373

U PREDELIMA AMBALE U glavi je poelo da mi bruji od naprezanja. A kamena Milarepina ploa je leala preda mnom. Sa naporom sam podigao glavu i proaputao sam za sebe: - Hvala ti Boe to si mi dao te misli! Jo jednom sam rezimirao u glavi ta moe da uini Mo Misli. Ispalo je veoma solidno: prevoenje materije iz jedne prostorne dimenzije u drugu, prevoenje energije iz jedne prostorne dimenzije u drugu, dematerijalizacija, materijalizacija, antigravitacija... A koliko jo femonema mogu da stvore Misli, koje nas, dragi moji, poseuju i danju i nou! O, koliko e se uda pojaviti kad oslobodimo Misao od ugnjetavanja zabludelih dua! Svim naim Mislima upravljae direktno... sam Bog! U tom trenutku, sedei na klupi, shvatio sam da se sve sloilo u sistem. Kada emo osloboditi To oseanje mije bilo poznato! Ono me misli ugnjetavanja nije varalo! Kada bi se javilo to oseanje, zabludelih dua? jabih ustajao i odlazio u operacionu salu i pod dejstvom tog strasnog oseanja hrabro zasecao oko bolesnog oveka kako bih upravo na tom oveku pretvorio u delu tu misao (ili ideju) koja mi je dola odnekud odozgo i... to je najvanije... koju je mono proverilo to neponovljivo po snazi oseanje. A kad bi se operacija zavrila i ja stavio poslednji av, odvajajui oi od mikroskopa, i bojei se da ne ispadnem smean pred mojim medicinskim sestrama, tajno bih podizao oi k nebu i radujui se to mi je lice pokriveno hirurkom maskom, tiho aputao: 374

Milarepina peina - Hvala ti Boe! Hrapavi glas Rafaela Jusupova prekinuo je mi je misli. - efe, shvatio sam zato se Seliverstov vrti vie od svih. On, da izvine, ima problema sa stolicom. - A kod Vas je, Rafaele Gajazoviu, stolica normalna? odvratio je Seliverstov. - Da, meni je stolica uvek normalna. -1 ja sedim na dobroj stolici - odgovorio je Seliverstov. Izali smo iz manastira. - On je dugo razmiljao rekao je monah, pokazavi na mene. - To je dobro. A potom nam je monah ispriao poznatu legendu o borbi jogija Milarepe i jogija Bonpoa, kada su se oni, poto su se popeli na vrh svetog Kajlaa, tamo borili, razorivi severnu stranu te planine. - Milarepa je pogreio to se borio sa Bonpo jogijem - rekao je on. - Tu greku mu nisu oprostili i nisu ga pustili kroz Vrata u ambalu i u Carstvo Mrtvih, jer su mu izbrisali iz pamenja svetu mantru. I zato je Milarepa poeo da pravi novi ulaz... tamo gde su Veni ivot i Srea... u Carstvo Mrtvih.

Pravo na greku
Oborio sam pogled i pomislio o pravu oveka na greku. Setio sam se jedne devojke koju su roditelji u tolikoj meri pazili, bojei se da ve odraslo dete ne naini neku greku, da se ona na kraju pobunila. Ona je htela da grei. Sanjala je o tome da grei. U detalje mi je ispriala sledee: - Udarala sam se do besvesti! Lomila sue! Bacala sve to mi dopadne ruku! Maka je pobegla u oak! Roditelji izbeili oi! Viem im - ta radite sa mnom, kao da sam vezana vrea! Od greaka me uvate? A vi sami, niste nikad greili? Svoju mudrost ste stekli pomou greaka. A ja hou i hou i hou... da dobijem svoje packe i da se na njima uim ivotu, a ne da ivim po vaim naredbama, kao krpa! Hoete da me pretvorite u kr"375

U PREDELIMA AMBALE pu, da biste pokazali svoju mudrost zaraenu na grekama? Pokaite svoju mudrost ne preda mnom, balavicom, ve pred drugim ljudima koji su se uili na svojim grekama! Ne ide vam to? Bojite se da to radite pred onima koji su proli kolu uenja na grekama? Plaite se! Bojite se da se vaa mudrost" ne pokae kao beznaajna! A preda m n o m naivnom moete! Ne uvate vi mene od greaka, ve svoje samoljublje na meni teite! A ja hou da greim, hou, hou, hou... I uskoro se ta devojka odvojila od porodice i poela da zaista pravi greke... Poela je da se sveti roditeljima zato to joj nisu dali da grei... da grei normalno, sa merom, do mile volje. Nadoknaivala je to uputajui se u... greke, nadoknaivala besno, sa histerijom, oseajui mrano zadovoljstvo od syake svoje greke. Roditelji te devojke su se naravno potresli pa su je se ak, iz besa, odrekli. A onda ih je roditeljska dunost opet vratila k njoj. erka ih je gledala hladnim otuenim pogledom. - Ostarili ste - primetila je, videvi roditelje. A potom se ta devojka, nakon to je ispunila kvotu greaka, fino udala za sasvim pristojnog, mada debeljukastog i pomalo metiljavog mladia, i poela da sa njim otaljava svoj trodimenzionalni ivot u naem svetu, punom protivrenosti i kontrasta, u kome nema samo belog, ve se obavezno pojavljuje i crno, da bismo mi, ljudi, zahvaljujui tom kontrastu, mogli da se radujemo belom svetu. A debeljukasti i blagi mladi za koga se ta devojka udala pokazao se toliko domaim ovekom i izuzetnim lanom porodice, koji nikad nije gunao i nikad nije prebacivao, da mu je ta devojka (sada ve ena) jednom u nastupu iskrenosti od srca rekla: - Sto Vanja ne poe i ne proeta sa ostalim penzionerima? Sto stalno sedi kui? U tom trenutku, kada smo izali iz Milarepinog manastira i kada je svei razreeni vazduh na visini od 5000 metara ispu376

Milarepina peina nio moja plua, setio sam se jo jednog sluaja koji se ticao greaka. Bila jedna devojka. Veoma lepa devojka. Prsata. Sa dugom kosom. Hodala je graciozno i elegantno. Mnogi su uzdisali za njom. Bilo je i takvih koji bi se po seljaki sakrili iza drveta samo da bi je videli kad izlazi iz kue i posmatrali njen graciozni i elegantni hod. Ali, ta devojka je bila stroga i hvalevredna.

I upravo je ta devojka, koja je poela da se nalazi sa jednim ovekom, iznenada osetila da je trudna. Ginekolog ju je obradovao" rekavi joj da e imati dvojke. Ali, ta devojka je uskoro shvatila da ne voli oveka koji je otac njene dece.A ona je u ivotu na prvo mesto stavljala ljubav, dakle i ljubav prema deci u sebi. Tada se ona razila sa tim ovekom sa kojim se zabavljala i uskoro, sama, rodila dvoje prekrasne dece - deaka i devojicu. Sa njima je dola kui, svojim roditeljima. - Pa, ta da radimo - rekli su roditelji sa osmehom uzevi na ruke dva deteta koja su plakala, a verovatno i pikila. Roditelji su shvatali da je njihova erka pogreila i da se sve dogodilo onako kako ne treba. Ali su voleli svoju erku i znali su da i ona iznad svega u ivotu stavlja ljubav, ali... desila se greka. I samo je jednom njena majka, naslonivi se muu na rame, rekla: - Sluaj, Kolja! Jesu li normalni mukarci nestali? Ti koje je... mogue voleti? A kroz nekoliko godina sam neoekivano sreo na ulici tu devojku (sada majku!). "377

- Hou, hou, hou... da pravim greke

U PREDELIMA AMBALE - Kako deca? - upitao sam. - Rastu - ogovorila je ona, zraei materinsku sreu. - A kako je u privatnom ivotu? Da li se srela nekoga... koga bi mogla voleti? - Uh! - pomela se ona. - Srela sam. On mene veoma voli, zaista, muki... -1 ti njega? -Da. - Jeste li zajedno? - Ne. On je oenjen. Ali to nije obaveza... Kau da je prva ena od Boga. I zato... - Pa si ipak reila da sve uradi ne po propisu... ne kako treba. I sve to u ime ljubavi? - A kako da se ivi, kad u dui nema ljubavi! Samo zato da bi sve bilo kako treba? Ako majka nema ljubavi u dui, i njena deca e odrasti nesposobna da vole. A zar je mogue vaspitati takvu decu? - Vidim da se ti uopte ne kaje to si nekad pogreila? ispitivaki sam je pogledao. - Bog mi je poslao tu greku da bi me iskuao... moju ljubav u dui - ogovorila je ona, oborivi pogled. Te rei su mi se urezale u pamenje. Poeo sam da shvatam da je greka pre svega ispit koji dolazi odnekud iz prolosti... iz ovekove karmike linije. A takoe sam shvatio d a j e kriterijum po kome se ovek ocenjuje u periodu iskuavanja grekama pre svega ljubav, koju ovek mora da na dostojan nain sauva u dui. - Zar su mukarci koju su u stanju da zaista vole nestali? - sa negodovanjem sam pomislio, setivi se jo jednom te prekrasne ene. Setio sam se prie Helene Blavacke o tome kako oveanstvo ve poinje da izlazi iz ponora materije" i da e se dalji razvoj odvijati rastom ovekove duhovne komponente. Osetio sam da 378

Milarepina peina mi, mukarci, u tom pogledu evoluciono zaostajemo za enama koje, budui da po prirodi imaju veliki emocionalni potencijal, prednjae na naoj planeti. enama je oigledno esto dosadno sa nama mukarcima, zato to je njihovoj dui prepunoj - Sluaj, Kolja! Jesu li normalni oseanja potrebna duevna mukarci nestali? oduka, a ne pogled na glupu gomilu miia na koju je nadenuta majica sa neprirodno kratkim rukavima koja omoguava da se u punoj meri ispolji svo pleato muko dostojanstvo". Pa zato mnoge ene i ostaju same, verne svojim snovima, ili raaju decu neudate, da bi tu decu vaspitale kao mukarce budunosti - antipode onih koji idu u majicama sa kratkim rukavima", a od devojaka stvaraju princeze budunosti koje e bukvalno jednim pogledom oplemenjivati sve oko sebe, podsvesno ukazujui ljudima da e uskoro nastupiti doba oseanja". I verovatno e ljudi nainiti mnogo, mnogo greaka idui putem napretka oseanja", ali e sve vie i vie shvatati da ne treba iveti u okviri- Bog mije poslao tu greku da bi me ma onoga kako treba", ve iskuao... moju ljubav u dui "379

U PREDELIMA AMBALE u okvirima toga kako kae dua". A greke - ti stalno prisutni ispiti u ljudskoj dui - direktno e i neno podsticati ljude da shvate duboki pojam - Cista Dua - da bijednom, makar i u dalekoj budunosti, ljudi mogli da osete radost od toga da budu Cisti, nakon ega e poeti novo doba - Doba uda, takvih uda kakva se, na primer, nalaze ovde u Gradu Bogova, koji naalost nismo napravili mi... bar ne jo. Ponovo sam pogledao estougaoni kamen koji je isklesao Milarepa. - Verovatno je jogi Milarepa vladao tehnologijama iste Due, u ijoj osnovi lei Mo Misli - pomislio sam. - Zato je on nainio greku, upustivi se u borbu sa Bonpo-jogijem? Zar i takvi ljudi mogu da pogree? Da nije moda... da i Bog ume da pogrei? Zar nije svet nainjen tako da se uvek i svuda svi ue na svojim grekama? Zar nije uvaavanje starijih - zapravo uvaavanje prema oiljcima" koje je ovek dobio kao rezultat prevladavanja svojih greaka? Zar nije uzlet mladog talentovanog naunika samo blesak koji nije proao ispit uenja na grekama, a stvaralatvo sedokosog naunika - stvaralatvo koje se nauilo na grekama? Uvaavanje starosti je uvaavanje oiljaka" koji su nastali kao rezultat prevladavanja greaka

Zastoje Milarepa teio Carstvu Mrtvih?

I naravno, ja nisam znao zato je jogi Milarepa poeo da gradi tu peinu. Moda on nije mogao da ue u Carstvo Mrtvih (gde je, verovatno, arko eleo da dospe) kroz obian ulaz, nainjen na zapadnoj strani Doma Srenog Kamena, zato to su ga Mrtvi kaznili za greku izbrisavi iz njegovog seanja mantre koje 380

Milarepina peina omoguuju da se otvore ta vrata... pa je morao da pravi novi ulaz? A moda je bilo neophodno da se napravi taj novi ulaz u Carstvo Mrtvih, pa su oni sami, ostavivi mu u seanju neophodne mantre, naredili Milarepi da naini novi ulaz, iskuavi ga, da li moe da se dostojanstveno pridrui drutvu Mr- Tamo je strano! Ljudi se boje da tvih? A moda je Milarepa i sa- naprosto ne umru, umesto da se pridrue Mrtvima da tamo - meu velianstvenim i svemoguim Mrtvima, ija hladna tela miruju u tami podzemlja, a njihova osloboena dua ini sve to hoe pomou Moi Misli... Moda. Okrenuo sam se ka monahu koji je stajao pored mene i upitao ga: - Recite mi, da li je iko uao u Milarepinu peinu? Zar tamo ne deluju tantrike sile, koje ovek ne moe da savlada? Uopte nije teko skloniti oltar, probiti tanki kameni zid koji pregrauje ulaz u Milarepinu peinu i ui unutra? - Deluju, i te kako deluju! - uzviknuo je monah. - U Milarepinoj peini deluju veoma jake tantrike sile. Niko ne moe da im se odupre! -A kakve su te sile? Znam da tantrike sile u nekim peinama izazivaju slepilo, onemelost, u nekima deluju kao energetski vampiri" ili oveka ubijaju pomou straha, glavobolje i slabosti... Kako je ovde? - Ne znam... Nisam bio tamo... - zbunio se monah. - A ipak? - Ne znam... Ali tamo je strano, veoma strano! Poinje panika! Ljudi se boje da e naprosto umreti, a ne da e se pridruiti Mrtvima, a njihove kosti... "381

U PREDELIMA AMBALE

- Ima mnogo kostiju u peini? - Kau, mnogo. - A zato su ljudi ulazili u nju? - Hteli su da se pridrue Mrtvima. -1... umrli su? - Da. - Nisu postali Mrtvi? - Ne, ne. Naprosto su umrli. - Zato? - Mrtvi sami odreuju ko je dostojan da postane Mrtvi monah je podigao glavu i pogledao me. - A zar ne elite Vi da se pridruite Mrtvima? Vi tako detaljno.... - Ja? - sada sam se ja zbunio. - Ja? Ja ne mogu... Ja sam ovde... sve dok -1 ja sam ovde... sve dok... - rekao je monah. Pognuo sam glavu. - O kako je znaajan fenomen samadija za svet! - pomislio sam. - O, kako je veliki podzemni svet u kome se, osim ambale koja ivi aktivnim tehnolokim ivotom, nalazi mnogo, veoma mnogo mrtvih, koji vode intenzivan i veoma moan oblik ivota a da pri tome ostaju... nepokretni i hladni! Ti Mrtvi ive 382

Milarepina peina bez brige o svom telu, oni ne moraju da gube vreme na pripremanje hrane, ne moraju da idu u toalet, ne moraju da diu, ne moraju da se odevaju i udeavaju, ne moraju da spavaju i ne moraju da govore. Oni znaju da su im tela koja elegantno i pomalo tuno sede u poloaju Bude potrebna samo Zbog neega, ljudi tee za sluaj globalne kamehanikom" obliku ivota tastrofe, da bi u tom sluaju ponovo uli u tu mainu", nazvanu telom, i ponovo zapoeli telesni ivot, itavu brigu o elucu i mnogim drugim telesnim funkcijama, da bi nastavili boanski eksperiment osvajanja materijalnog aspekta ivota. Verovatno Mrtvima nije do toga da se bave problemima ivota kada mogu da se veno nalaze na Onom Svetu u prekrasnom Svetu Misli, gde je potrebno samo pomisliti... I... odakle je mogue videti svoje mrtvim snom zaspalo" telo sa kojom je ovek spojen srebrnom niti" koja ga opominje da je njegova dunost, oveija dunost, da ne prekida tu vezu sa planetom Zemljom, u kojoj u dubokom podzemlju sedi njegova lina maina" zvana telo i koja e, moda, nekad zatrebati... kada telesni ljudi, ija se tela-maine" kreu, rade i razmnoavaju zaborave da za njih - ljude - nije glavna stvar ta maina sa rukama, nogama i glavom", ve Duh ili ovekMisao koji njom upravlja. Kada to zaborave, telesni ljudi svu svoju duhovnu delatnost poinju da usmeravaju na to da po"383

U PREDELIMA AMBALE stignu nemogue - da uine mainski oblik ivota" glavnim... zajedno sa onim stvarima koje opsluuju telo-mainu" - stanovima, novcem i mnogim drugim; i na taj nain postaju sluge maina" i postepeno svoje postojanje svode na neboanske principe, pribliavajui se time sve vie i vie globalnoj katastrofi, zato to Bog nikad ne moe postati sluga maina". Monah me je posmatrao ispod oka. Sestougaoni monolit je leao preda mnom. A misli, te razigrane misli, veselo su mi se vrtele u glavi, podseajui na svoju mo, kao da govore da je ono glavno u oveku - misao, poto na Onom Svetu ovek i jeste Misao, poto je i roen u Svetu Misli ili Svetu Osloboenog Vremena, kojim direktno upravlja sam Bog - Vladar Energije Osloboenog Vremena. I nehotice sam se setio kuhinjskih razgovora - tipino ruskog obiaja, kada se dva ili tri mukarca ili ene, otvorivi bocu votke i zadimivi toliko da dim moe sekirom da se see, u toj meri zabave nekim srdanim razgovorom, da tako, sedei u kuhinji, misle da ih slua itav svet. A zapravo ih svet i slua. Meni se kae da nijedna misao ne proe samo tako. A ako kod ljudi postoji puno jednoobraznih misli, onda se te misli u nekom trenutku mogu sabrati i poeti da samostalno deluju na svest ljudi, to se u periodima revolucija naziva politikim raspoloenjem masa". Kao to sam ve pisao, naunu potvrdu za to su pronali japanski naunici u tzv. fenomenu stotog majmuna", kad se jedna majmunica na jednom japanskom ostrvu dosetila da opere slatki krompir koji su naunici bacili u pesak. Kada je ta napredna" majmunica nauila tom korisnom postupku ostale svoje srodnike (kako im pesak ne bi krkao pod zubima), a drugi majmuni poeli da tome ue i druge, i kada se itavoj proceduri nauilo 100 majmuna, doao je trenutak kada su svi majmuni na svim japanskim ostrvima (a njih ima mnogo!) odjednom istovremeno nauili da peru krompir koji je pao u pesak. Nainio se nekakav moan informacioni mehanizam sabiranja i irenja misli. 384

Milarepina peina Setio sam se prie jedne moje engleske pacijentkinje, koja mi je ispriala kako je uzrok njene bolesti bio stres koji je izazvalo to to je njen dragi otputovao iz Londona u Njujork gde su mu ponudili bolji posao. Nakon godinu dana, kada su se opet sreli, Engleskinja nije mogla da prepozna svoga voljenog

Ove ljude zaista slua ceo svet

- on je postao bezobzirno pohlepan. Ona se dugo borila protiv njegove pohlepe, koja je, po njenim recima, imala patoloki karakter, ali nita nije mogla da uini - pred njom je stajao isti taj londonski mladi, ali stran, u ijim oima je bila druga strast - novac, pred kojim je bledela ona, ta lepa Engleskinja. On joj je ak jednom rekao da je doao red na nju da plati uinu u kafeu. Ta Engleskinja je bila apsolutno ubeena da je Amerika zarazila" njenog voljenog pohlepom i da je pohlepa zarazna bolest, a da je Amerika infekciona bomba", dok je infekcija - pohlepa - osnova amerikog naina ivota. Nakon to je izgubila svog voljenog, ona je ak nameravala da toj bivoj engleskoj koloniji predloi da svoju prugastu zastavu zameni zastavom sa slikom dolara. Shvatao sam da nije uzalud znaajni ruski naunik Vlail Petrovi Kaznaev predlagao termin informosomi", poto je nauno dokazao da informacija moe da se rasprostire na nama nepoznat nain. I meni se ukazalo da u osnovi tih informosoma" stoje, ako se tako moe rei, kondenzovane misli", koji su u stanju da se bez prepreka ugnezde u druge organizme, prisiljavajui ih da misle ili ine ono to je sadrano u tim kondenzovanim mislima". - Nije sluajno... nije sluajno to je tako neprijatno biti kraj pohlepnog oveka - pomislio sam. - Ti pohlepni idioti su izvor "385

U PREDELIMA AMBALE zaraze pohlepom". A kako je prijatno biti kraj vedrog oveka! On je izvor neega svetlog i dobrog! Svaka ,,informosoma" je drugaija. I... kako mnogo zavisi od misli! Nastavio sam da stojim u mestu, ne odvajajui pogled od estougaone stene koju je isklesao Milarepa. Momci me nisu uznemiravali - oni Mrtvi - to je zemaljski su me razumeli, a i pomalo ovek-Misao me, kako izgleda, alili, to me te misli, stalno prisutne misli, tako uzbuuju... tako da su prirodni informosomi kao kia sipali iz moje svesti. A ja sam u potaji tugovao razmiljajui o tome kako ljudi ne mogu da shvate da srea nikako ne lei u novcu. Ve sam shvatao da Misao ne moe a da ne bude ivo bie, zato to izvorni Onaj Svet - koji je pramajka svih oblika ivota jeste Svet Misli i da e se svako od nas, kad se nae tamo, pretvoriti u oveka-Misao - Slobodnog, Izvornog i Velikog, koga vodi iskljuivo Tvorac koji je dao svemu ivom ono glavno - sposobnost da misli. Dolo mi je da viknem: - Bojte se zlih misli! I kako je dobro to se ponekad sastajete u kuhinji, oslobaajui pomou alkohola i cigara svoje misli, kako biste porazgovarali o tome i tome... Ali, molim vas, govorite o dobru! Ali, nisam viknuo. Nastavio sam da gledam estougaonu stenu. Uskoro su mi se misli ponovo vratile na Mrtve. Shvatio sam zato su oni potrebni. Oni, koji su osloboeni tela, nuni su ovde na Zemlji da bi iveli u svetu zemaljskih misli i upravljali tim svetom. Mrtvi je takoe ovek-Misao, ali zemaljski ovek-Misao. On je neophodan ovde, na Zemlji, jer je ovek-Misao Onog 386

Milarepina peina Sveta - kosmiki ovek-Misao. I na zemlji je dovoljno problema; na primer, kako sauvati svete mantre, kako pratiti tok misli ljudi koji tee da se dokopaju samadi-peina, kako pratiti misaona usmerenja obinih pokretnih" zemaljskih ljudi, odrediti kolika je opasnost od pojave predznaka globalne katastrofe, privesti kazni zabludele ljude i mnogo drugog. Mi naprosto malo znamo o Mrtvima i ne shvatamo kolika je njihova uloga Kad umremo, mi postajemo za ivot na Zemlji! A ta uloga kosmiki Covek-Misao je ogromna! Mrtve, ija tela poivaju duboko u podzemlju Tibeta i Himalaja, mogue je nazvati uvarima naih misli. Ne tee uzalud jogiji da s vremena na vreme lie na Mrtve, odriui se telesnih briga i ulazei u meditaciji u zemaljski Svet

Mrtvi se mogu nazvati uvarima naih misli! "387

U PREDELIMA AMBALE Misli! Nije uzalud jogi Milarepa nastojao da postane pravi Mrtvi! Ne govori se uzalud da jogiji iste misaonu auru Zemlje! Otar bol u elucu prekinuo je tok mojih misli. Shvatio sam da je neko (verovatno neko od Mrtvih!) proitavi tok mojih misli, odluio da me jo vie proisti, isteravi iz mene jo vie negativne energije koja se nakupila u meni. Malo sam se povio, trudei se da ne zastenjem. Ali me je bolna

Jogiji tee da lie na Mrtve

grimasa na licu oigledno odala. - Sta je efe? Opet te boli? - Seliverstov mi je neno stavio ruku na rame. - Da. Ne obraaj panju. Dolina Smrti... Ja bih je nazvao Dolinom Mrtvih... Tamo deluju zakoni Mrtvih i tamo nema mesta za zakone ivih! Samo onaj ko moe da prihvati zakone Mrtvih proi e ispit. Zar nije itav na ivot neprekidni niz greaka! - prostenjao sam. Mutnim pogledom sam preao okolne planine. One kao da su se lelujale u razreenom vazduhu i kao da su govorile da one nisu mrtve. Postoji li u prirodi bilo ta zaista mrtvo? A moda su reju mrtvo" drevni mislioci oznaavali neto nepokretno" znajui da je sve u prirodi ivo? A moda Ono to u materijalnom svetu jeste nepomino u Svetu Misli ivi intenzivnijim ivotom od Onih koji umeju da miu ruke i noge? Moda... Iznenada sam se osetio kao neko slian ivotinji izloenoj pogledima radoznalih ljudi u zoolokom vrtu. Zar nije Mrtvima doputeno da zaviruju u tajne misli svakog oveka? Zar nije tako? 388

Milarepina peina I zaboravivi na trenutak bol, zamislio sam se o tom pitanju i shvatio da je upravo tako. tavie, Mrtvima je doputeno da utiu na nae misli i... da nas kanjavaju ili proiuju. Dakle, mi smo izloeni, kao u zoolokom vrtu! Oprostite, ali treba misliti istije, pa onda neemo imati ta da krijemo! Pomislio sam da je verovatno svaki ovek u ovoj ili onoj meri u stanju da ita misli. Iskreno govorei, treba da budemo svesni da mi esto ne verujemo recima, nego oima koje gledamo. To se veoma esto deava. Probajte da razgovarate sa ovekom koji vas ne gleda u oi - smesta ete oseati nelagodu - nema dovoljno informacija! Na Duh (ili ovek-Misao) je sakriven, ali se on ipak ispoljava i to se izraava na taj nain to mi ipak, makar i sasvim malo, itamo misli jedni drugima. Ali, nama je ostavljeno samo to makar malo"; nekakav moni um, koji je formirao program trodimenzionalnog zemaljskog ivota, reio je da podari ljudima skrovitost misli", mada je na Duh sposoban i za to... I tako mi ivimo skriveni jedni od drugih, zato to hoemo da se pokaemo kao dobri i velikoduni, mada u stvarnosti nismo... Jo nije dolo doba iskrenosti, zato to je sreu i iskrenost mogue postii samo preko trnja. A Mrtvi mogu da sebi dopuste tu sreu da budu iskreni, zato to svi oni imaju Ciste Due i predstavljaju poseban zeNama je takoe doputeno da maljski oblik ivota ovekajednom drugom itamo misli, ali Misli, sa telima sauvanim za samo pomalo... "389

U PREDELIMA AMBALE svaki sluaj; oni verovatno, itajui im misli, ogovaraju obine zemaljske ljude to se tako glupo udaljavaju od glavnog ideala - Iskrenosti - i stalno u sebe upijaju misli Tuega Boga, koji tera pojedinca da veruje da je Bog - on sam, a da je ideal - Bogati ovek. I Mrtvi bi, oigledno, hteli da sauvaju telo bogatog i pohlepnog oveka, da s njim porazgovaraju ,,u duhu" i da ga pogledaju - prozranog i leteeg - bez njegove pokretne telesne maine" ijem se opsluivanju on tako glupo posvetio. Verovatno je da e tog biveg bogatog oveka obuzeti uas kad shvati da vie - nema eludac. Namrtio sam se od bola. Skinuvi ruksak, uzeo sam iz njega tablete za eludac. Uzevi ih u suva usta, osetio sam da ne mogu da ih progutam. Videvi to, Ravil je iz svog ranca izvadio bocu sa vodom i dao mi je. Najzad sam osetio da su tablete stigle do mog eluca. - Sergeju Anatoleviu! Da li je tebe nekad boleo eludac? - upitao je Seliverstova Rafael Jusupov. - Pa... jeste ako sam se prejedeo... A zato? -Nita. - Na ta ciljate, Rafaele Gajazoviu! - namrtio se Seliverstov. - Ma ni na ta. Samo sam pitao. - Uzgred, ja nikad nisam bio rob eluca, iako imam dobar apetit. Mogu da pojedem bilo ta. I ekser bih svario. - Ekser, kae? - Da ekser. A to? - Pa nita... - A Vi bi, Rafaele Gajazoviu, trebalo da se zamislite o problemima svoga eluca. Imam oseaj da on uopte nita ne vari, sve alje u creva, na izlaz. I od ega ste tako mravi? Ne govorim o ekserima... - Eksere svakako nisam probao - sad se namrtio Rafael Jusupov. - Naravno, ekseri se ne jedu - odsekao je Seliverstov. 390

Milarepina peina - Menije, razume li, Sergeju Anatoleviu, koeficijent korisnog dejstva pri varenju hrane nii. Zato... - Sve ide u cev? - Kakvu cev? - Zadnju! - Kao da tebi iz nje nita ne izlazi! - Izlazi - zbunio se Seliverstov - ali manje. - Ja to ne bih rekao - znaajno ree Jusupov. - A odakle Vi to znate? - Postoje injenice... -Kakve? - Potronja toalet-papira! Ti si mi sam rekao da je pratim. - A moda se ja samo detaljnije i vie puta briem nego Vi, Rafaele Gajazoviu. Kako je glupo kloniti - I ja sam veoma ist i se glavnog ideala uredan. - Iskrenosti - A zar Vi ne gledate ta je izalo? - izbulji se Seliverstov. - Nikad. To me ne zanima. A Vas to, Sergeju Anatoleviu, oseam, veoma interesuje! - Svakog to interesuje. - Mene ne interesuje. - A zato? - Zato to je razgledati to prostaki. - Mani lepe fraze! Hoete da kaete da nikad niste gledali svoje... "391

U PREDELIMA AMBALE - Nikada. - Ne verujem. - Zato? - Zato to, ako biste Vi Rafaele Gajazoviu, pogledali svoje to", videli biste u njemu nesvarenu hranu - na primer argarepu. - Uzgred, volim argarepe. -1... koristite je u ishrani samo da biste ukrasili to"? - ta si se toga uhvatio? - Probavni trakt nije cevovod - podie kaiprst Seliverstov. - U njemu se svaruje hrana... - Vari - popravi ga Rafael Jusupov. Sluajui ovu uobiajenu raspravu meu drugovima, shvatio sam da nijedan od njih nije rob eluca; da jesu, ne bi ih sudbina dovela na daleki Tibet i ne bi ih muila tolikim liavanjima. tavie, ovde na Tibetu nam se ba i nije jelo, vie nam je bilo do uzbudljivih duhovnih stvari. Pa i Seliverstov se po mravosti brzo pribliavao Rafaelu Jusupovu. Bol u elucu mi se malo smanjio. Podigao sam glavu, pogledao monaha i upitao ga: - Recite mi, monae, da li Vi verujete da je ovu plou i estougaoni m o n u m e n t ovek mogao da isklee rukama"? - Naravno da verujem. Ljudi mogu da kleu ne samo pojedinane stene, nego i itave planine... na primer, one - monah pokaza rukom.

Isklesane planine"
Pogledah u pravcu u kome je pokazivao i videh da su planine na suprotnoj strani zaista bile kao isklesane: du njih su prolazile nekakve horizontalne brazde, nalik na stepenike. - Ovde ne moemo iskljuiti da je struktura ovih planina slojevita, i da je erozija vetra formirala te grebene nalik na stepenike - zauo se glas Rafaela Jusupova. 392

Milarepina peina

Staje ovo? Slojevite planine ili stepenice koje su nainili ljudi...? - ta je rekao? - upita monah. Tatu je preveo, koliko je umeo, Jusupovljeve rei. - Ne, ne! - uskliknu monah. - Nije vetar nainio te stepenike! Njih su nainili ljudi! - Kako su to radili? - Rukama i glavom - zbunio se monah - tako se kae u legendi. - Legende su uvek ozbiljne - nije mogao da se uzdri od komentara Seliverstov, koji je pogledao Jusupova. - A emu slue te stepenice? - upita cepidlaka Jusupov. - Ne znam. O time nita ne pie - obori pogled monah. Uhvatio sam sebe u misli da ni ja ne razumem emu slue te stepenice, pa ak ne mogu ni da pretpostavim. Nisam znao da su stepenici u stanju da tako rei gase" suptilnu energiju prilikom prelaska u na trodimenzionalni svet iz nekog drugog, na primer, etvorodimenzionalnog, koji je vie napunjen energijom. Da bismo doli do makar kakvog pojma o tome, morali smo da obavimo i ekspediciju u Egipat. I tek tamo, u vrelom Egiptu, poeli smo da tumaimo stepenaste piramide kao piramide koje slue kao ulazi u na svet, a klasine glatke piramide - kao piramide za izlazak iz naeg sveta. "393

U PREDELIMA AMBALE A tada, na Tibetu, ja sam umno bio na znatno niem nivou i sve vie sam se priklanjao pretpostavci Rafaela Jusupova o tome da su slojevite planine nastale erozijom vetra. Ali, negde u dubini due krila se misao d a j e velika ambala, koja je u stanju da ivi istovremeno u nekoliko svetova, ovde nainila neto od ega zavisi naa budunost i da kada se meu nama pojave novi ljudi" koji lie na nas, ali su drugaiji... novi... Pruio sam ruku monahu. A Seliverstov, opratajui se, toliko je drugo drmusao njegovu ruku da mi je izgledalo da je uplaio monaha. Vrludajui izmeu kamenja, poli smo napred po marruti. Koraajui, mrtio sam se od bola. Sputalo se vee. Uskoro smo stali i poeli da diemo atore. Bol u elucu mi je sasvim dodijao. Legao sam na zemlju i grei se, poeo da stenjem. - Joj! Joj - razlegalo se u tiini te hladne tibetske veeri. Mrtvi me nisu tedeli.

Mrtvi me nisu tedeli

394

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dodu - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 18 Sve piramide, piramide i piramide

Uvee, naravno, nisam nita jeo; to se kae, nije mi prijalo. Momci su me, kao bolesnog, stavili u odvojen veliki ator, a sami su se nagurali u malom dopunskom atoru. Oigledno su se bojali da me ne uznemire svojim hrkanjem. A meni je nedostajalo prijateljsko rame na koji bih mogao da se oslonim, borei se sa uasnim bolom. Leao sam sam u atoru... kao u grobu. Zvonka nona tiina me je deprimirala. ekao sam jutro. Bol u predelu eluca potpuno me je izmuila. - Hrk! - slatko se razlegalo u tiini noi iz susednog atora. - Osetio sam da e zaspati pre mene - zauo sam nezadovoljni glas Rafaela Jusupova. - Da... - odgovorio je smoreni Ravilov glas. - Sta trabunjate? Ne date efu da spava! Treba imati savesti - ator je odmah kraj nas! - zauo sam glas Seliverstova koji se probudio. - Kako hoe, Sergeju Anatoleviu! 395

U PREDELIMA AMBALE Opet je nastala tiina. Zvonka tiina. Crni svod atora me je pritiskao, podseajui na svod peine gde se nalaze... Mrtvi. - Hrk! - opet se razlegao zvuk iz susednog atora, zvuk koji je potvrivao ivot. - Eh - zauo sam uzdah Rafaela Jusupova. - Hrk! - razleglo se u odgovor. - Pada u san... - uzdahnuo je Jusupov. - Hrk! Hrk! Hrk! H...h... hr...hr... hrrrr! - ulo se iz susednog atora. - Besana no nam je zagarantovana - zauo se tragiki glas Jusupova. - Ravile, muni ga laktom! - Evo. - Uop - ulo se neto. - Uspelo je - zadovoljno izjavi glas Jusupova. - Bre emo zaspati! Opet je nastala zvonka tiina. Bol me nije prolazila. - Hrk! - opet je prekinulo tiinu. - Nismo uspeli... - zaulo se u odgovor. - Hrk! Hrk! - uo sam opet. - H...h... hr...hr...hrrrr.... hrrr... hrrrr! - Opet se zahuktava! Kakav komar! -Da... - Hrrr...hrr...hrrr.... - Uas! - Hrr... hrr.... hrr... - Bolje je pored traktora! - Hrr.... hrrr... hr... Potom sam zauo tupe zvuke: oigledno je Ravil muvao Seliverstova laktom. - Uop! - ponovo se odseno zaulo u tiini. - Na kratko... - bez nade izgovori glas Jusupova. - Hrk! - kao da je potvrdio glas Seliverstova. - Eh! 396

Sve piramide, piramide i piramide - Hrk! Hrk! H...h...h...hr....hrrr....hr....hrrrrr - Muvaj ga ee! - Pa to i radim! - Uop! - Jo ga muvaj! Jae!!! - Sto se vrtite, ne date mi da spavam - zauo se sanjivi glas Seliverstova. - Hre! - Ja? - Okreni se na drugu stranu! -Koju? - Na stomak! Dva-tri minuta se ulo nekakvo mekoljenje. - Stisnuli ste me uz bok atora - zadihano ree Ravil. - I mene - dodao je Jusupov. - A ja, ta, da spavam sedei? - uo se nezadovoljni glas Seliverstova. - Sluaj, Sergeju Anatoleviu, bolje posedi malo u atoru i priekaj da ja i Ravil zaspimo. A potom hri koliko hoe. - A vi neete hrkati? - Naravno da neemo! Po karakteru utanja sam shvatio da je Seliverstov zaista seo i poeo da eka kada e Ravil i Rafael Jusupov zaspati. - Fiju - zaulo bi se povremeno u tiini. Osetilo se da Sergej Anatolevi pui kroz prozori atora. - U-hu-hu-hu - zauo se novi zvuk. - Spavaju, oloi - prokomentarisao je naglas Seliverstov, nervozno fijuknuvi. - U-hu-hu-hu. - Tek je jedan poeo. - U-hu-hu-hu - u...u....ur...urrrr...urrr....urrrr... - Treba trenirati grlo - pouno izgovori glas Seliverstova. - Urrrr.. .urrr... .urrrr... 397

U PREDELIMA AMBALE - Kakvo hrapavo grlo! Nakon toga je zapoelo mekoljenje. Osealo se da se Seliverstov sprema da spava, razmiui Ravila i Rafaela Jusupova. Ovaj poslednji je na neko vreme zautao, a potom se opet zaulo. - Urrrr...urrr....urrrr... Usred tih jednolikih zvukova je jasno, kao strela, zazvualo: -Hrk! - Urrrr...urrr....urrrr... A potom su zvui hrk" uestali, potom preli na zvuk h", potom na zvuk ,,hr" i... u tibetskoj nonoj tiini zapevao" je grandiozni ruski duet: - Hrrr... urrr...hrrr.... urrr.... - Jadni Ravil! - pomislio sam. Iskreno reeno, hrkanje mojih prijatelja pomoglo mi je da prebrodim tu uasnu no sa bolom koji mi je ve dodijao preko glave. U prekidima izmeu napada bola ak bih se ponekad i nasmejao. Ja inae odlino spavam i mogu da zaspim ak i kad kraj mene lei izvor najgore mogue varijante hrkanja, kada se monotoni srceparajui zvui prekinu i kada se, prepadnut, pita: Da ovaj nije umro?" Cesto se ta pauza zastraujue produi, pa i sam slualac osea da prestaje da die. Neoekivano, kad napetost dostigne vrhunac, zauje se ve dugo ekani Hrk!!!" nakon ega zvui dobiju takvu snagu da izgleda da hrka pokuava da ispusti itavu zalihu svojih zvukova dok mu koren jezika opet ne zapadne u grlo. A jednostavni i prijatni zvui ,,hrr... hrrr" i urr... urrr" me ak umiruju i izgledaju mi kao prijatna nona melodija pred spavanje. Planinari mene, inae, smatraju nekim ko malo hre. Ujutru me je eludac i dalje boleo, ali vie ne tako jako. - Kako si spavao, efe? - upita Seliverstov. - Nisam ni spavao. - I mi smo neto loe spavali. Ve sam bio umoran od bola. Ilo mi se... kui. Ali, kua je bila daleko. 398

Sve piramide, piramide i piramide Spakovali smo logor. Dorukovali smo kineske rezance. Neispavani Sergej Anatolevi je dvaput ispustio ranac tovarei svog roenog" jaka. Rafael Jusupov ga je mrano posmatrao, silei se da ne prokomentarie. - Pa idemo li, a? - tiho sam rekao

I opet piramide...
Usput smo poeli da nailazimo na sve nove i nove piramide. Bilo ih je mnogo. Savladavajui bol, zaustavljao bih se, fotografisao i crtao. Shvatao sam da ne mogu da svu panju usredsredim na crtanje, ali sam marljivo crtao, nastojei da ne pridajem znaaja neprestanom bolu koji mi je dodijao. Ponekad bih precrtao lo crte i poinjao da uporno ponovo crtam, da bih nervozno primetio da novi nije nita bolji. Ovde, u okolini Mrtvih, nisam mogao da prevaziem samog sebe. Ali hteo sam... veoma.

Konstrukcija nalik piramidu, hr. 48 - crte 399

U PREDELIMA AMBALE Jedna od piramidalnih konstrukcija koju sam nacrtao (br. 48) imala je mnogo stepenika, visinu oko 400 metara, i bez obzira na to to joj oblik nije izgledao sasvim kao da je vetakog porekla, veoma je liila na arhitektonsko i veoma staro zdanje, koje se jasno isticalo na pozadini ovetalih tibetskih planina. Po sredini je ila ogromna brazda. Druga konstrukcija nalik piramidi (br. 59) na koju smo naili usput bila je ogromna i izuzetno sloena. Dok smo ili po dolini, iza padine obinog tronog tibetskog brega ukazalo se neto ogromno i stepenasto, visoko minumum 700-800 metara. To neto" se jasno videlo na pozadini okolnih planina. - Oho! - uzviknuo je Ravil. - Kakva piramida! - Bogami jeste - ree Rafael Jusupov. - efe, ako bismo poli uz padinu, a potom... se popeli i na samu piramidu? Ovde je sasvim mogue popeti se! - romantino predloi Ravil. - Ne sme se - mrano sam odgovorio. - Zato? - Ogledala.

Fotografija kamene kocke koja izlazi iz stepenika piramidalne konstrukcije br. 59 400

Sve piramide, piramide i piramide

Opti izgled divovske piramidalne konstrukcije hr. 59 (fotografija u originalu) - Mmm... da. - Rekao bih da su ovde u Gradu Bogova sve piramidalne konstrukcije zatiene Ogledalima Vremena. Mi jo nemamo kartu Grada Bogova, ali emo je nainiti - sigurno emo je nainiti. Nisam dabe merio sve azimute i trudio se da tano lociram svaku piramidu. A ako se popnemo na tu piramidalnu konstrukciju, nije iskljueno da emo dospeti u zonu saetog vremena i ... smesta se pretvoriti u starce - dodao sam. - Ne sme se, brao! - Ne sme - sloio se Seliverstov. Priavi blie tom stepenastom objektu, uskoro smo razaznali jasno vidljivu kocku, dimenzija nekih 50x50 metara, koja je izlazila iz jedne stepenice te konstrukcije. Meni kao da je nadola snaga, pa sam, zaboravivi na bol, poeo da se veto pentram po bregovima zajedno s Ravilom. Uskoro je pred nama pukao pogled na divovsko kameno zdanje. Dve stepenaste piramidalne konstrukcije bile su spojene ogromnim kamenim lukom, ne kraim od 2 kilometra. Bilo je jasno vidljivo da je itava ta kamena konstrukcija nainjena od drugaijeg kamena nego okolni tibetski bregovi: taj kamen, mestimino prekriven snegom, bletao je kao ogledalo. Sticao se utisak daje na mestu te graevine nekad bio obini planinski vrh koji su drevni graditelji srubili i od debelih slojeva stena nainili tu neobinu konstrukciju. 401

U PREDELIMA AMBALE Luk dug dva kilometra koji pripada kompleksu piramida zavrava se piramidalnim uzvienjem br. 61 (originalna fotografija)

- Ovde je verovatno za klesanje planina bio upotrebljen kameni laser - rekoh sam sebi. Detaljno sam nacrtao itavu tu konstrukciju, stalno se pitajui emu slui. - Ravile! Sta ti misli, zato je nainjena ova maina? - Ne znam, efe - odgovorio je on. - Ni ja ne znam... - tiho sam priznao.

ta je ovo - kalupi?
Seo sam na kamen i zamislio se. U glavi mi se kovitlala zbrka misli. Silno sam eleo da to saznam... ali nisam znao. Napregao sam se oekujui da e iz misaone zbrke iskoiti spasilaka" misao koja e me povesti i razmrsiti kllupko misli. Ali, iskra" se nije pojavila. Tmurno sam pognuo glavu. - Eh! - smoreno rekoh. Ustao sam sa kamena, sloio sveske za crtanje u ranac i poslednji put pogledao tu divovsku kamenu graevinu. - Kalup! - zamalo to nisam povikao, neoekivano i za samog sebe. - To je kalup! Tano - to je kalup! Divovski kalup! Ali... ega? ega? ega?!! Staje nainjeno po ovom kalupu? Ko je to nainio? Osetio sam poniavajuu nemo svoga uma. Izgledao sam majuno na pozadini tog divovskog kalupa. Bio sam tako mali! Kao mrav. Pognute glave sam poao dalje po marruti. Re kalup" je blistavo zasijala i iezla u podsvesti. 402

Sve piramide, piramide i piramide Ubrzo smo doli do jo jednog piramidalno-ogledalskog kompleksa duine oko 7km. Crtao sam i crtao, skicirajui svaki element tog kompleksa da bih ih potom spojio u celinu. Sagledati itav taj kompleks iz jedne take nije bilo mogue. A i svaki element se morao nacrtati iz nekoliko raznih uglova, kako bi se stvorila celovita slika tog kompleksa. Naravno da sam i fotografisao iz nekoliko uglova, ali sam na kraju mog fotografskog truda" shvatio da e fotografije prikazati malo toga. Visina svakog elementa tog kompleksa bila je oko 400-500 metara. Sticao se utisak da je ceo kompleks bio isklesan" iz nekadanjeg planinskog grebena, moda pomou... kamenog lasera, koji deluje pomou ljudske Moi Misli. Dok sam sedei na kamenu i borei se sa dosadnim bolom u elucu zavravao panoramski crte piramidalno-ogledalskog kompleksa, vie se nisam bavio besmislenim pitanjem o svrsi te divovske graevine. Jednostavno mi se reklo daje to kalup", po kome je nainjeno neto grandiozno. Ali ta? Nisam znao. U tom trenutku nisam mogao ni da zamislim da e nas logika dovesti do zakljuka da su se po tim kalupima" pravila... ljudska tela, a ne prosto ruke ili noge. A i o tome u, dragi itaoci, govoriti

Crte divovskog piramidalnog kompleksa (br. 59, 60 i 61). Da lije to kalup? 403

U PREDELIMA AMBALE

Crte divovskog piramidalno-ogledalskog kompleksa dugog oko 7km

(br.

62-69)

u mojoj sledeoj knjizi. Verujte mi, to e biti komplikovano, ali veoma zanimljivo. A pored toga ete se, dragi itaoe, sigurno zauditi injenici da su drevni Sumeri znali tajnu Grada Bogova. I... moete da zamislite stepen mog uenja kada me je nit misli, koja se vrtela oko analize holografskog i vodenog oblika ivota na Zemlji, dovela do spoznaje sutine dosad nerastumaenih sumerskih tekstova. Naredna piramidalna konstrukcija (br. 70) bila je veoma originalna po zamisli i nije podseala ni na jednu koju smo dotad sreli. Bila je visoka oko 500 metara. Na njenoj jugozapadnoj strani nadneli su se izboeni kameni steci, ili polurazruene figure, koje je neko nekad nainio. U poetku sam malo sumnjao u vetako poreklo tih piramidalnih konstrukcija, ali sam se, preavi pogledom okolne tibetske planine jasno prirodnog porekla, uverio da nikakva planina, ak ni najneobinija, ne moe toliko jasno da se razlikuje od tronih kosih padina. Osim toga, nalazili smo se u Gradu Bogova, koji se sastoji od piramida i monumenata... 404

Sve piramide, piramide i piramide Iznenada su mi panju privukla dva konusa (br. 77 i 78). Jedan - sa iljatim vrhom, a drugi sa cilindrinim ispustom na vrhu. Svaki je bio visok oko 200-300 metara. Bili su dopola pokriveni snegom. Na brzu ruku sam ih nacrtao. - Sta je to? - ve po navici upitah sam sebe. - Isto kalup? Ali ega? Uskoro smo ugledali jo jedan kompleks, koji se sastoji od tri ogromne piramidalne konstrukcije (visoke 600-700 metara), br. 82, 83. Bilo je vidljivo da je svaka od tih graevina veoma ruinirana, ali su stepenasti karakter i mnotvo drugih osobina koje su imale govorili da to nisu obine planine, ve graevine koje su nainili drevni narodi sa nekim ciljem. Izdaleka se nadnosila jo jedna piramidalna konstrukcija (br. 75). Shvatao sam da se iza brda vidi samo njen vrh, ali nismo mogli da priemo blie kako bismo razgledali njenu osnovu, jer smo se bojali... ogledala. Vidljivi deo te konstrukcije, visine oko 200 metara, veoma je podseao na tipinu stepenastu piramidu. Mada je i ona bila prilino ruinirana, moglo se primetiti da ima itav niz odlika koje je razlikuju od piramidalnih konstrukcija koje smo dotad videli.

Crte i original piramidalne konstrukcije (br. 70) 405

U PREDELIMA AMBALE I opet se iza tibetskih bregova pojavilo piramidalno zdanje (br. 86). Bilo je visoko oko 500 metara, a dugako - oko 1000 metara. Ta stepenasta graevina imala je jednu izrazitu posebnost. Ona je itava bila udubljena u obliku luka, a na vrhu je imala izboine, od kojih je jedan podseala na oveka koji se klanja, druga na - roi, a trea na kosu plou. Hteo sam da se popnem na breg, kako bih detaljnije razgledao ovu graevinu, ali mi bol u elucu koji se neprekidno vraao to nije doputao. - Kalupi, kalupi i kalupi! - tiho sam rekao. - Ogromni i neobini kalupi! Ali... ega? Okrenuo sam se i pogled mi se susreo sa Ravilovim. - Sta je, efe? - upitao me je on. - Pa to su... kalupi. - Kakvi kalupi? - Eto takvi... Jo jednom sam paljivo pogledao Ravila i zbog neega obratio panju na njegove smee oi, tanije na duice kestenjaste boje.

Crte i fotografija kupastih konstrukcija (br. 77, 78) 406

Sve piramide, piramide i piramide

Crte piramidalnih konstrukcija (br. 81-83) - Duica, duica... - opet sam tiho progovorio. -ta? - Pa eto... duica... - Kakve veze ima duica? - Ne znam ni sam. Kao da sam se sav skupio, oseajui potpuni besmisao te pomisli o duici oka, pa sam se setio jo i gomile drugih besmislica koje su me pratile u ivotu. - Eh! - mogao sam jedino da kaem za sebe. O, koliko mnogo nisam znao u tom trenutku! Trebalo je da prou godine da bi ta misao o duici, koja mi se tako apsurdno javila, ponovo Crte piramidalne konstrukcija (br. 85) 407

U PREDELIMA AMBALE isplivala u novom obliju. Trebalo je da se pojave Anatolij Popov i Robert Gordeev iz Naberenih elnov, da bi se tokom diskusije sa njima o anelolikim oblicima ivota na Zemlji ta misao o duici poela da konkretizuje, prepliui se sa iridodijagnostikom, koja mi je kao oftalmologu bila dobro poznata - da bi me dovela do savreno neoekivanog zakljuka: da je u poetku Bog nainio oveka u obliku duice i tek potom razvio iz nje oveije telo; i da holografsko telo anela veoma lii, ma kako to udno zvualo,

Crte i fotografija piramidalne konstrukcije br. 86 (nakon kompjuterske obrade konturama i u originalu) 408

Sve piramide, piramide i piramide dragi itaoe... na duicu oka. Nemojte da mi sudite previe strogo, dragi itaoci, zbog ovog sasvim neoekivanog zakljuka - o tome u detaljno pisati u etvrtom tomu ove knjige i vi ete shvatiti da nieg neoekivanog ni senzacionalnog tu nema, ve e vam se, naprotiv, sve pokazati kao logino, pojmljivo, ak i razumljivo samo po sebi. A tada, u tibetskom Gradu Bogova, stajao sam lagano pognut od bola u elucu, dok me je probijao planinski hladni vetar i za sebe ponavljao: - Zato mi je u glavu dola ta misao? Zato, zato?

Glupost
Dalje sam nastavio da razmiljam o glupostima koje tako esto inimo u ivotu, svaki put prigovarajui samom sebi: Kakva sam ja budala! Zato sam tako uradio?" Ali, kako je meni izgledalo, moj um uopte nije odbacivao tu besmislenu misao o duici; moj um ak kao da je mazio tu glupost, pa je ak i gajio. ak mi je postalo prijatno to sam dopustio tako glupu misao, a nisam je odagnao oholim odmahivanjem glavom. - Gluposti! Gluposti! - ak sam coknuo usnama koraajui napred. Setio sam se kako sam u ivotu inio mnogo gluposti, veoma mnogo... i svaki put kad bih uinio neto glupo bih sasvim pocrveneo, kao stidljiva devojica, zato to ja uopte mogu da inim neto tako. Setio sam se da bi svaki put kad bih pocrveneo zbog gluposti, u mojoj viziji iznikao gordi ,,men" (mukarac) sa nedokuivim izrazom lica, koji nikada ne bi dopustio glupost, sa izrazom lica koji bih ja tako voleo da imitiram. Ali, imitiranje mi nije uspelo - gluposti bi me pretekle. - Ma ta je ovo! - govorio sam doputajui sebi neku glupost i crvenei pri tom. 409

U PREDELIMA AMBALE - Oj, oj, oj. Vidi, pocrveneo je kao rak - zabrinuto" bi primetio neko od prisutnih, terajui me da jo vie pocrvenim, kada bi lice ve poelo da mi gori. Postepeno sam poeo da se odnosim prema glupostima, koje sam sebi doputao u ivotu, kao prema prirodnim nevoljama u ljudskom ponaanju, pa sam ak poeo i da manje crvenim pri tome, zamenivi proces crvenjenja puenjem na nervnoj bazi ili aicom votke. A na ljude koji ine gluposti poeo sam da gledam sa oseajem dubokog razumevanja, nastojei da ih ohrabrujue potapem po leima ili kaem neto kao: Deava se! Za minut e te budale sve zaboraviti". Ali, u meni je ostalo udno oseanje uvaavanja prema ljudima koji mogu da pocrvene kao rak. - Kakav junak, pocrveneo je - mislio bih tada. Poeo sam da analiziram svoju simpatiju prema crvenjenju" i tokom te analize sam primetio da su ljudi koji umeju da crvene obino bolji, istiji i drueljubiviji nego manekeni" koje nita ne moe da uzdrma i koji umeju, da tako kaemo, da dre fasadu". A onda, nakon mnogo-mnogo godina sam shvatio da je glupost Bogomdani protivotrov protiv glavnog greha - da ovek smatra sebe Bogom - poto glupost zaustavlja oveka, tanije, ini da sam sebe zaustavi, ne dajui mu da se suvie uzoholi zbog lepo izabrane kravate ili zbog nekoliko minuta panje dobijene od neke ene nalik na lutku. Srean je onaj ko O, kako esto pravimo gluposti! ini gluposti, poto je u njegov 410

Sve piramide, piramide i piramide mentalitet ugraen" mentalitet borbe sa Samim Sobom Velikim". Nije svakom Bog dao srenu sposobnost da ini gluposti i pri tom crveni! Nije svakom dato takvo pravo da pocrveni za samog sebe i da oseajui pri tom oseanje stida veba svoju savest. Pratilju gluposti moemo nazvati Trenerom Savesti, koji nas prati u ivotu. A ovek sa uvebanom Saveu moe ak i da poe u Dolinu Smrti, gde ga eka Veliki Sud Savesti Kralja Smrti Jame.

- Molim vas, pravite gluposti i crvenite zbog njih! Izuzetno je vano vebati svoju savest - umalo to nisam povikao naglas. Shvatao sam da svakako Bog svim ljudima daje tu sposobnost - da prave gluposti i da reaguju na njih, uvajui se da ne poine greh samovelianja. Ali, iz svoje tuposti ljudi se bore protiv te glupe navike da se prave gluposti", pa veoma esto u tome i uspevaju, pretvarajui se u dobro nam poznate manekene", kojima je zagarantovano da e na Onom Svetu dobiti packe od sudbine", ili jo gore, da e uz krgut zuba i stenjanje dobijati packe na ovom svetu - samo zato to su se odvikli od toga da crvene. A i ene - koje su neto saoseajnija stvorenja sa materinskim elementom u dui - zbog neega ne vole manekene" koji svojim nacifranim izgledom uspevaju da zagade svako pie koje reklamiraju, ve vole obine mladie, ija snaga nije u naminkanom imidu" ve u iskrenom pogledu, mladie koji ponekad umeju da kau Izvini", pocrvenevipri tom. A devojke koje padaju" na manekene, i same su manekenke, koje im i prilie... na njih ne vredi traiti oseanja. I ponekad se i njima pokae kako neki obini mladi moe biti moniji od nekih tamo manekena" koji su se udaljili od Boga. A 411

Sreanje ovek koji sebi doputa gluposti, jer on ima mehanizam da se bori sa Samim Sobom Velikim"

U PREDELIMA AMBALE ti manekeni", koji su glupo pobedili" sve svoje gluposti, pred Bogom su obini idioti. A ako se govori o ljubavi, a ne o potenciji, ene vole pomalo smotane mukarce, jer u njima prepoznaju decu koju treba hraniti, pojiti i prati, i... kao to Bog zapoveda, voleti... ponavljam jo jednom - voleti, jer je tako Bog zapovedio. - efe, idemo! Zato stojimo? - zauo sam Ravilov glas. - Idemo, idemo... - odgovorio sam. - O emu si mislio, efe? - Dola mi je glupa misao da je aneloliki ovek... da je on... duica oka... u obliku biopolja ili u holografskom obliku - rekao sam, osetivi da sam pocrveneo.

Opet piramide
I potom su opet poele da iskrsavaju piramide, drevne piramide, koje je neko nekad, radi neega, nainio. Dve piramide (br. 87 i 88) veoma dobro su se videle. Jedna od njih - via - visoka oko 300m, imala je otri piramidalni vrh i dva iroka stepenika. Druga piramida je bila triput nia od prve i imala je jasno izraene stepenike i zarubljen vrh. Shvatio sam da iza brega vire samo delovi tih piramidalnih konstrukcija, ali nisam imao snage da se penjem na breg da bih ih razgledao. Mrtei se od bola, nacrtao sam piramide. Ravil i ja smo sve snimili. Iako je kamen na kome sam sedeo bio hladan, bio mi je ugodan i prijatan. Nije mi se ustajalo ni ilo dalje. - I mrtvi sede na kamenju - javila mi se misao. - Kako je udan oseaj - biti Mrtav! Nama ivima je nepojmljiv. I samo oni ljudi koji umeju da meditiraju i u mislima ulaze u prostranstvo Sveta Misli, koji mi nazivamo Onim Svetom, i koji se tamo pretvaraju u Coveka-Misao, mogu da znaju da je to kad neko postane ovek-Misao istinska srea - via i vea srea, koju daje Bog. O, kako je velika ta srea - da se bude ovek-Misao! Kako su sreni jogiji koji se, budui da umeju da se oslobode gravitacione i slinih teina svoga tela, penju uvis zaboravivi 412

Piramidalne konstrukcije br. 87 i 88. Fotografija u originalu i nakon kompjuterskog dodavanja kontura privremeno na svoje telo i oseajui da su nerazdvojni deo prostranog i divnog Sveta Misli! Koliko su samo sreni Mrtvi koji svo vreme ive na Onom Svetu, u Svetu Misli, i osmehuju se odatle na svoja nepokretna tela koja nemo svedoe o tome da je glavno polje delatnosti Mrtvih - Svet Misli koji je dodeljen planeti Zemlji, gde ivimo i mislimo mi, obini ljudi, koji se ak i ne brinemo o istoti svojih pomisli. I najverovatnije - isto je 413

U PREDELIMA AMBALE tako srea, neobina srea, sedeti na kamenom podu peine i biti tamo gde emo jednom biti svi mi. Uskoro smo videli jo jednu grupu piramidalnih konstrukcija (br. 96,97). Dve ogromne piramide visine po 500-600 metara su se nazirale u daljini. Jedna od njih je bila stepenasta, a druga bez stepenika, sa zarubljenim vrhom, na kome je bila postavljena ogromna kamena ploa. Ve se smrkavalo, pa su fotografija i video-snimak te tri piramide ispali loe, ali su se okom videli dovoljno dobro. Usput smo zapazili jo j ednu piramidalnu konstrukciju (br. 112) koja je takoe bila stepenasta, ali znatno manje visine (otprilike 80-100 metara). Smrkavalo se, a na nju je jo pala i senka oblaka - pa sam jedva uspeo da nacrtam tu neveliku piramidu.

Piramidalne konstrukcije br. 96 i 97. Fotografija u originalu, nakon kompjuterske obrade konturama i crte 414

Sve piramide, piramide i piramide

Crte piramidalne konstrukcija br. 112 Uvee sam u kuhinjskom atoru preskoio veeru... tanije, veerao sam pregrt tableta za eludac. Bol se smirio. Uao sam u ator i vrsto zaspao. Da li je neko pored mene hrkao - nisam uo. Ujutru smo usput ponovo poeli da nailazimo na piramide. Grupu od tri piramidalne konstrukcije (107-109) primetio je Ravil, koji je zamolio da mu dopustimo da se popne na jedno od uzvienja, na kome je on izdaleka primetio neto neobino, to se nije uklapalo u pejza obinih tibetskih planina. Kada mi je Ravil mahnuo, i ja sam se popeo na tu uzvisinu i odatle nacrtao tri nevelike piramide (visine 150-200 metara) od kojih su dve bile stepenaste, a jedna glatka. Jo jedna piramidalna konstrukcija (br. 111) izvirila je iz procepa. Ona je bila prilino velika (visine 300-400 metara) i imala je oblik piramide sa glatkim stranama, a na njenom vrhu se nalazila trapezasta konstrukcija, na ijem su vrhu stojale nekakve uice. I na kraju smo videli dugaku konstrukciju (oko 700 metara), na kojoj je bila postavljena neobina pravougaona ploa. 415

U PREDELIMA AMBALE

Pored nje je stajala trapezasta kamena ploa (br. 143) visoka ne manje od lOOm, koja je liila na nian. Nekakva neobina udubljena konstrukcija (br. 144) dopunjavala je taj udni spoj. Uli smo u iroku dolinu. Poto smo preli jo tri kilometra, stao sam, ponovo pogledao oko sebe i rekao: - Bratijo! Rekao bih da smo izali iz ove dinovske mandale... Grada Bogova. - Izgleda da je tako... - sloio se Ravil. - Piramida vie nema. Osvnuo sam se i pogledao Ravila. Iza njega, prostirale su se obine tibetske planine, haos klanaca i grebena koji su naizgled bili sasvim obini. A u njima, u tim obinim tibetskim planinama, linije su plesale nasumini haotini ples i nigde nije bilo prave linije, nijednog lepog ugla, nijednog stepenika na kome bi mogao da se zaustavi pogled. A ja sam hteo da vidim piramide - prosto po navici. Pognuo sam glavu. Nisam imao elje da gledam unaokolo. Tmurno sam krenuo napred. Momci su me potiteno sledili. Setio sam se stupe Svajambanat u Katmanduu, u ijem kompleksu od 108 malih stupa nismo nali nijednu iste vrste. 416

Sve piramide, piramide i piramide

Crte piramidalne konstrukcije br. 111

Crte piramidalne konstrukcije br. 142-144 Ni ovde, u Gradu Bogova, nismo sreli ni dve piramide istog oblika. - Stupa Svajambanat, zapravo, simbolizuje Grad Bogova - pomislio sam. - Zato je bio sagraen taj grad? Radi ega je obavljen taj divovski posao koji nema premca u svetu? Radi ega? Da nije to... 417

U PREDELIMA AMBALE

Ve smo napustili divovsku mandalu Grada Bogova. Oko nas su bile obine tibetske planine, ije su linije plesale haotini ples Bol u elucu mi je smetao da mislim. Za nama je ostala Dolina Smrti. A moralo je - da se misli! Nastavio sam da tmurno koraam po ravnoj dolini ka mestu na kome je pred polazak u Grad Bogova stajao na ator. Obeleio sam to mesto na karti i sada sam se drao jasnog azimuta koji je vodio tamo. Sa svakim korakom se Grad Bogova udaljavao od nas - zagonetni i neponovljivi Grad Bogova. Setio sam se misli koja mi se javila na poetku putovanja na Tibet - da je ivot u Sambali povezan sa piramidama. Ali na koji nain - nisam znao. Preda mnom su jednostavno stajale neobine oi naslikane na stupi Svajambanat i nisu mi davale mira navodei me da pomislim da te oi gledaju na Glavno Prebivalite Sambale - Grad Bogova. Odjednom, neoekivano i za samog sebe, zastao sam i pogledao nazad. Svetlucavi vrh Kajlaa, koji se pojavio iza planina, izgledalo je kao da se uzdie u nebo. - Kula Sambale - tiho sam rekao. 418

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dodu - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 19

Kula ambale
Zaustavili smo se. - Da zapalimo? - predloio je Seliverstov. - Hajde - sloio sam se. Uzeli smo cigarete, legli na retku travu i zapalili. Svi su opinjeno gledali svetlucavu piramidu svetog Kajlaa. Nastala je tiina. Kao da je i vetar utihnuo. - Fuuu - uo se zvuk izbaenog dima cigarete. - A to ti Sergejii Anatoleviu tako glasno izduvava dim? - upitao je Rafael Jusupov. - Pa nije glasno - zbunio se Seliverstov. -Glasno je. - Stvarno? - Jeste. - A ta je tu loe? - Postoji, da kaem, kultura puenja - podigao je prst Rafael Jusupov. - ak je cigaretu prima" bez filtera mogue puiti 419

U PREDELIMA AMBALE kulturno. Puenje ima ritualni karakter, kada ovek, koji se naslauje dimom, isputa kolutie i divi im se. - emu se divi? - Seliverstov je opet umno ispustio dim. - Kolutiima. -Aha... - Neophodno je - nastavio je Jusupov - malo zadrati u sebi udahnut dim da bi on... - Da se upije? - Pa... da bi organizam mogao da apsorbuje aromatine elemente, zbog kojih se i obavlja ritual puenja. Zato... - Izvinite, Rafaele Gajazoviu - prekinuo ga je Seliverstov - o kakvim aromatinim elementima se moe govoriti kad se pui cigareta prima"? Ta nesrena cigareta zaudara na stajsko ubrivo! A jadni seljak-kolhoznik je ipak pui! Naravno da je kolhozniku koji itavog ivota radi sa stajskim ubretom taj miris normalan. Ali, da oprostite, onda moete i stajsko ubrivo umotati u cigaretpapir i popuiti! Ali, ipak kolhoznik ne pui ubrivo nego vie voli i primu". A zato? Dozvolite da vas upitam, Rafaele Gajazoviu! - Vi, Sergeju Anatoleviu, ne shvatate da se aromatini elementi cigarete ne predaju samo preko mirisa. Miris - to je druga pria! - A koja je prva? Valjda nikotin? Shvatam da u ubrivu nema nikotina zato to krave, oprostite, ne pue. Zato kolhoznik i ne pui ubrivo, ve vie voli dibru prima" da bi iz nje upio nikotin. Kolhoznik je zavisnik od nikotina! - A zato samo kolhoznik? - usprotivio se Ravil, inae nepua. - Moe se puiti i seno - nastavio je Seliverstov, ne obraajui panju na Ravilovu opasku - ali bolje da to seno jede krava i pretvara u ubrivo. - A vi Sergeju Anatoleviu, mislite da tu dibru... odnosno cigarete prima" prave od ubriva sa dodatkom nikotina? - sa osmehom je upitao Rafael Jusupov, fino izduvavi dim. 420

Kula ambale - Prave ih od trave. Ali nema sumnje da dodaju i ubrivo. A zato ga dodaju? Da se prilagodimo na seoske uslove? Bolje bi bilo da te cigarete ne zovu prima", nego seljake" ili kolhozne". To bi bilo pravednije. - Vi se, Sergeju Anatoleviu, u arome uopte ne razumete. Arome ili miomirisi... - ta, ta? - Arome su u stanju da olfaktornim putem deluju na neke strukture mozga, pre svega na amigdalno-hipokampalni kompleks, izazivajui asocijacije koje su za oveka prijatne. Upravo zbog tih asocijacija, koje se upijaju podsvesno, ljudi i puse - objavi Jusupov. - Izvinite, Rafaele Gajazoviu, kakve asocijacije moe da izazove aroma ili, ono drugo... - Miomiris. - Miomiris koji izbija iz kolhoznika, koji pui pikavac cigarete prima"? - Asocijacije mogu biti spoljanje i unutranje... - Tu moe da bude samo jedna asocijacija - ubrivo! - odsee Seliverstov. - Nije sve tako jednoznano! - Kod savremenih ena, posebno kodkapriioznih minkerki, u modu su uli strano skupi parfemi sa mirisom pokoenog sena. Ja sam se sa jednom takvom minkerkom druio... ali kako bi se ona naparfimisala tim parfemom, smesta mi se javljala asocijacija... - Kakva? - Na ubrivo! - ubeeno ree Seliverstov. - Da, jo je mirisalo i na pajz. - pajz? - Da. Da li ste Vi, Rafaele Gajazoviu, mirisali pajz? - Pa, mirisao sam. -1 na ta mirie? 421

U PREDELIMA AMBALE - Na pajz. - pajz - Seliverstov je podigao kaiprst - mirie ustajalo. Te nervozne damice su postale do te mere glupe da su poele da smatraju modernim i mirise starinarnice... pa jo i ve sa mirisom ubriva. A ta damica je ba bila mlada, veoma mlada! A mirisala je na ubrivo... rublje... - I ostavio si je. -Ostavio. - Uzgred - primetio je Jusupov - mukarci pue zbog ena. - A zato? - Kada mukarac nepua sedi pored ene koja pui, on se osea kao slabi. Tek kad mukarac zapali, to oseanje nestaje. - Vi to po sebi znate, je li, Rafaele Gajazoviu? - Pa... aroma cigare, koju prima subkorteks, pobuuje mnoge centre, a meu njima i... Osim toga, ublauje se i neprijatna blizina ene koja pui i koja mirie na... - ubrivo? - ene ne pue jeftine cigare! - U potaji, da... Nastao je minut tiine. Osealo se da su drugovi iscrpli tu temu. A visoko nad nama na nebu je svetlucala piramida svetog Kajlaa, koji su Tibetanci nazivali Kulom ambale. - Hajde da jo po jednu zdimimo! - zauo se glas Seliverstova. - Mislite, zapalimo? - upita Jusupov. - Da. - Samo Vas molim, Sergeju Anatoleviu, da izduvavate dim malo prefinjenije! - Ovde je vazduh razreen! - Pa ta? - Treba izduvati dim jae. U Ufi u manje duvati, tamo ima dosta vazduha. 422

Kula ambale

Sveta Kula
Nastavio sam da posmatram sveti Kajla. Oseao sam da se moja podsvest silno raduje pri samom pogledu na tu najsvetiju (ne bojim se te rei!) piramidu - pa ona me je i dovela ovamo. Ali mi je moja podsvest stalno iznova pokazivala da ta divovska piramida nije bila sagraena za nas - zemne telesne ljude - ona je bila sagraena za... za... O, kako malo sam tada znao! Nisam mogao ni da zamislim da e se uskoro u mom reniku pojaviti re Novi ovek". Leao sam i razmiljao da je tu divovsku piramidu verovatno sagradila ambala - raznoliko drutvo Najboljih od Najboljih, koji ive po pravim Boijim zakonima i koji, pored toga, uvaju sve ostale oblike zemnog ivota, ukljuujui i na, i da je to drutvo stub ivota na Zemlji. Zbog neega im je bila potrebna ta... Kula ambale. Pogledao sam na vrh Kajlaa i setio se da je stariji ovek" peine Harati govorio da se tamo, na vrhu, nalazi trei ulaz u podzemlje Kajlaa i da niko nema pravo da se popne na taj vrh, da tamo mogu da borave samo Bogovi.

Kula ambale 423

U PREDELIMA AMBALE Setio sam se rei lame Ketsuna Zangpoa da na vrhu Kajlaa postoji paltforma. Tada jo nisam ni pretpostavljao da emo uskoro logikim putem uspeti da odgonetnemo dimenzije i oblik te platforme i da e nas taj proraun povesti u nove ekspedicije po svetu, putevima brodova drevnih naroda". Setio sam se dva Tibetanca koji su stojali na bregu i gledali na zapad, ka Kajlau, nastojei da ulove svetlucanje koje je dolazilo od svete planine. Zatim su mi u seanju izronila lica nemakih hodoasnika koji su videli tajanstveno svetlucanje koje potie od Kajlaa, a setio sam se i prie o zagonetnim oima na nebu koje je video Sergej Anatolevi Seliverstov. - Legendarni kamen Santamani! - proaputao sam. - On se nalazi unutar piramide Malog Kajlaa! Ali, niko od ljudi ne moe da ga dosegne, niko njime ne moe da ovlada i da postane Vladar Sveta! Pomno sam razgledao jasno vidljivu piramidu Malog Kajlaa. Ona je bila bela i kao da je svetlela na pozadini neba. Reklo mi se da nas kamen Santamani posmatra. Setio sam se monaha iz manastira u Gompa, i njegove prie o Dobrom Bogu Tiuku Toe koji se vratio i sada ivi na svetoj planina Kajla, najavljujui dolazak dobrih vremena". A setio sam se i njegove prie da je povratak boga Tiuku Toea bio praen jakim sijanjem kamena Santamani.

Neobjanjivo
Gledao sam i gledao kulu ambale. Opinjeno sam gledao... Ve sam shvatao da je svet znatno sloeniji nego to mislimo. Ali, udilo me je to to ljudi zbog neega smatraju svet u kome ivimo prostim i pojmljivim. Ljudi ne razmiljaju o paralalnim svetovima, ne razmiljaju o Sambali, ne razmiljaju o podzemnom svetu i mnogim drugim, ve se odnose prema svojoj ivotnoj sredini kao domaa maka koja smatra da je stan u kome dna ivi itav svet, pri emu ona sama osea da je jedini punopravni vlasnik, a 424

Kula ambale da su velika dvonona stvorenja, zvana ljudi, njene sluge, koje su pozvane da hrane domaina - maku - i da treba samo jae mjauknuti pa da oni dotre. Ljudi odnekud smatraju da mogu sve da objasne, zato to oni znaju sve, i u tom zanosu sveznanja dolaze do takvih apsurda kao Zbog neega, ljudi smatraju svet to je objanjenje da je pirau kome ivimo prostim mide gradilo robovlasniko i razumljivim drutvo poludivljih ljudi koji pri tom nisu znali ak ni za toak. Ljudi jo sprovode i idiotske eksperimente graenja piramida" na poludivlji nain, ili smatraju neki tamo slomljeni komad grnarije za svetski vano otkrie, kao da je sve mogue objasniti na ljudski nain, nauno, u okvirima postojeeg nivoa znanja - a sve to da ne bi nikad priznali da u svetu postoji i neto neobjanjivo... jo uvek neobjanjivo, i da to neobjanjivo treba prihvatati kao postojeu stvarnost, najprirodniju objektivnu stvarnost, a ne fantaziju. Ljudi su u toj meri zaljubljeni u sebe i u toj meri proeti grehom da smatraju sebe Bogom, da ne mogu da prihvate da na svetu zaista postoje neobjanjive stvari, i to da postoje samo zato to ovek nije Bog, nego samo proizvod Boijeg plana. Ali, ljudi bi toliko eleli da smatraju sebe moda ne ba bogom, ali bar sveznajuim! Ljudi su toliko zaljubljeni u mainu zvanu telo", koju im je Bog podario, da podseaju na aknutog fana automobila iji je itav ivot posveen voljenom autu, a okretanje zamajca mu izgleda kao najvia ljudska vrlina... Ljudi su ak doli dotle da ve mnogo godina ne mogu da se odvoje od objanjenja da su pomenuti drevni monumenti bili pre svega grobnice careva, poto je carsko telo-maina" po njima bilo 425

U PREDELIMA AMBALE veoma, veoma dragoceno... toliko da je bilo potrebno podii nita manje nego Keopsovu piramidu kako bi se ovekoveila ta niim posebna, pa jo i loe funkcioniua maina", koja se nekada rodila u utrobi majke koja je umirala od dosade u zemaljskom ivotu i od I ovo je grobnica? Kako da ne! oca cara koji je na trenutak pobedio impotenciju. Ljudi doia_

ze do apsurda trudei se da sve objasne, a nikako nee da prihvate da je za njih, trodimenzionalne ljude, nainjen pre svega trodimenzionalni - relativno primitivni - svet i da ne treba na sve to je stvoreno gledati trodimenzionalnim pogledom", a pogotovo ne treba stavljati znak jednakosti izmeu drevnih monumenata i obinih grobnica... mi ne pravimo grobnice za svoje automobile! Pored toga, mi nismo bogovi da znamo sve, i za nas, proste trodimenzionalne ljude, treba da bude normalno, savreno normalno, da postoji Neobjanjivo. I to treba povremeno priznati, rekavi sebi da je to i to neobjanjivo! A ako ste i Vi naunik, dragi itaoe, onda napiite u nekom naunom lanku, u inat mnogim uenim autoritetima, da se data injenica, na savremenom nivou znanja, moe smatrati neobjanjivom. U krajnjoj meri to bi bar bilo poteno.

Radoznalost
Gledao sam i gledao sveti Kajla - Kulu ambale. Bukvalno sam ga svrdlao pogledom. Uporno. Naravno, hteo sam da shvatim njegovu namenu. Ali nisam shvatao. Nimalo nisam shvatao! Iako sam hteo, jako hteo. U poreenju sa Kulom ambale, ja sam bio mali, nitavan... Ali, bio sam ovek. I kao ovek, naravno, imao sam radoznalost koju sam, prirodno, hteo da zadovoljim. Grad 426

Kula ambale Bogova me je toliko prodrmao, a Dolina Smrti toliko izmuila da sam poeo da poneto shvatam u svom ivotu. Najzad sam shvatio da je upravo radoznalost koja nas je ovamo dovela to oseanje koje je pobueno od strane Neobjanjivog i Nepoznatog, i da je ono pravi stimulator napretka. Ja bih ak rekao da je radoznalost glavno ljudsko oseanje, zato to upravo to jako oseanje, koje proizvodi beskrajni niz pitanja: Zato?", ini od oveka samorazvijajui princip.

Veoma je vano pitati se Zato?" Ali, isto tako je vano shvatiti da je Tvorac postavio granice znanju u vidu prozranih i nevidljivih zidova Prostora koji odvajaju paralelne svetove i ograniavaju ovekovu radoznalost. Naa radoznalost - radoznalost trodimenzionalnih ljudi - moe da se zadovolji samo u okvirima znanja koje je Tvorac odredio za trodimenzionalni svet, a nikada se ne moe zadovoljiti na nivou znanja etvorodimenzionalnog sveta. Da bi se ovladalo znanjima etvorodimenzionalnog sveta, potrebno je - ne zamerite - postati etvorodimenzionalni ovek. Bog je, kako mislim, predvideo mogunost da ovek pree iz jednog sveta u drugi. Zar mi u beskonanom nizu naih ivota ne menjamo tela kao rukavice"... pa e nam jednom Bog podariti etvorodimenzionalno telo, a tada e naa radoznalost otkriti bezgranine prostore novog, sloenijeg sveta u kome emo poeti da zadovoljavamo i zadovoljavamo i zadovoljavamo svoju beskrajnu radoznalost... u tom udno ustrojenom svetu. I negde u dubini due emo se radovati to smo ak i u ovom trodimenzionalnom svetu koji je ve ostao daleko za nama mi ipak mogli, povremeno 427

Radoznalost je glavno ovekovo oseanje, koje od njega ini SAMORAZVIJAJUI princip

U PREDELIMA AMBALE psujui i negodujui, da sauvamo istotu svoje due i to smo nastojali da tim ve dalekim trodimenzionalnim ljudima ukaemo na principe ivota sa Cistom Duom, kao na protivteu Pohlepi i Zavisti. I tamo, u tom udnom etvorodimenzionalnom svetu, verovatno ete sa zadovoljstvom protrljati svoj etvorodimenzionalni stomai i sa zadovoljstvom primetiti... da su tamo ljudi, kakvi god da su, svi sa udnim, detinje istim oima i... da se oni raduju novom oveku, pridolici iz trodimenzionalnog sveta - zato to je on uspeo da tamo, u tom mranom trodimenzionalnom svetu, prebrodi iskuenja Pohlepe i Zavisti, kojih se etvorodimenzionalno ljudsko drutvo ve davno oslobodilo; i da je tamo lako iveti, sa istom duom... za razliku od trodimenzionalnog sveta, gde je ovek sa Cistom Duom bela vrana. I dalje sam gledao Kulu ambale. - Kako m i j e ao to nisam ovek ambale! - promakla m i j e misao. Ustao sam sa tla. Shvatao sam, sasvim jasno shvatao, da nisam Najbolji od Najboljih. Ali, imao sam pravo da se nadam da u jednom, moda nakon mnogo ivota, moda ako uspem... postati ista Dua. Pomislio sam da su ljudi ambale, verovatno, toliko savreni da mogu da prelaze iz jednog sveta u drugi i obrnuto i da su mogli da svojom Moi Misli sagrade Grad Bogova sa Kulom ambale u sreditu... - Ali Kula ambale nije sagraena samo u jednom svetu, ve istovremeno u nekoliko paralelnih svetova! - umalo to nisam viknuo. - Ljudi ambale, koji su u stanju da istovremeno Mi smo u stanju da zadovoljimo ive u nekoliko paralelnih svesvoju radoznalost samo u oblasti tova, u periodu graenja Kule naeg trodimenzionalnog sveta ambale, verovatno su rekli: 428

Kula ambale Pa, izgradnju trodimenzionalne Kule smo zavrili, hajde sad da nainimo etvorodimenzionalnu Kulu!" Uporno sam svojim trodimenzionalnim pogledom gledao trodimenzionalnu Kulu ambale. Shvatao sam da ne mogu da vidim etvorodimenzionalnu Kulu. Iako sam hteo. Ipak... nisam mogao, poto sam bio trodimenzionalan, odeven u trodimenzionalnu jaknu, sa trodimenzionalnom cigaretom u ustima. ekao sam. eljno sam ekao... da mi se pojavi neka misao. Nadao sam Bilo mi je jasno da nisam Najbolji od Najboljih se da e se misao uskoro pojaviti. Jedino sam se bojao da ta misao nee biti finalna, konana, kada je sa zadovoljsvom mogue staviti taku, ve da e biti nejasna i da e joj biti potrebna dalja istraivanja. Tako je i bilo - misao se pojavila, ali je izgledala nejasna i... veoma, veoma udna... sa nekim grandioznim nijansama. Hteo sam ak da odbacim tu misao, ali na sreu to nisam uinio.

Gen ivota?
A sutina te misli je bila sledea: da je Kajla (ili Kula ambale) pre svega matrica na osnovu koje se pravio Gen ivota. - Gen ivota! Gen ivota! - poeo sam da jedno za drugim ponavljam u sebi. Kao naunik-lekar, dobro sam znao da svaka elija oveka, kao i drugih ivih organizama, ima u svom genetskom aparatu takozvani gen apoptoze (ili gen koji programira smrt elije, odnosno Gen Samoubistva, ili Gen Smrti) i antiapoptotiki gen (Gen ivota). Ako proradi Gen Smrti (apoptoze) tada u eliji poinje fatalno odbrojavanje vremena koje dovodi do njene smrti. Ako pro429

U PREDELIMA AMBALE radi Gen ivota, efekat programirane Smrti e prestati i u tom sluaju e zdrava elija nastaviti da ivi, a bolesna elija e preiveti, oporaviti se i na kraju se pretvoriti u zdravu eliju. Naunici u itavom svetu izuavaju ta dva gena, a za to postoje veoma jaki razlozi; ako nam, na primer, uspe da aktiviramo Gen Zar nije ovo matrica Gena ivota? Smrti u elijama raka, onda e tumor izumreti. Ponovo sam seo na zemlju. Upalio sam novu cigaretu. Poeo sam da razmiljam. U to vreme sam ve znao, prema podacima koje su dala dvojica genijalnih ruskih naunika, P. P. Garjaev i G. G. Tretini, da genetski aparat organizma nosi samo 10% informacija organizma, a da ostalih 90% otpada na biopolje i oigledno na unutarelijsku i vanelijsku vodu. - Tako dakle... - poeo sam da analiziram - informacija, koju je Tvorac ugradio u oveka, nalazi se u njegova tri sastavna dela: genima, vodi i biopolju. Ali, neto mora da povezuje te raznorodne izvore informacija! Sta je to? Poela je da me nervira ta nejasna i u krajnjoj meri glupa misao da je piramidalna konstrukcija Kajlaa matrica na osnovu koje je zagonetna Sambala pravila Gen ivota. Sve mi se kovitlalo u glavi, runo i neprijatno. ak sam poeo da se trzam. Potom sam se sabrao i ponovo poeo da analiziram. U sebi sam bio potpuno saglasan da se osnovna informacija (koju je odredio Tvorac) nalazi u genima, vodi i biopolju, ali nisam mogao da otkrijem princip koji objedinjuje te informacione strukture. - Sta je to? Sta ih to ujedinjuje? - mislio sam. 430

Kula ambale

Sve se potinjava Vremenu

I tu sam se setio Doline Smrti i toga kako je mene samog analizirala mislea supstanca koja je zraila iz Ogledala Kralja Smrti Jame. - Vreme! Energija vremena objedinjuje sve tri informacione strukture ivog organizma! - samo to nisam povikao naglas. - Objedinjujua informacija nalazi se u Energiji Vremena! Upravo je u Energiji Vremena smeteno ono to ne samo da meri minute, sate, dane i godine zemaljskog ivota, ve i ono to u nekom odreenom trenutku poinje fatalno odbrojavanje u pravcu neumitne smrti, kada se u elijama aktivira gen apoptoze kako bi elije postepeno i same od sebe poele da umiru, vodei u smrt i itav organizam koji se sastoji od elija. Sve - bilo da je to voda, bilo geni, bilo biopolje - potinjava se Vremenu! Kakva je samo mo smetena u Vremenu. A zato ba u Vremenu, zato ba u njemu...? Zato? Mozak mi se usijao. Ponovo sam upalio cigaretu, ne obraajui panju na primedbe prijatelja da treba da krenemo. - Odakle Vremenu tako ogromna informaciona mo? - stalno sam se iznova pitao. - To nije bez razloga! Nije! Neto grandiozno i... neto to je povezano sa religioznim znanjima... nalazi se ovde. Ali ta? ta? U tom trenutku sam se lupio po glavi i naglas rekao: - Budala! Kakva sam budala! - A to? Jesmo li zalutali? - odazvao se Seliverstov - Pa ti dobro prati azimut. Pravo. ta jo treba? - Kod svakog oveka naie trenutak samobievanja - zauo sam glas Rafaela Jusupova. - Uzgred, to je dobar znak. ovek koji biuje sebe ne biuje druge. Na primer, ako bi Vas, Sergeju Anatoleviu, neko nazvao budalom, da li biste se uvredili? - Uvredio bih se. - A ako biste sami sebe nazvali budalom, nikad se ne biste naljutili na sebe? Zar nije tako? - Tako je. A to? 431

U PREDELIMA AMBALE - Zato to je korisno ponekad sebe nazvati budalom - Rafael Jusupovi uperi pogled preko naoara na Seliverstova. - Na ta aludiraate? - namrti se Seliverstov. - Ne aludiram. - Ne, aludirate! - Ne, ne aludiram. - Ovde bi se moglo i uvrediti... - Zbog ega? - Zbog toga. - Zbog ega - toga? Ja vas, Sergeju Anatoleviu, nisam nazvao... - Taman da jeste... - Objasniu - pomirljivo mahnu rukom Jusupov. - Nazvati sebe budalom je korisno iz perspektive preventive. - Preventive da ne postanem budala? - Seliverstov iskosa pogleda Jusupova. - Kakva je to preventiva? Nema preventive od gluposti! Budale se raaju! - Ima i steenih oblika... - Znao sam jednog glupana, Koljku. On se rodio kao budala pa tako i ivi - izneo je svoje ivotno iskustvo Seliverstov. - Kako ivi? - Kao budala. -1 taj Nikolaj (Kolja) sigurno nikad sebe nije nazvao budalom? - sa zadevanjem u glasu upita Jusupov. - Ne seam se. Govorio je samo gluposti. Lupetao je gluposti sa pametnim izrazom, i te kako lupetao! Uopte, taj Kolja je sebe smatrao pametnim, pa je i pridikovao, ali glupo - seao se Seliverstov. - Veoma glupo! Imao sam elju da pobegnem od njegove gluposti da se ne pretvorim u pivsku budalu. Kolja je voleo pivo! - Pivo, kae. 432

Kula ambale - Da,.zato? - Pa nita. - Steeni oblik gluposti potie od piva, to hoe da kae? - Seliverstov u nedoumici pogleda Jusupova. 1 - Ne uvek. - Uzgred, ja pivo ba i ne volim. -Ni ja. - Ali ponekad ga popijem. -1 ja, ponekad. Odvratio sam panju od uobiajene prepirke drugova koji su, izvinite dragi itaoe, bili dovoljno pametni da shvate da u ivotu treba biti otvoren i aktivan i umeti da se sa detinjom otvorenou upusti u raspravu u trenucima oputanja kojih i nije ba bilo tako mnogo tokom ove naporne ekspedicije. Sa takvim ljudima je bilo lako, uvek lako; iako su obojica bili solidni ruski naunici - umeli su da ive sa elementima detinjeg u dui. - Budala! Kakva sam budala! - rekao sam, sada sam za sebe. - Pa i ja sam sasvim nedavno doao do zakljuka da je ovek prvobitnog (i izvornog) Onog Sveta pre svega ovek-Misao, a Misao se sastoji od Energije Osloboenog Vremena, osloboenog od Prostora. Zato je oveka sa Onog Sveta (ili oveka-Misao) mogue nazvati i ovek-Vreme"7. Upravo je tog oveka-Vreme, koji veno ivi u Svetu Osloboenog Vremena (ili Svetu Misli, ili Onom Svetu) Bog, slikovito reeno, naterao da ue u prostor i da pone da osvaja novi svet - Svet Prostora - u kome ovek Vreme vie nije fraktalan i ne moe da se u trenutku premeta po Vasioni, ve mora da ivi u Prostoru, udahnjujui mu ivot. O kako se neugodno po svoj prilici osea ovek Onog Sveta koji je navikao da slobodno ivi u beskrajnim prostorima Sveta Osloboenog Vremena, kad ga nateraju da ue u ovaj ili onaj prostor (na primer, trodimenzionalni) i kada ga bukvalno zatvore unutar tela7 Molim Vas, dragi itaoe, da imate u vidu da pod pojmom Vreme podrazumevam pre svega Energiju Vremena, a ne otkucavanje asovnika (otkucavanje asovnika je jedno od ispoljavanja te energije)

433

u PREDELIMA AMBALE maine" kojim je duan da upravlja, neprekidno se starajui o funkcionisanju tri informacione strukture tela-maine" - biopolja, vode i gena! Kako je samo teko kad njega - najstarijeg i najsavrenijeg oveka-Vreme - nateraju da upravlja tim ne ba savrenim (jo uvek ne!) biopoljima, tom vodom eljnom informacija i tim jo potpuno primitivnim genima! Kako bi on hteo da ponovo stekne slobodu i leti kuda hoe, samo ako pomisli na to! Ali... Bog Otac je naredio! On bolje vidi! Nareenje je nareenje! O nareenjima se ne raspravlja! Ako je nekog Bog poslao da osvaja Svet Prostora, onda tako i treba! Naravno, mogao bi da ga poalje i u neki bolji prostor, a ne u ovaj primitivni prostor u kome je sve tako tmurno, da se oveku nee ak ni da upravlja telom-mainom; jer to trodimenzionalno telo jo nije prilagoeno na veni ivot sa promenom tela, ono ispoljava glupu autonomnost i ak pritiska tebe samog - Duh - ignoriui podsvest, kako bi nateralo tebe - venog oveka-Vreme - da ustupi mesto telu, da pusti da ono upravlja itavom trodimenzionalnom svesnom delatnou prostornog oveka", na zadovoljstvo niskim telesnim porivima, kao to je, na primer, obezbediti telu priliku da se najede za jo sto ivota! Kako je neprijatno upravljati telom, koje nagomilava taj nesreni novac, ne mislei o tome da telo nije veno, a da na Onom Svetu novac nije potreban! Kako je teta to tako brzo proe detinjstvo, kada je lake upravljati telom, a svest jo nije zatrovana trodimenzionalnom materi)alnou"! Ali... verovatno je ovaj svet iskuenja nuan da bi prekalio nas, drevne i savrene Ljude-Vreme, kako bi izvorni Onaj Svet, u kome re Sloboda blista u svim bojama, bio uvek ist i ispunjen! Bog bolje zna! Verovatno zaista treba osvojiti i usavriti ovaj svet Prostora! Prostora! Ali, kako bismo eleli da odemo u taj svet Osloboenog Vremena, u rodni Onaj Svet... Leao sam na travi i gledao u nebo. Bilo je plavo. Preao sam dlanom po zemlji - bila je tvrda. Trodimenzionalno tvrda. A 434

Kula ambale potom sam se jo jednom usredsredio i pokuao da sistematizujem sve te misli. Shvatao sam da postoje dva principijelno razliita sveta Svet Osloboenog Vremena i Svet Prostora. Shvatao sam da je Bog pre svega Vladar Sveta Osloboenog Vremena i da je pre svega tamo, u tom svetu, u koji emo jednom sigurno dospeti, On poeo da stvara ivot i stvorio ga je toliko savrenim da se postiglo ak i to da ovek postane besmrtan. ovek-Misao, koga je On nainio od Energije Osloboenog Vremena, postao je istinski srean, zato to je bio fraktalan, to jest, on nije imao masu (poto nije bio odvojen od prostora) tako da je mogao da se trenutno premeta po itavoj Vasioni Osloboenog Vremena 8 - bilo je potrebno samo da pomisli. Ali, Bog se nije zaustavio na tome. Nakon to je ivot u Svetu Osloboenog Vremena dostigao potpuno savrenstvo, On je resio da osvoji Svet Prostora. U prvi mah je On sistematizovao Prostore, razloivi ih na svetove: trodimenzionalni svet, etvorodimenzionalni svet, petodimenzionalni svet i tako dalje. A dalje je iskoristio savreni oblik ivota Sveta Osloboenog Vremena, da bi kroz njega udahnuo ivot u Svet Prostora. Zakrivivi prostor u trodimenzionalnom obliku, Tvorac je tamo poslao i zatoio" oveka-Vreme (oveka-Misao) definiui ga kao Duh koji je pozvan da upravlja svim stvorenim informacionim strukturama tog Prostora, a pre svega biopoljem (ili biopoljima!), vodom i genima oveka-Prostora. Po zamisli Tvorca, ovek-Vreme (ili Duh) bio je duan da odreuje vreme ivota svake elije, svakog organa i itavog organizma i da ini mnogo, mnogo ta drugo kako bi ta prostorna maina" zvana telo radila dobro. ovek-Vreme je takoe bio zaduen da kontrolie rad svesti isto prostornog oblika miljenja" i da tera tu svest da makar ponekad poslua Duh i da ne zaboravlja na intuiciju. Ali, poto
8 Po meni, Vasiona Osloboenog Vremena se razlikuje od obine Vasione; ona se nalazi van prostora. Svi mi emo jednom dospeti tamo i upoznati j e .

435

U PREDELIMA AMBALE je ovek-Vreme (Duh) istovremeno i ovek-Misao, to je on, poto pomno prati svest prostornog oveka, bio zaduen da stalno prenosi svojoj Domovini - Onom Svetu - informaciju o mislima zemaljskih (prostornih) ljudi i u saglasnosti sa Onim Svetom odreuje duinu U nama ive dva oveka ivota zemaljskog oveka u Covek-Vreme i Covek-Prostor okruenju datog istorijskog perioda; a glavni kriterijum u kom trenutku treba ukljuiti gen smrti (apoptoza) jeste istota misli zemaljskih ljudi. U nama kao da ive dva oveka - ovek-Vreme i ovek-Prostor. Kada se oslobodimo od oveka-Prostora, zemaljska svest e nestati, ali e je zameniti drugaija svest - kosmika. - Zato sam poeo da toliko uopteno mislim? Odakle ja sve to znam? Gde su dokazi? - iznenada me je pogodila otrenjujua misao. To me je ak bacilo u vatru. - Kakvih dokaza ima za to? - javila mi se misao kao reakcija. - Zar e sam Bog iznositi dokaze tebi, glupanu, na tanjiru... kao arheolozima crep?! Zato se toliko bojimo da verujemo mislima, nego verujemo glupim komadima keramike? Zato? Bacio sam pogled na sveti Kajla - Kulu ambale. Nije 436 Oblik Kajlaa -oblik gena ivota?

Kula ambale

- Duica! Aneli! - iznikla je neobina misao me naputala misao da je to divovski obrazac Gena ivota. ak sam uporedio oblik Kajlaa sa oblikom Gena ivota i zamislio kako se na tom obrascu" zakrivio prostor tako da je smesta obrazovao gen biopolja" i vodeni gen", kao i obini telesni gen, da bi sve bilo spremno kada odozgo doe komanda i tim genima" prie neto drugo - ovek-Vreme, koji e poeti da upravlja njihovim radom, kako bi jednom, kada proe stadijum anela 437

U PREDELIMA AMBALE i seni, na Zemlju stupio telesni ovek, koji se nikada nee setiti da su ga pravili na osnovu divovskog obrasca u odnosu na koji on - telesni ovek - izgleda kao mrav. Ustao sam i nainio nekoliko koraka. - Da li to odlazimo? - upitao je Seliverstov. - Evo, evo... - Dobro. Jo jednom sam pogle-1 Vremensko Telo se takoe pravilo ovde - sevnula mije dao Kulu Sambale i zamislio veliinu ljudi u tom zagojo jedna aava misao netnom podzemnom svetu - oni ne samo da su sve to znali, ve su se time i koristili... i te kako efikasno koristili. Pognuo sam umornu glavu i prodrmao je. Uinila mi se malom-malom, iako je imala broj kape 61. - Duica! Aneli! - prostrelila me je neobina misao. Ali, nisam mogao da se uhvatim za nju. Naprosto sam bio umoran. Zar i ja nisam bio mali-mali... pre svega pomalo razuman ovek... samo pomalo. A Kula Sambale je svetlucala na suncu, kao da svedoi o misaonoj moi ljudi velelepne Sambale. - ovek-Vreme, ulazei u oveka-Prostor, upravlja pre svega njegovim ve nainjenim Telom Vremena a pomou njega upravlja biopoljem, vodom i genima. I Telo Vremena se takoe pravilo ovde - sevnula mi je jo jedna aava misao. Ali vie nisam imao snage da dalje mislim. O koliko sam malo tada znao! Potrebno je bilo da prou godine da bi se te dve aave misli o duici i Vremenskom Telu razvile, 438

Kula ambale razradile i dovele u red itavu hipotezu o Gradu Bogove gde se... oprostite na hrabrosti, dragi itaoe, i konstruisao ovek, ali... novi ovek. Ali o tome emo vie govoriti u narednom tomu ove knjige, jer e u protivnom ovaj tom postati predebeo i nee moi da stane u ensku torbicu, a to je, kao to shvatate, veoma bitno.

Mi minkamo svoj ivot

Pogledao sam kompas, jo jednom izmerio azimut i poao ka mestu od koga smo zapoeli svoj pohod ka Gradu Bogova. - Mi ivimo u nekakvom naminkanom svetu - mislio sam, koraajui. - Svaki ovek je minker svog ivota. Svako minka ivot... ili gotovo svako. Retko ko ivi prirodno. Zato? Zato to mi znamo veoma malo o sebi. Mi ak ne znamo ni ko smo! Idemo u kolu pa ak dobijamo i petice iz predmeta koji nam govore o majmunskoj teoriji" razvoja oveanstva, ali u dubini due ne verujemo u to iz ega smo dobili peticu. Neto duboko u nama ne da nam da otupimo do te mere. Poinjemo da idemo u crkvu da bismo tamo udovoljili svom unutranjem porivu da spoznamo sami sebe, ali alostivo zapevanje popova sa neprirodnim trbunim nijansama u glasu koje kao da dolazi maltene iz jednjaka nam uskoro dodija, pa prestajemo da se udubljujemo u sutinu moli-

Svaki ovek je minker svog ivota 439

U PREDELIMA AMBALE tvi, nego uglavnom razgledamo prekrasne ornamente i udiemo posebno aromatini vazduh u crkvi. A pitanje ko sam ja?" lebdi nad nama i... istovremeno treperi, treperi i treperi iznutra. Te nam ostaje da sami konstruiemo sie na tu temu - ko sam ja? Siei" koje mi minkamo" o samim sebi su razni. Prilino retko ljudi stvaraju samobiujui sie", predstavljajui se kao neto nalik na domau ivotinju koja je nauila da hoda na dve noge. Znatno ee ljudi skiciraju o sebi banalni sie", za koji je, na primer, karakteristino usrdno jedenje sladoleda kao nain da se stekne radost; elja da se lepo postoji sa limenkom piva na ulici kao nain udovoljenja svojoj tatini; navika da se zagonetno uti sa poluoborenim oima pred zainteresovanim predstavnikom suprotnog pola kako bi se sakrila banalnost sopstvenih misli; sposobnost da se ispria pomodna" anegdota, pri emu se pripoveda prvi nasmeje kako bi pokazao sopstvenu pamet i tako dalje. Ali, najee ljudi kreiraju o sebi samoveliajui sie", obino ga duboko krijui u sebi, iako se on ponekad, kada dua vie ne moe da izdri, pojavljuje na ljudima u obliku arene kravate ili crvene koulje preko pantalona, kad uivaju da pred njima (narcisima), drugi kriju svoje banalne siee" priajui njima lino privatne doivljaje i servilno gledajui njih - u crvenoj koulji. Mukarce koji kreiraju samoveliajui sie" u narodu zovu ,,naduvenim uranima" ili samoljubivim idiotima". Ono pametniji meu tim idiotima u stanju su da se dosete da nije kulturno nositi koulju preko pantalona, zato to se oni najee oblae sasvim u belo (oigledno, ukljuujui i rublje, da ne govorimo o arapama) ili potpuno u crno (naravno, ukljuujui i rublje ili... cipele) da bi istakli svoju zagonetnost (ili sakrili svoju banalnost). A najpametniji od tih idiota" shvataju da stvar nije ak ni u odei, nego u manirima, koje oni negde (uzgred, neshvatljivo gde) ue i lepo pokazuju, sa prekorom pogledajui ispod oka nosioca banalnog siea", koji ne ume ak ni da elegantno dri viljuku i nije navikao na engleski nain otvaranja usta kako bi u njih ubacio, na primer, 440

Kula ambale kupus. A pripadnici te sorte, koji su pravi geniji, dosete se da stvar nije ak ni u manirima, ve u izgledu, koji treba dugo uvebavati pred ogledalom kako bi potom sve vreme iveli na raun svog izgleda: ako im se neto ne svidi - lagano podignu obrvu iznad jednog oka; ako im se svidi - obore trepavice (daj Boe da su one dugake kao kod... manjine); ako im je dosadno - zagledaju se u jednu taku; ako su veseli - smee" se oima (blago ih sakrivi); ako treba nekoga oarati - iroko otvore oi i tako dalje. Banalni" to ne shvata, ali osea i... upeca se". Mukarci ove vrste kao po pravilu hoe" ene i bez kraja i konca i govore o tome... ak i ako nee. Procesu htenja" podvrgavaju sve tri kategorije ena: samobiujue ene" takvi ele da bi im priutile blagorodnu ... dvominutnu... radost, banalne ene" ele setivi se da u svetu ivotinja postoje odnosi meu samcima i samicama", a ,,samozaljubljene ene" ele govorei: Pokazau ja tebi ko sam ja". I tako, broj ena tree kategorije (koje skiciraju samoveliajui sie" svog ivota, koje mukarci ele po principu Pokazau ja tebi...") kako se meni ini, u poslednje vreme raste. Dola su vremena kada je sovjetska uravnilovka pala u zaborav a u prvi plan su izbile materijalne (a ne komsomolske" ili pionirske") vrednosti, kada ak i impotentan sa audijem" moe da vai za mukarca, a ona svoj seksualni poriv moe da zadovoljava gledajui ekran kompjutera ili naprosto zamiljajui sanitetskog tehniara 441

Mukarac u crnom. On, kao po pravilu, ima ve (ili cipele) takoe crne

U PREDELIMA AMBALE Vanju, koji je u stanju da... Pri tome je veoma vano da se ne zbuni i da tokom visokoparnih razgovora o ljubavi ne nazove (ne dao Bog!) svog voljenog imenom audi", ili jo gore, Vanja". Takve ene veoma cene sebe, veoma, a svaki pristup" svome belom telu nekog primerka ljudskog roda cene kao da je zlatni dar njemu, tom samcu", ne zaboravljajui da pri tome puste srceparajui uzvik koji svedoi o divljem uzbuenju tokom dvosekundne procedure koju taj isti Vanja ne bi ni primetio... Mukarci takvo stanje ena nazivaju sindromom", podrobn i j e - sindromom zlatne..." (enskog organa), na zaboravljajui da u kulturnom drutvu, posebno u prisustvu ljudi sa crvenim kouljama, to nazivaju sindromom zlatne ene". Ja, naravno, ne verujem da automobil audi" kupuju samo impotentni, ali u postojanje sindroma zlatne ene" duboko verujem. Uzgred, te ene veoma vole zlato i nose ga po pet komada odjednom. A prstenja na prstima koliko hoe - u zlatnim okovima prsti ne mogu ni da se saviju. teta to na noktima dugim po pet santimetara nema prstenja - ne putaju da se prstenje nosi na noktima, jer to bi ve bila Arabija... A niko se nije dosetio, ni Arapi, da bi trebalo poeti da se nose minue za stomak, ali bi trebalo srediti pupak.

Sindrom zlatne ene" 442

Kula ambale esto viam ene sa tim sindromom". Pored toga, one se lepe za mene iako nemam audi", ve se sa vozaem Voloom vozim nivom". Ali zato uspevam da prouavam te zlatonosne ene". Uzgred, interesantnome, mada pomalo tuno, prouavati zlatnu glupost". ene sa zlatnim sindromom" je mogue u ovoj ili onoj meri opravdati, imajui u vidu da se toliko mukaraca u crvenim kouljama" i crnim cipelama" eta unaokolo, da su itav muki svet obojili u crveno-crnu boju. Te zlatne ene oseaju da su nadmone nad crveno-crnim mukarcima" i kao protivteu tome postavljaju svoj sie ivota obojen zlatnom bojom". Tako poinje nadmetanje siea". I kako da se tu doe do ljubavi? A ljudi opet hoe da vole te sa zlatnim sieom", i njih je stvorio Bog, ali nije ih On (ve one same sebe!) obojio zlatnom bojom". Oni koji ele da vole, poseujui zlatnu enu", najee u periodu slikovitog preduzetnitva sanitetskog tehniara Vanje, pritiskaju sve jae i jae, dok na kraju ne doe trenutak kada ona - zlatna ena" - stvarno postavi pitanje - gde je on"? Ona poinje da razmatra predstavnike mukog pola, nipoto ne zaboravljajui da i automobil audi" takoe moe da - bude ljubomoran. I na kraju ona bira predmet ljubavi. Izgled izabranog predmeta zavisi od misaonih sposobnosti ene sa zlatnim sieom". Najprimitivnije od ena sa zlatnim sieom", kod kojih briga o pupku prevazilazi sve ostalo, obino kao predmet ljubavi" biraju bildera" u kratkoj majici, ne shvatajui da se anaboliki bilderi" ni u snu ne sviaju sanitetskom tehniaru Vanjki, jer je on iz amerikih akcionih filmova nauio da je eni obavezno potreban zatitnik, pogotovo zato to nju, sa zlatnim sieom" svi toliko hoe... toliko hoe da ju je naprosto neophodno zatititi. A ivot, kao za pakost, prolazi mirno, pupak ne moe uvek da se otkrije, a taj bilder" sve prolazi i prolazi tuda, odeven ak i po mrazu u glupavu kratku majicu bez rukava. 443

U PREDELIMA AMBALE Pametnija kategorija ena sa zlatni sieom" koja ne obraa toliko panju na pupak, bira kao predmet ljubavi" mikarca sa kratkim vratom na ijim naborima visi zalemljen zlatni lanac koji se ne skida. Takav izbor je, mogue, povezan sa skrivenom eljom te ene da vidi kraj sebe nekog ko mirie na mukarca", a kratki vrat se smatra glavnim znakom mukosti, tim pre to je lepota tog vrata (koji nije dui od jednog prljena!) istaknuta zlatnim lancem. U poetku izgleda veoma lepo okaiti se na taj bikovski vrat (ili lanac), ali potom i to dojadi, kao to dojadi da se stalno radi jedna te ista veba tokom jutarnje gimnastike... a i ivot sa bikonjom" postaje depresivan, poto nije sve u vratu. Jo pametnija vrsta ena sa zlatnim sieom", koje vie obraaju panju na to da ukrase sopstveni vrat, kao predmet ljubavi" sklona je da bira umetnike, istaknute naunike, deputate i tome sline intelektualce, ak i ako su previe oronuli. Bez obzira to je vrat te klase mukaraca uglavnom tanak i odlikuje se runo ispupenom Adamovom jabuicom, ena sa zlatnim sieom" shvata daje glavno na osnovu ega se moe voleti mukarac - um. A ako je taj um jo odeven u poznato ime - to je fensi! Ponosan si kad ide pored toga neuglednog, jer taj neugledni ima dovoljno pameti da govori svima kako ga je ona, upravo ona, uinila srenim i sada je on u takvom stvalakom zanosu, takvom... Drugarice, koje idu ruku pod ruku to sa bilderom", to sa bikonjom", huku od zavisti, jer njihovi mili ne umeju da sastave ni dve rei, ve samo koe nepostojei vrat i naduvavaju grudni ko. Ali... postepeno, sasvim postepeno, poinje da nastaje protivrenost, jer predmet ljubavi" sve vie voli ne nju, zlatnu", ve svoju nauku ili neko umetniko stvaralatvo, pa je jo toliko drzak i da stalno ba sa njom razgovara upravo o tom stvaralatvu (u zemlju propalo!), onda kada bi on, taj predmet ljubavi" sa tankim vratom, trebalo da svu svoju krasnoreivost i sav svoj stvaralaki poriv i sve svoje vreme posveuje samo njoj - zlatnoj". Kako da se popravi taj poloaj? Kako? Treba zanovetati. Zanovetala jednom 444

Kula ambale - pomoglo, zanovetala drugi put - pomoglo, i tako dalje... itavog ivota. Ali, potom... potom zlatna ena" iznenada primeuje da je njen poznati predmet" postao nekako olinjao, krasnoreivost na njen raun je postala do neprijatnosti banalna (kao kad se ide u toalet), stvaralaki nagon - redak i nervozan, a taj tanki vrat, sa koga je poeo da zaboravlja da obrije ekinje, poeo je da lii na vrat oerupanog gusana. I tu se, naravno, javljaju misli tipa: Kome sam ja, glupaa, dala najbolje godine svog ivota?!" i... odjednom joj postaju bliski ti vratovi od jednog prljena" sa ,,zalemljenim" zlatnim lancem, pa ak i ve ugojeni bilderi" koji po navici ire grudni ko i nose kratke majice, koje sada pokrivaju samo - stomainu. Ali i minut druenja sa bikonjom" ili bilderom" je dovoljan da shvati daje ta mesno-masna vrsta" mukaraca jo gora od ove koja je odjednom, zbog neega, poela da gubi svoj stvaralaki potencijal i poela da zaboravlja da obrije ekinje sa svog omravelog vrata. Njoj, toj zlatnoj glupai", nikad ne padne na pamet da je razlog za to u njoj, tanije u njenom zlatnom sieu" koji je ona tako paljivo konstruisala itavog svog ivota. I njoj, ve odavno zatrovanoj zlatom", poinje da se sve ee privida Vanja sanitetski tehniar koji bi je ne bi samo voleo, ve bi je doveo pameti i vezao za rogove kao kozu da se ona, drolja, ne odvaja od ljudskog stada. I na kraju, najpametnija, rekao bih potpuno genijalna kategorija ena sa zlatnim sieom", koja se veoma uzdrano odnosi prema delikatnim" pitanjima ukraavanja pupka i vrata, za predmet svoje ljubavi bira toplu brau" ili mukarce sa, da tako kaemo, neostvarenim homoseksualnim sklonostima. Te zlatne pametnice" shvataju da e topli brat" (ili nerealizovani topli brat") postati pre svega njena drugarica", ali da e je itavog ivota uvaavati i svojim ivotom ublaavati njene zlatne sklonosti" samo zato to je ona - lepotica - primetila njegov problem i uzela u zatitu njegovo muko dostojanstvo koje je bilo sabijeno u oak njegovim zadnjim pomislima". Ona, ta zlatna pametnica", pogledala 445

U PREDELIMA AMBALE ga je u lice, ime je opravdala" postojanje kod njega jo kojeega, pa je ak poela i da se suprotstavlja zlobnim zavidljivcima, koji aludiraju na njegove zadnje pomisli", genijalnom frazom: To je ekologija!" Zato onda on ne bi postao drugarica" takve ene! Zar ne govori ta zlatna ena" o njemu uvek dobro, Svaki ovek hoe ono glavno povremeno prigovarajui da - Ljubav, ali esto mesa Ljubav sa je on - normalan mukarac, eljom da svi vole samo njega mada... pomalo voli da veze. I tako imaju gomilu zajednikih interesa! Umee vezenja moe se unaprediti jer... ljubav (meusobna ili prema vezenju) stimulie! A ako govorimo o seksualnom udovoljavanju zlatnoj pametnici", ona, kako meni izgleda, bilo ume da meditira kao jogi, bilo da snagom misli sabije u oak svoju prirodnu pohotu, bilo da naini od svoje drugarice" pravog mukarca, koji posebno iskusno vlada vetinom sanitetskog tehniara Vanje. Pa ako se njena drugaricavoljeni" ponekad prepusti uticaju svojih prirodom posebno obojenih gena, ona, zlatna", e mu oprostiti... zato to re Drugarica" treba pisati velikim slovom, jer je sa tom rei povezano mnogo divnih trenutaka... na primer, vezenje. Spotakao sam se o kamen i zamalo da nisam pao. Sravnio sam pravac hoda sa azimutom. Pod nogama mi je opet zakripalo tibetsko kamenje. - Eh! Kako se lako ide! - zauo . sam otpozadi glas Seliverstova. - E da - prohripao je Rafael Gajazovi. - Jeste li se umorili, Rafaele Gajazoviu? - zainteresovao sa Seliverstov. 446

Kula ambale - Nisam, idem. - Ne, recite. Jeste li se umorili? - Pomalo... - Moja baka je govorila - odmoriu se kad umrem". - emu to? - Eto tako... - Niste to, Sergeju Anetoleviu, dabe rekli. Je li tako? - Ma ne, prosto sam rekao. - Imali ste u vidu neto odreeno? - Ne, nisam imao. Rekao sam i to je sve. - Pa dobro onda. Jer moe se i nabaksuzirati! Kazaljka kompasa me je povela po tibetskoj visoravni. Grad Bogova, u ijem je sreditu stojala Kula ambale, udaljavao se od nas. - Uskoro emo se domoi civilizacije. Tamo e nas sresti civilizovani" ljudi, kojima emo poeti da dokazujemo da Grad Bogova zaista postoji i da... i da su se tamo, u davnoj prolosti, deavale stvari kojima nema premca u istoriji oveanstva i da... i da... nai koreni potiu sa Tibeta, gde... gde... - poele su da mi se kovitlaju misli, kao da su htele da pre vremena stave taku na ovu ekspediciju.

Ljubav i posedovanje
Opet sam se setio uesnika u zlatnoj groznici", koji minkaju siee svog ivota, i ja sam smesta shvatio da i oni, budui da su Boija stvorenja, hoe ono glavno - ljubav; ali zbog svoje duhovne nerazvijenosti ne znaju ta je to ljubav. Iz gluposti oni meaju ljubav kao takvu sa eljom da svi do jednog vole samo njih, jedine. Onima koji slikaju zlatne siee" to ne uspeva uvek, jer je romantinih budala veoma malo u ivotu. I svaka romantina budala, koja je u stanju da se zaljubi u sie", vredna je zlata. Eh, kada bi se veina ljudi sastojala od romantinih budala! Jedan po jedan bi se zaljubljivali u zlatne" i one bi postale kraljice - Kraljice Ljubavi! Eto u emu je srea! 447

TT PREDELIMA AMBALE

Kraljica Ljubavi I treba iskreno rei da je simbol kraljice (ili kralja) Ljubavi veoma privlaan. On je slai od, na primer, simbola Gospodin Novac" ili Gospoa Popularnost", jer ovde deluje ono glavno to dolazi od samog Boga - Ljubav. A sva Boija stvorenja hoe da budu blia Bogu! Ljubav hoe svi: i pametni i glupi, i lepi i runi, i mladi i stari. Ljudi su spremni da daju sve - i novac, i poloaj i mnogo ta drugo - za Ljubav. U poreenju sa Ljubavlju blede ak i Pohlepa i Zavist, zato to je i najgori tvrdica u stanju da ,,svo zlato, nad kojim bdi" pokloni za Ljubav. Ali Ljubav, budui da je beskrajno zavodljiva, moe da se pobrka sapseudoljubavlju,ijajeglavnavarijantapoznataoptenarodna ljubav" prema voi, drugu generalnom sekretaru, dueu, fireru, bilo kom rukovodiocu i njima slinim voama. Ali, totalitarni voa, iji je slavni put" osvetljen zracima neograniene vlasti, u ijim je rukama koncentrisan sav novac, sav intelektualni potencijal i sva dostignua nauke, ipak neto hoe. Hoe, hoe i hoe! On ne spava jednu no, drugu, treu... prevrui po blistavo beloj posteljini svoje usahlo telo sa pupkom u obliku kratera i misli - Sta ja to hou?" Na kraju i njemu dolazi genijalna 448

Kula ambale ideja da on hoe ljubav". On, voa (ili due) nagovetava to svojim slugama u rangu, na primer, premijera i... njemu uskoro, uvee, dovode predmet ljubavi u vidu uspaljene seljanke koja poinje da tehniki laska njegovim radnim sposobnostima". Voa, naravno, to slua, pa ak i od uzbuenja poinje da se grize u svom kraterskom pupku, pa ipak elegantno (ak tip-top) obavlja ono to se pristoji ne samo pravom mukarcu, ve ,,nadmukarcu", sluajui pri tome kao arobnu muziku srceparajue krike koji svedoe o njenom neogranienom uzubuenju".

Ono to voa hoe vie od svega - to je Ljubav!

Potom njemu, voi, ili dueu, dovode jo jednu takvu zaljubljenu" u njega, potom treu, etvrtu... i u njemu se javlja elja da ga vole (tanije da u njega budu zaljubljene) sve ene u zemlji. A potom, kada voa (ili due) u potpunosti potvrdi svoje miljenje da su sve ene poludele za njim, kod njega se javlja elja da osvoji i drugu polovinu drutva - muku... moda ak ne u toploj" varijanti, nego naprosto da ga vole i to mu je. Tako da nie optenarodna ljubav", koja je beskrajno slatka i ne moe se nikako uporediti sa seksom. Ali ovek hoe sve vie i vie optenarodne Pravoj ljubavi je potreban jedan ljubavi" kako bi svi ljudi misliveoma vaan sastojak - Cistota 449

U PREDELIMA AMBALE li samo o njemu, voljenom... tako da se voa na kraju sloi kada mu predloe da mu za ivota podignu spomenik do neba, koji, naravno, sakriva sve nedostatke kao to je... pupak u obliku kratera. Kada ljudi misle o Ljubavi, zbog neega oni smesta zaboravljaju da pre svega treba da i sami vole, a tek potom da ele da ih drugi vole. Ljudi se boje da sami vole, strahovito se boje da daju Ljubav! Zato?! Upravo zato to pravoj ljubavi u Dui obavezno treba istota. A istota - to nije jednostavno - ako ovek ima pohlepe, zlovolje i zavisti - ne moe da postane ist. A kako da postane ist? Kako? To je veoma jednostavno treba misliti isto, zato to se upravo u mislima nalazi ovekova istota. ovek sa neistim mislima nee postati ist. U svakom od nas boravi i dominira ovek-Prostor, koji silno, silno eli da postane Boiji Sin" kao i njegov veni sabrat - ovekVreme, ali... da bi se to postiglo treba poloiti mnoge, mnoge ispite i potrebno je mnogo, mnogo vremena, a najvanije je - da je nuno da se shvati da je kriterijum napretka istota Misli. Ako 450 Treba da prestanemo da brkamo pravu ljubav sa samoljubljem

Kula ambale do toga zaista dode, onda e Tvorac, sigurno, rei: Da, Svet Prostora je osvojen... boanski!" A dotle... dotle emo minkati i minkati ivot. I proi e jo mnogo, mnogo vremena, dok ne ponemo da naprosto ivimo, a ne da minkamo ivot". A da bismo prestali da minkamo ivot", potrebno je pre svega da prestanemo da brkamo pravu Ljubav sa ljubavlju prema sebi. U osnovi prave ljubavi stoji upravo istota, a u osnovi ljubavi prema samom sebi - najstraniji greh: da ovek smatra sebe Bogom. Prava Ljubav je - od Boga, a egoistina ljubav - od avola.

Prava ljubav -je od Boga A egoistina - od avola

U mojoj glavi su se opet pojavili svemogui mukarci u crvenim kouljama i crnim cipelama, zlatne ene" raznih manira i ja sam nekako odmah shvatio da ljudi nisu krivi to minkaju" ivot i minkaju" ljubav. To je njihova slabost - elja da minkaju" kako bi ugodili venom grehu da smatraju sebe Bogom, a taj greh je veoma veliki, veoma, njegova mo je ak ravna moi Ljubavi; zato ljudi i nose zlato. Ali, trePotrebno je pre svega ba se boriti sa njim, sa tim grehom, boriti se sa samim sobom snano se i uporno boriti... boriti se, - VELIKIM 451

U PREDELIMA AMBALE pre svega, sa Samim Sobom Velikim. Tada se nee pojavljivati mukarci u crvenim kouljama, ene uramljene u zlato", voe (ili fireri) i mnogo toga slinog to proizilazi iz tog najveeg greha. Od tih misli sam se ak i razveselio. Hodao sam po Tibetu, veselo hodao. U glavi su mi isplivala etiri stiha iz moje pesme o enama: Ona hoe da bude naslikana, A sa slike, ko hoe, Moe kopiju da napravi I drugu mis da zagrli... Snano sam poeleo da se bre naem u mom rodnom gradu Ufi i da pogledam enama u oi. Zaudilo me je to sam zamislio kako po celoj ulici idu ljudi koji je osvetljavaju svojim oima, oima onih koji vole jedni druge. Zamislio sam zaljubljene oi i... ukazalo mi se da e takvih oiju biti sve vie i vie. ovek-Prostor se usavrava. I jo mi se pokazalo da su se ljudi ambale odavno nauili pravoj ljubavi. Doli smo do mesta na kome je jednom stajao na ator i odakle smo krenuli u zagonetni Grad Bogova. Osvrnuo sam se - Kulu ambale vie nisam mogao da vidim. Postavili smo atore. Skuvali ruak. Popili malo alkohola. eludac me skoro vie nije boleo. - Momci! Sutra u poi do Mesta Gladnoga avola... sam - rekao sam.

Ovakvih oiju bie sve vie i vie 452

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 20

Ka Mestu Gladnoga avola

Ujutro narednog dana probudio sam se ranije nego obino, to mi se retko deava. Obino me treba buditi glasno mi viui na uvo: Idemo!" ili (to je veoma neprijatno) golicanjem. Kad ipak ustanem (a to se deava svakog dana), minimum jedan sat idem kao zombi, nita ne primeujui - kako onda obaviti tekue poslove ili se umiti, pokvasivi vodom makar vrh nosa, iu u toalet - tako lenj - mora se trpeti. Ali, ranije ili kasnije ja se budim i tada, setivi se da sam ipak voa ekspedicije, poinjem burnu aktivnost, alei se na temu to emo opet kasno poi marrutom, a zaboravljajui da sam glavni uzrok tog kanjenja, na kraju, ja sam. A kada je sve spremno za polazak, dohvatam svoj pribor za higijenu u plastinoj vreici sa veno sivim pekirom koji se pretvorio u otrcanu krpu i poinjem proceduru umivanja u kojoj posebnu ulogu igra pranje zuba, pri emu zaboravljam na lice, a o vratu da i ne govorimo. Ponekad dohvatam umrljano ogledalce i pokuavajui da vidim 453

U PREDELIMA AMBALE kroz naslage prljavtine, nakvasivi lice raskvaenim komadom sapuna na kome su se nahvatala zrna peska (naravno, bez vrue vode), i ne ustajui progovorim: Kakva faca, a?" Uvek zavidim mom bratu Albertu, koji, poto je tip ovekaeve" (ranoranioci - prim. prev.), lako ustaje ujutru, pravi doruak za sve i najzad poinje da glasno vie: Idemo! Idemo!", ponekad ak i pevajui kuplet iz serije sovjetskih pesama tipa Ustajte prezreni na svetu...". Mi, spavalice, naravno, dugo se ne damo, pa se ak ponekad koristimo i lukavstvom, lupivi po atoru rukama iznutra da bismo posvedoili da smo ve ustali. Ali, Albert se takoe ne predaje i nastavlja da vie: Zavrna faza ustajanja! Finalna faza ustajanja!", lupajui pri tom kaikom po olji. Na kraju se iz atora, na Albertovu radost, pomaljaju nae pospane njuke. Pospana fizionomija, naravno, razlikuje se od svih stanja ovekovog lica najveim stepenom neprivlanosti, kada pojam kiselo lice" dobija svoj prirodni smisao. Kad pogledam pospana... lica, i moje ruke nevoljno poinju da se nervozno trljaju, uvek se setim prie mog druga Jurija Ivanovia Vasiljeva o enskoj lepoti, u kojoj on sono naglaava da je stvarnu" lepotu ene mogue videti jedino ujutru, odmah nakon spavanja, kada je ona bez - moleraja".

Jutarnje misli
A ujutru, kada sam se zaudo probudio rano, naprosto sam leao u atoru sa savreno jasnim mislima. Setio sam se pria lama, a pre svega lame Ketsuna Zangpoa, Bonpo Lame i monaha Tlenurpua o Mestu Gladnog avola, kuda sam danas nameravao da poem. 454

Ka Mestu Gladnoga avola Setio sam se da je Bonpo Lama priao da je u oblasti Kajlaa do 7. - 8. veka nae ere postojalo Kraljevstvo Jogija, zvano Zang Song, u kome su iveli adepti ili jogiji, koji su znali mantre pomou kojih su mogli da koriste tantrike sile Kajlaa. Prestonica tog kraljevstva bila je sagraena pomou tantrikih sila Kajlaa i zvala se Tun Long Vali (to znai Vavilon). To mesto, sada ve prekriveno dinama peska, danas je zaarano i zovu ga Mesto Gladnog avola. U misli su mi se vratili i nai razgovori sa Bonpo-lamom 0 tome da je sasvim mogue da su se ovde obavljali eksperimenti (savremenim jezikom reeno) kloniranja pretpotopskog oveka, to jest oveka prilagoenog surovim uslovima na Zemlji nakon Sveopteg Potopa. Te eksperimente su obavljali Veliki ljudi (pretpostavka je da su to Atlantiani podzemne ambale), koristei seme" pretpotopskog oveka arijevske rase, koje je bilo uvano u Vari - skladitu gena u Sambali. Eksperimenti su se odvijali jedan za drugim, ali su uskoro Veliki ljudi shvatili da je tako roenom postpotopskom oveku potrebna poduka, zato to su klonirani Tibetanci bili skloni da zapadaju u greh 1 nikako nisu umeli da se normalno koriste psihikim tehnologijama, kao to su to uobiajeno radili Veliki Ljudi. Zato je nedaleko od Kajlaa sazidan grad (tibetanski Vavilon, ili Tun Long Vali) u kome su Veliki ljudi uili rastom malene Tibetance - ivotu. To je trajalo veoma dugo, dok se Tibetanci nisu raselili po itavom svetu, izgubivi pri tom, naalost, sposobnost da koriste psihike tehnologije. Ali, na Zemlji su ve poeli da ive ljudi. Sambala je ispunila svoju misiju. A Veliki Ljudi su poeli da odlaze pod zemlju - u rodnu Sambalu, ostavljajui Tibetance bez poduke. Tibetanci, koji su ostali na Venom Kontinentu", zaboravili su da njihovi preci, koji su se davno raselili po Zemlji i stvorili razne narode i nacije, jesu njihova braa - njih se nisu ni seali, oni su ekali povratak Velikih Ljudi. A Veliki Ljudi se nikako nisu vraali. Tibetanci su ih dozivali i dozivali, 455

U PREDELIMA AMBALE ali Velikih Ljudi vie nije bilo na povrini Zemlje. Tibetanci su tugovali i veoma brzo protraili ostatke psihikih tehnologija kojima su ih nekad nauili Veliki Ljudi. O tome je svedoio jedino velianstveni Kajla. Sa gubljenjem psihikih tehnologija doli su divljatvo i primitivizam. Proroci, koji su se povremeno pojavljivali tako rei niotkuda, osnovali su mnoge religije i naredili Tibetancima da naine teozofsku (religioznu) dravu i... da se seaju, da se seaju svoje prolosti, koja je najhitnija za sve na Zemlji. Zemlju Seanja poeli su da nazivaju Tibet. Veoma esto su Tibetanci dolazili na to mesto gde su se nalazile sada ve ruevine drevnog velikog grada - tibetskog Vavilona, gde su zajedno sa njima iveli Veliki Ljudi i... seali su se, seali i seali svoje prole veliine. A ruevine tog grada je sve vie zatrpavao i zatrpavao pesak. Tibetanci su poseivali sveti Kajla, obavljali svetu parikarmu (obilazak planine po svetoj marruti) i molili Kajla da im vrati Velike Ljude, bez kojih su bili tako usamljeni. Ali je Kajla utao. Uskoro su Tibetanci poeli da primeuju da se na mestu njihovog velikog grada, ve zatrpanog peskom, naselila nekakva mrana sila. Ljudi koji bi tu doli poeli bi da ubijaju jedan drugog bez ikakvog razloga. Prialo se da je Kajla zaarao to mesto i da se tamo naselilo bestelesno bie, koje ljude hrani zlim mislima. To bie je bilo stalno gladno i stalno mu je bilo potrebno da od ljudi dobija zle misli. I ljudi bi mu se predavali. ak se moglo desiti da drug ubije druga. Ljudi su poeli da govore da Kajla nije uzalud nainio takvo mesto gde se moglo oigledno videti kakva je cena zlih misli kod ljudi... jer se tu zle misli nisu mogle sakriti, tu su se one ostvarivale. Ljudi su prestali da dolaze na to mesto, a ako bi i doli, ili bi pojedinano. Ali ak ni oni koji bi tamo doli pojedinano ne bi izdrali uticaj tih zlih misli koje su dolazile od njih samih, pa bi ili sili s uma ili molili Boga da im se telo okameni. Tibetanci su prozvali to mesto Mestom Gladnog avola. Oni su uvek priali drugim ljudima strane prie o tom uasnom mestu, 456

Ka Mestu Gladnoga avola jer su znali da na tom mestu otupljuje strah. Tibetanci duboko veruju da je strah sveto oseanje, koje uva ljude od zlih misli i zlih dela. A tamo, na Mestu Gladnog avola, strah ne titi oveka i ovek ini sve to hoe. Rafael Gajazovi je naglo zahrkao. Trgao sam se. Potom je on podigao glavu, pogledao me mutnim pogledom i upitao: - ta je, ne spava? - Ne spava mi se... - odgovorio sam. - Da! Nedostaje vazduha - rekao je Jusupov i poModa Gladni avo titi deo novo melodino zahrkao, legendarnog Kamena Santamani? proizvodei niske tonove. Sluajui hrkanje, mislio sam da bi danas, pre nego to poem ka Mestu Gladnog avola, bilo dobro da se ponovo naem sa monahom Tlenurpom ija je elija (manastir u Gompa) bila nedaleko od nas, jer mi na vodi Lan Vin Je nije dao da ljudski razgovaram sa njim, ispunjavajui nalog kineskih tajnih slubi koje su zabranjivale da stranci dugo priaju sa tibetanskim monasima. Setio sam se kratke monahove prie o tome kako je nekada Tibetom vladao Bog Demona, koji je sedeo" na Kajlau, a njegova ena je sedela" na - Mestu Gladnog avola. A setio sam se i njegove prie o tome kako je Kajla zasijao kada su 28 Dobrih Bogova pobedili Boga Demona, a zasijalo je i Mesto Gladnog avola. A mogao je da svetli, kako su nam rekli, samo Kamen Santamani. 457

u PREDELIMA AMBALE - Sasvim je mogue da se jedan od komada legendarnog kamena antamani (koji se tibetanski naziva Norbu Rimpoe) nalazi tamo - na Mestu Gladnog avola - pomislio sam. - A zato da ne? I deo tog udesnog kamena takoe mora da ima zatitu, kao i osnovni kamen antamani, koji je, po mom miljenju, smeten unutar savreno nedostupne piramide Malog Kajlaa. Potpuno je mogue da je Kajla poslao Gladnog avola da titi taj deo kamena antamani. Tiho sam izaao iz atora, dohvatio zamazani pribor za higijenu u plastinoj vreici sa pekirom koji je liio na pohabanu krpu i obrijavi se sa zadovoljstvom, umio se u potoku, opravi ak i davno neoprano ogledalo i namrtivi se kad sam licu prineo krpu-pekir. Potom- sam upalio primus, dok nije provrila voda za pripremanje kae, i setivi se Alberta, glasno povikao: - Idemo! Idemo! Finalna faza ustajanja! Ustajte! Momci su ispuzali iz atora. Uivao sam u njihovim pospanim licima, oseajui sveinu svog umivenog pa jo i izbrijanog lica.

Razgovor sa monahomTlenurpuom
Kada smo dorukovali, priao sam vodiu Tatuu i poeo da ga nagovaram da mi obezbedi tajni sastanak sa monahom Tlenurpuom, bez dozvole vodia" Lan Vin Jea, koji je trebalo da nas eka tamo u manastiru u Gompa. - Ne, ne ne! - povikao je vodi Tatu. - To se ne sme raditi! Lan Vin Je sve vidi. Od njega je teko sakriti se! Bolje porazgovarati sa Lan Vin Jeom. Sa Tatuom i Ravilom nevoljno sam poao po ravnom polju ka manastiru u Gompa. Lan Vin Je nas je prvi doekao. Njegovo istonjako lice nije pokazivalo nikakva oseanja. Uloivi svu svoju psihiku energiju u pogled, zamolio sam ga da nam dozvoli da porazgovaramo sa monahom Tlenurpuom. Na moje uenje, Lan Vin Je 458

Ka Mestu Gladnoga avola mi je to lako dopustio - pod uslovom da se razgovor obavi u njegovom prisustvu. Kada smo se nali sa monahom, obratio sam mu se: - Dragi monae! Hteo bih da nastavim na razgovor o Mestu Gladnog avola. Danas hou da poem tamo... - rekao sam. - Tamo? - monah Tlenurp je podigao obrve, a oi su mu se rairile. -Da. - Ne idite tamo. To je zaarano mesto. - Vi ste bili tamo? - Da, bio sam tamo... Monah Tlenurp: sam. Sa drutvom se tamo - Covek se tamo osea loe... ne sme ii. Jako je zao - Shvatam... - Din din din din - ubacio se u razgovor Lan Vin Je, dotakavi po leima prevodioca" Tatua, koji je osim rodnog tibetanskog jezika znao jo i engleski i kineski. - Duau duau duau - poeo je da mu odgovara Tatu, iz ega sam shvatio" da Tatu govori o mojoj elji da poem ka Mestu Gladnog avola. - Bja, bja, bja - poeo je da govori Lan Vin Je, iz ega sam shvatio" da je on protiv moje namere. - Dopustite mi da nastavim razgovor sa monahom! - zamolio sam. - Please - prvi je odgovorio Tatu. 459

U PREDELIMA AMBALE - Kako ste se oseali tamo, na Mestu Gladnog avola, dragi monae? Tlenurp me je pogledao svojim tamnosmeim oima i odgovorio: - Loe. - U emu se sastojalo to loe"? - Pa... - monah se promekoljio - pa... tamo postaje zao. - Veoma zao? - Veoma. - Ima elju da ubije bilo koga? - Pa... Tamo si veoma zao i... sve loe izgleda. Loe misli ulaze u glavu, ukratko - odgovorio je monah. - A ako bi pored tebe bio neki pratilac? - pomno sam pogledao monaha. Monah me je pogledao i vrdajui rekao: - Tamo se moe poi jedino sam i... jedino... - Jedino? - Jedino kad ovek obavi svetu parikarmu oko Kajlaa. Kajla proisti eoveka, snano ga proisti, pa zato kad postane istiji, moe da poe tamo. - A neproieni ljudi tamo ne preive? -Ne. - Nikad? - Nikad! - monah je oborio oi i ispod oka pogledao Lan Vin Jea. \ 460

Ka Mestu Gladnoga avola Znao sam da sam ve obavio parikarmu, pa sam zato i ja mogao... da preivim. - Idu li tamo i neproieni" ljudi? - nastavio sam. - Ne... Oni se boje smrti. Ko jo hoe da umre? - Uopte ne idu? - Pa,., jedino ako ne znaju. - A kako umiru ljudi na Mestu Gladnog avola? - Oni obino... mole Boga da im se telo okameni - monah me je pogledao nekako sa krivicom, oigledno shvatajui da Evropljanima termin okameniti se" izgleda glup i fantastian. - Pa... da li se neko okamenio? - osmehnuo sam se. - Okameniti se - to je srea - sa naporom ree monah. - Bog je samo odabranima dodelio takvu sreu - da se okamene. A obinim ljudima ne da tu sreu. Obini ljudi tamo naprosto umiru, a kosti im razvuku leinari i orlovi. - Okameniti se, znai... - jedva progovorih. - To je veoma dobro - okameniti se - prostoduno je dodao monah. U to vreme sam ve znao za fenomen samadija, to jest za fenomen samokonzervacije ljudskog tela, prilikom koga jogiji najvieg nivoa mogu pomou meditacije da prevedu vodu svog tela u (kako ja mislim!) vodu 4. agregatnog stanja, nakon ega prestaju procesi razmene materija i telo prelazi u takozvano kameno-nepokretno stanje" u kome moe da se ouva hiljadama, ak i milionima godina pri temperaturi od + 4C. Lino nisam sasvim shvatao zato i tumaio sam hipotetiku vodu 4. agregatnog stanja kao vodu koja lii na onu koja se nalazi u hrskavicama. A hrskavice, kao to je poznato, imaju sklonost mineralizaciji, to jest; tome da se u njima nagomilavaju mineralne materije, delom soli kalcijuma. Iz toga se moglo doi do zakljuka da se telo oveka u samadiju moe podvri mineralizaciji i.... okameniti se. - A moda stanje samadija nije veno? Moda postoji opasnost da se ovek okameni? - pomislio sam. 461

U PREDELIMA AMBALE Razmiljajui na tu temu, pretpostavio sam da se, verovatno, odozgo vidi sve"; ili moda tolika koliina tela nije neophodno da se osnuje Genofond oveanstva; ili je moda duh tela koje se okameni, ivei na Onom Svetu, nainio neki greh, pa je telo moralo da bude likvidirano; ili su ljudi uli u stanje samadija u nepovoljnim uslovima (ne pri stabilnoj tempereturi od + 4C, kakva je u peinama), usled ega telo propadne - ili se okameni. - Dun van kao? - zauo sam glas Lan Vin Jea. - Lan Vin Je me pita o emu sada mislite - zbunio se Tatu, obrativi mi se. - Pa... odgovorite da ne znate - progovorio sam. - Tatu, Vi svakako ne moete da znate o emu ja mislim. - Dan me - odgovorio je Tatu. Nastala je pauza od jedan minut. - Recite mi, monae, da li na Mestu Gladnog avola ima okamenjenih ljudi? - Ima, ima - odgovorio je monah. - Njih osam. - Kakvi su oni? - Veliki. -Sede ili stoje? - Sede, naravno. - Kako sede? - U obliku trougla... odnosno trougaonih kamenih gromada. - Ne shvatam. - ovek koji meditira (u poloaju Bude, odnosno lotosa - prim. prev.) uvek podsea Mesto Gladnog avola na trougao. Ljudi mole da se njihovo telo... - Aha... A gde su oni? okameni - Dajte da Vam nacrtam. 462

Ka Mestu Gladnoga avola

Monah Tlenurp crta okamenjene ljude Monah je uzeo moju svesku za skiciranje i poeo da crta. Odmah sam shvatio da njemu Bog nije dao umetnikog talenta, ali sam to tolerisao poprilino dugo, prekidajui ga pitanjima koja su pomagala da se pojasni. Razjasnilo se da se to mesto nalazi nedaleko od jedne reice. Tamo meu stenama stoji platforma na kojoj je smeteno osam tela okamenjenih ljudi". Ta tela" podseaju na trouglove, ali svaki trougao ima individualne crte. Visina svake od trougaonih statua" je dva-tri do pet metara, a moda ima i viih (oigledno, monah Tlenurp nije na to obraao panju!) Tela okamenjenih ljudi" postavljena su u niz koji se prua od severozapada ka jugoistoku. Pored njih se nalazi vrui izvor u kome ima mnogo okruglog kamenja, a tu se nalaze i tri izvora i voda u sva tri ima razliit ukus. Na dva mesta postoje peane dine sa svetim peskom, koji se moe koristiti u svrhu leenja. - A zato Vi, dragi monae, smatrate da su te trougaone statue tela okamenjenih ljudi? - Kako zato? - zaudio se on. - ovek u meditaciji (poloaju Bude) uvek obrazuje trougao. On tome tei. U tome je smisao meditacije. 463

U PREDELIMA AMBALE

Reprodukcija crtea monaha Tlenurpua, koji nije bio obdaren umetnikim sposobnostima. Skica Mesta Gladnog avola - To nisu male piramide? - ta govorite, kakve piramide? Piramida - to je, na primer, Mali Kajla. 464

Ka Mestu Gladnoga avola - Pa dobro onda. - Okamenjene ljude ponekad nazivamo statuama, iako to nije ispravno - dodao je monah. - Uzgred, svaka od tih statua ima svoje ime. - Znate li ta imena? - Da, da... - poeo je da se prisea monah. - Piite! Dohvatio sam notes i poeo da piem sledee: 1. Pema-Samboa 2. Soge-Tore-Can 3. Pema-Kjalbao 4. Sango-Tango 5. Londen-Cazi 6. angi-Sangi 7. Tore-Toli 8. Pema-Dungni Monah me je pobedonosno pogledao. - Interesantno? - upitao je. - Naravno - odgovorio sam. - A ta ta imena znae? - Ona znae razna ispoljavanja jednog oveka. - ta to znai? - Pa... ovek se ispoljava na razne naine - zbunjeno me pogleda monah. - U emu se to ispoljava? - Kako u emu? Pa u telu. U emu bi drugom? - Nisam shvatio. ta to znai - da se jedan te isti ovek okamenio osam puta? - zaudio sam se. - Da, okamenio se osam puta i svaki put je za sobom ostavio statuu - bez ikakvog oklevanja odgovori monah. - To je nemogue! - Kako je nemogue? - iskreno se zaudio monah. - To se deava. - Kako ja razumem, ako je ovek uao u stanje samadija, njegovo telo moe da se mineralizuje, odnosno okameni, u nepovolj465

U PREDE LIM A AMBALE nim uslovima - primetio sam ja. - Ne moe telo da se osam puta mineralizuje i da svaki put ostavi... kameni kalup. - Moe - ubeeno ree monah. - I kako se to deava? - Veoma jednostavno. Ako niste shvatili, ovek je pre svega Duh. A Duh moe da ue u jedno telo, potom u drugo, potom u tree, pa ako hoe, moe da ulazi u razna tela jedno za drugim. Je li tako ili nije? -Pa.... -1 tako, jedan ovek, odnosno Duh, odluio je jednom davno, davno, da se okameni osam puta. Je li to jasno? - monah me je pogledao.

Po prii monaha Tlenurpua, Duh jednog te istog oveka je ulazio u razna tela i svaki put dovodio svoje telo do Mesta Gladnog avola, kako bi se ono tamo okamenilo. To se dogodilo osam puta

- Nije. - Pa eto: taj Duh je uao u jedno telo, doao do Mesta Gladnog avola, zapoeo meditaciju i uskoro se okamenio. Je li jasno? - Oigledno je daje on uao u stanje samadija, a poto uslovi nisu bili pogodni (nije bilo glavnog faktora - stabilne temperature od + 4 C), njegovo telo se okamenilo - promrmljao sam sebi u bradu. - Videvi da se njegovo telo okamenilo, taj ovek (odnosno Duh), napustio je okamenjeno telo" i uselio se u novo telo tokom trudnoe neke ene. Kada se njegovo novo telo rodilo i odraslo, on je opet doao do Mesta Gladnog avola, opet je 466

Ka Mestu Gladnoga avola tamo uao u stanje meditacije nakon ega se njegovo telo opet okamenilo! Onda je opet napustio okamenjeno telo, opet se uselio u novo... i tako je to ilo osam puta. Osam naziva tih statua, koje sam vam nabrojao, jesu imena tog oveka tokom njegovih osam ivota. Je li to jasno? - Jasno mi je - odgovorio sam. - Ali, zato je on to radio? - Oho! - uzviknuo je monah. - Zato oho"? - To nije tako jednostavno... - Da nije hteo da na taj nain izvaja osam statua? - osmehnuo sam se ja. - Ma nije - osmehnuo se i monah. - Pa zato bi se onda kamenio osam puta? - Zato da bi... - monah se prekinuo. - Radi ega? Radi ega? - Zato da bi se borio protiv Crnog Anela. Taj ovek je hteo da pobedi Crnog Anela ili... Anela Zla. - A ko je Crni Aneo? - upitao sam. - To je avo glavom i bradom - monah me je pogledao kao to bi pogledao nerazumno dete. -Aha.... - Taj ovek je arko eleo da postane Mrtvi, jer se jedino Mrtvi mogu nositi sa anelima - dodao je monah. Te rei su me silno zainteresovale. Naravno, ja o anelima nisam znao nita, ali sam oseao da verovatno Svet Anela u stvarnosti postoji i na Zemlji - nepoznati i udesni holografski Svet Crni Aneo 467

U PREDE LIM A AMBALE Anela, u kome se odvija - sasvim mogue - ivot u razvijenijem obliku od naeg. Naravno, ja sam itao o anelima u Bibliji i Koranu, pa sam ak znao i ime jednog od glavnih anela (bilo da je to Gabriel, bilo Dabrail), ali sam se prema tome odnosio sa dosta skepse, zamiljajui re aneo" vie kao simbol nenosti neke telesne ene (!) ili kao svesno odreenje nezemaljske lepote nekakve dugonoge osobe tamne puti i nevelikog tela, koje se sastoji preteno od grudi, i kojoj su roditelji, voljom sudbine, dali ime Anela ili Anelika. Ali nisam mogao ni da zamislim da aneli mogu da budu zli, pa ak i crni. Celog ivota sam sluao o anelima sa ove ili one strane, ali ni na sekundu nisam pomislio da re aneo" nije samo simbol neprestane nenosti ili lepote dugonogih ena sa tamnim oima i velikim grudima, nego sasvim konkretan pojam koji svedoi o tome da na Zemlji osim nas - pohotljivih do besvesti stvorenja - postoji i aneoski oblik ivota, u okviru koga aneli ne hodaju teko premetajui noge u izmama sa debelim onom ili cipele sa tiklama od 20cm, nego lete, slobodno i lako, a ponekad u nastupu ljubavi poinju da lebde, drei se za ruke. Poslednjih godina, kada me je sudbina bacila na Himalaje i naterala da se bavim istraivakim ekspedicijama, naravno, postao sam malo pametniji, pa sam prestao da na pomen anela zamiljam tamnooke ene sa navedenim osobinama, ve sam jasno shvatio daje istorija oveanstva zapoela od anela, koji su tokom evolucije izmenili svoj pojavni oblik, uzeli telo i na kraju nainili nas - telesna i pohotljiva preko mere stvorenja. A kad sam postao jo malo pametniji (ne mnogo!) shvatio sam da se aneoska forma ivota nije rasplinula kao senka u tami, ve da se ouvala i da je moda, tokom evolucije neverovatne duine, doivela ogromne obrte... i stvorila tako savreni holografski oblik ivota, takav da e nama, telesnim ljudima, biti nuno da jo dugo hodamo u izmama sa debelim onom ili u cipelama na tiklama da bismo im se makar malo pribliili - anelima - meu 468

Ka Mestu Gladnoga avola kojima, mogue, stvarno postoje aneloljke osobe... sa velikim holografskim grudima. Pored toga, treba primetiti da mije sudbina omoguila da saznam tota o Mrtvima, ija tela poivaju u tajnim peinama, a Due im lete kuda hoe, bilo na Onom Svetu, bilo na zemlji, povremeno moda progonei anele u slobodnom letu. Shvatao sam da su Mrtvi" poseban oblik ivota, iji nivo prevazilazi ivi ivot". Takoe sam shvatao da Mrtvi mogu postati samo oni telesni ljudi koje je Bog odabrao, koji su u stanju da pomou svog monog duha dovedu svoje telo u stanje konzervacije

Samo mrtvi mogu da se nadmeu sa anelima

(to jest, stanje samadija) da bi koliko-toliko popunili Genofond oveanstva, koji je krajnje neophodan ne samo radi ouvanja ivota na Zemlji, ve i radi toga da bi Duh slobodan od tela proistio Zemljinu auru. Setio sam se sopstvenih razmiljanja o tome kako Duh slobodan od tela jeste kosmiki i prvobitni ovek Vreme, koga je Bog stvorio u Svetu Osloboenog Vremena (Onom Svetu) i koji je tokom svog venog ivota proao kroz retortu najviih stepena proienja tokom svojih bezbrojnih putovanja kroz zemaljske ivote, zvane inkarnacije i... tu sam shvatio da jedino ovek-Vreme (Duh) moe da pouava o tome kako se isti zemaljska aura. 469

U PREDELIMA AMBALE od ega treba istiti auru Zemlje? Bilo mi je potpuno jasno da ne mogu ja - obino stvorenje - da prosuujem o tome. Ali, pretpostavljao sam da auru Zemlje treba istiti ne samo od zlih misli telesnih ljudi, koji su toliko privreni moi avolskog dolara, nego i jo od neega drugog. Ali ega? Zamislio sam se nad tim pitanjem, namrtivi elo... i odjednom mi se ukazalo da Zemlju treba istiti i od zlih (ili crnih) anela. Smesta sam zamislio Crnog Anela u obliku crne ene sa velikim grudima i neprijatno hladnim oima... potom sam pretresao glavom kako bih se oslobodio te slike... protresao jo jednom... i shvatio kako, naalost, jo nije dolo vreme da analiziram ivot anela. U glavi mi je neoekivano isplivala sintagma duica oka". O koliko je jo vode trebalo da protekne! Tada nisam znao da e me ivot povesti trnovitim putem, kada u se tokom svojih razmiljanja uplesti u titee protivrenosti, ali e me taj put, hteo ne hteo, voditi u oblast znanja koje se tie udnog i nevidljivog Sveta Anela. Ali o tome emo, dragi itaoe, govoriti u narednom tomu ove knjige u kome emo se - nai oi u oi sa anelima. - A zato se samo Mrtvi mogu suprotstaviti anelima? - upitao sam monaha Tlenurpua. - Mrtvi su izuzetno moni - odgovorio je on. - iv ovek je slabiji od Mrtvih? - Naravno da je slabiji. - A da li je taj ovek, ije se telo okamenilo osam puta, na kraju uspeo da pobedi Crnog Anela zvanog Gladni avo? - Ne, nije uspeo. Pokazalo se da je Crni Aneo jai - oborio je pogled monah. - Crni Aneo je ekao da telo tog oveka ue u stanje samadija i smesta bi ga pretvarao u kamen, ne dajui mu priliku da postane u potpunosti Mrtvi. Ali, taj ovek, koji je nastojao da pobedi Crnog Anela, uzimao je novo telo u novom ivotu, opet dolazio na Tibet, opet iao na Mesto Gladnog 470

Ka Mestu Gladnoga avola avola, opet ulazio u stanje samadija, i postavi Mrtav, opet se borio sa Crnim Anelom. Ali, Crni Aneo je opet pretvarao njegovo telo u kamen, ne dajui mu mogunost da se dokopa pune snage Mrtvih. Tako se to odigralo osam puta. - Znai, ima potpuno Mrtvih i nepotpuno Mrtvih - promrmljao sam sebi u bradu. - Naravno. Ne primaju svakog oveka koji postane Mrtav u ealon mrtvih. Ako ga ne prime u ealon Mrtvih, njegovo telo u samadiju se skameni. Ali, ako armija mrtvih primi novog Mrtvog, onda taj sreni Mrtvi" zadobija mo svih Mrtvih na Zemlji. A Mrtvih je na Zemlji veoma mnogo i njihova je mo ogromna. Pomislio sam da Svet Mrtvih uopte nije jednostavan, pa da zato, verovatno, ne primaju u njega svakog oveka koji ue u samadi, ali ako ga prime, onda taj Mrtvi zaista ima sree, jer u sebi osea kolosalnu mo itavog Carstva Mrtvih, koja se ogleda u tome to on, sreni Mrtvi", ne samo da je u stanju da istovremeno ivi i u svetu ljudi i anela i seni, pa ak i Sambale, nego je u stanju i da utie na ovaj svet, istei ga od prljavih misli. Shvatio sam da bi taj ovek, ije se telo okamenilo osam puta, da su ga primili u armiju Mrtvih, uspeo da pobedi Crnog Anela svojom milju, pojaanom itavim Carstvom Mrtvih - pobedio bi on tog Gladnog avola, koji ljude hrani zlim mislima. Na trenutak sam se udaljio i zamislio kako se ivotinje i ljudi pre stvarne tue obavezno bore mislima", usmeravajui prema neprijatelju negativnu misaonu energiju. Kod ivotinja, na primer kod maaka, to se izraava tako to ta nena i prijatna stvorenja stanu jedno ispred drugog, ispupivi kimu i svrdlajui jedna drugu oima, suavajui svoje ionako uske enice i isputajui dugake zastraujue zvuke Mjau, mjau...". Kod ljudi, posebno u selima, borba mislima" se sastoji u tome to dva mladia, na primer, mainista i govedar, takoe stoje jedan ispred drugog, takoe svrdlajui jedan drugog pogle471

U PREDELIMA AMBALE dom i takoe suzivi enice isputaju zastraujue zvuke, ali uobliene u rei meu kojima preovlauju izrazi Sad e ti da vidi!" na koje odgovor glasi takoe: Ti e da vidi!" Borba mislima" karakteristina je za sva iva stvorenja, bilo da su to kokoke (ee petlovi!), bilo make, bilo ljudi, pa veoma esto do fizike" tue i ne doe nego pobedi onaj ko uspe da misaono potisne protivnika", bilo jae mjauknuvi, bilo sa vie zastraujuim tonovima u glasu rekavi: Sad e da vidi!"

Pre tue, sva misaona stvorenja bore se mislima", bilo proizvodei zvuke Mjau" bilo pitajui: Sad e da vidi!"

- Dakle, Carstvo Mrtvih nije primilo tog oveka ije se telo skamenilo osam puta - sa tugom u glasu sam rekao. - Ne, nije ga primilo - promrmljao je monah. - Ali zato? Pa zar nije on hteo da se bori protiv Gladnog avola sa plemenitim ciljem? - Ne znam. Ali, starije lame su priale da je tamo, na tom mestu, zvanom Mesto Gladnog avola, sakriveno neto sveto. Upravo tu svetu stvar i uva Gladni avo, ne putajui tuda ljude - tiho je rekao monah. - To su mesto zaarali... veoma lukavo su ga zaarali. - A ta je to sveto? - upitao sam. - Ne znam - odgovorio je monah. 472

Ka Mestu Gladnoga avola Misli su mi pobegle u stranu, a potom se sabrale u klupko i ja sam shvatio da ta sveta" stvar najverovatnije jeste deo kamena Santamani. Naalost, monah Tlenurp nije znao za kamen Santamani. - O kako je raznolik i genijalan Tvorac! - pomislio sam. - On je poslao Crnog Anela po imenu Gladni avo na mesto gde je nekad postojao prekrasni grad Tun Long Vali (ili tibetski Vavilon) i gde su se, verovatno, uvali delovi udesnog kamena Santamani. Poslao ga je kako bi Crni Aneo uvao to mesto i deo udesnog kamena, ali da bi ga uvao na veoma poseban nain, u stvarnosti pokazujui ljudima kakva je cena njihovih zlih misli i pretvarajui u kamen one ljude koji su hteli da se protiv njega bore pomou moi Mrtvih, jer nisu shvatali da je sam Tvorac odredio Crnog Anela za uvara fragmenta kamena Santamani i... zatitnika uspomene na sveti grad koji su nainili zemaljski ljudi. Ustao sam sa klupe na kojoj sam sedeo i... smesta video kako je vodiu" Lan Vin Jeu glava klonula u stranu i kako on vrsto spava. - Eto zato me tako dugo nije prekidao! - sevnula mi je radosna misao. Nastavljajui da razmiljam o Gladnom avolu, jo jednom sam postao svestan ne samo genijalnosti, nego i originalnosti reenja Tvorca. Setio sam se da sam itavog svog ivota u nauci mislio, mislio i mislio, oseajui unutranje negodovanje zbog tuposti i gluposti svojih misli. I samo bih ponekad, prilino retko, iznenada postajao ushien to bi mi dola originalna misao koja se odlikovala neverovatnom jednostavnou i kao da je svetlela osobitom svetlou. ak sam se i udio - Kako se toga ranije nisam setio?" U poetku bi od te misli u dubinama svesti poela da vri gordost, ali potom, kako sam sa vremenom pomalo postao pametniji, poeo sam da shvatam da to nije moje lino dostignue, ve dar za mene - koji teim da stvorim neto novo - dar od Tvorca. 473

U PREDE LIM A AMBALE

Kasnije, kada sam postao jo malo pametniji, poeo sam da razlikujem boansku misao" koja je u obliku dara koji je dat meni - nerazumnom - od ljudske genijalne" misli. Boanska misao" u stvarnosti kao da svetli, dajui oseaj lakoe i ushienja svojom beskrajnom jednostavnou i originalnou, dok genijalna" ljudska misao uvek ostaje obavijena platom tekih sumnji. I na kraju sam prestao da budem naunik i pretvorio sam se u prosjaka misli" od Boga, pa sam ak shvatio i princip traenja odgovora" - misliti, misliti i misliti na temu svojih - istraivanja (a ne lenjo prositi!) znajui da e Bog - Vladar Sveta Misli - osetiti tvoje muke i pomoi ti... Svojom milju. Tako sada i ivim... kao Rab Boiji i... ponosan sam na to, veoma ponosan, jer shvatam da je i mene stvorio Bog. - Dan, lin, ve! - probudio se Lan Van Je. - Uf! - mrzovoljno rekoh. - Sta je rekao? - preko prevodioca je upitao Lan Vin Je, pokazavi na mene. Zbunio sam se. Lan Vin Je me je upitno gledao. - Uf" se prevodi kao dobro jutro - slagah ja masno.

Ko zna - moda divovske egipatske statue nisu statue, ve skamenjena tela ljudi iz paralelnih svetova? 474

Ka Mestu Gladnoga avola Tatu je preveo. Lan Vin Je se osmehnuo. Shvatajui da e se na razgovor uskoro okonati, hitro sam upitao monaha: - Da li je taj ovek, ije se telo skamenilo osam puta, bio obian ili Veliki Cbvek? - Ne znam. Ali, kipovi" su veliki. Pomislio sam kako moda (ko bi znao!) divovske statue u Egiptu nisu naprosto statue, ve skamenjena tela ljudi iz paralelnih svetova, koji su, odlazei u svoj rodni svet, ostavljali ovde, u tuem svetu, svoja tela, uvodei ih u stanje samadija i samim tim stvarajui sve uslove za mineralizaciju (ili okamenjenje tela). Te statue" su, sluajno, i suvie savreno isklesane! - Din de, din-de - poeo je da prigovara vodi Lan Vin Je. - Treba da zavravamo, kae on - ree Tatu, pokazujui na Lan Vin Jea. - Evo, evo! - Vin leo beo? - On pita, kada ete konkretno zavriti razgovor? - Tatu je pognuo glavu. - Za tri minuta. Lan Vin klimnu glavom. - Dragi monae! - poeo sam, sabravi se duhom. -Danas ili sutra hou da poem do Mesta Gladnog avola... sam. Ja sam upravo obavio parikarmu, to jest, ritualni obilazak svete planine Kajla, pa sam se, verovatno, zahvaljujui tome bar malo proistio. Po Vaem miljenju, mogu li ja da preivim na Mestu Gladnog avola? - Moda ete preiveti, a moda i neete - odgovorio je on. - Od ega tamo mogu da nastradam? - Zle misli, koje imate, pojaae se mnogo puta i razoriti vas. -Aha... -1 jo - monah se namrtio - poeete da molite Boga da se Vae telo okameni. Vae telo e patiti, silno patiti... i Vi ete silno eleti da se ono pretvori u kamen... jer kamen ne osea bol. 475

U PREDE LIM A AMBALE - Aha... - samo sam rekao. - Upravo je tako - dodao je monah. - Aha... - jo jednom rekoh. - Hteo bih da kaem jo neto - monah se poeao po potiljku. - Vi ste - pokazao je na mene - ve obavili svetu parikarmu obiavi planinu Kajla. Je li tako? - Da - odgovorio sam. - ovek koji obavi parikarmu, kao to sam ve rekao, moe da preivi na Mestu Gladnog avola, jer ga je Kajla proistio od zlih misli i u njemu ih je ostalo malo. - Da - rekoh. - Ali - nastavio je monah - ne preporuujem Vam da prilazite blizu okamenjenim ljudima. -Zato? - Vredi li se prljati? - Nisam shvatio. - Upravo tamo, blizu okamenjenih ljudi, boravi Gladni avo - katalizator" zlih misli ljudi. Ako budete stajali blizu okamenjenih ljudi, natkrilie vas ogromni Crni Aneo - Gladni avo, i Vae zle misli, mnogostruko pojaane, unitie vas. A ako vas zle misli i ne unite, ipak ete ostati u vlasti Zla. Zar ste radi toga obavili svetu parikarmu? - Znai, ne vredi se prljati...? - Vama se posreilo u ivotu - monah je podigao pogled na mene. - Uspeli ste da obavite parikarmu, niste umrli nego 476

Kamen ne osea hol

Ka Mestu Gladnoga avola se proistili. Ako priete okamenjenim ljudima, moraete da jo jednom obavite parikarmu kako biste odagnali zle misli koje pojaava Crni Aneo. Pre nego to sam poao do mesta Gladnog avola, ja sam dvaput obavio parikarmu, a odmah nakon to sam posetio to mesto morao sam da obavim jo jednu parikarmu; i kaem vam da mi je poslednja parikarma bila tea od svega - zle misli, koje je u meni pojaao Crni Aneo, sa bolom su izlazile iz mog tela. Monah je zautao. U okolini okamenjenih ljudi - Din jel ki - zauo se Crni Aneo natkriljuje putnika glas Lan Vin Jea. i ubacuje u njega zle misli I bez prevoda sam shvatio da moli da zavrimo razgovor. - Doavola, evo sad u! - odgovorio sam Lan Vin Jeu. - Recite mi, monae, da li u se tamo sigurno uprljati? - Sigurno - klimnu monah glavom. - Uzgred, nemojte nositi foto-aparat sa sobom, a ako ga ponesete, ne fotografiite Mesto Gladnog avola. - Zato? - Ponekad se na fotografijama pojavi Gladni avo. On to zna... i najee onaj ko ga fotografie umre, zato to se Gladni avo naljuti i jo vie pojaa zle misli tog nesrenika koje ga iznutra razore. 477

U PREDE LIM A AMBALE U tom trenutku jo nisam znao da u kroz nekoliko godina sakupiti itav sveanj fotografija sa jasno vidljivim svetleim objektima, ija e nas analiza dovesti do zakljuka da su ti svetlei objekti najverovatnije razne varijante - anelolikog oblika ivota na Zemlji, nevidljive golim okom, ali se zbog neega pojavljuju na fotografijama. Pogledao sam monaha Tlenurpua i shvatio da ono to je on uspeo da uradi (to jest, obavi parikarmu, poseti mesto Gladnog avola i ponovo obavi parikarmu) ja neu uspeti. Nisam imao vremena za jo jedan ritualni obilazak planine Kajla: pribliavao se as povratka u Rusiju, a i svakog dana je postajalo sve hladnije. Grozd sumnje mi je nikao u dui. Lan Vin Je je ustao i itavom svojom pojavom pokazivao da treba da se krene. I ja sam ustao. -1 Vi ete stvarno poi tamo? - upita monah, natmurivi se. - Poi u - odgovorio sam. - Poite sami - dobacio je na kraju. Kada smo izali iz manastira, stao sam, okrenuo se, ponovo uao u manastir i pozvao monaha: - U kom pravcu se nalazi Mesto Gladnog avola i koliko kilometara ima do njega? - Tamo... tuda treba ii - pokazao je monah rukom. - Preciznije, preciznije'. Hou da odredim azimut po kompasu. - Eno tamo... eno! Do tog mesta ima sedamdeset kilometara. Puta donde nema. Ali moe se dovesti automobilom, svuda su talasasti bregovi ili ravna polja. Orijentisaete se prema reici, na ijoj suprotnoj obali ete videti neto kao stene koje stre iz zemlje. - Ba tamo? - pokazao sam pravac koji sam odredio prema azimutu. 478

Ka Mestu Gladnoga avola - Da, tamo. - Hvala Vam dragi monae! Poli smo. - Nemojte da se zaprljate! - povikao je monah za nama. Koraajui u pravcu naeg logora zajedno sa Tatuom i Lan Vin Jeom, razmiljao sam o peripetijama svoje sudbine, koja me je nainila onim hirurgom, a potom me je povela do mesta gde se bajke prepliu sa zbiljom. A evo i sada me je sudbina vodila ka Mestu Gladnog avola, koje ovde na Tibetu svi nazivaju zaaranim. U logoru sam nalio malo alkohola Lan Vin Jeu i Tatuu. Kucnuli smo se i ispili. - Sutra ete poi zajedno sa mnom do Mesta Gladnog avola - rekao sam im zapovednim tonom. - Ne, ne! Neu ii! - smesta je povikao Lan Vin Je. - A to? - upitao sam podboivi se. - Nemamo dovoljno benzina! - Ma kako da ne! Benzina imamo duple zalihe. Za nama ide ceo kamion i vozi nekoliko kanti sa gorivom - odvratio sam. - Ne, nee biti dovoljno benzina! - ponovo je povikao Lan Vin Je. - Dosta gluposti! - udario sam se; pesnicom po kolenu. Lan Vin je ja zautao i oborio pogled. Tatu se nagnuo prema meni i rekao mi na uvo: - On se plai da poe tamo. Misli da e tamo sigurno umreti. Svata su mu napriali o tom stranom mestu. Gospodine, treba da to shvatite! Strah je strah! - A to lupa gluposti? - nastavio sam da se ljutim. - Oprostite mu - opet je promrmljao Tatu. - Tatu, ja u poi tamo sam! Samo hou da me dovezete blizu. Objasni tom kukavici! Tatu je preveo. - Ne, ne! - opet je povikao Lan Vin Je. - Neemo imati dovoljno benzina! 479

U PREDE LIM A AMBALE Osetio sam da mi se strpljenje topi. Ali sam se uzdrao i rekao. - Dobro! Poi u tuda samo sa tobom, Tatu! Kai mu to. Kada je Tatu to preveo, Lan Vin Je je opet povikao: - Ne! Neemo imati dovoljno benzina! A Tatu nema pravo da vozi automobil! Posiveo sam. - Benzina ima dovoljno - progovorili, slog po slog. - Ako me ne dovezete blizu mestu Gladnog avola, poi u tamo peke, pravo odavde. Ne sumnjajte da u prei tih 70 kilometara i vratiti se nazad! A vi ete me ekati bvde, dugo ete me ekati. A za to vreme e pasti sneg... porae nivo reka... Kada je Tatu preveo te rei, Lan Vin Je je oborio pogled i vrtei glavom gotovo proaptao: - Neemo imati dovoljno benzina... Zenice su mi se suzile. - Nikad nisam ni pomiljao da predstavnik velikog kineskog naroda moe da bude takva kukavica - razdraeno sam procedi. - Tatu, prevedi mu to! Tatu je preveo. Lan Vin Je je posiveo. Stegao je pesnice. Ustao je. I ja sam ustao. Lan Vin Jeu su poigravali uglovi usta. Gledao sam ga u oi. I on mene. Potom sam se sagao, uzeo u ruke flau sa alkoholom, nalio dobru dozu u au i pruio je Lan Vin Jeu. On je odgurnuo moju ruku sa aom. Popio sam alkohol sam. Onda sam nalio dobru dozu alkohola i opet je pruio Lan Vin Jeu. On je opet odgurnuo moju ruku. Opet sam ja popio. Nastala je grobna tiina. Nalio sam treu au i ponovo je pruio Lan Vin Jeu. On je ' uzeo. - Sutra emo poi ranije. Vi i Tatu ostaete 10-20km od Mesta Gladnog avola, a ja u poi dalje peice. Sam. A vi ete me ekati - ledenim glasom, ne trepui rekoh ja. 480

Ka Mestu Gladnoga avola Lan Vin Je je i dalje drao au. Nalio sam jo, sebi i Tatuu. Prvi sam ispio. Za mnom je ispio Tatu a potom... i Lan Vin je. Onda smo jeli kineske supe. Bile su ukusne. Nou sam lepo spavao. eludac me nije boleo.

U susret Gladnom avolu

Ujutru, posebno obrativi panju da dobro napuni rezervoar, Lan Vin Je je pregledao auto. Tatu, Lan Vin Je i ja smo seli u auto i povezli se u pravcu koji sam pokazao na osnovu kompasa. Polagano smo se vozili po terenu prelazei breg za bregom. Povremeno bih izaao iz auta da sravnim pravac prema kompasu. Uskoro je tlo poelo da postaje sve nie i po karakteru opadanja visine shvatio sam da emo se za 10-15 minuta nai u reici. Na prvom narednom bregu sam rekao da zaustave auto, izaao iz njega, uzeo dvogled i poeo da gledam napred. Srce mi je ubrzano zakucalo. Tano u pravcu u kome se kretao na automobil video sam grupu stena, koje kao da su strale iz zemlje. - Eno Mesta Gladnog avola! - proaputao sam. - Naao sam ga! Naao sam ga! Naao... naao... naao... Zamolilo sam Tatua i Lan Vin Jea da izau iz automobila. - Zaarano mesto je tamo - pokazao sam rukom. - ekajte me ovde. Treba da preem 12 do 15 kilometara donde i nazad. Ako se smrkne, upalite farove... na moju stranu. A ako se ne vratim, saekajte ovde jo jedan dan... ali me ne traite. Zatim sam zavukao ruku u ranac, dohvatio flau sa alkoholom i pruio je Tatuu i Lan Vin Jeu. - Popijte! Sto da bezveze sedite? Potom sam opet posegao u ranac, dohvatio foto-aparat i zamolio Tatua da me fotografie... kako odlazim tamo. Tatu je to i uradio. - Uzmi foto-aparat! - povikao je za mnom. - Ostavi ga! - povikao sam u odgovor. Krenuo sam ka mestu Gladnog avola. 481

U PREDE LIM A AMBALE

Polazim ka Mestu Gladnog avola Prelazio sam breg za bregom i dolinu za dolinom, koraajui po azimutu ka Mestu Gladnoga avola. Povremeno bih se umorio i seo na zemlju da se odmorim; nadmorska visina nije bila manja od 4 6 0 0 metara. Uskoro sarri se pribliio reci. Izboine u obliku stena, koje su obeleavale Mesto Gladnog avola, videle su se sve jasnije. A ja sam iao i iao napred. - Samo da se previe ne zaprljam! - mislio sam, koraajui. - Kako da to postignem? Kako da naem meru izmeu radoznalosti i tibetskih praznoverica? Da li da verujem u postojanje Crnog Anela koga zovu Gladni avo, ili ne? Zar nije tamo ostalo svedoanstvo o postojanju drevnog tibetskog Vavilona, u kome je bio izliven" zemaljski ovek? Da li se tamo nalazi fragment kamena antamani? Naravno, te misli su me obuzele. Istraivaki instinkt je bio duboko usaen u moju svest i, kako mi je izgledalo, podseao na ljubopitljivu maku koja je mugnula u hodnik i poela da njui svaki ugao, ne znajui ni sama zato to radi. Ali u tom poreenju je najneprijatnije bilo to to bi maka, onjuivi uglove hodnika, poela da se valja da bi obeleila" (bilo mirisom, bilo neim drugim) injenicu daje bila tu. Pa eto, i ja... voen istraivakim 482

Ka Mestu Gladnoga avola instinktom, esto sam podseao na tu nesrenu maku, elei da posetim ovo ili ono mesto da bih ga obeleio", iako sam, naravno, bio dovoljno inteligentan da se ne valjam. Pa i sada sam iao... moda samo zato da bih neto obeleio. Poreenje sa makom, naravno, nije moglo da polaska mom samoljublju. ak sam i zastao, pomislivi - treba li uopte ii tamo? Ali... maija" radoznalost je bila tolika da sam sagnuo glavu i kao bik uporno iao napred. Iao sam i iao, koraajui po tibetskim bregovima. Vreme je bilo lepo. Na dui mi je bilo lako. eludac me nije boleo. - Dakle, kakav si ti, Gladni avole? - mislio sam eretski. Naravno, nisam sebe smatrao kukavicom. ivot u planinarskim pohodima nauio me je da prevazilazim strah. Gsim toga, imao sam a imam i dalje jednu osobinu koju nikako ne treba smatrati uzvienom ili inteligentnom - bio sam prznica. Znao sam da je loe tui se - ali sam veoma voleo (i volim) da se potuem. Pri tome, gotovo uvek ja zadevam protivnika i obino stupam u borbu" prvi. Efekat neoekivanosti, povezan sa tim da u borbu stupa uveni profesor, gotovo uvek donosi uspeh. Ali, poto sam koliko-toliko inteligentan ovek, nikada ne udaram pesnicom u lice, ve samo dlanom u grudi, od ega suparnik najee padne i ispruen po zemlji vidi pred sobom pouno" profesorovo lice. Istina, ponekad uhvatim suparnika, kako kau, za koulju" i probijajui ga pogledom, u dubini due shvatam da sam bioloki pre svega... mujak, iako... samac. Najee se tuem prilikom ribolova, branei od ribokradica svoju teritoriju za lov, jer bih bez ribe umro od gladi. Instinkt borbe za svoju teritoriju" koji postoji kod vukova, jelena, pa ak verovatno i kod crva, deluje u meni. I deluje snano, kao da potvruje darvinistiku teoriju o poreklu oveka. Glavna stvar zbog koje se ljudi biju jeste elja da nateraju druge da ih uvaavaju. ak sam (nedavno se potukavi) mislio o znaaju tog uvaavanja" za koje su sva sredstva dobra da 483

U PREDELIMA AMBALE bi se postiglo. Faktor postizanja da te drugi uvaavaju", kako meni izgleda, protee se na sve oblike ivota na Zemlji, bilo da su to vukovi, bilo jeleni, bilo crvi... a verovatno i aneli. - Naterao ih je da ga uvaavaju i nita bolje nije mogao da smisli" - setio sam se u hodu Pukinovog stiha. Na putu sam naiao na blato. Poao sam pravo kroz njega, nakvasivi suve izme. - Kako je neprijatno ljapkati po blatu! - primetih za sebe. Dokopavi se suve zemlje, uzdahnuo sam: - Uh! Kako je dobro ovako ii! Ali, moje misli, morao sam da priznam sam sebi, sve su se vrtele oko Crnog Anela. Ipak sam ga se bojao! Nisam hteo da se borim sa njim, nisam hteo da se tuem sa njim... ne. Taj Gladni avo me je interesovao... i radoznalost me je vodila na mesto na kome bi mogla da me eka smrt. A Mesto Gladnog avola se pribliavalo, korak po korak. - Sigurno Crni Aneo uvaava sebe! - pomislio sam. Shvatio sam da mene ne treba terati da uvaim Crnog Anela - ve sam ga uvaavao, shvatajui da on uva fragment legendarnog Kamena Santamani. Nije Bog uzalud nainio razne oblike Crne Sile, da u ivotu, kao to se kae, ne bi tekli med i mleko, kako svaki ovek, ak i najvieg roda i najvieg poloaja, pa ak i da ivi u ruiastom, ne bi naprosto uivao ili iveo naslaujui se savrenstvom" svojih gena, nego da se sea Pukinovih stihova: Naterao ih je da ga uvaavaju" i da, udelivi nekom uku, napomene: Evo ti, gade", pa da ak i ako za uzvrat dobije nokaut pesnicom, pone da uvaava sebe, pravog mukarca. Ja sam uvaavao Crnu Silu silu koju je nainio Bog sa jednim ciljem - da se ovek ne bi uparloio. Uparloiti se - to je stranije od Crne Sile, a oveka koji se uparloio lake je ubiti nego, recimo, prevaspitati, jer taj uparloeni klipan misli da je on maltene Bog; on oprezno savija kolena da se na njima, ne dao Bog, ne ispravi trafta na pantalonama, to e stvoriti utisak da on nije nalik 484

Ka Mestu Gladnoga avola Bogu. Do takvog je teko dopreti recima, takvom su, oprostite, neophodne batine, koje e brzo sve postaviti na svoje mesto. Pa zato se ponekad treba i potui... i nastupiti u svojstvu crne sile", U ovom svetu sve je relativno teko shvatiti - ta je belo, a ta crno. I u svakom od nas postoje crne mrlje", sa svrhom da te avolove roake" nekad i nekog privukle da pone da ih bilo moralno (pronie vas pogledom i vrea) bilo fiziki (u tui), isteruje iz tebe... tebe samog, Velikog. Meni izgleda da nema ljudi bez crnih mrlja"; najvanije je da nas te crne mrlje" ne odvedu na teren pohlepe ili zavisti - globalnih deformacija oveanstva (mrzovolju je jo mogue preiveti); i vano je da ljudi, koji su po svojoj prirodi zaprljani, ne uzimaju sebi za uzor blagorodnosti" likove iz amerikih akcionih filmova koje reiseri iz svoje nepojamne gluposti prave iskljuivo crno-bele: u njima se primitivni heroj blagorodno sveti", a crni glupak" jedino strada, previjajui se u grevitim bolovima. Nakon gledanja amerikih akcionih filmova stvara se utisak da ovek, da bi bio ,,beo", treba jedino da bude tupav i osvetoljubiv, zbog ega mnogi ljudi u stranim zemljama poinju da smatraju Amerikance upravo takvim. Ameriki Holivud moe se nazvati tempiranom bombom sa odloenim dejstvom! I ne dao Bog da bilo koji talentovani glumac iz bilo koje zemlje zaigra neku ulogu u holivudskom filmu - i njemu e odmah prikaiti etiketu pravednog, ali glupog oveka" koja se ne da oprati ni holivudskim novcem, zaraenim oranjem polja ljudske gluposti". A kad bismo mogli da poveemo amerike akcione filmove sa reklamama, mogli bismo ih zajedno nazvati s'timulatorima ljudske tuposti". A ljudi, oprostite, hoe da postanu pametniji a ne gluplji... Takvim ih je nainio Bog - nainjeni su da napreduju, pre svega po razumu. Pred sobom sam zauo ubor vode. Podigao sam se na prste i video reicu. Odmah iza nje nalazi se Mesto Gladnog avola. - Da li se uopte Gladni avo moe nazvati crnom silom?! 485

U PREDE LIM A AMBALE sinula mije misao. - Zar on ne obavlja plemenitu misiju - titi fragment kamena antamani od ljudi ogrezlih u prljavtini novca" - ne dao Bog da on dospe u ruke tih neistih ljudi i omogui im neogranienu vlast koja e se, naravno, pretvoriti u vlast novca - tupa vlast u znaku nagomilavanja... sa samo jednim nejasnim pitanjem - zato je potrebno kupovati za sto ivota unapred? Ljudski ivot je postao kratak! Setio sam se rei mog druga Venera Gabdrahimovia Gafarova, kada je on jednom, kraj jednog kostura, tiho rekao: Bog izjednaava ljude u jednoj stvari - smrti". Setivi se tih rei, stao sam. Shvatao sam da napred, eno tamo, kroz nekoliko stotina metara, i mene samog moda eka smrt. Zamislio sam se. -A ti si junaina, Gospodine avole... - rekoh apatom. - Tebe smatraju crnim, tebe zovu avolom, a ti, dragi moj Anele, obavlja najplemenitiju misiju - pokazuje ljudima kolika je cena njihovih zadnjih misli koje su oni tako navikli da kriju u sebi; pokazuje im tako to te zle misli istera na povrinu kako bi se oni svetili, razarali i sluili na zadovoljstvo tebi - Zlome. Ti, dragi Gladni (zlih misli!) avole pojaava ljudske zle misli u njima samima, u zlim ljudima, a oni najzad poinju da shvataju (glupani!) koja je cena tih zlih misli, i shvatae to jo dugo, ali... ve na Onom Svetu. Smelo sam zakoraio napred,' preao tih dvesta metara i doao do reke. Na ovoj strani reke, kao monument, izdizala se stena iza koje je izvirivao red kamenih stena, nalik na steke, koji su izvirivali iz zemlje. - Statue okamenjenih ljudi bi trebalo da budu malo vie uz reku, na ovoj obali - rekoh, setivi se rei monaha Tlenurpua. Poao sam malo uvis nizvodno, zavirio iza stena i kroz procep izmeu dva reda kamenih uspravnih stena video niz trouglastih kamenova. Prebrojao sam ih. Bilo ih je osam! Srce je poelo da mi lupa. 486

Ka Mestu Gladnoga avola Uzeo sam dvogled i pogledao te trouglaste kamenove - svaki od njih je imao neto kao lice, ruke poloene po strani, konture tela, noge savijene kao kad se sedi u poloaju Bude... kao da... - Jesu li to okamenjeni ljudi? - progovorih. Poao sam preko reke gazom. Doao sam do sredine i... stao. Ledena voda je sa umom zapljuskivala moja kolena. Postojao sam u vodi minut... Zar nije da se dva... tri... Hladnoa vode bila mi fragment legendarnog je prijatna. kamena antamani - Nije neophodno da prilanalazi unutar zim okamenjenim ljudima! Nije okamenjenog oveka? neophodno! Nije neophodno! - prostrujala mi je misao. Smesta sam shvatio da se fragment legendarnog kamena antamani nalazi - unutar okamenjenog oveka. - Unutar! Ba unutra! - rekoh naglas. - On je unutar kamena, unutar okamenjenog oveka. Hladna voda je pljuskala i uborila oko mojih nogu... iva voda. - Da nije taj ovek koji se kamenio osam puta hteo da u sebi zatvori fragment udesnog kamena antamani... da ga sigurno sakrije u okamenjenom telu? Zar nije? - pomislio sam. A hladna voda je uborila oko mojih nogu. Nije mi se izlazilo iz vode. Duvao je hladan vetar, koji probija. Ali meni nije bilo hladno. - A zato, zato se taj ovek okamenio osam puta, a ne jedan put? Ako je hteo da u sebi sauva fragment legendarnog kamena antamani... bilo je dovoljno da se okameni jedanput, 487

U PREDELIMA AMBALE unevi u svoje telo taj fragment, na primer, tako to ga proguta? Zato? - vrile su misli. Hladna voda je donekle umirila moj kljuajui um, pa mi se vratila sposobnost da mirno razmiljam. - Da - mislio sam ja - pohraniti u svoje okamenjeno telo fragment legendarnog kamena antamani je najsigurniji nain da se on sakrije; ak i ako neko razori okamenjeno telo, teko e unutar jednog kamena nai drugi kamen - legendarni kamen antamani. Ali, zato se taj ovek okamenio osam puta? To je naprosto... Hladna voda je jo vie ohladila moje misli. Poeo sam da mislim logiki. I tu mi je sinula ideja. - Tako, tako - poeo sam da ponavljam u sebi - dakle, ovde, na ovom mestu, nije bio samo jedan fragment, bilo ih je osam - osam fragmenata kamena antamani. Zato je tih fragmenata legendarnog kamena koji su doneti ovamo (gde se nalazio nekadanji tibetski Vavilon - kolevka oveanstva) bilo osam, upravo osam?! Zato? Moda je oivljavanje" novog kloniranog tibetskog oveka bilo podeljeno na osam etapa, a tokom svake od njih su koristili drugi komad kamena antamani? Moda? Moda! Osetio sam da su noge poele da mi se koe u hladnoj vodi. - Kako malo znamo! I kako je neprijatno priznati da to nikad neemo znati! - uzviknuo sam u sebi. - Sve u svemu, prinuen sam da pretpostavljam i samo pretpostavljam! Ne mogu da utvrdim! Ne mogu... I ne mogu! Nikako! Izgledalo mi je kao da je hladna voda nainila potoi i poela da tee kroz moju desnu izmu. Drhtavica mi je prostrujala telom. - Pa neka, mi emo uvek samo pretpostavljati i nikad neemo utvrditi! - nastavio sam da uzbueno razmiljam. - Pa neka! Ali, veoma je dobro to moemo makar i da pretpostavljamo! Niko ne moe da zaviri u strukturu sveta i u istoriju, 488

Ka Mestu Gladnoga avola niko ne moe da tano vidi ta se deavalo pre mnogo, mnogo hiljada godina! Istorija se moe nazvati naukom koja se zasniva na pretpostavkama! Pa neka arheolozi i istoriari sa ozbiljnim izgledom izgovaraju re injenica", uzimajui iz svoje torbe pare drevnog keramikog vra, neka oni daju svom prilino neduhovnom licu izraz vanosti, neka... Ali, niko od njih - istoriara Osam puta u svakom svom ivotu taj i arheologa - ne moe da ovek je dolazio ovamo da hi zaviri u prolost i vidi ta u svom telu sauvao osam je zaista bilo! Prolost Je fragmenata kamena antamani ve iza nas, a mi ivimo u budunosti! Zato ostaje samo jedno - da se pretpostavlja, pretpostavlja i pretpostavlja... a to i nije tako loe. Osetio sam da potoi tee i kroz moju levu izmu. - Kako pretpostavljam - poeo sam da mislim - kako pretpostavljam, nakon to je kloniran u podzemnoj ambali, poslepotopski ovek je bio odgajen na Tibetu, pa je naselio itavu Zemlju, a njegova kolevka - tibetski Vavilon - polako je poeo da opada. Dolo je vreme da se sakriju svih osam fragmenata kamena Santamani. To je bilo povereno jednom oveku (najverovatnije mu je to poverila Sambala!) koji je u svakom svom ivotu ispunjavao samo jednu misiju - da pohrani u sebi jedan fragment kamena Santamani. Nije se moglo smisliti nita mudrije ni sigurnije. Taj ovek, koji se svaki put iznova raao i useljavao u novo telo, uzimao bi sledei komad kamena Santamani, gutao 489

U PREDE LIM A AMBALE ga, ulazio u stanje Samadija i... okamenio se, sakrivi u svom okamenjenom telu komadi tog udesnog kamena. A u sledeem ivotu se deavalo to isto. I tako se ponovilo osam puta - takva je bila misija tog oveka! Osetio sam kako mi zubi udaraju jedan o drugi, po ubrzanom taktu. Kamen Santamani - to je program - Eto o emu se radi! konstrukcije i formiranja telesnog Osam okamenjenih tela oveka, zapisan u kamenom fajlu (statua) i u svakoj od njih komadkamena antamani! Ali, probaj da ih nae! U kamenu nee nai kamen! Hladna voda mi je tekla po nogama, a zubi su poeli da mi cvokou. - ta je uopte kamen Santamani? ta li je to? - zamislio sam se. - ta je to? To je... to je... najverovatnije program izgradnje i formiranja telesnog oveka, zapisan... na kamenom fajlu. Glavni fajl se nalazi unutar piramide Malog Kajlaa, u kamenu antamani. A osam komada - to su programi osam etapa formiranja novog oveka koji je nekad, nakon Sveopteg potopa, bio ponovo nainjen na Zemlji. Hladnoa mi je postala nepodnoljiva. Hteo sam da izaem iz vode, ali sam se zbog neega uplaio. inilo mi se da me voda titi. - Ali zato, zato je svaki komad kamena Santamani potrebno uvati unutar kamenog tela? Zar kamen antamani nije ve odigrao svoju ulogu? Zar zemaljski ovek ve nije nainjen? Zamislio sam se, zaboravivi na hladnou. 490

Ka Mestu Gladnoga avola - Novi ovek! Na Zemlji treba nainiti novog oveka! - viknuo sam naglas. U tom trenutku, dok sam stojao do kolena u vodi, nisam znao daje novi ovek ve Novi ovek nainjen... i to da je nainjen kao protivtea nama, koji smo se potpuno upetljali u trivijalne probleme. . Koraknuo sam napred. Voda je postala dublja. Zakoraio sam jo jednom i upao u nekakvu jamu gotovo do pojasa. Pogledao sam nanie, na vodu koja je tekla oko mene: ta brza tekua voda bila je tako ista i tako radosna. Voda se radovala, obilazei me. Eh, moda je vodi bilo smeno to obilazi ne oko mojih kolena, nego oko moje ne ba prestine zadnjice. - udno je to je na ovom zlokobnom mestu voda tako radosna. Pa, zar nije i voda ivo bie, pa i ona sigurno zna pored kakvog mesta tee - pomislio sam. - Ona se ne boji ovog mesta, ne ljuti se, ne pada u kaskadama, ne pada u histeriju, nego ponire u vodopadu, i... ne umire pretvarajui se u blato, nego tee kao prijatna i lepa reica, veselo se radujui ivotu, tee ovde... na ovom zlokobnom mestu koga se tako boje ljudi koji su ogrezli u...

Voda 491

U PREDE LIM A AMBALE Pomerio sam noge, potrudivi se da jo vie zaronim u vodu... u prijatnu i radosnu vodu. ak mi se javila elja da sednem kako bih se zamoio u vodu do grudi, ali sam se uplaio da u skvasiti mape, sveske za crtanje, dnevnike i druge stvari koje su mi bile u depovima i u rancu. Vie mi nije bilo hladno. Ne. Bilo mi je naprosto dobro... zajedno sa vodom. ak mi je izgledalo da je njena radost prela na mene. Ve sam bio uveren da je i voda ivo bie, kao i mi - ljudi - i da je takoe Boija tvorevina, ali verovatno istija od nas koji smo ogrezli u... Ova voda je, verovatno, ve prola te faze evolucije kada ju je ispunjavala zloba o vidu zapenuanih kaskada i vodopada i smirila se shvativi da je glavni stoer ivota ista Dua... njena ista Dua vode. Pljesnuo sam dlanovima po povrini vode. - ljap, ljap, ljap - prijatno se razleglo unaokolo. Pljesnuo sam jo jednom. - ljap, ljap! Osmehnuo sam se. Jo jednom sam pljesnuo po vodi. - ljap! Preao sam mokrim dlanom po licu osuenom vetrom. Ono mi je izgledalo... ljudski hrapavo. - Voda se ne boji Gladnog avola, zato to je ona ista - pomislio sam. Ni ljudi se ne bi bojali, kada bi bili... Koraknuo sam jo jednom napred, jo jednom, jo jednom... i izaao na suprotnu obalu. Voda se cedila sa mene, a to mi se nije htelo. Ukruenim nogama sam koraknuo jo nekoliko puta napred i odmah tu video niz okamenjenih ljudi. 492

Ka Mestu Gladnoga avola - antamani! - proaputao sam. - Legendarni kamen! Kameni program ivota! Voda se ve ocedila sa mene a u dui mi se zakovitlao vihor sumnji. - Da li sam dostojan, da li sam dostojan da se pribliim komadima legendarnog kamena antamani? Ja sam samo potomak tog ,kamenog programa" koji je Neko inkorporirao u taj kamen i sakrio u kamenom telu! Da li smem da to sebi dopustim? Glupo sam mahnuo rukom, kao da u pljesnuti po vodi. Ali pljesak se nije uo. - Moja biopolja, moja biopolja... moja na ba ista biopolja... moja banalna ljudska biopolja... moja biopolja koja su upila ivot pun zla... moja biopolja koja su u sebe ugradila nunost da se prilagoavamo neistoti... moja biopolja, koja su upila u sebe sve ime se ponosi nae oveanstvo... moja biopolja u kojima se i bez moje volje uzdizao duh Amerike sa Tuim Bogom u glavi i zveketom dolara... moja biopolja ne mogu biti ista. Ta biopolja mogu da narue, pa ak i da izbriu program ivota u kamenom fajlu antamani! - gotovo da sam kriknuo u sebi. Shvatio sam da nemam prava da prilazim statuama okamenjenih ljudi. I to me je rastuilo. A tako sam hteo da uprkos itavom ljudskom drutvu budem ist! Ipak, shvatio sam da to ne ide. Svaka individua je pre svega estica, tako da ak i daleka Amerika putem ljudskog biopolja moe da utie na nekog tamo oveka - na uralskog Rusa sa tatarsko-ukrajinskim poreklom! A tako sam hteo da budem ist. Veoma. ist kao... voda. Pognuo sam glavu. Potom sam je podigao, podigao ruke i to sam glasnije mogao, da uje itavo Mesto Gladnog avola, povikao: - Hvala ti - dragi Crni Anele! Hvala ti to uva komade legendarnog kamena antamani, to uva kameni program stvaranja i formiranja zemaljskog oveka! Hvala ti to ne puta ovamo ljude i pokazuje im oigledno kuda vode njiho493

U PREDE LIM A AMBALE ve zle misli, koje bi mogle da unite kameni program ljudskog ivota! Hvala ti, anele; nepravedno te zli ljudi nazivaju Gladnim avolom! Hvala ti... dobri Crni Anele! Hvala ti za tvoju misiju - to uva izvor telesnog oveka! Hvala ti, moj dragi! ak mi se uinilo da me je aneo uo. Ali, ja ga nisam video. A on je mene sigurno video, pa me je moda ak i natkrilio svojim crnim krilima. Nisam ga oseao i nisam mogao da dodirnem njegovo aneosko telo, za mene je ono bilo prozirno. A tako sam hteo da porazgovaram sa njim! Ali, ivot nas je poveo na razne strane materijalne tvorevine; nismo mogli - tanije, nismo imali pravo da razgovaramo, mogli smo jedino da mislimo jedan na drugog. Ve sam shvatao da se glavni kamen Santamani nalazi u nepristupanoj piramidi Malog Kajlaa, koja je postavljena na tri kamena stuba via od 600 metara, gde mogu da priu jedino aneli. udni pampuri" koji tre iz stena, podseajui na periskope, kao da nadgledaju ovaj svet iz zagonetnog podzemlja Kajlaa, da ne bi propustili neto to bi moglo da narui mir mesta na kome je zapisan program ivota na Zemlji... program po kome je graen Grad Bogova. - Po programu, zapisanom u glavnom kame~ nu Santamani, graen je Grad Bogova! - proaputao sam, jedva miui od vetra ohlaenim usnama. A potom sam se zamislio i dodao: 494

U nedostupnoj piramidi Malog Kajlaa sakriven je glavni kamen Santamani - kameni program po kome je graen Grad Bogova - Grad ivota

Ka Mestu Gladnoga avola - Grad Bogova - to je Grad ivota! Jo nisam shvatao smisao tih rei. Trebalo je da prou godine da bi taj smisao sa odjekom uao u moju duu izazvavi u njoj najdublje ushienje velikim umom Sambale i... naravno, Tvorca. - A po programima, zapisanim u osam fragmenata kamena Santamani, graen je legendarni tibetski Vavilon - kolevka zemaljskog oveanstva - opet sam proaptao. - Ali, zato je tih kamenih programa bilo osam, a ne jedan? Zato se nije smelo sve staviti u jedan kameni program? Tehnike mogunosti su to, verovatno, doputale.

Zamislio sam se. - Evo u emu je stvar! Evo u emu je stvar!. - gotovo sam viknuo - Period formiranja (ili adaptacije na zemaljski ivot) kloniranog poslepotopskog oveka trajao je veoma dugo. I oigledno je ambala razdelila taj dugi period na osam etapa, a program svake od njih bio je ugraen u zasebni kameni fajl. im se program prve od osam etapa upotpunio, pojavljivao se... onaj isti ovek, uzimao ve upotrebljeni program u obliku komada kamena Santamani 495

Dugaki period poslepotopskog raanja oveanstva je ambala podelila na osam etapa, iji su programi bili zapisani u osam kamenih fajlova. Kako bi se jedan program ispunio, pojavljivao bi se onaj ovek" i sakrivao realizovani kameni fajl u svom okamenjenom telu. To se ponovilo osam puta

predelima

AMBALE

i sakrivao ga u sebi... u svom kamenom telu... za potomstvo. im bi se upotpunio program druge etape, taj ovek bi se ponovo pojavljivao i... tako se to ponovilo osam puta, sve dok se oveanstvo, roeno ovde na Tibetu, nije vrsto ukorenilo na itavoj planeti. Krenuo sam napred jo nekoliko koraka, ka okamenjenim telima u kojima su se, kako sam ja pretpostavljao, nalazili komadi kamena Santamani. Odmah sam osetio da me je neto zaustavilo. - Sve to je sakriveno, to postoji na Zemlji, ima minimum dva nivoa zatite. Ako se glavni kamen Santamani nalazi na savreno nepristupanom mestu, unutar piramide Malog Kajlaa, pa jo i pod nadzorom ljudi iz podzemlja ambale, onda ovih osam fragmenata, koji su vrsto zazidani u kamena tela, uva jo i aneo, koga tako nepravedno nazivaju Gladnim avolom - pomislio sam. Opet sam strano zaeleo da popriam sa tim anelom. Nisam hteo nita loe! Hteo sam jedino da znam! Nisam nastojao... nisam... Uinilo mi se kao da me je neto udarilo odozgo. Sagnuo sam se. - Kako nisam na to pomislio! - uzviknuo sam. - Moja biopolja! Moja biopolja, koja su upila grehe oveaiistva! 496

Dobri Crni Aneo uva osam fragmenata kamena Santamani sakrivenih u kamena tela

Ka Mestu Gladnoga avola Zar imam pravo da se pribliim svetim kamenim programima?! Nisam samo ja kriv to su moja biopolja daleko od kristalne istote, nego i ljudi meu kojima ivim! Mahinalno sam jo nekoliko puta koraknuo unapred... iako to nisam hteo da uinim. Otar bol u elucu me je nenadano presekao. - Uh! - udahnuo sam i seo. Bol je bio uasan. Grei se od bola, podigao sam glavu i pogledao na okamenjena tela". Uinilo mi se da mi je jedna od kamenih statua rekla: - Odlazi odavde! Okrenuo sam se nazad. Pognut, preao sam nekoliko metara i stao. Bol me je razdirala. Klonuvi, sruio sam se na zemlji i glasno, ne stidei se, zaplakao. - Aaaaaa... - plakao sam ja, odrastao i zdrav mukarac, majstor sporta. Potom sam stao etvoronoke i nespretno poeo da se pribliavam vodi. Rastojanje do vode mi je izgledalo veoma veliko, iako je voda bila sasvim blizu. Najzad sam se dokopao vode. Grebui rukama po ljunku na obali dopuzao sam do vode, protegnuvi telo dalje u reicu gde je bilo dublje i sa zadovoljstvom opustivi glavu, pokuao sam da se potpuno zagnjurim u vodu iako je za to bilo potrebno da zagnjurim nos do dna. Izbacio sam razreeni vazduh iz plua: - Bu, bu, bu - uo se prijatan i veseo zvuk. Izdigao sam glavu iz vode i tako leei poeo da halapljivo pijem vodu. Pio sam je... tu kristalno i veselo istu vodu i izgledalo mi je da mi je te iste i radosne vode malo, malo... Obuzela me je pohlepa za vodom, pohlepa za njenom kristalnom istotom. Hladna voda je smirila bol. Ali, nastavio sam da leim na obali, oseajui kako mi se po glavi igraju talasi. Povremeno bih okrenuo glavu na stranu i pljeskao dlanovima po vodi. 497

U PREDE LIM A AMBALE - ljap - ulo bi se kada bih spustio aku. ak sam prelazio akom gore-dole. - ljap, ljap, ljap, ljap - ulo se unaokolo. Osmehnuo sam se. - Preiveh! - proaptao sam. Napio sam se vode toliko da vie nije imala gde da stane. Odjek bola me je grizao iznutra, ali me nije muio. Ustao sam. U glavi mi se vrtelo. Hladnoa me je sekla. Okrenuo sam se, opet pogledao okamenjena tela, potom pogledao uvis i progovorio: - Hvala ti, moj dobri Crni Anele! Hvala ti to nisi pustio mene, nerazumnog, dalje! Moja radoznalost nije toga dostojna. Ja nisam dostojan tog... kamena. A potom, ponovo se okrenuvi ka vodi, seo sam, potapao vodu rukom i rekao: - Hvala ti vodice - izvoru istote! Spotiui se, preao sam reicu po gazu i zaustavivi se na obali, odredio povratni azimut po kome je trebalo da preem jo petnaest kilometara do naeg automobila. Posrui od slabosti i tresui se od hladnoe, preao sam nekoliko metara po odreenom azimutu. Ali, naglo sam se opet okrenuo, pogledao nebo nad okamenjenim telima, osmehnuo se i glasno kao dete povikao: - Do vienja, dobri Crni Anele! Iao sam, iao i iao po pravcu kompasa. U glavi mi se vrtelo i to me je odvlailo od putanje azimuta. Povremeno bih protresao glavom, nastojei da se usredsredim, ali me je svejedno vuklo u stranu. Nije bilo jakog bola, ali sam se oseao slabo. Klimave noge su me slabo sluale. - Hajde, Muldaeve, hajde...! - govorio sam, terajui sebe da nastavim da hodam. - Preiveo si, preiveo, preiveo! Hajde, hajde! 498

Ka Mestu Gladnoga avola Pognuvi glavu, koraao sam napred. - Bre hodaj, Muldaeve, bre! Uskoro e poeti da se smrkava - ponavljao sam sebi uporno. I poelo je da se smrkava. Ostalo je jo oko pet kilometara. Nisam bio siguran da idem tano po azimutu, poto sam se stalno zanosio u stranu. A trebalo je doi do mesta gde su me ekali Tatu i Lan Vin Je. Trebalo je pogoditi ba tu taku. Znao sam da sam dovoljno iskusan u praenju azimuta, ali... vrtelo mi se u glavi i nikako nisam mogao da se saberem. - avo ga odneo! Hajde, hodaj! - stalno sam ponavljao. Iznenada, ne znam zato, obuzeo me je strah. Stao sam. Uinilo mi se da sam neto uo. - Auuuu - razleglo se izdaleka. - Psi! Divlji psi! Ili... vukovi!? - tiho rekoh. Osetio sam kako mi je srce besomuno zalupalo. - Tak, tak, tak, tak - lupalo je srce. Zadrhtao sam itavim telom. - Smrt me prati! - proaptao sam. - Auuuu - razleglo se kao odgovor, ali sad ve blie. Stegao sam pesnice... pesnice bez oruja. Potom sam dohvatio no. Smrkavalo se, ali je jo bilo vidno. Uskoro sam ugledao pse. Oni su hitro presekli pravac moga puta i zaustavili se malo sa strane, radoznalo me gledajui. Bilo ih je pet. - Smrt me prati! - jo jednom sam proaptao. Opet sam pognuo glavu i krenuo pravo ka psima, skreui sa pravca azimuta. - Koji je ve ovo put da me smrt prati! Koji! Nee me sada uzeti! Nee! Nee! Nee! - ponavljao sam. - Hajde da se sukobimo! Ej, dukele, dodite ovamo! Napadnite! Da vidimo ko je jai! Psi su se iznenadili to sam poao pravo na njih, ne bojei se. Poeli su da tre u krug i podelili se na dve grupe. 499

U PREDELIMA AMBALE - Najvanije je - ne plaiti se! Strah priziva smrt! - pomislio sam. Jedan od pasa je poeo da glasno zavija. Ostali su mu odgovorili u horu. Potom su se udruili u opor i iznenada krenuli na mene. Na trenutak sam se zabrinuo, ali sam potom isturio no i krenuo na njih, pognuvi vrat. Nisam ih se bojao... zato to se vie nisam bojao smrti. Naprosto sam hteo da se sukobim sa njima - avoljim nakotom - i da vidim ko e pobediti u bici. Hteo sam da se borim, udeo sam za tim! Uopte se nisam plaio, samo sam udeo za borbom. Psi su se zaustavili na trideset-etrdeset metara od mene i poeli da ree. - Grrrr - oponaao sam ih, nastavljajui da idem prema njima. - Auuu - iznenada je poeo da zavija jedan od pasa. Svi psi su zautali. I ba taj pas, najvei od njih, verovatno voda opora, potrao je u stranu, a za njim su krenuli i svi ostali. Tresao sam se. Ponovo sam odredio pravac po azimutu i sa nekakvim oseajem ispranjenosti poao napred. Gotovo se smrklo. - Izbegao sam smrt, zato to je se nisam uplaio - umorno pomislih. Hodao sam i hodao po mraku. Samo bi se ponekad, sa boka, razleglo neprijatno zavijanje: Auuu"! Uskoro, malo po strani od pravca azimuta, ugledao sam svetlost farova. - Svaka ast, Tatu i Lan Vin Je su ukljuili farove - rekoh. Lan Vin Je me je doekao oduevljenim uzvikom. - Men, men, men - uo sam. Zagrlio sam tog Kineza. On me je toplo pogledao u oi. Tatu ga je povukao, pa me je i on zagrlio. A Lan Vin Je se sagnuo, 500

Ka Mestu Gladnoga avola ukljuio svetio u kabini automobila, dohvatio moju flau i dodao mi je zajedno sa aom. - Pen! - rekao je. Shvatio sam ta hoe da kae pa sam dobro potegao iz flae. Potom sam dodao flau njima. I oni su sa zadovoljstvom popili preostali alkohol. - Hvala, momci! - rekoh im ruski. Nisu shvatili. A potom smo se polagano dovezli do naeg logora, naravno, dobro se istruckavi. Iz atora su izvirila pospana lica drugova. Sergej Anatolevi Seliverstov ree: - Pa kako si efe? Da pojede neto, ostalo je dosta kae... Kad sam se ujutru probudio, naterao sam sebe da se umijem i presvuem. A onda sam otiao u stranu i seo na zemlju - tibetsku zemlju. Bila je hladna, ali prijatna. - Smrt je prola kraj mene - odsutno pomislih. Prili su mi Lan Vin Je i Tatu.

- Smrt je prola kraj mene - pomislio sam. 501

U PREDE LIM A AMBALE - Meu Kinezima n e m a kukavica - rekao je Lan Vin Je. - Veliki narod ne moe da ima kukavica - vano sam potvrdio. Setio sam se anela sa runim imenom Gladni-avo", ustao i proaptao: - Hvala ti, dobri Crni Anele! Tog dana smo krenuli kui.

502

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. Dava Teniing, erpas

Glava 21

Kod kue
Pokupili smo stvari i natovarili ih u auto. Sergej Anatolevi Seliverstov se zadrao pored svog domaeg" jaka. - efe, tako sam se navikao na njega da mi je teko da se rastanem! Jak je trljao njuku o upali stomak Sergeja Anatolevia. - Pa dobro, dosta je bilo sentimentalnosti! Idemo, Sergeju Anatoleviu! - prekinuo sam dugotrajnu scenu pratanja. Uli smo u na dip i krenuli putem nazad. Lan Vin Je je bio oigledno zadovoljan, on se vraao kui. Tatu je bio alostan. Ravil se esto i u naletima kikotao. Rafael Jusupov se zbog neega sa zadovoljstvom nakaljavao. Segej Anatolevi Seliverstov, elegantno gladei slepoonicu, stalno je gledao u nebo. A mene je boleo eludac, ali ne mnogo jako. Kajla je bio prekriven oblacima. Nije se video. A ba sam eleo da mu mahnem... 503

U PREDE LIM A AMBALE - Tatu! Lan Vin Je! Hajde da pridemo podnoju planina odakle poinje Grad Bogova. Zaobii emo jedno dvadeset kilometara, ali nije bitno! - predloio sam. Svi su se sloili. Dovezli smo se do podnoja planina i zaustavili se. Kao naruena", spustila se magla i obavila nas belim omotaem. Izaao sam iz automobila i poao ka planini. Ravil je poao za mnom. Doavi do planine, kleknuo sam na kolena i preao dlanom po kamenoj povrini planine (tanije, jedne od planina oko Grada Bogova). Ona mi je izgledala veoma, veoma bliska. Pogledao sam uvis i video samo belu maglu. A potom sam se poklonio, poklonio se pred Gradom Bogova. Zatvorio sam oi, zamislio veliinu Grada Bogova i... jo dublje se poklonio. Ravil me je tako i fotografisao... u magli.... poklonjenog. Ponovo smo uli u auto i povezli se. Motor je brujao, ravnomerno. Pokrio sam oi i poeo da pomalo dremam, tresui se na neravninama i n obraajui panju na ve poznati bol u predelu eluca. - Rrrrrrr - brujao je motor. Slatko mi se spavalo. Rame Sergeja Anatolevia bilo je ugodno, mada koato. To rame kao da je sa svih strana obavijalo moju glavu i uljuljkivalo je. I odjednom, usred brujanja motora, poeli su da se pojavljuju nekakvi tonovi. Ti tonovi su se pojaavali, pojaavali, i uskoro poeli da se pojavljuju u obliku melodije koju kao da je pevao Sergej Anatolevi: Buji-paji, svi ljudi treba da spavaju nou. Buji-paji, sutra e biti novi dan. Za ovaj dan smo suvie umorni Svima kaem - laka vam no Oi se sklapaju, buji-paji... 504

Kod kue Meni je bilo dobro, naslonjenom na rame mog druga. inilo mi se da Sergej Anatolevi peva i peva, u pratnji udnog orkestra koji je svirao na instrumentima koji su proizvodili samo zvuk rrrr..." usred koga sam uo rei buji-paji, svi ljudi treba da spavaju nou..." Verovatno je da sam u snu hrkao, pa mi je moda i curila pljuvaka na rame Sergeja Anatolevia. Ali sam spavao, slatko spavao, spavao sa oseajem ispunjenja koji ... na kraju krajeva sam zaradio ja sam, ne znam kako, oduio sam taj moj dug ovde, n a Tibetu. " U snu sam se setio jedne svoje osobine - da zaspim na bilo kom mestu. U san mi je dola prvakinja pozorita u Ufi, glumica Tansulpan Babieva, koja me je jednom pozvala na premijeru u kojoj je igrala glavnu ulogu i rekla da e je igrati samo za mene. A ja... smesta sam zaspao u fotelji, slatko sanjajui. Spektakl se uskoro zavrio i ja sam, sve kao rosa, stao pred nju pravei se da sam ushien i oaran njenom glumom. - Kako je neprijatno bilo glumiti dok si ti mavao u fotelji! - seam se da je rekla. Ali, sada nisam spavao tamo gde ne treba spavati, spavao sam zakonito, normalno... na ramenu Sergeja Anatolevia Seliverstova, kome nije smetala moja pljuvaka koja je curila na njegovu prljavu jaknu. To je normalno - da se spava kada moe da se spava, a ne da se spava kada se nae u situaciji kad neto treba pomno pratiti. Dalje mi se u snu prikazala jedna indijska epizoda iz moje prolosti. Godine 1996. sa Venerom Gafarovim i Sergejem Seliverstovim smo obavili hirurku turneju po nekoliko indijskih gradova, uskladivi je sa poetkom nae prve ekspedicije na Himalaje. U svim tim indijskim gradovima drali smo predavanja mesnim onim lekarima i obavljali pokazne operacije. Ali, dranje predavanja je po indijskoj tradiciji bilo praeno velelepnom ceremonijom na kojoj su me predstav505

U PREDE LIM A AMBALE ljali indijskim onim lekarima, pri emu bi me posadili na izdvojenu stolicu obavezno mi oko vrata stavljajui venac od strahovito miriljavih utih cvetova i meavinom engleskog i hindija govorili o meni, tako oko etrdesetak minuta, takve rei da se ak i iz odlomaka engleskih fraza moglo razumeti da moju posetu tom gradu treba shvatiti u najmanju ruku kao zrak svetlosti u carstvu tame". Ali, takva je tradicija indijskog naroda, koji je sklon da od svega pravi praznike i ume da bilo kojim povodom naini slavlje. Sluajui te rei i sedei na izdvojenoj stolici sa vencem oko vrata, oseao sam se kao potpuni idiot. A teko je da se suvie dugo oseate kao idiot, verujte, teko je... pogotovo kao slatki idiot". Zato bih, hteo ne hteo, padao u san (kotroliui se, istina, da mi ne curi pljuvaka) ali... nastavio bih da blagosiljam" svojom pojavom indijski skup. U retkim trenucima kada bih otvorio oi i pogledao dvoranu, odmah bih zapazio moje drugove - Venera i Sergeja, koji su svom snagom pokuavali da mi telepatski prenesu da spavati naoigled svih (pa jo i sa vencem oko vrata!) ne valja, pa su mi, izbeivi oi, ak to pokazivali i rukama. Ja bih im klimnuo glavom u odgovor, izraavajui svoje slaganje sa njima, ali su njihova lica sa izbeenim oima opet tonula u maglu i... pojavljivala se u tom obliku, ali sada ve u snu. A kada bi se procedura predstavljanja mene - zaspalog - zavrila, na nepojaman nain bih podigao glavu, pravei se kao da je kod nas, u Rusiji, sasvim prirodno da 506

Brujeapesmaputeva

Kod kue se na taj nain sluaju izlaganja o sebi samom. Uzdah olakanja bi dopro od Venera i Sergeja - Uh!" Stajui za govornicu (naravno, sa vencem!) i uzimajui mikrofon u ruke, potpuno bih se probudio i ak ne brkajui engleski i ruski, glasno izgovarao: Ladys and gentelemens! Dear colleagues!", s radou oseajui da govorim... ali vie ne u snu. Uvek sam zavideo mom prijatelju Rafiku Talgatoviu Nigmatulinu (doktoru medicinskih nauka, zameniku direktora naeg Naunog centra) koji je mogao da ne spava na sastancima i bio je u stanju da satima sedi u bodrom stanju a da mu ne trebaju naoare na kojima su nacrtane iroko otvorene oi. Rame Sergeja Anatolevia Seliverstova, na kome sam spavao u automobilu, bilo mi je sasvim udobno; poeo sam da ga u snu pomeram i na kraju sam naao udobnije mesto za svoju glavu - njegove grudi. - Uh! - uzdahnuo sam zadovoljno. A automobil se kretao napred, pevajui brujeu pesmu puteva. A potom su se u tom brujanju pojavili nekakvi grandiozni tonovi i... u mojim uima je zazvuao prekrasni valcer posleratnih godina: U gradskome parku koncert duvakog orkestra Na platou za igru nema slobodnog mesta... Oseaj velianstvenosti razlio mi se po dui i kao na javi sam video moskovski park Sokolniki kuda sam davno, davno prolazio idui sa neke izlobe i odjednom, sa strane, uo zvuk duvakog orkestra koji je svirao U gradskome parku...". Seam se da sam stao, oslunuo muziku, i preko travnjaka poao u pravcu svirke. Brzo sam stigao do mreom ograene platforme za ples, na ijoj je suprotnoj strani svirao duvaki orkestar, u kome su muziari bili samo sedokosi starci. Ali su oni svirali sa ogromnim nadahnuem, ogromnim nadahnuem... A vetar im je mrsio sede vlasi. Na platformi je igrao samo jedan par: stari, stari pukovnik u uniformi vrteo je staricu u staromodnoj haljini i cipelama sa visokim debelim potpeticama. 507

U PREDE LIM A AMBALE Stao sam i gledao i slikovito mi se ukazao rat, koji su preiveli nai oevi i... reklo mi se da su nai oevi i majke zaista vojevali plemenito, jer re Otadbina uvek plemenito zvui. A taj pukovnik u uniformi, koji do dan danas nije izgubio dranje vojnika, tako je divno vrteo svoju davno-davno bivu devojku u tim cipelama sa debelim potpeticama, tako je vrteo, da me je porazilo oseanje duboke nepravde to ljudi zbog neega stare.

Valcer ivota 508

Kod kue

Smrt nije strana, straan je rastanak Ali, shvatio sam da je Bog odluio da nas naini takvima; jer zli ljudi, kojih ima veoma mnogo, nemaju prava da ive previe dugo i moraju da se proiste na Onom Svetu. Samo... ti zli ljudi povlae na puinu smrti i druge - dobre - koji, isto kao i zli, moraju da osede, i vrtei se u valceru ivota, da se seaju onih godina kada je vladala mladalaka ljubav, da bi, moda u novom ivotu, kad stanu pred nekog oveka u novom obliku, smesta osetili da im je on po neemu... po neemu drag i blizak, ne shvatajui da je taj koji stoji pred njima njihova ljubav - ljubav tog ivota. 509

U PREDE LIM A AMBALE

Stari drugovi se ne ostavljaju Stajao sam i dalje, ne primeujui da sam i nos i bradu potpuno proturio kroz rupu u ogradi. A valcer je vrteo i vrteo prekrasni sedokosi par. - Smrt nije strana, straan je rastanak! - pomislio sam. I jo sam pomislio da to ljudi vie ive jedni sa drugima i to se due drue meu sobom, to bliskiji i drai postaju. - Stari drugovi se ne ostavljaju! - prostrujalo mi je kroz glavu. 510

Kod kue

Ako se ovek neim ponosi, on se ponosi mladou Seam se da su mi pred oima u nizu promakli likovi mojih starih drugova sa kojima me je ivot ve rastavio, ali... neka topla i dobra energija je obavijala svakog od njih. - Stari drugovi se ne ostavljaju! - pomislio sam jo jednom. Seam se da sam tada, u parku Sokolniki, dok sam stojao, proturivi nos kroz rupu na ogradi, pomislio da je najvea niskost kod ljudi to to se oni ponekad ponose svojom mladou. Setio sam se lica jedne mlade dame, koja je rekla drugoj gospoi: - Moja prednost nad Vama je - to sam mlada! Pomislio sam kako ovek, ako hoe da se neim ponosi, on se ponosi mladou, ne mislei kako kroz nekoliko godina neko drugi moe da kae i njemu, oholo ga pogledavi: - Moja prednost nad Vama je - to sam mlad! 511

u PREDELIMA AMBALE Rastuio sam se. Pognuo sam glavu i krenuo parkom Sokolniki ka metrou. A iza mene je duvaki orkestar svirao pesmu ,,U gradskome vrtu...", svirao dostojanstveno, kao da govori da osim niskosti, u ivotu postoji i dostojanstvo. Osetio sam kako klizim sa grudi Seliverstova. Podigao sam glavu. - Spavaj! Spavaj! - rekao je Seliverstov pokuavajui da se to bolje namesti da mi poslui kao jastuk. Opet sam spustio glavu na njegove grudi. Samo to sad nisam mogao da zaspim. Osetio sam da me i dalje snano eludac. Bol je bio potmuo i sasvim mi je dojadio. Ipak mi se jako spavalo, jako... Shvatao sam da je moje spavanje prirodna zatitna reakcija, nastala nakon svih stresova koje smo preiveli u Gradu Bogova, gde su se ivot i Smrt spojili u jedno... sa malom napomenom - da mi se ipak ivi. I oseao sam da ivim, ali ivim sa tim neprekidnim bolom. - Uprljao sam se tamo... na tom mestu"... tamo gde je trebalo da budem drugaiji... istiji... znatno istiji - pomislio sam. Shvatao sam da sa tim bolom iz mene izlazi sva prljavtina... prljavtina banalnog ivota, na koji smo tako navikli i koji smatramo standardom, standardom pod parolom - iveti u duevnoj kanti za smee". A tako bih eleo da kod svih ljudi vidim oi koje sijaju! Ipak, znao sam da ljudske oi sijaju veoma retko... jo uvek. - Jo uvek... - sa nadom sam ponovio za sebe. Bol se pojaao. Zamolio sam da stanu i izaao. Udaljio sam se od auta nekoliko metara po peanoj padini i stao polusagnut. - Uh... - oteo mi se zvuk bola. Stojao sam jo malo, a onda bespomono pomislio: - Kuda da idem! Moram da trpim. Zato e neistota izai iz mene... sa bolom! Kad ljudi ne bi bolovali, oni bi sasvim... ogrezli... u prljavtini! Poeli bi da ive na ubritu! Neka je 512

Kod kue ovo estoko, ali ljudi moraju da boluju, ljudi moraju da podnose bol, jer je bol - odjek neistote od koje se oslobaa njihova dua! Pa neka boli. Da, neka boli - to jae boli, to istiji ovek postaje! Boli, boli jae, proisti me, proisti! Od tih misli mi je postalo lake. Iznenada se trgoh. - A ako se sasvim proistim"... onda... kako u iveti u naem svetu? Ovde, oprostite, ali mora se biti prljav! - izbacih iz sebe, pognuvi se od bola.

-Uh- oteo mi se uzdah bola Na trenutak sam se razoarao, ali sam potom shvatio da ovek, u celini, ivi veno, menjajui tela i ivote i u toj vrteki ivota glavni kriterijum je Cistota Due, koju je davno, davno, kada nas je stvarao, kreirao sam Bog... na svoju sliku i priliku. I mi, Boija stvorenja, ne moemo nita drugo osim da sluamo zavete Glavnog Oca - Boga, i da nauimo da se odreknemo ne samo onog to je neisto, nego svega to ima i najmanju primesu neistote. A ako ovek to moe da uini, to e se odraziti u njegovim oima... U tom trenutku nekako sam se isprsio, podigao glavu i okrenuvi se u stranu apatom rekao: 513

U PREDE LIM A AMBALE - Ja u se truditi... ja u se boriti... teiu... rvau se i dati sve od sebe da promenim na uprljani svet, makar i malo... makar i malo... Primetio sam kako je u meni blesnula iskra samouverenosti, a nisam imao elju da budem samouvereni idiot koji eli da izmeni itav svet. Zamislio sam se. A onda sam rekao sebi: - Optimisti reavaju sve u ovom ivotu! A dangrizavi pesimisti, koji glume ulogu sveznajuih sudija" i koji umeju da lepo odmahuju glavom, neka idu... zato to oni, poto toliko uivaju u negativnom, samo vuku itavo drutvo nanie, mirei se sa neistotom i riju po toj neistoti svojim na neistotu naviklim mislima! Ne treba gunati! A treba, makar i na trenutak, umeti odrei se neistog ivota" u senci sveznanja neistih zakona", pogledati svet detinjim oima i videti, na primer, u oveku u kome vidite potencijalnog grabljivca, oveka svetlog i istog... ak i ako nije tako... ak i ako se varate... ak i ako... Naslaivanje neistim zakonitostima samo vodi jo dublje u neistotu. A optimisti, ti glupi optimisti, koje kritikuju i ue pameti sveznajui pesimisti i... koji imaju hrabrosti da detinje ruiasto pogledaju na ivot, reavaju sve u ovom ivotu, jer ga oni vide u budunosti, u ruiastoj budunosti, boljoj budunosti, prekrasnoj budunosti - onoj budunosti koju je za sve nas naslikao Bog - Najvei Optimist. A bez tog boanstvenog optimizma ne bi bilo ni nas - ljudi. Upravo su nas istorijski pesimisti bacili u ponor globalnih katastrofa, jer su oni kopali... analitiki kopali po prljavom veu". A ,,ve" treba da uvek bude opran i ist, kao... detinje oi. Zamislio sam koliko optimizma je trebalo da imaju ljudi Sambale da bi sagradili Grad Bogova i da bi ponovo, pomou kalupa, sazdali oveanstvo na Zemlji. Samo ruiaste misli o budunosti su tim optimistima pomagale da ine, ine i ine 514

Kod kue

Opratali smo se od Tibeta velika dela, i to da ih ine ne radi sebe, ve radi nas - nerazumnih, da bi na planeti Zemlji ljudski glas mogao da izgovori: Volim te!" Vratio sam se u automobil. Ponovo smo se povezli. Kraj nas su prolazile planine i bregovi Venog Kontinenta". Bol se polako smirivala. Uhvatio sam sebe kako mislim da sam zadovoljan. Bio sam zadovoljan to je nama, obinim ruskim ljudima, uspelo da poboravimo u Sambali, u vazduastim i prekrasnim predelima. Bio sam zadovoljan to smo uspeli da 515

u PREDELIMA AMBALB vidimo Grad Bogova - neverovatni i neobini grad koji je bio sagraen radi neega to je imalo principsku, pa ak bih rekao i presudnu vanost za ivot na Zemlji. Jo nisam znao da e se odgonetka namene Grada Bogova otezati godinama, ali sam ve tada znao da je zagonetka Grada Bogova, koji smo svojim oima videli, zaista grandiozna. Vozio sam se, povremeno bi mi glava pala as na rame as na grudi Sergeja Anatolevia Seliverstova. Biopolja Sergeja Anatolevia su priguivala bol - dobra blaga biopolja mog druga. Sergej Anatolevi bi se povremeno stresao, nastojei da odri jedan poloaj kako me ne bi probudio, a ako bi se i pomerio, inio bi to tiho i udobno. Sergej Anatolevi je povremeno, tokom vonje, potezao alkohol iz flae, ali je to radio precizno i nije izgovarao tradicionalne opaske: Uhu! Dobro je leglo!", pa ak nijednom nije prosuo na moju elu nijednu kap tog ivotvornog napitka. Samo su zvui hrsk... hrsk..." odavali da Sergej Anatolevi mezi dvopek. U polusnu (a moda i u snu) preda mnom su se redale vizije paralelnih svetova i dok sam spavao na ramenu Sergeja Seliverstova, ukazalo mi se da su svi ljudi paralelnih svetova nai prijatelji, koji hoe da nam pomognu i koji su dali svoju mo nama - trodimenzionalnim ljudima - da bi se u naem svetu, gde se re ovek" ne pie sa velikim slovom, pojavila boanska sila pet elemenata, koja je sposobna ne samo da rui, nego i da gradi, da gradi ono to se ne moe sagraditi ni na koji drugi nain. Boanska sila pet elemenata delovala je na Zemlji upravo ovde, na Tibetu, da bi se sagradio Grad Bogova, da bi on... da bi on... da bi on... Rezultate dejstva moi pet elemenata - objedinjenih moi paralelnih svetova svojim smo oima videli ovde, u obliku jedinstvenih kamenih konstrukcija Grada Bogova, ali uopte nismo shvatali zato je ovde bila dovedena teka mehanizacija" Vasione. Nismo shvatali... jo nismo shvatali. 516

Kod kue Rame (a povremeno i grudi!) Sergeja Anatolevia je bilo udobno. Oseao sam da spavam na telu trodimenzionalnog oveka, trodimenzionalnog Sergeja Anatolevia Seliverstova. I zbog neega nije mi se htelo da zamenim to trodimenzionalno telo (koje sam koristio umesto jastuka!) za gigantsko telo etvorodimenzionalnog oveka, iako Sergej Anatolevi ni u trodimenzionalnom obliku nije bio mali! I ja sam bio stvorenje trodimenzionalnog sveta i naravno, teio sam svemu trodimenzionalnom, zato to je ovde, u skuenom i sumornom svetu (mereno viim merilima), bila moja Domovina, koju mi, trodimenzionalni ljudi, treba da promenimo i uinimo je veselom i ivotnom. Jo jednom sam pomerio svoju glavu po trodimenzionalnom ramenu (ili grudima?) Sergeja Anatolevia i iznenada osetio da mi, trodimenzionalni ljudi, koji ba ne uvaavamo same sebe ipak, ipak moemo da promenimo na dosadni i tmurni svet i uinimo ga takvim... takvim da ak i u tom svetu, smetenom na niim nivoima, mogu da se dogaaju uda, ona neverovatna uda na kojima e providnim, ali jasnim slovima biti napisana glavna deviza postizanja uda - Cista Dua. I tada e (ko zna?) moda i u naem, sad vie ne tmurnom ve radosnom svetu, zablistati udotvorna sila pet elemenata, sila koja je (rei u vam, poavi malo unapred) stvorila i nas same kao nerazdvojni deo sveta... nainila nas je uz pomo Grada Bogova zajednikim radom (i graditeljstvom!) paralelnih svetova. - Krrr... krrr... - resko odjeknu u mojoj glavi. Sergej Anatolevi je ponovo hrskao dvopek. U san mi je dolo Glavno Ogledalo Vremena i Ogledalo Kralja Smrti Jame u Gradu Bogova. I ja sam nekako jednostavno i lako (u snu!) uvideo da e vreme uda doi onda kad oveanstvo shvati zakone Vremena i pone da poima svakog oveka kao oveka-Vreme ili oveka-Misao (poto je Energija 517

U PREDE LIM A AMBALE Misli energija Osloboenog Vremena), a i kad pone da vie veruje oseanjima koje je Bog i poslao radi toga da bi ispitao misli. I tada, kad oseanja ponu da preovlauju u naem svetu, sasvim je mogue da e nastupiti i vremena matrijarhata (poto su ene sklonije oseanjima!) i... ene e poeti da se udvaraju mukarcima (uzgred, takvi simptomi ve postoje!) koji e, poto su iz gluposti nabildovali miie, stidljivo okretati glavu ne doputajui da krhka ena obgrli njihovo mesnatomasno telo. U tom trenutku, dok sam se vozio, i nepojamno umoran spavao, spavao i spavao na ramenu (ili grudima!) SergejaAnatolevia Seliverstova, budei se periodiki od ve poznatih zvukova ,,hrsk... hrsk... hrsk...", nisam jo znao da u uskoro biti u stanju da prvi na svetu obavim transplantaciju oka, zasnovanu na moda maglovitim, moda hipotetikim i nedokazivim zakonima Vremena (tanije brzini prorastanja krvonosnih sudova") koje e biti veoma teko objasniti kolegama, a koje je nagovestilo Ogledalo Kralja Smrti Jame - Mislee Ogledalo Vremena. - Hrrrsk... - zazvualo mi je u glavi. - Tvrd dvopek je naao! - pomislih. A mi smo se vozili i vozili dalje. eludac me je boleo i boleo. A ja sam, ne obraajui panju na bol, spavao i spavao, spavao i spavao, spavao i spavao. Samo bih se ponekad probudio od nepodnoljivog bola, zamolio da se zaustavi automobil i izlazio da zajeim... povremeno estoko zajeim. A jednom sam, naslonivi se na rame Sergeja Anatolevia koji je stajao kraj mene, glasno zaplakao. - Boli! Jako boli! - izletelo je iz mene kroz suze. Prolazio je dan za danom. Vozili smo se i vozili. eludac je boleo i boleo. A neisto ta je izlazila i izlazila iz mene. Povremeno bih otvorio oi, gledao kroz prozor i video poneki natpis na kamenitoj padini koji je govorio o tome da Tibetanci ne ele da zaborave nekadanje velike mantre, bilo ra518

Kod kue vne krugove - svedoanstva o ambali, bilo stupe - simbole piramida Grada Bogova, ali sam ve shvatao, sa bolom u dui shvatao, da je misija Tibetanaca ve zavrena. - Zato Bog nanosi bol ljudima?! - mislio sam stalno iznova. Nisam nalazio dobar odgovor na ovo pitanje, ali sam u dubini due shvatao da je to, najverovatnije, radi napretka, radi velikog napretka, jer bez napretka ne bi bilo ivota. - Sve ivi: ive ljudi, ive insekti, ivi energija, ivi voda, ivi vatra - prolazilo mi je kroz glavu. Zbog neega mi se stuilo. I samo bi me periodini zvui hrrrsk" pomalo razveselili. Uskoro smo stigli do mesta na kome je tibetska visoravan poela da se sputa. Ponosno smo se zagrlili, pozirajui pred foto-aparatom, malo sa jezerom, malo sa atorom u pozadini, a na dui nam je bilo tuno jer nam se nije rastajalo sa Tibetom - Kolevkom oveanstva. Naravno, ja sam se smeio i fotografisao sa nametenim osmehom na licu. A eludac me je boleo, boleo i boleo... Ipak, im bih seo u automobil, smesta bih zaspao i spavao, spavao i spavao, ne obraajui panju na bol. Proradila je zatitna reakcija organizma nakon uestalih stresova. Povremeno bih se setio svojih nekadanjih ampionskih pohoda, kada je na tekim prevojima bilo toliko stresova, toliko stresova... A onda bi nam oko vrata okaili ampionske medalje. - Da se nisam predao, da nisam.., ostario? - pomislio sam. Setio sam se ve postarijeg predsednika japanske firme Niiboren", gospodina Kondoa, tanije Kondo-sana. On je divno govorio ruski, ali bi ponekad pobrkao ruske rei. Sa gospodinom Kondoom sam etao po Manjenom trgu, poto smo dobro popili. Naravno, razgovarali smo o ivotu, veselo razgovarali. Seam se da sam pitao o tome koliko se 519

U PREDE LIM A AMBALE trude japanski mukarci kada se udvaraju japanskim enama, zamolivi ga da mi ispria svoje lino iskustvo. ta to govori, Muldaeve, ta govori? - seam se da je rekao Kondo-san. - Ja sam... ja sam ve zastareo. - ta? - upitao sam. - Zastareo - ponovi on, brkajui re zastareo" sa reju ostario". Seam se da sam se - Eee... Muldaev-san, rastuio. ja sam ve zastareo Pa i u ovom trenutku sam mogao da kaem da sam, mogue, i ja zastareo", ali... ko zna, ko zna u kojoj meri. Uskoro smo poeli da nailazimo na naselja u kojima bismo se zaustavili da neto pojedemo. Posmatrao sam kako Rafael Jusupov pije aj, itavim svojim izgledom ocenjujui kvalitet tog napitka, radovao sam se kako Ravil Mirhajdarov prostoduno cuga" pivo iz flae, ali sam sa posebnom panjom posmatrao Sergeja Anatolevia Seliverstova, koji bi svaki napitak popio u jedan-dva gutljaja, i odmah bi poeo da pie na kolenima u oiglednoj elji da nadoknadi ono to je propustio u svojim dnevnicima. Na granici sa Nepalom smo stali i veoma dugo ekali da nas propuste. Ve smo poeli da strepimo da nas Kinezi nee pustiti u Nepal odakle je trebalo da letimo u Rusiju. Ali, uskoro su se pojavili Lan Vin Je i Tatu i predloili da popijemo za rastanak, jer oni ostaju ovde, u Kini... na Tibetu. 520

Kod kue Kineska votka je bila uasna, ali neverovatno mirisna - izgledalo je da smo i mi skroz poeli da miriemo na nju. I odjednom... Lan Vin Je, poto se naefleisao, zapeva - na ruskom: Izala je na obalu Kaua, na visoku strmu obalu..." i poe da se sea godina koje je proveo na Moskovskom univerzitetu, govorei na gotovo savrenom ruskom. Svi smo se toplo osmehnuli. Kada smo preli granicu sa Nepalom i kada nas je autobus dovezao do ravnice, Sergej Anatolevi je uzdahnuo: - Uh, kako je vazduh gust! Ako dobro udahne, plua moe da uniti. Ovo vam nije Vecni Kontinent"! Svi smo disali sa zadovoljstvom. U nepalskoj prestonici Katmanduu bilo je

Rafael Jusupov degustira aj, Rafael Mirhajdarov pije pivo, a Sergej Anatolevi pie 521

U PREDE LIM A AMBALE vrue i vlano. Svi smo ili u orcevima i povremeno pogledali svoje mrave izmuene noge. eludac me je iz dana uz dan boleo sve manje. Gledao sam na civilizaciju sasvim drugim oima... pomalo tuim oima. Svakih sat-dva zauo bi se neiji glas, najee glas Rafaela Gajazovia Jusupova: - Momci, da pojedemo neto? I opet bismo poli u neki jeftin restoran da jedemo, sa zadovoljstvom jedemo, civilnu hranu. Tokom jela, sa veseljem bih gledao lica momaka. Ne, oni se nisu radovali jedino obilnoj hrani, oni su se radovali to su mogli da izdre Lice Rafaela Jusupova je sijalo teka, ja bih rekao, smrtonosna iskuenja i da vide legendarni Grad Bogova ili - Grad ivota - i to su uspeli da shvate, mnogo ta shvate u ovom ivotu. A lice Rafaela Jusupova je prosto sijalo. Uskoro smo poleteli za Moskvu. U salonu se Sergej Anatolevi sprijateljio" sa nekim alpinistom i oni su ugovorili" bocu alkohola... u boci mineralne vode zapremine 1,5 litra. Na aerodromu Seremetjevo 2 Sergeju Anatoleviu su pole suze i on je, kleknuvi na kolena, poeo da ljubi granitni pod govorei: - Zemlja! Ruska zemlja! Na izlazu smo videli drugove koji su nam poli u susret: Irinu Kazminu, Tatjanu Drapenko i Jurija Ivanovia Vasiljeva. Izgrlili smo se, seli u auto, povezli se kod Irine Kazmine i... priali 522

Kod kue i priali o tome ta je bilo. Trudio sam se da neto ispriam, ali mi nije polazilo za rukom - sve mi je ovde bilo jo vie tue. I samo su me tople oi mojih drugova vraale u ivot, a ja sam... nimalo udno... jo bio tamo, u Gradu Bogova. A onda smo avionom odleteli u na rodni grad, Ufu. Doekali su nas, dodali nam po veliku au votke i mi smo neprekidno grajali, razume se, priajui gluposti. O Gradu Bogova smo, naravno, govorili malo - to je bilo i suvie sveto. Auto me je dovezao do ulaza moje zgrade. Znao sam da me kod kue eka moja ena - Tatjana. Izaavi iz automobila, na trenutak sam zastao. Setio sam se da moja ena, Tanja, ima obiaj da spava dvaput dnevno, poto ima sjajan nervni sistem, i nikad ne pati od nesanice. Kad se vrati s posla, oko sedam uvee, popije aj i odspava do jedanaest-dvanaest, nakon ega se budi i sprema veeru, oekujui da e joj mu doi s posla negde oko tri nou (poto je on noni tip, ovek-sova") i htee da jede, a njemu, radoholiaru, nee biti zanimljivo da kusa i sam sa makom u krilu. Tanja me je Moja ena Tanja sa naim makom, uvek ekala i mi koji se zove Glupan 523

u PREDELIMA AMBALE smo, kao normalna porodica, jeli zajedno... u tri nou. A ja bih, rekavi: Hoe aicu, Tanja?" srkao i i jeo kotlete sa krompirom koje je ona pripremila, ne zaboravljajui da na kraju veere, zauzevi vanu pozu tatarskog mukarca, kaem: Pa, Tanja, molim te, skloni tanjire..". A potom bismo pili aj, naravno sa pirogom, koji ja, iskreno, ba ne volim mnogo, Tanjin pirog ali ga jedem iz oseaja patriotizma, mada drugi koji probaju Tanjin pirog (kad ga ponesem na posao) govore mmmm...." i dodaju: Kakav kola!" Pa i sada, dok sam stajao u ulazu moje zgrade, oseao sam da u, evo, doi do lifta, pritisnuti dugme, a lift e se, drndajui, spustiti u prizemlje i povesti me do mog stana pred ijim vratima u na trenutak zastati, da bih shvatio da sam jako eleo da doem ovamo... kui. Meni... koga su iibale peane oluje Tibeta... veoma se ilo kui. Zaista sam i zakoraio u ulaz, pritisnuo dugme lifta, lift je doao i doneo me do vrata mog stana. Pre nego to u pozvoniti, na trenutak sam zastao. U glavi su mi zazvuale rei Jurija Ivanovia Vasiljeva koje je izrekao na aerodromu Seremetjevo 2, kada nas je doekao: 524

Kod kue ~ Pa, efe, jeste li nali Grad Bogova? - Nali smo, Jura, nali! - seam se da sam odgovorio. - 1 ta je to? - Obrazac ivota na Zemlji - seam se da sam odgovorio, neoekivano i za sebe samog.

525

Epilog
Dragi itaoe, ovim se pria ne zavrava.: U sledeoj knjizi govoriu o tome kako smo nakon zamornih i dugih prorauna doli do zapanjujueg zakljuka da nam je Gospod dodelio sudbinu da naemo mesto gde je Bog stvarao zemaljskog oveka. I makar da e Vama, dragi itaoe, ti prorauni izgledati preterano sloeni i dosadni, ipak, kad ponete da itate sledeu knjigu, shvat'iete da ete pomou Grada Bogova vi spoznati i samog sebe to je... u celini... veoma vano. A potom e se pojaviti Matrica ivota na Zemlji 2".

527