Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
 1
POSTŽivot svakog pravoslavnog hriš
ć
anina treba da bude podvižni
č
ki. Bez našegduhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagoda
ć
u, nemogu
ć
e seosloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnojduhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka u nijednojhriš
ć
anskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpunouzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva "mrsnom", tj. onom koja u sebi sadrži masno
ć
eživotinjskog porekla, ali, u odre
đ
enim periodima i od hrane koja je spremana nabiljnim masno
ć
ama. Tako u
č
isto posnu hranu spadaju: hleb, povr
ć
e, vo
ć
e irazni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja "suhojedenje", kojepodrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane. Na postnailazimo u mnogm religijama, mada on jedino u pravoslavnom hriš
ć
anskompredanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesnouzdržanje ve
ć
podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i ustarozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obra
ć
enje
č
oveka Bogu, njegovaskrušenost i pokajanje. Postom se
č
ovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesnitrud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomo
ć
od Boga. Božjazapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovestposta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavnideo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu.Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada jetrebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci u
č
e da je Bogu ugodansamo onaj telesni post koji je pra
ć
en uzdržavanjem od svakog zlog dela, re
č
i imisli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam GospodIsus Hristos posti 40 dana i no
ć
i pre po
č
etka svoje propovedi o dolasku CarstvaNebeskoga. Gospod nas u
č
i da postimo tajno, bez licemerja, za razliku odfariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.SMISAO POSTAOsnovni cilj posta jeste o
č
iš
ć
enje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao iproslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu iduhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju odr
đ
avih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobro
č
instava i vršenju svihevan
đ
elskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: "Korist od posta neograni
č
avaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje odzlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakouga
đ
anje. Me
đ
utim, onistovremeno osloba
đ
a
č
oveka od tiranije duševnih strasti i r
đ
avih pomisli.Njime se
č
isti
č
ovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemogu
ć
a je
č
ista i sabranamolitva i sticanje bilo koje hriš
ć
anske vrline bez duševnog i telesnog posta.Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomo
ć
steknemo zajednicu sa
 
 2
živim Bogom. Bez duševne
č
istote koja se izme
đ
u ostalog postiže i redovnimpostom ne moženo da se približimo Bogu i zadobijemo
č
istu molitvu, te takopostanemo zajedni
č
ari Božje blagodati.Evo kako nas Sv. Jovan Zlatousti u
č
i šta je istinski post: "Kažeš da postiš. Uverime u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mumilostinju. Ako se na
đ
eš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li naulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postišstomakom, ve
ć
i o
č
ima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Rukeneka poste uzdržavaju
ć
i se od svake gramzivosti i kra
đ
e. Noge neka poste takošto ne
ć
e hoditi putevima greha. O
č
i neka poste tako što strasno ne
ć
e posmatratilepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažes da ne jedeš meso. Ali,
č
uvaj se da ne gutaš pohotljivo o
č
ima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhomsvojim ne slušaju
ć
i ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti iuzdržavaj se od ružnih re
č
i i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso iribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje."Sveti Fotije patrijarh carigradski kaže: "Post blagoprijatan Bogu je onaj kojipodrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje,zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onaj koji postisamo telesno ne trude
ć
i se u vrlini, li
č
i na
č
oveka koji je sagradio lepu ku
ć
u, aliu njoj živi sa zmijama i škorpijama."Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hriš
ć
anski pisci u
č
eda višak novca koji uštedimo na umerenoj ishrani u periodu posta možemo daudelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu,darujemo potrebno duši.U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i re
č
 ju Božjomnego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas u
č
i u Evan
đ
elju dase zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postovapodsti
č
e svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u li
č
nimmolitvama kod ku
ć
e. Nije dovoljno postiti samo delima i re
č
 ju, ve
ć
i mislima.Kakva nam je korist od ne
č
istih dela kada o njima strasno maštamo inasla
đ
ujemo se. Molitva uz telesni post naja
č
e je oružje za borbu protiv strasnihpomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegovaju svako slavljei zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju ven
č
anja, adobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizora i radija i tovreme iskoristiti u
č
itanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.KADA I KAKO POSTIMO?Post sredom i petkomSreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posve
ć
enim postu imolitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. trapavihnedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je odre
đ
en u znakse
ć
anja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod
 
 3
toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osu
đ
uje 69.kanonom Sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste "na vodi", dakle i bezupotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj
č
ije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotrebaulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slu
č
aju telesne slabosti. Što seti
č
e duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno
č
itajuci one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo su
đ
enje iraspe
ć
e.
Č
ETIRI VELIKA GODIŠNJA POSTA1. Veliki post:Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To jeujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hriš
ć
ane. U vreme ovogaposta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskimmasno
ć
ama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan Sv.
č
etrdesetorice mu
č
enika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti.Svim ostalim danima posti se "na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Poslabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali saposebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prvenedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi zaposlednju nedelju posta koju postimo "na vodi", osim Veliki
Č
etvrtak na kojirazrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pi
ć
a sve doiznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle
č
ega se uzima lagan obrok"na vodi". Tako
đ
e strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu utoku godine.2. Boži
ć
ni postSlede
ć
i duži period posta u godini je Boži
ć
ni post koji tako
đ
e traje
č
etrdesetdana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Po
č
inje 15/28 novembra, a završava24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste "navodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje PresveteBogorodice,
č
ak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedeljaBoži
ć
nog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogu
ć
nosti "na vodi".Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, ve
ć
se obavezno posti "navodi". Veoma je važno da pravoslavni hriš
ć
ani koji žive u zemljama u kojima senovogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Boži
ć
nogposta, ne prekidaju post, ve
ć
da Novu Godinu proslavljaju kada ona do
đ
e popravoslavnom kalendaru, poštuju
ć
i tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.3. Post Sv. Apostola
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more