OSNOVNE NAPOMENE I UPUTSTVA ZA GAJENJE AMPINJONA

1. Priprema gajilita
Pre unoenja komposta u gajilite, prostor mora da bude oien i dezinfikovan. Temperatura u gajilitu je podeena u zavisnosti od godinjeg doba i spoljne temperature. Ubacivanje komposta Prilikom reanja komposta na police, briketi treba malo da se rastresu jer se tokom transporta kompost ispresovao. Posle utovara, gajilite treba oistiti i oprati. Nakon toga, potrebno je otvoriti foliju sa gornje strane i omoguiti oslobaanje vika gasova. Ukoliko je temperatura u kompostu visoka (>30 C, letnji period), potrebno je rashladiti gajilite. napomena Loa higijena i dezinfekcija gajilita, stvara uslove za pojavu bolesti i tetoina koje mogu stvoriti velike probleme u toku gajenja. Higijena je osnovna i najbolja mera prevencije u zatiti od svakojakih bolesti! Potrebno je strogo voditi rauna o higijeni u gajilitu!

2. Inkubacija prorastanje micelije kroz kompost

U ovoj fazi gajenja najvanija je temperatura u kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da pree 26-27 C, jer to dovodi do smanjenja rodnosti, kao i pojave odreenih bolesti. Ukoliko se obezbede optimalni uslovi u gajilitu, micelija e potpuno prorasti kroz kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces moe da bude i dui i da traje do 20 dana, to zavisi od kvaliteta komposta kao i od postizanja uslova u gajilitu.
USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA PARAMETAR VREDNOST ODSTUPANJE

temperatura prostora temperatura komposta vlanost % CO2

18 21 C 22 27 C = 80% 0.7 2.0%

19 23 C 23 28 C 80 85% 1.0 3.0%

napomena Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost posle nekoliko dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u gajilitu. Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoi, treba prvo pokuati obaranje temperature zalivanjem poda i zidova, ukljuivanjem sistema ventilacije, recirkulacije unutranjeg vazduha i tek na kraju ukljuivanjem sistema hlaenja. Treba imati u vidu da u ovom periodu nije poeljno ubacivanje sveeg vazduha, zbog odravanja koncentracije CO2. Svaka nagla i velika promena temperature komposta u ovoj fazi e imati posledice na krajnji rezultat, tj. na prinos.

3. Nanoenje pokrivke
Pokrivka se postavlja na povrinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po briketu. itava povrina briketa mora da bude pokrivena pokrivkom, naroito okovi. Pokrivka se ne pritiska, ve samo ravna po gornjoj povrini komposta.

A) KAKO ODREDITI KADA TREBA POKRITI KOMPOST?

Prvo i osnovno, kompost stariji od 14 dana moe biti pokriven (to su mnogi proizvoai kod nas navikli), a da li je on zreo za pokrivanje i da li se treba drati tog roka moemo utvrditi na nekoliko naina: Najsigurniji parametar je temperatura. Naime, temperatura u prostoru i kompostu u prvoj nedelji e biti slina, druge nedelje temperatura u kompostu poinje da raste i to treba pratiti! Onog trenutka kada temperatura komposta dostigne maksimum i pone da pada to je siguran znak da je kompost zreo za pokrivanje! (bez obzira da li je to 14.,15.,16.,... dan posle pokrivanja). Potrebno je uzeti nekoliko slamki iz komposta i pogledati unutar njih da bi se ustanovilo da li je micelijum prisutan. Ukoliko jeste, kompost je spreman za pokrivanje. Ukoliko nije, bolje je pustiti jos 1-2 dana do pokrivanja (dati micelijumu jo malo vremena da se razvije).
B) KVALITET I ULOGA POKRIVKE

Kvalitetna pokrivka treba da zadovolji sledee uslove: da dobro upija i zadrava vodu da ima dobru - rastresitu strukturu da je blizu neutralne pH vrednosti (7,5 7,8 pH) da je kvalitetno dezinfikovana i da ne sadri izazivae bolesti

Uloga pokrivke je: da upija vodu i lagano je otputa da pomae kaenju prorastanju micelijuma da omogui makro i mikro klimu za prorastanje micelijuma da bude zatitni sloj komposta

C) KVAENJE ZALIVANJE POKRIVKE

Peurka sadri oko 90% vode. Za svaki kg peuraka potrebno nam je 2l vode (1l da se nadoknadi isparavanje, a 1l za teinu samih peurki). Kompost ne moe da obezbedi ovoliku koliinu vode, pa pokrivka u tom smislu igra veoma vanu ulogu. Kada govorimo o kvaenju, imamo na umu dodirni sloj, koji predstavlja spoj pokrivke i komposta (sloj 5mm pokrivke i 5mm komposta). Ono to se deava tamo sa micelijumom i vodom je najbitnije u prvih par dana prorastanja pokrivke. Ukoliko je ovaj sloj previe suv - imaemo manju koliinu peuraka. Ukoliko je dodirni sloj previe vlaan - unitie se veza izmeu komposta (micelije) i pokrivke. Ovo e imati pogubni efekat na koliinu peuraka.

Ukupna koliina vode na pokrivci uvek zavisi od aktivnosti komposta. Aktivni kompost treba vie vode - jae je isparavanje pa se zalivanjem nadoknauje gubitak vode. Manje aktivni kompost treba manje vode, isparavanje nije tako jako, stoga moramo biti paljivi sa zalivanjem. Treba uvek imati na umu da se voda i micelija ne podnose najbolje! Ukupnu koliinu vode odreuje rast i snaga micelijuma. Od pokrivanja do grabuljanja moe se dodati oko 2,5l po briketu, to zavisi od aktivnosti komposta i kvaliteta pokrivke kao i mikro klimatskih uslova u gajilitu. Posle 3 do 4 dana u prorastanju pokrivke i paljivog zalivanja, moe se primetiti micelijum koji prorasta pokrivku. Kada ovo primetimo, moemo slobodno dodati vodu. Dodavanjem vode, micelijum se menja od finog pauinastog u pahuljasti. Taj pahuljasti micelijum je ono to mi treba da dobijemo. PRAVILO
IZBEGAVAJTE PREVELIKO ZALIVANJE!

Ako se u celom tehnolokom postupku moe postaviti pravilo onda je to vezano za zalivanje. Prilikom zalivanja, koliina vode ne bi trebala da pree 2,5-3dl po briketu, ako je potrebno, mnogo je bolje i sigurnije pokrivku zalivati 2-3 puta u toku dana sa manjom koliinom vode! Do ovog pravila se dolo na osnovu iskustva, i skupo plaenih greaka! Posledice su manji prinosi, loiji kvalitet roda, kao i pojava bolesti!
D) UPOTREBA ZATITE KROZ ZALIVANJE

Prilikom prvog zalivanja potrebno je da se uradi i dezinfekcija briketa sa 2% rastvorom formalina i to 2-2,5dl po briketu. U drugom zalivanju koristi se preparat Dimilin u koncentraciji 1gr po briketu, to je dozvoljen kontaktan larvacid za suzbijanje larvi muica u pokrivci. Dan uoi grabuljanja briket se zaliva preparatom Sporgon ili Oktave i to u koncentraciji od 0,8-1g po briketu. To su preparati irokog spektra i radikalni fungicidi za suzbijanje Verticilium-a, Mycogene-a, Dactyliuma-a. Naravno, mogu se koristiti i druga sredstva i preparati, ali ovo je naa preporuka!
E) GRABULJANJE OKOPAVANJE POKRIVKE

6 do 10 dana od pokrivanja, kroz pokrivku prorastaju beliasti pramenovi micelije. Kada proraste otprilike 2/3 pokrivke, pristupamo procesu grabuljanja. Neki proizvoai putaju da micelija skroz proraste pokrivku, to je stvar procene i iskustva proizvoaa. Grabulja se tako to se itav sloj pokrivke podigne sa komposta, izmrvi rukom i vrati u prvobitan poloaj. Pokrivka se nikada ne pritiska, niti sabija, niti rukom niti nekim drugim predmetom.

F) FUNKCIJA GRABULJANJA

Izjednaiti pokrivku sa micelijumom, popraviti problematine zone, dati pokrivci konani izgled pre vezivanja. Loa strana grabuljanja je to ukoliko u pokrivci postoje izazivai bolesti, postoji opasnost od irenja zaraze po celom gajilitu. napomena Vrlo je vano da se u ovoj fazi maksimalno smanje dotoci sveeg vazduha u gajilite! Potrebno je obezbediti potrebnu vlagu i koncentraciju CO2 u gajilitu. Od zavretka grabuljanja pa do pojave prvih pupova oblika zrna graka, briketi se vie ne zalivaju!

4. Formiranje plodonosnih tela fruktifikacija

Period obnavljanja micelije 3 do 4 dana posle grabuljanja, na povrini briketa se pojavljuju bele mrve micelije, a 6 do 10 dana posle grabuljanja, gajilite izgleda kao da je na njega pao prvi sneg. To je trenutak kada u gajilitu menjamo uslove i dajemo signal ampinjonima da je vreme za njegovo plodonoenje. Tada pravimo temperaturni ok, sputamo temperaturu, ukljuujemo klimu (leti) i ventilacijom ubacujemo sve vazduh, zalivamo vodom. Ovaj period obnavljanja micelije normalno traje 2 do 3 dana. Micelijum e se pojaviti na povrini pokrivke ukoliko je temperatura preko 23 C. Visok procenat CO2 takoe stimulie rast micelijuma. Kada se micelijum pojavi na povrini, trebamo da odluimo kada da otponemo sa periodom hlaenja. Hlaenje - temperaturni ok Momenat kada se kree sa hlaenjem je drugaiji za svakog uzgajivaa, za svaki kompost, za svaku pokrivku, za svaki soj micelijuma. Da bismo dali neku optu procenu: 60-70% povrine pokrivke mora biti belo od proraslog micelijuma. Tek onda moemo krenuti sa hlaenjem. U periodu od 5 do 7 dana, sputamo temperaturu komposta na 19 C. U ovom periodu trebamo da odrimo visok nivo vlanosti vazduha od 95% do 100%. Ovo stimulie micelijum da se zakai. CO2 se moe smanjiti korienjem sveeg vazduha. U ovom periodu svakih 4 do 5 sati treba proveravati temperaturu komposta i u odnosu na to prilagoavati klimu u gajilitu. U periodu hlaenja, nikako ne dodavati vodu na pokrivku. Micelijum e se povui i hvatanje (ili kaenje) e biti veoma duboko i kao rezultat toga imaemo peurke sa puno pokrivke na vrhu (prljave peurke). Plodonoenje

Posle 5 do 6 dana perioda hlaenja sledi period fruktifikacije (period formiranja iglica) i period prorastanja micelijuma. Ovaj period formiranja iglica karakterie nizak protok vazduha i visoke vlanosti vazduha. U tom periodu, ukoliko primetite relativno dovoljno iglica moete da ponete sa poveavanjem ventilacije. Ovo e podstai isparavanje. U isto vreme obara se vlaga to takoe ima uticaj na isparavanje. Male iglice sada treba da izrastu kao peurke. Ukoliko se desi da iglice ne rastu, to se vidi posle 2 dana, moe se pristupiti lakom kvaenju (0,5dl po briketu) sa vodom i time e se stimulisati isparavanje. Ovaj postupak moemo da ponovimo u periodu od dva dana 2 do 3 puta. Kada peurke ponu da rastu, uoava se mali porast u aktivnosti. U ovim danima moemo dodati malu koliinu vode na peurke. napomena Voda se dodaje iskljuivo kada uoimo da iglice ne rastu. U suprotnom ne koristimo dodatno kvaenje vodom. Postoje razliite tehnike da se stimulie rast peuraka. Kada se koristi voda (kao to je napomenuto ranije), moemo zagrejati vazduh za 1 C i moemo rashladiti vazduh za 1C. Sve ovo ima uticaja na brzinu rasta pecuraka. Redovno zalivanje treba poeti posle stvaranja ploda veliine zrna graka i zavriti ga najranije 36 sati pre poetka branja prvog talasa roda. Koliina vode mora biti rasporeena u 2 do 4 dana, u nekoliko jednakih manjih dnevnih intervala zalivanja.

5. Branje
Berba predstavlja nekoliko postupaka: branje peuraka vaenje svih ostataka plodonosnih tela iz pokrivke zalivanje briketa ienje i pranje gajilita

napomena NITI JEDAN OD OVIH POSTUPAKA SE NE SME PRESKOITI. Ukoliko su peurke izrasle u grozdu, itav grozd se mora paljivo razrediti.
PRVI TALAS

Peurke stoje bele na pokrivci i spremne da se uberu. Na alost, ovo nije uvek sluaj. Ako su peurke suvie duboko postojao je problem u trenutku rashlaivanja kao i par dana posle toga. Suvie agresivna klima moe uticati da se peurke probijaju u zatienim zonama i dovodi do toga da se micelijum nije dalje oporavljao, to predstavlja u veini sluajeva nedovoljno aktivan kompost ili je greka proizvoaa zbog navodnjavanja pokrivke u ovom periodu.

Ako se ovo desi, moramo pobrati peurke i biti mnogo oprezniji sledeeg puta u periodu kada se vri rashlaivanje. Peurke se beru tako to se laganim uvrtanjem skinu sa briketa, noem se isee drka na 1-2 cm od eira i sloi u za to predvienu ambalau. Kada su peurke pobrane, moemo da primetimo da se temperatura komposta poveava. Ovo je dobar znak i znai da peurke rastu. Kada se period branja rastegne na 4 do 5 dana, treeg dana moramo ponovo da ponemo sa kvaenjem da bi se spremili za drugi talas. PRAVILO Ako se ubere 1kg peuraka jednog briketa - ovo se mora nadoknadti sa 1l vode po briketu, tako da na 2kg peuraka ide 2l vode.
DRUGI TALAS

Drugi talas se normalno javlja 7 do 9 dana posle poetka prvog talasa. Pre berbe drugog talasa, moemo dodati malu koliinu vode. Ovo se normalno koristi da bi se stimulisao rast. Aktivnost u drugom talasu je daleko manja nego u prvom. Obezbediti stabilnu konstantnu klimu je TAJNA za dobar drugi talas. Zalivanje ili podizanje vlage pokrivke poslednjeg dana drugog talasa, spreava da se pokrivka previe osui. Na presuenoj pokrivci nita vie nee izrasti.
TREI TALAS

Trei talas je najmanji (najslabiji) od sva tri. Kompost vie nije toliko aktivan i potrebna mu je konstantna klima. Ovde nema zalivanja. Voda za rast peuraka treba da doe od komposta i pokrivke. Bilo kakvo jako zalivanje pre treeg talasa e ubiti preostale iglice micelijuma. Posle treeg talasa treba dezinfikovati pokrivku i isprazniti gajilite. Kompost treba odneti najmanje 4km daleko od gajilita. Ovo smanjuje rizik od infekcije i pojave bolesti. Podela berbe (prinosa) na tri talasa je standardna i radi se u komercijalnim gajilitima. Mali proizvoai mogu da oberu i etvrti talas (ali je to retko isplativo s obzirom na utroak energije i rada). Dobre berbe eli Vam Compost Group d.o.o.