Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
5Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Uticaj kontaminirajućih čestica na smanjenje radnog veka kotrljajnih ležaja - pregled istraživanja

Uticaj kontaminirajućih čestica na smanjenje radnog veka kotrljajnih ležaja - pregled istraživanja

Ratings: (0)|Views: 953|Likes:
Published by Ristić Marko
Kontaminacija kontakata mašinskih elemenata od strane čvrstih čestica je ozbiljan
problem u svim industrijskim sektorima. Čestice čija se veličina kreće od nekoliko nanometara
do nekoliko mikrometara su odgovorne za povećanje habanja i katastrofalne otkaze ležajeva,
zupčanika, bregastih mehanizama, semeringa, i mašina. Habanja koja mogu da prouzrokuju
takve kontaminacije su abrazija, površinski urezi, ljuspanje, zamor materijala, pa čak i
struganje u zavisnosti od operacionih uslova i mehaničkih karakteristika čestica.
Ulja i maziva često sadrže takve kontaminante, koji su ili generisani unutar mašine ili su uneti
iz spoljnjeg okruženja. Kontaminirajuće čestice mogu biti unesene u kontakt između kotrljajnih
elemenata i oštetiti dodirne površine elemenata unutar ležaja. Veliki broj takvih pojedinačnih
oštećenja može naneti veliku štetu kotrljajnim elementima i ležaju.
Kontaminacija kontakata mašinskih elemenata od strane čvrstih čestica je ozbiljan
problem u svim industrijskim sektorima. Čestice čija se veličina kreće od nekoliko nanometara
do nekoliko mikrometara su odgovorne za povećanje habanja i katastrofalne otkaze ležajeva,
zupčanika, bregastih mehanizama, semeringa, i mašina. Habanja koja mogu da prouzrokuju
takve kontaminacije su abrazija, površinski urezi, ljuspanje, zamor materijala, pa čak i
struganje u zavisnosti od operacionih uslova i mehaničkih karakteristika čestica.
Ulja i maziva često sadrže takve kontaminante, koji su ili generisani unutar mašine ili su uneti
iz spoljnjeg okruženja. Kontaminirajuće čestice mogu biti unesene u kontakt između kotrljajnih
elemenata i oštetiti dodirne površine elemenata unutar ležaja. Veliki broj takvih pojedinačnih
oštećenja može naneti veliku štetu kotrljajnim elementima i ležaju.

More info:

Published by: Ristić Marko on Aug 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

01/14/2013

pdf

text

original

 
 
Uticaj kontaminiraju
d
ih
č
estica nasmanjenje radnog veka kotrljajnihle
ž
aja; pregled istra
ž
ivanja
Risti
d
Marko
1
91/09
Sa
ž
etak:
 
Kontaminacija kontakata mašinskih elemenata o strane čvrstih čestica je ozbiljanproblem u svim inustrijskim sektorima. Čestice čija se veličina krede o nekoliko nanometarao nekoliko mikrometara su ogovorne za povedanje habanja i katastrofalne otkaze ležajeva,zupčanika,
bregastih mehanizama,
semeringa, i mašina. Habanja koja mogu a prouzrokujutakve kontaminacije su abrazija, površinski urezi, ljuspanje, zamor materijala, pa čak istruganje u zavisnosti o operacionih uslova i mehaničkih karakteristika čestica.
 
Ulja i maziva često sarže takve kontaminante, koji su ili generisani unutar mašine ili su unetiiz spoljnjeg okruženja. Kontaminirajude čestice mogu biti unesene u kontakt između kotrljajnihelemenata i oštetiti oirne površine elemenata unutar ležaja. Veliki broj takvih pojeinačnihoštedenja može naneti veliku štetu kotrljajnim elementima i ležaju.
 
Ključne reči:
 
č
estice, krhotine, kontaminacija, habanje, podmazivanje, kotrljajni le
ž
ajevi
 
1 UVOD
Poslednjih decenija,
čestična kontaminacija se smatra jenim o glavnih inženjerskih problema koja utičena pouzanost mehanizama i mašina o nano o makro razmera *
1-3
]. Ni jedan industrijski sector nije
imun na ovaj problem, a pogotovu oni sektori inustrije koji zahtevaju čisto okruženje za neometan ra.Primeri ge se zahteva veoma čisto okruženje su svi elementi koji se pomazuju i koji se nalazemeđusobno u relativnom kretanju (ležajevi, zupčanici, klipovi u motoru, semerinzi, it), minijaturni uređajikao što su mikroelektromehanički sistemi, ventili, mehanizmi, mašine u prehambrenoj inustriji, mašine ufarmaceutskoj inustriji, elektronska inustrija, aeronautička inustrija, kao i mnoge ruge inženjerske
primene.
Ulje u sistemu za pomazivanje uvek sarži neki nivo čestične kontaminacije. Ulje može bitikontaminirano još u početku. Čestice takođe u toku raa mogu udi u sistem kroz ouške. Osim toga,čestice mogu biti generisane unutar mašinskog sistema habanjem ili korozionim procesom. Tokom
perioda uhodavanja k
otrljajnih i kliznih komponenata, čestična generacija moše biti vrlo visoka čak i uveoma čistom sistemu *
4
+. Zbog toga je važna efikasna filtracija tokom ovog perioa. Eksperimentalni
rezultati pokazuju da jedan sat filtracije sa filterom od 3 µm tokom uh
oavanja kotrljajnih ležajeva možesmanjiti i habanje i količinu samogenerisanih čestica o 10 puta *
5
]. Ali takva filtracija je skupa i verovatno
nebi bila najbolje ekonomsko rešenje *
6
+. Ležajevi sa kotrljajnim elementima su pogotovo osetljivi naoštedenja prouzrokovana krhotinama koje se nalaze u ulju. Ovo je zbog toga što se kotrljaju po glatkim
1
 
Uticaj kontaminirajudih čestica na smanjenje ranog veka kotrljajnih ležaja; pregle istraživanja
 
Pona
 š 
anje materijala u eksploataciji Risti 
Marko 91/09 2
 
površinama i potreban im je tanki razvajajudi uljni film kako bi pravilno funkcionisali. Krhotine su običnovede o ebljine uljnog filma; pa kaa buu uhvadene u kontakt ošteduju oirne površine. Ovo ovoi o
inicijacije pukotina koje kasnije dovode do zamora materijala ili do intezivnog abrazivnog habanja.Eksperimentalni rezultati Nilsson-a [
7
+ pokazuju a abrazivno habanje prouzrokovano tvrim česticama
mo
že znatno izmeniti površinski profil prstena i kotrljajnih elemenata u ležaju.
 
Čvrsti kontaminanti mogu poticati iz različitih izvora. Čestice mogu nastati u toku proizvonih imontažnih procesa, mogu biti generisane habanjem, unete iz spoljne sreine, unete tokom oržavanja ipopravke. Nesredna je činjenica a se u svim kontaktima među mašinskim elementima neprekino nalazena hiljae miliona kontaminirajudih čestica, koje smanjuju rani vek otičnih komponenata, mehanizama imašina.
 Pro
blem kontaminacije čvrstim česticama je počeo a privlači pažnju poslenjih ecenija, naročito
posle 1980-
tih, što je ovelo o poboljšanja u čistodi i homogenosti čelika o kojih se izrađuju kotrljajniležajevi, povedanja njihove nosivosti, smanjenja širi
ne tolerancijskih polja kao i celokupnu minijaturizaciju
uređaja. Prva činjenica se onosi na to a je prerani otkaz ležajeva usle površinskih nesavršenosti imikropukotina na površinama elova ležajeva i nehomogenosti materijala ležajeva stvar prošlosti,
 
 štoovoi u centar pažnje proučavanje rugih mehanizama otkaza kao što su oni koji su povezani sačesticama nečistode. Druga činjenica (opteredenja i širina tolerancije) znači a se uljni filmovi ukoncentrisanim kontaktima kao što su između kuglice ležaja i kotrljajne staze generalno smanjeni, što činikontakte ranjivijim na oštedenja usle elovanja čvrstih čestica. Treda činjenica (minijaturizacija) znači amale čestice saa imaju vedi uticaj zato što je njihov onos veličine prema kontaktima uvedan.
 
Moerna inženjerska praksa i istraživanje su okazali štetan uticaj čvrstih čestica veličine o 0,1 o
100 µ
m u tipičnim hiroinamičkim ili gasnim uljnim filmovima veličine o nekoliko nanometara onekoliko mikrometara. Svaki put kaa se čestica sabije u uzani procep između konta
kata, ona napravilokalne brazde
na kontaktnim površinama, koje su u najboljem slučaju elastične (povratne) a u najgoremslučaju plastične (trajne). Svako oštedenje koje se napravi na površinama zavisi o veličine, tvrode
, i
krtosti čestice, tvrode površine, koeficijenta trenja između kontaktnog para čestica/površina, brzine, itipa kontakta: kotrljanje, klizanje, obrtanje ili neka kombinacija o ovih. Do saa su ientifikovani i različitioblici oštedenja: izubljenje, abrazija, lokalno termičko oštedenje, ljuspanje, raspaanje i trošenje.Površ
i
nsko izubljenje je najčešda pojava koja se javlja usle ejstva čvrstih čestica *
9-12
] i
proučavana je eksperimentalno *
11, 12
+ i teorijski uz pomod naponskih analiza *
9, 10
] i preko analize
konačnih elemenata *
13-15
+. Površinska abrazija nastala o kontaminirajudih čestica je takođe veomačesta i privukla je osta pažnje u literaturi *
8, 16-25
+. Otkriveno je i a neka termalna oštedenja ofrikcionog zagrevanja, kao i izčezavanje uljnog filma u koncentrisanim kontaktima su takođe povezani saprisustvom kontaminirajudih čestica. Specifično, spekulisano je a i eksperimentalno emonstrirano aakumulacija čestica na ulazu u kontakt koji se pomazuje može a smanji snabevanje
kontakta uljnim
mazivom, izčezavanje elastohiroinamičkog filma pa čak i raspaanje i trošenje kontaktnih površina *
1,3, 26-31
+. Tipičan primer ove pojave je gomilanje i blokiranje ulaza elastohiroinamičkog filma o stranečađi u izel motorima *
29-31
] i motora koji koriste recirkulaciju izduvnih gasova. Osim toga kompresija i
plastično smicanje čestica u elastohiroinamičkom kontaktu se smatra ogovornim za frikciono
zagrevanje i nastajanje termalnih brazdi [
1, 3, 29, 30-37
+, naročito ko kliznih kon
takata. Frikciono
zagrevanje je intezivnije kaa veoma tvre čestice prenose velike kontaktne pritiske *
32-34
+, čak i kaa sučestice relativno male. Ipak, pokazano je teorijski a su metalne, elastične, meke čestice takođe opasne
zbog velike efektivne zon
e trenja tokom njihove plastične eformacije *
3, 29, 35-37
].
Pore irektnog brazanja i termalnog efekta o strane kontaminanata, takođe je i hemijskaegraacija tečnih lubrikanata o strane čestica veoma važna. Ovo ovoi o promene u efektivnojviskoznosti i takođe o promena u frikcionim performansama *
38-40
], ubrzanu oksidaciju ulja, koroziju,
reakciju i neutralizaciju aitiva u lubrikantima kao što su ZDDP (Zn*(S
2
P(OEt)
2
]
2
) i drugi [
31, 41-44
].
Efekti kontaminacije na mehanizme mašina u
smislu smanjenja radnog veka komponenata su
intenzivno proučavane eksperimentalno *
45-57
+, i matematički *
58-61
+. Literatura koja se bavi čestičnomkontaminacijom je veoma velika, i najvedi eo istraživanja je obavljem nakon 1970
-
tih. Svaki pokušaj
prezen
tovanja obre revizije tog raa u razumnoj količini prostora je veoma zahtevan zaatak. Ipak,uprkos važnosti problema, ovakvih literalnih revizija ima veoma malo *
1-3, 62-65
].
 
Uticaj kontaminirajudih čestica na smanjenje ranog veka kotrljajnih ležaja; pregle istraživanja
 
Pona
 š 
anje materijala u eksploataciji Risti 
Marko 91/09 3
 
2
POREKLO ČESTIČNE KONTAMINACIJE
 
Čvrsti kontaminanti mogi poticati iz različitih internih ili eksternih izvora. Oni su obično sporeni proizvoirazličitih procesa uključujudi habanje čvrstih tela u različitim oblicima i po različitim uslovima. Mogu senavesti sleeda četiri izvora kontaminanata (neke kategorije se preklapa
 ju).
2.1 Unutrašnji izvori, izuzimajudi čestice nastale habanjem
 
Veliki broj čestičnih fragmenata svih veličina i oblika obično ostaju u novo proizveenom i novosklopljenom sistemu mehaničkih komponenata, kao što je na primer motor sa unutrašnjim sagor
evanjem.
Primeri uključuju sporene proizvoe proizvonih procesa kao što su metalni opiljci i keramika poputsilicijum karbia o struganja ili izlivanja u peščanim kalupima, ljuspice farbe, rđa, i tako alje *
66
]. Ove
čestice su naročito opasne zato što su one obično poprilično velike (o nekoliko milimetara u veličini).Filtriranje ovakvih kontaminanata iz sistema je o velikog značaja, zbog čega na primer proizvođačiautomobila preporučuju prvu zamenu ulja u motoru ved nakon 1000 km.
 
Nažalost ni nova ulja za pomazivanje nisu najbolji lek pošto i ona u sebi sarže različite nečistode,uključujudi prljavštinu, prašinu, vlakna, metalne opiljke, metalne oksie, it *
41
+. Ovo potiče o tipičnogprocesa proizvonje ulja koje uključuje mešanje sirovih materijala o različitih obavljača koji seopremaju u rezervoarima, istakanje u kontejnere, sklaištenje, isporučivanje, it. Najvedi proizvođačkotrljajnih ležajeva SKF, je izjavio 1991. *
67
+ a tipični rezervoar o 200 litara novog ulja u sebi sarži višeo 1,1 milijare čestica vedih o 5
µ
m; što je koncentracija o 5,5 miliona čestica po litru ulja (poprepostavkom jenake preraspoele čestica u ulju). Šta više, po skorašnjem rau Dwyer Joyce
-a [
65
],
inustrijska ulja sarže 0,1
-
1,0 g/l čestica.
 
Slika 1:
 
Čestice u
nekori
 šd
enom motornom ulju (Kjer [68])
Problem kontaminacije novog ulja je primeden barem o 1980
-tih. Na primer, 1981. Kjer [
68
] je izneo
rezultate ferografske analize novog motornog ulja ge se primeduje veliki broj metalnih i nemetalnihčestica. To je uključivalo sferne čestice o 30
µ
m u veličini (slika 1(a)), metalne opiljke o 50
µm (slika
1(b)), i nemetalne čestice nepraviln
og oblika do 100 µm (slika 1(c)). Jones [
69
+ je 1983. pronašaogvozene opiljke uz pomod ferografije u normalnim čistim lubrikantima za izel motore i izneo a jenjihovo poreklo verovatno o katalizatora koji se koriste u procesu rafinacije, maa su slične česticeponovo eektovane u ponovno prečišdenom ulju. Leng i Davies *
70
] 1988.
su ientifikovali viševarijanata opiljaka uz pomod ferografske i spektrometrijske analize korišdenog ulja iz izel motoraproizveenog i pakovanog u Južnoj Africi. Opiljci koji su pronađeni su bili o minerala kalcijuma veličine 30
µm (slika 2(a)), minerala silicijuma do 25 µ
m (slika 2(b)), čestice obijene habanjem (slika 2 (c)), čestice nabazi gvožđa 3
-20 µ
m (slika 2 ()), čestice o čistig hroma (slika (e)), veliki organs
ki otpaci (slika 2 (f)), i
ostalo. Stachowiak je takođe u elaboratu *
71
+ 1991. opisao veliki broj raznovrsnih kontaminanata nađenihu nekorišdenim uljima.
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->