DEIJA IGRA I SADANJICA

Vigotski, Elkonjin, Pjae i drugi istaknuti psiholozi u deijoj igri vide jedno od kljunih obeleja detinjstva. Oni deije igre tretiraju kao aktivnosti sa visoko naglaenim kognitivnim i edukativnim vrednostima, vrlo esto dopunjene i funkcijom fizikog razvoja. Postavlja se pitanje na koji e se nain u dananje vreme govoriti o deijoj igri? Da li opet kritikovati ili pokuati nai neto pozitivno u savremenoj igri? Jedna stvar je injenina, a to je da koliko god mi eleli ne moemo pobei od negativnih strana savremene deije igre. Negativnosti se mogu sagledati sa vie aspekata, a pre svega, razni strunjaci polaze najpre od uloge roditelja, to je svakako i vrlo logino. U dananje vreme roditelji pre svaga zaboravljaju da je njihovoj deci neophodno slobodno vreme kako bi ta igra bila spontana i kako bi ostvarivala svoju osnovnu svrhu, psihiki, fiziki i emocionalni razvoj deteta. U dananje vreme sve vie roditelja namee deci sve vei broj obaveza, ne razmiljajui o nepohodnom vremenu za igru. Ovakva situacija za posledicu ima poveanje nervoze kod same dece, kao i pojaan stres, a da bi stvar bila jo gora, dolazi do ispoljavanja depresije. Sa druge strane, postoje neodgovorni roditelji koji u igranju na kompjuteru ne vide negativnosti, pa im zbog prevelike zaposlenosti odgovara takav oblik pasivnog igranja. Istina je da igranje za kompjuterom utie na neke aspekte detetovog razvoja, ali smatramo da je kreativnost, koja je u svakom sluaju oskudna za kompjuterom, nezamenljiva. Zapanjeni smo bili podatkom da postoje roditelji koji se ale da njihovo dete trei previe panje. Reenje za takav problem moemo nai u injenici da roditelji svojoj deci ne daju priliku da budu samostalni. Razumljivo je da je i roditeljima potrebno vreme da se osame, ali treba to uraditi na pravi nain. Roditeljima je jednostavnije da kada vide da se njihovo dete trudi oko nekog problema (slaganje kockica u to veu kulu), ree svom detetu taj problem iz najbolje namere. Kako dete ikada da naui da neto uradi samo, ako roditelji ba u svemu pomau i ba sve reavaju? Umesto toga, bolje je pustiti dete da samo rei problem - bolje i za dete i za roditelje. Pre ili kasnije, dete e sasvim sigurno uspeti a tada je neizostavan oseaj zadovoljstva, to je samo reilo tako komplikovan zadatak. Bie zainteresovano za reavanje neeg jo komplikovanijeg, to e mu razviti inteligenciju i radoznalost (a radoznalost doprinosi daljem razvoju inteligencije). Da i ne spominjemo da dete tako ui da samostalno reava probleme, to

e mu tokom celog ivota biti jedna od najdragocenijih sposobnosti. Od ovakvog ponaanja svog deteta i roditelji svakako imaju koristi. Bie rastereeniji - ipak je lake kad ne morate ba svaki as da trkarate oko deteta - a bie i ponosni na svoje snalaljivo i pametno dete. Pa zar onda nije lepe pruiti svom detetu neophodnu slobodu u svom razvoju? Kada govorimo o reavanju problema umesto dece, smatramo da je neophodno spomenuti i ulogu babe i dede u razvoju deteta. Zbog prevelikih obaveza roditelja, deca dosta vremena provode sa svojim babama i dedama koji su popustljivi prema svojim unucima i koji e vrlo rado potrati da ree problem svom mezimcu. Roditelji se ne mogu i ne smeju pasivno odnositi prema dejoj igri. Oni treba da odrede vreme za igru, da pomau u izboru materijala, da usmeravaju panju i interes dece za one igre koje po svom sadraju i obliku odgovaraju zahtevima naih vaspitnih ciljeva, odgovaraju psihofizikoj snazi deteta, individualnim potrebama pojedinog deteta s odreenim ciljem i zadatkom, kao i da nau pravu meru izmeu igre, rada i odmora, za dete bilo kojeg uzrasta. Ako elimo da govorimo o samom pojmu igra, onda isto tako igra se moe posmatrati i kao simbol. Igra predstavlja simbol borbe. I kad su ista zabava, igre zrae pobednikim sjajem, barem ona strana koja dobija. Kao takmienje, kockanje, privid ili trenutni zanos, igra je svet za sebe u kome, bilo da se dobija, bilo da se gubi, treba nai svoje mesto: ona nije samo odreena delatnost oznaena tim imenom nego svi oblici, simboli i sredstva potrebni za tu delatnost ili za funkcionisanje sloene celine. Igra, kao i ivot, udruuje pojmove sveukupnosti, pravila i slobode, ali u zadatom okviru. Razliite kombinacije u igri su primeri ivota, linog i drutvenog. Ona tei da uvede red u zbrku odnosa i ini prelaz iz prirodnog stanja u kulturno, iz spontanog u namerno. Ali igra doputa da ispod potovanja pravila izbije najdublja spontanost Psihoanalitiari vide u igri neku vrstu prenosa psihike energije, bilo sa jednog igraa na drugoga, bilo kao oivljavanje predmeta (lutaka, vozova itd.). Igra podstie matu i uzbuuje. Makar liena namere, igra je ipak puna znaenja i moe izazvati snane reakcije. Igra se sa igrom saivi, jer igrati se neim znai predati se predmetu kojim se igramo. Igra u nekom smislu investira svoj libido u predmet kojim se igra. Igra tako postaje magini postupak u buenju ivota... Igrati se znai postaviti most izmeu svoje fantazije i stvarnosti maginim delovanjem svoga libida; igra je obred ulaska i ona priprema put adaptacije na realni objekt. Deca se igrom instinktivno i svesno pripremaju za budue ozbiljne aktivnosti. U igri se odraavaju odnosi deteta, ne samo prema spoljnom svetu, nego i prema osobama i zbivanjima u spoljnom svetu. Kada govorimo o deijoj igri, svakako neizbeni inioci jesu igake. Igrake nisu samo sredstvo, pribor, orue deje igre. One svakako deci predstavljaju neto mnogo dublje. Igrakom dete stvara svoj poseban svet u kojem ono gospodari i koji samo ono razume i

doivljava. Igrake su prijatelji deteta koji mu olakavaju da upoznaje svet oko sebe. sveko dete ima svoju omiljenu igraku, svog omiljenog prijatelja koji mu pomae da prebrodi strahove od nepoznatog kao i strah od mrane sobe. Takoe, igrake mu pomau da stekne drugare, jer se upravo oko njih skupljaju i druga deca. Na ovaj nain se dete takoe postepeno socijalizuje. Dananjica sigurno ima preveliki uticaj na formu deije igre. Na zadatak jeste da deijoj igri priemo sa razumevanjem njenog znaaja, ali pre svega neophodan je iskren pristup deci kako bih razumelu njihove potrebe za igrom. Moramo se truditi da igru dananjice podignemo na vii nivo kako bi ona ostvarila cilj svog postojanja. Ne zaboravimo spiritualnu stranu svega postojeeg.

Vigotski, Elkonjin, Pjae i drugi istaknuti psiholozi u deijoj igri vide jedno od kljunih obeleja detinjstva. Oni deije igre tretiraju kao aktivnosti sa visoko naglaenim kognitivnim i edukativnim vrednostima, vrlo esto dopunjene i funkcijom fizikog razvoja. U dananje vreme roditelji pre svaga zaboravljaju da je njihovoj deci neophodno slobodno vreme kako bi ta igra bila spontana i ostvarivala svoju osnovnu svrhu, psihiki, fiziki i emocionalni razvoj deteta. Ovakva situacija za posledicu ima poveanje nervoze kod same dece, kao i pojaan stres, a da bi stvar bila jo gora, dolazi do ispoljavanja depresije. Roditeljima je jednostavnije da kada vide da se njihovo dete trudi oko nekog problema (slaganje kockica u to veu kulu), ree svom detetu taj problem iz najbolje namere. Umesto toga, bolje je pustiti dete da samo rei problem - bolje i za dete i za roditelje. Roditelji treba da odrede vreme za igru, da pomau u izboru materijala, da usmeravaju panju i interes dece za one igre koje po svom sadraju i obliku odgovaraju zahtevima naih vaspitnih ciljeva, odgovaraju psihofizikoj snazi deteta, individualnim potrebama pojedinog deteta s odreenim ciljem i zadatkom, kao i da nau pravu meru izmeu igre, rada i odmora, za dete bilo kojeg uzrasta. Igra predstavlja simbol borbe. Makar liena namere, igra je ipak puna znaenja i moe izazvati snane reakcije. Igra se sa igrom saivi, jer igrati se neim znai predati se predmetu kojim se igramo. Igrakom dete stvara svoj poseban svet u kojem ono gospodari i koji samo ono razume i doivljava. Takoe, igrake mu pomau da stekne drugare, jer se upravo oko njih skupljaju i druga deca. Na ovaj nain se dete takoe postepeno socijalizuje. Moramo se truditi da igru dananjice podignemo na vii nivo kako bi ona ostvarila cilj svog postojanja. Ne zaboravimo spiritualnu stranu svega postojeeg.